PRAVILNIKO NAČINU IZRADE I SADRŽAJU PLANA ZAŠTITE OD UDESA("Sl. glasnik RS", br. 82/2012) |
Ovim pravilnikom bliže se propisuje način izrade i sadržaj plana zaštite od udesa privrednog društva i drugog pravnog lica.
Plan zaštite od udesa, saglasno Zakonu o vanrednim situacijama, obuhvata:
1) organizaciju i postupke obaveštavanja, aktiviranja organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa, procenu nastale situacije i donošenje odluka;
2) mere za smanjenje rizika za zaposlene na rizičnim radnim mestima zahvaćenim udesom;
3) organizaciju za rano upozorenje i obaveštavanje o udesu nadležnih organa Republike i jedinica lokalne samouprave i, preko njih, stanovništva, kao i sopstvene mere pružanja pomoći pri sprovođenju planova zaštite po kojima postupaju ti organi;
4) organizaciju rada organa i zaposlenih u sprovođenju mera zaštite i spasavanja ljudi i zaštiti životne sredine u slučaju udesa;
5) organizaciju informisanja javnosti;
6) organizaciju nastavka rada i oporavka od udesa.
Plan zaštite od udesa izrađuje se u skladu sa ovim pravilnikom i Metodologijom za izradu plana zaštite od udesa, koja je odštampana uz ovaj pravilnik (Prilog 1) i čini njegov sastavni deo.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) opasnost definiše svojstvo opasnih materija ili skup određenih okolnosti u vezi sa opasnim materijama, koje mogu prouzrokovati štetu po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
2) opasna aktivnost definiše svaku delatnost vezanu uz neku opasnu materiju, uključujući upotrebu, skladištenje, proizvodnju, prevoz, utovar, istovar i kombinaciju ovih aktivnosti;
3) prevencija udesa definiše mere i postupke na nivou postrojenja, kompleksa i šire zajednice, koje imaju za cilj sprečavanje nastanka udesa, smanjivanje verovatnoće nastanka udesa i minimiziranje posledica;
4) povredivi objekat definiše mesto na kojem ljudi žive, rade, okupljaju se ili borave; stambeni objekti, škole, vrtići, tržni centri, upravne zgrade, industrijski objekti, igrališta, parkirališta, rekreativne površine, parkovi, sportski tereni, reke, jezera, plaže kao i prirodna dobra;
5) privredno društvo i drugo pravno lice definiše pravni subjekat koji poseduje, koristi , upravlja, kontroliše ili nadgleda postrojenje u kome se odvijaju aktivnosti sa opasnim materijama, kao i subjekat koji poseduje objekat ugrožen sa aspekta terorističkih napada;
6) bezbednosna zona definiše prostor u kome opasne materije, kao i emitovana energija oslobođena u toku udesa, nisu u koncentracijama definisanim kao koncentracija od značaja (KOZ), odnosno čije vrednosti nemaju štetne efekte za ljude, životinje, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra;
7) kompleks privrednog društva i drugog pravnog lica definiše teritoriju - prostor, pod nadzorom pravnog subjekta, na kojoj su opasne materije prisutne u jednom ili više postrojenja uključujući zajedničku ili pripadajuću infrastrukturu;
8) postrojenje definiše tehničku celinu (građevinske objekte, uređaje, opremu, instalacije, transportna sredstva, skladišne objekte) u kojoj se proizvode, koriste ili skladište opasne materije ili se njima rukuje (istovaraju, utovaraju, prevoze);
9) radni vek postrojenja definiše period eksploatacije postrojenja, pri propisanim uslovima rada i održavanja, a koji je projektovan dokumentacijom za izgradnju ili rekonstrukciju.
Struktura Plana zaštite od udesa
Struktura Plana zaštite od udesa je sledeća:
1) procena opasnosti;
2) mere odgovora na udes;
(1) aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa,
(2) mere zaštite i spasavanja,
(3) mere otklanjanja posledica udesa;
3) informisanje javnosti.
Sastavni delovi Plana zaštite od udesa su: grafički deo plana, prateća dokumenta i evidencija o udesima.
Procena opasnosti izrađuje se radi sagledavanja ugroženosti života, zdravlja ljudi i povredivosti objekata i životne sredine od posledica udesa izazvanim aktivnostima sa opasnim materijama i sa aspekta terorističkih aktivnosti, i sadrži:
1) opšte podatke o privrednom društvu i drugom pravnom licu;
2) identifikaciju opasnosti;
3) mere prevencije;
4) snage i sredstva.
Opšti podaci o privrednom društvu i drugom pravnom licu
Opšti podaci o privrednom društvu i drugom pravnom licu i objektu obuhvataju:
1) opšte podatke (naziv, sedište, adresu i dr.);
2) podatke o odgovornom licu;
3) podatke o opasnim materijama;
4) osobine opasnih materija koje nastaju u udes;
5) popis opasnih materija;
6) primenjene tehnologije;
7) podatke o karakteristikama postrojenja, uređaja i opreme;
8) podatke o karakteristikama objekata, uređaja i opreme sa aspekta osetljivosti od terorističkih aktivnosti;
9) karakteristike lokacije i okruženja.
Opšti podaci iz stava 1. tačka 1) ovog člana unose se u Obrazac 1, a popis opasnih materija iz stava 1. tačke 4) ovog člana u Obrazac 2, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
U postupku izrade Plana zaštite od udesa, identifikacija opasnosti vrši se tako što se utvrđuje mogući razvoj događaja - scenario udesa, analiza povredivosti i nivo udesa.
Prikaz mogućeg razvoja događaja
Prikaz mogućeg razvoja događaja - scenarija udesa obuhvata sagledavanje nastanka udesa na osnovu podataka dobijenih u postupku identifikacije.
U Planu zaštite od udesa obrađuje se scenario najgoreg mogućeg udesa koji može imati najveće posledice po ljude i životnu sredinu.
