Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program stručnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja u području rada Geodezija i građevinarstvo za obrazovni profil geodetski tehničar-geometar.
Nastavni plan stručnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja u području rada Geodezija i građevinarstvo za obrazovni profil geodetski tehničar-geometar i nastavni program za prvi, drugi, treći i četvrti razred za taj obrazovni profil odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Član 2
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe:
1) Pravilnik o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada geodezija i građevinarstvo ("Prosvetni glasnik", br. 8/93, 1/94, 6/95, 5/98, 4/02, 5/03, 6/05, 3/08 i 5/11) u delu koji se odnosi na nastavni plan i program stručnih predmeta za obrazovni profil geodetski tehničar-geometar;
2) Pravilnik o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovni profil geodetski tehničar-geometar i monter suve gradnje ("Prosvetni glasnik", br. 12/04, 11/05, 8/06, 3/07 i 5/11) u delu koji se odnosi na nastavni plan i program za obrazovni profil geodetski tehničar-geometar - ogled;
3) Pravilnik o nastavnom planu i programu stručnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja u području rada geodezija i građevinarstvo ("Prosvetni glasnik", broj 5/11).
Član 3
Učenici upisani u srednju školu zaključno sa školskom 2009/2010. godinom u području rada Geodezija i građevinarstvo za obrazovni profil geodetski tehničar-geometar i geodetski tehničar-geometar - ogled stiču obrazovanje po nastavnom planu i programima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog pravilnika - do kraja školske 2015/2016. godine.
Član 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
NASTAVNI PLAN I PROGRAM
STRUČNIH PREDMETA ZA OBRAZOVNI PROFIL GEODETSKI TEHNIČAR - GEOMETAR
Područje rada: Geodezija i građevinarstvo
Oblast: Geodezija
Obrazovni profil: Geodetski tehničar - geometar
Trajanje obrazovanja: četiri godine
1. CILJEVI I OČEKIVANI ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA
CILJEVI STRUČNOG OBRAZOVANJA:
Cilj stručnog obrazovanja za obrazovni profil GEODETSKI TEHNIČAR-GEOMETAR je osposobljavanje učenika za premer i obradu podataka premera u cilju formiranja i održavanja podloga, katastara i primene u inženjersko-tehničkim oblastima.
Neophodnost stalnog prilagođavanja promenljivim zahtevima tržišta rada, potrebe kontinuiranog obrazovanja, stručnog usavršavanja, razvoj karijere, unapređivanje zapošljivosti, usmerava da učenici budu osposobljavani za:
- primenu teorijskih znanja u praktičnom kontekstu;
- efikasan rad u timu;
- preuzimanje odgovornosti za vlastito kontinuirano učenje i napredovanje u poslu i karijeri;
- blagovremeno reagovanje na promene u radnoj sredini;
- prepoznavanje poslovnih mogućnosti u radnoj sredini i širem socijalnom okruženju;
- primenu sigurnosnih i zdravstvenih mera u procesu rada;
- primenu mera zaštite životne sredine u procesu rada;
- upotrebu informatičke tehnologije u prikupljanju, organizovanju i korišćenju informacija u radu i svakodnevnom životu.
OČEKIVANI ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA:
Stručne kompetencije
Znanja
Veštine
Stavovi
Po završenom programu obrazovanja za ovaj profil, učenik će biti u stanju da:
Izvrši katastarski, komasacioni i topografski premer i obradu podataka premera
• objasni principe korišćenja referentne geodetske mreže za horizontalno i vertikalno pozicioniranje
• navede sadržaj katastarskog premera
• objasni geodetske radove u postupku uređenja zemljišne teritorije komasacijom
• navede sadržaj topografskog premera
• navede sadržaj i objasni principe izrade skice premera
• objasni metode snimanja detalja: polarna, globalnog pozicioniranja, ortogonalna i fotogrametrijska
• koristi instrumente i pribor za premer različitim metodama
• obradi podatke geodetskih merenja
• izradi skicu katastarskog premera
• savesno, odgovorno, uredno i precizno obavlja poverene poslove
• ispolji ljubaznost, komunikativnost, preduzimljivost, nenametljivost i fleksibilnost u odnosu prema klijentima i saradnicima
• efikasno organizuje vreme
• razvije osećaj za prostor i njegov prikaz
• ispolji pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti instrumenata i pribora
• ispolji pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima
Izradi geodetske planove
• objasni primenu metode kartiranja detalja
• objasni principe podele na listove detalja
• koristi instrumente i pribor za kartiranje
• nanosi koordinatne mreže
• kartira geodetske mreže
• kartira detalje
• iscrtava horizontalne i vertikalne predstave terena
• računa površine
• koristi adekvatan softver za izradu baze digitalnog plana
Osniva katastar nepokretnosti
• razlikuje vrste upisa u katastar nepokretnosti
• objasni način osnivanja katastra nepokretnosti
• koristi adekvatan softver za formiranje baze katastarskog operata katastra nepokretnosti
Održava katastarske planove i katastar nepokretnosti
• navede sadržaj i objasni principe izrade skice održavanja premera
• primeni proceduru unošenja podataka održavanja
Izvrši premer vodova, izradi katastarske planove vodova, osniva i održava katastar vodova
• objasni značaj snimanja vodova
• navede sadržaj skice premera vodova
• objasni pravila iscrtavanja vodova na planovima
• objasni principe sprovođenja promena u katastru vodova
• izradi skice premera vodova
• koristi adekvatan softver za izradu baze podataka katastarskog plana vodova
• ucrta vodove na planovima
• izvrši upis u katastar vodova
• koristi adekvatan softver za formiranje baze podataka katastra vodova
Izradi i održava adresni registar
• objasni značaj formiranja i održavanja adresnog registra
• navede sadržaj adresnog registra
• koristi adekvatan softver za formiranje baze adresnog registra
Obavi geodetske radove u inženjersko-tehničkim oblastima
• navede i objasni osnovne geodetske radove u inženjersko-tehničkim oblastima: prostornog planiranja, urbanizma, građevinarstva, saobraćaja, rudarstva i geologije, energetike, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i mašinstva
• objasni metode geodetskog obeležavanja u horizontalnom i vertikalnom smislu
• tumači projekat geodetskog obeležavanja
• računa elemente za prenos projekta na teren
• računa kubature zemljanih masa
• koristi različite softvere za obradu i prezentaciju geoprostornih podataka
• koristi softver za plotovanje
Planira i organizuje sopstvene geodetske poslove
• navede principe i elemente planiranja i organizacije rada
• objasni značaj zakonske regulative u oblasti geodezije
• objasni značaj primene propisa iz oblasti bezbednosti, zaštite zdravlja na radu, normi ekološke zaštite i propisa iz oblasti protivpožarne zaštite
• čita tehničku dokumentaciju
• utvrdi dinamiku i proces izvršenja zadatka
• pripremi pribor, instrumente i dokumentaciju za rad
• radi u timu
• komunicira sa saradnicima i strankama u birou i na terenu
• primeni zaštitna sredstva i opremu pri radu
Obavi administrativne i komercijalne geodetske poslove
• objasni pravila formiranja, zavođenja i arhiviranja predmeta
• navede stavke pri izradi obračuna, na osnovu važećih uredbi o taksama i cenovnika usluga
• objasni osnovne principe preduzetništva
• obračuna naknade za takse na osnovu važećih uredbi
• obračuna usluge na osnovu cenovnika
Osigura kvalitet geodetskih poslova
• objasni značaj i principe kontrolnih merenja
• objasni značaj i principe kontrolnih računanja
• objasni značaj i pravila ispitivanja instrumenata i pribora
• objasni značaj primene propisa kojima se uređuje metrologija
• izvrši kontrolna merenja
• izvrši kontrolna računanja
• izvrši ispitivanje instrumenata i pribora
• koristi opremu po uputstvu proizvođača
Ove multifunkcionalne sposobnosti će biti rezultat:
• fleksibilne i na kvalitet učeničkih postignuća usmerene školske organizacije;
• zajedničkog rada nastavnika i učenika u svim predmetima i modulima;
• primene strategija, metoda i tehnika aktivnog učenja i usvajanja znanja i veština u nastavi.
2. NASTAVNI PLAN
Nedeljni i godišnji fond časova stručnih predmeta za obrazovni profil: GEODETSKI TEHNIČAR - GEOMETAR
I RAZRED
II RAZRED
III RAZRED
IV RAZRED
UKUPNO
nedeljno
godišnje
nedeljno
godišnje
nedeljno
godišnje
nedeljno
godišnje
godišnje
T
V
PN
T
V
PN
B
T
V
PN
T
V
PN
B
T
V
PN
T
V
PN
B
T
V
PN
T
V
PN
B
T
V
PN
B
Σ
B1: OBAVEZNI STRUČNI PREDMETI
5
8
0
175
280
0
60
6
11
0
210
385
0
60
9
10
0
315
350
0
60
8
9
0
256
288
0
60
956
1303
0
240
2499
1.
Nacrtna geometrija
1
1
35
35
35
35
70
2.
Tehničko crtanje
2
70
2
70
140
140
3.
Geodezija
4
140
4
140
3
105
2
64
449
449
4.
Geodetska merenja i računanja
5
175
60
7
245
60
6
210
60
4
128
60
758
240
998
5.
Primenjena geografija
2
70
70
70
6.
Tehnička obrada u premeru
2
70
2
70
2
64
204
204
7.
Primenjena geodezija
3
105
3
96
201
201
8.
Geodetski planovi
1
1
35
35
1
1
32
32
67
67
134
9.
Katastar nepokretnosti i uređenje zemljišne teritorije
2
1
70
35
70
35
105
10.
Fotogrametrija
2
64
64
64
11.
Preduzetništvo
2
64
64
64
B2: IZBORNI PREDMETI PREMA PROGRAMU OBRAZOVNOG PROFILA
0
0
0
0
0
0
0
2
0
0
70
0
0
0
2
0
0
70
0
0
0
2
0
0
64
0
0
0
204
0
0
0
204
1.
Izborni predmeti prema programu obrazovnog profila
2
70
2
70
2
64
204
0
0
0
204
Ukupno B1+B2
5
8
0
175
280
0
60
6
(8**)
11
280
385
0
60
9
(11**)
10
0
385
350
0
60
8
(10**)
9
0
320
288
0
60
856
(1160**)
1303
0
240
2399
(2703**)
Ukupno
13
515
17
(19**)
655
(725**)
19
(21**)
725
(795**)
17
(19**)
604
(668**)
2399
(2703**)
Napomena: **Učenik bira sa liste izbornih opšteobrazovnih ili stručnih predmeta
B2: Lista izbornih predmeta prema programu obrazovnog profila
Rb
Lista izbornih predmeta
RAZRED
I
II
III
IV
Stručni predmeti* - OBAVEZNO SE BIRA BAR U JEDNOM RAZREDU
1.
Osnovi građevinarstva
2
2.
Organizacija geodetskih radova
2
3.
Kartografija
2
4.
Geodezija u inženjerskim radovima
2
Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine
I RAZRED
časova
II RAZRED
časova
III RAZRED
časova
IV RAZRED
časova
UKUPNO
časova
Čas odeljenskog starešine
70
70
70
64
274
Dodatni rad *
do 30
do 30
do 30
do 30
do 120
Dopunski rad *
do 30
do 30
do 30
do 30
do 120
Pripremni rad *
do 30
do 30
do 30
do 30
do 120
*Ako se ukaže potreba za ovim oblicima rada
Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine po razredima
I RAZRED
časova
II RAZRED
časova
III RAZRED
časova
IV RAZRED
časova
Ekskurzija
do 3 dana
do 5 dana
do 5
nastavnih dana
do 5
nastavnih dana
Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture
2 časa nedeljno
Treći strani jezik
2 časa nedeljno
Drugi predmeti *
1-2 časa nedeljno
Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)
30-60 časova godišnje
Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge
15-30 časova godišnje
Kulturna i javna delatnost škole
2 radna dana
*Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada, kao i u nastavnim planovima gimnazije, ili po programima koji su prethodno doneti.
Ostvarivanje školskog programa po nedeljama
I RAZRED
II RAZRED
III RAZRED
IV RAZRED
Razredno-časovna nastava
35
35
35
32
Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)
2
2
2
2
Obavezne vannastavne aktivnosti
2
2
2
2
Maturski ispit
3
Ukupno radnih nedelja
39
39
39
39
Podela odeljenja u grupe
Razred
predmet / modul
godišnji fond časova
broj učenika u grupi - do
vežbe
praktična nastava
nastava u bloku
I
Nacrtna geometrija
35
12
Tehničko crtanje
70
12
Geodetska merenja i računanja
175
60
12
II
Tehničko crtanje
70
12
Geodetska merenja i računanja
245
60
12
Tehnička obrada u premeru
70
12
III
Geodetska merenja i računanja
210
60
12
Tehnička obrada u premeru
70
12
Geodetski planovi
35
12
Katastar nepokretnosti i uređenje zemljišne teritorije
35
12
IV
Geodetska merenja i računanja
128
60
12
Tehnička obrada u premeru
64
12
Geodetski planovi
32
12
Preduzetništvo
64
12
3. NASTAVNI PROGRAM
B1: OBAVEZNI STRUČNI PREDMETI
Naziv predmeta:
NACRTNA GEOMETRIJA
Godišnji fond časova:
70
Razred:
prvi
Ciljevi predmeta:
- Osposobljavanje učenika da oblike i predmete iz prostora prikazuju crtežima u ravni (njihovim projekcijama);
- Osposobljavanje učenika da na osnovu crteža formiraju prostornu predstavu o projektovanim oblicima;
- Osposobljavanje učenika za orijentaciju u ravni i prostoru - radi primene u stručnim predmetima i praksi;
- Razvijanje sistematičnosti, preciznosti i urednosti kod učenika;
- Osposobljavanje učenika za izradu geodetskih podloga i planova.
TEMA
CILJEVI:
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA:
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Ortoganalna projekcija
• Sticanje znanja o vrstama projekcija;
• Sticanje znanja o ortogonalnom projektovanju tačke, prave i duži na jednu, dve i tri ravni;
• Osposobljavanje učenika da stvori prostornu sliku na osnovu crteža i obrnuto;
• prepozna (razlikuje) vrste projekcija;
• ortogonalno projektuje geometrijske likove na jednu, dve i tri ravni (u ortogonalnoj projekciji);
• ortogonalno projektuje geometrijska tela na jednu, dve i tri ravni (prizma, valjak, kupa..) - u ortogonalnoj projekciji;
• identifikuje orijentisanu ravan i orijentisani prostor;
• odredi dimenzije projektovanog tela i dimenzije;
• Pojam i vrste projekcija;
• Ortogonalna projekcija tačke, prave i duži na jednu ravan, prava veličina duži i nagibnog ugla;
• Ortogonalna projekcija tačke na dve ravni;
• Koordinatni triedar;
• Tačka u oktantima i njene projekcije;
• Ortogonalna projekcija prave i duži, prodori prave, vidljivost;
• Ortogonalna projekcija geometrijskih likova;
• Ortogonalna projekcija geometrijskih tela;
• Ravan u ortogonalnoj projekciji;
• Tačka, karakteristične prave, geometrijski lik na zadatoj ravni;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (35 časova);
• vežbe (35 časova).
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene.
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene. Preporuke za realizaciju nastave: • Definisati vrste transformacija;
• Definisati nagibni ugao duži prema projekcijskoj ravni;
• Definisati pojam rotacije i ugla za koji se vrši rotacija;
• Definisati pojam kotirane projekcije;
• Definisati kako se graduira prava i određuje pad prave (povezati sa merenjem dužina na terenu);
• Definisati međusobni položaj dve prave i povezati sa matematikom;
• Definisati pojam ravni u kotiranoj projekciji;
• Definisati pojam preseka dve ravni;
• Sa učenicima obraditi elementarne primere;
• Definisati pojam platoa i šta znači rešiti plato putem grafičke vežbe;
• Definisati pojam put i šta znači rešiti put putem grafičkih vežbi;
• Povezati sa primerima iz primenjene geodezije;
• Prezentirati formu kontrolne vežbe i kriterijum ocenjivanja.
Okvirni broj časova po temama:
• Ortogonalna projekcija (12 časova teorije + 12 časova vežbi);
• Transformacija i rotacija projekcija (4 časa teorije + 4 časa vežbi);
• Kotirana projekcija projekcija (7 časova teorije + 7 časova vežbi);
• Putni pojas - plato i put projekcija (12 časova teorije + 12 časova vežbi).
Transformacija i rotacija
• Sticanje znanja o vrstama transformacija i rotaciji;
• primeni transformacije, odredi nagibni ugao prema ravni projektovanja;
• definiše rotaciju i ugao za koji se ona vrši;
• uradi zadatke iz transformacije i rotacije;
• Pojam transformacije;
• Određivanje prave veličine i nagibnog ugla duži prema projekcijskoj ravni;
• Pojam rotacije;
• Rotacija ravni;
Kotirana projekcija
• Rešavanje zadataka iz kotirane projekcije.
• graduira pravu, odredi pad prave i interval;
• definiše (odredi) međusobni položaj dve prave;
• predstavi presek dve ravni u kotiranoj projekciji;
• objasni postupak rešavanja zadataka iz kotirane projekcije;
• Kotirana projekcija, pojam
• Graduiranje prave, pad prave i interval;
• Međusobni položaj dve prave;
• Ravan u kotiranoj projekciji;
• Međusobni položaj dve ravni, presek ravni;
• Topografska površ, izohipse terena, linija najvećeg pada na terenu;
• Presek ravni i terena;
Putni pojas - plato i put
• Osposobljavanje za rešavanje platoa i puta u nagibu i krivini na pravilnom i nepravilnom terenu.
• rešava zadatke platoa;
• rešava zadatke puta.
• Pojam platoa, plato na pravilnom i nepravilnom terenu, njegovo rešavanje;
• Horizontalni put u pravcu i krivini, njegovo rešavanje;
• Put u padu, pravcu i krivini, njegovo rešavanje.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Matematika;
2. Tehničko crtanje;
Naziv predmeta:
TEHNIČKO CRTANJE
Godišnji fond časova:
70
Razred:
prvi
Ciljevi predmeta:
- Razvijanje sposobnosti i veština kod učenika za korišćenje pribora za tehničko crtanje (rapidografi i šabloni za ispisivanje slova i brojeva, lenjiri, hamer i paus papir);
- Razvijanje sposobnosti kod učenika da rade i čitaju tehnički crtež kao način komuniciranja i sporazumevanja u tehničkoj struci;
- Razvijanje sistematičnosti, preciznosti i urednosti kod učenika;
- Osposobljavanje za izradu grafičkog prikaza detalja i celine u zadatim razmerama;
- Priprema učenika za izradu geodetskih podloga i planova;
- Upoznavanje sa izgledom geodetskog plana i geodetske skice i iscrtavanje delova geodetskog plana i skice po zadatom uglednom primerku;
- Korišćenje "geodetskog ključa" pri crtanju.
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Izvlačenje pravih i kružnih linija 0,1 - 0,8
• Razvijanje osećaja za tačnost, preciznost i pedantnost;
• Upoznavanje sa priborom za crtanje;
• Ovladavanje veštinom izvlačenja pravih i krivih linija u olovci i u tušu.
• crta precizno i pedantno;
• koristi pribor za pisanje i crtanje;
• Upoznavanje sa priborom za crtanje i načinom njegove upotrebe;
• Iscrtavanje pravih i izlomljenih linija različitih debljina i odstojanja;
• Tuširanje pravih i izlomljenih linija različitih debljina i odstojanja;
• Crtanje koncentričnih krugova nultim i običnim šestarom;.
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe (70 časova).
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u kabinetu.
Preporuke za realizaciju nastave:
• Prikazati sav pribor i definisati tačne nazive;
• Objasniti potrebu da se radi u olovci i u tušu;
• Proveriti svakog učenika koliko je u stanju da rukuje priborom;
• Prikazati ugledni primer slova i brojeva ispisanih "redis" pismom;
• Proveriti svakog učenika da li je shvatio izgled i formu ispisivanja "redis" pisma u olovci i u tušu;
• Zadatu rečenicu ispisati slovima pravog i kosog "redisa" u određenom vremenskom roku;
• Zadati da samostalno ispišu geodetskim ciframa deo telefonskog imenika;
• Prikazati ugledni primer kaligrafije;
• Proveriti svakog učenika da li je shvatio izgled i formu; ispisivanja kaligrafije u olovci i u tušu;
• Zadati da na času oblikuju naslovnu stranu knjige sa zadatim tekstom na osnovu uglednog primerka starih i savremenih knjiga;
• Pokazati različite vrste šablona i demonstrirati pisanje pomoću olovke;
• Proveriti svakog učenika da li pravilno koristi šablon prilikom ispisivanja u olovci i u tušu;
• Prikazati ugledni primer topografskih znakova;
• Prikazati ugledni primer topografskih znakova geodetskih tačaka, repera i graničnih linija;
• Proveriti svakog učenika da li je shvatio izgled i formu topografskih znakova u olovci i u tušu;
• Objasniti sadržaj svih radnih listova, način izrade kao i kriterijum ocenjivanja.
Okvirni broj časova po temama:
• Izvlačenje pravih i kružnih linija 0,1 - 0,8 (14 časova);
• "Redis" pismo i brojevi (18 časova);
• Pisanje kaligrafije (10 časova);
• Pisanje teksta pomoću šablona (10 časova);
• Topografski znaci objekata i graničnih linija (10 časova)
Redis pismo i brojevi
• Stvaranje navike da u skladu sa važećim normama u geodeziji koristi "redis" pismo;
• Ovladavanje veštinom slobodoručnog ispisivanja cifara u olovci i u tušu prema normama koje važe u geodeziji;
• koristi "redis", slobodoručno ispisuje cifre;
• piše "redis" pismom slova i brojeve u olovci i u tušu;
• piše slobodnom rukom cifre u olovci;
• Upoznavanje sa karakteristikama "redis" pisma;
• "Redis" pismo, vežbanje u olovci;
• "Redis" pismo, vežbanje u tušu;
• Ispisivanje cifara slobodnom rukom u olovci;
• Brojevi: prav i kosi "redis" u olovci;
• Brojevi: prav i kosi "redis" u tušu.
Pisanje kaligrafije
• Sticanje veštine pisanja ćiriličnom i latiničnom kaligrafijom;
• grafički prikaže tekst pisan kaligrafijom;
• primeni odgovarajuću vrstu pisma kod geodetskih crteža;
• Upoznavanje sa kaligrafijom kao pismom;
• Pisanje kaligrafijom ćirilice i latinice u olovci;
• Pisanje kaligrafijom ćirilice i latinice u tušu.
Pisanje teksta pomoću šablona
• Osposobljavanje za korišćenje svih vrsta šablona za ispisivanje teksta;
• Osposobljavanje za samostalan izbor debljine linije za svaki šablon;
• koristi sve vrste šablona za ispisivanje slova i brojeva u tušu;
• odredi odgovarajuću debljinu linije tuširanja za svaki šablon;
• Vrste topografskih znakova;
• Topografski znaci geodetskih tačaka u olovci;
• Topografski znaci geodetskih tačaka u tušu;
• Topografski znaci objekata u olovci;
• Topografski znaci objekata u tušu;
• Topografski znaci graničnih linija u olovci;
• Topografski znaci graničnih linija u tušu.
Topografski znaci objekata i graničnih linija
• Sticanje znanja o topografskim znacima geodetskih tačaka, objekata i graničnih linija;
• Sticanje veštine crtanja topografskih znakova svih elemenata u geodeziji.
• primeni topografske znake geodetskih tačaka, repera objekata i graničnih linija;
• čita sve topografske znake;
• samostalno crta sve topografske znake.
