POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA ZRENJANINA("Sl. list Grada Zrenjanina", br. 31/2008 - prečišćen tekst, 23/2012 i 28/2012) |
Ovim Poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Zrenjanina (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika Skupštine, kao i druga pitanja od značaja za rad Skupštine i njenih radnih tela.
1. Sazivanje i rukovođenje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnu sednicu Skupštine, posle sprovedenih izbora, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Konstitutivnom sednicom Skupštine do izbora predsednika Skupštine predsedava najstariji odbornik (predsedavajući).
Predsedavajućem pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
2. Dnevni red konstitutivne sednice
Konstitutivna sednica Skupštine ima sledeći dnevni red:
- Izveštaj izborne komisije o sprovedenim izborima,
- izbor članova Verifikacione komisije,
- potvrda mandata novoizabranih odbornika,
- davanje svečane izjave odbornika,
- donošenje Poslovnika Skupštine,
- izbor predsednika Skupštine,
- izbor zamenika predsednika Skupštine,
- postavljenje sekretara Skupštine,
- izbor predsednika i članova Komisije za mandatna pitanja,
- izbor predsednika i članova Komisije za personalna pitanja,
- izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova gradskog veća.
Na dnevni red konstitutivne sednice mogu se zaključkom staviti i druga pitanja.
3. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
Potvrđivanje mandata izabranih odbornika vrši se javnim glasanjem na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora. U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa članom 43. Zakona o lokalnoj samoupravi i koji imaju uverenje Izborne komisije jedinice lokalne samouprave da su izabrani.
Verifikacionu komisiju biraju odbornici na konstitutivnoj sednici Skupštine, a ona završava sa radom nakon potvrđivanja mandata novoizabranim odbornicima.
U Verifikacionu komisiju bira se 3 člana iz reda odbornika i to po jedan član sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Sastav Verifikacione komisije predlaže predsedavajući na sednici Skupštine.
Izbor članova Verifikacione komisije vrši se javnim glasanjem, a komisija je izabrana ako je za nju glasala većina prisutnih odbornika.
Ukoliko komisija koju je predložio predsedavajući sednice nije izabrana, članove Verifikacione komisije može, u ponovljenom postupku izbora, predložiti najmanje 10 odbornika.
Komisijom predsedava najstariji član Komisije.
Verifikaciona komisija utvrđuje saglasnost uverenja o izboru za odbornika i izveštaja izborne komisije o sprovedenim izborima, utvrđuje koja su uverenja o izboru u saglasnosti sa tim izveštajem i o tome podnosi izveštaj licu koje predsedava konstitutivnom sednicom Skupštine.
Na osnovu izveštaja Verifikacione komisije, predsedavajući konstitutivne sednice Skupštine konstatuje da je izborna komisija podnela izveštaj o sprovedenim izborima i koja su uverenja o izboru za odbornike u saglasnosti sa tim izveštajem, čime je potvrđen mandat novoizabranim odbornicima.
U slučaju da neka od uverenja o izboru za odbornike nisu u saglasnosti sa izveštajem izborne komisije, Verifikaciona komisija će o tome izvestiti izbornu komisiju radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.
Potvrđivanje mandata odbornika za koje je utvrđeno da uverenja nisu u saglasnosti sa izveštajem izborne komisije, izvršiće se najkasnije na narednoj sednici Skupštine.
Odbornici čiji je mandat potvrđen daju izjavu koja glasi:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti odbornika Skupštine grada Zrenjanina izvršavati u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom grada Zrenjanina, a u interesu građana grada Zrenjanina".
Po datoj izjavi prisutni odbornici potpisuju tekst izjave koji se prilaže izbornom materijalu.
Odbornici koji nisu prisustvovali prvoj sednici Skupštine i odbornici čiji je mandat bio osporen pa kasnije potvrđen, daju izjavu pred predsednikom Skupštine.
5. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Predsednik i zamenik predsednika Skupštine biraju se na 4 godine iz reda odbornika.
Kandidata za predsednika i zamenika predsednika predlaže najmanje trećina odbornika Skupštine. Odbornik učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, podatak o stranačkoj pripadnosti, ime izvestioca predlagača i obrazloženje.
Predlozi kandidata za predsednika, odnosno zamenika predsednika Skupštine podnose se predsedavajućem u pismenom obliku sa potpisima odbornika.
Predsedavajući obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima za kandidate za predsednika, odnosno zamenika predsednika Skupštine.
U ime predlagača, izvestilac ima pravo da obrazloži predlog.
O predloženim kandidatima otvara se pretres na kome svaki odbornik ima pravo da iznese mišljenje o predloženim kandidatima za predsednika, odnosno zamenika predsednika Skupštine.
Nakon završenog pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata posebno za predsednika, a posebno za zamenika predsednika Skupštine i to po azbučnom redu njihovih prezimena.
Nakon utvrđene liste kandidata za predsednika, odnosno zamenika predsednika Skupštine, kandidati se mogu predstaviti.
Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine vrši se tajnim glasanjem.
Glasanje za predsednika i zamenika predsednika vrši se glasačkim listićima na kojima su naznačeni svi kandidati redosledom utvrđenim u listi kandidata.
Ispred imena kandidata stavlja se redni broj. Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata, a može da se glasa samo za jednog kandidata sa glasačkog listića.
Na izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine, primenjuju se odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na odlučivanje odbornika tajnim glasanjem.
Za predsednika, odnosno zamenika predsednika Skupštine, izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova ukupnog broja odbornika, u prvom krugu glasanja.
Ako je predloženo više od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se izbor, i to između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, ponavlja se postupak izbora.
Predsednik i zamenik predsednika Skupštine stupaju na dužnost nakon izbora.
