PRAVILNIKO NAČINU VRŠENJA SLUŽBE OBEZBEĐENJA U USTANOVAMA ZA IZDRŽAVANJE KAZNE ZATVORA("Sl. glasnik SRS", br. 30/78) |
Ovim pravilnikom propisuje se način vršenja službe obezbeđenja u ustanovama za izdržavanje kazne zatvora.
Pod ustanovama za izdržavanje kazne zatvora u smislu stava 1. ovog člana podrazumevaju se: kazneno-popravni domovi, okružni zatvori i zatvori (u daljem tekstu: ustanova).
Služba obezbeđenja se organizuje na način kojim se obezbeđuje efikasno izvršenje njenih poslova i zadataka.
Zavisno od veličine i kategorije ustanove služba obezbeđenja može imati: spoljašnje obezbeđenje, unutrašnje obezbeđenje, dežurnu službu i sprovodnu službu.
Radi pripravnosti u većim ustanovama, mogu se formirati posebna odeljenja službe obezbeđenja.
Službom obezbeđenja u ustanovi u kojoj radi više od 40 radnika obezbeđenja, rukovodi zapovednik straže, a u ustanovi u kojoj radi manje od 40 radnika službe obezbeđenja (u daljem tekstu: radnik obezbeđenja) nadzornik straže.
Radnik obezbeđenja vrši službu na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona, kao i na osnovu naređenja i uputstva upravnika ustanove, odnosno drugih starešina određenih opštim aktom ustanove.
U smislu ovog pravilnika, starešinom se smatra, pored upravnika, njegovog zamenika i rukovodioca službe obezbeđenja i radnik obezbeđenja pod čijim se rukovodstvom nalazi radnik ove službe prilikom vršenja službenog posla, kao i dežurno službeno lice u ustanovi, za vreme dok se nalazi na toj dužnosti.
Radnik obezbeđenja dužan je izvršiti naređenje izdato u cilju vršenja službe, osim naređenja čije bi izvršenje predstavljalo krivično delo, u kojem slučaju je dužan da odmah obavesti višeg starešinu.
Radnik obezbeđenja nosi vatreno oružje ukoliko to zahtevaju poslovi i zadaci radnog mesta odnosno službenog zadatka.
U zatvorenom delu ustanove radnici obezbeđenja ne nose vatreno oružje, osim ako postoje posebne okolnosti, o čemu odlučuje nadležni starešina.
Služba obezbeđenja obavlja se svakodnevno i neprekidno.
Radne smene određuju se prema potrebi i uslovima rada na pojedinim radnim mestima. Između dve smene, radniku se mora obezbediti najmanje 12 časova slobodnog vremena.
U vanrednim prilikama (u slučaju pobune, bekstva, požara, poplave i sl.) radnik obezbeđenja, i kad nije na dužnosti, obavezan je da se odazove pozivu starešine.
Radnik obezbeđenja dužan je da obavesti starešinu kad u slobodno vreme odlazi iz mesta stanovanja.
Rukovodilac službe obezbeđenja, u vršenju službenih zadataka dužan je naročito:
1. da neposredno organizuje rad službe obezbeđenja i da se stara o njenom uspešnom i zakonitom vršenju;
2. da vrši raspored radnika obezbeđenja na dužnosti;
3. da se stara o unapređenju službe obezbeđenja (da organizuje stručna predavanja, gađanja iz vatrenog oružja, obezbeđuje održavanje fizičke kondicije, obučavanje u borilačkim veštinama i dr.);
4. da se stara o održavanju ispravnosti naoružanja i opreme službe obezbeđenja i redovnom snabdevanju;
5. da usklađuje rad službe obezbeđenja sa ostalim službama u ustanovi;
6. da pruža pomoć ovlašćenim organima u postupku prema licima lišenim slobode;
7. da redovno izveštava upravnika ustanove o stanju obezbeđenja u ustanovi, upotrebi vatrenog oružja i drugih sredstava prinude.
