PRAVILNIKO PROGRAMU STRUČNIH ISPITA U BIBLIOTEČKO-INFORMACIONOJ DELATNOSTI, NAČINU NJIHOVOG POLAGANJA I VISINI NAKNADE ZA RAD ČLANOVA KOMISIJE ZA POLAGANJE STRUČNIH ISPITA("Sl. glasnik RS", br. 123/2012) |
Ovim pravilnikom propisuje se Program stručnih ispita u bibliotečko-informacionoj delatnosti, način njihovog polaganja i visina naknade za rad članova Komisije za polaganje stručnih ispita.
Program stručnih ispita sadrži gradivo iz sledećih predmeta:
1) Osnovi sistema državne uprave i ustavnog uređenja i propisi iz bibliotečko-informacione delatnosti;
2) Osnove bibliotekarstva;
3) Katalogizacija i predmetna i stručna klasifikacija;
4) Informatika u bibliotekarstvu;
5) Bibliografija;
6) Istorija pisma, knjige i biblioteka;
7) Zaštita bibliotečke i arhivske građe (samo za kandidate na poslovima zaštite bibliotečke građe).
Kandidati sa višim i visokim obrazovanjem rade i pismeni stručni rad iz jednog od predmeta iz stava 1. ovog člana po izboru.
Program stručnih ispita za kandidate sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Kandidati sa visokim obrazovanjem iz oblasti bibliotekarstva i informatike polažu stručni ispit koji se sastoji iz sledećeg:
1) Osnovi sistema državne uprave i ustavnog uređenja i propisi iz bibliotečko-informacione delatnosti;
2) Pismena provera znanja iz predmeta Katalogizacija i predmetna i stručna klasifikacija;
3) Pismeni stručni rad na odabranu temu iz predmeta po izboru.
Kandidati sa visokim, višim i srednjim obrazovanjem na poslovima zaštite bibliotečke građe polažu stručni ispit koji se sastoji iz sledećeg:
1) Osnovi sistema državne uprave i ustavnog uređenja i propisi iz bibliotečko-informacione delatnosti;
2) Osnove bibliotekarstva;
3) Informatika u bibliotekarstvu;
4) Istorija pisma, knjige i biblioteka;
5) Zaštita bibliotečke i arhivske građe;
6) Pismeni stručni rad na odabranu temu iz predmeta Zaštita bibliotečke i arhivske građe (samo kandidati sa visokim i višim obrazovanjem).
Doktori, magistri ili masteri bibliotekarstva i informatike polažu stručni ispit koji se sastoji iz sledećeg:
1) Osnovi sistema državne uprave i ustavnog uređenja i propisi iz bibliotečko-informacione delatnosti;
2) Pismena provera znanja iz predmeta Katalogizacija i predmetna i stručna klasifikacija.
Stručne ispite za kandidate svih stepena obrazovanja organizuju i sprovode Narodna biblioteka Srbije, odnosno Biblioteka Matice srpske, u skladu sa zakonom.
Komisija za polaganje stručnih ispita
Komisiju za polaganje stručnih ispita u bibliotečko-informacionoj delatnosti u Narodnoj biblioteci Srbije, odnosno u Biblioteci Matice srpske (u daljem tekstu: Komisija) čine predsednik, stalni član i ispitivači za predmete iz člana 2. stava 1. ovog pravilnika i njihovi zamenici.
Komisiju obrazuje ministar nadležan za kulturu, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom.
Podnošenje prijave za polaganje stručnih ispita
Biblioteka, odnosno druga organizacija koja obavlja bibliotečko-informacionu delatnost (u daljem tekstu: ustanova) u kojoj je kandidat zaposlen, ili je na praktičnom radu po bilo kom drugom osnovu, podnosi, u saglasnosti s kandidatom, prijavu za polaganje stručnog ispita najkasnije 60 dana pre početka polaganja ispita, odnosno najkasnije deset dana pre početka instruktivnog seminara.
Kandidat može i sam da se prijavi za polaganje stručnog ispita ukoliko ima potvrdu da je na stručnom osposobljavanju i praktičnom radu u biblioteci proveo devet meseci, odnosno godinu dana u poslednje tri kalendarske godine.
