PRAVILNIK O PROJEKTOVANJU REKONSTRUKCIJE I IZGRADNJE ODREĐENIH ELEMENATA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE POJEDINIH MAGISTRALNIH ŽELEZNIČKIH PRUGA ("Sl. glasnik RS", br. 100/2012)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se tehnički i drugi uslovi za projektovanje rekonstrukcije i izgradnje donjeg i gornjeg stroja pruge, objekata na pruzi i staničnih koloseka na magistralnim železničkim prugama koje pripadaju Koridoru 10 (u daljem tekstu: pruge Koridora 10).

Pruge Koridora 10 su:

1) E 70: Beograd - Stara Pazova - Šid - državna granica - (Tovarnik);

2) E 70 / E 85: Beograd - Mladenovac - Lapovo - Niš - Preševo - državna granica - (Tabanovci);

3) E 85: (Beograd) - Stara Pazova - Novi Sad - Subotica - državna granica - (Kelebija);

4) E 70: Niš - Dimitrovgrad - državna granica - (Dragoman).

Član 2

Tehnički i drugi uslovi za projektovanje rekonstrukcije i izgradnje elemenata železničke infrastrukture iz člana 1. stav 1. ovog pravilnika su osnov za pravilno dimenzionisanje plana i profila pruga Koridora 10 za projektnu brzinu V ≤ 220 km/h.

Član 3

Tehnički i drugi uslovi za projektovanje rekonstrukcije i izgradnje elemenata železničke infrastrukture iz člana 1. stav 1. ovog pravilnika dati su u Prilogu - Tehnički i drugi uslovi za projektovanje rekonstrukcije i izgradnje donjeg i gornjeg stroja pruge, objekata na pruzi i staničnih koloseka na magistralnim železničkim prugama koje pripadaju Koridoru 10, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 4

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim i drugim uslovima za projektovanje i građenje železničkih pruga i postrojenja, uređaja i objekata na magistralnim prugama ("Službeni glasnik RS", broj 56/11).

Član 5

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog

 

TEHNIČKI I DRUGI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE REKONSTRUKCIJE I IZGRADNJE DONJEG I GORNJEG STROJA PRUGE, OBJEKATA NA PRUZI I STANIČNIH KOLOSEKA NA MAGISTRALNIM ŽELEZNIČKIM PRUGAMA KOJE PRIPADAJU KORIDORU 10

 

1.0 OSNOVE

1.1 Programski uslovi

Programski uslovi su rezultat prethodnih radova - istraživanja kroz saobraćajno-ekonomske, tehničke i ekološke studije. Kroz prethodna istraživanja (prethodne radove) definišu se sledeći parametri:

- kategorija pruge

- slobodni profil

- projektna brzina (za putničke i za teretne vozove)

- dozvoljeni nagib nivelete

- merodavna vozna sredstva (vrste i dužine vozova)

- saobraćajno opterećenje (planirani obim i struktura saobraćaja)

- vrsta vuče

- ostali podaci za trasiranje

- razvoj (etapno povećanje brzine, povećanje kapaciteta, promena sistema osiguranja i dr.)

- uslovi geološke sredine

- uslovi zaštite životne sredine

- drugi posebni uslovi.

1.2 Vrednosti parametara trase

Za izbor parametara trase utvrđene su normalne i granične vrednosti (slika 1.2.1).

granica izvodljivosti

Vrednosti parametara		normalna vrednost
		granična dozvoljena vrednost

Slika 1.2.1 Vrednosti parametara

Vrednost parametara se rasprostire od granične dozvoljene vrednosti preko normalne vrednosti do granice izvodljivosti:

- granična dozvoljena vrednost utvrđena je Zakonom o bezbednosti u železničkom saobraćaju i minimalnih zahteva udobnosti vožnje,

- granica izvodljivosti utvrđena je na osnovu zahteva za tačnim izvođenjem usvojene vrednosti i mogućnosti njenog održavanja.

Normalne vrednosti podrazumevaju vrednosti preporučene za primenu. U slučajevima kada nije moguće primeniti normalne vrednosti usled prostornih ograničenja i/ili značajnog povećanja investicionih troškova treba primeniti vrednosti veće ili jednake granično dozvoljenoj vrednosti.

2.0 ELEMENTI SITUACIONOG PLANA

2.1 Pravci i kružne krivine

Normalna vrednost za dužinu kružne krivine i pravca između dve krivine iznosi:

1 ≥ 0,4 V

/1/

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

2.2 Poluprečnik kružne krivine

Poluprečnik kružne krivine (R) određuje se po formuli:

R =	11,8 × V2	[m]	/2/
	h0

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

h0 - teorijsko nadvišenje [mm]

Teorijsko nadvišenje (h0) određuje se po formuli:

h0 =	11,8 × V2	[mm]	/3/
	R

gde je:

h0 = h + hm - teorijsko nadvišenje [mm]

h - nadvišenje [mm]

hm - manjak nadvišenja [mm]

Manjak nadvišenja (hm) određuje se po formuli:

hm =	11,8 × V2	- h [mm]	/4/
	R

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

R - poluprečnik krivine [m]

h - nadvišenje [mm]

Višak nadvišenja (hv) za teretne vozove određuje se po formuli:

hv = h -	11,8 × Vt2	[mm]	/5/
	R

gde je:

h - nadvišenje [mm]

Vt - maksimalna brzina teretnog voza [km/h]

R - poluprečnik krivine [m]

Granično dozvoljeni poluprečnik krivine (Rdoz), za dozvoljenu vrednost viška nadvišenja (hv) i manjka nadvišenja (hm), određuje se po formuli:

Rdoz = 11,8 V2 - Vt2 [m] /6/ hm + hv

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

Vt - maksimalna brzina teretnog voza [km/h]

hm - manjak nadvišenja [mm]

hv - višak nadvišenja [mm]

Poluprečnik krivine (R) određuju se na osnovu vrednosti (ho, h, hm, hv) datih u tabeli 2.2.1.

Tabela 2.2.1

Vrednosti za R, h0, h, hm i hv
granica izvodljivosti	R ≤ 30 000 m
normalna vrednost	brzina (km/h)	ho (mm)	h (mm)	hm (mm)	hv (mm)
	V ≤ 120	170	100	70	≤ 60
	120 < V ≤ 220	155	85	70
granična dozvoljena vrednost	V ≤ 120	250	150	100	≤ 70
	120 < V ≤ 220	200	110	90

Poluprečnik krivine na glavnim prolaznim kolosecima u stanici treba birati tako da voz koji ne staje u stanici prolazi kroz nju bez smanjivanja brzine.

2.3 Nadvišenje (h)

Vrednosti nadvišenja (h), za projektnu brzinu (V) i poluprečnik krivine (R) određuju se po formuli:

h =	7,1 × V2	[mm]	za V ≤ 120 km/h	/7/
	R

 

h =	6,5 × V2	[mm]	za 120 < V ≤ 220 km/h	/8/
	R

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

R - poluprečnik krivine [m]

Vrednost nadvišenja (h), za usvojene vrednosti manjka nadvišenja (hm) i viška nadvišenja (hv), određuje se po formuli:

h =	V2× hv + Vt2× hm	[mm]	/9/
	V2 - Vt2

gde je:

R - poluprečnik krivine [m]

V - projektna brzina [km/h]

Vt - maksimalna brzina teretnog voza [km/h]

hm - manjak nadvišenja [mm]

hv - višak nadvišenja [mm]

Minimalno nadvišenje (hmin) iznosi:

hmin = h0 - hmdoz =	11,8 × V2	- hmdoz	[mm]	/10/
	R

gde je:

ho - teorijsko nadvišenje [mm]

V - projektna brzina [km/h]

R - poluprečnik krivine [m]

hmdoz - granični dozvoljeni manjak nadvišenja [mm]

Računska vrednost nadvišenja zaokružuje se na broj koji je deljiv sa pet.