Analiza povredivosti obuhvata identifikaciju povredivih objekata unutar lokacije postrojenja - objekta, broj radnika u objektu - postrojenju, odnosno kompleksu, izvan lokacije kompleksa povredivih objekata (vrtići, škole, bolnice, stambeni objekti, sportske dvorane - tereni i dr.), van lokacije postrojenja - objekata (na udaljenosti od 1000 m), broj ljudi izvan objekta - postrojenja, odnosno kompleksa, prirodne vrednosti okruženja (zaštićena prirodna dobra i resurse, materijalna i kulturna dobra).
Dobijeni podaci iz stava 1. ovog člana unose se u karte odgovarajućih razmera i prikazuju vidljivim znacima koji u legendi imaju jasno objašnjenje.
Na osnovu scenarija udesa i analize povredivosti, udes se izražava u pet nivoa: I, II, III, IV i V nivo udesa.
Mere prevencije utvrđuju se u postupku procene opasnosti od udesa, preduzimaju se radi sprečavanja nastanka udesa ili smanjenja verovatnoće nastanka udesa, s ciljem umanjenja posledica nastalog udesa.
Snage i sredstva obuhvataju: raspoložive ljudske resurse (struktura, opremljenost i obučenost) i raspoložive materijalne resurse za zaštitu i spasavanje (vrsta, količina, ispravnost i dr.).
Procenom snaga i sredstava sagledavaju se potrebe i kapaciteti za umanjenje i otklanjanje posledica udesa.
Mere odgovora na udes preduzimaju se radi planiranja i sprovođenja mera, radnji i postupaka privrednog društva i drugog pravnog lica radi reagovanja na udes.
Mere odgovora na udes obuhvataju:
1) aktiviranje organa, struktura i snaga za reagovanje u slučaju udesa;
2) mere zaštite i spasavanja;
3) mere otklanjanja posledica udesa.
Aktiviranje organa i struktura za reagovanje
Aktiviranje organa, struktura i snaga za reagovanje u slučaju udesa obuhvata procenu nastale opasnosti, aktiviranje ljudskih resursa, način izveštavanja, odgovorna lica, rokove izvršenja i upotrebu materijalnih sredstava.
Mere zaštite i spasavanja i mere otklanjanja posledica od udesa
Merama zaštite i spasavanja i merama otklanjanja posledica udesa, definišu se: organizacija rukovođenja, sprovođenje mera zaštite i spasavanja, bezbednosne mere, organizacija saobraćajnog obezbeđenja, zaštita objekata - kritične infrastrukture, način izveštavanja, saniranje prostora, stvaranje uslova za normalizaciju rada i života, obnavljanje životne sredine, praćenje postudesne situacije, odgovorna lica i rokovi izvršenja.
Informisanje javnosti obuhvata način i postupke upoznavanja sa vrstom nastale opasnosti, sistemom upravljanja vanrednom situacijom i merama zaštite i spasavanja od posledica udesa.
Planovi zaštite od udesa privrednog društva i drugog pravnog lica, saglasno zakonu koji uređuje vanredne situacije, usklađuju se sa Planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama nadležnih organa jedinica lokalne samouprave, organa autonomne pokrajine i organa Republike Srbije.
Izrada i overa plana zaštite od udesa
Plan zaštite od udesa je dokument koji privredno društvo i drugo pravno lice izrađuje, potpisuje i overava pečatom u dva štampana primerka i jedan primerak u elektronskoj formi.
Plan zaštite od udesa potrebno je da bude potpisan i overen i od strane drugog pravnog lica ili privrednog društva koje je izradilo taj dokument.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
METODOLOGIJA ZA IZRADU PLANA ZAŠTITE OD UDESA
Metodologija razrađuje sadržaj Plana zaštite od udesa, i to: procenu opasnosti, mere odgovora na udes, odnosno aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa, mere zaštite i spasavanja, mere otklanjanja posledica udesa, kao i informisanje javnosti i izveštaj o udesu.
Metodologija sadrži postupke i metode procene opasnosti od udesa u kome su prisutne opasne materije u proizvodnji, skladištenju i prometu kao i efekti i posledice terorističkih aktivnosti (u daljem tekstu procena opasnosti).
Procena opasnosti izrađuje se na osnovu propisa i standarda koji određuju ovu oblast - delatnosti, tehničko-tehnološke dokumentacije, procedura proizvodnih i drugih procesa, podataka o merenjima, podataka ispitivanja, atesta, podataka o održavanju, podataka o lokaciji i okruženju, kao i planova prostornog uređenja industrijskog kompleksa.
Planom zaštite od udesa definiše se organizacija rada i zaposlenih i razrađuju zadaci privrednog društva i drugog pravnog lica koja se bave: proizvodnjom, skladištenjem i prometom opasnih materija kao i ugroženih sa aspekta terorističkih aktivnosti, u sprovođenju mera zaštite i spasavanja ljudi, životinja, životne sredine, materijalnih i kulturnih dobara na otklanjanju posledica od udesa.
Plan zaštite od udesa izrađuje privredno društvo i drugo pravno lice u skladu sa članom 2. Pravilnika o načinu izrade i sadržaju Plana zaštite od udesa, ovom metodologijom i Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama i objektima na osnovu kojih se izrađuje Plan zaštite od udesa.
Plan zaštite od udesa se redovno ažurira i po potrebi dorađuje novim rešenjima i informacijama koje svojim sadržajem unapređuju efikasnost reagovanja u slučaju udesa.
Privredno društvo i drugo pravno lice imenuje rukovodioca i članove tima za izradu plana zaštite od udesa, koji se sastoji od stručnjaka iz privrednog društva i drugog pravnog lica i stručnjaka iz svoje oblasti van privrednog društva i drugog pravnog lica. Rukovodilac tima poseduje znanje za identifikaciju opasnosti kao i sposobnost da rukovodi timom za izradu plana zaštite.
