PRAVILNIKO PREVENTIVNIM MERAMA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD PRI IZLAGANJU ELEKTROMAGNETSKOM POLJU("Sl. glasnik RS", br. 117/2012) |
Ovim pravilnikom propisuju se zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera sa ciljem otklanjanja ili smanjenja rizika od nastanka oštećenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu pri izlaganju elektromagnetskom polju od 0 Nz do 300 GHz na radnom mestu, granične vrednosti izloženosti i akcione vrednosti.
Ovaj pravilnik primenjuje se na radnim mestima na kojima postoji rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenih usled poznatih kratkoročnih neželjenih dejstava koje u ljudskom telu izaziva protok indukovane struje, energija apsorpcije, kao i struja dodira.
Ovaj pravilnik se ne primenjuje na:
1) radnim mestima na kojima su zaposleni izloženi dugoročnom dejstvu elektromagnetskog polja;
2) radnim mestima na kojima su zaposleni izloženi riziku koji nastaje usled kontakta sa provodnicima pod naponom.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) elektromagnetska polja - jesu statička električna i magnetska polja, kao i vremenski promenljiva električna, magnetska i elektromagnetska polja frekvencija do 300 GHz;
2) granične vrednosti izloženosti - jesu granice izloženosti dejstvu elektromagnetskih polja koje su neposredno zasnovane na utvrđenim uticajima na zdravlje i njihovim biološkim razlozima, a čije poštovanje obezbeđuje da zaposleni izloženi elektromagnetskom polju jesu zaštićeni od svih poznatih štetnih uticaja na zdravlje;
3) akcione vrednosti - jesu veličine direktno merljivih parametara datih u vidu jačine električnog polja (E), jačine magnetskog polja (H), gustine magnetskog fluksa (B) i površinske gustine snage (S), kod kojih mora da bude preduzeta jedna ili više mera utvrđenih ovim pravilnikom. Poštovanje akcionih vrednosti delovanja obezbeđuje da granične vrednosti izloženosti neće biti prekoračene.
Granične vrednosti izloženosti i akcione vrednosti
Granične vrednosti izloženosti i akcione vrednosti za elektromagnetska polja (Prilog) odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Poslodavac je dužan da za sva radna mesta u radnoj okolini na kojima postoji mogućnost izlaganja zaposlenih elektromagnetskom polju, izvrši procenu rizika od nastanka oštećenja zdravlja zaposlenih tako što procenjuje i, ako je potrebno obezbedi da se, meri i/ili izračunava nivo elektromagnetskih polja kojima su zaposleni izloženi, sa ciljem da utvrdi način i mere za otklanjanje ili smanjenje tih rizika.
Za procenu, merenje i/ili izračunavanje nivoa izloženosti zaposlenih elektromagnetskim poljima poslodavci mogu da primene naučno priznate standarde ili smernice uzimajući u obzir granične vrednosti izloženosti i akcione vrednosti iz Priloga ovog pravilnika, a kada je to potrebno, mogu uzeti u obzir nivo elektromagnetskih polja koje su naveli proizvođači opreme, u skladu propisima o bezbednosti proizvoda, tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti.
Na osnovu procene nivoa elektromagnetskih polja izvršenih u skladu sa stavom 2. ovog člana, u slučaju prekoračenja akcionih vrednosti iz Priloga ovog pravilnika, poslodavac procenjuje i, ako je potrebno, izračunava da li su prekoračene granične vrednosti izloženosti.
Procenu, merenje i/ili izračunavanje nivoa izloženosti zaposlenih, iz st. 1. i 2. ovog člana, poslodavac nije dužan da izvrši na radnim mestima gde je izvršena procena sa aspekta izlaganja stanovništva elektromagnetskim poljima, u skladu sa propisima o životnoj sredini.
Poslodavac je dužan da na osnovu utvrđenih štetnosti koje nastaju usled izloženosti elektromagnetskom polju, angažuje pravno lice sa licencom za vršenje preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline.