Naziv predmeta:
Tehničko crtanje
Godišnji fond časova:
70
Razred:
drugi
Ciljevi predmeta:
- Razvijanje sposobnosti i veština kod učenika za korišćenje pribora za tehničko crtanje (rapidografi i šabloni za ispisivanje slova i brojeva, lenjiri, hamer i paus papir);
- Razvijanje sposobnosti kod učenika da rade i čitaju tehnički crtež kao način komuniciranja i sporazumevanja;
- Razvijanje sistematičnosti, preciznosti i urednosti kod učenika;
- Osposobljavanje za izradu grafičkog prikaza detalja i celine u zadatim razmerama;
- Priprema učenika za izradu geodetskih podloga i planova;
- Upoznavanje sa izgledom geodetskog plana i geodetske skice i iscrtavanje delova geodetskog plana i skice
- Korišćenje "geodetskog ključa" pri crtanju.
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Ispisivanje teksta i brojeva šablonima
• Razvijanje tačnosti i preciznosti neophodnih geometru
• Sticanje veštine pisanja šablonima koji imaju primenu u geodeziji.
• ispiše brojeve i slova uz pomoć šablona;
• samostalno primeni i koristi šablone koji se koriste u geodetskoj struci
• Ispisivanje teksta i brojeva šablonom veličine 2 i 3 mm na osnovu uglednog primerka;
• Ispisivanje teksta i brojeva šablonom veličine 4 i 5 mm na osnovu uglednog primerka.
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe (70 časova).
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u kabinetu.
Preporuke za realizaciju nastave:
• Objasniti upotrebu tehničkog crtanja u izradi geodetskih planova;
• Demonstrirati korišćenje rapidografa i šablona;
• Zadati da na času učenici ispišu svoje indikacije u zadatom roku;
• Prikazati ugledni primer dela skice detalja;
• Objasniti način crtanja neophodnih topografskih znakova i pokazati gde se oni nalaze u topografskom ključu;
• Zadati da na času učenici samostalno iscrtaju deo skice detalja u zadatom vremenskom roku;
• Prikazati ugledni primer dela plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena;
• Proveriti svakog učenika u primeni topografskih znakova;
• Prikazati ugledni primer dela skice snimljenih podzemnih instalacija;
• Objasniti sadržaj svih radnih listova, način izrade i kriterijum ocenjivanja;
• Zadati da na času samostalno prikažu nekoliko topografskih znakova podzemnih instalacija u zadatom roku.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Praćenje praktičnog rada
• Samostalan praktični rad
• Grafički rad
Okvirni broj časova po temama:
• Ispisivanje teksta i brojeva šablonima (18 časova);
• Iscrtavanje dela skice detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom (18 časova);
• Iscrtavanje dela plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena (22 časa);
• Iscrtavanje dela skice snimljenih podzemnih instalacija (12 časova).
Iscrtavanje dela skice detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom
• Sticanje veštine crtanja topografskih znakova svih elemenata sa skice detalja
• Osposobljavanje za slobodoručnog ispisivanja cifara i teksta na skici detalja za snimanje ortogonalnom i polarnom metodom
• opiše skicu detalja;
• pravilno nacrta sve topografske znake koji predstavljaju sadržaj skice detalja;
• napiše na skici detalja snimanja ortogonalnom metodom sve potrebne podatke;
• napiše na skici detalja snimanja polarnom metodom sve potrebne podatke.
• Precrtavanje dela skice detalja snimanja ortogonalnom metodom sa izradom opisa skice, iscrtavanje topografskih znakova, ispisivanje podataka snimanja apscisa, ordinata, kontrolnih merenja i indikacija vlasnika;
• Precrtavanje dela skice detalja snimanja polarnom metodom.
Iscrtavanje dela plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena
• Sticanje znanja i veština crtanja topografskih znakova koji se koriste za prikaz horizontalne i vertikalne predstave terena na geodetskim planovima
• interpretira geodetski plan sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena;
• pravilno nacrta sve topografske znake koji čine sadržaj geodetskog plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena (poligonske tačke, granične tačke i linije parcela, zgrade, izohipse, kote tačaka).
• Precrtavanje dela katastarskog plana sa izradom opisa lista;
• Iscrtavanje graničnih tačaka i linija katastarskih parcela;
• Numerisanje katastarskih parcela;
• Iscrtavanje dela plana sa horizontalnom predstavom terena i objekata;
• Iscrtavanje dela plana sa vertikalnom predstavom terena (kote tačaka i izohipse).
Iscrtavanje dela skice snimljenih podzemnih instalacija
• Sticanje znanja iscrtavanja topografskih znakova podzemnih instalacija
• pravilno iscrta topografske znake koji se koriste na skici snimljenih podzemnih instalacija
• Iscrtavanje dela lista na kojem su predstavljeni topografski znaci podzemnih instalacija.
- Upoznavanje sa poslovima geometra;
- Sticanje znanja iz oblasti geodezije;
- Priprema za izučavanje i usvajanje znanja iz drugih stručnih oblasti geodezije;
- Osposobljavanje za merenje sa instrumentima;
- Upotrebljavanje formula za obradu podataka merenja;
- Osposobljavanje za merenja uglovnih i linearnih veličina;
- Osposobljavanjeza izradu horizontalne i vertikalne predstave terena.
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA:
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Opšti pojmovi u geodeziji
• Sticanje osnovnih znanja o geodeziji, čime se bavi i koje se metode koriste;
• Sticanje znanja o geodetskim mrežama i njihovoj nameni;
• Usvajanje pojmova u vezi sa vertikalnom predstavom terena;
• Sticanje osnovnih znanja o planu, karti i razmeri;
• definiše geodeziju, kaže čime se bavi i šta je njen zadatak;
• definiše geodetske mreže i objasni čemu služe;
• definiše metode koje se koriste za snimanje detalja;
• navede prednosti i nedostatke numeričkih metoda;
• definiše koordinatni sistem i koordinate;
• definiše razmeru, plan i kartu;
• objasni kako se računa dužina na planu ili u prirodi za odgovarajuću razmeru;
• Pojam, zadatak i značaj geodezije;
• Oblik i dimenzije Zemlje;
• Nivovska površ, normala, vertikala, visina, visinska razlika;
• Geodetske mreže;
• Jedinice za merenje uglova, dužina i površina, pretvaranje jednih u druge;
• Koordinatni sistem;
• Metode snimanja;
• Plan, karta, razmera;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (140 časova).
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u kabinetu.
Preporuke za realizaciju nastave:
• Obnoviti osnovne jedinice mere za dužine i uglove;
• Ne raditi na časovima zadatke sa uglovima u kojima se osnovna jedinica ne sadrži ceo broj puta;
• Definisati koordinatni sistem;
• Prikazati plan i kartu i na njima definisati pojam razmere;
• Uraditi što veći broj zadataka iz razmere, povezujući ih sa jedinicama za merenje uglova i dužina;
• Pokazati i opisati na teodolitu sve njegove delove i objasniti kako se koriste;
• Omogućiti učenicima da samostalno obave radnje sa kojima su upoznati;
• Na teodolitu praktično pokazati ispitivanje uslova i zahtevati da samostalno to ponovi što veći broj učenika;
• Istaći zbog čega se proveravaju uslovi i zašto teodolit mora biti centrisan;
• Objasniti obradu podataka merenja horizontalnih uglova na kraćem primeru;
• Pokazati na teodolitu kako se ispituju uslovi za vertikalne uglove i tražiti da što veći broj učenika ponovi postupak;
• Ukazati na povezanost durbina i vertikalnog limba;
• Obnoviti metode merenja horizontalnih uglova;
• Dati za domaći primere za računanje visinskih uglova bez obrasca;
• Insistirati na crtanju profila duži;
• Uraditi što više primera za određivanje visinske razlike potrebne za redukciju;
• Uraditi primere za redukciju;
• Ukazivati na izvore grešaka, vrste grešaka i mogućnost njihovog otklanjanja;
• Pokazati poligonsku mrežu jedne KO;
• Obnoviti osnovne pojmove o poligonskoj mreži
• Pokazati poligonsku mrežu jedne KO;
• Obnoviti osnovne pojmove o poligonskoj mreži;
• Pokazati različite tipove belega;
• Uraditi što više primera za opis položaja;
• Dati za domaći da samostalno skiciraju položaj nekoliko tačaka u ulici gde žive;
• Na primeru što većeg broja vlakova definisati elemente i zahtevati da svaki učenik ponovi;
• Zadati što veći broj domaćih zadataka za sve teme;
• Izložiti formu testa usvojenih znanja i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja.
Okvirni broj časova po temama:
Opšti pojmovi u geodeziji (24 časa);
• Merenje horizontalnih uglova (48 časova);
• Merenje vertikalnih uglova (24 časa);
• Obrada podataka merenih dužina (16 časova);
• Radovi u poligonskoj mreži (28 časova).
Merenje horizontalnih uglova
• Sticanje veštine rukovanja i korišćenja instrumenta;
• Sticanje znanja o uslovima teodolita;
• Sticanje znanja o centrisanju teodolita;
• Sticanje znanja o principu merenja horizontalnih uglova;
• Usvajanje metoda merenja horizontalnih uglova;
• Upoznavanje sa upisivanjem podataka merenja i obradom;
• objasni šta je teodolit, nabroji njegove delove i objasni čemu služe i kako se koriste;
• objasni kako se ispituju uslovi teodolita i vrši rektifikacija;
• objasni kako se centriše instrument;
• navede redosled radnji potrebnih za sprovođenje postupka merenja uglova;
• samostalno upisuje podatke merenja;
• samostalno obradi podatke merenja;
• objasni kako se kontroliše merenje i računanje;
• Delovi teodolita;
• Libele;
• Durbin;
• Limb i alhidada;
• Sprave za čitanje podele limba;
• Viziranje;
• Uslovi za merenje horizontalnih uglova;
• Centrisanje teodolita;
• Prosta metoda merenja horizontalnih uglova;
• Girusna metoda;
• Obrada podataka u TO1;
Merenje vertikalnih uglova
• Sticanje znanja o pojmu uglova u vertikalnoj ravni;
• Upoznavanje sa greškama koje nastaju pri merenju i načinu eliminisanja istih;
• Sticanje znanja o uslovima teodolita za merenje vertikalnih uglova;
• Upoznavanje sa metodama merenja;
• Upoznavanje sa zapisivanjem i obradom podataka;
• objasni kako se određuju i otklanjaju greške merenja;
• objasni postupak ispitivanja uslova instrumenta;
• definiše prostu i girusnu metodu merenja uglova;
• izabere metode merenja u zavisnosti od tačnosti;
• objasni postupak merenja uglova u vertikalnoj ravni;
• samostalno izvrši obradu podataka merenja;
• Pojam vertikalnog ugla i zenitne daljine;
• Instrumenti za merenje vertikalnih uglova uglova i zenitnih daljina;
• Uslovi teodolita sa visinskom libelom, bez libele na durbinu;
• Uslovi teodolita sa kompenzatorom;
• Prosta metoda merenja;
• Girusna metoda merenja;
• Računanje visinskih uglova iz rezultata merenja;
Obrada podataka merenih poljskom pantljikom
• Ovladavanje formulama za obradu podataka merenja;
• Sticanje elementarnog znanja iz teorije grešaka;
• izvede formule po kojima se određuje horizontalna vrednost dužine;
• objasni kakav uticaj na horizontalnu dužinu ima visinska razlika;
• objasni kako se računa visinska razlika potrebna za redukciju;
• nabroji greške koje nastaju pri merenju dužina i objasni njihov uticaj;
• Komparisanje pantljike;
• Popravka za redukciju koso merenih dužina;
• Određivanje visinske razlike potrebne za redukciju;
• Popravke za dužine;
• Kategorije terena i dozvoljeno odstupanje;
• Greške pri merenju dužina pantljikom;
Terenski radovi u poligonskoj mreži
• Upoznavanje sa pojmom i klasifikacijom poligonske mreže;
• Sticanje znanja iz projektovanja poligonske mreže;
• Upoznavanje sa vrstama belega i stabilizacijom poligonskih tačaka;
• Sticanje znanja o principu određivanja položaja poligonskih tačaka.
• klasifikuje poligonsku mrežu i nabroji osnovne propise koji se odnose na projektovanje poligonske mreže;
• definiše rekognosciranje poligonske mreže;
• objasni postupak stabilizacije belega poligonskih tačaka;
• objasni postupak opisa položaja poligonskih tačaka;
• definiše i nacrta elemente vlaka potrebne za određivanje koordinata tačaka;
• objasni po kom principu se određuje položaj poligonskih tačaka;
• objasni postupak merenja elementa vlaka.
• Osnovni pojmovi o poligonskoj mreži;
• Klasifikacija poligonske mreže;
• Projektovanje i rekognosciranje poligonske mreže;
• Vrste belega;
• Stabilizacija belega;
• Opis položaja poligonskih tačaka;
• Princip određivanja položaja poligonskih tačaka;
• Elementi slepog, umetnutog i zatvorenog vlaka;
• Određivanje merenih elemenata vlaka.
Godišnji fond časova:
140
Razred:
drugi
Ciljevi predmeta:
- Upoznavanje sa poslovima geometra;
- Sticanje znanja iz oblasti geodezije;
- Priprema za izučavanje i usvajanje znanja iz drugih stručnih oblasti geodezije;
- Osposobljavanje za merenje sa instrumentima;
- Upotrebljavanje formula za obradu podataka merenja;
- Osposobljavanje za merenja uglovnih i linearnih veličina;
- Osposobljavanjeza izradu horizontalne i vertikalne predstave terena.
TEME:
CILJEVI:
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA:
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Određivanje elemenata poligonskog vlaka
• Sticanje znanja iz indirektnog određivanja elemenata poligonskog vlaka;
• Formiranje umenja rešavanja problema;
• Ovladavanje formulama za rešavanje trougla sinusnom, kosinusnom i tangensnom teoremom;
• Ovladavanje formulama za računanje direkcionog ugla i dužine iz koordinata;
• Osposobljavanje za samostalan rad i primenu znanja na praktičnim vežbama;
• objasni postupak rešavanja trougla sinusnom teoremom;
• objasni postupak rešavanja trougla kosinusnom i tangensnom teoremom;
• objasni određivanje elemente vlaka indirektnim putem;
• izvede formule po kojima se računa direkcioni ugao i dužinu iz koordinata;
• izvede formule za kontrole računanja;
• primeni teorijska znanja na praktičnim vežbama;
• Indirektno određivanje elemenata poligonskog vlaka;
• Najčešći slučajevi vezivanja vlaka za nepristupačnu tačku;
• Propisi pri indirektnom određivanju;
• Računanje direkcionog ugla i dužine iz koordinata krajnjih tačaka duži;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (140 časova).
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u kabinetu.
Preporuke za realizaciju nastave:
• Obnoviti elemente poligonskog vlaka;
• Obnoviti trigonometrijske funkcije;
• Na što većem broju primera objasniti primenu teorema za određivanje elemenata vlaka;
• Proveriti poznavanje formula na primeru vezivanja vlaka za nepristupačnu datu tačku;
• Zahtevati da učenici prihvate kontrole računanja kao sastavni deo obrade podataka;
• Insistirati na crtanju skice kod računanja direkcionog ugla i dužine iz koordinata tačaka;
• Objasniti na primerima vrste grešaka;
• Dati zadatke iz ocene tačnosti;
• Omogućiti da uz pomoć knjige odgovore na najvažnija pitanja posle svakog časa na kojem je obrađen nov sadržaj i proveriti odgovore;
• Uraditi primer računanja koordinata tačaka;
• Zahtevati da učenici prihvate kontrole;
• Insistirati na kontroli merenja uglova i dužina u poligonskom vlaku;
• Insistirati na uticaju tačnosti merenja na određivanje popravaka;
• Obnoviti osnovne pojmove o linijskoj mreži;
• Pokazati belege koji se koriste u linijskoj mreži;
• Omogućiti da učenici samostalno obrade pojedine delove novog gradiva za koje imaju dovoljno predznanja;
• Insistirati na određivanju predznaka koordinatnih razlika sa slike;
• Pokazati daljinomer;
• Pokazati elektronsku mernu stanicu i delove instrumenta;
• Po mogućstvu, koristiti simulator za totalnu stanicu;
• Upoznati učenike sa funkcijama totalne stanice;
• Demonstrirati postupak merenja dužine;
• Demonstrirati ispitivanje uslova i zahtevati da učenici ponove postupak;
• Obnoviti merenje uglova;
• Izložiti formu testa usvojenih znanja i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja.
Okvirni broj časova po temama:
• Određivanje elemenata poligonskog vlaka (40 časova);
• Teorija grešaka (16 časova);
• Računanje koordinata poligonskih tačaka u vlaku (37 časova);
• Linijska mreža (22 časa);
• Elektronsko merenje dužina (25 časova).
Teorija grešaka
• Upoznavanje sa vrstama grešaka i njihovom uticaju na rezultate merenja;
• Ovladavanje formulama za računanje proste i opšte aritmetičke sredine;
• Sticanje znanja o težinama greški;
• nabroji vrste grešaka koje nastaju pri merenju;
• objasni kako greške utiču na merenja;
• definiše težine i objasni kako se koriste prilikom računanja;
• izvede formule za računanje proste i opšte aritmetičke sredine;
• primeni u praksi osnovna znanja o oceni tačnosti;
• Vrste grešaka;
• Ocena tačnosti izvršenih merenja;
• Prosta aritmetička sredina;
• Pojam težina;
• Opšta aritmetička sredina;
Računanje koordinata poligonskih tačaka u vlaku
• Osposobljavanje za rešavanje problema u različitim situacijama na terenu za rešavanje problema na terenu u različitim situacijama;
• Ovladavanje formulama za računanje koordinata poligonskih tačaka;
• Osposobljavanje za samostalan rad i primenu znanja na praktičnim vežbama;
• objasni kako se suvišna merenja koriste za kontrolu merenja i povećanje tačnosti;
• izvede formule za računanje koordinata tačaka u vlaku;
• objasni kako se primenjuju kontrole računanja u praksi;
• objasni uticaj tačnosti merenja na određivanje popravaka;
• primeni teorijska znanja na praktičnim vežbama;
• Sticanje znanja iz terenskih radova u linijskoj mreži;
• Ovladavanje formulama za računanje koordinata linijskih tačaka;
• objasni postupak rekognosciranja linijske mreže i obeležavanje tačaka na terenu;
• izabere metode merenja dužina u linijskoj mreži;
• definiše različite načine određivanja koordinata linijskih tačaka;
• samostalno primeni formule potrebne za geodetska računanja;
• Sticanje osnovnih znanja o principu rada elektromagnetnih daljinomera;
• Osposobljavanje za rukovanje i korišćenje instrumenata;
• Sticanje znanja o uslovima instrumenta;
• Razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti.
• definiše osnovne pojmove o principu rada;
• izvrši podelu daljinomera;
• primeni teorijska znanja za usvajanje sadržaja drugih stručnih predmeta;
• objasni postupak merenja dužina;
• objasni kako se primenjuju formule za računanje definitivnih dužina i visinskih razlika;
• objasni postupak merenja uglova totalnom stanicom.
• Princip rada elektromagnetnih daljinomera;
• Opis jednog daljinomera;
• Elektronske merne stanice;
• Funkcije elektronskih mernih stanica;
• Delovi elektronske merne stanice;
• Ispitivanje i rektifikacija;
• Merenje uglova i dužina;
• Obrada podataka merenih dužina.
Godišnji fond časova:
105
Razred:
treći
Ciljevi predmeta:
- Upoznavanje sa poslovima geometra;
- Sticanje znanja iz oblasti geodezije;
- Priprema za izučavanje i usvajanje znanja iz drugih stručnih oblasti geodezije;
- Osposobljavanje za merenje sa instrumentima;
- Upotrebljavanje formula za obradu podataka merenja;
- Osposobljavanje za merenja uglovnih i linearnih veličina;
- Osposobljavanjeza izradu horizontalne i vertikalne predstave terena.
TEME
CILJEVI:
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Snimanje detalja
• Sticanje znanja o izboru tačaka na objektima koje treba snimiti;
• Osposobljavanje za primenu stečenih znanja u novim situacijama;
• Upoznavanje sa otkrivanjem postojećih vodova;
• Razvijanje samostalnosti u učenju i praktičnim vežbama;
• nabroji objekte snimanja;
• objasni kako se biraju tačke koje treba snimiti da bi objekti bili verno prikazani na planu;
• opiše kako se prikazuju podzemni vodovi i objekti na planovima;
• objasni kako se biraju tačke za vertikalnu predstavu terena;
• Opšti pojmovi;
• Predmet snimanja;
• Snimanje graničnih linija;
• Snimanje zgrada;
• Snimanje saobraćajnica i pratećih objekata;
• Snimanje voda i objekata na njima;
• Snimanje raznih objekata (groblja, spomenici, usamljeni grobovi);
• Snimanje reljefa;
• Vrste vodova i podzemnih objekata;
• Otkrivanje postojećih vodova;
• Snimanje vodova i podzemnih objekata;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (105 časova).
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u kabinetu.
Preporuke za realizaciju nastave:
• Prikazati plan i na njemu objasniti koji su objekti predmet snimanja;
• Prikazati plan podzemnih vodova;
• Obnoviti razmeru;
• Zadati učenicima za domaći zadatak da samostalno skiciraju zgradu u kojoj žive;
• Pokazati prizmu i demonstrirati kako se koristi;
• Insistirati da svaki učenik obeleži prav ugao pomoću prizme;
• Obnoviti pribor za merenje dužina;
• Upoznati učenike sa propisima za snimanje detalja;
• Pokazati detaljnu skicu za ortogonalnu metodu snimanja;
• Zadati koordinate nekoliko tačaka tako da ih samostalno nanesu u određenoj razmeri;
• Pokazati pribor za merenje visinskih razlika;
• Pokazati na instrumentu sve delove i objasniti praktično ispitivanje uslova;
• Omogućiti da svaki učenik samostalno pročita podelu na letvi;
• Pokazati repere
• Uraditi primer obrade zapisnika sa terena;
• Ukazivati na greške koje nastaju pri merenju;
• Obnoviti opštu aritmetičku sredinu;
• Pokazati detaljnu skicu, fotokopiju katastarskog plana i fotoskicu;
• Obnoviti postupak nivelanja u tehničkom nivelmanu;
• Objasniti detaljni nivelman linija na primeru saobraćajnice;
• Zahtevati da svaki učenik ponovi šta je podužni profil, a šta poprečni;
• Uraditi primer za računanje visina detaljnih tačaka;
• Pokazati belege trigonometrijskih tačaka;
• Pokazati na modelima signala kako se postavljaju iznad tačke;
• Definisati metode presecanja pravaca i tražiti da svaki učenik ponovi i nacrta odgovarajuću sliku;
• Pre objašnjenja, tražiti da učenici uz pomoć knjige sami dođu do rešenja za presecanje napred;
• Izvesti formule za Kasinijev i Potenot-Snelijusov način i dozvoliti da učenici izaberu način koji im je lakši;
• Pokazati karte za osnovnu srpsku referentnu mrežu (dizajn i oblik mreže);
• Izložiti formu testa usvojenih znanja i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja.
Okvirni broj časova po temama:
• Snimanje detalja (23 časa);
• Ortogonalna metoda snimanja detalja (12 časova);
• Nivelmanska mreža (25 časova);
• Detaljni nivelman (15 časova);
• Geodetska osnova - trigonometrijska i referentna mreža 30 časova).