Pri stupanju na dužnost predsednik Skupštine pred odbornicima daje sledeću svečanu izjavu:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti predsednika Skupštine grada Zrenjanina, izvršavati u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom grada Zrenjanina, a u interesu grada Zrenjanina".
Nakon davanja izjave, predsednik Skupštine preuzima rukovođenje sednicom.
Predsednik Skupštine:
- organizuje rad Skupštine, saziva i predsedava njenim sednicama, ostvaruje saradnju sa Gradonačelnikom i Gradskim većem, stara se o ostvarivanju javnosti rada, potpisuje akte koje donosi Skupština, vrši i druge poslove utvrđene Zakonom, Statutom grada, ovim Poslovnikom i odlukama Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine zamenjuje predsednika Skupštine u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoje dužnosti i obavlja druge poslove koje mu poveri predsednik Skupštine.
6. Razrešenje predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Predlog za razrešenje predsednika, odnosno zamenika predsednika Skupštine može podneti predsedniku Skupštine najmanje trećina od ukupnog broja odbornika.
Predlog se podnosi u pismenoj formi sa obrazloženjem.
Po prijemu predloga iz prethodnog stava, predsednik Skupštine obaveštava odbornike Skupštine, sa naznačenjem roka kada će se na Skupštini raspravljati o tom predlogu, s tim da taj rok ne može biti kraći od 15 niti duži od 30 dana od dana prijema predloga.
Predsednik Skupštine, odnosno zamenik predsednika skupštine, razrešeni su ukoliko se za taj predlog, tajnim glasanjem, izjasni većina od ukupnog broja odbornika.
Predsedniku Skupštine, odnosno zameniku predsednika Skupštine, prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku.
O ostavci predsednika Skupštine, odnosno zamenika predsednika Skupštine, odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupština, bez glasanja, utvrđuje da mu je mandat prestao danom podnošenja ostavke.
6a Postavljenje i razrešenje pomoćnika predsednika Skupštine
Skupština može postaviti pomoćnike predsednika Skupštine na mandatni period do isteka mandata predsednika Skupštine.
Pomoćnici predsednika Skupštine pomažu predsedniku Skupštine u njegovom radu i vrše druge poslove utvrđene aktom o organizaciji Gradske uprave.
Pomoćnike predsednika Skupštine postavlja i razrešava Skupština na predlog predsednika Skupštine.
Mogu biti postavljena najviše tri pomoćnika predsednika Skupštine grada.
Za pomoćnika predsednika Skupštine postavljen je predloženi kandidat ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
7. Postavljenje i razrešenje sekretara Skupštine
Skupština postavlja sekretara Skupštine na predlog predsednika Skupštine, na period od četiri godine iz reda diplomiranih pravnika, sa položenim stručnim ispitom za rad u državnim organima i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Postavljenje sekretara vrši se javnim glasanjem.
Za sekretara je postavljen predloženi kandidat, ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Sekretar Skupštine može imati zamenika, koga postavlja Skupština iz reda diplomiranih pravnika, sa položenim stručnim ispitom za rad u državnim organima i radnim iskustvom od najmanje tri godine, na četiri godine, javnim glasanjem, na predlog predsednika Skupštine.
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Skupština može razrešiti sekretara i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Predlog za razrešenje sekretara Skupštine pre isteka vremena na koje je postavljen podnosi predsednik Skupštine.
Sekretar Skupštine je razrešen ako je za njegovo razrešenje glasala većina prisutnih odbornika.
Sekretar može podneti ostavku, što Skupština konstatuje na tekućoj ili prvoj narednoj sednici.
8. Obrazovanje odborničkih grupa
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odborničke grupe čine grupe odbornika jedne političke stranke, koalicije ili grupe građana koja ima najmanje četiri odbornika.
Odborničku grupu od najmanje četiri člana mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, drugih političkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od četiri odbornika.
Odbornička grupa konstituiše se tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačavaju predsednik i sekretar odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik obaveštava predsednika Skupštine uz pismenu saglasnost odbornika koji menja pripadnost grupi.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim obaveštavaju se odbornici Skupštine na prvoj narednoj sednici.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Predsednik odnosno predstavnik odborničke grupe kada govore u ime odborničke grupe na sednici Skupštine, imaju pravo da govore preko reda, najviše 5 minuta.
Ako odborničku grupu predstavlja ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenje predsednika odborničke grupe.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa, obavlja Gradska uprava.
9. Završetak konstituisanja Skupštine
Skupština je konstituisana izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
Danom konstituisanja nove Skupštine, prestaje mandat članovima Privremenog organa, sekretara Privremenog organa i radnih tela Privremenog organa opštine Zrenjanin.
III IZBOR GRADONAČELNIKA, ZAMENIKA GRADONAČELNIKA I ČLANOVA GRADSKOG VEĆA
1. Izbor Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za Gradonačelnika, iz reda odbornika.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, podatak o stranačkoj pripadnosti i obrazloženje.
Gradonačelnika bira Skupština na mandat od četiri godine.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika Gradonačelnika, iz reda odbornika.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidate za članove Gradskog veća.
O predloženim kandidatima otvara se pretres na kome svaki odbornik ima pravo da iznese mišljenje o predloženim kandidatima za gradonačelnika, odnosno zamenika gradonačelnika i članove gradskog veća.
Kada odlučuje o izboru Gradonačelnika, Skupština istovremeno odlučuje o izboru zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Gradskog veća biraju se tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Na izbor Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća primenjuju se odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na odlučivanje odbornika tajnim glasanjem.
Ako kandidat za Gradonačelnika ne dobije potrebnu većinu, izbor će se ponoviti.
Odborniku koji bude izabran za Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Gradskog veća stupaju na dužnost odmah nakon izbora.
