ZAKONO ZAŠTITI OPŠTENARODNE IMOVINE I IMOVINE POD UPRAVOM DRŽAVE("Sl. list FNRJ", br. 86/46) |
Pod zaštitom ovog zakona stoji sva imovina koja po čl. 1 Zakona o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i o sekvestraciji nad imovinom otsutnih lica prelazi u svojinu države, kao i sva ostala opštenarodna imovina i imovina pod upravom države.
Sve promene u svojini dobara navedenih u čl. 1 ovog zakona, sva opterećenja i zaduženja pomenute imovine učinjeni posle prelaska u državnu svojinu, kao i sve promene u položaju ovih dobara obavljene putem pravnih poslova, koji su po čl. 7 Zakona o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i o sekvestraciji nad imovinom otsutnih lica ništavni, nemaju pravnog dejstva prema državi. Nadležni organi ovlašćeni su da pomenutu imovinu mogu u svako doba oduzeti od njenih držalaca i postupiti sa njom kao sa opštenarodnom imovinom.
Lice koje je postavljeno da upravlja ili rukuje imovinom iz čl. 1 ovog zakona ili da je čuva dužno je da to čini kao dobar i savestan privrednik.
Dužnosti lica koje upravlja takvom imovinom naročito su sledeće:
1) preduzimanje svih potrebnih mera za tačan popis imovine koja mu je poverena, za njeno obezbeđenje, čuvanje i racionalno iskorišćavanje;
2) savesno i blagovremeno izvršavanje naređenja, uputstava i proizvodnih zadataka izdatih od nadležnih organa;
3) tačno obaveštavanje o poslovanju i proizvodnim mogućnostima poverene mu imovine, i to u rokovima koje bude propisao nadležni organ;
4) brižljiv nadzor nad urednim vođenjem propisanog knjigovodstva u preduzećima i nad ispravnim materijalnim rukovanjem imovinom;
5) stavljanje predloga za što racionalnije iskorišćavanje poverene imovine.
Lice kome je povereno upravljanje, rukovanje ili čuvanje imovine iz čl. 1 ovog zakona odgovorno je za savesno i pravilno izvršavanje svih propisa, naredaba i uputstava koje izdaju nadležni državni organi, kao i za sve zlonamerne radnje ili nedovoljnu brižljivost u pogledu čuvanja odnosno iskorišćavanja te imovine.
Zabranjeno je licu koje upravlja ili rukuje imovinom stavljenom pod zaštitu ovog zakona ili je čuva:
a) svako raspolaganje tom imovinom ma u kom obliku, izuzev ako je za to ovlašćeno po kome zakonskom propisu ili ako ovlašćenje potiče od nadležnog organa;
b) odavanje poslovnih tajni poverenog mu preduzeća, davanje podataka nepozvanim licima o stanju poslova ili unutrašnjim prilikama u preduzeću.
Lica koja do 24 juna 1945 godine nisu nadležnim organima podnela prijavu imovine koja po čl. 1 Zakona o prelazu u državnu svojinu neprijateljske imovine i o sekvestraciji nad imovinom otsutnih lica prelazi u državnu svojinu, kazniće se:
a) novčanom kaznom do polovine vrednosti neprijavljene imovine;
b) prinudnim radom bez lišenja slobode.
Ako lice kome je poverena uprava, rukovanje ili čuvanje imovine iz čl. 1 ovog zakona, ili koje je kao radnik ili nameštenik zaposleno na takvoj imovini, postupa sa njom nesavesno i nebrižljivo ili sa njom rđavo posluje, tako da imovina pretrpi štetu, ili se smanji njena proizvodna sposobnost, ili tako da rad na toj imovini ne odgovara postavljenom privrednom planu, kazniće se lišenjem slobode od šest meseci do tri godine.
Ako je pričinjena šteta mala, učinilac će se kazniti disciplinski.
Lice kome je poverena uprava, rukovanje ili čuvanje imovine iz čl. 1 ovog zakona kazniće se lišenjem slobode sa prinudnim radom od dve godine do šest godina ako:
a) učini krađu ili utaju poverene mu imovine ili ratnog plena;
b) pojedine predmete poverene mu imovine poklanja ili prodaje u svoju ili tuđu korist;
v) neovlašćeno koristi ili omogući drugom da se neovlašćeno koristi takvom imovinom;
g) poverenu mu imovinu rasipa ili dozvoljava njeno razvlačenje ili krađu od strane trećih lica;
d) zloupotrebi svoj položaj da bi prisvojio poverenu mu imovinu;
đ) oda poslovnu tajnu poverenog mu preduzeća.