Ortogonalna metoda snimanja detalja
• Upoznavanje sa priborom za snimanje detalja ortogonalnom metodom;
• Sticanje teorijskih znanja o postupku i organizaciji snimanja detalja potrebnih za praktične vežbe;
• Sticanje znanja o snimanju nepristupačnih tačaka;
• Ovladavanje formulama za računanje koordinata detaljnih tačaka;
• definiše geodetsku osnovu za prikupljanje podataka na terenu;
• objasni postupak ispitivanja prizme;
• nabroji zaduženja šefa grupe i pomoćnika pri snimanju detalja;
• navede redosled i postupak skiciranja detalja;
• izabere detaljne tačke koje treba snimiti;
• objasni kako se završava ili prekida snimanje;
• nabroji vrste kontrolnih merenje;
• izvede formule po kojima se računaju koordinate detaljnih tačaka;
• Opšti pojmovi;
• Dvostruka petostrana prizma;
• Ispitivanje prizama;
• Skiciranje detalja za snimanje;
• Postupak i organizacija rada u toku snimanja;
• Snimanje detalja kombinacijama;
• Osnovni propisi za snimanje detalja;
• Kontrolna merenja;
• Računanje koordinata detaljnih tačaka;
Nivelmanska mreža
• Osposobljavanje za dalje učenje;
• Sticanje sistema pojmova o vrstama nivelmana i njihovoj primeni;
• Osposobljavanje za rukovanje i korišćenje instrumenata;
• Sticanje znanja o ispitivanju uslova nivelira;
• definiše nivelmansku mrežu;
• nabroji vrste nivelira;
• objasni postupak provere pribora za merenje visinskih razlika;
• samostalno primeni teorijska znanja o postupku merenja na praktičnim vežbama;
• objasni kako se evidentiraju podaci merenja u zapisniku;
• izvede i primeni formule za obradu podataka merenja;
• objasni od čega zavisi tačnost visinske razlike;
• izvede formule za računanje visina repera;
• Podela nivelmana;
• Merenje visinskih razlika u geometrijskom nivelmanu;
• Definicija nivelmanske strane, vlaka i mreže;
• Nivelmanski reperi;
• Pribor za nivelanje;
• Nivelmanski instrumenti, ispitivanje i rektifikacija;
• Postupak nivelanja kod tehničkog nivelmana;
• Izvori grešaka pri nivelanju;
• Težina visinske razlike;
• Izravnanje nivelmanskog vlaka;
• Izravnanje visine čvornog repera;
Detaljni nivelman
• Sticanje znanja potrebnih za praktične vežbe na terenu;
• Ovladavanje formulama za računanje visina detaljnih tačaka;
• Razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti;
• Usvajanje metoda i postupaka specifičnih za detaljni nivelman;
• objasni kako se vrši izbor detaljnih tačaka za vertikalnu predstavu terena;
• primeni teorijska znanja na terenu kod sprovođenja detaljnog nivelmana površi i detaljnog nivelmana linija;
• samostalno sprovede detaljni nivelmana rasutih tačaka na praktičnim vežbama;
• izvede formule po kojima se računaju visine detaljnih tačaka;
• Cilj, značaj i podela detaljnog nivelmana;
• Detaljni nivelman rasutih tačaka;
• Metod pravilnih figura;
• Detaljni nivelman po pravcima;
• Detaljni nivelman podužnog i poprečnih profila;
• Računanje visina detaljnih tačaka;
Geodetska osnova - trigono-metrijska i referentna mreža
• Upoznavanje sa signalima u nižim redovima;
• Sticanje znanja o principu određivanja položaja trigonometrijskih tačaka;
• Ovladavanje formulama potrebnim za računanje približnih koordinata;
• Sticanje znanja o GPS mrežama;
• Osposobljavanje za dalje učenje;
• Razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti.
• objasni zašta služi trigonometrijska mreža;
• nabroji i nacrta vrste i oblike trigonometrijske mreže;
• nabroji i opiše konstrukciju signala koji se koriste u nižim redovima trigonometrijske mreže;
• objasni postupak obeležavanja tačaka;
• definiše princip određivanja položaja trigonometrijskih tačaka;
• izvede formule za po jedan način određivanja približnih koordinata presecanjem pravaca
• definiše referentnu mrežu;
• definiše princip rada globalnog pozicionog sistema (GPS);
• definiše pozicioniranje tačaka;
• definiše geografske i pravougle koordinate tačaka.
• Osnovni pojmovi o trigonometrijskoj mreži;
• Obeležavanje, numerisanje i opis položaja;
• Signalisanje trigonometrijskih tačaka;
• Princip određivanja položaja trigonometrijskih tačaka;
• Orijentisanje pravaca;
• Približne koordinate presecanjem napred;
• Presecanje pravaca nazad;
• GPS pozicioniranje tačaka;
• GPS relativno pozicioniranje;
• GPS geodetske mreže;
• Mreža permanentnih stanica;
• Horizontalni i vertikalni datum.
Godišnji fond časova:
64
Razred:
četvrti
Ciljevi predmeta:
- Upoznavanje sa poslovima geometra;
- Sticanje znanja iz oblasti geodezije;
- Priprema za izučavanje i usvajanje znanja iz drugih stručnih oblasti geodezije;
- Osposobljavanje za merenje sa instrumentima;
- Upotrebljavanje formula za obradu podataka merenja;
- Osposobljavanje za merenja uglovnih i linearnih veličina;
- Osposobljavanjeza izradu horizontalne i vertikalne predstave terena.
TEME
CILJEVI:
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Polarna metoda snimanja detalja
• Osposobljavanje za rukovanje tahimetrijskim instrumentima;
• Sticanje znanja potrebnog za obradu podataka merenja;
• Sticanje znanja potrebnog za praktične vežbe iz postupka i organizacije snimanja;
• Upoznavanje sa osnovnim propisima;
• Ovladavanje formulama za računanje koordinata detaljnih tačaka;
• opiše običan tahimetar i da ga ispita;
• izvede formule za računanje dužine i visinske razlike;
• objasni princip rada autoredukcionih tahimetara;
• objasni kako se koriste letve za autoredukcione tahimetre;
• navede redosled skiciranja detalja;
• objasni kako se biraju tačke koje treba snimiti;
• objasni postupak snimanja nepristupačnih tačaka;
• nabroji vrste kontrolnih merenja i objasni kako se koriste;
• primeni formule potrebne za računanje koordinata detaljnih tačaka snimljenih polarnom metodom;
• Osnovni pojmovi;
• Običan tahimetar;
• Određivanje dužine i visinske razlike pri nagnutoj vizuri;
• Autoredukcioni tahimetri;
• Formule za određivanje dužine i visinske razlike;
• Računanje visina detaljnih tačaka;
• Letve za autoredukcione tahimetre;
• Postupak pri tahimetrijskom snimanju;
• Osnovni propisi pri snimanju detalja polarnom metodom;
• Osnovni zemljišni oblici;
• Snimanje tačaka za vertikalnu predstavu terena sa izraženim reljefom, prikazivanje reljefa;
• Računanje koordinata detaljnih tačaka;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (66 časova).
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u kabinetu.
Preporuke za realizaciju nastave:
• Obnoviti osnovne pojmove o polarnoj metodi;
• Pokazati na tahimetrima delove i postupak ispitivanja;
• Zahtevati da učenici ponove postupak ispitivanja;
• Pokazati letve i demonstrirati kako se čita podela;
• Pokazati detaljnu skicu za polarnu metodu snimanja;
• Uraditi primer za računanje koordinata detaljnih tačaka snimljenih polarnom metodom;
• Zadati učenicima da skiciraju deo ulice u kojoj žive;
• Obnoviti vrste nivelmana;
• Obnoviti merenje visinskih uglova girusnom metodom;
• Ne treba tražiti izvođenje formula u trigonometrijskom nivelmanu, ali objasniti kako se do njih dolazi;
• Obratiti pažnju na korekcione članove - kada se uzimaju u obzir i od čega zavise;
• Uraditi primer za određivanje visinskih razlika trigonometrijskim putem;
• Pokazati GPS instrument;
• Navesti primere praktične primene;
• Pokazati karte za osnovnu srpsku referentnu mrežu;
• Uspostaviti korelaciju sa ostalim geodetskim predmetima;
• Po mogućstvu, koristeći simulator obnoviti funkcije totalne stanice;
• Obnoviti merenje uglova i dužina;
• Objasniti korišćenje aplikacionih programa;
• Izložiti formu testa usvojenih znanja i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja.
Okvirni broj časova po temama:
• Polarna metoda snimanja detalja (28 časova);
• Trigonometrijski nivelman (12 časova);
• Savremene metode prikupljanja podataka (24 časa).
Trigonometrijski nivelman
• Sticanje znanja o primeni trigonometrijskog nivelmana;
• Razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti;
• definiše trigonometrijski nivelman;
• diskutuje formule za jednostrano i obostrano određivanje visinskih razlika;
• nabroji od čega zavisi tačnost visinske razlike;
• nabroji za koje uticaje se koriguje visinska razlika određena trigonometrijskim putem;
• primeni postupak izravnanja u vlaku trigonometrijskog nivelmana na praktičnim vežbama;
• objasni kako se sprovode merenja između poligonskih i linijskih tačaka;
• primeni postupak izravnanja u poligonskoj i linijskoj mreži na praktičnim vežbama;
• Trigonometrijsko merenje visinskih razlika;
• Formule za određivanje visinske razlike;
• Težina visinske razlike;
• Izravnanje vlaka trigonometrijskog nivelmana;
• Određivanje visina poligonskih i linijskih tačaka;
Savremene metode prikupljanja podataka
• Sticanje činjeničnih znanja o globalnim pozicionim sistemima;
• Usvajanje metoda merenja;
• Sticanje znanja o memorisanju podataka i procesiranju na računar;
• definiše pozicioniranje tačaka;
• nabroji metode pozicioniranja tačaka GPS-om;
• nabroji primenu GPS-a u premeru i katastru;
• ponovi osnovne pojmove o prijemnicima i njihovoj tačnosti;
• nabroji aplikacione programe totalne stanice;
• objasni kako se koriste aplikacioni programi;
• primeni stečena znanja za usvajanje sadržaja drugih stručnih predmeta;
• objasni kako se memorišu i prenose podaci merenja totalnom stanicom;
• upotrebi informatičke tehnologije u prikupljanju, organizovanju i korišćenju informacija u radu i svakodnevnom životu.
• GPS - kinematika;
• GPS primena u premeru i geodeziji;
• GPS metode merenja, GPS prijemnici;
• Tačnost GPS prijemnika;
• Merenje totalnom stanicom i memorisanje podataka;
• Aplikacioni programi;
• Organizacija memorije;
• Transfer podataka na računar;
• Procesiranje podataka na računaru;
• Specijalna merenja.
1. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA:
• Matematika;
• Fizička geografija;
• Tehničko crtanje;
• Geodetska merenja i računanja;
• Geodetski planovi;
• Primena računara u geodeziji;
• Primenjena geodezija;
• Katastar nepokretnosti i uređenje zemljišne teritorije.
GEODETSKA MERENJA I RAČUNANJA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska nastava
Vežbe
Praktična nastava
Nastava u bloku
I
175
60
235
II
245
60
305
III
210
60
270
IV
128
60
188
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje potrebnih znanja iz oblasti geodezije;
- Priprema za izučavanje i uspešno usvajanje znanja iz drugih stručnih oblasti;
- Osposobljavanje za rukovanje i korišćenje instrumenata;
- Ovladavanje formulama za obradu podataka merenja;
- Ovladavanje postupcima merenja uglovnih i linearnih veličina;
- Osposobljavanje učenika za samostalno prikupljanje i obradu podataka merenja;
- Osposobljavanje učenika za izradu horizontalne i vertikalne predstave terena;
- Razvijanje samostalnosti u učenju i intelektualnom radu;
- Razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti;
- Spremnost za proveru znanja po modulima i u celini;
- Osposobljavanje učenika za uključivanje u proces rada.
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred:
prvi
NAZIV MODULA
Trajanje modula (časovi)
Merenje dužina pantljikom
20
Priprema za merenje horizontalnih uglova
35
Izračunavanje horizontalnih i vertikalnih uglova i upis u TO 1 i TO 1v
50
Merenje horizontalnih i vertikalnih uglova
45
Računanje redukcije i redukovanih dužina
25
Blok nastava
60
Razred:
drugi
NAZIV MODULA
Trajanje modula (časovi)
Radovi u poligonskoj mreži
56
Obrada podataka u poligonskoj mreži
98
Obrada podataka u linijskoj mreži
42
Merenje elektronskim instrumentima
49
Blok nastava
60
Razred:
treći
NAZIV MODULA
Trajanje modula (časovi)
Snimanje detalja ortogonalnom metodom
42
Poligonska mreža - izrada elaborata
60
Linijska mreža - izrada elaborata
30
Obrada podataka u geometrijskom nivelmanu
30
Terenski radovi u geometrijskom nivelmanu
48
Blok nastava
60
Razred:
četvrti
NAZIV MODULA
Trajanje modula (časovi)
Priprema za snimanje polarnom metodom
16
Primenjena geodezija
24
Trigonometrijska mreža
24
Trigonometrijski nivelman
20
Snimanje detalja polarnom metodom
32
Savremene metode prikupljanja podataka
12
Blok nastava
60
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula:
Merenje dužina pantljikom
Trajanje modula:
20 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Sticanje znanja i veština potrebnih za merenje dužina na terenu;
• Osposobljavanje za samostalan rad;
• Osposobljavanje za rukovanje i korišćenje pribora za merenje dužina
• definiše i koristi merne jedinice za dužine;
• koristi pantljiku i pribor za merenje dužina;
• pomoću viska odredi vertikalnost značke;
• obeleži pravac na terenu kada se krajnje tačke dogledaju i kada se ne dogledaju;
• meri dužine poligonskih strana od preloma do preloma i neprekidno;
• izmerene podatke upiše u TO18.
Teorija:
• Pribor za merenje dužina pantljikom;
• Merne jedinice i način merenja dužina pantljikom.
Vežbe:
• Materijalizacija pravca vertikale i dovođenje značke u vertikalan položaj pomoću viska;
• Obeležavanje pravca duži na terenu kada se krajnje tačke dogledaju i ne dogledaju;
• Merenje dužina poligonskih strana po ravnom terenu sa upisom u TO18;
• Merenje dužina poligonskih strana od preloma do preloma;
• Merenje dužina poligonskih strana neprekidno.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava 5 časova;
• vežbe 15 časova.
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju na terenu i u učionici opšte namene;
• Teorija se realizuje u učionici opšte namene.
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Na 5 časova u učionici opisati pribor za merenje dužina i objasniti postupak merenja, kako bi pre praktičnog dela učenici bili upoznati sa kompletnim postupkom;
• Insistirati na tome da svaki učenik izmeri zadatu dužinu na terenu i unese podatke merenja u odgovarajući obrazac;
• Na kontrolnoj vežbi, pored primera merenja koje treba uvesti u TO18, dati i teorijska pitanja u vezi sa priborom i postupkom merenja.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Samostalni praktični rad;
• Kontrolna vežba;
• Aktivnost na času
Naziv modula:
Priprema za merenje horizontalnih uglova
Trajanje modula:
35 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Osposobljavanje za rukovanje i korišćenje teodolita;
• Ovladavanje veštinom viziranja i očitavanja podele;
• Osposobljavanje za primenu stečenih znanja o uglovima i mernim jedinicama u praktičnim zadacima.
• nabroji delove teodolita i njihovu funkciju;
• rukuje teodolitom;
• vizira tačke;
• otkloni končaničnu paralaksu;
• očita vrednost pravca na limbu;
• izmeri zadati ugao i da ga izrazi u različitim mernim jedinicama;
• pretvori vrednost ugla iz jedne podele u drugu;
• sprovede osnovne računske operacije sa uglovima;
• sračuna dužinu na planu kada je data u prirodi i obrnuto.
Vežbe:
• Teodolit, sastavi delovi teodolita, rukovanje teodolitom;
• Viziranje, dovođenje končanice na daljinu jasnog vida;
• Poništavanje končanične paralakse
• Očitavanje podele limba pomoću mikroskopa sa crtom i skalom crtica;
• Pojam ugla;
• Merne jedinice za uglove;
• Osnovne računske operacije sa uglovima uz pretvaranje iz seksagezimalne u centezimalnu i obrnuto;
• Pretvaranje ugla iz radijana u seksagezimalnu podelu i obrnuto;
• Određivanje vrednosti ugla u različitim mernim jedinicama preko luka i poluprečnika.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 35 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene i na terenu
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Insistirati na tome da svaki učenik ume da postavi i koristi teodolit;
• Proveriti da li svaki učenik zna da vizira i očitava vrednost pravca;
• Na što većem broju zadataka povezati znanja iz sprava za čitanje podele limba, osnovnih računskih operacija sa uglovima, pretvaranja ugla iz jedne podele u drugu i razmere;
• Zadatke raditi bez računara;
• Izložiti formu kontrolne vežbe i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Domaće zadatke
• Kontrolna vežba
• Aktivnost na času
Naziv modula:
Izračunavanje horizontalnih i vertikalnih uglova i upis u TO1 i TO1v
Trajanje modula:
50 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Sticanje znanja o pravilnom unošenju merenih podataka u TO1 i TO1v;
• Sticanje znanja o obradi podataka u TO1 i TO1v.
• unese podatke merenja u TO1;
• izračuna sredine, redukovane sredine i da izvrši kontrolu računanja;
• izračuna sredinu uglova iz dva i više girusa;
• izvrši kontrolu računanja;
• upiše podatke merenja u TO1v i sračuna konačne vrednosti visinskih uglova.
Vežbe:
• Upis podataka merenja u zapisnik TO1 i pravila upisivanja;
• Računanje sredina, redukovanih sredina i kontrola računanja;
• Računanje sredina uglova iz dva i više girusa;
• Dvočasovni pismeni zadatak;
• Upis podataka merenja u obrazac TO1v i pravila upisa;
• Računanje sredina iz opažanja u jednom girusu i kontrola računanja;
• Računanje sredina iz opažanja u tri girusa i kontrola računanja.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 50 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Uraditi kompletan ugledni primer unošenja podataka sa izračunavanjem i predviđenim kontrolama računanja u TO1 i TO1v;
• Učenici samostalno i uz pomoć nastavnika obrađuju svoje primere sa terena;
• Izložiti formu kontrolne vežbe i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Domaće zadatke
• Kontrolna vežba
• Aktivnost na času
Naziv modula:
Merenje horizontalnih i vertikalnih uglova
Trajanje modula:
45 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Osposobljavanje za samostalnu proveru ispravnosti instrumenata;
• Usvajanje metoda specifičnih za merenje uglova.
• ispita i rektifikuje teodolit;
• centriše teodolit;
• primeni metode merenja, upiše rezultate i izračuna konačne vrednosti;
• kontroliše merenje pravaca na terenu.
Vežbe:
• Ispitivanje teodolita i rektifikacija prvog uslova;
• Centrisanje teodolita običnim i optičkim viskom;
• Opažanje pravaca prostom metodom i upisivanje podataka;
• Opažanje pravaca girusnom metodom, upisivanje u zapisnik i računanje redukovanih sredina pravaca;
• Ispitivanje uslova teodolita za merenje vertikalnih uglova;
• Opažanje pravaca u jednom girusu, upisivanje u zapisnik i računanje zenitnih daljina;
• Opažanje pravaca u tri girusa, upisivanje u zapisnik i računanje sredina vertikalnih uglova.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 45 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju na terenu
Specifičnosti u realizaciji modula:
• pokazati postupak ispitivanja i rektifikacije i zahtevati da svaki učenik ponovi;
• zadati da svaki učenik opaža različite tačke i samostalno obradi podatke merenja;
• na primeru trougla obeleženog na terenu i izmerenih unutrašnjih uglova i zenitnih daljina na svakoj stanici, proveriti veštinu učenika i objasniti kriterijum ocenjivanja.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Test praktičnih veština
• Samostalni praktični rad
• Aktivnost na času
Naziv modula:
Računanje redukcije i redukovanih dužina
Trajanje modula:
25 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Sticanje znanja o načinu izračunavanja redukovanih dužina
• izračuna redukovane dužine bez preloma sa i bez izdizanja pantljike;
• izračuna redukovane dužine merene od preloma do preloma;
• izračuna redukovane dužine merene neprekidno.
Vežbe:
• Računanje redukcije i redukovanih dužina bez preloma i bez izdizanja pantljike;
• Računanje redukcije i redukovanih dužina bez preloma sa izdizanjem pantljike;
• Računanje redukcije i redukovanih dužina od preloma do preloma;
• Računanje redukcije i redukovanih dužina merenih neprekidno.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe 25 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Uraditi kompletne ugledne primere redukovanja dužina za različite situacije na terenu (sa i bez preloma, sa i bez izdizanja pantljike);
• Učenici samostalno ili uz pomoć nastavnika obrađuju svoje primere sa terena;
• Izložiti formu kontrolne vežbe i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Domaći zadatak
• Kontrolna vežba
• Aktivnost na času
Naziv modula:
Blok nastava
Trajanje modula:
60 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Rukovanje i korišćenje teodolita;
• Usvajanje metoda specifičnih za merenje uglova;
• Usvajanje umenja korišćenja izvora informacija;
• Sticanje znanja i veština potrebnih za merenje dužina na terenu;
• Rukovanje i korišćenje pribora za merenje dužina;
• Osposobljavanje za samostalan rad i primenu znanja na praktičnim vežbama
• ispita i rektifikuje teodolit;
• centriše teodolit;
• primeni metode merenja, upiše rezultate i izračuna konačne vrednosti;
• izmeri dužine pantljikom i sračuna redukovane dužine;
• nacrta skicu u zadatoj razmeri.
Vežbe:
• Ispitivanje i rektifikacija uslova teodolita;
• Centrisanje teodolita običnim i optičkim viskom;
• Opažanje pravaca girusnom metodom, upisivanje u zapisnik i računanje redukovanih sredina pravaca;
• Merenje vertikalnih uglova girusnom metodom i obrada podataka merenja;
• Merenje dužina pantljikom sa obradom podataka merenja;
• Računanje visinske razlike potrebne za redukciju;
• Razmera.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 60 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Nastava u bloku se realizuje u učionici opšte namene i na terenu
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Realizovati blok u drugom polugodištu;
• Formirati svesku za svakog učenika u kojoj će evidentirati aktivnosti u toku dana;
• Grupu podeliti u dva tima;
• Svi učenici ispituju uslove teodolita i rezultate ispitivanja evidentiraju;
• Obeležiti četvorougao u kojem učenici samostalno mere uglove u dva girusa;
• Izmeriti zenitne daljine obostrano u jednom girusu koristeći letvu kao signal;
• Izmeriti stranice četvorougla pantljikom jedinstveno za grupu;
• Zadati razmeru u kojoj će učenici nacrtati skicu.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Samostalni praktični rad;
• Aktivnost na času
Naziv modula:
Radovi u poligonskoj mreži
Trajanje modula:
56 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Osposobljavanje za samostalnu primenu metoda merenja u poligonskoj mreži;
• Osposobljavanje za primenu teorijskih znanja u praksi.
• rekognoscira poligonsku mrežu;
• stabilizuje belegu poligonske tačke i opiše njen položaj;
• izmeri dužine poligonskih strana elektronskom mernom stanicom;
• izmeri horizontalne i vertikalne uglove u poligonskom vlaku;
• primeni metode merenja uglova.
Vežbe:
• Rekognosciranje poligonskog vlaka;
• Stabilizacija belega poligonskih tačaka;
• Opis položaja poligonskih tačaka;
• Merenje horizontalnih uglova u poligonskoj mreži;
• Merenje vertikalnih uglova u polgonskoj mreži;
• Merenje dužina poligonskih strana elektronskim putem sa zapisivanjem podataka;
• Obrada podataka u TO18E.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 56 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene i na terenu
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Grupu podeliti u dva tima;
• Za svaku tim rekognoscirati vlak i uraditi stabilizaciju i opis položaja poligonskih tačaka;
• Svaki učenik na svakoj stanici teodolitom samostalno meri, zapisuje, obračunava i vrši kontrolu merenja horizontalnih i vertikalnih uglova;
• Svaki učenik na svakoj stanici samostalno meri elektronskom mernom stanicom i zapisuje podatke;
• Izložiti formu kontrolne vežbe iz obrade podataka dužina merenih elektronskim instrumentom;
ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Sticanje znanja iz indirektnog određivanja elemenata poligonskog vlaka;
• Ovladavanje formulama za računanje direkcionog ugla i dužine iz koordinata;
• Ovladavanje formulama za računanje koordinata poligonskih tačaka.