Tim stručnjaka iz privrednog društva i drugog pravnog lica sačinjavaju: lica koja vode ili su odgovorna za proizvodni proces, skladištenje, rukovanje, promet, bezbednost i zdravlje na radu i bezbednost objekata, zaštitu životne sredine, zaštitu od požara, zaštitu na radu, kao i druga stručna lica koja se bave projektovanjem, procesnim inženjerstvom, merno-regulacionom tehnikom, održavanjem ili drugom delatnošću koja je usmerena na stvaranje uslova za bezbedno odvijanje tehnološkog procesa u privrednom društvu i drugom pravnom licu.
Stručnjaci iz svoje oblasti van privrednog društva i drugog pravnog lica angažuju se iz tehničko-tehnoloških i bezbednosnih oblasti, sa znanjima i sposobnostima za: identifikaciju opasnosti i analizu bezbednosti sistema.
Plan zaštite od udesa donosi rukovodilac privrednog društva i drugog pravnog lica u skladu sa važećom zakonskom regulativom.
Nosioci izrade Plana zaštite od udesa svojim aktom definišu bezbednosne mere rukovanja planom.
Plan zaštite se izrađuje na osnovu propisa i standarda koji uređuju ovu oblast, delatnosti, tehničko-tehnološke dokumentacije, proizvodnih, prometnih, transportnih i bezbednosnih procedura, podataka o merenjima i ispitivanjima, održavanju objekata i saobraćajnica, lokaciji i okruženju, atesta i planova prostornog uređenja kompleksa.
Provera upotrebe Plana zaštite od udesa se sprovodi obukom i vežbom izvršilaca.
Uvod sadrži podatke o multidisciplinarnom stručnom timu koji je učestvovao u izradi plana zaštite.
Uvod sadrži i informacije o tehničkoj i drugoj dokumentaciji koju je privredno društvo i drugo pravno lice koristilo za izradu plana zaštite.
Pored gore navedenog, u uvodu se daju informacije o posedovanju saglasnosti i mišljenja nadležnih organa i organizacija kao što su dokaz o saglasnosti na tehničku i plansku dokumentaciju iz oblasti zaštite od požara i zaštite životne sredine.
Ciljevi i principi privrednog društva i drugog pravnog lica radi upravljanja rizikom od udesa sadrže:
1) informacije o statusu privrednog društva i drugog pravnog lica sa stanovišta upravljanja rizikom od udesa;
2) ciljeve i principe sprečavanja udesa i smanjivanja štete za ljude, životinje, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu;
3) informacije o aktivnostima i merama za realizaciju definisanih ciljeva i rada, u skladu sa definisanim principima i obavezu da će privredno društvo i drugo pravno lice sa organizacijom rada, sistemom vođenja i upravljanja, kao i finansijskim sredstvima osigurati dostizanje ciljeva u praksi, a time i visoki stepen zaštite od udesa.
STRUKTURA PLANA ZAŠTITE OD UDESA
Struktura Plana zaštite od udesa je sledeća:
1) procena opasnosti;
2) mere odgovora na udes;
(1) aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa,
(2) mere zaštite i spasavanja,
(3) mere otklanjanja posledica od udesa,
3) informisanje javnosti.
(1) opšte podatke o privrednom društvu i drugom pravnom licu;
(2) identifikaciju opasnosti;
(3) mere prevencije;
(4) snage i sredstva.
(1) Opšti podaci o privrednom društvu i drugom pravnom licu i objektu obuhvataju:
Opšti podaci o privrednom društvu i drugom pravnom licu realizuju se kroz prikupljanje podataka i obuhvataju:
- naziv i sedište pravnog lica,
- podatke o odgovornom licu,
- podatke o opasnim materijama,
- osobine opasnih materija koje nastaju u udesu,
- popis opasnih materija,
- primenjene tehnologije,
- podatke o karakteristikama postrojenja, uređaja i opreme,
- podatke o karakteristikama objekata, uređaja i opreme sa aspekta osetljivosti od terorističkih aktivnosti i
- karakteristike lokacije i okruženja.
Opšti podaci o privrednom društvu i drugom pravnom licu
Informacija o privrednom društvu i drugom pravnom licu sadrži:
- opšte podatke (sedište - postrojenje, adresa, odgovorno lice, opšti podaci iz Agencije za privredne registre),
- podatke o delatnosti, posebno sa aspekta odvijanja opasnih aktivnosti,
- podatke o nameni i kapacitetu objekta (za objekte sa aspekta terorističkih aktivnosti),
- podatke o strukturi, broju zaposlenih, ukupno i po tehnološkim celinama, organizaciona šema privrednog društva i drugog pravnog lica,
- podatke o projektnoj dokumentaciji (tehnološka, elektro instalacija i oprema, elaborat zaštite od požara, bezbednosnim sistemima i dr.),
- podatke o udesima u prethodnom periodu kod nosioca procene opasnosti na istim ili sličnim postrojenjima i objektima.
Podaci o opasnim materijama
Prikupljaju se podaci o opasnim materijama koje su u upotrebi, preradi, skladištenju i odlaganju a koji su od značaja za procenu:
- fizičko-hemijske, toksikološke i eko-toksikološke osobine za svaku od popisanih materija i opis njihovih mogućih štetnih uticaja na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu u slučaju udesa (bezbednosni list - SDS),
- granične vrednosti izloženosti ljudi: maksimalno dozvoljene koncentracije u radnoj sredini (MDK), granične vrednosti emisije (GVE), granične vrednosti imisije (GVI) i koncentracije koje nemaju akutna štetna dejstva (IDLH).
Osobine opasnih materija koje nastaju u udesu
Za opasne materije koje nastaju u toku udesa kao produkti eksplozije, sagorevanja, razgradnje i kao produkti međusobnog reagovanja materija u udesu definisati:
- način i uslove nastanka,
- količine koje nastaju,
- fizičko-hemijske, toksikološke i eko-toksikološke osobine i mogući uticaj na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Popis opasnih materija
Popis opasnih materija vrši se u skladu sa Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama na osnovu kojih se definišu obaveze izrade plana zaštite od udesa.
U skladu sa Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama na osnovu kojih se određuje obaveza izrade Plana zaštite od udesa potrebno je prikazati opasne materije koje se nalaze u privrednom društvu i drugom pravnom licu.