Pri stupanju na dužnost Gradonačelnik pred odbornicima daje sledeću svečanu izjavu:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti Gradonačelnika Zrenjanina izvršavati u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom grada Zrenjanina, a u interesu grada i građana Zrenjanina".
2. Razrešenje Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pismenoj formi sa obrazloženjem.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje Gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pismenoj formi sa obrazloženjem.
Po prijemu predloga iz prethodnog stava predsednik Skupštine obaveštava odbornike Skupštine, sa naznačenjem roka kada će se u Skupštini raspravljati o tom predlogu, s tim da taj rok ne može biti kraći od 15 niti duži od 30 dana od dana prijema predloga.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, Gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana gradskog veća.
Skupština istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika ili članu Gradskog veća prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku.
O ostavci Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupština, bez glasanja, utvrđuje prestanak mandata danom podnošenja ostavke.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Skupština može obrazovati stalna ili povremena radna tela, radi razmatranja i rešavanja određenih pitanja iz svoje nadležnosti.
Skupština kao radna tela osniva komisije i savete.
Članovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni period za koji su izabrani odbornici Skupštine.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela Skupštine.
Broj i sastav članova radnog tela utvrđuje se aktom o osnivanju radnog tela i ovim Poslovnikom u skladu sa zakonom.
Radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja.
Predsednik i članovi radnih tela mogu biti birani iz reda odbornika ili građana, stručnjaka za pojedine oblasti osim radnih tela čiji je način formiranja regulisan Statutom, ovim Poslovnikom i drugim aktima u skladu sa zakonom.
Radna tela rade i odlučuju na sednicama, u skladu sa ovim Poslovnikom.
Skupština može razrešiti člana radnog tela i pre isteka njegovog mandata i izabrati novog člana radnog tela.
Predlog za razrešenje člana radnog tela može podneti predsednik Skupštine, Komisija za personalna pitanja, odbornička grupa za člana radnog tela koji je iz reda članova te odborničke grupe ili 10 odbornika Skupštine.
Skupština odlučuje o razrešenju i izboru novog člana radnog tela na istoj, a najkasnije na narednoj sednici.
Razrešen je član radnog tela za čije je razrešenje glasala većina prisutnih odbornika.
Skupština obrazuje sledeće stalne komisije:
1. Komisija za propise,
2. Komisija za personalna pitanja,
3. Komisija za mandatna pitanja,
4. Komisija za predstavke i predloge.
Komisija za propise - razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom grada i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Komisija daje odgovor Ustavnom sudu na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
Komisija utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine.
Komisiju čine predsednik i četiri člana. Predsednik se bira iz reda odbornika.
2.2. Komisija za personalna pitanja
Komisija za personalna pitanja priprema predloge za izbor, imenovanje i postavljanje organa koje bira, imenuje i postavlja Skupština.
Komisija odlučuje u prvom stepenu o pravima po osnovu rada lica koja bira, imenuje ili postavlja Skupština i daje mišljenja Skupštini o ispunjenosti uslova utvrđenih Statutom i ovim Poslovnikom za sprovođenje postupka razrešenja tih lica.
Komisija donosi rešenja o pitanjima naknade troškova, zaradama i naknadama odbornicima, i licima biranim, imenovanim i postavljenim u organe i tela Skupštine.
Komisiju čine predsednik i četiri člana. Predsednik se bira iz reda odbornika.
2.3. Komisija za mandatna pitanja
Komisija za mandatna pitanja, u skladu sa Zakonom, razmatra razloge prestanka mandata pojedinih odbornika, kao i način popune upražnjenih odborničkih mandata i o tome podnosi izveštaje i predloge Skupštini grada.
Komisija priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika.
Komisiju čine predsednik i šest članova. Predsednik se bira iz reda odbornika.
2.4. Komisija za predstavke i predloge
Komisija za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge koje su upućene Skupštini i predlaže nadležnim organima i Skupštini mere za rešavanje, a o tome obaveštava podnosioce predstavki i predloga.
O svojim zapažanjima povodom predstavki i predloga Komisija podnosi izveštaj Skupštini grada najmanje jednom godišnje.
Komisiju čine predsednik i četiri člana. Predsednik se bira iz reda odbornika.
2.5. Savet za međunacionalne odnose
Skupština obrazuje Savet za međunacionalne odnose, kao stalno radno telo, radi razmatranja pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa Zakonom.
Delokrug i način rada Saveta za međunacionalne odnose uređuje se odlukom Skupštine.
Način predlaganja i izbora članova Saveta za međunacionalne odnose treba da obezbedi ravnomernu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski narod, niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova saveta.
U slučaju nacionalnih manjina koje imaju svoje izabrane nacionalne savete, predstavnici nacionalnih manjina u savetu se biraju na predlog nacionalnog saveta.
Savet za međunacionalne odnose o svojim stavovima i predlozima obaveštava Skupštinu, koja je dužna da se o njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.
Skupština je dužna da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostavi na mišljenje Savetu za međunacionalne odnose.
Savet za međunacionalne odnose ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta Skupštine ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u Savetu za međunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta Skupštine sa Statutom grada Zrenjanina.
U pogledu rada i odlučivanja povremenih radnih tela Skupštine, primenjuju se odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na rad i odlučivanje stalnih radnih tela.
1. Sazivanje i priprema sednice
Sednice Skupštine održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Svečana sednica Skupštine održava se po potrebi, i u vreme praznika grada Zrenjanina.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev Gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz prethodnog stava ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Svečanu sednicu Skupštine može sazvati i Gradonačelnik.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije 7 dana pre sednice. Kada postoje opravdani razlozi, koji moraju biti obrazloženi, ovaj rok može biti i kraći.
