POSEBNI PROTOKOL ZA ZAŠTITU DECE OD ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA
U USTANOVAMA SOCIJALNE ZAŠTITE
|
Svi oblici nasilja, zlostavljanja, zloupotreba ili zanemarivanja dece, kojima se ugrožavaju ili narušavaju fizički, psihički i moralni integritet ličnosti deteta, predstavljaju povredu jednog od osnovnih prava deteta sadržanih u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta (u daljem tekstu: Konvencija), a to je pravo na život, opstanak i razvoj.
Donošenjem Zakona o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta ("Službeni list SFRJ" dodatak: Međunarodni ugovori, broj 15/90 i "Službeni list SRJ" dodatak: Međunarodni ugovori, br. 4/96 i 2/97) država se obavezala da preduzme mere za sprečavanje i da obezbedi zaštitu deteta od svih oblika nasilja u porodici, institucijama i široj društvenoj sredini.
Odredbe Konvencije odnose se na zaštitu deteta od: • fizičkog i mentalnog nasilja, zloupotrebe i zanemarivanja (član 19); |
Konvencija, takođe, obavezuje države potpisnice da obezbede mere podrške za fizički i psihički oporavak deteta žrtve nasilja i njegovu socijalnu reintegraciju (član 39), posebno ističući da deca na alternativnom staranju imaju pravo na viši standard nege i zaštite, a obaveza države je da im to omogući (član 20).
Nacionalnim planom akcije za decu, strateškim dokumentom koji je Vlada Republike Srbije usvojila februara 2004. godine, definisana je opšta politika zemlje prema deci za period do 2015. godine. Jedan od specifičnih ciljeva Nacionalnog plana akcije za decu jeste uspostavljanje efikasne, operativne, multisektorske mreže za zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja. Radi realizacije navedenog cilja izrađen je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je Vlada usvojila avgusta 2005. godine (u daljem tekstu: Opšti protokol).
Sa ciljem da se obezbedi nesmetano odvijanje i što veća efikasnost međusektorske saradnje u procesu zaštite dece, Nacionalnim planom akcije za decu predviđena je i izrada posebnih protokola postupanja u slučajevima sumnje na zlostavljanje i zanemarivanje dece koji će se razvijati za pojedine sisteme (npr: socijalna zaštita, zdravstvo, obrazovanje itd.), u skladu sa osnovnim principima i smernicama iz Opšteg protokola. Posebnim protokolima se uređuju interni postupci unutar sistema i unutar pojedinačnih ustanova (npr. bolnica, domova za decu, školskih ustanova i dr.).
Posebnim protokolom za zaštitu dece u ustanovama socijalne zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja (u daljem tekstu: Posebni protokol) detaljnije se razrađuje interni postupak u ustanovi u situacijama kada postoji sumnja na zlostavljanje i zanemarivanje deteta. Posebni Protokol je namenjen: ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, ustanovama i dnevnim centrima za smeštaj dece ometene u razvoju, zavodima za vaspitanje dece i omladine, kao i prihvatnim stanicama. Posebni protokol pruža, takođe, okvir za dobru praksu i vodi ka unapređenju standarda zaštite dece na alternativnom staranju.
Posebni protokol je obavezan za sve radnike i saradnike u ustanovama socijalne zaštite: direktore ustanova, vaspitače, ostale stručne radnike u ustanovi (socijalni radnici, psiholozi, pedagozi, specijalni pedagozi, pravnici), pomoćno osoblje, administrativno osoblje, osobe na obuci (studenti, specijalizanti), volontere.
II OSNOVNI PRINCIPI I CILJEVI POSEBNOG PROTOKOLA
1. Osnovni principi Posebnog protokola
Posebni protokol je sačinjen tako da poštuje osnovne principe iz kojih proističu svi članovi Konvencije, a koji su ugrađeni u Nacionalni plan akcije za decu i Opšti protokol, a to su:
• pravo deteta na život, opstanak i razvoj,
• nediskriminacija,
• najbolji interes deteta,
• participacija deteta.
Posebni protokol se odnosi na svu decu u institucijama socijalne zaštite, bez diskriminacije, odnosno bez obzira na porodični status, etničko poreklo i bilo koje druge socijalne ili individualne karakteristike deteta (rasu, boju, pol, jezik, veroispovest, nacionalnost, mentalne, fizičke ili druge specifičnosti deteta).