U slučajevima korišćenja trgovačkih naziva za materije koje se javljaju kao smeše, potrebno je dati njihov sastav uključujući sadržaj aktivne materije.
Podaci o primenjenoj tehnologiji
U ovoj fazi prikupljaju se podaci:
- tehnološke celine - jedinice za proizvodnju, tipovi proizvodnje, skladišta i načini internog transporta,
- dijagram toka procesa: opis i grafički prikaz hemijsko-tehnoloških operacija procesa proizvodnje od pripreme ulaznih sirovina do gotovog proizvoda,
- maksimalni planirani i prosečni kapaciteti: planirana proizvodnja (izražena u jedinicama proizvoda), i prosečna količina u skladištenju,
- granične vrednosti temperature, pritiska i sastava: podaci o svim vrednostima povišenih ili sniženih temperatura u procesu proizvodnje, kritične temperature, kritični pritisci, granične vrednosti udela određenih materija u rastvorima ili smešama.
NAPOMENA: Podaci o primenjenoj tehnologiji prikupljaju se i koriste u meri koja je od značaja za definisanje scenarija.
Podaci o karakteristikama postrojenja, uređaja i opreme
Podaci se odnose na:
- tip i namenu opreme,
- sistem odušno-sigurnosnih ventila, provetravanje međukomora karakteristike sudova pod pritiskom i sudova koji mogu da dođu u stanje povišenog pritiska oslobađanjem gasova, dilatacijom materijala, zagrevanjem i karakteristike odušno-sigurnosnih ventila, sistema za provetravanje i ventilaciju,
- sistem detekcije i dojave od požara i eksplozije.
Napomena: Dovoljno je priložiti saglasnost od nadležne službe iz oblasti zaštite od požara.
NAPOMENA: Podaci o karakteristikama postrojenja, uređaja i opreme, prikupljaju se i koriste samo u obimu koji je od značaja za izradu scenarija nastanka udesa, a prikupljaju se na osnovu postojeće tehničke dokumentacije.
Podaci o karakteristikama objekata, uređaja i opreme sa aspekta osetljivosti od terorističkih aktivnosti
Tip i namena objekta za: prosvetne, zdravstvene, državne institucije, elektro energetska postrojenja, kulturno sportske manifestacije, tržne centre, proizvodnja i skladištenje vode i hrane, transport robe i prevoz putnika.
- Materijal: vrsta od kojih je izrađen objekat, oprema (metali, legure, plastične mase),
- cevovodi za transport energenata,
- sistem oduška, sudova koji mogu da dođu u stanje povišenog pritiska oslobađanjem gasova, zagrevanjem i karakteristike odušnih ventila, sistema za prozračivanje i ventilaciju,
- sistem detekcije i dojave od požara i eksplozije.
Napomena: dovoljno je priložiti saglasnost od nadležne službe iz oblasti zaštite od požara.
NAPOMENA: Podaci o karakteristikama, objekata, uređaja i opreme sa aspekta osetljivosti od terorističkog napada prikupljaju se i koriste u obimu koji je od značaja za izradu scenarija nastanka udesa, a prikupljaju se na osnovu postojeće tehničke dokumentacije.
Podaci o karakteristikama lokacije i okruženja
Prikupljanje podataka o lokaciji odvijanja opasnih aktivnosti i okruženju treba da omogući sagledavanje:
- prostornog rasporeda objekata: proizvodni, skladišni (sirovina - repromaterijal i gotovi proizvodi i otpad), energetska postrojenja, prateći objekti (upravni, funkcionalni, odmor i ishrana radnika),
- transportnih puteva unutar lokacije privrednog društva i drugog pravnog lica,
- fizičkih karakteristika lokacije i okruženja na kojoj se odvijaju opasne aktivnosti (prirodna orografija i resursi, izgrađene vrednosti),
- povredivih objekata (prosvetne, zdravstvene, državne institucije, elektro energetska postrojenja, kulturno sportske manifestacije, tržni centri, proizvodnja i skladištenje vode i hrane, transport robe i prevoz putnika,
- opštih klimatskih uslova šireg područja i mikroklimatskih uslova kompleksa na kome se odvijaju opasne aktivnosti.
(2) Identifikacija opasnosti
Identifikacija opasnosti obuhvata identifikaciju objekata i kritičnih tačaka, odnosno mesta u procesu ili na postrojenju koja predstavljaju najslabije tačke ili moguće izvore opasnosti sa aspekta nastajanja udesa. U okviru identifikacije se posebno analizira ljudski faktor kao mogući uzrok udesa.
Identifikacijom kritičnih tačaka u objektu proveravaju se prilazi, ulazi, izlazi, parkinzi, prateće prostorije - kotlarnica, rashladni i elektroenergetski sistemi i infrastruktura, vodovodna i kanalizaciona mreža i dr.
Identifikacijom kritičnih tačaka u objektu proveravaju se svi postupci odvijanja tehnološkog procesa i svi delovi postrojenja, uređaja, sredstava transporta i opreme, uočavaju se i definišu kritična mesta na postrojenjima, uređajima, opremi i internoj saobraćajnoj infrastrukturi, kao i uzroci koji mogu da izazovu poremećaje ili otkaze koji dovode do udesa, a obuhvata analizu:
- stanja saobraćajnih sredstava i infrastrukture unutar privrednog društva i drugog pravnog lica (tehnička ispravnost puteva i pruga),
- specifičnosti i nedostatke u fazi pripreme i korišćenja objekta sa aspekta njegove namene,
- tehničko-tehnoloških specifičnosti i nedostataka u proizvodnji i skladištenju,
- specifičnosti fizičko-hemijskih osobina opasnih materija,
- mogućih otkaza komponenti i materijala usled dotrajalosti opreme i prekida snabdevanja energentima,
- spoljašnjih izvora opasnosti (ekstremnih temperatura, vetra, padavina, poplava, požara, zemljotresa i klizišta), terorističkih aktivnosti i aktivnosti privrednog društva i drugih pravnih lica u okruženju i
- analizu prethodnih udesa (uzroke i nedostatke koji su doveli do nastanka udesa).