Predsednik Skupštine može odložiti sazvanu sednicu samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja predlog dnevnog reda, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Odbornici su dužni da najkasnije 48 časova pre početka zakazane sednice, obaveste predsednika ili sekretara Skupštine o eventualnoj sprečenosti za učešće na sednici.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice uz pomoć sekretara Skupštine.
Predlog dnevnog reda sednice Skupštine sastavlja predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima.
Predsednik Skupštine u predlog dnevnog reda unosi predloge Gradonačelnika, Gradskog veća, odbornika, radnih tela Skupštine kao i pitanja iz nadležnosti Skupštine o kojima je raspravljano na zborovima građana, dostavljenih najkasnije tri dana pre dostavljanja saziva za Skupštinu.
U naročito hitnim slučajevima predsednik Skupštine može u predlog dnevnog reda uneti i predloge i pitanja koja su mu podneta posle roka predviđenog u prethodnom stavu ovog člana.
Predsednik Skupštine može odbiti da u predlog dnevnog reda unese one predloge i pitanja, koji su blagovremeno podneti, a za koje smatra da nisu dovoljno pripremljeni, da bi se o njima moglo na sednici raspravljati. U tom slučaju predsednik će obavestiti predlagača o razlozima zbog kojih je odbio da predlog ili pitanje unese u predlog dnevnog reda.
Predsednik Skupštine ne može odbiti da u predlog dnevnog reda unese predloge Gradonačelnika.
Sednicu otvara i njome rukovodi predsednik Skupštine koga u slučaju odsutnosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine pre utvrđivanja dnevnog reda, po izveštaju sekretara Skupštine, utvrđuje da li postoji kvorum za rad Skupštine.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici Skupštine prisutno više od polovine ukupnog broja odbornika.
Ako predsednik Skupštine utvrdi da kvorum ne postoji, odložiće sednicu za odgovarajući dan ili sat.
Ako u toku sednice, predsednik Skupštine posumnja da postoji kvorum narediće prozivku ili prebrojavanje odbornika.
U cilju utvrđivanja kvoruma, prozivka ili prebrojavanje izvršiće se i na zahtev odbornika Skupštine.
Na početku rada Skupštine, predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da postoji kvorum, pristupa se usvajanju izvoda iz zapisnika sa prethodne sednice i utvrđivanju dnevnog reda.
Predlog za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, ovlašćeni predlagači mogu podnositi na samoj sednici Skupštine do momenta prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Predlagači mogu zahtevati da se u dnevni red unesu pored pitanja i predloga koje je predsednik uneo u predlog dnevnog reda i druga pitanja i predlozi, koje on smatra da su hitni.
Predlagači su dužni da hitnost pitanja, odnosno predloga obrazlože.
O dnevnom redu rešava se bez pretresa.
U slučaju da se zahteva hitnost za pojedina pitanja ili da se predlaže izmena utvrđenog dnevnog reda, predsednik Skupštine po svojoj oceni odlučuje da li će o tom zahtevu ili predlogu otvoriti pretres.
Dnevni red utvrđuje se većinom glasova prisutnih odbornika.
Ukoliko su predložene izmene i dopune dnevnog reda, najpre se glasa o predlogu za izmenu ili dopunu pojedinih tačaka, a zatim za predloženi dnevni red u celini.
Jednom utvrđen dnevni red, može se u toku sednice izmeniti zaključkom.
Na sednici Skupštine svaki odbornik ima pravo da govori.
Na sednici Skupštine može se govoriti tek po dobijanju reči od predsednika Skupštine i to po redosledu prijavljivanja.
Odborniku koji želi da govori o povredi Poslovnika ili o povredi utvrđenog dnevnog reda, predsednik Skupštine daje reč čim je ovaj zatraži. Izlaganje tog odbornika ne može trajati duže od 3 minuta. Predsednik Skupštine je dužan da posle izlaganja odbornika da objašnjenje o povredi ovog Poslovnika, odnosno utvrđenog dnevnog reda.
Ako odbornik ne bude zadovoljan tim objašnjenjem o pitanju iz prethodnog stava, rešava Skupština bez pretresa.
Predlagač, odnosno predstavnik predlagača i izvestilac odborničke grupe mogu tražiti i odmah dobiti reč kada to zatraže da bi objasnili, izmenili ili dopunili predlog.
Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika, načelniku Gradske uprave i sekretaru Skupštine daje se reč kad je zatraže.
Druga lica mogu govoriti samo po odobrenju Skupštine.
Odluka iz prethodnog stava donosi se većinom glasova prisutnih odbornika.
U toku pretresa ograničava se trajanje govora i to za:
- uvodna izlaganja - najduže 5 minuta,
- objašnjenje, informacije, izveštaj radnih tela, diskusije i pitanja odbornika - najduže 3 minuta.
Izuzetno, u zavisnosti od problematike i značaja pitanja, koja ceni predsednik Skupštine, vreme diskusije se može produžiti.
Odbornik po jednom pitanju može samo jednom govoriti.
Predsednik Skupštine, Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, načelnik Gradske uprave i sekretar Skupštine mogu govoriti bez vremenskog ograničenja.
Odbornik ima pravo na repliku da bi ispravio navod koji je po njegovom mišljenju netačan i koji je prouzrokovao nesporazum ili zahteva lično objašnjenje.
Predsednik Skupštine daje odborniku reč čim završi govor lice koje je repliku izazvalo.
Odbornik se u svom govoru mora ograničiti na ispravku, odnosno lično objašnjenje i njegov govor ne može trajati duže od 3 minuta.
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ako se govornik posle drugog poziva ne bude držao dnevnog reda, predsednik će mu oduzeti reč.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, kao ni drugi postupak kojim se ometa sloboda govora.
