ZAKONO POSTUPANJU SA IMOVINOM KOJU SU SOPSTVENICI MORALI NAPUSTITI U TOKU OKUPACIJE I IMOVINOM KOJA IM JE ODUZETA OD STRANE OKUPATORA I NJEGOVIH POMAGAČA("Sl. list DFJ", br. 36/45) |
Sva imovina fizičkih i pravnih lica na području Jugoslavije, koju su sopstvenici odnosno uživaoci morali napustiti u toku okupacije zemlje, kao i imovina koja im je protivu njihove volje, uz naknadu ili bez, oduzeta kojim bilo načinom od strane okupatora ili njegovih pomagača, iz rasističkih, verskih, nacionalističkih ili političkih razloga, bilo da je napuštena ili da je pod pritiskom okupatorskih vlasti prešla u svojinu trećih lica (član 2 Odluke Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 21 novembra 1944 godine) - vraća se odmah vlasnicima bez obzira na eventualna potraživanja držaoca imovine protiv vlasnika u vezi sa ovom imovinom. Za povraćaj imovine vlasnik će se obratiti nadležnom sudu.
Ako je imovina uništena, upropašćena, nestala i tome slično - sopstveniku ostaje pravo traženja naknade štete od odgovornih lica putem građanske parnice, odnosno korišćenje propisa o naknadi ratne štete.
Pod imovinom se u smislu ovoga Zakona imaju smatrati nepokretna dobra, pokretna dobra i prava, kao zemljišni posedi, kuće, nameštaji, šume, preduzeća sa svim postrojenjima, zalihama, hartije od vrednosti, dragocenosti, udeli, akcije, društva, udruženja svake vrste, fondovi, prava uživanja, učestvovanje u radnjama i preduzećima, autorska prava, prava industrijske svojine kao i sva prava na napred pomenute predmete, izuzev rudarskih prava.
Pitanje povraćaja prihoda odnosno plodova sopstveniku zajedno sa imovinom, kao i pitanje naknade sadašnjem držaocu za poboljšanje koje je učinio na vraćenom imanju, raspraviće se po propisima Građanskog zakonika, ukoliko se stranke same ne sporazumeju.
Sa vraćenog imanja brišu se svi stvarni tereti koji su nastali od kako je imovina oduzeta vlasniku.
Ako je savestan držalac za vreme dok je držao imanje skinuo stvarne terete sa ovog, tako da je sopstveniku vraćeno bez tereta ili sa smanjenim teretima, on za taj iznos ima tražbeno pravo prema sopstveniku, koje može obezbediti hipotekom.
Sporove po ovome članu rešava nadležni narodni sud.
Držalac ne može da uslovljava predaju imovine vlasniku prethodnom isplatom potraživanja, koja su mu priznata.
Svako lice koje je došlo u posed imovine označene u članu 1 ovog Zakona, dužno je istu prijaviti i predati nadležnoj upravi narodnih dobara, bez obzira da li je imovinu kupilo, bespravno prisvojilo, na čuvanje dobilo ili na drugi koji način pribavilo njenu državinu.
Okružni odbori dužni su prijaviti, pošto prikupe potrebne podatke od sreskih i mesnih odbora, nadležnoj upravi narodnih dobara onu imovinu koja je ostala kao napuštena.
Imovinom, pomenutom u članu 1 ovog Zakona, upravlja Državna uprava narodnih dobara preko lica koja ona postavi za upravitelje do trenutka predaje imovine vlasniku, na osnovu odluke suda ili do odluke suda o prenošenju uprave nad imovinom na bližeg rođaka po odredbama ovog Zakona.
Državna uprava narodnih dobara dužna je da imovinu, koja joj je poverena na upravu, preda vlasniku čim se vlasnik sa takvim zahtevom pojavi i podnese sudsko rešenje i to bez naplate takse.
U slučajevima gde je nesumnjivo utvrđeno da je vlasnik umro, kao i u slučajevima gde se vlasnik nije pojavio, sud će na zahtev predati imovinu na upravu bližim srodnicima.
U slučaju da se više bliskih srodnika prijave u isto vreme, imovina će im se predati po redu i po delovima po kojima bi im bila predata u nasleđe, shodno propisima Građanskog zakonika, koji bi bio primenjen u slučaju nasleđa. Ako postoji testament, testamentalni naslednik ima prvenstvo.
Lica koja polažu pravo na nasledstvo takve imovine, ne mogu zahtev za predajom imovine u nasleđe postaviti kod suda pre isteka jedne godine dana od završetka rata.
Ukoliko do sudske odluke o nasleđu drugi srodnici, koji prema st. 1 ovog člana imaju pravo na upravu, zahtevaju da im se imovina ili deo imovine preda na upravu - nadležni narodni sud doneće odluku o tome.
Lica koja na imovini - predatoj na upravu - imaju prava uživanja, zadržavaju to svoje pravo prema opštim propisima građanskog zakonodavstva, koje važi na teritoriji gde se imovina nalazi. Lica koja imaju pravo izdržavanja prema vlasniku imovine, mogu ostvariti to pravo iz imovine predate na upravu.