Identifikacijom opasnosti razrađuje se prikaz mogućeg razvoja događaja - scenario, analiza povredivosti i nivo udesa
Prikaz mogućeg razvoja događaja - scenario
Prikaz mogućeg razvoja događaja - scenario obuhvata sagledavanje mogućeg uzroka, obima i nastalih posledica po život i zdravlje ljudi, životinja, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra i dr. Scenario mora da odgovara složenosti i namene objekta, postrojenja, složenosti i opasnosti proizvodnih procesa, stepenu opasnih aktivnosti privrednog društva i drugog pravnog lica i mogućim posledicama.
Scenario treba izabrati na osnovu identifikovanih kritičnih tačaka u objektu i osobina opasnih materija, kao i efekata koji mogu nastati (eksplozija, požar, ispuštanje i širenje gasova, para, tečnosti, aerosola i prašine, prodiranje i rasprostiranja opasnih materija u zemljište, površinske i podzemne vode).
Obraditi scenario najgoreg mogućeg obima udesa koji ima najveće posledice po ljude, životinje, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra.
Za prikaz mogućeg razvoja događaja mogu se koristiti sledeće metode:
- analiza mogućih otkaza delova opreme i uređaja ili sistema u celini (hlađenje, zagrevanje, kontrola procesa, elektroenergetskog sistema, instalacija i bezbednosnih sistema, transport opasnih materija i sl.) i razvoja događaja;
- analiza razvoja događaja (analiza stabla događaja) od uzroka udesa (inicijalnog događaja) do glavnog događaja;
- analiza stabla grešaka od glavnog događaja do njegovog uzroka (inicijalnog događaja) i
- kombinovana metoda koja se zasniva na kombinovanju napred navedenih metoda.
Analiza povredivosti
U analizi povredivosti treba identifikovati i navesti:
- ukupan broj radnika u postrojenju ili kompleksu,
- radna mesta i broj radnika koji se nalaze na neposrednom izvršenju poslova u postrojenju odnosno kompleksu, kao i broj ljudi koji se mogu zateći u postrojenju - objektu, u predviđenim zonama udesa (neophodno je raspored radnika prikazati grafički na situacionom planu postrojenja, odnosno objekta, odnosno kompleksa),
- broj ljudi izvan kompleksa - objekta na udaljenosti 1000 metara od istih.
Neophodno je utvrditi i navesti broj ljudi izvan kompleksa - objekta, koji mogu biti izloženi uticaju udesa: u stambenim objektima (spratnost, broj stanovnika u njima, gustina stanovanja, udaljenost od mesta mogućeg udesa i dr.).
Obavezno se analiziraju i navode povredive grupe u okviru predškolskih ustanova, škola, zdravstvenih ustanova, javnih objekata i dr.
Potrebno je identifikovati i objekte u kojima je u određenim delovima dana povećano prisustvo ljudi kao što su: poslovni objekti, tržni centri, sportski i rekreativni prostori i drugi objekti.
Povredive objekte je potrebno prikazati grafički na odgovarajućoj karti ili situacionom planu.
Identifikacija ostalih objekata
Identifikacija povredivih objekata obuhvata i prikaz građevinskih objekata, prirodnih i kulturnih dobara koji trpe posledice zbog požara, rušenja i kontaminacije: proizvodni, prateći i pomoćni objekti na kompleksu i izvan njega; infrastrukturni i drugi objekti; objekti poljoprivrede; flora i fauna; zaštićena kulturna dobra; zaštićena prirodna dobra; površinske i podzemne vode; objekti koji su od značaja za domino efekat (skladišta, proizvodna postrojenja opasnih materija u okviru i van kompleksa) i dr.
Određivanje mogućeg nivoa udesa
Mogući nivo udesa određuje se na osnovu predviđenog scenarija i analize povredivosti, a izražava se kao I, II, III, IV ili V nivo udesa:
I nivo udesa - (objekta postrojenja) - negativne posledice udesa su ograničene na deo objekta - postrojenja ili ceo objekat - postrojenje na kompleksu privrednog društva i drugog pravnog lica i ne očekuju se negativne posledice u okolini,
II nivo udesa - (objekta, postrojenja i kompleksa) - negativne posledice udesa mogu zahvatiti deo objekta - postrojenja ili ceo kompleks privrednog društva i drugog pravnog lica i ne očekuju se negativne posledice u okolini izvan kompleksa,
III nivo udesa - (nivo jedinice lokalne samouprave) - negativne posledice udesa mogu se preneti izvan granica opasnog objekta - postrojenja i kompleksa privrednog društva i drugog pravnog lica i očekuju se posledice na delu ili celoj teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno grada,
IV nivo udesa - (nacionalni nivo) - negativne posledice udesa na objektu - postrojenju i kompleksu privrednog društva i drugog pravnog lica, mogu se proširiti na deo teritorije i celu teritoriju Republike Srbije,
V nivo udesa - (međunarodni nivo) - negativne posledice udesa na objektu - postrojenju i kompleksu privrednog društva i drugog pravnog lica, mogu se proširiti van teritorije Republike Srbije.
(3) Mere prevencije
Mere prevencije se preduzimaju radi sprečavanja ili smanjenja verovatnoće nastanka udesa kao i umanjenja posledica od istog.