Prijava se podnosi Komisiji u papirnoj ili elektronskoj formi.
Uz prijavu za polaganje stručnog ispita dostavljaju se:
1) overena kopija diplome o stečenom stepenu obrazovanja;
2) potvrda ustanove u kojoj je kandidat zaposlen, ili je na praktičnom radu po bilo kom drugom osnovu, o dužini stručnog osposobljavanja i praktičnog rada u bibliotečko-informacionoj delatnosti;
3) dokaz o uplati sredstava na ime troškova polaganja stručnog ispita;
4) uverenje o prethodno položenom stručnom ispitu u nekoj drugoj struci.
Kandidat može pristupiti polaganju stručnog ispita ako ispunjava propisane uslove za polaganje stručnog ispita i ako su uz prijavu dostavljena dokumenta iz člana 8. stav 4. ovog pravilnika.
Narodna biblioteka Srbije, odnosno Biblioteka Matice srpske utvrđuje, na osnovu podnetih prijava, da li kandidat ispunjava propisane uslove za polaganje stručnog ispita i da li je uz prijavu dostavljena dokumentacija iz člana 8. stav 4. ovog pravilnika, i o tome obaveštava kandidata, odnosno ustanovu.
Ako nije dostavljen neki od dokumenata iz člana 8. stav 4. ovog pravilnika, kandidat može pristupiti polaganju stručnog ispita ako kandidat, odnosno ustanova dostavi taj dokument u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana.
Stručni ispit se po pravilu polaže u dva redovna ispitna roka, majskom i novembarskom.
Pored redovnih rokova iz stava 1. ovog člana, Komisija može odrediti i jedan ili više vanrednih rokova za polaganje stručnih ispita.
Komisija bliže određuje vreme i raspored polaganja stručnih ispita i o tome obaveštava kandidate, i to: u martu za majski ispitni rok, odnosno u septembru za novembarski ispitni rok.
Stručni ispit kandidati polažu u Narodnoj biblioteci Srbije, odnosno u Biblioteci Matice srpske.
Kandidat s visokim, odnosno višim obrazovanjem u prijavi za polaganje stručnog ispita dostavlja Komisiji predlog teme za pismeni stručni rad.
Polazeći od predloga kandidata, ispitivač za određeni predmet određuje naslov teme i daje potrebne instrukcije kandidatu za izradu pismenog stručnog rada.
Kandidat dostavlja pismeni stručni rad najkasnije sedam dana pre početka polaganja stručnog ispita.
Usmeno polaganje stručnog ispita
Ispit se polaže usmeno iz svakog predmeta pojedinačno pred Komisijom iz svih predmeta.
Predmet Katalogizacija i predmetna i stručna klasifikacija sadrži i pismenu proveru znanja koja je uslov za polaganje usmenog dela tog predmeta.
Kandidat s visokim, odnosno višim obrazovanjem može pristupiti usmenom polaganju ispita ako je njegov pismeni stručni rad pozitivno ocenjen.
Uspeh kandidata iz određenog predmeta ocenjuje Komisija.
Uspeh iz stava 1. ovog člana ocenjuje se sledećim ocenama: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1).
Ocena (1) je negativna, a ostale ocene su pozitivne.
Kandidat je položio stručni ispit ako je dobio pozitivne ocene iz svih predmeta, pismenog stručnog rada i pismene provere znanja.
Konačan uspeh kandidata na stručnom ispitu utvrđuje Komisija na osnovu opšteg uspeha kandidata koji se izražava prosečnom ocenom kao aritmetičkom sredinom pozitivnih ocena iz predmeta koje je položio i pozitivnih ocena iz pismenog stručnog rada i pismene provere znanja iz predmeta Katalogizacija i predmetna i stručna klasifikacija.
Kandidat koji dobije ocenu nedovoljan (1) iz najmanje dva predmeta ili iz neopravdanih razloga ne dođe na ispit ili deo ispita upućuje se na ponovno polaganje celog stručnog ispita u narednom ispitnom roku.
Kandidat koji iz jednog predmeta dobije ocenu nedovoljan (1) može taj predmet polagati ponovo u narednom ispitnom roku.
Ako kandidat za predmet iz stava 2. ovog člana ponovo dobije ocenu nedovoljan (1), upućuje se na ponovno polaganje celog stručnog ispita.