Kao bliski srodnici smatraju se: bračni drug i lica koja su u odnosu srodstva sa vlasnikom ili njegovim bračnim drugom u pravoj liniji, ushodnoj i nishodnoj liniji, braća i sestre, zatim posinak i poćerka, poočim i pomajka, hranitelj i hranjenik.
Kod donošenja odluke o predaji imovine na upravu bliskim srodnicima, sud će se rukovoditi razlozima pravičnosti prema postradaloj porodici kao i interesima narodne privrede, u duhu člana 5 Odluke Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 21 novembra 1944 godine, te će u slučaju da je imovina velika, ustupati na upravu samo jedan deo imovine kako ne bi došlo do nezasluženog gomilanja bogatstva u rukama lica kojima se imovina predaje na upravu.
U odluci o ustupanju imanja srodnicima na upravu, nadležni narodni sud označiće koji deo imovine daje na upravu, kao i koji deo prihoda daje upravitelju na uživanje. Višak preko predatog dela imovine ostaje i dalje pod direktnom upravom Državne uprave narodnih dobara, a višak preko odobrenog dela prihoda predaje se Državnoj upravi narodnih dobara za račun vlasnika.
Za zaduženje i otuđenje u neophodno potrebnim ili po imovinu korisnim slučajevima, potrebno je odobrenje nadležnog narodnog suda, a po predlogu Uprave narodnih dobara. Lice kome je imanje povereno na upravu bilo od strane suda, bilo od strane Državne uprave narodnih dobara, odgovorno je materijalno i krivično za ispravno upravljanje i čuvanje poverene imovine u interesu neposrednih sopstvenika odnosno naslednika.
Državnoj upravi narodnih dobara pripada pravo nadzora nad radom upravitelja određenih od nadležnog suda.
Način nadzora nad radom lica kojima je imovina iz člana 1 ovog Zakona poverena na upravu od strane suda propisaće se posebnim uputstvima.
Gotovina, hartije od vrednosti i dragocenosti, predavaće se srodnicima samo ukoliko je to potrebno za dobro upravljanje imovinom, otpravljanje preduzeća ili radnje, odnosno za njihovo izdržavanje, ukoliko je sopstvenik po zakonu na to bio obavezan. Sve ostale pokretnosti imaju se predati srodnicima kojima je poverena uprava imovine, na čuvanje i upravu odmah.
Industrijska, trgovačka, zanatska, posrednička ili kakva druga preduzeća ili radnje, kao i radnje slobodnih profesija, ukoliko nisu bila od strane vlasnika ustupljena okupatoru ili stavljena na raspoloženju okupatoru te su ovome poslužila za vođenje rata, vraćaju se sopstveniku sa svim inventarom i ostalim predmetima koji su njegova svojina. U ostalom će se postupiti po članu 2 ovog Zakona. Propisi čl. 5 i 6 ovog Zakona primeniće se i u ovom slučaju.
Lice koje je pod uslovima iz člana 1 ovog Zakona moralo da napusti prostorije u kojima je obavljalo kakvu zanatsku, trgovačku, industrijsku ili drugu radnju, ima pravo da se vrati u te prostorije pod uslovom da radnju produži.
Na prostorije imaju pravo i srodnici u pravoj ushodnoj i nishodnoj liniji i bračni drug koji je imovinu dobio na upravu ako produže istu radnju pod uslovima iz stava 1 ovog člana.
Shodno gore izloženim načelima raspraviće se i pitanje povraćaja prava uživanja, autorskih prava, prava industrijske svojine, koncesije, povraćaja fondova, akcija, učešća u radnjama i preduzećima i drugo.
Lica koja ne postupe po naređenju iz st. 1 člana 3 ovog Zakona, kazniće se novčano do četvrtine vrednosti neprijavljene tuđe imovine koju imaju u svom držanju, ili prinudnim radom do jedne godine.
Ista lica, u slučaju svesnog prikrivanja tuđe svojine iz koristoljublja, kao i u slučaju moralne bezobzirnosti pri dolaženju u državinu tuđe imovine, kazniće se pored novčane kazne prinudnim radom do tri godine.
Ako je takvo lice kao bliži srodnik dobilo na upravu tuđu imovinu, oduzeće mu se pravo da imovinom upravlja.
Službenici Državne uprave narodnih dobara i lica kojima ova poveri upravu nad imovinom iz st. 1 člana 1 ovog Zakona, odgovaraju za svoj rad po Zakonu o zaštiti narodnih dobara.
Bliža uputstva za sprovođenje ovog Zakona propisaće Ministar pravosuđa savezne vlade u sporazumu sa ministrima industrije, trgovine i snabdevanja i poljoprivrede.
Ovaj Zakon stupa na snagu kad se objavi u "Službenom listu demokratske Federativne Jugoslavije".