U slučaju kad je šteta pričinjena krivičnim delom iz prednjeg stava mala, učinilac će se kazniti lišenjem slobode s prinudnim radom do dve godine.
Svako drugo lice, osim onog kome je poverena uprava, rukovanje ili čuvanje imovine iz čl. 1 ovog zakona, koje učini krađu ili utaju takve imovine ili ovu neovlašćeno lično koristi ili daje drugom na upotrebu, kazniće se lišenjem slobode do tri godine, a u težim slučajevima lišenjem slobode sa prinudnim radom do dve godine.
Lice koje neovlašćeno uzme pod svoju upravu imovinu koja ima da pređe u svojinu države odnosno pod njenu upravu kazniće se lišenjem slobode od jednog do dvanaest meseci. U slučaju da od takvog postupka nastane veća šteta za narodnu privredu ili da postupak dovede do rasipanja imovine, učinilac će se kazniti lišenjem slobode s prinudnim radom od jedne godine do pet godina.
Službenik koji propusti da izvrši popis imovine iz čl. 1 ovog zakona, iako je bio dužan da to učini, ili izvrši popis protivno postojećim propisima o rukovanju takvom imovinom, kazniće se lišenjem slobode od šest meseci do dve godine.
Ako je delo izvršeno u povratu ili se njime prouzrokuje šteta, učinilac će se kazniti lišenjem slobode sa prinudnim radom od jedne godine do tri godine.
Ako službenik učini delo iz st. 1 ovog člana u cilju da sebi ili drugom pribavi imovinsku korist, kazniće se po čl. 7. ovog zakona.
Službenik koji traži ili primi mito da bi neku stvar, stan, nameštaj ili pravo koje ulazi u imovinu iz čl. 1. ovog zakona ustupi na korišćenje ili u svojinu nekom licu, kazniće se lišenjem slobode sa prinudnim radom od dve do šest godina. Istom kaznom kazniće se i lice koje je dalo ili nudilo mito službeniku, kao i lice koje ovakvu imovinu primi na korišćenje ili u svojinu.
Službenik koji ne vodi propisane knjige, a dužan je da ih vodi, ili ih neuredno vodi, kazniće se lišenjem slobode do dve godine.
Ako službenik knjige ne vodi ili ih neuredno ili lažno vodi u cilju da prikrije svoju ili tuđu nedopuštenu radnju na imovini koja stoji pod zaštitom ovoga zakona ili da izbegne svoju odgovornost za štetu pričinjenu takvoj imovini, kazniće se lišenjem slobode sa prinudnim radom od dve godine do šest godina.
Za dela predviđena u članu 7 i 8 ovog zakona može se u naročito teškim slučajevima izreći smrtna kazna, ako je učinilac dela postupio sa naročitom bezobzirnošću protiv narodnih interesa ili im je naneo veliku štetu u nameri ometanja narodne privrede.
Pored kazni predviđenih u čl. 5 do 12 ovog zakona, može sud izreći i kaznu delimične ili potpune konfiskacije imovine, gubitka državne službe, i druge sporedne kazne prema Zakonu o vrstama kazni.
Po odredbama ovog zakona kazniće se i lica koja drugog potstrekavaju ili mu pomažu da izvrši delo kažnjivo po ovom zakonu.
Za suđenje po delima iz ovoga zakona nadležni su sreski sudovi. Ako se u postupku pred sreskim sudom pokaže da bi delo kažnjivo po ovom zakonu moglo povući smrtnu kaznu, sreski sud će prekinuti postupak i predmet dostaviti nadležnom okružnom sudu.
Svi organi koji dođu do saznanja o postojanju dela iz ovog zakona dužni su podneti prijavu nadležnom javnom tužiocu.
Postupak po delima iz ovog zakona je hitan.
Protiv presuda donetih u prvom stepenu može se podneti žalba višem sudu u roku od 8 dana od dana dostave presude.
Odluka višeg suda je konačna.
U slučajevima kad je u pitanju delo za koje bi se mogla izreći smrtna kazna narediće se obavezno istražni pritvor okrivljenoga, a u ostalim slučajevima pritvor će se narediti ako postoji opasnost begstva ili ometanja istrage uticanjem na svedoke, ili opasnost ponavljanja dela, ili ako je delo u povratu.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu Federativne Narodne Republike Jugoslavije."