PRAVILNIKO BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU("Sl. list grada Čačka", br. 20/2012) |
Ovim Pravilnikom uređuje se sprovođenje i unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu u Gradskoj upravi za finansije grada Čačka, Gradskoj upravi za društvene delatnosti grada Čačka, Gradskoj upravi za urbanizam grada Čačka, Gradskoj upravi za lokalnu poresku administraciju grada Čačka, Gradskoj upravi za lokalni ekonomski razvoj grada Čačka, Gradskoj upravi za inspekcijski nadzor grada Čačka, Gradskoj upravi za opšte i zajedničke poslove grada Čačka i Gradskoj upravi za stručne poslove Skupštine, Gradonačelnika i Gradskog veća grada Čačka (u daljem tekstu: Poslodavac) za lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i za lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i stvaranja uslova za bezbedno i kvalitetno izvršavanje poslova iz delokruga rada gradskih uprava.
Ovim Pravilnikom se uređuje bezbednost i zdravlje na radu koje obuhvata preventivne, opšte i posebne mere koje su od značaja za stvaranje bezbednih uslova rada, naročito:
- utvrđivanje prava i obaveza poslodavca i zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
- odgovornosti poslodavca i zaposlenih zbog eventualnih povreda tih obaveza;
- organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu;
- osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
- slučajevi u kojima se zaposlenom zabranjuje obavljanje poslova;
- pregled, ispitivanje i održavanje sredstava za rad i ispitivanje uslova radne okoline;
- donošenje akta o proceni rizika;
- provera psihičke i fizičke sposobnosti za rad;
- provera da li je zaposleni pod uticajem alkohola i/ili opojnih sredstava;
- pružanje prve pomoći;
- vođenje evidencije i saradnja sa organima nadzora;
- vršenje nadzora nad primenom mera bezbednosti na radu.
Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih, organizacionih, zdravstvenih i drugih mera i sredstava za rad.
Proces rada se organizuje tako da zaposleni može raditi bez opasnosti za svoj život i zdravlje, kao i život i zdravlje ostalih zaposlenih i stranaka.
Zaposleni ima pravo i obavezu:
- da prilikom stupanja na radno mesto bude osposobljen za zdrav i bezbedan rad i da u toku rada upotpunjuje znanje putem inovacija i drugih izvora obrazovanja;
- da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da se osposobljava i za njihovo sprovođenje;
- da obavezno koristi lična sredstva i opremu zaštite za poslove koje obavlja;
- da u slučaju neispravnosti opreme, naprava, uređaja, instalacija i alata i dr. odmah izvesti neposrednog rukovodioca;
- da prilikom teže povrede na radu, kolektivne nesreće ili elementarnih nepogoda i sličnog pruža pomoć u otklanjanju posledica udesa;
- da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu;
- da kontroliše svoje zdravlje, u skladu sa propisima i zdravstvenoj zaštiti, i da postupi po nalogu za lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac;
- da na posao dolazi psihički i fizički sposoban za rad i da nije pod dejstvom alkohola ili narkotičkih sredstava u toku rada.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je raspoređen, odnosno da izvrši poslove za koje mu je izdat nalog, dok se te mere ne obezbede.
Kada zaposleni odbije da radi u slučaju iz stava 1. ovog člana, a poslodavac smatra da zahtev zaposlenog nije opravdan, poslodavac je dužan da obavesti inspekciju rada.
Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjima i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni prostor, odnosno radnu okolinu.
Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.
Zaposleni je dužan da pre početka rada pregleda svoje radno mesto, uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice.
Pre napuštanja radnog mesta zaposleni je dužan da radno mesto i sredstva za rad ostavi u urednom stanju, električne aparate i ostalu opremu isključenu i u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene.
Zaposleni je dužan da, u skladu sa svojim saznanjem, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje i bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.
Zaposleni je dužan da sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na poslovima na kojima radi.