• odredi elemente trougla primenom teorema;
• sračuna direkcioni ugao i dužinu iz koordinata;
• kontroliše merenja i računanja;
• indirektnim putem odredi elemente vlaka;
• primeni formule za računanje koordinata tačaka u vlaku.
Vežbe:
• Računanje dužina strana i direkcionog ugla iz koordinata krajnjih tačaka;
• Rešavanje trougla primenom sinusne teoreme;
• Rešavanje trougla primenom tangesne teoreme;
• Rešavanje trougla primenom sinusne, kosinusne i tangesne teoreme sa preuzimanjem elemenata (kombinovani zadatak TO1, TO18, TO8, TO13, TO14);
• Računanje koordinata poligonskih tačaka u slepom poligonskom vlaku;
• Računanje koordinata poligonskih tačaka u umetnutom poligonskom vlaku;
• Računanje koordinata poligonskih tačaka u zatvorenom poligonskom vlaku;
• Računanje koordinata tačaka u vlaku u TO19.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 98 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Na što većem broju primera objasniti računanje direkcionog ugla i dužine iz koordinata tačaka;
• Zadatke prvo rešavati bez trigonometrijskog obrasca, a zatim u odgovarajućem obrascu;
• Obnoviti elemente poligonskog vlaka;
• Obnoviti trigonometrijske funkcije i njihovu primenu;
• Na što većem broju primera objasniti primenu teorema za određivanje elemenata vlaka;
• Kombinovane zadatke rešavati u odgovarajućim obrascima;
• Uraditi primer računanja koordinata tačaka;
• Učenici samostalno rade izabrane primere, sami vrše kontrolu računanja;
• Planirati četiri kontrolne vežbe.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Kontrolne vežbe;
• Domaće zadatke;
• Aktivnost na času.
Naziv modula:
Obrada podataka u linijskoj mreži
Trajanje modula:
42 časa
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Osposobljavanje za korišćenje formula za računanje koordinata linijskih tačaka;
• Osposobljavanje za samostalan rad i primenu znanja na praktičnim vežbama.
• primeni različite načine određivanja koordinata linijskih tačaka;
• kontroliše merenje dužina u linijskoj mreži.
Vežbe:
• Računanje koordinata tačaka na liniji;
• Računanje koordinata tačaka na produžetku linije;
• Računanje koordinata tačaka na liniji i upravnoj;
• Računanje koordinata tačaka lučnim presekom.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 42 časa
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Na što većem broju primera objasniti različite načine određivanja koordinata linijskih tačaka;
• Obnoviti formule za računanje koordinata i njihovu primenu;
• Zahtevati da učenici i računskim putem i pomoću skice određuju znake koordinatnih razlika;
• Učenici samostalno rade izabrane primere, sami vrše kontrolu računanja;
• Dati odgovarajuće primere za rad domaćeg zadatka;
• Zadatke prvo rešavati bez trigonometrijskog obrasca, a zatim u odgovarajućim obrascima;
• Izložiti formu kontrolne vežbe i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Domaće zadatke;
• Kontrolnu vežbu;
• Aktivnost na času.
Naziv modula:
Merenje elektronskim instrumentima
Trajanje modula:
49 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Osposobljavanje za korišćenje elektronskih instrumenata;
• Osposobljavanje za primenu teorijskih znanja za indirektno određivanje uglova i dužina;
• Osposobljavanje za izvođenje terenskih radova u linijskoj mreži.
• izmeri dužinu, horizontalni i vertikalni ugao elektronskom mernom stanicom;
• sprovede merenja u poligonskoj i linijskoj mreži i obradi dobijene rezultate;
• sprovede teorijska znanja na praktičnim vežbama.
Vežbe:
• Merenje dužina i horizontalnih i vertikalnih uglova elektronskom mernom stanicom sa upisivanjem podataka u zapisnik;
• Setovanje i organizacija prikupljanja podataka;
• 1. Zadatak - merenje u poligonskoj mreži;
• 2. Zadatak - merenje u linijskoj mreži.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 49 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju na terenu
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Grupu podeliti u dva tima;
• Svaki učenik na svakoj stanici samostalno meri elektronskom mernom stanicom;
• 1. Zadatak: obeležiti tri do četiri vezana trougla, sprovesti odgovarajuća merenja i sračunati indirektnim putem traženi ugao i dužinu;
• 2. Zadatak: na poligonskoj strani vlaka u kojem su učenici sproveli merenja i sračunali koordinate, obeležiti tri tačke na liniji i dve na upravnoj, sprovesti merenja i sračunati koordinate linijskih tačaka.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Test praktičnih veština;
• Samostalni praktični rad;
• Aktivnost na času.
Naziv modula:
Blok nastava
Trajanje modula:
60 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Osposobljavanje za samostalan rad totalnom stanicom;
• Osposobljavanje učenika za samostalno merenje elemenata poligonskog vlaka;
• Sticanje znanja iz indirektnog određivanja elemenata poligonskog vlaka;
• Ovladavanje formulama za računanje koordinata poligonskih tačaka;
• Korišćenje formula za računanje koordinata linijskih tačaka;
• Osposobljavanje za samostalan rad i primenu znanja na praktičnim vežbama;
• Uključivanje u proces rada.
• meri uglove i dužine totalnom stanicom;
• odredi indirektnim putem elemente vlaka;
• primeni formule za računanje koordinata tačaka u vlaku;
• kontroliše merenja i računanja;
• sračuna koordinate linijskih tačaka;
• primeni teorijska znanja na praktičnim vežbama.
Vežbe:
• Merenje uglova i dužina totalnom stanicom u umetnutom vlaku sa obradom podataka merenja;
• Rešavanje trouglova primenom sinusne kosinusne i tangesne teoreme (kombinovani zadatak);
• Određivanje elemenata poligonskog vlaka;
• Računanje koordinata poligonskih tačaka u TO19;
• Obeležavanje linijskih tačaka na liniji i upravnoj;
• Merenje dužina između linijskih tačaka;
• Računanje koordinata linijskih tačaka na liniji, upravnoj i lučnim presekom; Praktična nastava u geodetskim firmama: • Merenja u poligonskoj i linijskoj mreži;
• Merenje uglova i dužina elektronskim daljinomerima;
• Merenje horizontalnih i vertikalnih ulova teodolitom;
• Računanje koordinata poligonskih i linijskih tačaka;
• Rešavanje trouglova primenom sinusne, kosinusne i tangensne teoreme.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 30 časova
• praktična nastava 30 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi u školi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici i na terenu;
• Praktična nastava se realizuje u geodetskim firmama
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Realizovati blok u drugom polugodištu;
• Podeliti grupe u timove;
• Uz pomoć članova tima svaki učenik sprovodi svoja merenja koja će obraditi;
• Obeležiti umetnuti vlak tako da na jednoj poligonskoj strani bude prepreka;
• Na jednoj poligonskoj strani obeležiti linijske tačke i bar jednu na upravnoj;
• Izmeriti uglove i dužine totalnom stanicom;
• Pripremiti elemente vlaka i sračunati koordinate tačaka;
• Sračunati koordinate linijskih tačaka;
• Obeležiti linijsku tačku, izmeriti dužine totalnom stanicom i sračunati koordinate lučnim presekom;
• Nacrtati skicu u zadatoj razmeri;
• Izložiti kriterijum ocenjivanja. Realizacija u geodetskim firmama • Praksu obaviti u drugom polugodištu;
• Omogućiti učeniku da samostalno obavi merenja;
• Uključiti učenike u proces rada;
• Insistirati na tačnosti, urednosti;
• Učenik svakodnevno mora evidentirati poslove na kojima je bio angažovan.
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Sticanje znanja o obeležavanju pravog ugla pomoću prizme;
• Osposobljavanje za primenu teorijskih znanja u praksi;
• Sticanje znanja o snimanju nepristupačnih tačaka.
• ispita prizmu;
• skicira detalje;
• izabere detaljne tačke koje treba snimiti i snimi detalje ortogonalnom metodom;
• sprovede kontrolna merenja za snimanje detalja ortogonalnom metodom.
Vežbe:
• Prizme: ispitivanje prizama, podizanje i spuštanje upravnih;
• Rekognosciranje linijske mreže, odmeranje linijskih tačaka i računanje njihovih koordinata;
• Podela na listove i skice detalja izabranog poligona za snimanje, opis listova skice, nanošenje i kontrola nanošenja mreže;
• Skiciranje terena za snimanje ortogonalnom metodom;
• Snimanje detalja ortogonalnom metodom i kontrole snimanja;
• Računanje koordinata detaljnih tačaka snimljenih ortogonalnom metodom.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 42 časa
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici i na terenu
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Podeliti grupe u timove;
• Pokazati ispitivanje prizama i zahtevati da svaki učenik samostalno ispita prizmu;
• Pokazati postupak podizanja i spuštanja upravne i zahtevati da svaki učenik samostalno ponovi postupak;
• Koristiti postojeću mrežu geodetskih tačaka za snimanje izabranog terena;
• Svaki učenik će na skici naneti mrežu u odgovarajućoj razmeri i samostalno skicirati detalje;
• Sa svakom grupom obnoviti snimanje detalja i obratiti pažnju učenicima na kontrolna merenja;
• Sračunati koordinate snimljenih detaljnih tačaka;
• Podatke merenja evidentirati u zapisniku;
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Osposobljavanje za primenu znanja iz indirektnog određivanja elemenata poligonskog vlaka;
• Osposobljavanje za primenu stečenih znanja u novim situacijama;
• Ovladavanje formulama za računanja u poligonskoj mreži.
• odredi indirektnim putem elemente vlaka;
• sračuna direkcioni ugao i dužinu iz koordinata;
• primeni formule za računanje koordinata tačaka u vlaku;
• kontroliše merenja i računanja.
Vežbe:
• Obrada podataka u TO1, 8, 13, 14, 18, 19, i 25;
• Izrada skice poligonske mreže na osnovu datih i sračunatih tačaka.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 60 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Svakom učeniku dati zadatak sa različitim podacima koji sadrži sve elemente poligonske mreže;
• U zadatku definisati dinamiku izrade i rok završetka izrade;
• Učenici uz konsultacije sa nastavnikom rešavaju zadatak primenjujući stečeno znanje i vrše sve neophodne kontrole;
• Pre dobijanja zadatka učenike upoznati sa kriterijumom ocenjivanja;
• U toku rada nastavnik prati izradu a konačnu ocenu učenici dobijaju na završetku rada;
• Upoznati učenike sa temom za kontrolnu vežbu i načinom ocenjivanja.
• Obrada podataka u TO18, 22, 23 i 25;
• Izrada skice linijske mreže na osnovu datih i sračunatih tačaka.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 30 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Svakom učeniku dati zadatak sa različitim podacima koji sadrži sve elemente linijske mreže;
• U zadatku definisati dinamiku izrade i rok završetka izrade;
• Učenici uz konsultacije sa nastavnikom rešavaju zadatak primenjujući stečeno znanje i vrše sve neophodne kontrole;
• pre dobijanja zadatka učenicima se obrazlaže kriterijum ocenjivanja;
• U toku rada nastavnik prati izradu a konačnu ocenu učenici dobijaju na završetku rada;
• Upoznati učenike sa temom za kontrolnu vežbu i načinom ocenjivanja.
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Osposobljavanje učenika za korišćenja formula za računanje visina repera u vlaku i visina čvornog repera;
• Osposobljavanje za izračunavanje nadmorskih visina
• izračuna visine repera;
• kontroliše merenje i računanje;
• izračuna visine detaljnih tačaka.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 30 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Obnoviti računanje visina repera u vlaku;
• Uraditi primer računanja visina u vlaku na osnovu kojega će učenici samostalno obrađivati podatke svojih merenja;
• Uraditi primer računanja visina detaljnih tačaka na osnovu kojeg će učenici samostalno obrađivati podatke svojih merenja;
• Upoznati učenike sa temom kontrolne vežbe i načinom ocenjivanja.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Domaće zadatke;
• Kontrolnu vežbu;
• Aktivnost na času.
Naziv modula:
Terenski radovi u geometrijskom nivelmanu
Trajanje modula:
48 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Sticanje znanja o ispitivanju uslova nivelira;
• Usvajanje metoda i postupaka u geometrijskom nivelmanu;
• Usvajanje metoda i postupaka specifičnih za detaljni nivelman.
• proveri pribor za merenje visinskih razlika;
• samostalno primeni postupak merenja na vežbama;
• sprovede detaljni nivelman;
• upiše i obračuna podatke merenja.
Vežba:
• Ispitivanje i rektifikacija centrične libele na nivelmanskoj letvi;
• Ispitivanje i rektifikacija nivelmanskih instrumenata;
• Merenje visinskih razlika nivelmanskih strana u tehničkom nivelmanu;
• Detaljni nivelman rasutih tačaka na terenu snimljenom ortogonalnom metodom.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 48 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
Vežbe se realizuju na terenu
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Obnoviti osnovne pojmove o nivelmanskoj mreži;
• Pokazati pribor za merenje visinskih razlika;
• Pokazati na instrumentu sve delove i ispitivanje uslova;
• Insistirati da svaki učenik samostalno ponovi postupak ispitivanja;
• Grupe podeliti u timove;
• Pokazati vezivanje za repere;
• Ukazivati na greške koje nastaju pri merenju;
• Pokazati detaljnu skicu sa već upisanim podacima dobijenim pri sprovođenju detaljnog nivelmana.
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Sticanje znanja o snimanju detalja ortogonalnom metodom;
• Ovladavanje formulama za računanje koordinata detaljnih tačaka;
• Usvajanje metoda i postupaka u geometrijskom nivelmanu;
• Razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti;
• Usvajanje metoda, postupaka, specifičnih za detaljni nivelman
• primeni teorijska znanja na praktičnim vežbama;
• ispita prizmu;
• skicira detalje;
• izabere detaljne tačke koje treba snimiti, znati da završi ili prekine snimanje;
• kontroliše merenje;
• primeni formule po kojima će sračunati koordinate detaljnih tačaka;
• proveri pribor za merenje visinskih razlika
• samostalno primeni postupak merenja na vežbama;
• upiše i obračuna podatke merenja.
Vežbe: • odela na listove i skice detalja izabranog poligona za snimanje, opis listova skice;
• Nanošenje i kontrola nanošenja mreže;
• Skiciranje terena za snimanje ortogonalnom metodom;
• Snimanje detalja ortogonalnom metodom i kontrole snimanja;
• Ispitivanje i rektifikacija nivelmanskih instrumenata - nivelira;
• Merenje visinskih razlika nivelmanskih strana u tehničkom nivelmanu;
• Detaljni nivelman rasutih tačaka na terenu snimljenom ortogopnalnom metodom;
• Izrada analognog plana.
Praktična nastava u geodetskim firmama:
• Merenja u poligonskoj i linijskoj mreži;
• Pronalaženje belega geodetskih tačaka;
• Merenje uglova i dužina elektronskim daljinomerima;
• Merenje horizontalnih i vertikalnih ulova teodolitom;
• Računanje koordinata poligonskih i linijskih tačaka;
• Rešavanje trouglova primenom sinusne, kosinusne i tangensne teoreme;
• Podela na listove i skice detalja;
• Skiciranje detalja;
• Snimanje detalja ortogonalnom metodom i kontrole snimanja;
• Ispitivanje i rektifikacija nivelmanskih instrumenata;
• Merenje visinskih razlika nivelmanskih strana u tehničkom nivelmanu;
• Detaljni nivelman.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 30 časova
• praktična nastava 30 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi u školi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici i na terenu
• Praktičan rad se realizuje u geodetskim firmama
Specifičnosti u realizaciji modula:
• realizovati blok u drugom polugodištu;
• podeliti grupe u timove;
• uz pomoć članova tima svaki učenik sprovodi svoja merenja;
• koristiti postojeću linijsku mrežu;
• snimiti objekte (10 - 15 tačaka);
• snimiti nepristupačnu tačku;
• sračunati koordinate detaljnih tačaka;
• odrediti visinu repera;
• sprovesti detaljni nivelman rasutih tačaka vezujući se za reper koji je prethodno određen;
• izraditi analogni geodetski plan na osnovu originalnih podataka snimanja u razmeri 1:500.
Realizacija u geodetskim firmama
• Praksu obaviti u drugom polugodištu;
• Omogućiti učeniku da samostalno obavi merenja;
• Uključiti učenike u proces rada;
• Insistirati na tačnosti, urednosti;
• Učenik svakodnevno mora evidentirati poslove na kojima je bio angažovan.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Samostalni praktični rad
• Aktivnost na času
• Dnevnik rada
Naziv modula:
Priprema za snimanje detalja polarnom metodom
Trajanje modula:
16 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Upoznavanje sa tahimetrijskim instrumentima;
• Upoznavanje sa osnovnim propisima za snimanje detalja polarnom metodom
• koristi tahimetrijske instrumente i da ih ispita;
• primeni formule za računanje dužina i visinskih razlika;
• koristi letve za autoredukcione tahimetre;
• skicira detalje.
Vežbe:
• Rekognosciranje poligonske mreže za snimanje polarnom metodom;
• Podela na listove i skice detalja izabranog poligona za snimanje, opis listova skice, nanošenje i kontrola nanošenja mreže;
• Skiciranje terena za snimanje polarnom metodom;
• Upoznavanje sa tahimetrijskim instrumentima.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 16 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene i na terenu
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Grupe podeliti u timove;
• Svi timovi će zajedno rekognoscirati poligonsku mrežu na terenu predviđenom za snimanje;
• Svaki učenik će na skici naneti mrežu u odgovarajućoj razmeri i samostalno skicirati detalje;
• Podatke merenja evidentirati u zapisniku
• Obnoviti znanja i metode merenja uglova i dužina i korišćenje instrumenata;
• Obnoviti računanje koordinata poligonskih tačaka i indirektno određivanje elemenata poligonskog vlaka putem kontrolne vežbe na početku školske godine.
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Osposobljavanje za dalje učenje;
• Osposobljavanje za primenu stečenih znanja u novim situacijama
• sračuna podatke za obeležavanje tačaka: polarnom, ortogonalnom i metodom preseka pravaca;
• obeleži tačke.
Vežbe:
• Priprema zadataka za obeležavanje projektovanog objekta na terenu polarnom, ortogonalnom i metodom preseka pravaca;
• Obeležavanje projektovanog objekta na terenu: polarnom, ortogonalnom i metodom preseka pravaca;
• Priprema podataka za obeležavanje projektovane trase puta: polarnom, ortogonalnom i metodom preseka pravaca;
• Obeležavanje projektovane trase puta: polarnom, ortogonalnom i metodom preseka pravaca.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 24 časa
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene i na terenu
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Grupe podeliti u timove;
• Definisati učenicima zadatak obeležavanja objekta sa mreže geodetskih tačaka;
• Učenici treba da uz pomoć nastavnika, koristeći znanja iz primenjene geodezije, sračunaju podatke za obeležavanje i urade preglednu skicu obeležavanja;
• Upoznati učenike sa temom za kontrolnu vežbu i načinom ocenjivanja.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Kontrolna vežba
• Samostalni praktični rad
• Domaći zadatak
Naziv modula:
Trigonometrijska mreža
Trajanje modula:
24 časa
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Usvajanje umenja korišćenja znanja o principima određivanja položaja trigonometrijskih tačaka;
• Usvajanje umenja korišćenja formula potrebnih za računanje približnih koordinata
• sračuna približne koordinate presecanjem napred, nazad i u stranu
Vežbe:
• Računanje koordinata tačaka metodom preseka pravaca napred, nazad i u stranu
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 24 časa
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave • Vežbe se realizuju u učionici
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Uraditi primere za presecanje napred i u stranu na osnovu kojih će učenici samostalno obraditi podatke svojih merenja;
• Upoznati učenike sa temom za kontrolnu vežbu i načinom ocenjivanja.
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Sticanje znanja o primeni trigonometrijskog nivelmana
• Usvajanje umenja korišćenja formula potrebnih za računanje visinskih razlika
• sračuna visinske razlike između geodetskih tačaka;
• izračuna visine trigonometrijskih i poligonskih tačaka u vlaku;
• kontroliše merenje i računanje.
Vežbe:
• Računanje visinskih razlika između trigonometrijskih, poligonskih i linijskih tačaka metodom trigonometrijskog nivelmana
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 20 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Uraditi primere na osnovu kojih će učenici samostalno raditi elaborat;
• Pre dobijanja zadatka za izradu elaborata učenicima obrazložiti kriterijum ocenjivanja;
• U toku rada nastavnik prati izradu a konačnu ocenu učenici dobijaju na završetku rada;
• Upoznati učenike sa temom kontrolne vežbe i načinom ocenjivanja.
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Primena znanja iz postupka i organizacije snimanja potrebnog za praktične vežbe;
• Upoznavanje sa osnovnim propisima za snimanje detalja polarnom metodom
• koristi autoredukcioni tahimetar i da ga ispita;
• primeni formule za računanje dužina i visinskih razlika;
• koristi letve za autoredukcione tahimetre;
• izabere tačke koje treba snimiti;
• zapiše i obradi podatke merenja;
• snimi nepristupačne tačke i da kontroliše merenje.
Vežbe:
• Izbor instrumenta i pribora, rukovanje instrumentom, ispitivanje i rektifikacija instrumenta;
• Snimanje detalja polarnom metodom i kontrola snimanja;
• Obrada podataka u zapisniku za autoredukcioni tahimetar.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 32 časa
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju na terenu
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Grupe podeliti u timove;
• Pokazati ispitivanje tahimetra i zahtevati da ga svaki učenik samostalno ispita;
• Sa svakom grupom obnoviti snimanje detalja i obratiti pažnju učenicima na kontrolna merenja;
• Podatke merenja evidentirati u zapisniku;
• Učenici će samostalno obraditi podatke merenja;
• Upoznati učenike sa temom kontrolne vežbe i načinom ocenjivanja.
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Sticanje činjeničnih znanja o globalnim pozicionim sistemima (GPS)
• Usvajanje metoda merenja specifičnih za GPS
• pozicionira tačke;
• primeni instrument na poslovima premera zemljišta;
• primeni metode merenja.
Vežbe:
• Određivanje koordinata pomoću GPS-a relativnom statičkom metodom;
• Određivanje koordinata pomoću GPS-a kinematičkom metodom;
• Određivanje tačaka detalja kinematičkom metodom u realnom vremenu i kinematičkom metodom sa naknadnom obradom podataka;
• Prenos podataka na računar i kartiranje tačaka;
• Snimanje detalja totalnom stanicom sa memorisanjem podataka;
• Prenos podataka merenja na računar i kartiranje tačaka.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 12 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju na terenu i u kabinetu
Specifičnosti u realizaciji modula:
• pokazati instrument i demonstrirati njegovu upotrebu;
• odrediti parametre za transformaciju;
• snimiti izabrane detalje;
• uspostaviti korelaciju sa ostalim geodetskim predmetima;
• priprema za kontrolnu vežbu - računanje koordinata trigonometrijskih tačaka i obrada podataka u trigonometrijskom nivelmanu;
• Upoznati učenike sa temom kontrolne vežbe i načinom ocenjivanja.
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE I OCENJIVANJE MODULA
• Sticanje znanja o poslovima geometra na premeru i izradi geodetskih planova;
• Sticanje znanja o poslovima geometra na izradi i održavanju katastra nepokretnosti;
• Osposobljavanje za geodetske radove u inženjersko-tehničkim oblastima;
• Osposobljavanje za administrativne i komercijalne geodetske poslove;
• Uključivanje u proces rada.