Radnik obezbeđenja, u vršenju službenih zadataka, dužan je naročito:
1. da poznaje pravila službe, zakonske i druge propise na osnovu kojih vrši službu kao i poslove i zadatke radnog mesta na koje je raspoređen;
2. da na vreme prima dužnost i službu vrši neprekidno do sledeće smene;
3. da dužnost vrši shodno uputstvima za odgovarajuće radno mesto i da pri vršenju dužnosti primenjuje sredstva, mere i metode rada u skladu sa propisanim ovlašćenjima saglasno naređenju nadležnog starešine;
4. da se pre primanja dužnosti javi neposrednom starešini radi pregleda oružja i opreme kao i utvrđivanja sposobnosti za vršenje službe;
5. da primopredaju dužnosti izvrši prema uputstvu za to radno mesto;
6. da na propisani način održava vezu sa drugim radnicima obezbeđenja na dužnosti, sa starešinom službe obezbeđenja i dežurnim službenim licem i da u slučaju potrebe drugom radniku pritekne u pomoć;
7. da spreči bekstvo osuđenog i pritvorenog lica;
8. da sprečava narušavanje kućnog reda i discipline od strane lica lišenih slobode i da otkriva povrede discipline i druge protivpravne radnje učinjene od strane ovih lica;
9. da onemogućava samopovređivanje lica lišenih slobode i da pruža pomoć povređenim;
10. da sprečava oštećenje objekata, mašina, alata i druge društvene imovine;
11. da na vreme obaveštava starešinu službe obezbeđenja o svojim zapažanjima za vreme vršenja službe;
12. da alarmira i hitno interveniše u slučaju pobune, bekstva, požara i drugih elementarnih nepogoda;
13. da u međusobnim službenim odnosima oslovljava druge radnike prema zvanju i položaju a u opštenju sa starešinom pridržava strojevog pravila, kao i da podnosi raport prilikom nailaska starešine;
14. da svojim ponašanjem u službi i van službe čuva svoj ugled i ugled ustanove;
15. da službu vrši u propisanoj, urednoj i čistoj uniformi, obrijan i pristojno podšišan;
16. da poznaje vaspitno-obrazovne zadatke ustanove kao i programe postupanja sa osuđenim licima, koji su pod njegovim neposrednim nadzorom.
Radnici obezbeđenja moraju poznavati pravila rukovanja i upotrebe oružja i druge opreme koja im je poverena, da pohađaju nastavu koja se organizuje radi njihovog stručnog obrazovanja i usavršavanja, kao i praktične vežbe koje se organizuju u cilju održavanja kondicije i spremnosti za vršenje službe.
Radniku obezbeđenja zabranjeno je:
1. da se udaljava sa radnog mesta, sa prostora koji mu je određen za kretanje ili da napusti lice lišeno slobode koje mu je povereno na čuvanje odnosno sprovođenje;
2. da neovlašćenim licima daje podatke i druga obaveštenja koja su u vezi sa vršenjem službe i radom ustanove;
3. da u ustanovu pusti neovlašćeno lice bez odobrenja koja su u vezi sa vršenjem službe i radom ustanove;
4. da u ustanovu pusti neovlašćeno lice bez odobrenja upravnika odnosno lica koje je za to ovlašćeno;
5. da neposredno pre i za vreme službe uzima alkohol;
6. da bez prethodnog obaveštenja upravnika ustanove odlazi u inostranstvo.
Radnik obezbeđenja, dužan je da u vršenju službene dužnosti postupka čovečno i sa čuvanjem ljudskog dostojanstva osuđenih i pritvorenih lica koja su mu poverena na čuvanje.
Radnik obezbeđenja dužan je da osuđena i pritvorena lica upozorava na odgovornost za povrede ili pokušaj povreda: discipline, kućnog reda, radne discipline ili pravilnog odnosa prema službenim licima, kao i osuđenim i pritvorenim licima kao i na svoja ovlašćenja da u slučaju potrebe može upotrebiti odgovarajuće sredstvo prinude.