Ne sme se upotrebiti nadvišenje manje od minimalnog (hmin) po formuli /10/.

Nadvišenje manje od 20 mm se ne projektuje. Najveće nadvišenje koje se izvodi iznosi 150 mm.

Nadvišenje se ne projektuje u krivinama glavnih prolaznih koloseka u stanicama i drugim službenim mestima gde svi vozovi staju, u preticajnim i sporednim (ostalim) kolosecima stanica i drugih službenih mesta i u skretnicama.

Kod staničnih koloseka u krivini pored perona najveće nadvišenje sme da iznosi 60 mm, a u izuzetnim slučajevima do 100 mm.

2.4 Prelazne krivine i rampe za nadvišenje

U glavnim prolaznim kolosecima stanica i na otvorenoj pruzi treba upotrebiti prelaznu krivinu ukoliko veličina poluprečnika krivine (R) iznosi:

R <	V2	[m]	/11/
	2

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

Vrednosti poluprečnika krivine	V2	< R <	V2	za V ≤ 120 km/h i	V2	< R <	V2	za V > 120 km/h
	4		2		4.4		2

zahtevaju kratke prelazne krivine (f<15 mm), koje treba izbegavati s obzirom na probleme tačnog uređenja koloseka (granica izvodljivosti).

Prelazna krivina se formira tako da se poklapa sa rampom za nadvišenje. Zakrivljenost mora da raste na isti način kao i nadvišenje.

Prelazna krivina se formira sa pravolinijskim dijagramom zakrivljenosti oblika popravljene kubne parabole ili klotoide.

Kod prelaznih krivina sa pravolinijskim dijagramom zakrivljenosti primenjuju se pravolinijske rampe za nadvišenja.

Dužina rampe za nadvišenje (lR) po pravilu se poklapa sa dužinom prelazne krivine (lP), a računa se po formuli:

lP = lR =	n × h	[m]	/12/
	1000

gde je:

n - nagib rampe za nadvišenje

h - nadvišenje [mm]

Najmanja dužina prelazne krivine (lP) treba da ispunjava uslov f<15 mm, gde je za prelaznu krivinu sa pravolinijskim dijagramom zakrivljenosti:

¦ =	l2× 1000	[mm]	/13/
	24 × R

Tabela 2.4.1

Vrednost za dužine prelaznih krivina i rampi za nadvišenje
	nagib rampe	dužina prelazne krivine
Granica izvodljivosti	n ≤ 3000	f < 15 mm
Normalna vrednost	n = 10V	l = 10 × V × h   1000
Granična dozvoljena vrednost	n = 8V	l = 8 × V × h   1000

 

Slika 2.4.1 Prelazna krivina i rampa za nadvišenje

Kod suprotnih ili istosmernih krivina projektuju se dve odvojene prelazne krivine kada se između njih može smestiti međupravac dužine 1 ≥ 0,4V.

Kada to nije moguće tada se međupravac ne izvodi, već se kod suprotnih krivina prelazne krivine produžavaju tako da se početak jedne i kraj druge prelazne krivine nalaze u istoj tački, a kod istosmernih krivina međupravac se zamenjuje podesnim lukom.

Slika 2.4.2 Prelazne krivine suprotnog smera bez međuprave sa ukrsnim rampama

2.5 Promena razmaka paralelnih koloseka

Promena razmaka paralelnih koloseka u pravcu projektuje se pomoću kružne krivine i međupravca.

Pri tome treba primeniti poluprečnik krivine (R):

R ≥	V2	[m]	/14/
	2

gde je:

V - projektna brzina [km/h]

Dužina međupravca treba da iznosi: m ≥ 0,4 V [m]

Prilog 2.2.1 Izbor poluprečnika krivine R i zavisnosti od brzine V

Brzina V (km/h)	Poluprečnik R (m)
	bez prelaznice	u krivini sa prelaznicama
	1	2	3	4
	najmanja	najveća	normalna vrednost	granična dozvoljena
	R0 = V2   2	Rmax = V2   4	Rn = 11,8 × V2   170   h = 100 mm hm = 70 mm	Rdoz = 11,8 × V2   250   h = 150 mm hm = 100 mm
80	3200	1600	450	300
90	4000	2000	600	400
100	5000	2500	700	500
110	6000	3000	850	600
120	7200	3600	1000	700
	R0 = V2   2	Rmax = V2   4,4	Rn = 11,8 × V2   155   h = 85 mm hm = 70 mm	Rdoz = 11,8 × V2   200   h = 110 mm hm = 90 mm
130	8500	3800	1300	1000
140	9800	4500	1500	1200
150	11250	5100	1700	1400
160	12800	5800	2000	1500
170	14500	6600	2200	1700
180	16200	7400	2500	1900
190	18000	8200	2800	2200
200	20000	9100	3000	2500
210	22000	10000	3400	2700
220	24200	11000	3700	3000

Napomena:
1. Poluprečnik kružne krivine bez nadvišenja i prelaznice
2. Maksimalna vrednost poluprečnika sa prelaznicom
3. Normalna vrednost poluprečnika sa prelaznicom
4. Granična dozvoljena vrednost poluprečnika sa prelaznicom
- vrednost između kolona 1 i 2 treba izbegavati (problem izvođenja prelaznice male dužine sa ¦ £ 15 mm)
- h se razlikuje u zavisnosti od brzine

(odnos h =	7,1 × V2	za V ≤ 120 km/h ili h =	6,5 × V2	za V>120 km/h)
	R		R

- za brzine V>200 km/h treba proveriti (uslov hv ≤ 70 mm)

Prilog 2.2.2 Veličina poluprečnika krivine R u zavisnosti od brzine i udobnosti vožnje

3.0 ELEMENTI UZDUŽNOG PROFILA

3.1. Nagib nivelete

Maksimalna vrednost nagiba nivelete na otvorenoj pruzi za mešoviti saobraćaj iznosi:

imax = 12,5 ‰

Nagib nivelete u tunelima treba da iznosi:

- kod tunela dužine do 1000 m najmanje 2 ‰,

- kod tunela dužine preko 1000 m najmanje 4 ‰.

Nagib nivelete u tunelima treba iz razloga odvodnjavanja i provetravanja projektovati:

- na dve vode sa različitim visinskim položajem portala ili

- u obliku rampe sa jednostranim uzdužnim nagibom.

Maksimalna vrednost nagiba nivelete u novim stanicama iznosi 1 ‰.

Nagib nivelete u usecima i zasecima iz razloga odvodnjavanja treba projektovati u nagibu od najmanje 2‰.

3.2 Oblikovanje promene nagiba nivelete

Promena nagiba nivelete mora da se zaobli kada je razlika između susednih nagiba:

∆i ≥ 1 ‰

Promena nagiba nivelete ne izvodi se u oblasti prelaznih krivina i rampi za nadvišenje, a po pravilu i na delu dilatacionih sprava i skretnica na glavnim prolaznim kolosecima.

3.3 Poluprečnik zaobljenja vertikalne krivine

Zaobljenje preloma nivelete izvodi se kružnim lukom poluprečnika (Rv), pri čemu dužina zaobljenja mora biti:

1 ≥ 20 m.

Vrednosti poluprečnika zaobljenja vertikalne krivine Rv data su u tabeli 3.3.1.