Predsednik Skupštine je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Za povredu reda na sednici Skupštine, predsednik Skupštine može da izrekne sledeće disciplinske mere:
- opomena,
- opomena koja se unosi u zapisnik,
- oduzimanje reči,
- privremeno udaljavanje sa sednice.
Opomena će se izreći odborniku koji svojim ponašanjem i govorom na sednici narušava red ili odredbe ovog Poslovnika.
Opomena koja se unosi u zapisnik izreći će se odborniku kome je na istoj sednici već izrečena opomena, a koji i dalje narušava red ili odredbe ovog Poslovnika.
Odborniku će se oduzeti reč ako i posle opomene koja se unosi u zapisnik, nastavi da narušava red i krši odredbe ovog Poslovnika.
Oduzimanje reči unosi se u zapisnik.
Odbornik koji u svom govoru teško vređa druge odbornike, druga lica, ili na drugi način ruši ugled odbornika ili izaziva nered i ometa rad na sednici može biti privremeno udaljen sa sednice.
Udaljavanje sa sednice unosi se u zapisnik.
Odbornik kome je izrečeno udaljenje sa sednice, dužan je, da se odmah udalji iz sale i ne može prisustvovati sednici sa koje je udaljen.
Ako se odbornik protivi da napusti sednicu, predsednik Skupštine će narediti da se udalji iz sale i pozvati Službu obezbeđenja da udalji dotičnog odbornika.
Odborniku koji je udaljen sa sednice ukidaju se finansijske prinadležnosti za tekući mesec.
U slučaju težeg poremećaja rada na sednici, ako predsednik Skupštine ne može da održi red, narediće prekid sednice i zakazati nastavak istog dana posle kratkog vremena, nakon što se uspostavi red.
Predsednik Skupštine može da naredi da se svako lice koje prisustvuje kao građanin na sednici, a ponaša se nepristojno ili ne poštuje red, odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Odlučivanju se pristupa posle pretresa.
Pre ili posle pretresa, Skupština može odlučiti da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati predlagaču na dalje proučavanje.
Pitanje skinuto sa dnevnog reda, kao predlog može se uvrstiti u predlog dnevnog reda sledeće sednice.
Kada se pretres zaključi, prelazi se na glasanje o predlogu.
Skupština odlučuje javnim glasanjem, ukoliko ovim Poslovnikom, Statutom ili drugim opštim aktom ili posebnom odlukom Skupštine o tome kako će se glasati po određenom pitanju, nije određeno da se glasa tajno.
Odbornici glasaju za predlog, protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Javno glasanje se vrši dizanjem ruke ili prozivkom o čemu odlučuju odbornici.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine prvo poziva da dignu ruke odbornici koji glasaju "ZA", izbroji tako date glasove, zatim poziva da dignu ruku oni koji glasaju "PROTIV", izbroji tako date glasove i najzad pita da li ima odbornika koji se uzdržavaju od glasanja i poziva ih da dignu ruku, pa i njih izbroji.
Odbornička grupa može odrediti jednog svog člana za kontrolu prebrojavanja glasova.
Izuzetno, u slučajevima kada se glasa o proceduri ili o drugim pitanjima za koja nije propisana kvalifikovana većina, a očigledno je da je većina odbornika "ZA" predlog, ne mora se vršiti prebrojavanje glasova "ZA" i "PROTIV".
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom, ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih odbornika, odnosno Statutom predviđena većina.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "ZA", "PROTIV" ili "UZDRŽAN". Predsednik Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao, njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine odbornika koji su pristupili glasanju, odnosno Statutom utvrđena većina.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku izbora u kome je predloženo dva ili više kandidata, odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Skupština odlučuje tajnim glasanjem kada je to predviđeno Zakonom, Statutom, ovim Poslovnikom ili posebnom odlukom Skupštine.
Tajno se glasa glasačkim listićima.
Za svako glasanje štampa se 67 glasačkih listića.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.
Pre nego što se pristupi tajnom glasanju, predsednik Skupštine će pročitati odredbe Poslovnika koje se odnose na postupak pri tajnom glasanju, a potom se, na predlog predsednika Skupštine, bira Komisija za utvrđivanje rezultata glasanja.
Kada se tajno glasa o izboru, odnosno imenovanju, Komisiju čini po jedan predstavnik svakog predlagača, a u drugim slučajevima Komisija ima 3 člana.
Predsednik Komisije je najstariji odbornik iz reda članova Komisije.
Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
Rad Komisije završava se predajom glasačkih listića i potpisanog zapisnika sekretaru Skupštine.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "ZA" i "PROTIV". Na dnu glasačkog listića, reč "ZA" je na levoj, a reč "PROTIV" na desnoj strani.
Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "ZA" ili reč "PROTIV".
Prilikom izbora i imenovanja, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Može se glasati za onoliko kandidata koliko se bira, i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, a pomaže mu sekretar Skupštine.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što prilazi stolu predsednika, pošto je prethodno prozvan, a sekretar Skupštine označava kod imena i prezimena odbornika u spisku, da mu je glasački listić uručen.
Kad odbornik ispuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Skupštine, kod imena i prezimena odbornika u spisku, označava da je odbornik glasao.
Pošto je glasanje završeno, Komisija za glasanje utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje obavljeno.
Pre otvaranja glasačke kutije prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat koji će biti zapečaćen.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- uručenih glasačkih listića,
- upotrebljenih glasačkih listića,
- neupotrebljenih glasačkih listića,
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- glasova "ZA" i glasova "PROTIV", odnosno ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa za više kandidata na istu funkciju, glasova koji su dobili pojedini kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan, ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno, kad se o izboru i imenovanju glasa o dva ili više kandidata za istu funkciju, koji kandidat je izabran odnosno imenovan.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji predlog je odbornik glasao.