Posebnim protokolom obezbeđuje se zaštita najboljeg interesa deteta i ova zaštita, u svim situacijama, ima prednost nad zaštitom interesa roditelja, odnosno staratelja, ustanove socijalne zaštite ili zajednice.
Participacija deteta obezbeđuje se tako što dete dobija sva potrebna obaveštenja i pruža mu se mogućnost da izrazi svoje mišljenje u svim fazama procesa zaštite i to na način koji odgovara detetovom uzrastu i razumevanju situacije. Mišljenju deteta mora se posvetiti dužna pažnja, a u skladu sa godinama i zrelošću deteta.
Osnovni ciljevi Posebnog protokola su:
• unapređenje dobrobiti dece u ustanovama socijalne zaštite kroz sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja i zanemarivanja;
• obezbeđivanje da svi preduzeti postupci i odluke, tokom celog procesa, budu u najboljem interesu deteta;
• obezbeđivanje podrške stručnjacima u sprovođenju postupka sprečavanja i zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovama socijalne zaštite;
• ostvarivanje ciljeva Opšteg protokola.
Specifični ciljevi Posebnog protokola su:
• informisanje zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, uključujući i decu, kako postupati u slučaju sumnje da je dete žrtva zlostavljanja i zanemarivanja ili to može postati;
• uspostavljanje efikasne operativne procedure koja će osigurati da kada do zlostavljanja i zanemarivanja dođe postoji brz i koordinisan postupak koji štiti dete od daljeg zlostavljanja i zanemarivanja i obezbeđuje odgovarajuću pomoć detetu;
• jedinstveno evidentiranje informacija o slučajevima zlostavljanja i zanemarivanja dece u ustanovama socijalne zaštite i obezbeđivanje njihove poverljivosti.
3. Edukacija stručnjaka za primenu protokola
Edukacija za primenu Posebnog protokola treba da omogući da se razvije i održava specifična kompetencija stručnjaka na planu zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja, odnosno da se zaposleni osposobe da dobro razumeju pojavu i da adekvatno postupaju i vode proces zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovama socijalne zaštite.
Edukacija treba da bude kontinuirana i da ima sledeće nivoe:
• osnovna edukacija treba da obuhvati sve zaposlene (osoblje) u ustanovama koje se bave decom, kako bi stekli minimum znanja i veština koje su neophodne za prevenciju, prepoznavanje, procenu i reagovanje na zlostavljanje i zanemarivanje dece i kako bi bili upoznati sa redosledom postupaka za zaštitu deteta sadržanim u Opštem i Posebnom protokolu, uključujući i saznanja o timu u njihovoj ustanovi, odnosno osobama koje imaju više specifičnih znanja o ovoj problematici, a koje mogu konsultovati u slučaju potrebe.
• viši nivo edukacije treba da obuhvati stručnjake Internog tima za zaštitu dece u ustanovi, i treba da im obezbedi detaljno poznavanje postupaka u okviru procesa zaštite deteta, uključujući prepoznavanje, otkrivanje, osiguranje bezbednosti deteta, prijavljivanje, spremnost na specifične intervencije i prevenciju zlostavljanja i zanemarivanja, i druga specifična znanja.
III DEFINICIJE ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA DECE
Definicije zlostavljanja i zanemarivanja deteta sadržane u Posebnom protokolu sadržane su i u Opštem protokolu, a u skladu su sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprečavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi, 1999. godine, koje je prihvatilo i Međunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003).
1. Opšta definicija zloupotrebe deteta
Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizičkog i/ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja, njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje ili moć (SZO, 1999).
Fizičko zlostavljanje deteta je ono koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog fizičkog povređivanja deteta usled činjenja ili nečinjenja za koje se razumno može smatrati da spada u domen kontrole od strane roditelja ili osobe koja je u položaju da ima odgovornost, moć ili poverenje u odnosu na dete, pri čemu treba praviti razliku između zlostavljanja i nenamerne ozlede, odnosno fizičkih znakova i simptoma koji podražavaju namerno ozleđivanje ali su, ustvari, posledica ili su potpomognuti organskim stanjima od kojih dete pati. Akti zlostavljanja mogu biti jednokratni ili više puta ponavljani.