O narušavanju discipline i kućnog reda od strane osuđenih i pritvorenih lica, radnik obezbeđenja dužan je podneti prijavu neposrednom starešini.
U prijavu se navodi: ime i prezime prekršioca discipline, vreme, mesto, način izvršenja i posledice povrede discipline kao i mere koje je preduzeo.
Ako je izvršeno krivično delo ili pokušaj samopovređivanja od strane osuđenog odnosno pritvorenog lica, ili ako je došlo do nesreće na poslu, izvršiće se obezbeđenje mesta gde se događaj desio, i očuvanje tragova i predmeta koji su od interesa za obavljanje uviđaja od strane ovlašćenih organa.
Radnik obezbeđenja dužan je da o događaju i preduzetim merama obezbeđenja obavesti bez odlaganja neposrednog starešinu, a ako se lice lišeno slobode nalazi van ustanove i najbliži organ unutrašnjih poslova.
Radnik obezbeđenja dužan je da spreči nepozvanim licima pristup u krug ustanove ili pojedine njene objekte. U tom cilju može legitimisati i zadržati svako lice koje ulazi u krug ustanove ili se neovlašćeno približava njenim objektima ili se nepozvano približava osuđenim i pritvorenim licima kad se ova lica nalaze van ustanove.
O zadržavanju lica iz prethodnog stava radnik obezbeđenja odmah obaveštava organ unutrašnjih poslova.
Poslovi dežurstva u ustanovama se vrše neprekidno.
Dežurni radnik se stara da se poslovi službe obezbeđenja obavljaju u skladu sa propisima.
U zavisnosti od obima poslova može se odrediti i pomoćnik dežurnog.
Dežurni radnik nosi vidljivi znak dežurstva na levom rukavu. Znak se sastoji od trake crvene boje, širine 10 cm sa belim slovom "D".
Rukovodilac dežurne službe dužan je da se stara o blagovremenom smenjivanju dežurnih radnika.
Prilikom smenjivanja dežurnih radnika rukovodilac prima raport o stanju i događajima u ustanovi, utvrđuje da li je dežurni radnik obavio sve dužnosti određene opisom i popisom poslova tog radnog mesta i daje zadatke i uputstva novom dežurnom radniku obezbeđenja.
O utvrđenom stanju i datim zadacima, rukovodilac dežurne službe unosi zabelešku u knjigu dežurstva.
Rukovodilac dežurne službe dužan je:
1. da pre prijema dežurstva proveri ispravnost stanja u ustanovi i da se upozna sa događajima koji su se desili za vreme prethodnog dežurstva;
2. da u vreme odsutnosti neposrednog starešine i rukovodioca ustanove, koordinira rad svih službi, zamenjuje starešine u svim poslovima, osim onih koje oni moraju lično obaviti, u kom slučaju je dužan da ih odmah obavesti;
3. da vrši stalnu kontrolu rada smene straže kojom rukovodi;
4. da uredno vodi knjigu dežurstva;
5. da izvršava i posebne dužnosti određene od strane pretpostavljenog starešine.
Spoljašnje obezbeđenje obavljaju radnici obezbeđenja na ogradnom zidu, na ulazima i izlazima, putem patrola i na drugi način koji odredi rukovodilac službe obezbeđenja ili dežurni radnik.
Način vršenja spoljašnjeg obezbeđenja zavisi od tipa ustanove, broja i veličine objekata i spoljnih radilišta.
Služba na spoljašnjem obezbeđenju može se vršiti na određenom mestu i u pokretu.
Kad se služba vrši u pokretu, rukovodilac službe određuje prostor koji je dozvoljen za kretanje radnika obezbeđenja.