Prilikom glasanja o izboru i imenovanju, nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, odnosno imenuje.
O utvrđivanju rezultata glasanja sastavlja se zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije za utvrđivanje rezultata glasanja.
Predsednik Skupštine objavljuje rezultate glasanja na istoj sednici Skupštine.
Prilikom izbora i imenovanja, glasanje se vrši za pojedinačne kandidate ili za liste kandidata.
Ako su u izboru i imenovanju učestvovali dva ili više kandidata na jedinstvenoj listi, izabrani su svi kandidati sa te liste, ako je lista dobila većinu glasova.
Ako predložena kandidatska lista odnosno predloženi kandidati nisu dobili većinu glasova, ili ako su svi ili više kandidata dobili jednak broj glasova, vrši se ponovni izbor.
Po izvršenom glasanju predsednik Skupštine utvrđuje rezultate glasanja i na osnovu tih rezultata objavljuje da li je odgovarajući predlog prihvaćen ili odbačen, odnosno koji su kandidati izabrani.
Ako je glasanje bilo poimenično ili tajno, predsednik Skupštine će objaviti koliko je odbornika ukupno glasalo, koliko je glasova dobio svaki kandidat, odnosno kandidatska lista i koliko je bilo nevažećih listića.
Ako je bio predložen samo jedan kandidat, odnosno jedna kandidatska lista predsednik objavljuje i koliko je glasova bilo protiv.
Rezultati glasanja unose se u zapisnik o sednici Skupštine.
Skupština odlučuje većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili Statutom nije drugačije propisano.
Izuzetno, Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika o:
- donošenju, izmenama i dopunama Statuta grada,
- donošenju Poslovnika Skupštine,
- donošenju odluka o budžetu,
- raspisivanju referenduma,
- utvrđivanju predloga odluke o uvođenju samodoprinosa,
- izboru i razrešenju predsednika i zamenika predsednika Skupštine,
- izboru i razrešenju Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća,
- davanju mišljenja o teritorijalnoj promeni grada,
- odluci o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i odluci o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama,
- odluci o javnom zaduživanju grada,
- odluci o gradskim izbornim jedinicama,
- odluci o generalnom urbanističkom planu,
- odluci o Strategiji održivog razvoja grada,
- i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
7. Zapisnik o sednici Skupštine
Zapisnik na sednicama Skupštine vodi lice koje odredi sekretar Skupštine.
Predsednik Skupštine može sam da formuliše pojedine zaključke koji se unose u zapisnik.
Svaki odbornik može zahtevati da sam formuliše svoje predloge ili svoja mišljenja radi unošenja u zapisnik. Ako se predsednik sa tim zahtevom ne složi o zahtevu odbornika odlučuje Skupština bez pretresa.
U zapisnik se obavezno unose:
1. vreme i mesto održavanja sednice,
2. ime predsednika, odnosno predsedavajućeg,
3. imena odsutnih lica na sednici,
4. broj odbornika Skupštine koji su prisustvovali sednici Skupštine,
5. imena lica koja su bila pozvana da kao gosti uzmu učešće na sednici Skupštine,
6. tok sednice sa suštinskim sadržajem predmeta o kojem se raspravljalo, imena govornika, učesnika u pretresu,
7. rezultat glasanja po pojedinim pitanjima (broj "ZA", "PROTIV" i broj odbornika koji su se uzdržali od glasanja, broj praznih i nevažećih listića u slučaju tajnog glasanja),
8. donošenje odluke i drugih zaključaka Skupštine po svakoj tački dnevnog reda,
9. pitanja odbornika.
Originalni tekst zapisnika sastavlja se u jednom primerku, a izvod iz zapisnika usvaja se na narednoj sednici Skupštine.
Sekretar Skupštine svojim potpisom garantuje tačnost sadržine usvojenog izvoda iz zapisnika.
Na sednici Skupštine vode se tonske beleške koje sadrže pun tok sednice. Sa elektronskog zapisa tona prekucava se tekst govora koji čini sastavni deo zapisnika.
Govornik ima pravo da pregleda tekst svog govora i da napravi ispravke ne unoseći u tekst bitne promene.
Sekretar Skupštine se stara da se govorniku obezbedi vršenje ovog prava.
Skupština donosi: Statut, odluku, program, rešenje, poslovnik, zaključak, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, uputstvo i daje autentično tumačenje akata koje donosi.
O obliku akta odlučuje Skupština obzirom na prirodu predloga koji je bio stavljen na dnevni red, bez obzira na to u kom je obliku bio akt predložen.
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornika zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Pravo predlaganja odluka, drugih propisa i opštih akata ima Gradonačelnik, Gradsko veće i svaki odbornik.
Predlog za donošenje opšteg akta upućuje se predsedniku Skupštine uz pismeno obrazloženje, zajedno sa materijalom na osnovu koga je predlog sastavljen.
Predlozi za donošenje, izmenu ili dopunu opštih akata koje podnose ovlašćeni predlagači obavezno se dostavljaju na mišljenje Gradonačelniku.
Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odluka donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov i razloge za donošenje odluke, objašnjenje cilja koji se želi postići, obrazloženje konkretnih rešenja i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje odluke.
Predlog odluke upućuje se i nadležnom radnom telu i Gradonačelniku.
Radna tela i Gradonačelnik mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog odluke u celini ili predložiti da Skupština donese odluku u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da predlog odluke ne prihvati.
Pri predlaganju drugih akata iz člana 101. ovog Poslovnika shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o predlaganju odluka.
Predlagač akta, odnosno njegov predstavnik može na početku pretresa da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u pretresu sve do zaključenja pretresa predloga akta, da daje objašnjenje i iznosi svoje mišljenje.