Zaposleni koji ima zdravstvene nedostatke ili bolest koja utiče na njegovu sposobnost za kvalitetno i efikasno obavljanje posla ili bezbednost i zdravlje zaposlenih i stranaka dužan je da te nedostatke, odnosno bolest, prijavi neposrednom rukovodiocu.
Zaposleni je dužan da napusti posao na osnovu pisanog naloga načelnika gradske uprave u kojoj je zaposlen u slučaju kada:
- ne primenjuje propisane mere i normative bezbednosti i zdravlja na radu;
- ne koristi sredstva i opremu lične bezbednosti i zdravlja na radu;
- nije sposoban za rad jer se nalazi u takvom fizičkom i psihičkom stanju da zbog toga nije sposoban za rad i ometa u izvršavanju posla drugog zaposlenog ili stranku u ostvarivanju njenih prava ili se grubo i neuljudno ponaša prema zaposlenom ili stranci i ugrožava ispravnost sredstava za rad.
Istovremeno sa nalogom za napuštanje posla zaposleni se upućuje na vanredan lekarski pregled.
Zaposleni iz stava 1. alineja 3. ovog člana se ne može vratiti na rad dok ne dostavi izveštaj o zdravstvenoj sposobnosti za rad.
Zaposleni koji je pod dejstvom alkohola ili drugih sredstava zavisnosti ne sme početi, niti nastaviti sa radom.
Zaposleni je dužan da napusti posao na osnovu pisanog naloga načelnika gradske uprave ako se na osnovu posmatranja, razgovora, alko-testom ili testom na narkotike osnovano posumnja ili utvrdi da je pod dejstvom alkohola ili drugih narkotičkih sredstava.
U slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana protiv zaposlenog se pokreće disciplinski postupak.
III OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I RUKOVODIOCA ORGANA
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i fizičkim mogućnostima zaposlenog, a da radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu ne prouzrokuju finansijske obaveze za zaposlenog i ne utiču na njegov materijalni i socijalni položaj stečen na radu i u vezi sa radom.
Poslodavac je dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.
Poslodavac je dužan da obezbedi preventivne mere pre početka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake promene procesa rada kojima se obezbeđuje najveća moguća bezbednost i zaštita zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta i u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.
Poslodavac ima pravo i obavezu da:
- obaveštava zaposlene o uvođenju nove opreme i sredstava za rad i obezbedi odgovarajuće uputstvo za bezbedan rad;
- aktom u pisanoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;
- osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;
- obezbedi zaposlenim korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
- obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju;
- angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline;
- obezbedi na osnovu akta o proceni rizika propisane lekarske preglede zaposlenih;
- vrši proveru sposobnosti za rad zaposlenog zbog bolesti, psihičkog stanja, dejstva alkohola ili drugih narkotičkih sredstava;
- da obezbedi pružanje prve pomoći i osposobi određeni broj zaposlenih za pružanje prve pomoći;
- zaustavi svaku vrstu rada koja predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje zaposlenih.
Poslodavac je dužan da zaposlenom da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenama.
IV ORGANIZOVANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Zakonom.
Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu za gradske uprave grada Čačka (poslodavca) obavlja Gradska uprava za opšte i zajedničke poslove.
Poslodavac za obavljanje poslova iz bezbednosti i zdravlja na radu može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, koje ima licencu za bezbednost i zdravlje na radu.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja sledeće poslove:
- učestvuje u pripremi akta o proceni rizika;
- vrši kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru, korišćenju i održavanju sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
- učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada;
- vrši proveru sposobnosti za rad posmatranjem, razgovorom, alko-testom ili testom na narkotike;
- organizuje preventivna i periodična ispitivanja uslova radne okoline;
- organizuje preventivne i periodične preglede i ispitivanja opreme za rad;
- predlaže mere za poboljšanja uslova rada, naročito na radnom mestu sa povećanim rizikom;
- svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu;
- prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, kao i bolestima u vezi sa radom, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;
- priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
- priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu;
- zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstava za rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenog;
- sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
- vodi evidenciju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da u pismenoj formi izvesti poslodavca o zabrani rada na radnom mestu ili upotrebe sredstava za rad.
Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad kod:
- zasnivanja radnog odnosa;
- premeštanja na druge poslove;
- uvođenje novih sredstava za rad;
- promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.
Poslodavac je dužan da zaposlenog, u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje je raspoređen, odnosno za koje mu je izdat nalog za obavljanje i o konkretnim merama za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika.
Obaveza poslodavca iz prethodnog stava odnosi se i na druga lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini (lica na stažiranju, učenici, studenti, lica angažovana po ugovoru o delu i sl.).
Poslodavac osposobljavanje obavlja u toku radnog vremena, a troškovi osposobljavanja ne mogu biti na teret zaposlenog.
Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i praktično. Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan rad obavlja se na radnom mestu ili na drugom mestu koje odredi poslodavac.
Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog, koji radi sa povećanim rizikom, vrši se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika.
VI PREGLED, ISPITIVANJE I ODRŽAVANJE SREDSTAVA ZA RAD I ISPITIVANJE USLOVA RADNE OKOLINE
Preventivna i periodična ispitivanja opreme za rad
Sredstvima za rad u smislu ovog Pravilnika smatraju se oprema za rad (mašine, uređaji, mehanizovani i ručni alati), instalacije, fluidi i električne instalacije kao deo objekta u funkciji odvijanja procesa rada.
Korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada sa svom pripadajućom opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih, mora biti usklađen sa propisanim merama i normativima za delatnost koja se obavlja na radnim mestima.
Preventivni pregledi i ispitivanja opreme za rad obavljaju se pre početka korišćenja, odnosno davanja na upotrebu zaposlenima, posle rekonstrukcije ili havarije, kao i pre početka rada na novom mestu rada ako je oprema premeštena sa jednog na drugo mesto i ako oprema za rad podleže obavezi periodičnog pregleda i ispitivanja prema pozitivnim zakonskim propisima.
Pregledi opreme za rad, s obzirom na vremenske termine u kojima se vrše mogu biti: dnevni, nedeljni, mesečni, godišnji i periodični.
Dnevni pregled opreme za rad, pre početka rada, a po potrebi i u toku rada, vrši zaposleni koji njime rukuje. Dnevni pregled vrši se vizuelno. Kada u toku pregleda utvrde nedostatke, odnosno neispravnosti, o njima izveštavaju stručno lice zaduženo za održavanje koje je nadležno da preduzima odgovarajuće mere za otklanjanje neispravnosti.
Nedeljni, mesečni i godišnji pregled opreme za rad vrši zaposleni koji njime rukuje i stručno lice zaduženo za održavanje. O izvršenom mesečnom pregledu sastavlja se pismena zabeleška (knjiga evidencije pregleda i održavanja). Zapažene nedostatke i neispravnosti otklanja zaposleni zadužen za održavanje ili se angažuju stručna lica.
Preventivnim i periodičnim pregledima i ispitivanjima opreme za rad proverava se i utvrđuje da li su na opremi za rad, koja se koristi u procesu rada, primenjene mere bezbednosti zdravlja na radu utvrđene propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i uputstvima proizvođača.
Periodični pregledi i ispitivanja opreme za rad obavljaju se u roku koji je utvrđen tehničkim propisima i standardima ili koji je određen uputstvom proizvođača.
Preventivne i periodične preglede i ispitivanje opreme za rad vrši pravno lice sa licencom za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad.
U cilju obezbeđenja uslova za primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu od opasnog dejstva električne struje utvrđenih Pravilnikom o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na gradilištima, vrši se pregled i ispitivanje električnih instalacija.
Pregledi i ispitivanja električnih instalacija, u skladu sa vremenskim terminima u kojima se vrši mogu biti:
- redovni, svakih šest meseci;
- prethodni, pri puštanju u pogon postrojenja, instalacija i oprema za rad;
- nakon rekonstrukcije;
- periodični, najkasnije u roku od tri godine od dana prethodnog pregleda i ispitivanja.