Kandidatu koji iz opravdanih razloga ne dođe na ispit ili deo ispita a o tome blagovremeno obavesti Komisiju i podnese dokaze o opravdanosti izostanka, stručni ispit se odlaže za naredni ispitni rok.
Opravdanost razloga izostanka sa stručnog ispita procenjuje Komisija o čemu pismeno obaveštava kandidata.
Kandidat je dužan da za naredni ispitni rok obnovi samo prijavu za polaganje stručnog ispita u skladu sa članom 8. ovog pravilnika, s tim što mu se priznaje već dostavljena dokumentacija.
Tokom ispita prisutni su predsednik komisije, stalni član i predmetni ispitivač.
U toku ispita vodi se zapisnik koji sadrži: prezime i ime kandidata; stepen obrazovanja; naziv ustanove u kojoj je kandidat zaposlen ili u kojoj je bio na stručnom osposobljavanju i praktičnom radu; sastav Komisije; datum i mesto polaganja stručnog ispita; temu pismenog stručnog rada; postavljena pitanja za svaki polagani predmet; ocene iz pismenog stručnog rada, pismene provere znanja iz predmeta Katalogizacija i predmetna i stručna klasifikacija i iz pojedinih predmeta; opštu i prosečnu ocenu; zaključak o upućivanju na ponovno polaganje ispita iz jednog predmeta; zaključak o opravdanosti izostanka kandidata sa stručnog ispita.
Zapisnik potpisuju predsednik, stalni član i zapisničar.
Uverenje o položenom stručnom ispitu
Kandidatu koji je položio ispit, Narodna biblioteka Srbije, odnosno Biblioteka Matice srpske izdaju uverenje o položenom stručnom ispitu.
Uverenje iz stava 1. ovog člana sadrži: prezime i ime kandidata; godinu i mesto rođenja; naziv obrazovne ustanove koju je kandidat završio; datum i mesto polaganja stručnog ispita; naziv stečenog osnovnog stručnog zvanja; prosečnu ocenu kandidata; broj i datum izdavanja uverenja; potpis predsednika Komisije i potpis upravnika Narodne biblioteke Srbije, odnosno upravnika Biblioteke Matice srpske.
Uverenje iz stava 1. ovog člana overava se pečatom Narodne biblioteke Srbije, odnosno pečatom Biblioteke Matice srpske.
Prethodno položen stručni ispit
Kandidat koji je prethodno položio stručni ispit za obavljanje drugih poslova, na ispitu iz predmeta Osnovi sistema državne uprave i ustavnog uređenja i propisi iz bibliotečko-informacione delatnosti, ne polaže sadržaj koji se odnosi na ustavno uređenje.
Kandidat s visokim, odnosno s višim obrazovanjem, koji ima prethodno položen stručni ispit po programu za srednje obrazovanje, polaže samo deo stručnog ispita koji se sastoji iz pismene provere znanja iz predmeta Katalogizacija i predmetna i stručna klasifikacija i izrade pismenog stručnog rada.
Naknada za rad članova Komisije
Visina naknade za rad predsednika, stalnog člana Komisije i ispitivača iznosi 315 dinara po kandidatu.
Ispitivaču iz predmeta Alfabetski katalog i Stvarni katalozi pored naknade iz stava 1. ovog člana pripada i naknada za ispit iz praktične provere znanja iz ovih predmeta u visini od 145 dinara po kandidatu.
Visina naknade ispitivaču za određene teme, davanje instrukcija kandidatima za izradu pismenog rada, kao i pregled pismenog rada iznosi 1.450 dinara.
Predsedniku i stalnom članu Komisije, pored naknade iz st. 1. i 2. ovog člana pripada i iznos naknade u visini od 1.450 dinara po ispitnom predmetu.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM STRUČNOG ISPITA
U BIBLIOTEČKO-INFORMACIONOJ DELATNOSTI
1. PREDMET: OSNOVI SISTEMA DRŽAVNE UPRAVE I USTAVNOG UREĐENJA I PROPISI IZ BIBLIOTEČKO-INFORMACIONE DELATNOSTI
Osnovi sistema državne uprave i ustavnog uređenja
Osnovna načela Ustava Republike Srbije; Ljudska i manjinska prava i slobode; Nadležnosti Republike Srbije; Narodna skupština: nadležnost, sastav, način odlučivanja; Predsednik Republike; Vlada; Državna uprava; Javne službe; Zaštitnik građana; Sudovi; Slobodan pristup informacijama od javnog značaja; Zaštita podataka o ličnosti.