Tabela 3.3.1

Vrednost poluprečnika zaobljenja vertikalne krivine Rv
granica izvodljivosti	Rv ≤ 30 000 m
normalna vrednost	Rv < 0,4 V2
granična dozvoljena vrednost	Rv < 0,25 V2 < 2 000 m

 

4.0 ELEMENTI POPREČNOG PROFILA

Za geometrijsko oblikovanje poprečnog profila uzimaju se u obzir:

- Slobodni profil

- Broj i razmak koloseka

- Gornji stroj

- Ivične i srednje radne staze

- Planum pruge

- Položaj stuba KM i kanala za kablove

- Elementi za odvodnjavanje

- Nepokretni objekti u pružnom pojasu

- Objekti za zaštitu životne sredine

- Žičana zaštitna ograda

- Granica pružnog pojasa

4.1 Slobodni profil

Slobodni profil je ograničeni prostor u poprečnom preseku upravnom na osu koloseka u kome ne smeju da se ugrađuju, postavljaju i da u njega ulaze postrojenja, objekti, signali i signalne oznake, naslage materijala ili neki drugi predmeti.

Na otvorenoj pruzi i glavnim prolaznim kolosecima u stanicama treba obezbediti slobodni profil prikazan na slici 4.1.1, sa prostorom za prolaz pantografa, koji je definisan Objavama UIC

Slika 4.1.1 Slobodni profil

4.2 Broj i razmak koloseka

Na otvorenoj pruzi, u pravcu i u krivinama, razmak koloseka treba da iznosi:

- za V ≤ 160 km/h:	4,00 - 4,50 m
- za 160 < V ≤ 220 km/h:	4,50 m

Dvokolosečne pruge se projektuju za saobraćaj po smerovima. Saobraćaj po nepravilnom koloseku odvija se samo u vreme radova na održavanju jednog koloseka i u akcidentnim situacijama.

Razmak između glavnih prolaznih koloseka u stanicama treba da iznosi 4,75 m. Razmak ostalih koloseka u stanicama, bez radne staze, treba da iznosi najmanje 4,75 m.

Razmak kratkog štitnog koloseka od glavnog prolaznog koloseka sme u odvojnoj skretnici (na najužem mestu) da se smanji na 3,80 m.

Razmak koloseka sa radnom stazom bez stuba KM uzima u obzir:

•	opasne zone susednih koloseka
	- kod koloseka pruga sa	V > 160 km/h	3,00 m
	- kod koloseka pruga sa	V ≤ 160 km/h	2,50 m
	- kod staničnih koloseka sa	V = 50 km/h	2,00 m
	- kod staničnih koloseka sa	V ≤ 40 km/h	1,85 m
•	sigurnosni prostor (staza)		0,80 m
•	širina tovarnog profila		1,70 m

 

Slika 4.2.1 Razmak koloseka između glavnog prolaznog i preticajnog koloseka

Razmak između glavnog prolaznog i preticajnog koloseka iznosi1):

- kada je na glavnom prolaznom koloseku V ≤ 120 km/h	4,75 m2)
- kada je na glavnom prolaznom koloseku 120<V≤160 km/h	5,00 m
- kada je na glavnom prolaznom koloseku V>160 km/h	5,50 m

________
1) pri tome se pretpostavlja da se samo po jednom koloseku vozila nalaze u pokretu
2) radna staza je sužena na 0,75 m

Razmak koloseka sa stubom KM i drenažnom uzima u obzir:
- opasne zone susednih koloseka i radnu stazu sa širinom stuba
- prostor za rad mehanizacije (rešetaljke), temelj stuba kontaktne mreže i drenažu.

Normalni razmak koloseka iznosi 6,40 m: - širina slobodnog profila 2,50 m - građevinska tolerancija 0,05 m - polovina širine prostora za stub 0,50 m - polovina širine temelja stuba 0,60 m - građevinska tolerancija 0,05 m - drenaža 0,50 m - oblast rada rešetaljke 2,20 m

Slika 4.2.2 Razmak koloseka za stub kontaktne mreže

4.3 Gornji stroj

Izbor konstrukcije i dimenzije elemenata gornjeg stroja zavisi od ranga pruge, projektne brzine i saobraćajnog opterećenja.

Visina koloseka se meri ispod GIŠ nenadvišene šine:
- visina koloseka sa tucanikom	0,701) m
- na čvrstoj podlozi	0,50-0,702) m
- dužina betonskog praga	2,60 m
- širina zastora na čelu praga	0,50 m
- nagib kosine zastorne prizme	1:1,5

_____
1) 0,70 m sastoji se od: šine 60 E1 (0,17 m), betonskog praga sa priborom (0,22 m), zastora (0.30 m)
2) pri ugrađivanju koloseka na čvrstoj podlozi dimenzije zavise od vrste konstrukcije

Na mostovima i u tunelima debljina zastora ispod praga se povećava na 0,35 m.

Na dvokolosečnim prugama nenadvišene šine treba da leže na istoj visini.

4.4 Ivične i srednje radne staze

Ivične staze se postavljaju kod:

- jednokolosečnih pruga sa obe strane pored zastorne prizme

- višekolosečnih pruga pored zastora spoljnog koloseka

- u stanicama pored spoljnih koloseka, izuzimajući područje perona i rampi i sl.

Ivične staze se po pravilu postavljaju u visini i nagibu planuma i služe pored ostalog za:

- održavanje stabilnosti položaja koloseka,

- prenošenje opterećenja od železničkog saobraćaja,

- sigurnost personala pri inspekciji i radovima na održavanju za vreme prolaza vozova

- privremeno ostavljanje građevinskog materijala i uređaja za rad.

Srednje staze služe za sigurnost personala pri inspekcijama i radovima na održavanju za vreme prolaza vozova i postavljaju se:

- pored glavnih prolaznih koloseka u stanici

- između svakog drugog koloseka.

Srednje staze se postavljaju u visini planuma kada se zastorna prizma završava kosinom, a kada je zastorna prizma neprekidna u visini gornje ivice praga.

Širina ivičnih i srednjih staza treba da iznosi 0,80 m. Širina staze, u oblasti nožice zastorne prizme sa kosinom, sme da se suzi do 0,55 m.

Građenje u ivičnim i srednjim stazama u visini do 2,20 m iznad gornje ivice staze nije dozvoljeno. Samo telefonske govornice, stubovi za kontaktnu mrežu, signali i postavni uređaji smeju da se postave unutar ivičnih i srednjih staza.

Kod ivičnih staza pored kosine nasipa pod uglom a > 45° i na potpornim zidovima potrebno je osiguranje personala od pada, ukoliko visina iznosi više od 1,0 m.

Kod potpornih zidova i kosina sa uglom a > 45° u usecima na pruzi ukoliko se saobraćajne površine nalaze iznad kosina ili pored potpornih zidova mora se predvideti odgovarajuća zaštita (ograda) od pada na prugu.

4.5 Planum pruge

Širina planuma pruge sastoji se od:

- broja i razmaka koloseka,

- opasnog područja i

- sigurnosnog prostora.

Tabela 4.5.1

R. br.	Projektna brzina (km/h)	Razmak koloseka (m)	Rastojanje od osovine koloseka do ivice planuma (m)
			opasna zona	sigurnosni prostor	ukupno
1	V ≤ 160	4,00 - 4,50	2,50	0,80	3,30 (3,80)1)
2	160 < V ≤ 220	4,50	3,00	0,80	3,80

1) kada se kablovi vode u kanaleti na ivičnoj stazi

Širina planuma u stanicama određuje se na osnovu broja koloseka i potrebnih razmaka.

Na dvokolosečnim prugama sa nadvišenjem h ≤ 100 mm svi uslovi se mogu ispuniti kada se obezbedi kontinualna širina planuma od 4,00 m, mereno od osovine koloseka do ivice planuma.