Poslodavac je dužan da prilikom procene rizika uzima u obzir:
1) nivo, spektar frekvencije, trajanje i vrstu izloženosti;
2) granične vrednosti izloženosti i akcione vrednosti iz Priloga ovog pravilnika;
3) sve posledice po zdravlje i bezbednost zaposlenih koji su izloženi posebnom riziku;
4) sve posredne posledice, kao što su:
(1) interferencija sa elektronskim medicinskim uređajima i opremom (uključujući pejsmejkere i druge implante),
(2) rizik od projektila u vidu objekata od feromagnetskih materijala u statičkim magnetskim poljima sa gustinom magnetskog fluksa većom od 3 mT,
(3) inicijacija elektro-eksplozivnih naprava (detonatora),
(4) požari i eksplozije koji su rezultat paljenja zapaljivih materijala varnicama izazvanim indukovanim poljima, dodirnim strujama ili električnim pražnjenjima;
5) postojanje opreme koja je projektovana da smanji nivoe izloženosti elektromagnetskim poljima;
6) informacije o rezultatima dobijenim na osnovu praćenja zdravstvenog stanju uključujući objavljene podatke;
7) višestruke izvore izloženosti;
8) istovremenu izloženost poljima različitih frekvencija.
Poslodavac je dužan da izvrši delimičnu izmenu i/ili dopunu akta o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti i promene nivoa rizika u procesu rada ili kada rezultati praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog pokažu da je to neophodno.
Poslodavac je dužan da uzimajući u obzir savremena tehnička rešenja i dostupnost mera za kontrolu rizika na njegovom izvoru, polazeći od načela primene preventivnih mera, rizik koji nastaje usled izloženosti zaposlenih elektromagnetskom polju otkloni ili smanji na najmanju moguću meru.
Na osnovu procene rizika iz člana 5. ovog pravilnika, kada su akcione vrednosti (Prilog - Tabela 2.), prekoračene poslodavac je dužan da odmah donese i sprovede plan aktivnosti koji sadrži tehničke i/ili organizacione mere za smanjenje izloženosti elektromagnetskim poljima, sa ciljem da se spreči izloženost koja prelazi granične vrednosti izloženosti (Prilog - Tabela 1.), uzimajući u obzir naročito:
1) druge metode rada kojima se obezbeđuje smanjenje izloženosti elektromagnetskom polju;
2) izbor odgovarajuće opreme za rad koja emituje manje nivoe elektromagnetskih polja uzimajući u obzir radove koje treba izvršiti;
3) tehničke mere kojima se smanjuju emisije elektromagnetskih polja, uključujući kada je to neophodno, upotrebu graničnih prekidača, štitnika ili sličnih mehanizama za zaštitu zdravlja;
4) odgovarajuće programe održavanja opreme za rad, radnih mesta i mesta na kojima zaposleni rade;
5) projektovanje i raspored radnih mesta;
6) ograničenje trajanja i intenziteta izloženosti;
7) dostupnost odgovarajućih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
Poslodavac je dužan da, na osnovu procene rizika iz člana 5. ovog pravilnika, radna mesta u prostoru na kojima zaposleni mogu da budu izloženi elektromagnetskim poljima preko akcionih vrednosti označi odgovarajućim oznakama, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, osim kada granične vrednosti izloženosti iz Priloga - Tabela 1. ovog pravilnika nisu prekoračene i kada ne postoji mogućnost pojave nastanka rizika na radnom mestu od elektromagnetskog polja.
Poslodavac je dužan da, kada postoji rizik prekoračenja graničnih vrednosti izloženosti, prostor iz stava 3. ovog člana, identifikuje i ograniči pristup tom prostoru kada je to tehnički izvodljivo.
Poslodavac je dužan da obezbedi da zaposleni ni u kom slučaju ne budu izloženi elektromagnetskim poljima iznad graničnih vrednosti izloženosti.
Ako i pored mera koje preduzima poslodavac izloženost zaposlenih elektromagnetskom polju prelazi granične vrednosti izloženosti, poslodavac je dužan, da što je moguće pre, sprovede sve posebne, odnosno dodatne preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, kako bi izloženost elektromagnetskom polju bila ispod granične vrednosti izloženosti.