Međunarodne osnove propisa iz bibliotečko-informacionih delatnosti
Međunarodne konvencije, rezolucije, deklaracije i preporuke Uneska, Saveta Evrope, Evropske Komisije, IFLA-e, EBLIDA-e, FID-a i drugih međunarodnih asocijacija i agencija za nauku, prosvetu i kulturu.
Propisi iz bibliotečko-informacionih delatnosti u Srbiji
Tradicija bibliotečkog prava u Srbiji; Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti i podzakonski propisi doneti na osnovu njega; Zakon o obaveznom primerku publikacija; Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi; Zakon o kulturnim dobrima; Zakon o izdavanju publikacija; Opšti interes u bibliotečko-informacionoj delatnosti; Prava i dužnosti korisnika bibliotečkih usluga; Autorska prava i bibliotečka delatnost; Javna biblioteka, obavezno osnivanje i registar biblioteka; Povezivanje i udruživanje biblioteka u bibliotečko-informacioni sistem Srbije; Narodna biblioteka Srbije; Biblioteka Matice srpske; Nadzor nad zakonitošću rada biblioteka i finansiranje javnih biblioteka; Biblioteka kao ustanova zaštite stare i retke bibliotečke građe; Utvrđivanje i registar kulturnih dobara od izuzetnog i velikog značaja; Način i postupak nadzora nad stručnim radom biblioteka; Stručni ispit; Viša stručna zvanja; Upravljanje bibliotekom; Imenovanje direktora biblioteke.
2. PREDMET: OSNOVE BIBLIOTEKARSTVA
Bibliotekarstvo, bibliotečka delatnost, biblioteka - definicija i razvoj terminologije; Osnovne komponente bibliotečko-informacione struke uopšte i užih struka unutar nje; Asocijacije bibliotekara nacionalnog i međunarodnog karaktera; Projekti istaknutih bibliotekarskih asocijacija (Univerzalna bibliografska kontrola, Univerzalna dostupnost publikacija i dr.); Obrazovanje bibliotekara na lokalnom i međunarodnom nivou; Etika u bibliotečkoj delatnosti; Stručna literatura iz oblasti bibliotekarstva - istaknute edicije i periodične publikacije; Tipovi biblioteka po Uneskovoj klasifikaciji; Nacionalne biblioteke, narodne - javne biblioteke, visokoškolske biblioteke, specijalne biblioteke i školske biblioteke - karakteristike, vrste, oblik organizacije i poslovanja i istaknuti predstavnici u zemlji i inostranstvu; Mreža biblioteka; Bibliotečko-informacioni sistemi; Sistem organizacije biblioteka - centralizovan i decentralizovan; Funkcije matičnosti; Bibliotečki fondovi - karakteristike i vrste; Biblioteke za osobe sa invaliditetom; Zavičajni fondovi narodnih biblioteka i način organizacije; Depozitne biblioteke; Biblioteke s jednim zaposlenim; Nabavka bibliotečke građe; Vrste nabavke; Odnos vrste nabavke prema tipu biblioteke i selekcija građe; Vidovi smeštaja građe; Zaštita bibliotečke građe, vrste zaštite, konzervacija, restauracija, mikrofilmovanje i digitalizacija; Obrada bibliotečke građe; Rad sa različitim grupama korisnika, usluge za posebne grupacije korisnika, savremene usluge (na licu mesta i na daljinu); Referalna delatnost; Organizacija i evaluacija informacionih izvora; Strategija pretraživanja; Selektivna diseminacija informacija; Personalizacija informacija; Zaštita privatnosti; Intelektualna sloboda korisnika, biblioteka i bibliotekara; Internet i referensna služba; Međubibliotečka pozajmica; Revizija bibliotečke građe; Evaluacija rada biblioteka; Bibliotečka statistika; Saradnja s lokalnom sredinom i javnošću; Marketing u bibliotekama; Sistem kvaliteta u bibliotekama; Upravljanje sistemom kvaliteta; Konzorcijumi biblioteka.