Tabela 4.5.2

Širina planuma
Jednokolosečne pruge	Dvokolosečne pruge u zavisnosti od razmaka koloseka
7,60 m	12,00-12,75 m

Zemljani planum se kod dvokolosečne pruge izvodi sa dvostranim nagibom, a kod jednokolosečne pruge sa jednostranim nagibom ka unutrašnjoj strani krivine.

Poprečni nagib zemljanog planuma na otvorenoj pruzi treba da iznosi 5% (1:20). U zoni kolosečnih veza na pruzi ("AV") između ose planuma i ose koloseka poprečni nagib planuma se projektuje sa 3% (1:33) u cilju postizanja potrebne debljine zastora u osi planuma. U stanicama poprečni nagib planuma po pravilu iznosi kao na otvorenoj pruzi 5% (1:20), a može iznositi najmanje 3% (1:33) uz dokaz efikasnog odvodnjavanja atmosferskih voda i zaštite konstrukcije donjeg stroja.

Promena nagiba planuma treba da se sprovede na dužini vitoperenja od oko 5 m.

4.6 Položaj stuba KM i kanala za kablove

Odstojanje lica stuba KM od osovine koloseka iznosi 3,10 m. Odstojanje vidnog dela temelja KM od osovine koloseka otvorene pruge (zastorna prizma se završava kosinom) iznosi 2,85 m. Za mehanizovano održavanje kosine zastorne prizme ovo odstojanje treba da iznosi najmanje 3,10 m, ali to zahteva znatno veće odstojanje stuba od osovine koloseka i znatno dužu konzolu.

Oblik i dimenzije temelja stubova KM i položaj u poprečnom profilu, usklađuju se sa kanalom za kablove. drenažnim rovovima i ostalim objektima projektovanim u širini planuma, kao i sa elementima konstrukcije donjeg i gornjeg stroja pruge.

Gornja površina kanala za kablove postavlja se u nivou sa gornjom ivicom planuma ili gornjom ivicom praga. Rastojanje kanala za kablove od osovine koloseka treba da iznosi najmanje:

- u ivičnim stazama 3,25 m

- u srednjim stazama sa kontinualnom zastornom prizmom 2,20 m.

Slika 4.6.1 Kanal za kablove u ivičnoj stazi između stubova KM

 

Slika 4.6.2 Kanal za kablove u ivičnoj stazi pored stuba KM	Slika 4.6.3 Trasa kanala za kablove

 

4.7 Nepokretni objekti u pružnom pojasu

Minimalna visina donje ivice konstrukcije građevinskih objekata iznad GIŠ-a zavisi od širine objekta iznad koloseka, projektne brzine i tehničkih rešenja KM i iznosi:

- u normalnim rasponima kontaktne mreže na otvorenoj pruzi 5,80 - 6,30 m,

- u zonama zatezanja, sekcionisanja i u stanicama u zavisnosti od razmaka stubova KM i sistemske visine do 7,30 m.

Udaljenost veštačkih objekata (stubovi mosta, potporni zidovi, zidovi za zaštitu od buke i dr.) od ose koloseka uzima u obzir zastor sa kosinom, ivičnu ili srednju stazu i sigurnosni prostor.

Sigurnosni prostor mora biti slobodan od nepokretnih objekata do visine od 2,20 m iznad gornje ivice ivičnih i srednjih staza.

Nepokretni objekti male dužine (stubovi za kontaktnu mrežu, temelji stubova za kontaktnu mrežu, podupirači, govornice, signali i postavni uređaji) ne narušavaju zaštitnu funkciju sigurnosnog prostora, pošto zaštita pri prolazu vozova može da se ostvari pored ovih objekata.

Rastojanje veštačkih objekata od ose koloseka dato je u tabeli 4.7.1.

Tabela 4.7.1

		V ≤ 160 km/h	160 < V ≤ 220 km/h
pravac i unutrašnja strana krivine		3,30	3,80
spoljna strana krivine sa nadvišenjem (mm)	0-20	3,30	3,80
	25-50	3.40	3,90
	55-100	3,50	4,00
	105-150	3,60	4,10

U slučaju potpornih zidova i zidova za zaštitu od buke može da se izostavi proširenje na spoljnoj strani krivine, ukoliko je ivična staza položena u visini gornje ivice praga (slike 4.7.1 i 4.7.2).

Slika 4.7.1 Rastojanje od potpornih zidova kada se ivična staza nalazi u visini gornje ivice praga	Slika 4.7.2. Rastojanje od zidova za zaštitu od buke kada se ivična staza nalazi u visini gornje ivice praga

4.8 Elementi za odvodnjavanje

U cilju zaštite konstrukcije donjeg stroja od atmosferskih voda. podzemnih voda i zaštite životne sredine projektuju se po pravilu obostrani odvodni kanali u skladu sa hidrotehničkim proračunima. Uslove dreniranja podzemnih voda treba definisati odgovarajućim istraživanjima. Odvodni kanali projektuju se sa obaveznim oblaganjem dna montažnim armiranobetonskim elementima koji se polažu na sloju peskovitog šljunka.

Drenaže se projektuju po pravilu ispod odvodnih jarkova i uklapaju se u sistem za odvodnjavanje staničnih platoa.

Zaštita konstrukcije donjeg stroja projektuje se prema odredbama datim u poglavlju Donji stroj, stvarnim geotehničkim uslovima sa primenom efikasnih mera zaštite kosina useka i nasipa i obezbeđenjem stabilnosti konstrukcije donjeg stroja.

4.9 Objekti za zaštitu životne sredine

Dokumentacija vezana za problematiku zaštite životne sredine kao i preduzete mere zaštite moraju biti u saglasnosti sa osnovnom projektnom dokumentacijom, važećim zakonima i evropskim standardima.

Za smanjenje negativnih uticaja i posledica na životnu sredinu u koridoru pruge projektuju se određeni objekti kao tehničke mere zaštite životne sredine prema uslovima i propisima iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine.

Objekti za zaštitu životne sredine projektuju se na osnovu doslednog poštovanja propisanih oblika i dimenzija pojedinih elemenata poprečnog profila.

Nacionalnim i međunarodnim standardima utvrđen je način akustičkog zoniranja područja prema nameni i definisani su najviši dozvoljeni nivoi spoljne buke Leq u dB (A) koji su dati u tabeli 4.9.1.

Tabela 4.9.1

	Namena prostora	dan	noć
1	Područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, kulturno-istorijski lokaliteti.	50	40
2	Turistička područja, mala i seoska naselja, kampovi i školske zone	50	45
3	Čisto stambena područja	55	45
4	Poslovno-stambena područja, trgovačko-stambena područja i dečija igrališta	60	50
5	Gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno - upravna zona sa stanovima, zone duž autoputeva, magistralnih i gradskih saobraćajnica	65	55
6	Industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stambenih zgrada	na granici ove zone buka ne sme prelaziti dozvoljene nivoe u zoni sa kojom se graniči

Ukoliko merodavni nivoi buke sračunati za konkretne situacije prekoračuju zakonom propisane vrednosti neophodno je predvideti odgovarajuće tehničke mere zaštite.

Drugi uticaji koji se mogu javiti, a nisu sankcionisani odgovarajućim zakonskim normativima, definišu se na osnovu verifikovanih saznanja iz drugih relevantnih oblasti.

Preporučuju se sledeće tehničke mere zaštite od uticaja buke: zaštitni zid tipa ekrana, zemljani zaštitni nasip, zemljani zaštitni nasip sa zaštitnim zidom tipa ekrana, zemljani zaštitni nasip sa potpornim zidom i zaštitne montažne konstrukcije.

Oblik, visina i udaljenost navedenih tehničkih mera zaštite od ose koloseka projektuju se prema proračunima i zahtevanim efektima, uslovima datim u poglavlju 4.7 i urbanističko tehničkim uslovima za pojedine deonice pruge.

