POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA ŠAPCA("Sl. list grada Šapca i opština: Bogatić, Vladimirci i Koceljeva", br. 32/2008 i 31/2012) |
Ovim Poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Šapca (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika.
Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.
Pečat Skupštine je okruglog oblika, prečnika 32 mm, sa malim grbom Republike Srbije u sredini.
Oko grba Republike Srbije, u koncentričnim krugovima, ispisan je ćiriličnim pismom tekst pečata.
U spoljnom krugu ispisan je naziv Republike Srbije.
U sledećem krugu ispisan je tekst: "GRAD ŠABAC - SKUPŠTINA GRADA".
U dnu pečata ispisano je sedište - ŠABAC.
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomaže sekretar Skupštine prethodnog saziva.
Ako predsednik Skupštine prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu može da sazove najstariji odbornik novog saziva.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
2. Potvrđivanje mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata.
Skupština potvrđuje mandate odbornicima na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora (u daljem tekstu: Odbor).
Na početku konstitutivne sednice Skupštine predsedavajući predlaže sastav Odbora.
Odbor čini po jedan član sa svake izborne liste koja je dobila odborničke mandate u Skupštini, s tim da izborna lista koja je dobila najveći broj odborničkih mandata daje još jednog člana za predsednika Odbora.
Odbor je izabran ako se za njega, javnim glasanjem, izjasni većina prisutnih odbornika.
Odbor na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima i uverenja o izboru svakog odbornika utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i da li su uverenja izdata od nadležnog organa i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem većinom ukupnog broja kandidata za odbornika. U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike koji imaju uverenje Gradske izborne komisije o izboru za odbornike.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
3. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Skupština, na konstitutivnoj sednici, bira predsednika Skupštine iz reda odbornika, na četiri godine, tajnim glasanjem.
Kandidata za predsednika Skupštine može predložiti najmanje trećina odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana, predsedavajući određuje pauzu.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju i stranačku pripadnost.
Predsedavajući obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima kandidata i upoznaje ih sa sadržajem predloga.
Predsedavajući, na osnovu primljenih predloga, utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine i to po azbučnom redu prezimena kandidata.
Izbor predsednika vrši se tajnim glasanjem.
Glasanje za izbor predsednika sprovodi Komisija koju čini po jedan predstavnik sa svake izborne liste koja je dobila odborničke mandate u Skupštini, s tim što izborna lista koja je dobila najveći broj mandata daje još jednog člana za predsednika Komisije.
Komisija je izabrana ako za nju glasa većina prisutnih odbornika.
Glasanje se vrši na glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću, zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena.
Kada je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine glasanje se vrši zaokruživanjem "ZA" ili "PROTIV".
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, zatim onaj koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i onaj na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako u prvom krugu glasanja nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu, u drugom krugu glasaće se o dva kandidata koja su u prethodnom krugu imala najveći broj Glasova ili više kandidata koji su dobili isti i istovremeno najveći broj glasova.
Ako ni u drugom krugu nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine
4. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Skupština, na konstitutivnoj sednici, postavlja sekretara Skupštine iz reda diplomiranih pravnika, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je dobio većinu glasova prisutnih odbornika.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način kao i sekretar Skupštine.
III IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA GRADA
Skupština bira izvršne organe, po pravilu, na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.
Skupština bira gradonačelnika iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Predlog kandidata za gradonačelnika podnosi se u pisanom obliku.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju i stranačku pripadnost.
Glasanje za izbor gradonačelnika sprovodi Komisija iz člana 13. ovog Poslovnika.
Posle konstituisanja Skupštine poslove Komisije iz člana 13. ovog Poslovnika vršiće Komisija za sprovođenje glasanja, koju čine po jedan predstavnik svake odborničke grupe u Skupštini Grada, s tim što odbornička grupa koja ima najveći broj mandata daje još jednog člana za predsednika Komisije.
Kad Skupština odlučuje o izboru gradonačelnika, istovremeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Izbor gradonačelnika vrši se tajnim glasanjem na način i po postupku iz člana 14. stav 1, 2, 5. i 6. ovog Poslovnika, s tim da se na glasačkom listiću navode imena i prezimena kandidata za gradonačelnika, za zamenika gradonačelnika i za članove Gradskog veća.
Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "ZA" ili "PROTIV".
Za gradonačelnika izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako predloženi kandidat nije dobio potrebnu većinu, ponavlja se postupak izbora.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika koga bira Skupština na isti način kao gradonačelnika.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradsko veće čine: gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 11 članova Gradskog veća koje bira Skupština na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Broj kandidata za članove Gradskog veća odgovara broju koji se bira.
Kada odlučuje o izboru gradonačelnika, Skupština istovremeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.
Gradonačelnik može biti razrešen na obrazloženi predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici"koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem ili ostavkom gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika odnosno član Gradskog veća može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, može biti razrešen na predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
Kada predlog za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća podnosi gradonačelnik, dužan je da istovremeno Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i izboru.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa grada Šapca, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novih izvršnih organa, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako Skupštini prestane mandat zbog raspuštanja Skupštine.