3. PREDMET: KATALOGIZACIJA I PREDMETNA I STRUČNA KLASIFIKACIJA
Katalogizacija
Katalogizacija monografskih publikacija, kontinuiranih i integrativnih izvora, neknjižne građe, sastavnih delova i elektronskih izvora; Bibliografski jezik (osnovni pojmovi): delo, manifestacija, izraz, bibliografska jedinica, bibliografska metainformacija; Odrednica: jedinstvena odrednica, vrste odrednica, izbor elemenata, formulisanje; Koncept individualne i kolektivne odgovornosti (primarna, alternativna i sekundarna odgovornost); Koncept anonimnog dela; Univerzalna bibliografska kontrola (UBC); Međunarodni standardi za bibliografski opis: ISBD(G), ISBD(M), ISBD(CR), ISBD(NBM), ISBD(ER), ISBD(CP), ISBD (Objedinjeno izdanje); Formalni katalozi: zadaci i vrste; Lisni alfabetski katalozi: formiranje i održavanje; Kataloška jedinica: struktura, vrste, zadaci; Uputno-informativni sistem; Elektronski katalozi; Standardi za mašinski čitljivu katalogizaciju, kodiranje i razmenu bibliografskih podataka (UNIMARC, COMARC/B); Kataloški zapis: elementi podataka, struktura; Uzajamna katalogizacija; Katalogizacija u publikaciji (CIP); Normativna kontrola.
Sadržinska obrada publikacija
Stvarni katalozi bez obzira na nosač informacije.
A. Stručna klasifikacija. Klasifikacioni sistemi; Pravila Univerzalne decimalne klasifikacije za sve tipove bibliotečke građe; Tablice UDK, vrste, organizacija, rad sa tablicama kao osnovnim sredstvom za klasifikaciju; Analiza sadržaja publikacije i utvrđivanje UDK; Principi formiranja složenih brojeva i mogućnosti s obzirom na tip biblioteke; Formiranje brojeva sa identičnom podpodelom; Primena UDK pri smeštaju fonda; Uputno-informativni sistem pri smeštaju knjiga; Pravila pri izmenama i dopunama UDK.
B. Predmetna klasifikacija. Vrste indeksiranja; Pravila za predmetno označavanje bibliotečke građe; Vrste i struktura predmetnih odrednica i pododrednica; Analiza sadržaja bibliotečke građe i definisanje predmetne rubrike; Standardi za mašinski čitljivu klasifikaciju i predmetizaciju (UNIMARC, COMARC); Uputno-informativni sistem u predmetizaciji; Definicija, sadržina, struktura i vrste tezaurusa.
4. PREDMET: INFORMATIKA U BIBLIOTEKARSTVU
Informacija i teorija informacija
Pojmovi informacija, podatak, dokumenat; Digitalni mediji; Digitalni formati.
Tradicionalna i savremena biblioteka
Uporedna analiza funkcija tradicionalne i savremene biblioteke; Onlajn katalozi; Pretraživanje elektronskih kataloga; Digitalne biblioteke; Veb prezentacije biblioteka.
Baze podataka
Struktura automatizovanih baza podataka; Bibliografske baze podataka i standardi za razmenu bibliografskih podataka; Baze podataka punog teksta.
Osnovi pretraživanja elektronskih izvora
Elektronski bibliotečki izvori; Elektronski časopisi; Direktorijum časopisa DOAJ; Tehnike pretraživanja; Rečnik termina (indeksna datoteka); Bulovi operatori; Džoker znak; Kontekstualni operatori u pretraživanju; Složeni izrazi u pretraživanju; Redosled izvršavanja Bulovih operatora; Formati ispisa rezultata pretraživanja.
Internet
Internet i servisi Interneta; Elektronska pošta; Internet servis FTP; Internet servis veb; Elektronske konferencije; IP adresa; Veb prezentacija biblioteke; Pretraživači i njihovi servisi (Gugl prevodilac, Gugl skolar); Internet u biblioteci.