• izmeri dužinu, horizontalni i vertikalni ugao elektronskom mernom stanicom;
• organizuje prikupljanje podataka;
• koristi aplikacione programe;
• prenese dužinu, horizontalni i vertikalni ugao sa elektronske merne stanice na računaru;
• izabere detaljne tačke koje treba snimiti i izvrši snimanje;
• kontroliše merenja;
• primeni formule po kojima će sračunati koordinate detaljnih tačaka;
• proveri pribor za merenje visinskih razlika;
• samostalno primeni postupak merenja visinskih razlika;
• upiše i obračuna podatke merenja;
• pripremi podatke i obeleži tačke različitim metodama;
• samostalno uradi poslove iz katastra nepokretnosti i uređenja zemljišne teritorije;
• navede radove na administrativnim i komercijalnim poslovima.
Vežbe:
• Priprema za izradu praktičnih zadataka iz geodetskih merenja i računanja i primenjene geodezije na maturskom ispitu
• Praktična nastava u geodetskim firmama:
• Katastarski, komasacioni i topografski premer i obrada podataka premera;
• Izrada geodetskih planova;
• Održavanje katastarskih planova i katastra nepokretnosti;
• Premer i izrada katastarskih planova vodova;
• Geodetski radovi u inženjerso-tehničkim oblastima: prostornog planiranja, urbanizma, građevinarstva, saobraćaja, rudarstva i geologije, energetike, poljoprivrede, šumarstva vodoprivrede i mašinstva;
• Poslovi pisarnice.
Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 30 časova
• praktična nastava 30 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi u školi
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene i na terenu;
• Praktična nastava se realizuje u geodetskim firmama.
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Blok nastavu u geodetskim firmama obaviti u toku prvog polugodišta;
• Blok nastavu u školi organizovati u drugom polugodištu u cilju pripreme učenika za polaganje maturskog ispita;
• Omogućiti učeniku da samostalno obavi merenja;
• Uključiti učenike u proces rada;
• Insistirati na tačnosti, urednosti;
• Učenik svakodnevno mora evidentirati poslove na kojima je bio angažovan.
• Geodezija
• Tehnička obrada u premeru
• Matematika
• Geodetski planovi
• Primenjena geodezija
Naziv predmeta:
PRIMENJENA GEOGRAFIJA
Godišnji fond časova:
70
Razred:
drugi
Ciljevi predmeta:
- Razvijanje kartografske pismenosti;
- Razumevanje pojava, promena, procesa i odnosa u prirodi na osnovu zakona, modela i teorija prirodnih nauka;
- Osposobljavanje za prikazivanje rezultata istraživanja putem korišćenja reči, tabela i grafika, kao i jezika geografije;
- Osposobljavanje za korišćenje različitih izvora informacija i samostalnog i timskog učestvovanja u istraživačkim projektima;
- Upoznavanje urbanog i ruralnog prostora i funkcionisanje sistema u njemu (saobraćaj, turizam, trgovina), kao i značaja lokacije pojedinih privrednih subjekata u njemu;
- Upoznavanje povezanosti geografskih elemenata i razumevanje njihovog uticaja na prostorno planiranje i urbane procese;
- Primenjivanje stečenih znanja iz geografije u struci i u daljem usavršavanju;
- Sticanje znanja o značaju očuvanja ekološke ravnoteže;
- Upoznavanje digitalne kartografije kao alata u kompleksnom radu;
- Osposobljavanje za korišćenje računara za pronalaženje, obradu i prikazivanje geografskih podataka.
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Kartografija i geografski informacioni sistemi
• Razvijanje kartografske pismenosti
• koristi geografski koordinatni sistem za određivanje položaja mesta i tačaka na Zemlji;
• koristi geografske karte različitog razmera i sadržaja;
• koristi razmer i razmernik za određivanje rastojanja na kartama;
• imenuje vrste i osobine geografskih informacija;
• navede vrste geografskih informacionih tehnologija;
• koristi informacije sa interneta;
• razlikuje pojmove vezane za digitalnu kartografiju;
• koristi GPS
• definiše pojam GIS-a;
• objasni strukturu i primenu GIS-a.
• Pojam, svojstva i elementi geografske karte;
• Klasifikacija karata;
• Tematska kartografija;
• Pojam i karakteristike geografskih informacija;
• Geografske informacione tehnologije: sistem za globalno pozicioniranje (GPS) i daljinska detekcija;
• Internet - izvor informacija;
• Digitalna kartografija;
• Sistem za globalno pozicioniranje (GPS);
• Geografski informacioni sistem (GIS) - pojam, struktura i primena;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Predmet se realizuje sa:
• 70 časova teorijske nastave;
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene.
• Kabinetske vežbe - informatička laboratorija.
Preporuke za realizaciju nastave:
• Korišćenje savremenih elektronskih pomagala i digitalnih karata;
• Korišćenje analognih geografskih karata različitog razmera i sadržaja;
• Korišćenje informacija sa interneta;
• Korišćenje interaktivnih metoda rada;
• Korišćenje postojeće literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje, analizu i manipulaciju prostornim planovima;
• Preporučujemo terenski rad - GPS.
Okvirni broj časova po temama:
• Kartografija i geografski informacioni sistemi (18 časova);
• Fizička geografija (20 časova);
• Stanovništvo i naselja (14 časova);
Prostorno planiranje (18 časova).
Fizička geografija
• Sticanje znanja ofizičko-geografskim pojavama, procesima i odnosima
• objasni sastav i građu Zemljine kore;
• objasni postanak makro oblika reljefa;
• navede, opiše i identifikuje na geografskoj karti i u geografskoj sredini makro oblike reljefa;
• objasni uticaj egzogenih (spoljašnjih) sila na makro oblike reljefa;
• navede, opiše i identifikuje na geografskoj karti i u geografskoj sredini oblike reljefa koji su nastali delovanjem egzogenih (spoljašnjih) sila;
• navede klimatske faktore;
• imenuje osnovne tipove klime i opiše njihove odlike;
• objasni interaktivne odnose između čoveka i klime;
• navede, opiše i identifikuje na geografskoj karti i u geografskoj sredini hidrološke oblike;
• objasni rezerve, načine korišćenja, zagađivanje i zaštitu voda na Zemlji;
• razlikuje osnovne tipove tla (zemljišta) i navede njihovu rasprostranjenost;
• obrazloži procese degradacije tla i predloži načine za njegovo očuvanje, zaštitu i unapređivanje;
• objasni uticaj prirodnih faktora na biogeografsku zonalnost na Zemlji;
• identifikuje biogeografske zone na geografskoj karti;
• obrazloži uticaje i posledice čovekovog delovanja u geografskoj sredini;
• Geološki razvoj i građa Zemljine kore;
• Geotektonski pokreti i procesi na Zemlji i oblici reljefa;
• Egzogene (spoljašnje) sile i oblici reljefa nastali njihovim delovanjem;
• Klima i vreme, faktori, elementi, tipovi, vremenske nepogode;
• Čovek i klima (globalno zagrevanje, kisele kiše, fenomen staklene bašte...);
• Vode na Zemlji: oblici pojavljivanja, rezerve, načine korišćenja, zagađivanje i zaštita voda;
• Tlo (zemljište): tipovi, rasprostranjenost, degradacija tla, zaštita i unapređivanje;
• Biogeografska zonalnost na Zemlji;
• Čovek i geografska sredina;
Stanovništvo i naselja
• Sticanje znanja o stanovništvu, naseljima i njihovom razvoju
• objasni rast i raspored stanovništva;
• objasni pojam demografske eksplozije na Zemlji;
• upoređuje prirodno i mehaničko kretanje stanovništva u našoj zemlji i ostalim zemljama sveta;
• upoređuje strukture stanovništva;
• poštuje prava ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, vesku, socijalnu i drugu pripadnost;
• poštuje istoriju, tradiciju, jezik, kulturu i umetnost svog naroda i drugih naroda;
• nenasilno rešava i prevazilazi konflikte u odnosima među pojedincima, grupama, narodima i zajednicama;
• objasni demografski razvoj Srbije;
• objasni interaktivne odnose između stanovništva i privrednog razvoja;
• predvidi razvoj stanovništva na regionalnom i globalnom nivou i promene koje će nastati u geografskoj sredini;
• opiše položaj, tipove i funkcionalnu klasifikaciju naselja;
• navede faktore razvoja naselja;
• obrazloži uzroke, vrste i posledice urbanizacije;
• objasni odnos grada i ruralnog okruženja;
• predvidi promene u geografskoj sredini i društvu koje će nametnuti urbanizacija;
• navede najveće konurbacije i megalopolise u svetu;
• objasni posledice čovekovih intervencija u naseljima i predloži mere za unapređivanje lokalne sredine;
• Stanovništvo: rast, raspored i demografska eksplozija;
• Prirodno i mehaničko kretanje, razvoj, strukture stanovništva;
• Demografski razvoj Srbije;
• Stanovništvo i društvenoekonomski razvoj;
• Naselja: položaj, tipovi, funkcionalna klasifikacija, faktori razvoja;
• Urbanizacija: uzroci, vrste i posledice;
• Konurbacije i megalopolisi u svetu;
• Zagađivanje i zaštita ruralnih i urbanih prostora.
Prostorno planiranje
• Sticanje znanja o prostornom planiranju
• definiše pojmove: prostorni plan i prostorno planiranje;
• nabroji vrste prostornih planova;
• navede ciljeve i zadatke u prostornom planiranju;
• navede zakonske osnove za izradu prostornih planova;
• navede osnovne geografske faktore koji utiču na proces prostornog planiranja i izradu prostornih planova;
• dovede u vezu zaštitu životne sredine sa prostornim planiranjem;
• navede tipove namene površina u prostornom planiranju;
• opiše urbanističko planiranje gradskih površina;
• opiše prostorno planiranje industrijskih, ruralnih i područja posebne namene;
• definiše pojmove: regija i regionalni razvoj;
• objasni hijerarhijsku mrežu naselja i odnos prema regionalnom razvoju.
• Pojam, vrste, ciljevi i zadaci prostornog plana i planiranja;
• Zakonska regulativa i prostorni planovi;
• Opšti faktori prostornog plana i planiranja;
• Geografska sredina kao faktor urbanističkog planiranja;
• Geografski faktori u prostornom planiranju;
• Zaštita životne sredine i prostorno planiranje;
• Struktura namene površina u prostornom planiranju;
• Regija i regionalni razvoj;
• Naselja i regionalni razvoj.
4. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA:
• Računarstvo i informatika;
• Geodezija;
Naziv predmeta:
TEHNIČKA OBRADA U PREMERU
Godišnji fond časova:
70
Razred:
drugi
Ciljevi predmeta:
- Osposobljavanje za primenu tekst procesora za obradu tehničkog teksta (formule, tabele...)
- Osposobljavanje za rad sa programima za rad sa tabelama
- Upoznavanje sa osnovnim principima računarske grafike
- Upoznavanje sa ulazno izlaznim uređajima
- Obučavanje za rad sa programom za tehničko crtanje
- Obučavanje za rad sa programima za digitalizaciju planova
- Obučavanje za rad sa programima za izradu i održavanje katastarskog operata
- Upoznavanje sa digitalnim topografskim ključem
- Povezivanje i primena usvojenih znanja iz drugih stručnih predmeta
- Razvijanje kod učenika sistematičnost, preciznost, urednost i odgovornost prema radu
- Osposobljavanje za dalje usavršavanje u toku rada ili daljeg školovanja.
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Primena tekst procesora u geodeziji
• Osposobljavanje za korišćenje tekst procesora za obradu tehničkog teksta.
• koristi odgovarajući softver za obradu tehničke dokumentacije (teksta, formule, tabele);
• umetne odgovarajući grafički prilog u tekst;
• izradi samostalno složenu tehničku dokumentaciju sa tabelama, formulama i grafičkim prilozima uz pomoć tekst procesora.
• Sadržaj tehničke dokumentacije;
• Obrada teksta u odgovarajućem softveru;
• Izrada tabela u odgovarajućem programu;
• Pisanje formula u odgovarajućem programu;
• Umetanje grafičkih priloga uz tekst;
• Snimanje, učitavanje i štampanje teksta;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe (70 časova)
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene
Preporuke za realizaciju nastave
• Na primerima pokazati kako se vrši obrada teksta, izrada tabela i formula;
• Na primeru pokazati kako ze vrši umetanje grafičkih priloga u tekst;
• Svaki učenik treba da izradi svoj samostalni rad, zadat od strane nastavnika;
• Nastavnik treba da kontroliše, pomaže i ukazuje na greške u toku rada;
• Potrebno je obnoviti osnovna znanja iz informatike;
• Pre testiranja upoznati učenike sa formom testa i kriterijumom ocenjivanja.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Test
• Aktivnost na času
• Samostalni praktični rad
Okvirni broj časova po temama
• Primena tekst procesora u geodeziji (30 časova)
• Rad sa tabelama (40 časova)
Rad sa tabelama
• Osposobljavanje za korišćenje programa za rad sa tabelama u rešavanju geodetskih problema
• definiše osnovne pojmove o programima za rad sa tabelama;
• izradi odgovarajuću tabelu za rešavanje određenog problema u geodeziji.
• Osnovni pojmovi i programi za rad sa tabelama;
• Formiranje tabela;
• Unos i obrada podataka;
• Manipulacije radnim listovima;
• Rešavanje zadataka iz oblasti geodezije primenom tabelarnih proračuna;
• Grafikoni;
• Snimanje, učitavanje i štampanje.
Naziv predmeta:
Tehnička obrada u premeru
Godišnji fond časova:
70
Razred:
treći
Ciljevi predmeta:
- Osposobljavanje za primenu tekst procesora za obradu tehničkog teksta (formule, tabele...)
- Osposobljavanje za rad sa programima za rad sa tabelama
- Upoznavanje sa osnovnim principima računarske grafike
- Upoznavanje sa ulazno izlaznim uređajima
- Obučavanje za rad sa programom za tehničko crtanje
- Obučavanje za rad sa programima za digitalizaciju planova
- Obučavanje za rad sa programima za izradu i održavanje katastarskog operata
- Upoznavanje sa digitalnim topografskim ključem
- Povezivanje i primena usvojenih znanja iz drugih stručnih predmeta
- Razvijanje kod učenika sistematičnost, preciznost, urednost i odgovornost prema radu
- Osposobljavanje za dalje usavršavanje u toku rada ili daljeg školovanja.
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osnovni principi računarske grafike
• Osposobljavanje za korišćenje programa za tehničko crtanje
• definiše osnovne pojmove o programima za grafiku;
• definiše koordinatne sisteme u računarskoj grafici;
• primenjuje program za tehničko crtanje u geodeziji;
• izradi grafički rad iz oblasti geodezije.
• Osnovni pojmovi;
• Radno okruženje;
• Projektovanje crteža;
• Kreiranje slojeva crteža;
• Načini zadavanja tačaka;
• Komande za crtanje;
• Složenije alatke za uređivanje crteža;
• Bojenje i šrafiranje objekata;
• Kreiranje blokova;
• Rad sa tekstom;
• Modifikacija elemenata;
• Promena osobina objekata;
• Snimanje, učitavanje i štampanje.
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe (70 časova)
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene
Preporuke za realizaciju nastave
• Na konkretnom primeru pokazati osnovne principe računarske grafike;
• Na primerima pokazati kako se vrši digitalizacija planova iz originalnih podataka;
• Na primerima pokazati kako se vrši kreiranje i računanje površina;
• Na primerima pokazati kako se vrši otvaranje novog projekta, izbor radnog okruženja, podešavanje prikaza, podešavanje i korišćenje alata;
• Na primeru pokazati kako ze vrši provođenje plomena na digitalizovanom planu;
• Na primerima pokazati kako se vrši georeferenciranje geodetskih podloga
• Na primeru pokazati kako ze vrši interpolacija izohipsa, iscrtavanje izohipsa, crtanje poprečnog i podužnog profila terena uz pomoć određenog softvera;
• Svaki učenik treba da izradi svoj samostalni rad, zadat od strane nastavnika;
• Nastavnik treba da kontroliše, pomaže i ukazuje na greške u toku rada;
• Potrebno je obnoviti osnovna znanja iz informatike;
Pre testiranja upoznati učenike sa formom testa i kriterijumom ocenjivanja.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Test
• Aktivnost na času
• Samostalni praktični rad
Okvirni broj časova po temama
• Osnovni principi računarske grafike (40 časova)
• Formiranje DKP na osnovu originalnih podataka (20 časova)
• Kreiranje i računanje površina (10 časova)
Formiranje DKP na osnovu originalnih podataka
• Sticanje znanja o načinima za kartiranje tačaka na osnovu snimanja (tahimetrijskih, ortogonalnih)
• Sticanje znanja o preuzimanju podataka iz drugih programa putem koordinata ili preko zapisnika snimanja
• Sticanje znanja o korišćenju postojeće podloge i skice snimanja
• Sticanje znanja o izradi digitalnog geodetskog plana iz originalnih podataka;
• definiše načine za kartiranje tačaka na osnovu snimanja (tahimetrijskih, ortogonalnih);
• preuzme podatke iz drugih programa putem koordinata ili preko zapisnika snimanja;
• koristi postojeće podloge i skice snimanja;
• izradi digitalni geodetski plan iz originalnih podataka.
• Načini za kreiranje tačaka na osnovu snimanja (tahimetrijskog, ortogonalnog ili iz drugih izvora);
• Preuzimanje podataka iz drugih programa putem koordinata ili preko zapisnika snimanja;
• Korišćenje postojećih podloga i skica snimanja;
• Prednosti i nedostaci; pojedinih tehnika;
• Vrste podataka;
• Izrada digitalnog geodetskog plana na osnovu originalnih podataka;
• Crtanje parcela, zgrada i topografskih znakova na digitalnom geodetskom planu.
Kreiranje i računanje površina
• Osposobljavanje za kreiranje i računanje površina pomoću odgovarajućeg softverskog paketa
• nabroji principe definisanja površina;
• znati da definiše hijerarhiju slojeva;
• znati da definiše principe označavanja parcela;
• znati da definiše principe zaokruživanja površina;
• znati da definiše alate za računanje površina i da izvrši kontrolu površina;
• izračuna površinu na konkretnom primeru.
• Princip definisanja površina;
• Hijerarhija slojeva;
• Princip označavanja parcela;
• Princip zaokruživanja površina;
• Funkcija za kreiranje površina;
• Opis faza rada;
• Alati za računanje površina;
• Kontrola površina.
Naziv predmeta:
Tehnička obrada u premeru
Godišnji fond časova:
64
Razred:
četvrti
Ciljevi predmeta:
- Osposobljavanje za primenu tekst procesora za obradu tehničkog teksta (formule, tabele...)
- Osposobljavanje za rad sa programima za rad sa tabelama
- Upoznavanje sa osnovnim principima računarske grafike
- Upoznavanje sa ulazno izlaznim uređajima
- Obučavanje za rad sa programom za tehničko crtanje
- Obučavanje za rad sa programima za digitalizaciju planova
- Obučavanje za rad sa programima za izradu i održavanje katastarskog operata
- Upoznavanje sa digitalnim topografskim ključem
- Povezivanje i primena usvojenih znanja iz drugih stručnih predmeta
- Razvijanje kod učenika sistematičnost, preciznost, urednost i odgovornost prema radu
- Osposobljavanje za dalje usavršavanje u toku rada ili daljeg školovanja.
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Korisnički interfejs softvera za izradu geodetskog plana
• Sticanje znanja o osnovnoj koncepciji programskog sistema;
• Sticanje znanja o radnom okruženju i njegovom podešavanju;
• Sticanje znanja o podešavanju projektnih i radnih parametara;
• Sticanje znanja o karakteristikama rasterskih planova;
• Sticanje znanja o izradi digitalnih geodetskih planova;
• navede osnove koncepcije programskog sistema;
• izvrši izbor radnog okruženja;
• podešava projektne i radne parametre;
• koristi i podešava alatke;
• izradi geodetski plan.
• Osnovna koncepcija programskog sistema;
• Otvaranje novog i postojećeg projekta;
• Izbor radnog okruženja;
• Podešavanje projektnih i radnih parametara;
• Korišćenje i podešavanje alata;
• Crtanje parcela, zgrada i topografskih znakova na geodetskom planu;
• Bojenje i šrafiranje objekata
• Preuzimanje ili izrada blokova;
• Rad sa tekstom u okviru digitalnog geodetskog plana.
• Osnovni principi i pojmovi o provođenju promena na digitalnim geodetskim planovima;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe (64 časa)
Mesto realizacije nastave
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene
Preporuke za realizaciju nastave
• Na konkretnom primeru pokazati osnovne principe računarske grafike
• Svaki učenik treba da izradi svoj samostalni rad, zadat od strane nastavnika;
• Nastavnik treba da kontroliše, pomaže i ukazuje na greške u toku rada;
• Potrebno je obnoviti osnovna znanja iz informatike;
• Pre testiranja upoznati učenike sa formom testa i kriterijumom ocenjivanja
Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Test
• Aktivnost na času
• Samostalni praktični rad
Okvirni broj časova po temama
• Korisnički interfejs za izradu geodetskog plana (20 časova)
• Održavanje geodetskog digitalnog plana (12 časova)
• Skeniranje, georeferenciranje i digitalizacija sa skenirane podloge (20 časova)
• Primena DKP u inženjerskoj geodeziji (12 časova)
Održavanje digitalnog geodetskog plana
• Sticanje znanja o osnovnim principima održavanja geodetskog digitalnog plana u određenom softveru;
• Osposobljavanje za izradu kopija planova sa digitalnog geodetskog plana;
• definiše osnovne principe održavanja geodetskog plana u određenom softveru;
• definiše provođenje promena na digitalnom geodetskom planu manjeg dela katastarske opštine;
• pripremi elemente za obeležavanje parcela na terenu;
• izradi kopiju planova sa digitalnog geodetskog plana;
• Cepanje parcela na digitalnom geodetskom planu;
• Priprema podataka za obeležavanje parcela na terenu;
• Izrada kopija planova sa digitalnog geodetskog plana;
• Snimanje, učitavanje i štampanje planova;
Skeniranje, georeferenciranje i digitalizacija sa skenirane geodetske podloge
• Sticanje znanja o osnovnoj koncepciji programskog sistema;
• Sticanje znanja o kalibraciji, georeferenciranju i rektifikaciji;
• Sticanje znanja o editovanju sadržaja baze podataka;
• Sticanje znanja o izmenama sadržaja baze podataka;
• Sticanje znanja o brisanje/vraćanje i listanje baze podataka;
• Sticanje znanja o postupku digitalizacije.
• navede koncepcije programskog sistema;
• izvrši georeferenciranje geodetske podloge;
• definiše atribute osnovnih entiteta softvera za digitalizaciju;
• izvrši editovanje sadržaja baze podataka
• izmeni sadržaje baze podataka;
• izvrši brisanje/vraćanje i listanje baze podataka;
• znati da digitalizuje elemente geodetskog plana.
• Osnovna koncepcija programskog sistema;
• Podaci neophodni za georeferenciranje;
• Kalibracija, georeferenciranje i retrifikacija;
• Atributi osnovnih entiteta softvera za digitalizaciju;
• Editovanje sadržaja baze podataka;
• Listanje i editovanje baze podataka;
• Postupak digitalizacije (tačaka, granica parcela, zgrada, topografskih znakova).
Primena DKP u inženjerskoj geodeziji
• Sticanje znanja o osnovnim principima digitalnog modeliranja terena;
• Sticanje znanja o načinima interpolacije i iscrtavanjem izohipsi u određenom softveru;
• Sticanje znanja o crtanju poprečnog i podužnog profila u određenom softveru;
• Sticanje znanja o formiranju projekta za obeležavanje;
• znati da definiše osnovne principe digitalnog modeliranja terena;
• znati da definiše interpolaciju izohipsa;
• znati da iscrta izohipse na digitalnom geodetskom planu na odabranom terenu;
• znati da nacrta podužni i poprečni profil odabranog terena;
• znati na formira projekat za obeležavanje.