Radnik na spoljašnjem obezbeđenju posebno je dužan:
1. da na vreme preuzima dužnost i proveri ispravnost oružja, sredstava veze i drugih sredstava određenih za to radno mesto;
2. da ne dozvoli pristup stražarskom mestu, odnosno objektu koji čuva, nepozvanim licima;
3. da ne napušta stražarsko mesto dok ne bude smenjen ili povučen od strane starešine;
4. da održava vezu sa radnikom na susednom stražarskom mestu i sa neposrednim starešinom u određenim vremenskim razmacima na unapred ugovoreni način;
5. da odmah obaveštava starešinu o svemu što uoči u neposrednoj blizini radnog mesta ili objekta koji čuva, a što bi moglo ugroziti bezbednost ustanove ili objekta.
Radnici obezbeđenja određeni u patrolu, posebnu pažnju obraćaju na kretanje nepozvanih i sumnjivih lica u neposrednoj blizini ustanove, zaustavljaju takva lica, utvrđuju njihov identitet i razloge kretanja u patrolnom području i istovremeno obaveštavaju neposrednog starešinu koji odlučuje o daljem postupku sa tim licima.
Radniku obezbeđenja na stražarskom mestu zabranjeno je uzimanje hrane, pušenje, čitanje, razgovor sa prolaznicima i primanje bilo kakvih predmeta.
U slučaju hitne potrebe ili oboljenja, radnik obezbeđenja je dužan da obavesti neposrednog starešinu, ne napuštajući stražarsko mesto.
Vreme trajanja smene pojedinih radnika na spoljnjem obezbeđenju određuje rukovodilac službe zavisno od uslova rada i zadataka pojedinog radnog mesta.
U spoljašnjem obezbeđenju radnici obezbeđenja mogu koristiti i specijalno obučene pse.
Specijalno obučeni psi se, po pravilu, koriste noću, a danju pri lošem vremenu ili zbog specifičnog radnog mesta odnosno zadatka.
Unutrašnje obezbeđenje obavlja se u stambenim jedinicama - paviljonima, privrednim jedinicama, radionicama ustanove i drugim prostorijama u kojima borave lica lišena slobode.
Radnik obezbeđenja u stambenim jedinicama, dužan je naročito:
1. da održava unutrašnji red i disciplinu osuđenih odnosno pritvorenih lica;
2. da se stara o sprovođenju kućnog reda;
3. da sarađuje sa ostalim službama u ustanovi;
4. da učestvuje u prevaspitanju i resocijalizaciji lica u okviru programa i zadataka prevaspitanja;
5. da u svakom momentu zna gde se kreću i borave osuđena odnosno pritvorena lica, odnosno da zna gde se nalazi pojedino lice koje mu je povereno na čuvanje;
6. da vodi zabeleške o zapažanjima u vezi sa ponašanjem, kretanjem, boravkom i radom osuđenih odnosno pritvorenih lica;
7. da vrši nadzor nad osuđenim odnosno pritvorenim licima za vreme šetnje, odmora i spavanja.
Radnik obezbeđenja u privrednoj jedinici i radionici, dužan je naročito:
1. da održava red i disciplinu na radu među licima pod njegovim nadzorom;
2. da pruža potrebnu pomoć instruktorima u kontroli izvršenja radnih zadataka lica pod njegovim nadzorom;
3. da u saradnji sa poslovođama onemogući licima lišenim slobode izradu predmeta pogodnih za napad i drugih predmeta čije držanje nije dozvoljeno;
4. da spreči namerna oštećenja mašina i drugih sredstava rada kao i ometanje normalnog toka proizvodnog procesa od strane lica pod njegovim nadzorom;
5. da spreči nedozvoljene kontakte između radnika u privrednim jedinicama i lica pod njegovim nadzorom;
6. da spreči iznošenje predmeta iz privrednih jedinica od strane lica pod njegovim nadzorom;
7. da spreči nedozvoljenje kontakte osuđenih odnosno pritvorenih lica i drugih lica na spoljnim radilištima pri izvođenju određenih radnih zadataka van ustanove.
U cilju sprovođenja kućnog reda i discipline, radnik obezbeđenja, može, prema ukazanoj potrebi, vršiti pretresanje lica lišenih slobode, kao i prostorija u kojima ona borave i stvari kojima se služe, odnosno poseduju.