Primeri fizičkog zlostavljanja su: udaranje, šutiranje, trešenje, davljenje, bacanje, trovanje, paljenje, posipanje vrućom vodom ili izlaganje deteta delovanju vrele pare i sl. U fizičko zlostavljanje spada i namerno izazivanje simptoma bolesti kod deteta od strane roditelja, staratelja ili druge odrasle osobe koja je odgovorna za dete (tzv. Munchausen syndrome by proxy).
Seksualna zloupotreba deteta je uključivanje deteta u seksualnu aktivnost koju ono ne shvata u potpunosti, sa kojom nije saglasno ili za koju nije razvojno doraslo i nije u stanju da se sa njom saglasi, ili onu kojom se krše zakoni ili socijalni tabui društva.
Seksualna zloupotreba deteta ispoljava se kao aktivnost između deteta i odrasle osobe ili drugog deteta koje se, zbog svog uzrasta ili razvoja, nalazi u položaju koji mu daje odgovornost, poverenje ili moć, gde aktivnost ima za cilj da pruži uživanje ili zadovolji potrebe druge osobe.
Seksualnom zloupotrebom deteta smatra se i:
- navođenje ili primoravanje deteta na učešće u seksualnim aktivnostima, bilo da se radi o kontaktnim (npr. seksualni odnos, seksualno dodirivanje i sl.) ili nekontaktnim aktivnostima (npr. izlaganje pogledu, egzibicionizam i sl.);
- esksploatatorsko korišćenje deteta za prostituciju, pornografiju ili druge nezakonite seksualne radnje.
Ne smatra se seksualnom zloupotrebom ponašanje u vidu istraživanja sopstvenog tela koje odgovara uzrastu deteta kada se, posebno kod adolescenata, istražuje sopstveno telo i seksualnost, koje ne podrazumeva aktivnost između deteta i odrasle osobe.
Emocionalna zloupotreba obuhvata propuštanje da se obezbedi razvojno prikladna, podržavajuća sredina, uključujući i dostupnost primarne figure/figure privrženosti, kako bi dete moglo razviti stabilne emocionalne i socijalne sposobnosti koje odgovaraju njegovom ličnom potencijalu. Emocionalna zloupotreba obuhvata i postupke kojima se vrši omalovažavanje, ocrnjivanje, okrivljavanje bez razloga, kojima se preti, zastrašuje, ograničava kretanje deteta, vrši diskriminacija, ismejava ili se upražnjavaju drugi oblici nefizičkog, neprijateljskog ili odbacujućeg postupanja.
Emocionalna zloupotreba podrazumeva vezu između primarnog pružaoca/ili pružalaca nege i deteta u kojoj se detetu nanosi stvarna šteta, odnosno koja može potencijalno biti štetna po dete. Ovo obuhvata razvojno neprikladne, nedovoljne ili nedosledne odnose sa detetom i uključuje: izlaganje zbunjujućim ili traumatskim događajima i okolnostima (npr. porodičnom nasilju), upotrebu deteta za ispunjavanje psiholoških potreba pružaoca nege, aktivno "potkupljivanje" deteta, kao i propuštanje da se unapređuje detetova socijalna adaptacija (uključujući izolaciju).
5. Zanemarivanje i nemarno postupanje
Zanemarivanje predstavlja propuštanje pružaoca nege - roditelja, odnosno druge osobe koja je preuzela roditeljsku odgovornost ili obavezu da neguje dete čak i tokom kraćeg vremena (npr. bebisiter), da obezbedi razvoj deteta u svim oblastima: zdravlja, obrazovanja, emocionalnog razvoja, ishrane, smeštaja i bezbednih životnih uslova, a u okviru razumno raspoloživih sredstava porodice ili pružaoca nege, što izaziva ili može, sa velikom verovatnoćom, narušiti detetovo zdravlje ili fizički, mentalni, duhovni, moralni ili društveni razvoj. Ovo obuhvata i propuste u obavljanju pravilnog nadzora i zaštite deteta od povređivanja u onolikoj meri u kojoj je to izvodljivo.
Komercijalna ili druga vrsta eksploatacije deteta odnosi se na korišćenje deteta za rad ili za druge aktivnosti, a u korist drugih osoba. Ovo obuhvata rad dece i prostituciju dece, kidnapovanje dece i/ili prodaju dece u svrhe radne ili seksualne eksploatacije, eksploatatorsko korišćenje dece za pornografske predstave i materijale i dr. Ove aktivnosti imaju za posledicu narušavanje detetovog fizičkog ili mentalnog zdravlja, obrazovanja, kao i moralnog, socijalnog i emocionalnog razvoja.