Predlozi za izmenu i dopunu pojedinačnih akata (rešenja, zaključci, preporuke) mogu se od strane odbornika podneti na samoj sednici Skupštine.
O podnetim predlozima obavezno se mora tražiti stav predlagača akta.
Ukoliko se predlagač saglasi sa predlogom za izmenu i dopunu akta, izmena i dopuna postaje sastavni deo akta.
Ukoliko ne postoji saglasnost predlagača za izmenu i dopunu akta o predlozima odbornika za izmenu i dopunu akta izjašnjavaće se odbornici pojedinačno po redosledu predloga.
Predlog za izmenu i dopunu utvrđenog predloga opšteg akta podnosi se u obliku amandmana.
Amandman mogu podneti: odbornik Skupštine, Gradonačelnik ili Gradsko veće.
Amandman se može podneti pismeno najkasnije 48 sati pre početka sednice.
Amandman sadrži: naziv predloga akta na koji se amandman podnosi, tekst izmena odnosno dopuna predloga koji se želi postići amandmanom, obrazloženje sa naznačenim razlozima za podnošenje amandmana i naziv podnosioca amandmana.
Amandman se može podneti usmeno na samoj sednici samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.
O podnetim amandmanima predsednik Skupštine zatražiće mišljenje predlagača.
U slučaju da je amandman podnet na samoj sednici Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti kraći prekid sednice radi pribavljanja mišljenja predlagača.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač odluke postaje sastavni deo odluke.
Ako se predlagač odluke u načelu ne složi sa podnetim amandmanom ili se ne složi sa njegovom formulacijom, on će predložiti novu formulaciju amandmana.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju amandmana, on postaje sastavni deo predmetne odluke. Ako podnosilac ne prihvati novu formulaciju amandmana, onda se o amandmanu glasa na Skupštini i to prvo o amandmanu onakvom kakvim ga je formulisao podnosilac.
Ukoliko je na određen opšti akt podnet amandman odbornici Skupštine najpre glasaju o podnetom amandmanu, ukoliko je podneto više amandmana, o amandmanima se glasa redom kako su podneti.
Nakon glasanja o amandmanu, glasa se o predlogu opšteg akta i ukoliko je amandman prihvaćen on čini sastavni deo opšteg akta.
Skupština ne može odlučivati o opštem aktu bez pribavljenog mišljenja Gradonačelnika.
5. Donošenje akata po hitnom postupku
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se regulišu pitanja i odnosi za čije uređivanje postoji neodložna potreba, ili ako bi donošenje takvog akta u redovnom postupku moglo da izazove štetne posledice.
Svaki ovlašćeni predlagač može pismeno podneti obrazložen predlog da se u određenom predmetu odluči po hitnom postupku najkasnije do početka sednice.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red iste sednice.
O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku, odlučuje se po pravilu bez pretresa. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
U skraćenom postupku odlučuje se bez prethodne rasprave.
Po skraćenom postupku Skupština može odlučivati o pojedinačnim konkretnim aktima.
Odlučivanje po skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi iz prethodnog stava u predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeljku i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu mora se u propisanoj formi izložiti puna sadržina akta o kome se odlučuje po skraćenom postupku i obrazloženje predloga.
Po utvrđivanju dnevnog reda predsednik je dužan da upozna odbornike sa zahtevima za otvaranje rasprave o predlozima iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku", ukoliko su takvi predlozi učinjeni do početka sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice ili prelaska na dnevni red po "predlozima o kojima se odlučuje po skraćenom postupku", predsednik pita da li ima zahteva za otvaranje rasprave o pojedinom pitanju iz ove grupe predloga.
Odbornik može zatražiti da se određeni predlog izdvoji iz skraćenog i stavi u redovan postupak, o čemu se Skupština izjašnjava glasanjem.
Ukoliko se Skupština izjasni da se određeno pitanje razmatra u redovnom postupku predsednik to saopštava, pa se predlozi za koje je zahtevano otvaranje rasprave izdvajaju iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku" i o njima se raspravlja i odlučuje odvojeno. Predsednik potom konstatuje da su usvojeni svi predlozi koji su ostali u grupi "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine, stara se sekretar Skupštine.
Akti Skupštine za koje je određeno da se objavljuju, objavljuju se u "Službenom listu grada Zrenjanina".
Svaki odbornik ima pravo da postavlja pitanja u vezi sa poslovima grada.
Pitanja se podnose usmeno ili pismeno.
Usmena pitanja podnose se na sednici Skupštine, a pismena se dostavljaju predsedniku Skupštine ili sekretaru Skupštine.
Usmena pitanja postavljaju se na kraju sednice.
Skupština mora biti obaveštena o svim pitanjima koja su odbornici postavili.
Odgovor na odborničko pitanje dostaviće se odborniku u pisanom obliku u najkraćem mogućem roku.
Skupština može odlučiti da se lice kome je pitanje postavljeno, pozove na sednicu Skupštine da usmeno dâ odgovor ili traženo obaveštenje. Pozvano lice ima pravo da u toku pretresa dobije reč radi davanja naknadnih obaveštenja ili svog mišljenja.
VIII ZAKLJUČIVANJE SEDNICE SKUPŠTINE
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu i sprovedene procedure po odborničkim pitanjima.
Kad usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi pretres po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, Skupština može odlučiti da se sednica prekine i da zakaže nastavak u određeni dan i čas o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Sednice Skupštine su javne.
Izuzetno, Skupština može odlučiti, pre utvrđivanja dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine, Gradonačelnika ili najmanje pet odbornika da sednica ne bude javna, ili da se samo o pojedinim pitanjima raspravlja i odlučuje bez prisustva javnosti, iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom.