• Osnovni principi digitalnog modeliranja terena;
• Osnovni izvori podataka;
• Strukturne linije terena;
• Interpolacija izohipsa;
• Kartografski prikaz terena;
• Izradi poprečni i podužni profili terena u digitalnom obliku;
• Izrada projekta za obeležavanje
• Računanje kubature masa;
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
• Računarstvo i informatika
• Geodezija
Naziv predmeta:
PRIMENJENA GEODEZIJA
Godišnji fond časova:
105
Razred:
treći
Ciljevi predmeta:
- Sticanje potrebnih znanja iz oblasti primenjene geodezije
- Razvijanje sposobnosti povezivanja stečenih znanja iz drugih stručnih oblasti sa primenjenom geodezijom
- Sticanje potrebnih znanja za korišćenje planova i karata
- Ovladavanje izradom idejnog projekta saobraćajnice
- Osposobljavanje učenika za samostalnu pripremu podataka i obeležavanje objekata na terenu
- Osposobljavanje za obeležavanje tačaka na pravolinijskim osovinama
- Osposobljavanje za obeležavanja tačaka na krivolinijskim osovinama
- Osposobljavanje za visinsko obeležavanje tačaka
- Osposobljavanje za samostalno snimanje i obeležavanje linijskih objekata
- Sticanje potrebnih znanja za primenu geodezije kod izrade i obeležavanja regulacionog plana naselja
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Priprema za korišćenje planova i karata
• Sticanje potrebnih znanja i veština za korišćenje planova i karata;
• objasni postupak određivanja promene dimenzija hartije plana;
• odredi promenu dimenzije hartije plana;
• objasni određivanje položaja tačke grafičkim putem;
• odredi koordinate tačke na planu ili karti;
• odredi visinu tačke na planu ili karti;
• odredi dužinu na planu ili karti;
• odredi ugao na planu ili karti.
• Promena dimenzije hartije plana ili karte;
• Grafičko određivanje koordinata tačaka na planu ili karti;
• Grafičko određivanje kota tačaka na planu ili karti;
• Grafičko određivanje dužina na planu ili karti;
• Grafičko određivanje uglova na planu ili karti.
Na početku predmeta učenike upoznati sa ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava 105 časova
Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Obnoviti znanja iz razmere i računanja direkcionih uglova iz koordinata;
• Insistirati na tome da svaki učenik grafički odredi koordinate, visinu, dužinu i ugao na planu R = 1:1000;
• Svakom učeniku dati zadatak sa različitim podacima koji sadrži sve elemente projektnog zadatka;
• Insistirati na tome da svaki učenik na osnovu urađenog primera samostalno pripremi podatke za obeležavanje tačke polarnom, ortogonalnom i metodom preseka pravaca;
• Zahtevati da svaki učenik uz pomoć knjige napiše kako se obeležava tačka polarnom, ortogonalnom i metodom preseka pravaca;
• Zadati zadatke sa podacima različitim za svakog učenika koje će samostalno i uz pomoć nastavnika rešavati na času;
• U zadatku definisati dinamiku izrade i rok završetka izrade;
• Učenici uz konsultacije sa nastavnikom rešavaju zadatak primenjujući stečeno znanje i vrše sve neophodne kontrole;
• Pre dobijanja zadatka učenike upoznati sa kriterijumom ocenjivanja;
• U toku rada nastavnik prati izradu a konačnu ocenu učenici dobijaju na završetku rada.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Usmeno izlaganje;
• Aktivnost na času;
• Test znanja i praktičnih veština.
Okvirni broj časova po temama
• Pripreme za korišćenje planova i karata (21 čas);
• Izrada idejnog projekta saobraćajnice (60 časova);
• Priprema podataka i obeležavanje tačaka na terenu (24 časa).
Izrada idejnog projekta saobraćajnice
• Sticanje potrebnih znanja i veština za izradu idejnog projekta saobraćajnice
• izvede formule za računanje elemenata krivine;
• objasni određivanje stacionaže tačaka;
• konstruiše trasu saobraćajnice na situacionom planu;
• nacrta podužni profil saobraćajnice;
• nacrta poprečne profile saobraćajnice;
• objasni postupak određivanja zemljanih masa;
• izračuna zapreminu zemljanih masa.
• Sticanje potrebnih znanja za pripremu podataka za obeležavanje objekta na terenu;
• Usvajanje metoda specifičnih za obeležavanje tačaka
• objasni postupak obeležavanja dužine i ugla na terenu;
• objasni postupak određivanja elemenata za obeležavanje uglova i dužina na terenu;
• pripremi podatke za polarno obeležavanje tačke na terenu;
• objasni postupak određivanja elemenata za obeležavanje tačaka različitim metodama;
• pripremi podatke za ortogonalno obeležavanje tačke na terenu;
• pripremi podatke za obeležavanje tačke na terenu metodom preseka pravaca;
• objasni postupak obeležavanja tačaka na terenu različitim metodama.
• Obeležavanje dužina na terenu;
• Obeležavanje uglova na terenu;
• Polarno obeležavanje tačke na terenu;
• Ortogonalno obeležavanje tačke na terenu;
• Obeležavanje metodom preseka pravaca.
Naziv predmeta:
Primenjena geodezija
Godišnji fond časova:
96
Razred:
četvrti
Ciljevi predmeta:
- Sticanje potrebnih znanja iz oblasti primenjene geodezije
- Razvijanje sposobnosti povezivanja stečenih znanja iz drugih stručnih oblasti sa primenjenom geodezijom
- Sticanje potrebnih znanja za korišćenje planova i karata
- Ovladavanje izradom idejnog projekta saobraćajnice
- Osposobljavanje učenika za samostalnu pripremu podataka i obeležavanje objekata na terenu
- Osposobljavanje za obeležavanje tačaka na pravolinijskim osovinama
- Osposobljavanje za obeležavanja tačaka na krivolinijskim osovinama
- Osposobljavanje za visinsko obeležavanje tačaka
- Osposobljavanje za samostalno snimanje i obeležavanje linijskih objekata
- Sticanje potrebnih znanja za primenu geodezije kod izrade i obeležavanja regulacionog plana naselja
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Priprema i obeležavanje tačaka na pravolinijskim i krivolinijskim osovinama
• Sticanje potrebnih znanja i veština za obeležavanje tačaka na pravolinijskim i krivolinijskim osovinama
• Usvajanje metoda specifičnih za obeležavanje tačaka
• Sticanje elementarnih znanja o krivinama sa prelaznicom
• objasni postupak obeležavanja osovine kada se krajnje tačke dogledaju ili nedogledaju;
• objasni postupak obeležavanja produžetka pravca osovine;
• objasni pripremu podataka i postupak obeležavanja paralelne i upravne osovine
• pripremi podatke za obeležavanje tangente i upravne na kružni luk;
• objasni pripremu podataka za obeležavanje kružne krivine i krivine sa prelaznicom;
• pripremi podatke za obeležavanje kružne krivine polarno i ortogonalno;
• pripremi podatke za obeležavanje elipse polarno i ortogonalno;
• objasni postupak obeležavanja krivine različitim metodama.
• Obeležavanje pravaca osovine kada se krajnje tačke dogledaju ili nedogledaju;
• Obeležavanje produženja pravca osovine kada na produženju ima ili nema prepreka;
• Obeležavanje paralelnih osovina;
• Obeležavanje upravnih osovina;
• Obeležavanje tangente i upravne na kružni luk;
• Osnovno obeležavanje kružne krivine i krivine sa prelaznicom;
• Detaljno obeležavanje kružne krivine i krivine sa prelaznicom polarnom i ortogonalnom metodom.
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (96 časova)
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u kabinetu
Preporuke za realizaciju nastave
• Proveriti na primerima da li svaki učenik zna da obeleži pravac osovine, produženje osovine, paralelnu i upravnu osovinu;
• Insistirati na tome da svaki učenik napiše kako se vrši osnovno i detaljno obeležavanje kružne krivine i krivine sa prelaznicom;
• Sa učenicima obraditi primere i insistirati na tome da svaki učenik samostalno pripremi podatke za obeležavanje projektovane kote tačke, horizontalnu liniju i liniju projektovanog nagiba, ravnu i zakrivljenu površ i vertikalnu ravan;
• Insistirati na tome da svaki učenik zna da razradi projekat regulacije i da obeleži projekat regulacije;
• Insistirati na tome da svaki učenik zna da izvrši osnovno i detaljno obeležavanje zgrada;
• Insistirati na tome da svaki učenik zna postupak snimanja podužnog i poprečnih profile trase.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Usmeno izlaganje
• Aktivnost na času
• Test znanja i praktičnih veština
Okvirni broj časova po temama
• Priprema i obeležavanje tačaka na pravolinijskim i krivolinijskim osovinama (41 čas);
• Priprema za visinsko obeležavanje i snimanje tačaka na liniji i površi (15 časova);
• Primena geodezije u inženjersko-tehničkim oblastima (40 časova).
Priprema za visinsko obeležavanje i snimanje tačaka na liniji i površi
• Sticanje potrebnih znanja za visinsko obeležavanje tačaka
• Sticanje potrebnih znanja za snimanje i obeležavanje linijskih objekata
• pripremi podatke za obeležavanje projektovane visine tačke;
• objasni postupak obeležavanja projektovane kote tačke;
• pripremi podatke i objasni postupak obeležavanja horizontalne linije i linije projektovanog nagiba;
• objasni postupak obeležavanja vertikalne ravni;
• objasni postupak prenošenja visine na visoki objekat.
• Obeležavanje projektovane kote tačke;
• Obeležavanje horizontalne linije i linije projektovanog nagiba;
• Obeležavanje ravnih i zakrivljenih površi;
• Obeležavanje vertikalne ravni;
• Prenošenje visina na visoke objekte.
Primena geodezije u inženjersko-tehničkim oblastima
• Sticanje potrebnih znanja za obeležavanje osovine trase na terenu i stacioniranje trase na terenu
• Sticanje potrebnih znanja za snimanje podužnog profila i poprečnih profila trase
• Sticanje potrebnih znanja za obeležavanje regulacionog plana naselja
• pripremi podatke za obeležavanje osovinu trase na terenu;
• objasni postupak obeležavanja trase na terenu;
• sračuna stacionažu tačaka na trasi
• pripremi podatke i objasni obeležavanje projekta regulacije;
• pripremi podatke i objasni detaljno obeležavanje zgrada.
• Obeležavanje osovine trase na terenu i stacioniranje trase;
• Snimanje podužnog profila saobraćajnice;
• Snimanje poprečnih profila saobraćajnice;
• Geodetski radovi u toku izgradnje saobraćajnica;
• Idejni regulacioni plan;
• Detaljni regulacioni plan;
• Računanje koordinata osovinskih tačaka;
• Računanje koordinata temena blokova;
• Obeležavanje projekta regulacije;
• Nivelacioni plan naselja.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
• Geodezija
• Matematika
• Geodetska merenja i računanja
Naziv predmeta:
GEODETSKI PLANOVI
Godišnji fond časova:
70
Razred:
treći
Ciljevi predmeta:
- Osposobljavanje učenika za samostalno u izradu i održavanje analognih i digitalnih geodetskih planova;
- Naučiti rukovanje i korišćenje uređaja i instrumenata za kartiranje i računanje površina na analognom i digitalnom planu;
- Osposobljavanje za samostalno interpolovanje i crtanje izohipsi na analognom planu i izradi digitalni model terena;
- Razvijanje kod učenika sistematičnosti, preciznosti, urednosti i odgovornosti prema radu;
- Osposobljavanje učenika za dalje usavršavanje u toku rada ili daljeg školovanja;
- Primena Pravilnika za izradu originalnih planova;
- Upoznavanje učenika sa programom za izradu i održavanje digitalnih planova;
- Primena Pravilnika o formiranju, održavanju, distribuciji i arhiviranju baze podataka digitalnog geodetskog plana;
- Povezivanje i primena usvojenih znanja iz drugih stručnih predmeta.
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Analogni geodetski planovi - matematička osnova
• Sticanje osnovnih znanja o sadržaju geodetskih planova;
• Upoznavanje učenika sa materijalima na kojima se rade analogni planovi;
• Sticanje znanja o Državnom koordinatnom sistemu i podeli na listove;
• Osposobljavanje učenika za samostalnu izradu matematičke osnove plana
• nabroji delove instrumenata koji se koriste za kartiranje detalja snimljenih ortogonalnom i polarnom metodom;
• ispita uslove koje treba da ispune instrumenti za kartiranje;
• iskartira detalj snimljen ortogonalnom i polarnom metodom;
• iskontroliše kartirani detalj;
• izvrši kartografsku obradu geodetskog plana izrađenog u analognom obliku uz pomoć topografskog ključa.
• Sadržaj analognih planova;
• Materijali za izradu analognih planova;
• Državni koordinatni sistem;
• Gaus-Krigerova projekcija;
• Podela geodetskog plana na listove detalja (1:5000, 1:2500, 1:1000, 1:500);
• Matematička osnova plana
• Izrada skice poligonske mreže sa podelom na listove detalja;
• Pripreme lista detalja za kartiranje - izrada matematičke osnove plana.
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (35 časova)
• vežbe (35 časova)
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene;
• Vežbe se realizuju u kabinetu.
Preporuke za realizaciju nastave
• Pokazati primere svih vrsta geodetskih analognih planova. i materijale na kojima se oni rade;
• Objasniti detaljno podelu na listove detalja kao i njihovo označavanje - numerisanje;
• Objasniti detaljno koordinatnu mrežu i geodetsku osnovu kao elemente matematičke osnove plana;
• Pokazati učenicima sprave za kartiranje, objasniti njihove delove: čemu služe i kako se koriste;
• Definisati uslove koje treba da ispune sprave za kartiranje;
• Demonstrirati upotrebu sprava, ispitivanje i rektifikaciju;
• Učenicima treba dati zadatak koji obuhvata izradu geodetskog plana detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom u određenoj razmeri (1:500 i 1:1000);
• Objasniti primenu topografskog ključa, opisivanje analognih planova i ispis teksta;
• Upoznati učenike sa vrstama podataka baze, koje objedinjene predstavljaju digitalni geodetski plan;
• Kroz primer iz prakse upoznati učenike sa funkcijama softvera za kartiranje detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom;
• Kroz primer iz prakse upoznati učenike sa: digitalnim topografskim ključem, opisom digitalnog plana;
• Upoznati učenike sa formom testa i kriterijumom ocenjivanja.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Samostalni praktičan rad;
• Test znanja i praktičnih veština;
• Aktivnost na času.
Okvirni broj časova po temama
• Analogni geodetski planovi - matematička osnova (22 časa);
• Izrada analognog goedetskog plana - horizontalna predstava terena (30 časova)
• Digitalni geodetski plan - horizontalna predstava terena (18 časova)
Izrada analognog geodetskog plana - horizontalna predstava terena
• Sticanje znanja o rukovanju sa spravama za kartiranje detalja;
• Osposobljavanje učenika za samostalnu izradu geodetskog plana;
• Osposobljavanje učenika za pravilno rukovanje spravama za kartiranje detalja snimljenih ortogonalnom i polarnom metodom.
• nabroji sve elemente baze podataka digitalnog geodetskog plana;
• primeni funkcije softvera za izradu digitalnog geodetskog plana detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom;
• primeni digitalni topografski ključ.
• Osnovni pojmovi o snimanju detalja ortogonalnom i polarnom metodom;
• Sprave za kartiranje detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom; uslovi, ispitivanje i rektifikacija;
• Postupak kartiranja detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom i kontrola kartiranja;
• Kartiranje detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom u razmeri 1:500 i 1:1000;
• Kontrola kartiranog detalja, veza i iscrtavanje u tušu.
Digitalni geodetski plan - horizontalna predstava terena
• Sticanje osnovnih znanja o bazama podataka digitalnog geodetskog plana;
• Upoznavanje učenika sa funkcijama softvera za kartiranje detalja;
• Osposobljavanje učenika za korišćenje softvera za kartiranje detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom kod digitalnog plana.
• nabroji sve elemente baze podataka digitalnog geodetskog plana;
• primeni funkcije softvera za izradu digitalnog geodetskog plana detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom;
• primeni digitalni topografski ključ.
• Baza podataka digitalnih geodetskih planova;
• Kartiranje detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom na digitalnom planu;
• Kartografska obrada digitalnog geodetskog plana: opis plana, digitalni topografski ključ i stilovi ispisa teksta.
Naziv predmeta:
Geodetski planovi
Godišnji fond časova:
64
Razred:
četvrti
Ciljevi predmeta:
- Osposobljavanje učenika za samostalno u izradu i održavanje analognih i digitalnih geodetskih planova;
- Naučiti rukovanje i korišćenje uređaja i instrumenata za kartiranje i računanje površina na analognom i digitalnom planu;
- Osposobljavanje za samostalno interpolovanje i crtanje izohipsi na analognom planu i izradi digitalni model terena;
- Razvijanje kod učenika sistematičnosti, preciznosti, urednosti i odgovornosti prema radu;
- Osposobljavanje učenika za dalje usavršavanje u toku rada ili daljeg školovanja;
- Primena Pravilnika za izradu originalnih planova;
- Upoznavanje učenika sa programom za izradu i održavanje digitalnih planova;
- Primena Pravilnika o formiranju, održavanju, distribuciji i arhiviranju baze podataka digitalnog geodetskog plana;
- Povezivanje i primena usvojenih znanja iz drugih stručnih predmeta.
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Visinska predstava zemljišta
• Sticanje znanja o načinu prikaza vertikalne predstave zemljišta na analognim i digitalnim planovima;
• Sticanje znanja o postupku interpolacije i konstrukcije izohipsa;
• Sticanje znanja i veština za samostalnu izradu visinske predstave terena.
• objasni kako se vrši kartografska obrada analognog plana;
• numeriše katastarske parcele;
• sračuna površine katastarskih parcela na geodetskim planovima u okviru KO;
• koristi polarni planimetar;
• izradi zapisnike P1, P2, P3, P4;
• interpoluje izohipse i izradi vertikalnu predstavu terena na planu;
• objasni postupak računanja površina;
• sračuna površine parcela u okviru KO na analognom planu;
• kartografski obradi analogni plan.
• Visinska predstava terena na planovima;
• Strukturne linije terena;
• Ekvidistancija i svojstva izohipsa;
• Interpolacija izohipsa;
• Konstrukcija i iscrtavanje izohipsa;
• Izrada praktičnog rada.
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (24 časa)
• vežbe (40 časova)
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene
• Vežbe se realizuju u kabinetu
Preporuke za realizaciju nastave
• Obnoviti osnovne pojmove o snimanju terena za vertikalnu predstavu;
• Obnoviti osnovne pojmove o izohipsama i ekvidistanciji izohipsa;
• Detaljno objasniti načine za interpolaciju izohipsa;
• Na različitim primerima uvežbati konstrukciju i iscrtavanje izohipsa;
• Praktičan rad na analognom geodetskom planu;
• Učenicima treba dati zadatak koji obuhvata: izradu geodetskog plana detalja snimljenog ortogonalnom ili polarnom metodom sa računanjem presečnih tačaka i vezom listova plana, izrada vertikalne predstave, izrada skice podele na grupe parcela, numerisanje parcela, računanje površina KO, grupa parcela;
• Koristiti manji detalj kao model KO;
• Na primeru pokazati postupak numerisanja katastarskih parcela;
• Pokazati ispitivanje i rektifikaciju uslova kod polarnog planimetra;
• Pokazati rad sa polarim planimetrom;
• Pokazati i uraditi na primeru računanje površina iz pravouglih koordinata tačaka;
• Pokazati računanje površine KO pomoću ivičnih kvadrata i zapisnik P1;
• Objasniti izradu pregledne skice podele na grupe;
• Pokazati i objasniti zapisnike P2, P3, P4;
• Koristiti Pravilnik za izradu originalnih planova;
• Obnoviti osnovna znanja o digitalnom geodetskom planu;
• Koristiti originalne podatke detalja snimljenog polarnom metodom;
• Koristiti originalne podatke digitalnog geodetskog plana iz prakse;
• Upotrebiti softver koji se koristi u praksi;
• Primenjivati Pravilnik o formiranju, održavanju, distribuciji i arhiviranju baze podataka digitalnog geodetskog plana;
• Učenici rade samostalno, uz nadzor i podršku nastavnika.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Samostalni praktičan rad;
• Test znanja i praktičnih veština;
• Aktivnost na času.
Okvirni broj časova po temama
• Visinska predstava zemljišta na planovima (10 časova)
• Analogni geodetski plan (34 časa)
• Digitalni geodetski plan - vertikalna predstava terena (20 časova)
Analogni geodetski plan
• Osposobljavanje učenika za samostalnu izradu vertikalne predstave na analognom planu;
• Sticanje znanja o postupku računanja površina na
geodetskim planovima;
• Usvajanje umenja korišćenja propisa pri računanju površina;
• Sticanje znanja o postupku numerisanja katastarskih parcela;
• Sticanje znanja o postupku kartografske obrade analognih planova;
• Sticanje veštine određivanja površina na analognom planu
• definiše funkcije programa za izradu digitalnih planova;
• sračuna površine parcela u okviru KO na digitalnom planu;
• objasni postupak kartografske obrade digitalnih planova;
• inerpoluje izohipse i izradi vertikalnu predstavu terena na planu;
• primeni postupak utvrđivanja površina parcela u okviru KO na digitalnom planu;
• primeni postupak kartografske obrade digitalnih planova.
• Numerisanje katastarskih parcela;
• Pregledna skica podele na grupe;
• Formiranje grupa;
• Pravila za formiranje i numerisanje parcela;
• Objekti i zemljišta koji se numerišu i nenumerišu;
• Računanje površina;
• Metode računanja površina;
• Dozvoljena odstupanja;
• Računanje površina iz pravouglih koordinata;
• Sprave za računanje površina: končani i polarni planimetar;
• Rad sa polarnim planimetrom
• Računanje površine katastarske opštine;
• Računanje površine ivičnih kvadrata, dozvoljena odstupanja;
• Zapisnik za računanje površina ivičnih kvadrata;
• Računanje površina grupa, dozvoljena odstupanja;
• Zapisnik za računanje površina grupa;
• Računanje površina parcela, zapisnik;
• Sastavljanje spiska površina;
• Izrada visinske predstave na postojećem analognom planu.
Digitalni geodetski plan (DGP) - vertikalna predstava terena
• Osposobljavanje za primenu softvera za izradu digitalnih planova;
• Sticanje znanja potrebnih za izradu praktičnog zadatka;
• Osposobljavanje učenika za samostalno formiranje baze podataka na osnovu podataka snimljenih polarnom metodom;
• Sticanje praktičnih znanja za utvrđivanje površina na digitalnom planu;
• Usvajanje umenja korišćenja izvora informacija.
• definiše funkcije programa za izradu digitalnih planova;
• sračuna površine parcela u okviru KO na digitalnom planu;
• objasni postupak kartografske obrade digitalnih planova;
• inerpoluje izohipse i izradi vertikalnu predstavu terena na planu;
• primeni postupak utvrđivanja površina parcela u okviru KO na digitalnom planu;
• primeni postupak kartografske obrade digitalnih planova.
• Digitalni geodetski plan (DGP);
• Osnovni procesi DGP (formiranje baze podataka, utvrđivanje površina, održavanje, distribucija i arhiviranje baze podataka);
• Kreiranje površina DGP.
• Uloga slojeva u računanju površina na DGP;
• Greške zaokruživanja;
• Sastavljanje spiska površina;
• Opisivanje DGP;
• Digitalni topografski ključ;
• Praktičan rad;
• Podela plana na listove;
• Formiranje baze podataka na osnovu snimanja detalja polarnom metodom;
• Utvrđivanje površina;
• Sastavljanje spiska površina;
• Interpolacija izohipsi;
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
• Geodezija
• Primena računara u geodeziji
• Geodetska merenja i računanja
• Primenjena geodezija
• Tehničko crtanje
Naziv predmeta:
KATASTAR NEPOKRETNOSTI I UREĐENJE ZEMLJIŠNE TERITORIJE
Godišnji fond časova:
105
Razred:
treći
Ciljevi predmeta:
- Sticanje znanja o sadržaju katastra nepokretnosti;
- Sticanje znanja o načinu uređenja zemljišne teritorije;
- Sticanje znanja o poslovima geometra na izradi katastra nepokretnosti;
- Sticanje znanja o poslovima geometra na održavanju katastra nepokretnosti;
- Sticanje znanja o poslovima geometra na uređenju zemljišne teritorije;
- Formiranje umenja pravilnog rukovanja softverom za izradu i održavanje katastra nepokretnosti;
- Razvijanje sposobnosti primene usvojenih znanja iz drugih stručnih predmeta;
- Stvaranje osećaja odgovornosti, urednosti i sistematičnosti kod učenika;
- Osposobljavanje učenika za dalje usavršavanje kroz rad i školovanje.