1. Stručni timovi za zaštitu dece
U svrhu uspostavljanja i realizacije procesa zaštite dece predviđenog Posebnim protokolom neophodno je uspostaviti sledeće stručne timove za zaštitu dece i definisati njihovu strukturu, ulogu, odgovornosti i načine komunikacije:
- Interni tim
- Eksterni tim
- Tim za vođenje centralne evidencije.
Posebnim protokolom predviđeno je da se unutar svake ustanove socijalne zaštite oformi Interni tim za zaštitu dece.
1.1.1. Formiranje i struktura Internog tima
Interni tim se sastoji od minimum 2 do 3 osobe, a u ustanovama sa većim brojem zaposlenih Interni tim može brojati i više članova. Jedan od članova ovog tima vrši dužnost vođe Internog tima.
Članove Internog tima imenuje direktor ustanove iz sastava stručnog osoblja ustanove.
Kriterijumi za izbor u Interni tim su:
• posedovanje znanja iz oblasti zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja;
• posebna obučenost za primenu Opšteg i Posebnog protokola;
•detaljno poznavanje unutrašnje organizacije ustanove;
• poštovanje opštih etičkih principa i visokih standarda prakse u svakodnevnom radu;
• da profesionalna i lična biografija člana tima na sadrži zlostavljanje i nasilno ponašanje;
• dobre sposobnosti komunikacije sa decom i odraslima u ustanovi i van ustanove.
Interni tim je direktno odgovoran za svoj rad direktoru ustanove.
Radi efikasnog funkcionisanja Internog tima neophodno je da:
• članovi Internog tima treba da budu poznati svima unutar ustanove (ostalom osoblju-stručnim radnicima, tehničkom i pomoćnom osoblju, deci u ustanovi);
• njihova imena i broj telefona moraju biti istaknuti na vidnom mestu u ustanovi, koje je lako dostupno svim zaposlenim, a naročito deci;
• članovi Internog tima treba da budu dostupni 24 časa i u stanju da međusobno komuniciraju u kratkom roku.
1.1.2. Zadaci Internog tima
Specifični zadaci Internog tima su da:
• prima prijave o saznanju ili zabrinutosti da je dete doživelo ili je u opasnosti da doživi zlostavljanje ili zanemarivanje,
• prikuplja informacije o događaju i o detetu,
• hitno preduzima mere za bezbednost deteta i ostale dece u ustanovi,
• prijavljuje slučaj direktoru ustanove, Eksternom timu i Timu za vođenje centralne evidencije,
• blisko sarađuje sa Eksternim timom u daljem procesu ispitivanja, procene i pravljenju plana zaštite deteta i ostale dece u ustanovi,
• organizuje sprovođenje plana zaštite deteta i ostale dece u ustanovi,
• obezbeđuje participaciju deteta u postupku,
• neprekidno vodi računa da sigurnost i najbolji interes deteta budu na prvom mestu,
• u saradnji sa direktorom ustanove obezbedi unapred pripremljenu strategiju u odnosu na komunikaciju sa medijima i širom javnošću.
Poslove Eksternog tima obavlja Tim za zaštitu dece Centra za socijalni rad ili multisektorski Tim za zaštitu dece kojeg formira Centar za socijalni rad sa sedištem u okrugu na čijoj teritoriji se nalazi ustanova socijalne zaštite.
Zadaci Eksternog tima su da:
• prima prijave od Internog tima o sumnji na zlostavljanje/zanemarivanje deteta;
• sprovodi proces ispitivanja i utvrđivanja relevantnih činjenica u vezi sa sumnjom na zlostavljanje deteta/dece u ustanovi;
• donosi zaključak u vezi sa zlostavljanjem/zanemarivanjem deteta;
• predlaže mere u odnosu na dete/ostalu decu u ustanovi i počinioca.
Detaljan opis postupaka koje sprovode Interni i eksterni tim se nalaze u nastavku teksta.
1.3. Tim za vođenje centralne evidencije
Tim za vođenje centralne evidencije formira resorno ministarstvo, a pri Sektoru za zaštitu porodice i dece. Ovaj tim vodi centralnu evidenciju o svim prijavljenim slučajevima zlostavljanja i zanemarivanja dece u ustanovama socijalne zaštite.