Odluka o ovom predlogu donosi se bez pretresa.
Rad na sednici koja nije javna, smatra se tajnom i materijali sa te sednice ne mogu se objaviti.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa sednice koja nije javna.
Javnim sednicama mogu prisustvovati građani grada u broju koji neće ometati rad sednice i koji je moguć s obzirom na raspoloživi prostor.
Prisutni građani ne smeju da remete red na sednici.
Akreditovani novinari mogu prisustvovati svim javnim sednicama Skupštine.
Kad akreditovani novinar zloupotrebi svoja prava ili grubo povredi red na sednici ili pravila pristojnosti, predsednik Skupštine udaljiće ga sa sednice, a može doneti i odluku da to lice ne može vršiti prava koja mu po ovom Poslovniku pripadaju. U tom slučaju obavestiće se preduzeće ili redakcija čiji je novinar i zamoliće se da upute drugog novinara.
X SEDNICE RADNIH TELA SKUPŠTINE
Na rad u sednicama radnih tela shodno se primenjuju odredbe o radu sednica Skupštine predviđene ovim Poslovnikom ukoliko nije drugačije određeno.
Prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine. Na toj sednici vrši se konstituisanje radnog tela.
Sednice radnih tela priprema predsednik radnog tela uz pomoć sekretara Skupštine.
Sekretar Skupštine, odnosno lice koje on odredi stara se da radno telo blagovremeno dobije od odgovarajućeg predlagača svu potrebnu dokumentaciju i stručnu pomoć.
Predlagači su dužni da na zahtev radnog tela ili na zahtev sekretara Skupštine hitno odgovore na sva traženja u vezi sa predmetom koji radno telo proučava.
Sednice radnih tela održavaju se po potrebi, a saziva ih predsednik radnog tela po svojoj inicijativi ili na inicijativu dva člana radnog tela, predsednika Skupštine ili sekretara Skupštine.
U slučaju sprečenosti predsednika radnog tela, sednicu saziva predsednik Skupštine, a radno telo bira predsedavajućeg za tu sednicu.
O vremenu i mestu održavanja sednice sa označenim dnevnim redom obavestiće se predsednik i sekretar Skupštine, kao i odgovarajuće radno telo, a članovima radnog tela dostaviće se pismeni poziv zajedno sa materijalom.
Poziv za sednicu radnog tela dostavlja se članovima radnog tela na tri dana pre dana određenog za održavanje sednice.
U naročito hitnim slučajevima, poziv za sednicu može se dostaviti i posle ovog roka.
Sednicu radnog tela otvara i njome rukovodi predsednik, u slučaju njegove sprečenosti, odbornik ili član radnog tela koga ostali članovi za to odrede.
O radu na sednici radnog tela vodi se zapisnik koji potpisuje predsednik i zapisničar.
Sekretar Skupštine određuje lice koje će vršiti dužnost zapisničara i obavljati administrativne poslove radnog tela.
Radno telo može raditi ako je prisutna većina njegovih članova.
Zaključci radnog tela se donose većinom glasova prisutnih članova.
Odluke Saveta za međunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta.
O predmetu koji je pretresalo, radno telo podnosi izveštaj Skupštini.
Radno telo određuje izvestioca koji će pred Skupštinom podneti izveštaj i braniti zaključak radnog tela.
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine.
Odborniku se ne može uskratiti ulazak i boravak u zgradi Skupštine.
Predsednik Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice o čemu obaveštava Skupštinu.
Odbornik ostvaruje pravo na naknadu i na druge troškove za obavljanje odborničke funkcije koje utvrđuje Skupština na predlog Komisije za personalna pitanja.
Odbornik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje prava i dužnosti odbornika.
Predlog za promenu Poslovnika Skupštine može podneti predsednik Skupštine, najmanje trećina odbornika ili Gradonačelnik.
Skupština donosi Poslovnik Skupštine većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Ovaj prečišćen tekst Poslovnika Skupštine grada Zrenjanina biće objavljen u "Službenom listu grada Zrenjanina".
Samostalni član Odluke o dopuni
Poslovnika Skupštine grada Zrenjanina
("Sl. list Grada Zrenjanina", br. 23/2012)
Član 2
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objaviće se u "Službenom listu grada Zrenjanina."
Prečišćen tekst Poslovnika
Skupštine grada Zrenjanina obuhvata:
1. Poslovnik Skupštine
grada Zrenjanina (''Službeni list grada Zrenjanina'',
broj 18/2008), iz koga je izostavljen član 135.
kojim je utvrđeno kada taj Poslovnik stupa na
snagu i član 136. kojim je utvrđeno kada prestaje
da važi Poslovnik Privremenog organa
opštine Zrenjanin;
2. Odluku o izmenama i dopunama
Poslovnika Skupštine grada Zrenjanina
(''Službeni list grada Zrenjanina'', broj
24/2008), iz koje je izostavljen član 9. kojim je
utvrđeno kada ta Odluka stupa na snagu;
3. Odluku o izmenama i dopunama
Poslovnika Skupštine grada Zrenjanina
(''Službeni list grada Zrenjanina'', broj
27/2008), iz koje je izostavljen član 5. kojim je
utvrđeno kada ta Odluka stupa na snagu;
4. Odluku o izmenama i dopunama
Poslovnika Skupštine grada Zrenjanina
(''Službeni list grada Zrenjanina'', broj
28/2008), iz koje je izostavljen član 2. kojim je
utvrđeno kada ta Odluka stupa na snagu;
5. Odluku o izmenama i dopunama
Poslovnika Skupštine grada Zrenjanina
(''Službeni list grada Zrenjanina'', broj 29/2008 -
ispravka), iz koje je izostavljen član 3. kojim je
utvrđeno kada ta Odluka stupa na snagu.