Mere prevencije čine:
- mere koje su predviđene i/ili realizovane prostornim planiranjem, projektovanjem i izgradnjom objekta postrojenja - kompleksa,
- mere koje su predviđene i/ili realizovane izborom tehnologije proizvodnje, tehnološke opreme, opreme za upravljanje procesima i druge tehničke opreme, a koje obezbeđuju veći stepen zaštite životne sredine i manji rizik od udesa,
- mere koje su predviđene izborom tehničko-tehnoloških rešenja koje obezbeđuju bezbedniji transport opasnih materija,
- mere koje obezbeđuju kvalitetno i pravovremeno održavanje tehničko-tehnološkog nivoa objekta - postrojenja, nivoa znanja i nivoa radne i tehnološke discipline i
- mere koje su predviđene za održavanje komunikacionih puteva i prolaza u objektima, postrojenjima i pogonima,
- mere koje su predviđene u sistemu bezbednosti: nadzor, upravljanje sistemima bezbednosti i zaštite, detekcija i identifikacija opasnosti,
- mere koje su predviđene organizacijom osposobljavanja i opremanja ljudskih kapaciteta za reagovanje u slučaju udesa,
- mere koje su predviđene izradom i proverom planske dokumentacije za reagovanje u slučaju udesa.
(4) Snage i sredstva za zaštitu i spasavanje, umanjenje i otklanjanje posledica od udesa
U ovom delu se vrši sagledavanje snaga i sredstava, njihovi kapaciteti i potrebe za sprovođenje mera zaštite i spasavanja, umanjenje i otklanjanje posledica od udesa, a obuhvata:
- raspoložive ljudske resurse
Sagledati postojeću i definisati potrebnu strukturu ljudstva, njihovu obučenost i opremljenost za sprovođenje mera zaštite i spasavanja, otklanjanja posledica od udesa i organizaciju nastavka rada i oporavka;
- raspoloživa materijalna sredstva i oprema za zaštitu i spasavanje
Sagledati postojeće stanje raspoloživih i potrebnih materijalnih sredstava i opreme za zaštitu i spasavanje (količinu, vrstu i ispravnost) kao i organizaciju nastavka rada i oporavka;
- procenu ljudskih resursa i materijalnih sredstava u funkciji ispomoći
Definisati potrebne ljudske i materijalne resurse koja su planirana kao ispomoć za sprovođenje mera zaštite i spasavanja, umanjenje i uklanjanje posledica od udesa (navesti tačne nazive subjekata, organa, javnih institucija i dr.).
2) Mere odgovora na udes obuhvataju:
(1) aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa - definiše postupke i mere kojim se razrađuju aktivnosti i postupci organa i organizacija (ljudskih i materijalnih resursa), njihovo dovođenje u stanje spremnosti za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja;
(2) mere zaštite i spasavanja - definišu postupke i mere koje se preduzimaju sa ciljem umanjenja efekata i posledica od udesa;
(3) mere otklanjanja posledica - imaju za cilj saniranje posledica, organizaciju postudesnog monitoringa, oporavka i stvaranje uslova za obnavljanje života i rada na lokaciji - prostoru zahvaćenim udesom.
(1) Aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa
Aktiviranjem se razrađuju postupci organa privrednog društva i drugog pravnog lica (ljudskih i materijalnih kapaciteta) njihovo dovođenje u stanje spremnosti za izvršavanje zadataka na otklanjanju posledica udesa i sastoji se od sledećih elemenata:
- organizacija, način prijema i prenošenja saopštenja o udesu (mesto, vreme, obim, trenutne posledice i preduzete mere na mestu udesa),
- aktiviranje snaga za reagovanje (organa za rukovođenje, jedinica, ekipa i dr.),
- procena nastale situacije, donošenje odluke o obaveštavanju i uzbunjivanju unutar privrednog društva, obaveštavanje nadležne službe (operativni centar 112) i organa jedinica lokalne samouprave,
- organizacija veza i komunikacije,
- organizacija pozivanja organa rukovođenja,
- organizacija i način pozivanja organa i organizacija učesnika u otklanjanju posledica (policija, hitna pomoć, zdravstvene ustanove, zaštite i spasavanja, vatrogasno-spasilačke jedinice, eko-toksikološke ekipe, civilna zaštita, komunalne službe, veterinarske ustanove, ekipe Vojske Srbije),
- organizacija zdravstvenog obezbeđenja u toku aktiviranja,
- organizacija materijalnog obezbeđenja,
- podsetnici izvršilaca aktiviranja organa i struktura,
- mere bezbednosti u toku aktiviranja.
Grafički deo plana sadrži:
- prikaz građevina, objekata i postrojenja ili drugih karakterističnih prostora i sadržaja,
- oznake namene postrojenja i objekta ili prostora,
- centre opasnosti,
- maksimalno procenjen domet opasnosti,
- oznake pristupnih puteva za intervenciju (prvenstvenih i alternativnih pravaca),
- prikaz magacina opreme za zaštitu i spasavanje,
- pregled lokacija snaga za zaštitu i spasavanje,
- komunikacijski centar i
- lokaciju magacina i pregled opreme za zaštitu i spasavanje.
Prateći dokumenti aktiviranja organa i struktura sadrže priloge:
- pregled organa nadležne službe, organa autonomne pokrajine, grada i jedinica lokalne samouprave, kojima se dostavlja obaveštenje o udesu,
- organizaciona struktura organa i organizacija koje se uključuju u sistem reagovanja u slučaju udesa (zdravstvo, komunalne strukture, policija, vatrogasno spasilačke jedinice, civilna zaštita i dr.),
- pregled pravaca po kojima se sprovodi interni transport opasnih materija,
- program vrednovanja, testiranja, inoviranja planova i ažuriranje,
- program osposobljavanja, provere znanja,
- pregled privrednih društava i drugih pravnih lica registrovanih za postupanje sa opasnim materijama.