Skupština ima predsednika.
Predsednik Skupštine: organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akte koje donosi Skupština i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada Šapca (u daljem tekstu: Statut) i ovim poslovnikom.
Predsednik Skupštine se bira na način predviđen odredbama čl. 11 - 17. ovog Poslovnika.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika.
Ako je ostavka usmeno ili u pisanoj formi podneta na sednici Skupštine, Skupština na istoj sednici, bez glasanja, utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ako je ostavka u pisanoj formi podneta između dve sednice Skupštine, o ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupština, bez glasanja, utvrđuje da mu je danom podnošenja ostavke prestala funkcija.
Predsednik Skupštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka mandata, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.
2. Zamenici predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine može imati dva zamenika koji ga zamenjuju u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen sa funkcije po postupku predviđenom za podnošenje ostavke, odnosno razrešenje predsednika Skupštine.
3. Sekretar i zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Skupština postavlja sekretara i zamenika sekretara Skupštine pod uslovima i na način predviđen članom 18. ovog Poslovnika.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara i zamenika sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje su postavljeni.
Sekretar i zamenik sekretara Skupštine mogu podneti ostavku.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju jednoj političkoj stranci, koaliciji stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, koja ima najmanje 3 odbornika.
Odborničku grupu mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkoj stranci, koalicijama stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, koje imaju manje od 3 odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova odborničke grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe koji predstavlja odborničku grupu. Odbornička grupa može ovlastiti drugog člana da zamenjuje predsednika odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik, u pisanoj formi, obaveštava predsednika Skupštine.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, obaveštavaju se odbornici Skupštine na prvoj narednoj sednici.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja Gradska uprava.
Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine mogu se obrazovati komisije i saveti, kao stalna i povremena radna tela.
Radna tela se obrazuju Statutom grada, Poslovnikom ili posebnim aktom Skupštine kojim se utvrđuje njihov delokrug, sastav, način rada i vreme na koje se biraju.
Radna tela daju mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i obavljaju druge poslove utvrđene Statutom.
Članovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni period za koji je Skupština izabrana.
Povremena radna tela obrazuje Skupština za obavljanje određenih zadataka i ona prestaju sa radom po izvršenju zadataka za koje su obrazovana.
Predsednik i članovi obaveznih stalnih radnih tela Skupštine biraju se na predlog predsednika Skupštine iz reda odbornika.
Predsednika i članove drugih stalnih i povremenih radnih tela Skupština bira na predlog Komisije za izbor i imenovanje.
Predsednik ostalih stalnih i povremenih radnih tela bira se iz reda odbornika, a članovi mogu biti i iz reda građana.
Skupština može, i pre isteka vremena na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog kandidovanja i izbora.
Predlog za razrešenje članova radnog tela može podneti predsednik Skupštine, Komisija za izbor i imenovanja ili grupa od najmanje 10 odbornika.
Član radnog tela razrešen je kad za to glasa većina odbornika prisutnih na sednici Skupštine.
Sednicu radnog tela saziva i njome predsedava predsednik radnog tela.
Predsednik radnog tela dužan je da sazove sednicu na zahtev najmanje jedne trećine članova radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu radnog tela može sazvati predsednik Skupštine.
Radno telo radi u sednici kada je prisutna većina članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Radno telo razmatra pitanja iz svog delokruga po sopstvenoj inicijativi, a dužno je da razmatra i pitanja koja predloži Skupština.
Kad radno telo razmatra pitanja po zahtevu Skupštine, dužno je da Skupštini podnese izveštaj.
Za razmatranje izveštaja na Skupštini, radno telo određuje izvestioca iz reda svojih članova.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se obavezno unose: imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, stavovi radnog tela i svako izdvojeno mišljenje.
Usvojeni zapisnik potpisuje predsednik radnog tela i lice koje vodi zapisnik.
Stručne, organizacione i administrativne poslove za radna tela vrši Gradska uprava.
Obavezna stalna radna tela Skupštine grada su:
1. Komisija za propise
2. Administrativno-mandatna komisija,
3. Komisija za izbor i imenovanja i
4. Komisija za predstavke i predloge.
Posebnim aktom Skupštine mogu se obrazovati i druga stalna i povremena radna tela Skupštine.
Komisija za propise razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Komisija utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine i po potrebi učestvuje sa predlagačem opštih akata u pripremanju autentičnog tumačenja odluka i drugih opštih akata Skupštine.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Administrativno mandatna komisija utvrđuje saglasnost uverenju o izboru odbornika i izveštaja Gradske izborne komisije, utvrđuje da li su nastupili zakonom utvrđeni razlozi za prestanak mandata odbornika i o tome obaveštava Skupštinu, razmatra predlog odluka o naknadama odbornika i drugih lica angažovanih na poslovima Skupštine, kao i druga administrativno mandatna pitanja.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za izbor i imenovanja podnosi predlog za izbor i imenovanja, postavljenja i razrešenja iz nadležnosti Skupštine i predlaže dodelu javnih priznanja, nagrada i zvanja počasnog građanina.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Komisija za predstavke i predloge razmatra predstavke i predlog građana i drugih organa, ispituje njihovu opravdanost i predlaže odgovarajućim organima mere za njihovo rešavanje.