Lični pretres lica lišenog slobode vrši se obavezno prilikom stupanja u ustanovu, privremenog napuštanja ustanove (sa rada van ustanove, nekontrolisanih poseta, odsustva i dr.), izvođenja na posetu iz zatvorenog odeljenja, sprovoda i upućivanja u prostorije za izdržavanje disciplinske kazne i prilikom otpuštanja iz ustanove.
Radi pronalaska predmeta koje nije dozvoljeno držati i upotrebljavati, lični pretres lica lišenih slobode i pretres prostorija u kojima ova lica žive i rade, može se vršiti u svako doba.
Pretres vrše najmanje dva radnika obezbeđenja, a kad ne postoji opasnost od otpora ili napada - jedan radnik.
Pretres se vrši po naređenju upravnika ustanove ili rukovodioca službe obezbeđenja, a po sopstvenoj inicijativi radnika obezbeđenja samo kad je nužno da se pretres vrši bez odlaganja.
O svakom izvršenom pretresu, koji je preduzeo po sopstvenoj inicijativi, radnik obezbeđenja mora odmah obavestiti starešinu.
Kad se pretpostavlja da se pretresom mogu pronaći predmeti koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela ili koji mogu poslužiti kao dokaz u postupku, pretres se vrši u prisustvu dva svedoka.
Pretres ženskih lica vrši radnik obezbeđenja ženskog pola ili drugo žensko lice koje odredi upravnik ustanove.
O izvršenom pretresu prilikom stupanja u ustanovu i u slučaju iz člana 35. stav 3. ovog pravilnika, sastavlja se zapisnik.
Od osuđenih odnosno pritvorenih lica oduzimaju se predmeti koje nije dozvoljeno držati ili upotrebljavati, kao i predmeti koji su upotrebljeni ili namenjeni za vršenje krivičnih dela.
Za oduzete predmete, lične svojine izdaje se potvrda, a predmeti predaju na čuvanju ustanovi. Za predmete koji su svojina ustanove, ne izdaje se potvrda kao ni za predmete drugih lica koji se vraćaju vlasniku.
Za oduzete predmete koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnih dela i predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u postupku, izdaje se potvrda, a predmeti predaju ovlašćenom organu.
Radnik obezbeđenja može izvršiti pretres lica koje je došlo da poseti osuđeno odnosno pritvoreno lice, ukoliko postoji osnovana sumnja, da i pored upozorenja nije predalo vatreno oružje ili druga sredstva za napad.
Ukoliko se sredstva iz prethodnog člana pronađu, lice se zadržava i o tome odmah obaveštava organ unutrašnjih poslova.
Sprovođenje osuđenih odnosno pritvorenih lica vrši se, po pravilu, specijalnim vozilom "Maricom", a izuzetno sredstvima javnog saobraćaja.
Sprovođenje treba organizovati tako, da se ne prekida put od mesta prijema do mesta predaje lica koje se sprovodi. Ako se sprovođenje iz bilo kojih razloga mora prekinuti, prekid treba vršiti u mestima u kojima postoji ustanova ili stanica milicije.
Ako se sprovođenje vrši železnicom, sprovođenje se, po mogućstvu, obavlja u posebnom kupeu. Ako zbog broja lica koja se sprovode ili drugih opravdanih razloga nije moguće koristiti poseban kupe, rukovodilac službe dužan je obezbediti potreban broj sedišta u vozu odnosno drugom sredstvu javnog saobraćaja.
Sprovođenje bolesnih i iznemoglih lica ili bremenite žene osuđene odnosno pritvorene, vrši se na osnovu pribavljenog mišljenja lekara o sposobnosti takvih lica za sprovođenje.
Sprovođenje lica iz prethodnog stava može se vršiti i bez prethodno pribavljenog mišljenja lekara, ako je neophodno da se ovo lice hitno uputi u zdravstvenu organizaciju radi lekarske intervencije.