Zaštitni zid tipa ekrana projektuje se uz ivične staze sa maksimalnom visinom od 2,00 m iznad GIŠ-a, a na rastojanju od ose koloseka od 4,00 m.

Na mostovima zaštitni zid tipa ekrana se projektuje uz ogradu na udaljenosti od ose koloseka od 4,00 m, a sa maksimalnom visinom od 2,00 m iznad GIŠ-a.

Zemljani zaštitni nasip projektuje se sa minimalnom širinom krune nasipa od 1,50 m, maksimalnom visinom nasipa od 3.00 m iznad GIŠ-a i minimalnim nagibom kosine nasipa prema kolosecima od 1:1,50. Nagib kosine nasipa prema granici pružnog pojasa odnosno regulacionoj liniji pruge projektuje se u skladu sa urbanističko tehničkim uslovima za pojedine deonice pruge.

Zemljani zaštitni nasip sa zaštitnim zidom tipa ekrana projektuje se sa maksimalnom visinom nasipa od 3,00 m iznad GIŠ-a i maksimalnom visinom zida od 2,00 m odnosno sa maksimalnom ukupnom visinom od 5,00 m iznad GIŠ-a.

U slučajevima kada se proračunom i urbanističko tehničkim uslovima zahteva veće smanjenje nivoa buke projektuje se zemljani zaštitni nasip sa potpornim zidom obloženim apsorbujućom oblogom prema koloseku i maksimalnim nagibom kosine zida od 5:1, ali sa obezbeđenjem obaveznih elemenata poprečnog profila pruge (odvodnih jarkova i drenaža) i maksimalnom visinom zemljanog zaštitnog nasipa od 3,00 m iznad GIŠ-a.

U slučajevima projektovanja zaštitnih montažnih konstrukcija, bez obzira na oblik i nagibe kosina ("A", vertikalan ili dr), treba obezbediti obavezne elemente poprečnog profila (odvodne kanale i drenaže), a maksimalna visina zaštitne montažne konstrukcije iznad GIŠ-a iznosi 3.00 m.

Propisane maksimalne visine objekata za zaštitu od buke mogu se povećati u područjima gde pruga prolazi na manje od 100 m od postojećih namena koje zahtevaju zaštitu od buke, a u skladu sa urbanističko tehničkim uslovima. Pri projektovanju objekata zaštite životne sredine neophodno je, odgovarajućim istraživanjima, definisati geotehnička svojstva terena.

Za tunele dužine preko 1,00 km portalske delove tunelske konstrukcije treba projektovati kao zaštitne konstrukcije za smanjenje negativnih uticaja talasa mikro pritisaka.

U zonama zaštite površinskih i podzemnih voda od zagađenja, mere zaštite projektovati u skladu sa uslovima i propisima iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine.

Žičana zaštitna ograda po pravilu se projektuje na granici pružnog pojasa i prema urbanističko tehničkim uslovima za pojedine deonice pruge.

4.10 Granica pružnog pojasa

Granica pružnog pojasa predstavlja regulacionu liniju železničkog područja, odnosno granicu između železničkog zemljišta i susednog zemljišta.

Granica pružnog pojasa se utvrđuje tako da pružni pojas osim konstrukcije donjeg stroja i pripadajućih delova kao što su elementi za odvodnjavanje, objekti za zaštitu životne sredine i dr. obuhvati i slobodnu traku za održavanje, dogradnju i zamenu navedenih elemenata i objekata unutar pružnog pojasa.

Slobodna traka po pravilu je širine 1,00 m, a u slučaju paralelnog servisnog puta za potrebe održavanja pruge širina je 4,00 m.

Paralelni servisni put za potrebe održavanja projektuje se po pravilu samo sa jedne strane pruge.

4.11 Standardni poprečni profili

Elementi poprečnog profila utvrđeni su za pružni pojas.

U poprečnom profilu postoje elementi u širini planuma i elementi izvan širine planuma.

Izbor i dimenzije elemenata u širini planuma zavise od toga da li se poprečni profil nalazi na otvorenoj pruzi u stanici ili na veštačkom objektu.

Izbor i dimenzije elemenata poprečnog profila izvan širine planuma zavise osim projektnih uslova i od prostornih i inženjersko-tehničkih uslova.

Standardni poprečni profili sadrže strukturu i dimenzije osnovnih elemenata poprečnog profila i predstavljaju tipska rešenja u standardnim uslovima.

Pri projektovanju pruge standardni poprečni profil predstavlja ulazni podatak koji se mora poštovati, uz primenu ostalih odredbi propisa, standarda i normi koji se odnose na podsistem "infrastruktura", koji obuhvata; otvorenu prugu, objekte (mostovi i tuneli), stanice sa pratećom infrastrukturom, potrebnu sigurnosnu i zaštitnu opremu koja služi da se prevoz vrši nesmetano i bezbedno.

Standardni poprečni profili za brzine V ≤ 220 km/h i za razmak koloseka dvokolosečne pruge od 4,50 m dati su na slikama 4.11.1 - 4.11.8.

4.11.1 Standardni poprečni profil dvokolosečne pruge na nasipu

4.11.2 Standardni poprečni profil dvokolosečne pruge u useku

4.11.3 Standardni poprečni profil jednokolosečne pruge na nasipu / u useku

4.11.4 Standardni poprečni profil u preticajnoj stanici

4.11.5 Standardni poprečni profil jednokolosečne pruge u tunelu

4.11.6 Standardni poprečni profil dvokolosečne pruge u tunelu

*) odnosi se na najvišu kotu konstrukcije ispod praga

4.11.7 Standardni poprečni profil jednokolosečne pruge na mostu

*) odnosi se na najvišu kotu konstrukcije ispod praga

4.11.8 Standardni poprečni profil dvokolosečne pruge na mostu

5.0 SKRETNICE, KOLOSEČNE VEZE I ELEMENTI STANICA

5.1 Izbor i upotreba skretnica

Izbor skretnica se vrši u skladu sa: rangom pruge, projektovanim brzinama u pravac i skretanje, saobraćajnim opterećenjem, sistemom signalizacije i dr.

Na otvorenoj pruzi i glavnim prolaznim kolosecima stanica primenjuju se proste skretnice u osnovnim tipovima prema tabeli 5.1.1.

Na prugama za brzinu V > 160 km/h se preporučuje, a za brzinu V > 200 km/h je obavezna primena skretnica sa pokretnim vrhom srca.

Na rasputnicama skretnice treba da omoguće skretanje vozova bez smanjenja brzine. Za brzine veće od 130 km/h treba izabrati odgovarajući tip skretnice,

Skretnice na "AV" vezama i na preticajnim kolosecima u stanicama treba da omoguće vozovima koji skreću brzinu u skretanje približno polovini brzine na otvorenoj pruzi.

U glavnim kolosecima stanica skretnice treba birati u skladu sa brzinom u odvojnom koloseku, koja odgovara saobraćajnim zahtevima i koja se može dozvoliti uzimajući u obzir signalizaciju puta vožnje. Različite brzine za pojedine puteve vožnje treba planirati samo ukoliko se to može ostvariti signalizacijom.

Kao štitne skretnice mogu se upotrebljavati proste skretnice ili spoljne krivinske skretnice koje su izvedene od prostih skretnica osnovnog tipa.