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osnovni pojmovi o katastru zemljišta i podacima za njegovu izradu
• Sticanje znanja o katastru zemljišta i teritorijalnim jedinicama;
• Sticanje znanja o razgraničenju katastarske opštine i obeležavanju granica poseda;
• Usvajanje postupka katastarskog klasiranja i bonitiranja, obračuna katastarskog prihoda.
• definiše značaj i nabroji vrste katastra;
• definiše teritorijalne jedinice;
• objasni kako se razgraničava katastarska opština;
• izabere vrste graničnih belega i da ih numeriše;
• objasni postupak skicira i zapisivanja podatka u zapisnik;
• objasni kako se obeležavaju granice poseda;
• opiše fotosignalisanje graničnih tačaka;
• objasni pojam klasiranja zemljišta;
• objasni kako se obračunava katastarski prihod.
• Istorijat i vrste katastra;
• Katastarske teritorijalne jedinice;
• Utvrđivanje granica i razgraničenje katastarske opštine;
• Vrste graničnih belega i njihovo numerisanje;
• Zapisnik i skica razgraničenja;
• Razgraničenje poseda, vrste belega;
• Fotosignalisanje graničnih tačaka;
• Katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljišta, katastarski prihod;
• Spisak površina;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (70 časova);
• vežbe (35 časova).
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
• vežbi.
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene.
• Vežbe se realizuju u kabinetu.
Izrada katastarskog operata katastra zemljišta
• Sticanje znanja o izradi popisnih listova i spiska parcela;
• Sticanje znanja o izradi sastavnih delova katastarskog;
• Popisni listovi;
• Spisak parcela;
• Posedovni listovi;
• Sadržaj katastarskog operata katastra zemljišta;
• Pregled posedovnih listova po kulturama klasama i neplodnom zemljištu;
• Azbučni registar korisnika;
Preporuke za realizaciju nastave:
Definisati katastar i teritorijalne jedinice i tražiti da svaki učenik ponovi;
• Pokazati zapisnik koji je vođen pri razgraničenju katastarske opštine;
• Upoznavati učenike sa načinima signalisanja granica i pokazati vrste graničnih belega;
• Definisati klasiranje i bonitiranje;
• Na primeru objasniti kako se obračunava katastarski prihod;
• Na primeru učenicima objasniti način izrade popisnih listova i spiska parcela;
• Uraditi primer posedovnog lista na osnovu kojeg će učenici samostalno uraditi zadatak u operatu;
• Upoznavati učenike sa sadržajem baze podataka;
• Izraditi primer pregleda posedovnih listova po kulturama klasama i neplodnim zemljištima;
• Izraditi spisak prijava i spisak promena i zahtevati da učenici samostalno urade svoj zadatak;
• Pokazati skicu i zapisnik pri snimanju promena;
• Upoznavanje sa načinom izrade zapisnika i skice promena i načinom numerisanja novonastalih parcela, kao i sa računanjem njihovih površina i načinom provođenja promena u bazi podataka kroz primer na osnovu kojeg će učenici samostalno raditi svoje zadatke;
• Obraditi primer iz prakse, koristeći programski paket za izradu i održavanje katastra zemljišta i katastra nepokretnosti;
• Uraditi primer za računanje komasacione mase i vrednosti učesnika komasacije i koeficijenta umanjenja;
• Uraditi primer za raspodelu komasacione mase i geodetskog obeležavanja projekata;
• Na primeru manje KO primenom programskog paketa realizovati sadržaj elaborata;
• Upoznati učenike sa dinamikom izrade operata i kriterijumom ocenjivanja;
• Pre dobijanja zadatka učenike upoznati sa kriterijumom ocenjivanja;
• Izložiti formu testa usvojenih znanja i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja.
Održavanje katastarskog operata
• Sticanje osnovnih saznanja o spisku prijava, spisku promena i snimanju promena;
• Sticanje osnovnih saznanja o izradi zapisnika i skice snimljenih promena, numerisanju novonastalih promena, računanju njihovih površina i provođenju promena u bazi podataka;
• izradi spisak prijava i spisak promena;
• objasni kako se snimaju promene;
• objasni izradu zapisnika i skice snimljenih promena;
• numeriše novonastale parcele i sračuna njihove površine;
• provede promene u katastarskom operatu.
• Spisak prijava i spisak promena;
• Snimanje promena;
• Zapisnik i skica snimljenih promena;
• Numerisanje novonastalih parcela i računanje njihovih površina;
• Provođenje promena u bazi podataka katastarskog operata;
Katastar nepokretnosti - osnovni pojmovi i programi za izradu i održavanje
• Sticanje osnovnih znanja o katastru nepokretnosti, zemljišnoj knjizi i stvarnim pravima;
• Usvajanje umenja korišćenja programskih paketa u katastru nepokretnosti;
• Osposobljavanje za dalje učenje;
• definiše sadržaj katastra nepokretnosti;
• definiše stvarna prava na nepokretnostima;
• izradi listove nepokretnosti;
• nabroji sadržaj katastarskog operata katastra nepokretnosti;
• oristi program za izradu i održavanje katastra zemljišta;
• koristi program za izradu i održavanje katastra nepokretnosti.
• Definicija i sadržaj katastra nepokretnosti;
• Zemljišna knjiga;
• Osnovi stvarnih prava na nepokretnostima;
• Izrada A, B, V i G listova nepokretnosti;
• Sadržaj baze podataka katastra nepokretnosti;
• Programski paketi za izradu i održavanje katastra nepokretnosti;
Okvirni broj časova po temama:
• Osnovni pojmovi o katastru zemljišta, podacima za njegovu izradu (12 časova);
• Izrada katastarskog operata (16 časova);
• Održavanje katastarskog operata (14 časova);
• Katastar nepokretnosti - osnovni pojmovi i programi za izradu i održavanje (14 časova);
• Uređenje zemljišne teritorije komasacijom (27 časova);
• Izrada elaborata komasacije (22 časa).
Uređenje zemljišne teritorije komasacijom
• Sticanje znanja o značaju i načinima planiranja prostora;
• Sticanje znanja o komasacionom području i fazama komasacije;
• Sticanje znanja o proceni i grupisanju poseda;
• Sticanje znanja o računanju vrednosti zemljišta učesnika komasacije i koeficijenta umanjenja;
• Sticanje znanja o izradi predloga raspodele komasacione mase i prenošenja na teren;
• definiše načine planiranja prostora;
• definiše granice komasacionog područja i faze utvrđivanja faktičkog stanja;
• objasni kako se sprovodi komasaciona procena i grupisanje poljoprivrednog poseda;
• objasni postupak računanja vrednosti komasacione mase novog stanja, vrednosti zemljišta učesnika komasacije i koeficijent umanjenja;
• objasni kako se izrađuje predlog raspodele komasacione mase;
• objasni postupak obeležavanja projekta na terenu.
• Osnovni pojmovi o planiranju prostora;
• Načini uređenja zemljišne teritorije;
• Komasacija, melioracija, agrarne operacije, agrarna reforma, kolonizacija, eksproprijacija i arondacija;
• Utvrđivanje granica komasacionog područja;
• Utvrđivanje faktičkog stanja;
• Komasaciona procena;
• Grupisanje poljoprivrednog poseda i parcela;
• Računanje vrednosti komasacione mase novog stanja;
• Računanje vrednosti zemljišta učesnika komasacije;
• Računanje koeficijenata umanjenja vrednosti zemljišta za zajedničke potrebe;
• Izrada predloga raspodele komasacione mase;
• Geodetsko obeležavanje projekata na terenu;
Izrada elaborata komasacije
• Sticanje i usvajanje znanja i veština pri izradi elaborata komasacije
• Geodezija;
• Matematikač
• Geodetska merenja i računanja;
• Primena računara u geodeziji.
Naziv predmeta:
FOTOGRAMETRIJA
Godišnji fond časova:
64
Razred:
četvrti
Ciljevi predmeta:
- Sticanje znanja o osnovnim pojmovima iz fotogrametrije i primeni u poslovima geodetske struke;
- Sticanje teorijskih znanja neophodnih za praktičnu primenu na terenskim radovima identifikacije i dopune detalja na fotoskicama;
- Sticanje znanja neophodnih za izradu planova i karata.
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Opšti pojmovi u fotogrametriji
• Sticanje osnovnih znanja o fotogrametriji, pojmu i značaju predmeta;
• definiše zadatke iz oblasti fotogrametrije;
• nabroji faze fotogrametrijskih radova;
• nabroji vrste snimaka;
• opiše vezu između foto-snimka plana i karte;
• objasni prirodno i veštačko stereoskopsko viđenje;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa).
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici.
Preporuke za realizaciju nastave: • Definisati pojam i značaj fotogrametrije i insistirati na tome da svaki učenik to ponovi;
• Pokazati digitalni geodetski plan;
• Pokazati učenicima fotogrametrijske snimke i demonstrirati čitanje istih;
• Insistirati da svaki učenik interpretira veštačko stereoskopsko viđenje;
• Obnoviti osnove geometrijske optike;
• Upoznavanje učenika sa značajem projekta snimanja i osnovnim karakteristikama;
• Po mogućstvu poseta instituciji koja se bavi fotogrametrijskim premerom - kako bi se učenici bolje upoznali sa ciljem i zadacima fotogrametrije;
•
Učenicima omogućiti da na terenu samostalno na foto-skicama vrše opis i dešifraciju;
• Pokazati učenicima na primerima iz prakse kako se radi dešifracija, dopunska snimanja i kontrolni profili;
• Šematski prikazati redosled orijentacije sa detaljnim osvrtom na unutrašnju orijentaciju;
• Objasniti od čega zavisi tačnost planova dobijenih obradom po jednom snimku;
• Objasniti od čega zavisi tačnost planova dobijenih obradom podataka po dva snimka;
Okvirni broj časova po temama
• Opšti pojmovi u fotogrametriji (16 časova);
• Fotogrametrijsko snimanje (16 časova);
• Kartografsko-topografski radovi za detaljni premer (16 časova);
• Obrada podataka u mono i stereo fotogrametriji (16 časova).
Fotogrametrijsko snimanje
• Sticanje osnovnih znanja o fotogrametrijskom snimanju iz vazduha i sa zemlje;
• Sticanje osnovnih znanja o projektu aero i terestričkog snimanja;
• nabroji osnovne karakteristike fotogrametrijskih kamera za snimanje;
imenuje podatke o osnovnim elementima projekta snimanja;
• nabroji greške objektiva;
• Greške objektiva;
• Foto-materijal;
• Projekat aerofotogrametrijskog snimanja;
• Plan leta aviona;
• Projekat terestričkog snimanja;
Kartografsko-topografski radovi za detaljni premer
• Sticanje znanja o terenskim radovima u fotogrametriji;
• Upoznavanje učenika sa radom na foto-skicama;
• definiše značaj pravilnog fotosignalisanja tačaka;
• objasni značaj pravilne dešifracije;
• objasni kako se vrše dopunska snimanja;
• objasni kako se na terenu sprovodi kontrola dobijenih planova sa izohipsama;
• Terenski radovi pre snimanja, osnovni radovi i radovi detaljnog premera;
• Foto-skica i skica položaja foto-skica;
• Osnovni terenski radovi posle snimanja;
• Terenski radovi posle snimanja;
• Detaljni premer: dešifracija, dopunska snimanja i kontrolni profili;
• Test;
Obrada podataka u mono i stereo fotogrametriji
• Sticanje osnovnog znanja o instrumentima u fotogrametriji;
• Sticanje znanja o planovima i kartama dobijenih fotogrametrijskim postupkom, njihovim vrstama i tačnosti;
• Razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti.
• definiše redosled orijentacija kod obrade podataka po jednom snimku;
• definiše redosled orijentacija kod obrade podataka po dva snimka;
• analizira sve vrste prikaza terena dobijenih fotogrametrijskim postupkom.
• Unutrašnja orijentacija;
• Orijentacioni elementi jednog snimka;
• Orijentacioni elementi para snimaka;
• Postupak redresiranja;
• Postupak restitucije;
• Fotogrametrijski instrumenti;
• Tačnost dobijenih foto-planova;
• Tačnost planova sa izohipsama;
• Test.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA:
• Geodezija;
• Geodetski planovi;
• Fizika.
Naziv predmeta:
PREDUZETNIŠTVO
Godišnji fond časova:
64 časa
Razred:
četvrti
Ciljevi predmeta
- Razvijanje poslovnih i preduzetničkih znanja, veština i ponašanja;
- Razvijanje preduzetničkih vrednosti i sposobnosti da se prepoznaju preduzetničke mogućnosti u lokalnoj sredini i deluje u skladu sa tim;
- Razvijanje poslovnog i preduzetničkog načina mišljenja;
- Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orjentaciji;
- Osposobljavanje za aktivno traženje posla (zapošljavanje i samozapošljavanje);
- Osposobljavanje za izradu jednostavnog plana poslovanja male firme;
- Multidisciplinarni pristup i orijentacija na praksu;
- Razvijanje osnove za kontinuirano učenje;
- Razvijanje odgovornog odnosa prema očuvanju prirodnih resursa i ekološke ravnoteže.
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Preduzetništvo i preduzetnik
• Razumevanje pojma i značaja preduzetništva;
• Prepoznavanje osobenosti preduzetnika.
• navede adekvatne primere preduzetništva iz lokalnog okruženja;
• navede karakteristike preduzetnika;
• objasni značaj motivacionih faktora u preduzetništvu;
• dovede u odnos pojmove inovativnost, preduzimljivost i preduzetništvo;
• prepozna različite načine otpočinjanja posla u lokalnoj zajednici.
• Pojam, razvoj i značaj preduzetništva;
• Profil i karakteristike uspešnog preduzetnika;
• Motivi preduzetnika;
• Tehnike i kriterijumi za utvrđivanje preduzetničkih predispozicija.
Na uvodnom času učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja/ obavezom učenika da u toku nastave redovno formiraju radnu svesku
Realizacija nastave: Vežbe (60 časova)
• Metode rada:
Radioničarski
(sve interaktivne metode rada)
• Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe (2 nastavnika)
• Mesto realizacije nastave
Vežbe se realizuju u kabinetu / učionici
Preporuke za realizaciju nastave
• Preduzetništvo i preduzetnik: Dati primer uspešnog preduzetnika i/ili pozvati na čas gosta - preduzetnika koji bi govorio učenicima o svojim iskustvima ili poseta uspešnom preduzetniku;
Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan
• Razvijanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje i procenu; poslovnih ideja
• Upoznavanje učenika sa elementima marketing plana;
• Razvijanje smisla za timski rad.
• primeni kreativne tehnike izbora, selekcije i vrednovanja poslovnih ideja;
• prepozna sadržaj i značajbiznis plana;
• istraži međusobno delovanje faktora koji utiču na tržište: cena, proizvod, mesto, promocija i ličnost;
• prikupi i analizira informacije o tržištu i razvija individualnu marketing strategiju;
• razvije samopouzdanje u sprovođenju terenskih ispitivanja;
• samostalno izradi marketing plana u pripremi biznis plana;
• prezentuje marketing plan kao deo sopstvenog biznis plana.
• Traganje za poslovnim idejama;
• Procena poslovnih mogućnosti za novi poslovni poduhvat;
• swot analiza;
• Struktura biznis plana i marketing plana kao njegovog dela;
• Elementi marketing miksa (5P) - (proizvod/usluga, cena, kanali distribucije, promocija, ličnost);
• Rad na terenu-istraživanje tržišta;
• Prezentacija marketing plana za odabranu biznis ideju.
• Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan: Koristiti oluju ideja i vođene diskusije da se učenicima pomogne u kreativnom smišljanju biznis ideja i odabiru najpovoljnije. Preporučiti učenicima da biznis ideje traže u okviru svog područja rada ali ne insistirati na tome. Učenici se dela na grupe okupljene oko jedne poslovne ideje u kojima ostaju do kraja. Grupe učenika okupljene oko jedne poslovne ideje vrše istraživanje tržišta po nastavnikovim uputstvima. Poželjno je organizovati posetu malim preduzećima gde će se učenici informisati o načinu delovanja i opstanka tog preduzeća na tržištu.
Upravljanje i organizacija, pravni okvir za osnivanje i funkcionisanje delatnosti
• Upoznavanje učenika sa suštinom osnovnih menadžment funkcija i veština;
• Upoznavanje učenika sa specifičnostima upravljanja proizvodnjom/uslugama i ljudskim resursima;
• Upoznavanje učenika sa značajem korišćenja informacionih tehnologija za savremeno poslovanje;
• Davanje osnovnih uputstava gde doći do neophodnih informacija.
• navede osobine uspešnog menadžera;
• objasni osnove menadžmenta usluga/proizvodnje;
• objasni na jednostavnom primeru pojam i vrste troškova, cenu koštanja i investicije;
• izračuna prag rentabilnosti na jednostavnom primeru;
• objasni značaj proizvodnog plana i izradi proizvodni plan za sopstvenu biznis ideju u najjednostavnijem obliku (samostalno ili uz pomoć nastavnika);
• uviđa značaj planiranja i odabira ljudskih resursa za potrebe organizacije;
• koristi gantogram;
• objasni značaj informacionih tehnologija za savremeno poslovanje;
• shvati važnost neprekidnog inoviranja proizvoda ili usluga;
• izabere najpovoljniju organizacionu i pravnu formu privredne aktivnosti;
• izradi i prezentuje organizacioni plan za sopstvenu biznis ideju;
• samostalno sačini ili popuni osnovnu poslovnu dokumentaciju.
• Menadžment funkcije (planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola);
• Pojam i vrste troškova, cena koštanja;
• Investicije;
• Prelomna tačka rentabilnosti;
• Menadžment proizvodnje - upravljanje proizvodnim procesom/uslugom;
• Upravljanje ljudskim resursima;
• Upravljanje vremenom;
• Inženjering vrednosti;
• Informacione tehnologije u poslovanju;
• Pravni aspekt pokretanja biznisa.
• Upravljanje i organizacija:
• Preporučene sadržaje po temama učenik savladava na jednostavnim primerima uz pomoć nastavnika
• Metode rada:
• Mini predavanja
• Simulacija
• Studija slučaja
• Diskusija
• Davati uputstava učenicima gde i kako da dođu do neophodnih informacija. Koristiti sajtove za prikupljanje informacija (www.apr.gov.rs., www.sme.gov. rs. i drugi).
• Osnovna poslovna dokumentacija: CV, molba, žalba, izveštaj, zapisnik...
• Poseta socijalnim partnerima na lokalnom nivou (opština, filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, Regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i sl.)
Ekonomija poslovanja, finansijski plan
• Razumevanje značaja bilansa stanja, bilansa uspeha i tokova gotovine kao najvažnijih finansijskih izveštaja u biznis planu;
• Prepoznavanje profita/dobiti kao osnovnog motiva poslovanja;
• Razumevanje značaja likvidnosti u poslovanju preduzeća.
• sastavi bilans stanja na najjednostavnijem primeru;
• sastavi bilans uspeha i utvrdi poslovni rezultat na najjednostavnijem primeru;
• napravi razliku između prihoda i rashoda s jedne strane i priliva i odliva novca sa druge strane na najjednostavnijem primeru;
• navede moguće načine finansiranja sopstvene delatnosti;
• se informiše u odgovarajućim institucijama o svim relevantnim pitanjima od značaja za pokretanje biznisa;
• identifikuje načine za održavanje likvidnosti u poslovanju preduzeća;
• sastavi finansijski plan za sopstvenu biznis ideju samostalno ili uz pomoć nastavnika;
• prezentuje finansijski plan za svoju biznis ideju.
• Bilans stanja;
• Bilans uspeha;
• Bilans tokova gotovine (cash flow);
• Izvori finansiranja;
• Institucije i infrastruktura za podršku preduzetništvu;
• Priprema i prezentacija finansijskog plana.
Ekonomija poslovanja, finansijski plan
• Koristiti formular za biznis plan Nacionalne službe zapošljavanja.
• Koristiti najjednostavnije tabele za izradu bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa novčanih tokova.
• Obraditi sadržaj na najjednostavnijim primerima iz prakse
• Metode rada:
Mini predavanja
Simulacija
Studija slučaja
Diskusija
Učenički projekt-prezentacija poslovnog plana
• Osposobiti učenika da razume i dovede u vezu sve delove biznis plana;
• Osposobljavanje učenika u veštinama prezentacije biznis plana
• samostalno ili uz pomoć nastavnika da poveže sve urađene delove biznis plana;
• izradi konačan (jednostavan) biznis plan za sopstvenu biznis ideju;
• prezentuje biznis plan u okviru javnog časa iz predmeta preduzetništvo.
• Izrada celovitog biznis plana za sopstvenu biznis ideju;
• Prezentacija pojedinačnih/grupnih biznis planova i diskusija.
Učenički projekt-prezentacija poslovnog plana: Pozvati na javni čas uspešnog preduzetnika, predstavnike škole, lokalne samouprave i banaka za procenu realnosti i inovativnosti biznis plana. Prema mogućnosti nagraditi najbolje radove. U prezentaciji koristiti sva raspoloživa sredstva za vizualizaciju a posebno prezentaciju u power point-u.
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. aktivnost učenika na času
2. redovnost i preglednost radne sveske
3. domaće zadatke
4. testove znanja
5. izradu praktičnih radova (marketing, organizaciono-proizvodni i finansijski plan)
6. izradu konačne verzije biznis plana
7. prezentaciju
Okvirni broj časova po temama
• Preduzetništvo i preduzetnik 6 časova vežbi • Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan 16 časova vežbi • Upravljanje i organizacija 20 časova vežbi • Ekonomija poslovanja 10 časova vežbi • Učenički projekt - prezentacija poslovnog plana 8 časova vežbi
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Svi stručni predmeti
B2: IZBORNI STRUČNI PREDMETI
OSNOVI GRAĐEVINARSTVA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska nastava
Vežbe
Praktična nastava
Nastava u bloku
I
II
70
70
III
IV
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada.
2. CILJEVI PREDMETA:
• Sticanje potrebnih znanja iz oblasti građevinarstva;
• Osposobljavanje učenika za izučavanje i uspešno usvajanje modula stručnih predmeta;
• Osposobljavanje za uključivanje u timski rad na gradilištima;
• Osposobljavanje za aktivno uključivanje u proces rada.
3. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Razred:
drugi
TEME
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uvod u građevinarstvo
• Sticanje osnovnih znanja o podeli građevinarstva;
• Usvajanje osnovnih termina u građevinarstvu;
• koristi građevinske termine;
• izvrši podelu građevinarstva;
• čita projekat;
• razlikuje i nabroji građevinske mašine;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Teorijska nastava (70 časova).
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene.