Redovni pregled električnih instalacija sastoji se od:
- vizuelnog pregleda instalacionih kablova i pribora na mehanička oštećenja;
- pregleda ispravnosti osigurača i sistema zaštite;
- pregleda ispravnosti bravica za zatvaranje vrata električnih ormara;
- provere opreme ugrađene u električne ormare na mehanička oštećenja;
- provere izolovanosti krajeva provodnika kod demontiranih uređaja ili priključnih naprava.
Za obavljanje redovnog pregleda električne instalacije angažuje se stručno lice elektro struke.
Izvršeni pregled sa svim zapažanjima evidentira se zapisnički ili u kontrolnoj knjizi električnih instalacija.
Za obavljanje prethodnog pregleda, pregleda nakon rekonstrukcije i periodičnih pregleda električnih instalacija angažuje se ovlašćena stručna ustanova sa licencom. Pregled i ispitivanje se vrši u prisustvu poslodavca. Na osnovu pregleda i ispitivanja, stručna ustanova je dužna da poslodavcu dostavi stručni nalaz.
Za održavanje sredstava za rad mogu se angažovati stručna lica odgovarajuće struke.
Održavanje može biti redovno, preventivno i interventno. Redovno održavanje se sprovodi po uputstvu proizvođača. Preventivno održavanje se sprovodi na osnovu zapažanja prilikom sprovođenja redovnih pregleda. Interventnom održavanju se pristupa po prijavi kvara ili nedostatka od strane zaposlenih u vezi sa sredstvima za rad.
Sve intervencije na sredstvima za rad u vezi sa održavanjem moraju biti u potpunosti u skladu sa uputstvima za održavanje koje je propisao proizvođač opreme za rad, a sve u cilju usaglašavanja stanja zaštite sa propisima i optimalnim funkcionisanjem opreme za rad.
Evidenciju o održavanju vodi zaposleni za održavanje posebno za svako sredstvo za rad.
Evidentiranje svih intervencija na opremi za rad vrši se u knjizi evidencije pregleda i održavanja. Evidencija o održavanju električnih instalacija vodi se zapisnički ili u kontrolnoj knjizi električnih instalacija.
Preventivna i periodična ispitivanja uslova radne okoline
Preventivnim i periodičnim ispitivanjima radne okoline proveravaju se na radnom mestu i u radnoj okolini primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Ispitivanje mikroklime vrši se na radnim mestima i u radnoj okolini u kojoj se obavlja proces rada, odnosno u kojoj se zaposleni kreću ili zadržavaju duže od dva sata u toku radne smene.
Ispitivanja mikroklime vrše se u letnjem i zimskom periodu, a ne vrše se u prostorijama u kojima tehnološki postupak uslovljava određene klimatske uslove. Ispitivanja mikroklime u letnjem periodu vrši se kada je spoljna temperatura iznad 15° C, a u zimskom kada je spoljna temperatura ispod 5° C.
Ispitivanje osvetljenosti vrši se na radnom mestu i u radnoj okolini pri normalnom korišćenju svetlosnih izvora (prirodni i veštački).
Postojeće svetlosne izvore treba održavati uvek u ispravnom stanju.
Preventivna ispitivanja uslova radne okoline obavljaju se u roku od šest meseci od početka radnog procesa, odnosno tehnološkog procesa, rekonstrukcije objekta u kom se obavlja radni proces (uređaja za grejanje, ventilaciju ili klimatizaciju i sl.) ili zamene tehničkih kapaciteta kojima se menjaju uslovi rada.
Periodična ispitivanja uslova radne okoline obavljaju se na radnom mestu i u radnoj okolini u roku od tri godine od dana prethodnog ispitivanja.
Pregled i ispitivanja vrši pravno lice sa licencom i izdaje stručni nalaz.
VII DONOŠENJE AKTA O PROCENI RIZIKA
Poslodavac je obavezan da u skladu sa zakonom donese akt o proceni rizika za sva radna mesta i u radnoj okolini sa preventivnim merama za otklanjanje svih uočenih nedostataka i potrebnom opremom lične zaštite zaposlenih.
