ODLUKAO RAVNOPRAVNOSTI POLOVA NA TERITORIJI GRADA VRANJA("Sl. glasnik Grada Vranja", br. 32/2012) |
Ovom odlukom, grad Vranje (u daljem tekstu: Grad), u okviru svoje nadležnosti obezbeđuje ravnopravnost polova, stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza, sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu na teritoriji grada Vranja i obrazuje Savet za rodnu ravnopravnost.
Ravnopravnost polova, u smislu zakona i ove odluke, podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora.
Diskriminacija po osnovu pola, u smislu zakona i ove odluke, jeste svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti.
Ne smatra se diskriminacijom ni povredom načela jednakih prava i obaveza donošenje posebnih mera radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova.
Organi grada, u okviru svojih nadležnosti, podstiču i unapređuju ravnopravnost polova i poslova vezanih za ravnopravnost polova.
Organi grada su u obavezi da u procesu usvajanja razvojnih planova i drugih akata razmatraju mere i aktivnosti koje su u funkciju ravnopravnosti polova i ostvarivanja jednakih mogućnosti.
III OBAVEZE ORGANA JAVNE VLASTI
Organi grada, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja kao i pravna lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu grad (u daljem tekstu: organi javne vlasti) dužni su da prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života, primenu međunarodnih i domaćih standarda i Ustavom zajemčenih prava u ovoj oblasti.
Organi javne vlasti razvijaju aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života.
Politika jednakih mogućnosti podrazumeva ravnopravno učešće polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na položaj žena i muškaraca.
1. Zapošljavanje, socijalna i zdravstvena zaštita
Organi javne vlasti su dužni da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbede jednake mogućnosti i tretman u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Ne smatra se diskriminacijom ili povredom principa jednakih mogućnosti:
1) posebne mere za povećanje zaposlenosti i mogućnost zapošljavanja manje zastupljenog pola;
2) posebne mere za povećanje učešća manje zastupljenog pola u stručnom osposobljavanju i obezbeđivanju jednakih mogućnosti za napredovanje,
3) druge posebne mere, u skladu sa zakonom.
Prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanja o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu i rodu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Zaposleni, bez obzira na pol, ostvaruje pravo na jednaku zaradu za isti rad ili rad jednake vrednosti kod poslodavca, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Zabranjena je diskriminacija po osnovu pola prilikom ostvarivanja i uživanja prava iz oblasti socijalne zaštite, bez obzira na subjekte koji organizuju i sprovode ovu zaštitu.
Prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu zabranjena je diskriminacija po osnovu pola.
Organi javne vlasti su dužni da planiraju, organizuju, sprovode i finansiraju mere namenjene prevenciji i podizanju svesti javnosti o nasilju u porodici.
3. Obrazovanje, kultura i sport
Princip ravnopravne zastupljenosti polova primenjuje se i u oblasti obrazovanja, kulture i sporta prilikom izbora na rukovodeća radna mesta kao i prilikom imenovanja upravnih i nadzornih odbora u javnim službama.
Organi javne vlasti su dužni da obezbede ravnopravan tretman polova u razvijanju i finansiranju sportskih aktivnosti.
4. Ravnomerna zastupljenost u organima javne vlasti
Ravnopravnost polova obezbeđuje se prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti i druge institucije.
Prilikom izbora i imenovanja delegacija koje predstavljaju grad u međunarodnoj saradnji, sastav delegacije obavezno mora da čini najmanje 30% manje zastupljenog pola.
Princip ravnopravne zastupljenosti žena i muškaraca obezbeđuje se i prilikom izbora u organima mesne zajednice, u skladu sa zakonom.
Rodno budžetiranje predstavlja jednu od strategija usmerenih na ostvarivanju rodne ravnopravnosti.
Rodno budžetiranje jeste uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetske procese i podrazumeva procenu budžeta sa stanovišta rodne ravnopravnosti na svim nivoima budžetskog procesa i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti.
IV SAVET ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
Osniva se Savet za rodnu ravnopravnost (u daljem tekstu: Savet), kao posebno stalno Skupštinsko radno telo, u skladu sa Statutom grada Vranja.
Savet je nezavisan u svom radu.
Savet za svoj rad odgovara Skupštini.
Savet je dužan da na zahtev Skupštine, a najmanje jednom godišnje, podnese izveštaj o svom radu.
Savet može obezbeđivati sredstva iz namenskih donacija i projektnog finansiranja.
Savet predlaže visinu i način korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana.
Savet ima 12 članova, uključujući i predsednika, od kojih su osam pripadnice ženskog pola, a četiri člana pripadnici muškog pola.
Predsednik Saveta ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika se određuje aktom o izboru predsednika i članova Saveta.
Predsednika i članove Saveta bira Skupština, iz reda odbornika i građana.
Od ukupno utvrđenog broja članova saveta, najmanje jednu trećinu moraju činiti nestranačke ličnosti.
Kandidate za članove Saveta predlažu odborničke grupe.
Uz predlog kandidata prilaže se pisana izjava kandidata da prihvata kandidaturu.
Predlog liste kandidata za predsednika i članove Saveta utvrđuje Komisija za mandatno-imunitetska i administrativna pitanja i izbor i imenovanje Skupštine.
Kandidat za predsednika saveta predlaže se iz reda pripadnica ženskog pola, a zamenik predsednika iz reda pripadnika muškog pola.
Skupština odlučuje o predloženoj listi kandidata za predsednika i članove Saveta u celini, javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Ako Savet ne bude izabran po predloženoj listi u smislu stava 1. ovog člana, ponavlja se postupak izbora.