Poslodavac je dužan da što je moguće pre, ukoliko je izloženost veća od granične vrednosti izloženosti elektromagnetskom polju, utvrdi razloge zbog kojih je došlo do prekoračenja granične vrednosti izloženosti i da na odgovarajući način prilagodi preventivne mere za bezbednost i zdravlje na radu kako bi sprečio ponovo prekoračenje granične vrednosti izloženosti elektromagnetskom polju.
Poslodavac je dužan da prilagodi mere, iz stava 2. ovog člana, zaposlenima kojima je potrebno obezbediti posebnu zaštitu.
Informisanje i osposobljavanje zaposlenih
Poslodavac je dužan da zaposlenima koji jesu izloženi elektromagnetskom polju i/ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi sve informacije o merama koje se preduzimaju sa ciljem ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova rada pri izlaganju elektromagnetskom polju, kao i da te zaposlene u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika koji nastaju pri izlaganju elektromagnetskom polju, a naročito o:
1) merama koje se preduzimaju kako bi se rizici od elektromagnetskog polja otklonili ili smanjili u skladu sa ovim pravilnikom;
2) vrednostima i značaju graničnih vrednosti izloženosti, akcionih vrednosti i povezanih potencijalnih rizika;
3) rezultatima procene rizika, kao i značenje tih rezultata;
4) načinu na koji se otkrivaju i prijavljuju štetni uticaji na zdravlje zaposlenih, koji su rezultat izloženosti;
5) okolnostima pod kojima zaposleni imaju pravo na praćenje zdravstvenog stanja;
6) bezbednom načinu rada kako bi se smanjila izloženost elektromagnetskom polju.
Saradnja poslodavca i zaposlenih
Poslodavac i zaposleni, odnosno njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu dužni su da sarađuju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na izloženost elektromagnetskim poljima i primeni preventivnih mera.
Praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih
Poslodavac je dužan da obezbedi propisano praćenje zdravstvenog stanja za zaposlene koji rade, ili treba da rade, na radnim mestima za koje se na osnovu rezultata procene rizika, iz člana 5. ovog pravilnika, utvrdi da su radna mesta sa povećanim rizikom od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja.
Poslodavac je dužan da zaposlenog koji radi na radnom mestu na kojem je izloženost veća od granične vrednosti izloženosti elektromagnetskom polju uputi na ciljani lekarski pregled.
Ciljani lekarski pregled, iz stava 2. ovog člana, vrši se na način, po postupku i u rokovima kao i prethodni i periodični lekarski pregled zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Kada se utvrdi oštećenje zdravlja zaposlenog kao rezultat izloženosti elektromagnetskim poljima, poslodavac je dužan da izvrši delimičnu izmenu i dopunu procene rizika iz člana 5. ovog pravilnika.
Poslodavac je dužan da obezbedi pristup rezultatima procene rizika, iz člana 5. ovog pravilnika, nadležnom zdravstvenom organu koji prati zdravstveno stanje zaposlenih.
Rezultati o praćenju zdravstvenog stanja čuvaju u odgovarajućoj formi kojom se obezbeđuje mogućnost naknadnog uvida uz poštovanje obaveze o poverljivosti ličnih podataka.
Svakom zaposlenom potrebno je obezbediti pristup njegovim podacima o zdravstvenom stanju, na lični zahtev.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2017. godine.