Organizacija rada u građevinarstvu
• Sticanje osnovnih znanja o podeli građevinarstva;
• Usvajanje osnovnih termina u građevinarstvu;
• objasni uticaj organizacije na brzinu građenja;
• nabroji obaveze stručnih lica na gradilištu;
• Organizacija rada;
• Gradilište;
• Kadrovi na gradilištu;
• Organizacija građenja;
• Transport;
• Obeležavanje i osnivanje građevinskog objekta;
Preporuke za realizaciju nastave:
• Pokazati učenicima građevinske projekte;
• Pokazati primenu geodezije u građevinarstvu (sleganje temelja, stubova...);
• Pokazati učenicima građevinske projekte;
• Pokazati planove i karte za tehničko projektovanje;
• Pokazati pribor za izvođenje geodetskih radova;
• Po mogućstvu odvesti učenike na gradilište u različitim fazama radova (kopanje temelja, izgradnja...);
• Po mogućstvu odvesti učenike u Institut za ispitivanje građevinskog materijala;
• Po mogućstvu odvesti učenike u fabriku za proizvodnju prefabrikovanih građevinskih elemenata;
• Pokazati opremu za zaštitu na gradilištu;
• Ukazati na značaj zaštite na radu;
• Izložiti formu testa usvojenih znanja i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja.
Okvirni broj časova po temama:
• Uvod u građevinarstvo (20 časova);
• Organizacija rada u građevinarstvu (15 časova);
• Građevinska regulativa (20 časova);
• Zaštita na radu (15 časova).
Građevinska regulativa
• Sticanje osnovnih znanja o podeli građevinarstva;
• Usvajanje osnovnih termina u građevinarstvu;
• koristi građevinske termine;
• izvrši podelu građevinarstva;
• čita projekat;
• razlikuje i nabroji građevinske mašine;
• Građevinska i tehnička regulativa u procesu izrade i realizacije građevinskih projekata;
• Odobrenje za izgradnju, prijava početka izvođenja radova;
• Građenje i kontrola nad građenjem, upotrebna dozvola;
• Objekti izgrađeni bez građevinske dozvole;
• Stručni nadzor, tehnički pregled, gradilišna dokumentacija;
• Posebne uzanse o građenju;
• Tehnički prijem;
Zaštita na radu
• Sticanje osnovnih znanja o bezbednosti i zaštiti na radu;
• Usvajanje osnovnih termina u građevinarstvu.
• postupa u skladu sa principima održanja životne sredine;
• primeni sigurnosne i zdravstvene mere u procesu rada.
• Značaj bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;
• Zaštita u visokogradnji;
• Zaštita u niskogradnji;
• Zaštita od struje;
• Zaštita u rovovima;
• Zaštita u tunelu;
• Zaštita od gasova.
4. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA:
• Geodetska merenja i računanja;
• Primenjena geodezija.
ORGANIZACIJA GEODETSKIH RADOVA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
Razred:
treći
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska nastava
Vežbe
Praktična nastava
Nastava u bloku
I
II
III
35
35
70
IV
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Upoznavanje sa vrstama geodetskih radova
- Upoznavanje sa principom organizacije radova uopšte
- Upoznavanje sa vrstom geodetskih radova
- Upoznavanje sa značajem organizacije radova
- Upoznavanje sa značajem organizacije geodetskih radova
- Upoznavanje sa efekatima organizacije rada
- Razvijanje svesti o neophodnosti organizacije u svakom poslu
3. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
TEMA
CILJ
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Upoznavanje sa vrstama geodetskih radova
• Upoznavanje sa vrstama geodetskih radova i njihovim specifičnostima
• nabroji vrste geodetskih radova;
• objasni način realizacije geodetskih radova;
• nabroji potrebne resurse za obavljanje geodetskih radova;
• napravi plan kadrovskih potreba kod realizacije zadataka.
• Vrste geodetskih radova;
• Načini realizacije geodetskih radova;
• Resursi potrebni za obavljanje geodetskih radova, angažovanje instrumenata, pribora i stručnih kadrova.
Na početku teme učenike upoznati sa ciljem i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave i trajanje
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (35 časova);
• vežbe (35 časova)
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene;
• Vežbe se realizuju u učionici opšte namene.
Specifičnosti u realizaciji modula:
• Na primerima iz svakodnevnog života (od jutra do večeri) uočiti elemente organizacije rada;
• Analizom svakodnevnih učeničkih zadataka doći do elementa organizacije rada;
• Simulacijom dobre i loše organizacije rešavati neki od konkretnih geodetskih zadataka;
• Diskusijom i analizom doći do zaključka da je dobra organizacija rada preduslov za dobro obavljanje posla;
• Na konkretnom geodetskom zadatku (npr. merenja u poligonskom vlaku) kojim su učenici ovladali napraviti organizaciju rada;
• Realizovati zadatak u skladu sa organizacijom rada;
• Na platformi prethodno urađenog posla (npr. merenja u poligonskom vlaku) uočiti dobre i loše strane u realizaciji;
• Stečeno iskustvo iskoristiti za pravljenje dinamičkog plana realizacije istog posla;
• Analizirati efekte organizacije posla i u diskusiji doći do zaključka da je dobra organizacija veoma bitna za dobro izvršenje posla;
• Upoznavanje sa procedurom kod realizacije geodetskih radova;
• U učioničkim uslovima organizovati kancelariju radnje i šalter službe SKN;
• Simulacijom stvarnog rada, podeliti uloge za investitora, službe SKN i geodetske organizacije;
• Izabrati konkretan geodetski posao, a onda korak po korak preći čitavu proceduru sa nastavnikom, a onda to uraditi uz nadzor nastavnika;
• Posle realizovane kompletne procedure na bazi analize korigovati proceduru i ponovo je realizovati;
• Posetiti SKN i videti konkretno način rada u njoj;
• Dijalogom sa kritičkim i samokritičkim osvrtom analizirati sve dosad urađene etape;
• Iz analiza napraviti predlog korekcija realizovanih radova;
• Na osnovu analize proceniti stepen uspešnosti čitavog projekta;
• Teme realizovati primenom radioničarskog rada.
Okvirni broj časova po temama
• Upoznavanje sa vrstama geodetskih radova (5 časova teorije + 5 časova vežbi);
• Princip i cilj organizacije radova (4 časa teorije + 4 časa vežbi);
• Organizacija radova u geodeziji (8 časova teorije + 8 časova vežbi);
• Planiranje realizacije geodetskih radova (4 časa teorije + 6 časova vežbi);
• Procedura kod realizacije geodetskih radova (13 časova teorije + 13 časova vežbi).
Princip i cilj organizacije radova
• Upoznavanje sa potrebom organizacije radova uopšte
• objasni potrebu organizacije radova uopšte;
• definiše cilj organizacije radova uopšte;
• nabroji efekte dobre i loše organizacije.
• Potreba organizacije radova u cilju optimalne realizacije poslova;
• Značaj organizacije poslova za dobro izvršenje posla;
• Efekti dobre i loše organizacije posla.
Organizacija radova u geodeziji
• Upoznavanje sa organizacijom radova u geodeziji
• objasni potrebu organizacije radova u geodeziji;
• definiše cilj organizacije radova u geodeziji;
• nabroji efekte dobre i loše organizacije geodetskog posla.
• Potreba organizacije geodetskih radova u cilju optimalne realizacije poslova;
• Značaj organizacije geodetskih poslova za dobro izvršenje posla;
• Efekti dobre i loše organizacije geodetskog posla.
Planiranje realizacije geodetskih radova
• Upoznavanje sa značajem planiranja izvršenja geodetskih poslova
• objasni značaj dobrog planiranja izvršenja geodetskih poslova;
• nabroji načine planiranja izvršenja geodetskih poslova;
• napravi dinamički plan posla.
• Upoznavanje sa procedurom kod realizacije geodetskih radova
• Upoznavanje sa analizom realizacije geodetskih radova
• nabroji načine dobijanja i ugovaranja poslova sa investitorom;
• komunicira sa investitorom;
• objasni proceduru prijave radova nadležnoj službi za katastar nepokretnosti (SKN);
• objasni način pribavljanja neophodnih podataka od SKN;
• napravi plan realizacije terenskih i kancelarijskih radova;
• navede proceduru overe rada od nadležne SKN;
• objasni način predaje rada investitoru;
• objasni način zatvaranja i arhiviranja predmeta;
• analizira realizaciju geodetskih radova.
• Načini za dobijanje poslova (konkurs, tender, slobodna pogodba);
• Načini zaključenja poslova i definisanje Ugovora;
• Procedura rada vezana za kontakt sa nadležnom SKN;
• Postupak prijave radova;
• Pribavljanje podataka za realizaciju posla i overu rada, odnosno zatvaranja predmeta u SKN;
• Načini realizacije konkretnog zadatka na terenu i u kancelariji;
• Predaja rada investitoru;
• Zatvaranje i arhiviranje predmeta;
• Značaj analize organizacije, izvođenja i realizacije;
• Značaj analize za korekciju metodologije procedure rada u cilju postizanja što boljih efekata i rezultata rada;
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
• Geodetska merenja i računanja
• Preduzetništvo
• Katastar nepokretnosti i uređenje zemljišne teritorije
• Primenjena geodezija
KARTOGRAFIJA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska nastava
Vežbe
Praktična nastava
Nastava u bloku
I
II
III
70
70
IV
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Osposobljavanje učenika za izradu i održavanje analognih i digitalnih karata;
- Upoznati učenike sa tehnologijom izrade karata u analognom i digitalnom obliku;
- Osposobljavanje za samostalno interpolovanje i crtanje izohipsi na analognoj i digitalnoj karti;
- Razvijanje sposobnosti za korišćenje karata u analognom i digitalnom obliku, digitalnog modela terena i geografskih informacionih sistema;
- Razvijanje kod učenika sistematičnosti, preciznosti, urednosti i odgovornosti prema radu;
- Osposobljavanje učenika za dalje usavršavanje u toku rada ili daljeg školovanja;
- Primena propisa za izradu karata;
- Upoznavanje učenika sa programima za izradu i održavanje digitalnih karata;
- Osposobljavanje učenika za korišćenje karata u realizaciji geodetskih zadataka;
- Razvijanje sposobnosti kod učenika za orijentaciju u prostoru korišćenjem karata - radi primene u stručnim predmetima i praksi;
- Razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti.
3. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA PREDMETA
Razred:
treći
TEME
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Geografski elementi karte
• Sticanje osnovnih znanja o kartografiji, čime se bavi i koje metode koristi;
• Sticanje osnovnih znanja o karti i razmeri;
• Ovladavanje osnovnim kartografskim pojmovima i terminima;
• Sticanje znanja o geografskim elementima karata.
• definiše zadatak kartografije;
• izvrši podelu kartografije;
• definiše kartu;
• nabroji osobine i namenu karte;
• nabroji elemente koje sadrži karta u funkciji razmere i namene;
• Predmet i podela kartografije;
• Pojam, osobine i podela geografskih karata;
• Geografski elementi karte;
• Hidrografija;
• Reljef;
• Vegetacija;
• Naseljena mesta;
• Objekti i komunikacije;
• Granice;
• Geografski nazivi;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (55 časova);
• vežbe (15 časova).
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene.
Preporuke za realizaciju nastave:
• Obrazložiti cilj modula, način i kriterijum ocenjivanja;
• Definisati pojam, predmet, podelu i značaj kartografije i insistirati na tome da svaki učenik to ponovi;
• Definisati pojam, podelu i namenu geografskih karata po teritorijalnom zahvatu, sadržaju, razmeri i nameni;
• Prikazati plan i kartu i na njima definisati pojam razmere;
• Obraditi pojedinačno sve elemente geografske karte, njihov značaj i obim prikazivanja na kartama u funkciji namene i razmere karte;
• Uraditi što veći broj zadataka iz razmere, povezujući ih sa jedinicama za merenje uglova i dužina;
• Definisati pojam i značaj kartografije i insistirati na tome da svaki učenik to usvoji;
• Obnoviti pojmove o Zemlji i koordinatne sisteme;
• Prikazati kartu i na njoj definisati pojam razmere;
• Definisati standardne razmere u kojima se rade karte;
• Definisati kartografske projekcije koje se koriste kod izrade topografskih i preglednotopografskih karata u našoj zemlji;
• Obraditi elementarne primere;
• Definisati pojam topografske karte;
• Definisati kako se vrši sastavljanje sadržaja karata;
• Usvojiti kako se vrši premer za potrebe izrade topografskih karata;
• Definisati kako se koriste drugi kartografski izvori i kako se vrši generalisanje sadržaja karata;
• Svaki učenik da pokaže generalisanje sadržaja na nekom delu teritorije iz karte krupnije razmere u kartu sitnije razmere;
• Definisati namenu topografskih karata u funkciji njihove podele i razmere;
• Ponoviti koordinatne sisteme na kartama i definisati načine transformacije podataka iz jednog sistema u drugi;
• Prikazati plan i kartu i na njima pokazati kako se mere uglovi i dužine;
• Pokazati i insistirati da svaki učenik zna da uradi profil terena na osnovu podataka sa karata;
• Pokazati i insistirati da svaki učenik zna da uradi reljefni model terena na osnovu podataka sa karata;
• Učenici samostalno projektuju trigonometrijsku mrežu;
• Prezentirati formu testa i kriterijum ocenjivanja.
Okvirni broj časova po temama:
• Geografski elementi karte (14 časova);
• Matematički elementi karte (16 časova);
• Izrada topografskih karata (20 časova); Kartometrija (20 časova).
Matematički elementi karte
• Sticanje osnovnih znanja o kartografskim projekcijama mrežama i njihovoj nameni;
• Sticanje znanja o projekcijama koje se koriste kod izrade topografskih karata u našoj zemlji;
• Sticanje znanja o matematičkim elementima karta, koordinatnim mrežama i njihovoj nameni;
• prepozna karte prema razmeri, projekciji i nameni;
• primenjuje karte u svakodnevnim poslovima;
• nabroji osobine topografskih karata u zavisnosti od projekcije u kojoj su urađene;
• objasni kako se koristi koordinatna mreža na kartama;
• definiše list karte na osnovu podataka o lokaciji traženog mesta i podele, nomenklature i formata listova topografskih karata;
• Razmera karata;
• Kartografske projekcije;
• Podela i osobine kartografskih projekcija;
• Gaus-Krigerova projekcija;
• Merkatorova projekcija;
• Univerzalna transferzalna Merkatorova (UTM) projekcija;
• Koordinatni sistemi i mreže na kartama;
• Podela, nomenklatura i formati listova topografskih karata;
Izrada topografskih karata
• Sticanje znanja o pojmu, razmeri i nameni topografskih karata;
• Sticanje znanja o uslovnim znacima koji se koriste prilikom izrade topografskih karata;
• Sticanje znanja o premeru za potrebe izrade karata, kartografskim izvorima i generalisanju;
• Sticanje znanja o tehnologiji izrade karata;
• Obučavanje o načinu izrade reljefnih modela terena na osnovu prikaza terena na karti;
• Upoznavanje sa geografskim informacionim sistemima
• definiše pojam topografske karte;
• prepozna uslovne znake;
• objasni koji se podaci izvornog premera i drugih kartografskih izvora koriste kod izrade karata;
• objasni kako se sprovodi postupak generalisanja;
• nabroji procese izrade karte u analognom i digitalnom obliku;
• koristi analogne i digitalne karte;
• Osposobljavanje za korišćenje karata u zadacima iz oblasti geodezije;
• Osposobljavanje za čitanje karata, merenje i projektovanje na kartama;
• Razvijanje sistematičnosti, urednosti i preciznosti u radu;
• Razvijanje veštine grafičkog izražavanja;
• Osposobljavanje za izradu profila terena, dogledanja između tačaka i izradu reljefnih modela terena.
• objasni namenu karata u funkciji njihove podele;
• koristi koordinatni sistem na kartama;
• izvrši transformaciju koordinata iz jednog sistema u drugi;
• objasni kako se sprovodi postupak merenja na kartama;
• izvrši projektovanje geodetske mreže na kartama.
• Namena topografskih karata;
• Koordinatni sistemi na geografskim kartama: geografski i pravougli;
• Očitavanje i nanošenje tačaka po koordinatama;
• Merenje uglova, dužina i visina na kartama;
• Izrada profila terena;
• Dogledanje tačaka;
• Projektovanje geodetskih mreža na topografskim kartama.
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska nastava
Vežbe
Praktična nastava
Nastava u bloku
I
II
III
IV
64
64
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada.
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje potrebnih znanja za primenu geodezije u građevinarstvu;
- Sticanje potrebnih znanja za primenu geodezije u hidrotehnici;
- Sticanje potrebnih znanja za primenu geodezije u elektroprivredi;
- Sticanje potrebnih znanja za primenu geodezije u rudarstvu;
- Razvijanje sposobnosti povezivanja stečenih znanja iz drugih stručnih oblasti sa primenjenom geodezijom;
- Jačanje sposobnosti primene stečenih znanja u novim situacijama;
- Razumevanje važnosti tačnih i preciznih geodetskih merenja u inženjersko-tehničkim oblastima.
3. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA PREDMETA
Razred:
četvrti
TEME
CILJEVI
ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Računanje zapremine zemljanih radova
• Sticanje potrebnih znanja za samostalno računanje zapremine zemljanih masa
• objasni kako se računa zapremina kod zemljanih radova koji imaju pravilne geometrijske oblike;
• objasni kako se računa zapremina zemljanih masa na osnovu profila;
• objasni kako se računa zapremina zemljanih masa pomoću kota tačaka raspoređenih u mrežu kvadrata ili pravougaonika;
• objasni kako se računa zapremina zapremina na osnovu izohipsi;
• objasni kako se računa zapremina pri iskopu podrumskih prostorija, temeljnih jama i uzanih rovova;
• odabere najpovoljniju metodu za računanje - zavisno od terena;
• Računanje zapremine na osnovu pravilnih geometrijskih oblika;
• Računanje zapremine zemljanih masa na osnovu profila;
• Računanje zapremine zemljanih masa pomoću mreže kvadrata ili pravougaonika;
• Računanje zapremine zemljanih masa pomoću izohipsi (4 slučaja);
• Računanje zapremine masa zemlje pri iskopu podrumskih prostorija, temeljnih jama i uzanih rovova;
• Izvršiti dvočasovno testiranje usvojenih znanja i veština;
Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa).
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici opšte namene.
Preporuke za realizaciju nastave:
• Insistirati na tome da svaki učenik zna kako da sračuna zapreminu zemljanih masa;
• Sračunati zapreminu zemljanih masa pomoću mreže kvadrata ili pravougaonika, svakom učeniku podeliti zadatak sa različitim podacima;
• Koristiti grafičke prikaze, kopije planova i primere planova naseljenih mesta prilikom objašnjavanja pojma regulacije naselja;
• Razraditi deo projekta regulacije i nivelacije naselja;
• Zadati učenicima da sami na internetu pronađu podatke o urbanističkim planovima i regulacionim planovima većih gradova u Srbiji;
• Insistirati na tome da svaki učenik zna postupak snimanja podužnog i poprečnih profila vodenog toka i postupak obeležavanja otvorenog kanala na terenu;
• Insistirati da svaki učenik zna postupak obeležavanja trase na terenu, snimanja i izrade podužnog profila trase;
• Insistirati da svaki učenik zna kako da obeleži mesta i ispita vertikalnost stubova dalekovoda;
• Planirati, po mogućstvu, posetu geodetskom sektoru na površinskom kopu;
• Od učenika tražiti da sami dođu do određenih saznanja - koristeći internet (domaći zadatak);
• Izložiti formu testa usvojenih znanja i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja.
Okvirni broj časova po temama:
• Računanje zapremine zemljanih radova pri visinskom planiranju zemljišta (12 časova);
• Geodetski radovi pri izradi projekta regulacije i obeležavanje projekta u toku građenja naselja (20 časova);
• Geodetski radovi u hidrotehnici (14 časova);
• Geodetski radovi pri projektovanju i građenju dalekovoda (10 časova);
• Geodetski radovi u rudarstvu (8 časova).
Geodetski radovi pri izradi regulacionog plana
• Sticanje potrebnih znanja za izradu i obeležavanje regulacionog plana naselja
• objasni primenu geodezije kod izrade i obeležavanja regulacionog plana naselja;
• objasni postupak računanja koordinata osovinskih tačaka;
• objasni postupak računanja koordinata temena blokova;
• objasni postupak obeležavanja projekta regulacije;
• Regulacioni plan naselja;
• Primena geodezije u izradi projekta regulacije;
• Geodetska mreža za obeležavanje;
• Razrada projekta regulacije;
• Računanje koordinata osovinskih tačaka;
• Računanje koordinata temena blokova;
• Obeležavanje projekta regulacije;
• Obeležavanje ulica;
• Obeležavanje geometrijski uslovljenih ulica;
• Nivelacioni plan naselja;
• Izbor visina zemljišta pri izradi projekta nivelacije;
• Zadaci kod rešavanja problematike visinskog projektovanja u regulacionom planu;
• Prikaz projekta nivelacije naselja na planovima horizontalne i vertikalne projekcije zemljišta;
Geodetski radovi u hidrotehnici
• Sticanje potrebnih znanja za obavljanje geodetskih radova u hidrotehnici
• objasni postupak snimanja poprečnih i podužnog profila vodenog toka;
• objasni kako se postavlja mreža za obeležavanje i snimanje vodenih tokova;
• objasni koji se geodetski radovi izvode pri regulisanju rečnog toka;
• nabroji geodetske radove koji se izvode pri izgradnji otvorenih kanala;
• definiše osnovne pojmove o navodnjavanju i odvodnjavanju zemljišta;
• nabroji geodetske radove koji se izvode pri izgradnji kanalizacije i vodovoda;
• Građevine u hidrotehnici;
• Geodetski radovi u hidrotehnici;
• Snimanje i prikaz postojećih vodenih tokova na planu;
• Snimanje poprečnih profila;
• Uzdužni profil vodenog toka;
• Regulacija rečnog toka;
• Geodetski radovi pri izgradnji otvorenih kanala;
• Odvodnjavanje zemljišta;
• Pomoću otvorenih kanala;
• Pomoću drenova;
• Navodnjavanje zemljišta;
• Nasipi za odbranu od poplava;
• Projektovanje i obeležavanje vodovoda;
• Projektovanje i obeležavanje kanalizacije;
Geodetski radovi pri projektovanju i građenju dalekovoda
• Sticanje potrebnih znanja za obeležavanje trase dalekovoda na terenu
• Sticanje potrebnih znanja za obeležavanje mesta stubova dalekovoda
• definiše osnovne pojmove o objektima za prenos električne energije na daljinu;
• objasni izradu i prenos projekta dalekovoda na teren;
• objasni postupak obeležavanja trase dalekovoda na terenu;
• objasni postupak snimanja i izradu uzdužnog profila trase;
• objasni kako se obeležavaju mesta stubova duž trase;
• Osnovni pojmovi o objektima za prenos električne energije na daljinu;
• Podloge za projektovanje trase dalekovoda;
• Snimanje i izrada uzdužnog profila trase dalekovoda;
• Obeležavanje trase dalekovoda na terenu;
• Obeležavanje mesta stubova duž trase;
• Obeležavanje temelja u obliku usamljenog betonskog bloka;
• Obeležavanje temelja od dva betonskog bloka;
• Obeležavanje temelja od četiriju betonska bloka;
• Ispitivanje slaganja temelja stubova dalekovoda;
Geodetski radovi u rudarstvu
• Sticanje potrebnih znanja za primenu geodezije u rudarstvu
• Jačanje sposobnosti primene stečenih znanja u novim situacijama
• definiše osnovne pojmove u rudarstvu;
• definiše i nabroji geodetske zadatke u rudarstvu;
• objasni postupak merenja dužina, uglova i visinskih razlika u jami;
• objasni kako se računaju koordinate i kote geodetskih tačaka u jami;
• objasni kako se povezuje podzemna i nadzemna poligonska i nivelmanska mreža.
• Istražni radovi u rudarstvu;
• Površinska eksploatacija rude;
• Podzemna eksploatacija rude;
• Obeležavanje tačaka u jami;
• Povezivanje podzemne poligonske mreže sa nadzemnom poligonskom mrežom;
• Podzemna nivelmanska mreža rudnika;
• Rudarski planovi;
• Računanje zapremina iskopa.
4. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA:
• Geodezija;
• Matematika;
• Primenjena geodezija;
• Geodetska merenja i računanja;
• Osnovi građevinarstva.