Ako aktom o proceni rizika poslodavac utvrdi nedostatke za čije su otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenog nisu teže ugroženi, poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa.
VIII PROVERA PSIHIČKE I FIZIČKE SPOSOBNOSTI ZA RAD I DA LI JE ZAPOSLENI POD UTICAJEM ALKOHOLA ILI OPOJNIH SREDSTAVA
Provera zdravstvenog stanja i alkoholisanosti i/ili provera da li je zaposleni pod uticajem opojnih sredstava vrši se nenajavljeno i može da se vrši za sve zaposlene, zaposlene u određenoj gradskoj upravi, zaposlene u unutrašnjoj organizacionoj jedinici gradske uprave ili pojedinog zaposlenog.
O proverama iz stava 1. ovog člana odlučuje:
- Gradonačelnik za postavljena lica i sve zaposlene u gradskim upravama;
- načelnik gradske uprave za zaposlene u pojedinim upravama.
Neposredni rukovodilac je dužan da zaposlenom zabrani rad i o tome obavesti načelnika gradske uprave i lice određeno za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu ako posumnja da je zaposleni bolestan ili je u takvom psihičkom stanju ili pod uticajem alkohola i/ili opojnih sredstava da je nesposoban za vršenje poverenih poslova.
U slučaju iz stava 1. ovog člana načelnik gradske uprave nalaže odmah proveru stanja alkoholisanosti i/ili proveru da li je zaposleni pod uticajem sredstava zavisnosti ili vanredan lekarski pregled.
Zaposleni pod uticajem alkohola i drugih sredstava zavisnosti ne može započeti odnosno nastaviti sa obavljanjem poslova.
Neposredni rukovodilac može postojanje sumnje da je zaposleni bolestan ili u takvom psihičkom stanju ili pod uticajem alkohola ili opojnih sredstava, zbog čega je nesposoban za vršenje poverenih poslova, utvrditi razgovorom sa zaposlenim, na osnovu izjave samog zaposlenog, izjave ostalih zaposlenih, ponašanja zaposlenog, po kretanju, stavu, izgledu, govoru, odevanju i drugim činjenjima ili nečinjenjima koji odstupaju od uobičajenog ponašanja zaposlenog.
Ako zaposleni odbije ili izbegava nalog Gradonačelnika ili načelnika gradske uprave da se izvrši proveravanje sposobnosti za rad - lekarski pregled, alko test i/ili test da li je pod uticajem opojnih sredstava, zabranjuje mu se stupanje na posao, odnosno dalje nastavljanje vršenja poslova dok se ne podvrgne zdravstvenom pregledu radi utvrđivanja njegove sposobnosti za rad.
Nepostupanje po nalogu načelnika gradske uprave predstavlja težu povredu radne obaveze i dužnosti propisanu Zakonom o radnim odnosima u državnim organima.
Proveru alkoholisanosti i/ili proveru da je zaposleni pod uticajem opojnih sredstava vrši se u gradskoj upravi ili ustanovi koja za to ispunjava uslove.
Ako se provera alkoholisanosti vrši u gradskoj upravi proveru alkoholisanosti po nalogu načelnika gradske uprave vrši komisija za proveru stanja alkoholisanosti zaposlenog ili lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu.
Komisija za proveru alkoholisanosti ima predsednika i dva člana.
O proveri alkoholisanosti sačinjava se zapisnik.
Po nalogu načelnika gradske uprave ili na zahtev zaposlenog provera alkoholisanosti se može vršiti i izdavanjem naloga kojim se zaposleni upućuje u nadležnu ustanovu radi analize odgovarajućeg uzorka krvi i utvrđivanja alkoholisanosti.
Troškove analize, ako se utvrdi da je zaposleni u alkoholisanom stanju, snosi zaposleni.
Provera da li je zaposleni pod uticajem alkohola vrši se odgovarajućim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.).