GRANIČNE VREDNOSTI IZLOŽENOSTI I AKCIONE VREDNOSTI ZA ELEKTROMAGNETSKA POLJA
Fizičke veličine koje se koriste za utvrđivanje izloženosti zaposlenih elektromagnetskim poljima jesu:
1) struja dodira (Ic) između zaposlenog i nekog predmeta (objekta) izloženog električnom polju i koja se izražava u amperima (A). Provodan objekat u električnom polju može da bude naelektrisan pod dejstvom tog polja;
2) gustina struje (J), kao količnik jačine struje i površine normalne na njen tok, kada struja postoji po zapremini provodnika kao što je ljudsko telo ili njegov deo, izražena u amperima po kvadratnom metru (A/m2);
3) jačina električnog polja (E), kao vektorska veličina koja je količnik električne sile koja deluje na naelektrisanu česticu i naelektrisanja te čestice. Sila ne zavisi od kretanja čestice u prostoru. Jačina električnog polja, izražena u voltima po metru (V/m);
4) jačina magnetskog polja kao vektorska veličina (H), koja, zajedno sa magnetskom indukcijom, određuje magnetsko polje u nekoj tački prostora, izražena u amperima po metru (A/m);
5) magnetska indukcija (gustina magnetskog fluksa) kao vektorska veličina (B), koja opisuje magnetsko polje, koja se ispoljava silom koja deluje na čestice u pokretu, izražena u teslama (T - Wb/m2). U slobodnom prostoru i u biološkim materijalima, magnetskom polju jačina 1 A m-1 odgovara magnetska indukcija od 4π 10-7 T. U slobodnom prostoru - između magnetske indukcije u teslama i jačine magnetskog polja u amperima po metru važi relacija V = μ0H, gde je μ0 = 4π10-7;
6) gustina snage (S), kao veličina pogodna za karakterizaciju polja vrlo visokih frekvencija, pri kojima je dubina prodiranja u ljudsko telo mala. To je količnik snage zračenja, koje pada vertikalno na površinu, i te površine izražene u vatima po metru kvadratnom (W/m2);
7) specifična energija apsorpcije (SA), kao apsorbovana energija svedena na jedinicu mase biološkog tkiva, izražena u džulima po kilogramu (J/kg). U ovom pravilniku se ova veličina koristi za ograničavanje netermičkih efekata koji potiču od impulsnog mikrotalasnog zračenja;
8) specifična brzina apsorbovanja energije (SAR), u proseku za celo telo ili za delove tela, odnosno mera brzine apsorpcije energije svedena na jedinici mase, izražava se u vatima po kilogramu (W/kg). SAR za čitavo telo je široko rasprostranjena mera povezivanja nepovoljnih termičkih efekata i izlaganja radio frekvencijama (RF). Pored SAR-a usrednjenog za čitavo telo, lokalne vrednosti SAR-a su potrebne da bi se procenila i ograničila prekomerna energetska izloženost malih delova tela do čega dolazi kod specijalnih uslova izlaganja. Primeri takvih uslova su: osoba u kontaktu sa uzemljenim delovima opreme i instalacija izložena niskofrekventnom RF zračenju i osobe izložene bliskom polju zračenja antene.
Od ovih veličina, magnetska indukcija, struja dodira, jačina magnetskog i jačina električnog polja mogu da se mere direktno.
GRANIČNE VREDNOSTI IZLOŽENOSTI
U zavisnosti od frekvencije sledeće fizičke veličine koriste se za definisanje graničnih vrednosti izloženosti elektromagnetskom polju:
1) granične vrednosti izloženosti predviđene su za gustinu struje za vremenski promenljiva polja do 1 Hz, u cilju sprečavanja uticaja na kardiovaskularni i centralni nervni sistem;
2) granične vrednosti izloženosti između 1 Hz i 10 MHz predviđene su za gustinu struje u cilju sprečavanja uticaja na funkcije centralnog nervnog sistema;
3) granične vrednosti izloženosti između 100 kHz i 10 GHz za SAR predviđene su da spreče termički uticaj na čitavo telo i prekomerno lokalno zagrevanje tkiva. U opsegu od 100 kHz do 10 MHz, predviđene su granične vrednosti i za gustinu struje, i za SAR;
4) granične vrednosti izloženosti između 10 GHz i 300 GHz predviđene su za gustinu snage da bi se sprečilo prekomerno lokalno zagrevanje tkiva na površini tela ili u njenoj blizini.
Tabela 1.
