PRAVILNIKO METODAMA ISPITIVANJA SORTI TRAVA (POACEAE) RADI PRIZNAVANJA SORTI("Sl. glasnik RS", br. 92/2012) |
Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sorti trava za stočnu hranu na oglednom polju i u laboratoriji, radi priznavanja sorti, i to: engleski ljulj (Lolium perenne L.); ježevica (Dactylis glomerata L.); italijanski ljulj (Lolium multiflorum Lam); livadski vijuk (Festuca pratensis Huds.); crveni vijuk (Festuca rubra L.ssp. vulgaris Gaud.); Hayek; visoki vijuk (Festuca arundinacea Schreb); festulolium (Festuca pratensis Huds x Lolium multiflorum Lam); prava livadarka (Poa pratensis L.); francuski ljulj (Arrhenatherum elatius (L.) P.Beauv.ex J.S.et K.B.Presl); mačiji rep (Phleum pratense L.); bela rosulja (Agrostis gigantea (Roth); bezosni vlasen (Bromus inermis Leyes.); šraderov vlasen (Bromus catharticus Vahl.); lisičiji rep (Alopecurus pratensis L.).
Sorta trava se ispituje na oglednom polju i u laboratoriji metodama kojima se ispituju određene bitne osobine sorte trava radi priznavanja sorte, odnosno kojima se utvrđuje da je sorta različita, uniformna i stabilna (DUS test), kao i da ima bolju proizvodnu i upotrebnu vrednost (VCU test), u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Metode ispitivanja sorte trava su skup postupaka i podataka koje preduzima, odnosno prikuplja pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje ispunjava uslove za vršenje ispitivanja sorti propisane zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja (u daljem tekstu: izvođač ogleda).
2. Metode ispitivanja proizvodne i upotrebne vrednosti sorte (VCU test)
Bitne osobine sorte trava su one proizvodne i upotrebne osobine sorte trava koje se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, ispituju da bi se utvrdila proizvodna i upotrebna vrednost sorte trava, i to:
1) prinos zelene mase;
2) prinos suve materije;
3) kvalitet krme (sadržaj sirovih proteina, sadržaj neutralnih - NDF vlakna i sadržaj kiselih - ADF vlakna).
Sorta trava ispituje se tako što se bitne osobine sorte iz stava 1. ovog člana koje se ispituju upoređuju sa bitnim osobinama jedne ili više sorti standard, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Sorta trava ispituje se u više odvojenih ogleda na oglednom polju (mreža ogleda) u toku dve proizvodne godine nakon zasnivanja ogleda.
Ogledi iz stava 1. ovog člana izvode se na najmanje tri lokaliteta, a sastoje se od elementarnih parcela na kojima se vrši ispitivanje.
Ogledi iz stava 1. ovog člana se izvode po planu "potpuno slučajnog blok sistema" u četiri ponavljanja, a randomizacija, odnosno plan ogleda je isti za sve lokalitete.
Sorta trava ispituje se na oglednom polju u skladu sa zahtevom za priznavanje sorte u kome vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik predlaže da se sorta trava, radi ispitivanja, razvrsta u odgovarajuću grupu trava prema vrsti.
Sorta trava razvrstana na način iz stava 1. ovog člana, radi ispitivanja, seje se u određeni ogled.
Seme sorte trava za ispitivanje na oglednom polju dostavlja se netretirano i zdravstveno ispravno, a kvalitet semena je u skladu sa odredbama propisa kojim se uređuje kvalitet semena poljoprivrednog bilja.
Predusev na celoj površini oglednog polja na kome se vrši ispitivanje sorte trava je ista kultura.
Sorta trava ispituje se na zemljištu bez depresija, dobre strukture i plodnosti koje je pre setve ispitano na prisutnost zemljišnih štetočina, a po potrebi, izvodi se i predsetveno tretiranje insekticidima.
Nakon setve trava, zasejana površina se povalja i zaliva kako bi se omogućilo ravnomernije i brže nicanje i dobijanje određenog sklopa biljaka.
Količine mineralnih đubriva, vreme i način njihove primene, kao i ostale agrotehničke mere primenjuju se prilikom ispitivanja sorte trava na oglednom polju tako da budu u skladu sa najvišim nivoom tehnologije gajenja trava.
Sorte trava koje se ispituju seju se na površini od 10 m2, a čine je 10 redova od po 5 m dužine uz razmak između redova od 20 cm, odnosno 12,5 cm, u zavisnosti od toga da li ima mogućnosti za mašinsku setvu trava.
Parametri koji se primenjuju prilikom ispitivanja sorti trava dati su u Tabeli - Elementi ogleda.