Članovi Saveta se biraju na vreme od četiri godine i po isteku mandata mogu biti ponovo izabrani, i to najviše dva puta.
Članovima Saveta prestaje mandat pre isteka vremena na koje su izabrani, podnošenjem ostavke ili razrešenjem.
Skupština može razrešiti pojedine članove Saveta na obrazložen pisani predlog odborničke grupe, na isti način na koji su birani.
Kada predlog za razrešenje člana Saveta podnosi odbornička grupa na čiji predlog je isti izabran, dužna je da uz predlog za razrešenje podnese i predlog za izbor novog člana. Skupština istovremeno donosi odluku o razrešenju i izboru.
Savet ima sekretara.
Sekretar obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta.
Sekretar se određuje iz reda zaposlenih u Gradskoj upravi.
Savet može obrazovati radne grupe za realizaciju pojedinih programa.
Savet je nadležan da:
1) razmatra i daje mišljenje o predlozima akata i drugih opštih akata iz nadležnosti Skupštine grada sa stanovišta ostvarivanja ravnopravnosti polova;
2) razmatra pitanja iz nadležnosti grada koja se odnose na ravnopravnost polova, zauzima o njima stavove i daje predloge za njihovo rešavanje;
3) razmatra predloge za izbor i imenovanje lica o kojima odlučuje Skupština grada, sa stanovišta za ostvarivanja ravnopravne zastupljenosti polova u javnom i političkom životu (u oblasti obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečije zaštite, turizma i dr.), utvrđuje mišljenje i daje svoje predloge;
4) razmatra predloge i predstavke upućene Skupštini grada sa stanovišta ostvarivanja ravnopravnosti polova, predlaže Skupštini grada i nadležnim organima preduzimanje mera za rešavanje pitanja pokrenutih u predstavkama i obaveštava podnosioce predstavki o preduzetim aktivnostima;
5) pokreće, inicira strategiju, politiku i mere koje doprinose unapređenju ravnopravnosti polova;
6) razmatra godišnje izveštaje i zauzima stavove o primeni odluka i mera koje se odnose na ravnopravnost polova;
7) razmatra planove akcije za unapređenje ravnopravnosti polova i podnosi predloge u vezi sa tim;
8) sarađuje sa drugim radnim telima Skupštine grada u pitanjima iz njihove nadležnosti a koja se odnose na ravnopravnost polova, a po potrebi može održati zajedničku sednicu sa drugim radnim telima Skupštine grada.
9) predlaže Skupštini grada formiranje ad hoc radnog tela (anketni odbor, komisija) radi sagledavanja stanja u ostvarivanju ravnopravnosti polova kao i radi utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima koji se odnose na ravnopravnost polova;
10) prati implementaciju standarda o ravnopravnosti polova u aktima i politici Skupštine grada, a naročito u oblastima u oblasti obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečije zaštite, turizma, rada i zapošljavanja, ljudskim pravima žena, nasilju nad ženama, ravnomerne zastupljenosti žena na mestima odlučivanja , institucija i mehanizama za postizanje ravnopravnosti polova, finansijama i dr.;
11) prati ostvarivanje većeg učešća žena u kreiranju politike i donošenju odluka i ekonomskog osnaživanja žena;
12) prati pojave uznemiravanja i ucenjivanja zaposlenih na radnom mestu (mobing);
13) preduzima aktivnosti na izgradnji "sigurne kuće" za žrtve porodičnog nasilja;
14) prati i problematiku trafikinga, odnosno trgovine ljudima;
15) stara se o korišćenju rodno osetljivog jezika u svim dokumentima i materijalima,
16) predlaže pitanja iz domena ravnopravnosti polova koje treba razmatrati na zasedanju Skupštine grada,
17) preduzima druge mere, u skladu sa zakonom, ovom odlukom i Poslovnikom Saveta.
Savet donosi godišnji program aktivnosti .
Savet donosi Poslovnik o svom radu.
Godišnjim programom Saveta, posebno se utvrđuje:
1) organizovanje tribina i seminara sa ciljem jačanja rodne ravnopravnosti u gradu;
2) rad na promociji jednakih prava oba pola, kroz razne vidove štampanog materijala i propagande;
3) ostvarivanje saradnje sa Centrom za socijalni rad i SOS telefonom za žene koje trpe nasilje;
4) održavanje konferencija za štampu povodom obeležavanja značajnih datuma; programa i akcija za unapređenje položaja žena;
5) pružanje pomoći savetima mesnih zajednica pri osnivanju saveta za rodnu ravnopravnost u svojim sredinama i organizovanjem seminara za žene u seoskim sredinama;
6) organizovanje rada sa ljudima i manjinskim zajednicama;
7) druge aktivnosti koje se odnose na podizanje svesti o rodnoj ravnopravnosti i principu jednakih mogućnosti.
Poslovnikom Saveta uređuju način rada i odlučivanja saveta i prava i dužnosti članova Saveta.
Program i Poslovnik Saveta doneće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Predsednik i članovi Komisije za rodnu ravnopravnost nastavljaju sa radom kao predsednik i članova Saveta za rodnu radnopravnost, za mandatni period za koji su izabrani Rešenjem Skupštine grada Vranja, broj: 02-214/2012-13 od 04.09.2012. godine ("Službeni glasnik grada Vranja", broj 25/12), koje menja naziv u Rešenje o izboru predsednika i članova Saveta za rodnu radnopravnost.
Odredbe ove odluke shodno se primenjuju i na organe gradske opštine, odnosno organe javne vlasti gradske opštine Vranjska Banja.
Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o osnivanju Komisije za rodnu ravnopravnost ("Službeni glasnik Pčinjskog okruga", broj 29/08).
Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Vranja".