Granične vrednosti izloženosti kada se zadovolje svi uslovi
Opseg frekvencije |
Gustina struje za glavu i trup |
Prosek za celo telo SAR |
Lokalizovan SAR |
Lokalizovan SAR |
Gustina snage |
do 1 Hz |
40 |
- |
- |
- |
- |
1-4 Hz |
40/f |
- |
- |
- |
- |
4-1 000 Hz |
10 |
- |
- |
- |
- |
1000 Hz-100 kHz |
f/100 |
- |
- |
- |
- |
100 kHz-10 MHz |
f/100 |
0,4 |
10 |
20 |
- |
10 MHz-10 GHz |
- |
0,4 |
10 |
20 |
- |
10-300 GHz |
- |
- |
- |
- |
50 |
Napomene:
1) f je frekvencija u hercima;
2) cilj graničnih vrednosti izloženosti za gustinu struje je zaštita od akutne izloženosti uticajima na centralni nervni sistem i tkivo glave i trupa tela. Granične vrednosti izloženosti u opsegu 1 Hz do 10 MHz zasnovane su na utvrđenim negativnim uticajima na centralni nervni sistem. Takvi akutni uticaji događaju se momentalno i ne postoji naučno opravdanje za modifikaciju graničnih vrednosti izloženosti za kratkotrajnu izloženost. Međutim, budući da se granične vrednosti odnose na negativne uticaje na centralni nervni sistem, te granične vrednosti izloženosti mogu da dozvole veće gustine struje u telesnom tkivu, izuzev centralnog nervnog sistema, pod istim uslovima izloženosti;
3) zbog električne nehomogenosti tela, gustinu struje treba izračunavati kao prosek kroz poprečni presek od 1 cm2 pod pravim uglom u odnosu na smer struje;
4) za frekvencije do 100 kHz gornje vrednosti gustine struje dobijaju se množenjem vrednosti sa (2)1/2;
5) za frekvencije do 100 kHz i za pulsirajuća magnetska polja, maksimalna gustina struje povezana sa impulsima može da se izračuna na osnovu vremena uspona/pada i maksimalne brzine promene gustine magnetskog fluksa. Gustina indukovane struje tako može da se uporedi sa odgovarajućom graničnom vrednošću izloženosti. Za impulse čije trajanje iznosi tp, ekvivalentna učestalost koja će se primeniti na granične vrednosti izloženosti izračunava se kao f = 1/(2tp);
6) sve vrednosti SAR-a izračunavaju se kao prosek u periodu od šest minuta;
7) za lokalni SAR uzima se usrednjavanje na 10g povezanog tkiva; maksimalni SAR koji se tako izračunava treba da bude vrednost upotrebljena za procenu izloženosti. Tih 10g tkiva predstavljaju masu povezanog tkiva koje ima gotovo homogena električna svojstva. Prilikom određivanja mase povezanog tkiva, priznato je da taj koncept može da se primeni u kompjuterskoj dozimetriji ali može da predstavlja problem za direktna fizička merenja. Jednostavna geometrija, kao tkivo u obliku kocke, može da se koristi pod uslovom da izračunate dozimetrijske količine imaju konzervativne vrednosti u odnosu na smernice za izloženost;
8) za impulsnu izloženost u opsegu 0,3 do 10 GHz i za lokalizovanu izloženost glave, da bi se ograničili i izbegli zvučni efekti koje izaziva termoelastična ekspanzija, preporučuje se dodatna granična vrednost izloženosti. To znači da SA ne sme da pređe 10 mJ/kg u proseku na 10 g tkiva;
9) za gustine snage treba izračunati prosek za svakih 20 cm2 izložene površine i na svaki period od 68/f 1,05 - minuta (f je u GHz) kao kompenzacija za progresivno kraću dubinu prodiranja sa porastom frekvencije. Maksimalne prosečne gustine snage za 1 cm2 ne smeju da 20 puta pređu vrednost od 50 W/m2;
10) u pogledu impulsnog ili tranzijentnog elektromagnetskog polja, ili uopšte u pogledu simultane izloženosti poljima sa višestrukim frekvencijama, moraju se primeniti odgovarajuće metode procene, merenja i/ili izračunavanja kojima mogu da se analiziraju svojstva talasa i priroda interakcije, uzimajući u obzir evropske usklađene standarde koje je razvio Evropski odbor za elektrotehničku standardizaciju.