(2) Mere zaštite i spasavanja
U merama zaštite i spasavanja od udesa razrađuju se mere i zadaci za sprovođenje istih i obuhvataju sledeće elemente:
- procenu nastalog stanja ugroženosti od udesa i donošenje odluke o sprovođenju mera zaštite i spasavanja,
- organizaciju obaveštavanja (kroz provođenje mera zaštite),
- organizaciju rukovođenja (sredstva, način, izveštavanje nadležnih organa, pravila ponašanja),
- organizaciju pružanje pomoći, prve medicinske pomoći i zdravstvenog zbrinjavanja (nosioci - zdravstvene ustanove, organizaciona struktura, kapaciteti, pravci prevoženja povređenih, materijalno obezbeđenje i dr.),
- organizaciju sklanjanja i zbrinjavanja ugroženog stanovništva (nosioci, specijalizovane ekipe i zadaci, kategorije i broj ugroženih mesta, kapacitet objekata, materijalno obezbeđenje, pravci kretanja, organizacija i način prevoženja i dr.),
- organizaciju evakuacija zaposlenih (nosioci - pregled i sastav ekipe i zadaci, kategorija i broj, materijalno obezbeđenje, pravci, mesta evakuacije, prihvat - razmeštaj po objektima i dr.),
- organizaciju zaštite i zbrinjavanja materijalnih i kulturnih dobara u zoni ugroženosti (nosioci, ekipe i zadaci, pregled materijalnih dobara, mesta - objekti gde će se izvršiti zbrinjavanje i dr.),
- organizaciju monitoringa kvaliteta vazduha, zemljišta i vode (nosioci, organizaciona struktura, zone i organizacija monitoringa i dr.),
- organizaciju bezbednosnih mera (lokacija objekata i pravaca za zbrinjavanje, evakuaciju, dekontaminaciju, pružanja medicinske zaštite, izmeštanje materijalnih dobara i dr.),
- organizaciju saobraćaja (posebno u zoni ugroženosti, nosioci i vremenski period),
- organizaciju spasavanja i zaštite od požara (nosioci, organizacijska struktura, preventivne i zaštitne mere u objektima škola, vrtića stambenim i drugim objektima),
- organizaciju zaštite objekata kritične infrastrukture (najugroženija u odnosu na događaje iz mera zaštite i spavanja), zaštite životinja i pružanja veterinarske pomoći (nosioci, organizaciona struktura, ekipe i njihovi zadaci i dr.).
Grafički deo mera zaštite i spasavanja sadrži:
- oznake pristupnih puteva za intervenciju (prioritetnih i alternativnih pravaca),
- prikaz objekata smeštaja snaga zaštite i spasavanja,
- prikaz objekata opreme za zaštitu i spasavanje,
- puteve za evakuaciju (pravce kretanja),
- objekte i sredstva za pružanje prve medicinske pomoći i zdravstvenog zbrinjavanja,
- objekte i sredstva za dekontaminaciju,
- objekte zbrinjavanja - smeštaja ugroženih ljudi, životinja i materijalnih i kulturnih dobara i
- prostore i objekte za dislokaciju materijalnih dobara.
Prateći dokumenti mera zaštite i spasavanja čine prilozi:
- program osposobljavanja, provere znanja,
- organizacija i priprema izvođenja vežbi i
- pregled subjekata od značaja za sprovođenje mera zaštite i spasavanja (zavodi, institucije i dr.).
(3) Mere otklanjanja posledica udesa
Mere za otklanjanje posledica udesa imaju za cilj saniranje prostora udesa, stvaranje uslova za normalizaciju rada i života, obnavljanje životne sredine, praćenje postudesne situacije i preduzimanje preventivnih mera uklanjanja opasnosti od ponovnog nastanka udesa.
Mere za otklanjanje posledica od udesa čine:
- ciljevi i obim sanacije (prioriteti, način - metod, sakupljanje, odlaganje, dekontaminacija rasutih opasnih materija - otpada),
- snage i sredstva za sanaciju (ekipe i zadaci, potrebno vreme - rok, potrebna sredstva),
- snage i sredstva za sprovođenje remedijacije,
- program postudesnog monitoringa životne sredine obuhvata praćenje stanja zdravlja ljudi i životinja, biomoritoring vazduha vode i zemljišta, a realizuje se definisanjem nosioca, sadržaja, izveštavanjem i vremenskim periodom,
- organizacija nastavka rada i oporavka od udesa (zadaci, nosioci, ekipe, potrebna materijalna sredstva i planirano vreme) i
- planirana finansijska sredstva.
Definišu se i razrađuju postupci i procedure obaveštavanja i informisanja javnosti o opasnostima, preduzetim merama za sprečavanje širenja udesa, merama zaštite i spasavanja i merama oklanjanja posledica od udesa, i to:
(1) opšte informacije o prirodi opasnosti koja može nastati od opasnih materija (uz naznaku glavnih opasnih karakteristika) po zdravlje i život ljudi, životinja, životnu sredinu, kulturna i materijalna dobra;
(2) mere i način pravovremenog obaveštavanja zaposlenih lica i stanovništva o mestu nastanku i efektima udesa;
(3) lice zaduženo - ovlašćeno za informisanje i komunikaciju sa javnošću;
(4) mere i aktivnosti koje su preduzete u privrednom društvu i drugom pravnom licu u cilju sprečavanja širenja i otklanjanja posledica od udesa.
Prateći dokumenti:
Pregled privrednog društva i drugog pravnog lica ovlašćenog za:
- sanaciju i remedijaciju i
- monitoring životne sredine.
Privredna društva i druga pravna lica, ugrožena sa aspekta terorističkih aktivnosti, izrađuju Plan zaštite od udesa u skraćenom obliku, i to:
U uvodnom delu sadrži podatke o:
- stručnom timu koji učestvuje u izradi Plana zaštite od udesa,
- tehničkoj i drugoj dokumentaciji (saglasnosti i mišljenja nadležnih organa i organizacija iz oblasti zaštite od požara) i
- sistemu upravljanja bezbednošću (organizacija i kadrovi, identifikaciju i procenu opasnosti, operativnu kontrolu, evidentiranje promena, usvajanje i primena procedura, pregled i ocena primene postupaka efikasnosti upravljanja i primena mera bezbednosti).
Procena opasnosti sadrži:
1) opšte podatke o privrednom društvu i drugom pravnom licu;
2) identifikaciju opasnosti;
3) mere prevencije i
4) snage i sredstva za zaštitu i spasavanje, umanjenje i uklanjanje posledica od udesa.