Tabela 5.1.1

R. br.		Osnovne tehničke mere (m)				Zona skretničkih pragova (m)		Brzina V (km/h)
		l	a	b = c	d	e	f	V skr.	Vpravac
1	49 E1,60 E1-180-7°	24,240	8,969	15,271		3,50	5,10	35	80
2	49 E1,60 E1-200-7,5°	26,217	13,109	13,109	1,711	4,40	5,90	40	100
3	49 E1,60 E1-200-6°	27,354	10,482	16,872	1,764	5,00	6,90	40	100
4	49 E1,60 E1-300-1:9	33,231	16,615	16,615	1,838	3,90	6,00	50	140
5	49 E1,60 E1-300-6°	33,231	15,722	17,509	1,830	4,40	6,30	50	140
6	49 E1,60 E1-500-1:12	41,595	20,797	20,797	1,727	6,30	9,00	60	160
7	49 E1,60 E1-760-1:14	54,217	27,108	27,108	1,933	5,10	7,80	80	200
8	49 E1,60 E1-1200-1:18,5	64,818	32,409	32,409	1,750	9,90	13,20	100	200
9	60 E1-2500-1:26,5-ps	94,306	47,153	47,153	1,778	13,50	18,60	130	>200

Napomena:

e - rastojanje poslednjeg najdužeg praga od kraja skretnice (razmak koloseka 2,30 m)
¦ - rastojanje između kraja skretnice i prvog neskraćenog praga u koloseku iza skretnice (razmak koloseka 2,50 m)
- tip skretnice 4 - 8 sa pokretnim srcem (zglobno ili elastično) nemaju ograničenje brzine u pravac
- tip skretnice 9 proizvodi se samo sa pokretnim srcem (ne-elastično pokretni šiljak srca)
- tip skretnice 1 - 3: za sporedne stanične koloseke
- tip skretnice 4 - 5: na glavnim prolaznim kolosecima u stanicama i na glavnim staničnim kolosecima
- tip skretnice 6 - 8: na glavnim prolaznim kolosecima u stanicama, na "AV" vezama i na rasputnicama
- tip skretnice 9: na "AV" vezama pruga sa V > 200 km/h

5.2 Raspored skretnica

Broj skretnica se ograničava na neophodan za odvijanje saobraćaja.

U glavne prolazne koloseke treba ugrađivati što manji broj i samo proste skretnice, sa rasporedom kojim se postižu najpovoljnije vozno dinamičke karakteristike pruge.

Skretnice i kolosečne veze na glavnim prolaznim kolosecima treba planirati tako da se pojedinačne skretnice mogu ugrađivati bez zahvatanja u susedne skretnice, što osigurava jednostavno održavanje.

U kolosecima po kojima vozila saobraćaju brzinom V > 140 km/h, treba između pojedinačnih grupa skretnica predvideti odseke koloseka dužine I = 0,4 V. Pod grupom skretnica se pri tome podrazumevaju dve, ili izuzetno tri skretnice, koje u posmatranom koloseku leže jedna iza druge na kraćem rastojanju, pri čemu se u ovo ne ubrajaju skretnice sa pokretnim vrhom srca.

Skretnice se mogu polagati na nagibu nivelete i ≤ 10 ‰.

Na mostovima i u tunelima ugrađivanje skretnica treba izbegavati. Skretnice u tunelima planiraju se izuzetno, kada to diktiraju uslovi eksploatacije. Skretnice se mogu planirati na mostu čiji se konstruktivni sistem sastoji od niza prostih greda dužine manje od 30,0 m. Skretnice ne treba postavljati iznad pokretnog ležišta nosača mosta.

Minimalna rastojanja između oblasti menjalice skretnice i pokretnog ležišta mosta, zavisno od dilatacione dužine mosta (Id > 30 m), data su u tabeli 5.2.1.

Tabela 5.2.1

Dužina mosta	Minimalno rastojanje
31 m do 60 m 61 m do 90 m 91 m i više	10 m 20 m 30 m

Promenu nagiba nivelete u području skretnica treba izbegavati. Ako se prelom nivelete zaobljava sa poluprečnikom Rv ≥ 10.000 m za glavne prolazne i preticajne koloseke, ili sa Rv ≥ 5.000 m za ostale koloseke, dozvoljava se polaganje skretnica na svakom mestu takvih vertikalnih krivina.

Nagibi osnovnog i odvojnog koloseka ne smeju da se razdvoje u oblasti skretnice uključujući i oblast dugačkih pragova.

5.3 Prave ispred i iza skretnica

Između početka skretnice i kraja ili početka prelazne krivine, odnosno kružne krivine bez prelaznice, mora da se nalazi međuprava dužine m1 ≥ 0,20 V (slika 5.3.1.), gde je V brzina vožnje u skretanje.

Slika 5.3.1 Međuprava ispred skretnica

Između kraja skretnice i početka ili kraja prelazne krivine, odnosno kružne krivine bez prelaznice, mora da bude međuprava m2 ≥ 0,10 V, gde je V brzina u pravac (slika 5.3.2). Početak krivine ne sme da se dogodi u oblasti između kraja skretnice i najdužeg praga koji prolazi ispod oba koloseka, jer to zahteva poseban plan polaganja pragova.

Slika 5.3.2 Međuprava iza skretnica

Rastojanja između skretnica zavise od tipa skretnice, smera odvajanja i sistema kontaktne mreže. Pri tome treba voditi računa o etapama razvoja i konačnom rešenju kolosečnih veza.

Kada se naredna skretnica priključuje na kraj prethodne skretnice, treba rastojanje između ove dve skretnice izabrati tako da menjalica naredne skretnice ne leži na dugačkim pragovima prethodne skretnice (slika 5.3.3).

Slika 5.3.3 Normalno rastojanje skretnica

Najmanja dužina prave između kraja jedne i početka druge skretnice mora da bude m3 ≥ 7,0 m (slika 5.3.4).

Slika 5.3.4 Međuprava skretničkog niza

Dužina međupravca između početka dve skretnice sa krivinama suprotnog smera treba da iznosi m4 = 0,2 V, gde je V brzina vožnje u skretanje (slika 5.3.5). Dužina međupravca može se povećati do m4 = 0,4 V ako to dozvoljavaju prostorne mogućnosti i ako ne zahteva dodatne troškove.

Slika 5.3.5 Međuprava između skretnica suprotnog smera

Najmanja dužina međupravca između početaka dve skretnice, sa krivinama istog smera, treba da iznosi m5 ≥ 7,0 m (slika 5.3.6). Ova minimalna dužina može se projektovati i na "AV" vezama (slika 5.3.7).

Slika 5.3.6 Međuprava između skretnica istog smera

Veze paralelnih koloseka ostvaruju se kolosečnim vezama u "A" ili "V" obliku Kolosečne veze se ugrađuju na 15 - 20 km, a po pravilu ispred i iza stanice.

Slika 5.3.7 Kolosečne veze na otvorenoj pruzi

Pravce između krivina u kolosečnim vezama (slika 5.3.8) projektovati sa dužinama:

m ≥ 0,15 V	za V ≤ 70 km/h
m ≥ 0,20 V	za 70 < V ≤ 130 km/h

Ne sme se primeniti dužina manja od m = 0,15 V.

Slika 5.3.8 Međuprave u kolosečnim vezama

Ukoliko štitna skretnica mora da se postavi što bliže susednoj skretnici razmak između koloseka na najužem mestu na slepom koloseku sme da se smanji na 3,80 m (slika 5.3.9).

Slika 5.3.9 Položaj štitne skretnice u slučaju minimalnog rastojanja u odnosu na susednu skretnicu

5.4 Elementi stanica

Za izradu projekta železničke stanice neophodno je definisati zadatke te stanice i njenu ulogu u sklopu železničke pruge i železničke mreže.

Projekat stanice predstavlja sastavni deo projekta trase pruge i mora u principu odgovarati karakteru i tehničko-tehnološkim uslovima pruge na kojoj se stanica nalazi. Za veće stanice i čvorove mora se raditi posebna tehnička dokumentacija.