AKCIONE VREDNOSTI
Tabela 2.
Akcione vrednosti (efektivne rms vrednosti)
Opseg frekvencije |
Jačina električnog polja, E (V/m) |
Jačina magnetskog polja, H (A/m) |
Magnetska indukcija, B (µT) |
Ekvivalentna gustina snage za ravan talas, Seq (W/m2) |
Struja dodira, IC(mA) |
Indukovana struja uda, IL (mA) |
0-1 Hz |
- |
1,63x105 |
2x105 |
- |
1,0 |
- |
1-8 Hz |
20 000 |
1,63x105/f2 |
2x105/f2 |
- |
1,0 |
- |
8-25 Hz |
20 000 |
2x104/f |
2,5x104/f |
- |
1,0 |
- |
0,025-0,82 kHz |
500/f |
20/f |
25/f |
- |
1,0 |
- |
0,82-2,5 kHz |
610 |
24,4 |
30,7 |
- |
1,0 |
- |
2,5-65 kHz |
610 |
24,4 |
30,7 |
- |
0,4 f |
- |
65-100 kHz |
610 |
1 600/f |
2 000/f |
- |
0,4 f |
- |
0,1-1 MHz |
610 |
1,6/f |
2/f |
- |
40 |
- |
1-10 MHz |
610/f |
1,6/f |
2/f |
- |
40 |
- |
10-110 MHz |
61 |
0,16 |
0,2 |
10 |
40 |
100 |
110-400 MHz |
61 |
0,16 |
0,2 |
10 |
- |
- |
400-2000 MHz |
3f1/2 |
0,008f1/2 |
0,01f1/2 |
f/40 |
- |
- |
2-300 GHz |
137 |
0,36 |
0,45 |
50 |
- |
- |
Napomene:
1) f je frekvencija u jedinicama naznačenim u koloni frekvencijskih opsega;
2) za frekvencije između 100 kHz i 10 GHz, proseci Seq, E, H, B i IL izračunavaju se za periode od šest minuta;
3) za frekvencije preko 10 GHz, proseci Seq, E, H i B izračunavaju se za svaki period od 68/f 1,05 - minuta (f u GHz);
4) za frekvencije do 100 kHz, gornje akcione vrednosti za jačine polja dobijaju se množenjem efektivne (rms) vrednosti sa (2)1/2. Za impulse čije trajanje iznosi tp, ekvivalentna frekvencija koju treba primeniti za akcione vrednosti izračunava se kao f = 1/(2tp).
Za frekvencije između 100 kHz i 10 MHz, gornje akcione vrednosti za jačine polja dobijaju se množenjem odgovarajućih efektivnih (rms) vrednosti sa 10, gde je a = (0,665 log (f/10) + 0,176), f u Hz.
Za frekvencije između 10 MHz i 300 GHz, gornje akcione vrednosti za jačine polja dobijaju se množenjem odgovarajućih efektivnih (rms) vrednosti sa 32 za jačine polja i sa 1000 za ekvivalentnu gustinu snage;
5) u pogledu impulsnog ili tranzijentnog elektromagnetskog polja, ili uopšte u pogledu simultane izloženosti poljima sa višestrukim frekvencijama, moraju se primeniti odgovarajuće metode procene, merenja i/ili izračunavanja kojima mogu da se analiziraju svojstva talasa i priroda biološke interakcije, uzimajući u obzir evropske usklađene standarde koje je razvio Evropski odbor za elektrotehničku standardizaciju;
6) za gornje vrednosti impulsnih modulisanih elektromagnetskih polja, takođe se preporučuje da, za noseće frekvencije koje prelaze 10 MHz, prosek Seq koji se izračunava preko širine impulsa ne sme da pređe 1000 puta akcione vrednosti Seq -a ili jačina polja ne sme da bude više od 32 puta veća od akcione vrednosti jačine polja noseće frekvencije.