2. Odgovornost za primenu Posebnog protokola
Primena Posebnog protokola je odgovornost svih zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, a direktor ustanove je posebno odgovoran za:
• upoznavanje osoblja i dece u ustanovi sa Posebnim protokolom;
• dostupnost teksta Posebnog protokola svim zaposlenima;
• imenovanje članova Internog tima u ustanovi;
• stvaranje (obezbeđivanje) uslova za nesmetan rad Internog tima i za nesmetanu komunikaciju sa Eksternim timom.
• preduzimanje mera koje su mu Posebnim protokolom date u nadležnost.
Interni tim u ustanovi je odgovoran za sprovođenje procedure u skladu sa Posebnim protokolom.
3. Redosled postupaka u procesu zaštite
3.1. Otkrivanje zlostavljanja i zanemarivanja deteta
Zlostavljanje i zanemarivanje dece najčešće se otkriva na sledeće načine:
• prisustvovanjem osoblja i/ili druge dece situaciji zlostavljanja ili zanemarivanja deteta;
• prepoznavanjem povrede na detetu ili na osnovu ponašanja deteta koje ukazuje na mogućnost zlostavljanja/zanemarivanja deteta;
• poveravanjem, koje može biti direktno od strane samog deteta ili indirektno od strane druge dece u ustanovi ili drugih osoba iz ustanove ili van nje, koje imaju saznanje ili sumnju da je dete zlostavljano.
Svi zaposleni u ustanovi imaju pravo i dužnost da prijave Internom timu svaku sumnju na zanemarivanje i zlostavljanje deteta.
Pravo i dužnost svih dečjih, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, ustanova socijalne zaštite, pravosudnih i drugih državnih organa, udruženja i građana da obaveste javnog tužioca ili organ starateljstva o razlozima za zaštitu prava deteta, propisano je odredbom člana 263. stav 3. Porodičnog zakona ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 18/05).
Ako u radnji ili propustu kojim su dovedeni u opasnost život ili zdravlje deteta postoje elementi krivičnog dela, obavezno je da se slučaj prijavi javnom tužilaštvu ili organu unutrašnjih poslova (Čl. 222. i 223. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01, 68/02 i "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 58/04). Prijavljivanje u tom slučaju vrši, po pravilu, direktor ustanove.
Podnosilac prilikom prijavljivanja, treba, ako je to moguće, da navede dokaze koji su mu poznati te da preduzme mere da bi se sačuvali tragovi krivičnog dela, predmeti na kojima je, ili pomoću kojih je učinjeno krivično delo i drugi dokazi.
Član Internog tima koji je primio prijavu dužan je da odmah popuni formular za prijavljivanje, odmah obavesti ostale članove Internog tima i direktora ustanove.
Svi zaposleni nakon prijavljivanja sumnje na zlostavljanje i zanemarivanje, treba aktivno da pomažu Internom i Eksternom timu u daljem procesu zaštite deteta.
3.4. Neodložne intervencije za zaštitu deteta
Prvi zadatak članova Internog tima je osiguravanje fizičke bezbednosti deteta. Ukoliko dete ima vidljive povrede ili je zlostavljano na način koji može da dovede do fizičkih oštećenja ili bolesti, zadatak članova Internog tima je da organizuju HITNO zdravstveno zbrinjavanje deteta.
Članovi Internog tima dužni su, takođe, da provere bezbednost druge dece unutar ustanove, odnosno da li su bila izložena ili postoji neposredna opasnost da mogu biti izložena zlostavljanju i zanemarivanju i preduzmu adekvatne mere njihove zaštite u skladu sa Protokolom za zaštitu dece.
Članovi Internog tima, zajedno sa vaspitačem zaduženim za dete (ukoliko on nije označeni zlostavljač), preduzimaju mere zaštite bezbednosti deteta kojima se otklanja rizik od ponavljanja zlostavljanja.
3.5. Postupak prema označenom zlostavljaču
Kada je označeni počinilac zlostavljanja deteta/dece lice zaposleno u ustanovi, direktor ustanove je dužan da ga obavesti o iskazanim tvrdnjama protiv njega i započetom procesu zaštite deteta.
Ukoliko je direktor obavešten od Internog tima da bezbednost deteta/dece zahteva udaljenje zaposlenog sa radnog mesta dužan je da odmah u odnosu na njega preduzima mere predviđene opštim aktima.