Veze priključnih pruga sa dvokolosečnim magistralnim prugama treba ostvariti u priključnim stanicama bez presecanja puteva vožnje u nivou. Priključke na otvorenoj pruzi izbegavati.

Preticajne stanice po pravilu služe za propuštanje i preticanje vozova, kao i za prijem i otpremu putnika. Rastojanje preticajnih stanica određuje se na osnovu potreba i uslova eksploatacije.

Standardni program preticajne stanice na dvokolosečnoj pruzi sadrži: dva glavna prolazna koloseka, dva preticajna koloseka i kraće štitne koloseke koji mogu služiti i kao ostavni koloseci ili koloseci za montažu skretnica (sl. 5.4.1).

Slika 5.4.1 Minimalni program preticajne stanice

Korisna dužina koloseka treba da iznosi:

- preticajni kolosek u stanicama na 20 - 25 km	750 m
- preticajni kolosek u ostalim stanicama	650 m
- štitni kolosek	100 m

Dužina perona treba da iznosi:

- za međunarodne i daljinske vozove	400 m
- za lokalne vozove (prema planiranoj dužini voza) do	220 m
Visina perona iznad GIŠ-a treba da iznosi	0,55 m

Ukoliko se realizuje rekonstrukcija postojeće stanice tada u njoj mora biti sadržan program preticajne stanice.

Program standardne preticajne međustanice može se proširiti dodavanjem kapaciteta za održavanje pruge, povezivanje industrije, robni rad ili druge namene.

Standardni razmaci koloseka u stanicama, dati su u poglavlju 4.0 - Elementi poprečnog profila.

Stanice i stajališta moraju imati pothodnik ili pasarelu za pristup putnika vozu.

Perone treba projektovati uz preticajne koloseke. Peroni uz prolazne koloseke za brzinu V > 160 km/h se ne preporučuju, a za brzinu V > 200 km/h nisu dozvoljeni. Kod rekonstrukcija pruga za brzine V ≤ 200 km/h izuzetno se mogu primeniti uz odgovarajuće mere za bezbednost putnika.

Razmak koloseka između kojih se postavlja peron zavisi od sledećih elemenata:

- opasno područje zavisno od brzine vozova koji prolaze 2,50 m (3,00)

- udaljenost ivice perona od osovine koloseka 1,70 m

- širina zone za kretanje putnika najmanje 2 x 0,80 m

- širina stepeništa zavisi od planiranog broja putnika, planiranih eskalatora i rampi za invalidna lica (najmanja čista širina 1,60 m)

- konstrukcija stepeništa u sredini perona mora biti na 0,80 m od opasne zone.

Deo perona između ivice perona i granice opasnog područja treba da bude obeležen i obezbeđen na propisani način.

Slika 5.4.2 Razmak peronskih koloseka

6.0 KONSTRUKCIJA GORNJEG STROJA

Osnovni elementi za izbor konstrukcije gornjeg stroja su:

- pruga za mešovit saobraćaj Vmax ≤ 220 km/h

- osovinsko opterećenje u funkciji brzine

6.1 Šine

Na otvorenoj pruzi, glavnim prolaznim i preticajnim kolosecima u stanicama, ugrađuju se nove šine tipa 60E1, kvaliteta R260. Za ostale koloseke koriste se šine tipa 49E1, kvaliteta R260.

6.2 Sistemi pričvršćenja

Izbor sistema pričvršćenja uslovljen je njegovim funkcionalnim i konstruktivnim karakteristikama, odnosno stepenom ispunjenja zahteva, koji se postavljaju pred savremene konstrukcije gornjeg stroja za uslove eksploatacije.

Za koloseke otvorene pruge, glavne prolazne i preticajne koloseke u stanicama zadate kriterijume zadovoljavaju elastični sistemi pričvršćenja. Na skretnicama, ukrštajima i dilatacionim spravama preporučuje se kontinuitet primene odabranog sistema pričvršćenja.

Na sporednim kolosecima stanicama mogu se primeniti i drugi pričvrsni pribori u skladu sa usvojenim konceptom konstrukcije gornjeg stroja.

6.3 Pragovi

Na otvorenoj pruzi, glavnim prolaznim i preticajnim kolosecima u stanicama, ugrađuju se jednodelni prednapregnuti armiranobetonski pragovi, dužine 2,60 m, sa elastičnim pričvrsnim priborom. Osnovni uslov koji prag mora da zadovolji je sposobnost da primi i prenese definisana opterećenja. Na ostalim kolosecima stanica ugrađuju se koloseci dužine 2,40 m.

Skretnice na kolosecima otvorene pruge, glavnim prolaznim i preticajnim kolosecima se ugrađuju na betonskim pragovima.

6.4 Zastor

Zastorna prizma ima sledeće dimenzije:

- debljina zastorne prizme od donje ivice praga do zaštitnog sloja iznosi min 30 cm, a do konstrukcije objekata 35 cm.

- širina od čela praga do gornje ivice zastorne prizme iznosi 50 cm i

- kosine zastorne prizme imaju nagib 1 : 1,5.

Stenska masa za tucanik i tucanik zastorne prizme mora imati propisane karakteristike u skladu sa brzinom i saobraćajnim opterećenjem.

6.5 Ostali kolosečni materijal

- Sprave protiv putovanja šina i sprave protiv bočnog pomeranja pragova treba da budu prilagođene obliku praga

- U okviru projekta konstrukcije gornjeg stroja koriste se izolovani lepljeni šinski sastavi

- Koloseci otvorene pruge, glavni prolazni i preticajni koloseci stanica i skretnice na njima zavaruju se u dugi šinski trak (DTŠ)

- Projekt dilatacione sprave treba da sadrži sve neophodne elemente u pogledu oblika, mera, i garnitura pragova za dilatacionu spravu.

- Električne karakteristike gornjeg stroja treba da budu kompatibilne sa propisima definisanim za sistem elektrifikacije, signalizacije i telekomande.

7.0 KONSTRUKCIJA DONJEG STROJA

7.1 Elementi donjeg stroja

Poprečni presek pruge sa nazivima pojedinih konstruktivnih elemenata prikazan je na slici 7.1.1.

Slika 7.1.1 Elementi poprečnog preseka železničke pruge u nasipu

Elementi poprečnog preseka železničke pruge
1	Gornji stroj	Šine, pragovi i tucanički zastor
2	Konstrukcija donjeg stroja
	2.1 Zaštitni sloj	drobljeni agregat; peskovit šljunak po potrebi stabilizovan vezivom, i /ili sa upotrebom geo-sintetičkih materijala, sloj za zaštitu od mraza
	2.2 Prelazni sloj	mehanički ili hemijski stabilizovan materijal, sloj za zaštitu od mraza
	2.3 Nasip	zbijeni materijal nasipa
3	Temeljno tlo
	3.1	zbijeno i/ili poboljšano temeljno tlo
	3.2	neizmenjeno prirodno tlo

Gornje (višlje) zone konstrukcije donjeg stroja, posebno zaštitni i prelazni sloj, moraju imati kvalitetnija svojstva u odnosu na donje (niže) zone.

Temeljno tlo neposredno ispod konstrukcije donjeg stroja, može biti samo mehanički zbijeno i/ili poboljšano.

U građevinske objekte koji čine celinu sa navedenim elementima donjeg stroja, spadaju tuneli, mostovi, potporne konstrukcije i drugi veštački objekti, koji nisu obuhvaćeni ovim poglavljem

7.2 Stabilnost i deformacije donjeg stroja

Ukupna stabilnost temeljnog tla i konstrukcije donjeg stroja određuje se u skladu sa PSRS U.C4. 200 i PSRS U.S4.064.