Internet i autorska prava
Javni domen; Kreativ komons licence; Publikacije u otvorenom pristupu; Neovlašćeno umnožavanje i plagijarizam; Upravljanje digitalnim pravima i tehnološke mere zaštite elektronskih dokumenata.
Digitalni repozitorijumi institucija, naučnih oblasti, regiona
Digitalni repozitorijum Narodne biblioteke Srbije; Biblioteke Matice srpske i Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković"; Primeri institucionalnih i stručnih repozitorijuma.
Veb servisi
Blogovi; Vikipedija, društvene mreže, uključivanje korisnika u aktivnosti biblioteke.
Upoznavanje sa pojmom bibliografije, osnovnim podelama i vrstama bibliografije; Metodologija bibliografskog rada; Bibliografski standardi; Oblik i vrste bibliografskih jedinica; Klasifikacija bibliografske građe; Prateći elementi uz bibliografiju; Vrste registara; Bibliografski izvori (baze podataka, štampani i lisni katalozi, priručnici, bibliografije, zavičajne zbirke...); Tehnološke inovacije u bibliografskoj delatnosti; Uloga automatizacije na izradi tekućih i retrospektivnih nacionalnih bibliografija; Pretraživanje baza podataka za potrebe bibliografije; Značaj bibliografije u stručnom i naučnom radu; Bibliografski rad u većim bibliotekama Srbije; Najznačajniji bibliografski projekti; Bibliografski rad najznačajnijih srpskih bibliografa.
6. PREDMET: ISTORIJA PISMA, KNJIGE I BIBLIOTEKA
Pismo (definicija i značaj): Preteče pisma (mnemotehnička sredstva); Etape u razvoju pisma; Materijali za pisanje i pisaći pribor; Papirus, pergament, hartija; Paleografija; Filigranologija; Pisma starog veka; Grčko pismo (postanak, uticaj na evropska pisma); Latinica (postanak i razvoj); Latinica kod Južnih Slovena (beneventana, karolina); Ćirilo i Metodije i počeci slovenske pismenosti (Crnorizac Hrabar); Glagoljica (postanak, tipovi, spomenici); Ćirilica (postanak, tipovi, spomenici); Srpska ćirilica od 12. do 20. veka; Savremena evropska pisma.
Knjiga (definicija i značaj): Etape u razvoju knjige; Rukopisna knjiga; Sveti Sava; Miroslavljevo jevanđelje; Pronalazak štampe pokretnim slovima; Štampana knjiga; Inkunabule; Štamparija Đurđa Crnojevića na Cetinju; Srpske inkunabule; Srpske štamparije od 16. do 19. veka; Srbulje; Dositej Obradović; Vuk Stefanović Karadžić; Gligorije Vozarević; Slaveno-serbski magazin Zaharija Orfelina; Letopis Matice srpske.
Biblioteka (definicija i značaj) Biblioteke starog veka: Aleksandrijska biblioteka; Rimske biblioteke; Srednjevekovne biblioteke; Biblioteka manastira Hilandara; Nacionalna biblioteka Francuske; Britanska biblioteka u Londonu; Ruska državna biblioteka u Moskvi i Ruska nacionalna biblioteka u Sankt-Peterburgu; Kongresna biblioteka u Vašingtonu; Biblioteka Srpske patrijaršije; Čitališta u Srbiji u 19. veku; Narodna biblioteka Srbije; Biblioteka Matice srpske; Biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti; Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"; Centralna narodna biblioteka "Đurđe Crnojević".
7. PREDMET: ZAŠTITA BIBLIOTEČKE I ARHIVSKE GRAĐE
Preventivna zaštita
Mere i postupci pre konzervatorskog zahvata; Osnovni uzroci oštećenja i propadanja bibliotečke i arhivske građe; Analiza, procena i kontrola faktora rizika; Metode, postupci i standardi u zaštiti bibliotečke i arhivske građe; Postupci preformatiranja (mikrofilmovanje, digitalizacija i dr.); Uslovi čuvanja i načini korišćenja bibliotečke i arhivske građe.
Konzervacija i restauracija
Konzervatorska dokumentacija; Materijali koji se upotrebljavaju pri konzervaciji i restauraciji bibliotečke i arhivske građe; Osnovne metode konzervacije i restauracije bibliotečke i arhivske građe.