Ukoliko je označeni počinilac član Internog tima, obaveza ostalih članova Internog tima je da odmah o tome obaveste direktora ustanove i Eksterni tim. Direktor ustanove po hitnom postupku imenuje novog člana Internog tima koji se uključuje u proces zaštite deteta, a prema označenom počiniocu preduzima mere kao i prema svim ostalim zaposlenima.
Ukoliko je označeni počinilac direktor ustanove, članovi Internog tima dužni su da odmah o tome obaveste Eksterni tim i resorno Ministarstvo.
3.6. Postupanje Internog tima u odnosu na zaštitu deteta
Postupanje Internog tima u odnosu na zaštitu deteta mora da započne istoga dana kada je prijava primljena, a kada su život ili zdravlje deteta neposredno ugroženi postupak mora započeti odmah nakon prijema prijave (vidi gor: Neodložne intervencije). U svakom slučaju, postupak mora da započne najkasnije u roku od 24 časa, do kada se mora održati i prvi sastanak tima.
Interni tim mora na prvom sastanku razmotriti prijavu i realizovati početnu procenu (hitno razmatranje), što znači najkasnije u roku od 24 časa.
Početna procena Internog tima treba da odgovori na osnovna pitanja:
• Da li je dete ugroženo?
• Koji rizici po dete se mogu identifikovati na osnovu početne procene?
• Da li ima razumnog osnova za sumnju da postoji ozbiljna opasnost za oštećenje detetovog zdravlja i razvoja?
• Koje mere zaštite se mogu pružiti detetu, na osnovu dosadašnjih podataka i zaključaka početne procene?
Na osnovu podataka kojim raspolažu članovi Internog tima već na prvom sastanku donose zaključak:
• da postoje razumni razlozi da se veruje da je dete bilo ili može biti zlostavljano ili zanemareno te da je potrebno uključivanje Eksternog tima radi sprovođenja ispitivanja;
• da ne postoje razumni razlozi da se veruje da je dete bilo ili može biti zlostavljano ili zanemareno, te da nije potrebno posebno ispitivanje od strane Eksternog tima.
Kada je za donošenje zaključaka Internog tima potrebno prikupiti dodatne informacije i pojašnjenja, odluka se može doneti na nekom od narednih sastanaka, a najkasnije u roku od 72 sata.
VAŽNO: Eksterni tim treba obavestiti o svakoj prijavi koju je Interni tim primio, čak i kada je Interni tim doneo odluku da nije potrebno dalje ispitivanje. Eksterni tim donosi konačnu odluku da li će se dalje ispitivanje vršiti ili ne. |
3.7. Obaveštavanje Eksternog tima i Tima za vođenje centralne evidencije
Vođa Internog tima o svakom prijavljenom slučaju sumnje na zlostavljanje deteta u ustanovi u pismenoj formi obaveštava Eksterni i Tim za vođenje centralne evidencije i to najkasnije u roku od 72 sata.
3.8. Evidencija i dokumentacija
Interni tim ima obavezu da o svim prijavama na zlostavljanje i zanemarivanje dece u ustanovi vodi evidenciju (kao i prijavama dostavljenim Eksternom i Timu za vođenje centralne evidencije).
Precizno beleženje podataka koji se odnose na okolnosti zlostavljanja i zanemarivanja deteta su od ogromnog značaja za proces njegove. Ta dokumentacija je pouzdan, a ponekad i jedini, izvor informacija i dokaz o zlostavljanju u daljem postupku zaštite deteta. Ova dokumentacija sadrži i beleženje svih sastanaka Internog tima, preduzetim aktivnostima na zaštiti deteta, praćenju ishodu.
Vođa Internog tima, nakon okončanja celokupnog procesa zaštite deteta, o ishodu i daljim merama zaštite obaveštava i Tim za vođenje centralne evidencije.
3.9. Interni tim kao pomoć i podrška Eksternom timu
Interni tim, pored brige za bezbednost deteta, obezbeđuje i preduslove za započinjanje procesa ispitivanja koje sprovodi Eksterni tim. U tom smislu Interni tim će do dolaska Eksternog tima u ustanovu:
• obavestiti uputni organ starateljstva o sumnji/zlostavljanju deteta;
• zatražiti saglasnosti staratelja za razgovor sa detetom;
• zatražiti saglasnosti od roditelja, ukoliko im roditeljska prava nisu suspendovana;
• pripremiti dete i ostalu decu za razgovor sa Eksternim timom.
