PRAVILNIKO METODAMA ISPITIVANJA SORTI KOŠTIČAVIH VOĆNIH VRSTA, RADI PRIZNAVANJA SORTI("Sl. glasnik RS", br. 121/2012) |
Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sorti koštičavih voćnih vrsta (u daljem tekstu: sorta) na oglednom polju, radi priznavanja sorte.
Metodama iz stava 1. ovog člana ispituju se određene bitne osobine sorte, radi utvrđivanja:
1) različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte (DUS test);
2) bolje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte (VCU test).
Proizvodna i upotrebna vrednost sorte utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja određenih bitnih osobina sorte koje se odnose na:
1) osmatranje fenoloških faza;
2) otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama;
3) otpornost na niske temperature;
4) prinos;
5) morfološke osobine ploda.
Sorta ima bolju proizvodnu i upotrebnu vrednost ako u toku ispitivanja određenih bitnih osobina iz stava 1. ovog člana pokaže bolje rezultate u poređenju sa tim osobinama sorte standard.
Ako podnosilac zahteva za priznavanje sorte (vlasnik sorte, odnosno ovlašćeni zastupnik) to zahteva, sorta može da se ispituje posebno na povećanu otpornost na određenu bolest, odnosno štetočinu ili na otpornost na niske temperature.
Ako se sorta ispituje posebno na povećanu otpornost na određenu bolest, odnosno štetočinu, takvo ispitivanje vrši se naučno prihvaćenom metodom za tu vrstu ispitivanja, sa ispitivanjem ostalih osobina sorte iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika.
Otpornost iz stava 2. ovog člana se ispituje za bolesti kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans), monilozu koštičavih voćaka (Monilinia laxa), virus šarke šljive (Plum pox virus), lisnu pegavost (Cocomices hiemalis).
Ako se sorta ispituje posebno na povećanu otpornost na niske temperature, takvo ispitivanje vrši se naučno prihvaćenom metodom za tu vrstu ispitivanja, sa ispitivanjem ostalih osobina sorte iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika.
Sorta se ispituje na oglednom polju u jednom, a optimalno u dva ogleda. Ogled čini parcela na kojoj je, radi ispitivanja, pod istim uslovima zasađeno pet sadnica sorte koja se ispituje i pet sadnica sorte standard.
Ako se sorta ispituje u dva ogleda, ogledi se izvode na oglednim poljima koja se nalaze na različitim lokalitetima.
Sorta se ispituje na oglednom polju u skladu sa zahtevom za priznavanje sorte u kome vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik predlaže da se sorta sadi sa sortom standard radi ispitivanja.
Sorta se ispituje na zemljištu pogodnom za gajenje koštičavih voćnih vrsta i na kome najmanje četiri godine nije gajena sorta koštičavih voćnih vrsta.
Sadnice sorte koja se ispituje i sadnice sorte standard moraju da budu kvalitetne, iste starosti i nezaražene prouzrokovačima bolesti i štetočinama.
Priprema sadnog materijala vrši se na istovetan način za sve sadnice koštičavih voćnih vrsta u ogledu.
Sađenje se vrši u optimalnom roku i pod istim uslovima za sve sadnice koštičavih voćnih vrsta u ogledu (isto vreme sadnje, isto rastojanje između biljaka i drugo).
Sve agrotehničke mere i mere zaštite sadnica koštičavih voćnih vrsta u ogledu vrše se u isto vreme i na isti način.
Sve fenološke faze koštičavih voćnih vrsta u ogledu osmatraju se (prate) kod utvrđivanja različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte, osim fenološke faze cvetanja i zrenja koje se osmatraju samo kod utvrđivanja proizvodnih i upotrebnih osobina sorte.
Kod koštičavih voćnih vrsta u ogledu beleže se datumi početka i kraja fenoloških faza cvetanja i zrenja, kao i karakteristike toka tih faza.
Otpornost sorte prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama (poljska otpornost) ispituje se na oglednom polju u uslovima standardne zaštite koštičavih voćnih vrsta.
U toku vegetacionog perioda koštičavih voćnih vrsta vrši se osmatranje intenziteta napada bolesti i štetočina na biljke u ogledu, a otpornost na bolesti i štetočine ocenjuje ocenama od jedan (1) do devet (9), pri čemu:
1) ocena 1 i 2 - znači da je otpornost jako dobra;
2) ocena 3 i 4 - znači da je otpornost dobra;
3) ocena 5 i 6 - znači da je otpornost srednje dobra;
4) ocena 7 i 8 - znači da je otpornost slaba;
5) ocena 9 - znači da je otpornost vrlo slaba.
Otpornost sorte na niske temperature ispituje se na oglednom polju tako što se posmatra intenzitet oštećenja grana, lastara i rodnih pupoljaka.
U toku perioda zimskog mirovanja koštičavih voćnih vrsta vrši se osmatranje intenziteta oštećenja delova biljke iz stava 1. ovog člana u ogledu od niskih temperatura, a stepen oštećenja ocenjuje ocenama od jedan (1) do devet (9), pri čemu:
1) ocena 1 i 2 - znači da nema oštećenja;
2) ocena 3 i 4 - znači da je oštećenje slabo;
3) ocena 5 i 6 - znači srednje oštećenje;
4) ocena 7 i 8 - znači jako oštećenje;
5) ocena 9 - znači vrlo jako oštećenje.
Morfološke osobine ploda sorte u ogledu ispituju se u tehnološkoj zrelosti ploda (zrelost za upotrebu).
Ispituju se sledeće morfološke osobine ploda sorte:
1) masa ploda;
2) veličina, uniformnost, boja i ujednačenost boje pokožice ploda.
Za utvrđivanje mase ploda sorte mere se uzorci od po 20 plodova. Uzorci se uzimaju ravnomerno sa svih delova krošnje i sa svih stabala u ogledu. Na osnovu ovih rezultata izračunava se prosečna masa ploda izražena u gramima i ukupan prinos koji se izražava u kilogramima po hektaru.
Različitost, uniformnost i stabilnost sorte ispituje se metodom određenom tehničkim uputstvom za testiranje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".