Rukovodilac službe obezbeđenja određuje potreban broj radnika obezbeđenja, vođu sprovoda i prevozno sredstvo. Broj radnika obezbeđenja odrediće se prema načinu sprovođenja, broju i ličnim svojstvima lica koja se sprovode, dužini trajanja sprovođenju, dobu dana, prirodi terena i sl.
Rukovodilac službe obezbeđenja dužan je:
1. da preda uputni akt, u kome je pored ostalog, naznačeno da li je dozvoljena upotreba vatrenog oružja u slučaju bekstva lica koje sprovodi i da li ga treba vezati;
2. da dâ detaljna uputstva u pogledu načina sprovođenja;
3. da obezbedi potreban broj putnih karata ili novac radi njihove kupovine, ukoliko se sprovođenje vrši sredstvima javnog saobraćaja;
4. da preda sprovodniku oduzete stvari i spisak tih stvari i lica koja sprovodi, kao i novac i druge dragocenosti ako ih ima;
5. da obezbedi hranu za lica koja sprovodi ukoliko je to potrebno;
6. da upozna sprovodnika sa stepenom opasnosti lica koja sprovodi i njihovim sklonostima za bekstvo;
7. da odredi vođu sprovodničke grupe ukoliko u sprovođenju učestvuju dva ili više radnika obezbeđenja.
Rukovodilac službe obezbeđenja dužan je pre izdavanja naloga za sprovođenje, da utvrdi da ne postoje smetnje za sprovođenje lica u smislu člana 38. ovog pravilnika.
Vođa sprovodničke grupe, odnosno radnik obezbeđenja određen u sprovodničku službu, dužan je:
1. da sasluša uputstva starešine i traži razjašnjenje spornih - nejasnih pitanja;
2. da izvrši detaljan pretres lica koje sprovodi;
3. da upozori lica koja sprovodi da su dužna da izvršavaju njegova naređenja, a da će pokušaj otpora, napada ili bekstva, biti savladan silom;
4. da upozori osuđena odnosno pritvorena lica da će se u slučaju bekstva upotrebiti vatreno oružje u zakonom predviđenim slučajevima.
Za vreme sprovođenja, neće se dozvoliti licu koje se sprovodi da dolazi u dodir sa građanima, da sa njima razgovara ili da od njih bilo šta prima. Prema potrebi, može se zabraniti i međusobni razgovor lica koja se sprovode.
Razgovor između sprovodnika i lica koja se sprovode dozvoljen je samo ukoliko je nužan za pravilno sprovođenje.
Radnik obezbeđenja odgovoran je za ličnu bezbednost lica koja sprovodi. On je dužan da spreči svaki napad ili pokušaj napada na lice koje sprovodi, kao i da spreči pokušaj njegovog oslobađanja od strane trećeg lica i da spreči pokušaj njegovog samopovređivanja.
U slučaju pokušaja bekstva lica koje se sprovodi, radnik obezbeđenja dužan je da preduzme mere u cilju njegovog hvatanja odnosno sprečavanja bekstva, na način i pod uslovima propisanim zakonom.
Ukoliko lice pobegne radnik obezbeđenja dužan je da ga goni, a da o bekstvu obavesti najbliži organ unutrašnjih poslova i pruži mu potrebne podatke o odbeglom licu.
Sprovođenje osuđenih odnosno pritvorenih lica, sredstvima javnog saobraćaja, vrši se na takav način, da se mogućnost bekstva svede na najmanju meru.
U smislu stava 1. ovog člana, radnici obezbeđenja dužni su obezbediti osuđenim odnosno pritvorenim licima ulazak posle ostalih putnika na početnim i krajnjim odnosno završnim stanicama, da se lica koja se sprovode postave dalje od vrata i prozora, a kad je to moguće da se vrata i prozori drže zatvoreni.