Provera da li je zaposleni pod uticajem drugih sredstava zavisnosti vrši se priznatim metodama od strane odgovarajuće stručne ustanove.
O proveri iz stava 1. sačinjava se zapisnik.
Zapisnik iz stava 1. dostavlja se licu koje je naložilo proveru iz stava 1. ovog člana zaposlenom, neposrednom rukovodiocu zaposlenog i licu zaduženom za bezbednost i zdravlje na radu.
Neopravdano odsutan je zaposleni koji je udaljen sa posla zbog toga što je pod uticajem alkohola ili drugih opojnih sredstava i kome je zabranjen rad.
Dolazak na rad u pijanom stanju ili uživanje alkohola ili drugih opojnih sredstava koja smanjuju radnu sposobnost u toku radnog vremena je teža povreda radnih obaveza i dužnosti na osnovu Zakona o radnim odnosima u državnim organima.
Smatra se da je zaposleni pod uticajem alkohola za koga se analizom odgovarajućeg uzorka krvi utvrdi sadržaj alkohola veći od 0,30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrđeno odgovarajućim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti alkometrom i dr.), što odgovara sadržini alkohola u krvi većoj od 0,50 mg/ml.
Smatra se da je zaposleni u pijanom stanju za koga se analizom odgovarajućeg uzorka krvi utvrdi sadržaj alkohola veći od 1,00 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrđeno odgovarajućim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti alkometrom i dr.), što odgovara sadržini alkohola u krvi većoj od 1,00 mg/ml.
Proveravanje sposobnosti za rad u smislu člana može da se vrši neposredno, pre stupanja na radno mesto ili u toku vršenja poslova.
Proveravanje sposobnosti za rad u toku vršenja poslova ne sme ometati redovno obavljanje poslova organa.
Poslodavac je dužan da za slučaj povrede ili iznenadne bolesti radnika obezbedi pružanje prve pomoći.
Poslodavac je dužan da za slučaj požara ili vanredne situacije izvrši evakuaciju zaposlenih.
Poslodavac je dužan da sarađuje sa odgovarajućim službama: Hitne pomoći, Sektorom za vanredne situacije; kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju zaposlenih u slučaju vanrednih situacija.
Poslodavac je dužan da zaposlenom i povređenom na radu izda propisanu ispravu o povredi na radu odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od momenta saznanja za učinjenu povredu, i da prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu. Poslodavac je dužan da najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog.
Poslodavac je dužan da vodi i čuva evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u vremenu predviđenom odgovarajućim podzakonskim aktom o:
- radnim mestima sa povećanim rizikom;
- zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenim na ta radna mesta;
- povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom;
- zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad;
- opasnim materijama koje koristi u toku rada;
- izvršenim ispitivanjima radne okoline;
- izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
- prijavama smrtnih, kolektivnih i teških povreda na radu, povreda na radu zbog kojih zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, profesionalnih oboljenja, odnosno oboljenja u vezi sa radom zaposlenog i opasnih pojava koje bi mogle da ugroze - bezbednost i zdravlje zaposlenog;
- rezultatima provere alkoholisanosti i provere upotrebe narkotičkih sredstava.
XI SARADNJA SA INSPEKCIJSKIM ORGANIMA I NADZOR
Poslodavac je dužan da omogući nadležnom inspektoru rada ulazak u objekte u kojima se vrši nadzor u svako doba kada ima zaposlenog na radu.
Poslodavac je dužan da omogući inspektoru rada pri vršenju nadzora pregled radilišta, prostorija i oruđa za rad, kao i da odredi zaposlenog koji će inspektoru rada davati obaveštenja i podnositi na uvid potrebnu dokumentaciju i podatke.
Na zahtev inspekcije rada obavezno se dostavljaju traženi podaci u vezi bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da obavesti inspektora rada o podacima koji su utvrđeni kao poslovna tajna.
Za sve što nije predviđeno ovim pravilnikom neposredno se primenjuju odredbe zakona i kolektivnih ugovora.
Ovaj pravilnik stupa na snagu 8. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Čačka".