3.10. Postupanje Eksternog tima na zaštiti deteta
Eksterni tim u ustanovi sprovodi proces ispitivanja i utvrđivanja relevantnih činjenica u vezi sa sumnjom na zlostavljanje deteta/dece u ustanovi.
Ispitivanje koje u ustanovi sprovodi Eksterni tim ima za cilj:
• da prikupi podatke o zlostavljanju zanemarivanju deteta;
• da intervjuiše dete koje je bilo izloženo zlostavljanju/zanemarivanju, a po potrebi i drugu decu u ustanovi;
• da intervjuiše osoblje ustanove, uključujući direktora, kao i sve druge relevantne osobe (roditelje/staratelja, nastavnike deteta, zdravstvenog radnika koji je pregledao dete);
• da dođe do zaključaka u vezi sa zlostavljanjem/zanemarivanjem deteta;
• da predloži mere u odnosu na dete i počinioca;
• da proceni budući rizik od zlostavljanja/zanemarivanja deteta;
• da predloži mere za unapređenje bezbednosti sve dece u ustanovi.
Ispitivanje koje Eksterni tim obavlja uključuje:
• razgovor sa detetom
• razgovor sa drugom decom
• razgovor sa osobom koja je označena kao zlostavljač
• razgovor sa drugim osobama zaposlenim u ustanovi.
Eksterni tim je dužan da ispitivanje započne u roku od pet radnih dana od prijema prijave Internog tima (osim ako situacija ne nalaže hitniji postupak), a ispitivanje treba da se završi u roku od narednih sedam radnih dana.
Tokom celog postupka važno je prevashodno voditi računa o bezbednosti deteta/sve dece u ustanovi.
3.11. Zaključak i preporuke Eksternog tima
Članovi Eksternog tima, nakon okončanja postupka ispitivanja, sačinjavaju detaljan izveštaj u odnosu na prijavljeni slučaj zlostavljanja/zanemarivanja, koji obavezno treba da sadrži zaključak u odnosu na prijavljenu sumnju na zlostavljanje/zanemarivanje deteta i preporuke za mere zaštite deteta/dece u ustanovi.
Zaključak Eksternog tima može biti da:
• jeste potvrđena sumnja na zlostavljanje deteta
• nije potvrđena sumnja na zlostavljanje deteta.
Preporuke Eksternog tima treba da sadrže predlog konkretnih mera u odnosu na:
• stanje i potrebe deteta koje je bilo izloženo zlostavljanju/zanemarivanju za intervencijama (zdravstvenim, edukativnim, psihosocijalnim);
• potrebe za unapređenjem bezbednosti sve dece u instituciji (proaktivne strategije);
• postupak prema označenom počiniocu (prijava nadležnom tužiocu).
Eksterni tim podnosi pisani izveštaj direktoru ustanove i Internom timu. Izveštaj Eksternog tima treba da sadrži detaljno obrazloženje donetih zaključaka i predloženih mera.
3.12. Zajednički sastanak i Plan zaštite
Po sačinjavanju izveštaja i donošenju zaključaka Eksternog tima, prijavljeni slučaj se mora razmotriti na zajedničkom sastanku kojeg saziva direktor ustanove.
Zajedničkom sastanku prisustvuju: direktor ustanove, članovi Internog tima, članovi Eksternog tima i predstavnici uputnog centra za socijalni rad, vaspitač i druga osobe koje su važne za dete, staralac deteta. Ukoliko je lekar ili neki drugi stručnjak sarađivao u celokupnom procesu zaštite deteta, te osobe takođe moraju biti pozvane. Ovaj sastanak se organizuje sa ciljem sačinjavanja plana zaštite deteta i dogovora oko njegove realizacije.
Obaveza Eksternog tima je da na zajedničkom sastanku iznese i obrazloži svoj izveštaj na osnovu koga se zajednički pravi plan zaštite deteta/dece u ustanovi.
Plan zaštite deteta realizuju članovi Internog tima, staralac deteta i osoblje ustanove, a prema dogovoru koji se postigne na zajedničkom sastanku. Plan zaštite treba da sadrži jasne pojedinačne zadatke i odgovornosti svih koji učestvuju u procesu zaštite kao i rokove za izvršenje tih zadataka i praćenje ishoda.
Izvršenje plana i ishodi se moraju proceniti u roku od tri meseca najduže, a ovaj rok se može smanjiti, produžiti ili ukinuti samo kroz prethodno razmatranje i procenu najboljeg interesa deteta.