Stabilnost kosine useka u stenskoj masi zavisi od učestalosti, veličine i orijentacije diskontinuiteta u odnosu na lice kosine, parametara čvrstoće stene i diskontinuiteta, visine kosine i prisustva vode, a određuje se odgovarajućim analizama.

Za sve kosine u steni kod kojih nije predviđena površinska zaštita lica kosine od degradacije, mora se predvideti zaštitna širina između nožice kosine i jarka za odvodnjavanje.

7.3 Minimalni zahtevi kvaliteta donjeg stroja

Minimalni zahtevi kvaliteta materijala ugrađenih u slojeve donjeg stroja propisuju se vrednostima stepena zbijenosti Sd, odnosno veličinama modula deformabilnosti Ev2 čija definicija je sadržana u PSRS U.E1.010, odnosno u DIN18134. Kriterijumi koje treba da zadovolje materijali ugrađeni u zaštitni i prelazni sloj su dati u tabeli 7.3.1

Tabela 7.3.1

Najmanja vrednost modula deformabilnosti EV2 i stepena zbijenosti Sd za zaštitni i prelazni sloj donjeg stroja
Vrsta pruge	Planum pruge - zaštitni sloj		Prelazni sloj		Najmanja debljina konstrukcije sigurne na mraz uključujući i zaštitni sloj planuma
	EV2 (MN/m2)	Sd	EV2 (MN/m2)	Sd	Područje (zona) dejstva mraza
					I (m)	II (m)	III (m)
Koloseci otvorene pruge, glavni prolazni i preticajni koloseci	120	1,00	80	1,00	0,50	0,60	0,70
Ostali koloseci	80	0,97	45	0,95	0,30	0,40	0,50
Napomena: Do detaljnog zoniranja Srbije na mraz za sve pruge u okviru projekta Koridora X usvojiti za proračune zonu III područja dejstva mraza.

Na temeljno tlo u stenskoj masi, koje je otporno na dejstvo mraza i koje zadovoljava uslove za zaštitni i prelazni sloj (tabela 7.3.1.), zastor se ugrađuje na obrađenu površinu temeljnog tla sa propisanom geometrijom planuma.

Ukoliko stenska masa u temeljnom tlu ne ispunjava navedene uslove, treba izvršiti potreban iskop i zamenu materijala sa zaštitnim i prelaznim slojem prema uslovima iz tabele 7.3.1.

Minimalne veličine modula deformabilnosti i stepena zbijenosti

a)	Visina nasipa H > 2,00 m
	Nivo planuma pruge	EV2 = 120 MN/m2
	Zaštitni sloj	EV2 = 80 MN/m2
	Prelazni sloj	EV2 = 60 - 45* MN/m2
	Ispod prelaznog sloja do dubine 2,0 m	EV2 = 45 MN/m2 ili Sd > 100%
	Ispod prelaznog sloja za dubine > 2,0 m	EV2 = 20 MN/m2 ili Sd > 95%
b)	Visina nasipa H ≤ 2,00 m
	Nivo planuma pruge	EV2 = 120 MN/m2
	Zaštitni sloj	EV2 = 80 MN/m2
	Prelazni sloj	EV2 = 60 MN/m2
	Ispod prelaznog sloja	EV2 = 45 MN/m2 ili Sd > 100%
v)	Za prugu u useku
	Nivo planuma pruge	EV2 = 120 - 80* MN/m2
	Zaštitni sloj	EV2 = 80 - 45* MN/m2
	Prelazni sloj	EV2 = 45 MN/m2
	Ispod prelaznog sloja	EV2 = 45 - 20* MN/m2 ili Sd > 95%

Napomene:
• vrednosti sa * važe za ostale koloseke, prema tabeli 7.3.1.
• stepen zbijenosti Sd se ovde primenjuje na tlu sa maksimalnim zrnom od 5 mm, a u odnosu na maksimalnu vrednost jedinične težine u suvom stanju koja se dobija opitom laboratorijskog zbijanja prema PSRS U.B1.038 tj. prema St. Proktor-u.

7.4 Zaštitni sloj

Zaštitni sloj se formira od krupnozrnog šljunčanog tla sa koeficijentom uniformnosti većim od U = 15, uz uslov da ne sadrži više od 3% zrna veličine do 0,02 mm čime se postiže sigurnost na delovanje mraza. Granulometrijski sastav treba da zadovoljava filterski kriterijum u odnosu na niželežeći sloj. Maksimalna veličina zrna je do 60 mm, koeficijent vodopropustljivosti k ≥ 1x10-4 m/s pri stepenu zbijenosti Sd = 1,0. Najmanja debljina je 0,20 m, a zajedno sa prelaznim slojem treba da ispunjava uslove sigurnosti na delovanje mraza.

7.5 Prelazni sloj

Prelazni sloj se formira od krupnozrnog šljunčanog ili peskovitog tla sa tim da pri koeficijentu uniformnosti U ≥ 15 ne sme sadržati više od 3 % zrna veličine do 0,02 mm, a pri U ≤ 5 ne sme da sadrži više od 10%. Za međuvrednosti koeficijenta U, sadržaj zrna manjih od 0,02 mm se određuje linearnom interpolacijom.

Materijal u prelaznom sloju treba da ispunjava filterske kriterijume u odnosu na niželežeći sloj ili da bude zaštićen geotekstilnom filterskom plastikom, definisanom projektom.

U zonama sa vodozaštitom temeljnog tla i okolnog terena, primenjuju se zaštitne zaptivne mere kako u prelaznom sloju tako i van istog radi kontrolisanog odvođenja zagađene vode (ili druge tečnosti), a prema rešenju zaštite od zagađenja.

Poprečni nagibi planuma su 5%, s tim da se na nasipima zaštitni sloj formira do ivice nasipa, a u usecima ili železničkim stanicama do objekata za podužno odvodnjavanje.

8.0 PRATEĆA POSTROJENJA

8.1 Pristupni putevi

Pristupni putevi duž pruge služe za kretanje vozila u službi eksploatacije, održavanja i hitnih intervencija. Pristupni putevi se priključuju na mrežu lokalnih javnih puteva. Grade se po pravilu do ivičnih staza planuma pruge i završavaju se okretnicom. Elementi trasa i kolovoznih konstrukcija pristupnih puteva biraju se na osnovu merodavnih vozila (inspekcijska kola).

Tunelima dužim od 3,0 km treba predvideti pristup do oba portala, a kraćim tunelima bar do jednog portala. Pristupni put tunelu treba da se završi u ivičnoj stazi najdalje 500 m od portala. Kada to nivelaciono nije moguće pristupni put se završava okretnicom, a veza sa portalom tunela se ostvaruje stepeništem. Tuneli duži od 3,0 km treba da imaju u blizini portala platoe za sletanje helikoptera (heliodrom). Između heliodroma, pristupnih puteva i portala mora postojati uređen pristup za kretanje vozila ili bar pešaka.

Mostovske konstrukcije treba da imaju po jedan pristupni put do obalnih stubova, koji se završava platoom odgovarajućih dimenzija van horizontalne projekcije mosta.

Pristupne puteve treba predvideti i za: postavnice, "AV" veze, rasputnice, elektrovučne podstanice, postrojenja za sekcionisanje i dr.

Slika 8.1.1. Priključak pristupnog puta na put višeg reda	Slika 8.1.2. Proširenje kolovoza u krivine

 

Slika 8.1.3. Mimoilaznica na pristupnom putu

8.2 Postrojenja za održavanje pruge

Postrojenja za održavanje projektuju se na osnovu potreba definisanih konceptom organizacije službi za održavanje infrastrukture u okviru mreže i karakteristika pruge.