Procena opasnosti od udesa razrađuje se u skladu sa ovom metodologijom, i to:
(1) Opšti podaci o privrednom društvu i drugom pravnom licu
Opšti podaci o privrednom društvu i drugom pravnom licu realizuju se kroz prikupljanje podataka u odnosu na sledeće aspekte:
- opšte podatke,
- podatke o karakteristikama objekata, uređaja i opreme,
- karakteristike lokacije i okruženja.
Podaci o karakteristikama objekata, uređaja i opreme
Ovi podaci se odnose na:
- tip i namenu objekata: objekti organa državne uprave Republike Srbije, Autonomne pokrajine, grada i jedinica lokalne samouprave, sportski objekti - dvorane, sportski centri, stadioni, objekti za proizvodnju i preradu vode, tržni centri otvorenog i zatvorenog tipa, kliničko bolnički centri, objekti saobraćajne infrastrukture: železničke i autobuske stanice, aerodromi za prevoz putnika, Institut za virusologiju i imunologiju "Torlak", Radio televizija Srbije, Radio televizija Vojvodina, Radio televizije sa nacionalnom frekvencijom (u skladu sa Listom objekata ugroženih sa aspekta terorističkih napada koja je sastavni deo podzakonskog akta koji uređuje listu opasnih materija i njihove količine, kao i objekte na osnovu kojih se izrađuje Plan zaštite od udesa),
- sistem ventilacije,
- sistem detekcije i dojave od požara,
- sistem bezbednosnih mera (fizičko-tehničko obezbeđenje, audio i video nadzor i dr.).
Podaci o karakteristikama lokacije i okruženja
Prikupljanje podataka o lokaciji i okruženju - treba da omogući sagledavanje:
- karakteristika lokacije i okruženja objekata i
- povredivi objekti (škole, zdravstvene ustanove, državne institucije, elektro energetska postrojenja, termoelektrane, hidroelektrane, toplane), kulturno sportski objekti - manifestacije, javna kupališta, nacionalna sredstva informisanja (radio i tv), tržni centri, proizvodnja i skladištenje vode i hrane.
(2) Identifikacija opasnosti
Razrađuje se u skladu sa ovom metodologijom
(3) Mere prevencije
Mere prevencije se preduzimaju radi sprečavanja ili smanjenja verovatnoće nastanka terorističkih aktivnosti kao i umanjenja posledica od istog.
Mere prevencije čine:
- mere koje obezbeđuju kvalitetno i pravovremeno održavanje objekata i opreme, nivoa znanja i nivoa radne i tehničke discipline;
- mere koje su predviđene za održavanje puteva komunikacije i prolaza u objektima;
- mere koje su predviđene u sistemu bezbednosti: nadzor, upravljanje sistemima bezbednosti i zaštite, obuka i provera zaposlenih lica.
(4) Snage i sredstva za zaštitu i spasavanje, umanjenje i otklanjanje posledica od terorističkih aktivnosti
U ovom delu se vrši sagledavanje snaga i sredstava, kapaciteti i potrebe za sprovođenje mera zaštite i spasavanja, umanjenje i otklanjanje posledica od terorističkih aktivnosti, a obuhvata:
- raspoložive ljudske resurse
Sagledati postojeću i definisati potrebnu strukturu ljudstva, njihovu obučenost i opremljenost za sprovođenje mera zaštite i spasavanja, otklanjanja posledica izazvanim terorističkim aktivnostima i organizaciju nastavka rada i oporavka;
- raspoloživa materijalna sredstva i oprema za zaštitu i spasavanje
Sagledati postojeće stanje raspoloživih i potrebnih materijalnih sredstava i opreme za zaštitu i spasavanje (vrsta, količina i ispravnost);
- procene ljudskih resursa i materijalnih sredstava u funkciji ispomoći
Definisati potrebne ljudske i materijalne resurse koja su planirana kao ispomoć za sprovođenje mera zaštite i spasavanja, umanjenje i otklanjanje posledica od terorističkih aktivnosti (navesti tačne nazive subjekata, organa, javnih institucija i dr.).
U delu mera odgovora na udes definisati postupke i mere kojima se razrađuju aktivnosti u slučaju udesa, i to:
- aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa;
- mere zaštite i spasavanja i
- mere otklanjanja posledica udesa.
NAPOMENA: Radi se u skladu sa ovom metodologijom
PODACI
O PRIVREDNOM DRUŠTVU I DRUGOM PRAVNOM LICU
|
OPŠTI PODACI |
|
1. |
Naziv privrednog društva i drugog pravnog lica |
|
2. |
Odgovorno lice: adresa, telefon, fah, elektronska adresa |
|
3. |
Podaci o registraciji |
|
4. |
Šifra delatnosti, matični broj i PIB |
|
5. |
Adresa sedišta privrednog društva i drugog pravnog lica i Postrojenja |
|
|
||
6. |
Ime i prezime, adresa, kontakt telefon, elektronska pošta, lica za kontakt |
|
7. |
Osnovne karakteristike okruženja, (na udaljenosti 1000 metara od granice lokacije) |
|
7.1. |
Namena i korišćenje površina u krugu privrednog društva i drugog pravnog lica |
|
7.2. |
Naseljenost i gustina stanovanja (na udaljenosti 1000 metara od granice lokacije) |
|
7.3. |
Povredivi objekti (na udaljenosti 1000 metara od granice lokacije) |
|
8. |
Saglasnosti i rešenja (sa aspekta protiv požarne zaštite i zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu) |
|
9. |
Struktura i broj zaposlenih |
|
10. |
Podaci o udesima u prethodnom periodu (od 1997 godine) |
|
Naziv privrednog društva
i drugog pravnog lica
Red. br. |
Hemijski naziv |
CAS/UN |
Naziv po međunarodno priznatoj nomenklaturi IUPAC |
Trivijalni - uobičajeni naziv |
Maksimalna količina |
Primedba |
||
Proizvodnja |
Skladište |
Promet |
|
|||||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Napomena:
Podatke dostaviti najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu, a u slučaju promene u odnosu na osnovni dokument - Plan zaštite od udesa, dostaviti odmah.