Za vreme sprovođenja osuđenih odnosno pritvorenih lica ne sme se lice koje se sprovodi puštati samo u WC ili umivaonik, odnosno dozvoliti da samo zatvara vrata ili otvara prozor tih prostorija.
U slučajevima potrebe za korišćenje prostorija iz st. 1. ovog člana lice koje se sprovodi može se vezati radi kontrole njegovog prisustva u tim prostorijama, ili na drugi pogodan način obezbediti da ne pobegne.
U slučaju bolesti ili ranjavanja lica koje se sprovodi, vođa sprovodničke grupe odnosno radnik obezbeđenja, zatražiće pomoć od najbliže zdravstvene stanice.
Ukoliko se utvrdi da lice koje se sprovodi nije sposobno za dalje putovanje, smešta se u zdravstvenu organizaciju, a radnik obezbeđenja ostaje uz njega do prijema drukčijeg naređenja od pretpostavljenog starešine ili dok ne dobije smenu.
Ako prilikom sprovođenja dođe do smrti lica koje se sprovodi ili bude ubijeno prilikom bekstva ili napada, vođa sprovodničke grupe odnosno radnik obezbeđenja dužan je:
1. da obezbedi lice mesta;
2. da obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova;
3. da obavesti pretpostavljenog starešinu.
Ukoliko se sprovodi više lica, a u sprovodničkoj grupi ima dovoljan broj radnika obezbeđenja, sprovođenje ostalih lica može se nastaviti.
Lice koje se sprovodi i njegove stvari predaju se, uz potvrdu, organu odnosno ustanovi koja je naznačena u uputnom aktu.
Prilikom predaje lica radnik obezbeđenja obaveštava službeno lice kome je izvršena predaja, o svim važnijim događajima i zapažanjima o licu koje sprovodi.
O izvršenom sprovođenju, vođa sprovodničke grupe odnosno radnik obezbeđenja, po povratku u ustanovu, podnosi izveštaj i predaje starešini potvrdu o izvršenom sprovođenju, potvrdu o predatim stvarima, novcu i ostalim vrednostima.
U slučajevima kad se lice koje se sprovodi vraća u ustanovu iz koje je sprovođenje izvršeno, vođa sprovodničke grupe odnosno radnik obezbeđenja, izveštava starešinu o svim važnijim događajima u toku sprovođenja.
Kontrolu izvršavanja poslova i zadataka službe obezbeđenja u ustanovama vrši upravnik, starešina službe obezbeđenja i druga ovlašćena lica.
Kontrolna služba vrši se putem neposrednog obilaska radnika obezbeđenja na radnom mestu, preko raporta i izveštaja koje podnose radnici ove službe i putem vršenja smotri radnika obezbeđenja.
U cilju veće bezbednosti ustanove i izvršenja određenih zadataka, upravnik ili ovlašćeni radnik može narediti pripravnost službe obezbeđenja, a po potrebi dati uzbunu.
Za vreme pripravnosti određeni broj radnika ili svi radnici koji nisu uključeni da vrše službene zadatke, nalaze se u prostoriji ustanove i moraju biti spremni u svakom momentu za izvršenje određenih zadataka.
Pripravnost se naređuje u slučaju saznanja da može doći ili je došlo do većih nereda, bekstva elementarnih nepogoda i u drugim sličnim slučajevima.
Uzbuna se daje ustaljenim znakom, a sa ciljem, da se u što kraćem vremenu služba obezbeđenja dovede u pripravnost radi izvršenja određenih zadataka ili provere njene gotovosti i mobilnosti.
III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
U roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, ustanove će bliže propisati način vršenja posebnih zadataka na pojedinim radnim mestima.
Radnicima obezbeđenja koji žive bez porodice, ustanova u skladu sa mogućnostima, obezbeđuje smeštaj u krugu ustanove, a ostalim radnicima u blizini ustanove.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na vršenje službe obezbeđenja u vaspitno-popravnim domovima.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o načinu vršenja stražarske službe u kazneno-popravnim ustanovama ("Službeni glasnik SRS", broj 13/70).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".