Tabela - Elementi ogleda
Dužina osnovne parcele |
5 m |
Širina osnovne parcele |
2 m |
Površina osnovne parcele |
10 m2 |
Razmak između redova |
20 cm (12,5 cm) |
Broj redova u parceli |
10 (16) |
Razmak između ponavljanja |
1 m |
Razmak između parcela unutar ponavljanja |
50 cm |
Na početku i na kraju svakog ogleda seju se dva zaštitna reda.
U toku vegetacije sorte trava koja se ispituje evidentiraju se sledeći podaci:
1) datum nicanja (dan kad se pojavi kompletan red);
2) ocena nicanja, 1-9 (1 - bez niklih biljaka, 3-25% niklih biljaka, 5-50% niklih biljaka, 7-75% niklih biljaka i 9-100% niklih biljaka);
3) datum prve kosidbe - početak klasanja na visini 6-8 cm (visoke trave se kose svake 4 nedelje, a niske svakih 6 nedelja);
4) brzina regeneracije (14 dana nakon svake kosidbe izmeriti visinu biljaka u cm iz jednog ponavljanja na 20 biljaka po slobodnom izboru);
5) prezimljavanje, ocena 1-9 (1-100% oštećenja, 3-75% oštećenih biljaka, 5-50% oštećenih biljaka, 7-25% oštećenih biljaka i 9 - bez oštećenih biljaka);
6) poleganje, ocena 1-9 (1-100% poleglih biljaka, 3-75% poleglih biljaka, 5-50% poleglih biljaka, 7-25% poleglih biljaka i 9 - bez poleglih biljaka);
7) visina biljaka (cm), neposredno pred svaku kosidbu u jednom ponavljanju na prvih 20 biljaka.
U toku ispitivanja sorte trava u oglednom polju u odnosu na standardnu sortu utvrđuje se stepen prisustva bolesti i štetočina, s tim što izvođači ogleda sami evidentiraju vrstu i stepen prisustva bolesti.
Ocenjivanje otpornosti sorte trava koja se ispituje prema bolestima i štetočinama vrši se po skali od 1 do 9, i to:
1) ocena 1 - 100% obolelih biljaka;
2) ocena 3 - 75% obolelih biljaka;
3) ocena 5 - 50% obolelih biljaka;
4) ocena 7 - 25% obolelih biljaka;
5) ocena 9 - bez obolelih biljaka.
U toku proizvodne godine izvođač ogleda po kosidbi svake sorte u oglednom polju merenjem utvrđuje:
1) prinos zelene mase (kg/parcela) za svako ponavljanje po otkosima;
2) % suve materije iz prosečnog uzorka za svaku sortu, po otkosima na osnovu koje utvrđujemo prinos suve materije u (kg/parcela) za svako ponavljanje.
Na osnovu podataka iz stava 1. ovog člana izračunava se prinos izražen u kg/parceli i kg/ha za sve sorte u ogledu.
Sorte trava ispituju se u laboratoriji tako što se ispituje kvalitet krme, odnosno utvrđuje sadržaj sirovih proteina, sirove celuloze, suve materije, masti, pepela, BEM i vlakana.
Da bi se kvalitet krme iz stava 1. ovog člana ispitao u laboratoriji uzima se prosečan uzorak iz svih ponavljanja u mikroogledu po otkosima sa jedne lokacije.
Prosečan uzorak se uzima u drugoj godini ispitivanja neposredno posle kosidbe, i to iz pokošene mase sa svake parcele, odnosno sa svakog ponavljanja, po 1/2 kg.
Podaci o rezultatima ispitivanja
Izvođač ogleda koji ispituje sortu trava na oglednom polju evidentira sledeće podatke: naziv izvođača ogleda; ime i prezime odgovornog lica za izvođenje ogleda; lokalitet na kome se izvodi ogled, tip zemljišta i sadržaj hranjivih materija u zemljištu na kome se nalazi ogledno polje; predusev; obavljene agrotehničke mere; podatke iz čl. 8. i 10. ovog pravilnika, kao i druge podatke koji utiču na prinos ispitivane sorte trava (oštećenja od štetočina, prirodnih nepogoda i dr.).
Izvođač ogleda koji ispituje sortu trava u laboratoriji evidentira i podatke iz člana 11. stav 1. ovog pravilnika, kao i naziv izvođača ogleda, odgovorno lice za izvođenje ogleda i lokalitet na kome se izvodi ogled iz člana 11. stav 2. ovog pravilnika.
Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana sastavni su deo godišnjih i konačnih rezultata ispitivanja.
3. Metoda ispitivanja različitosti, uniformnosti, i stabilnosti sorte (DUS test)
Različitost, uniformnost i stabilnost sorte trava ispituje se metodom određenom tehničkim uputstvom za testiranje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte trava.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".