Komisija prati pojave na koje se ukazuje predstavkama i predlozima, obaveštava Skupštinu o najvažnijim pitanjima koja proizilaze iz takvih analiza i predlaže preduzimanje odgovarajućih mera.
Komisija ima predsednika i četiri člana.
Skupština, po potrebi, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine.
Povremena radna Skupština osniva posebnim aktom kojim se utvrđuju: naziv radnog tela, zadaci radnog tela, broj i sastav članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Sednice Skupštine održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
O pripremanju sednice stara se predsednik Skupštine uz pomoć sekretara Skupštine.
Skupština je u stalnom zasedanju.
Sednice Skupštine održavaju se u vremenu od 9,00 do 18,00 časova, ako Skupština drugačije ne odluči.
Skupština ima letnji odmor od 15. jula do 15. septembra svake godine.
Sednice Skupštine i radna tela Skupštine mogu se sazivati i za vreme letnjeg odmora, ako se ukaže potreba.
Svečane sednice Skupštine mogu se održavati povodom jubileja i u drugim svečanim prilikama.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika Skupštine.
Kada sednicu Skupštine saziva na zahtev ovlašćenog predlagača iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine je dužan da sednicu sazove u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne sazove sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za odlučivanje, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto, vreme održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije 7 dana pre dana održavanja sednice. Kada postoje opravdani razlozi, koji moraju biti obrazloženi, ovaj rok može biti i kraći.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, pojedini materijali mogu se dostaviti i kasnije, odnosno na dan održavanja sednice, o čemu odlučuje predsednik Skupštine.
Na sednicu Skupštine, pored odbornika, pozivaju se uz dostavu materijala gradonačelnik, članovi Gradskog veća, načelnik Gradske uprave i rukovodioci organizacionih jedinica Gradske uprave
Poziv se upućuje javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Grad, sredstvima javnog informisanja i zaštitniku građana.
2. Dnevni red i vođenje sednice
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine unosi u predlog dnevnog reda pitanja koja su mu, do dana sazivanja sednice, dostavili ovlašćeni predlagači materijala.
U dnevni red se unosi posebna tačka "Odbornička pitanja".
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, a u slučaju njegove odsutnosti ili njegove sprečenosti zamenik predsednika Skupštine.
Pošto otvori sednicu, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika, utvrđuje da li postoji kvorum za rad.
Kvorum se utvrđuje prebrojavanjem evidencionih listića koje je svaki odbornik dužan da popuni, potpiše i preda na ulasku u salu.
Kvorum za usvajanje dnevnog reda je većina od ukupnog broja odbornika.
Kvorum za raspravu po tačkama dnevnog reda je 1/3 od ukupnog broja odbornika.
Za punovažno odlučivanje na sednici potrebno je prisustvo većine odbornika. Ako se utvrdi da većina nije prisutna, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan ili sat. O odlaganju sednice odsutni odbornici se obaveštavaju pisanim putem ili telefonom.
Ako predsednik Skupštine pre glasanja posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da je prisutan potreban broj odbornika, pristupa se utvrđivanju dnevnog reda.
Izmene i dopune predloženog dnevnog reda mogu predlagati svaki odbornik, odborničke grupe, gradonačelnik, Gradsko veće i predsednik Skupštine.
Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine, u pisanoj formi neposredno na pisarnicu Gradske uprave sa obrazloženjem predloga najkasnije četiri dana pre dana održavanja sednice, a predsednik Skupštine, gradonačelnik i Gradsko veće mogu dati predlog i na samoj sednici.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne vodi se rasprava.
Odbornici se posebno izjašnjavaju prvo o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, i to po redosledu predlaganja, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Dnevni red se usvaja većinom glasova prisutnih odbornika.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na raspravu o pojedinim tačkama po utvrđenom redosledu.
Skupština može, u toku sednice, izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda.
Skupština može u toku sednice objediniti raspravu po više tačaka dnevnog reda.
Glasanje se obavlja po završetku rasprave po svim tačkama, a glasa se po svakoj tački pojedinačno.
O pojedinim tačkama dnevnog reda Skupština može odlučivati odmah po završetku rasprave na zahtev predsednika Skupštine.
Predlog za izmene u redosledu i objedinjavanje rasprave mogu podneti predsednik Skupštine, gradonačelnik i predsednik Odborničke grupe.
O podnetom predlogu Skupština se izjašnjava glasanjem.
Povodom svake tačke se raspravlja dok ima prijavljenih govornika.
Po zaključenju rasprave rasprava se o istoj tački ne može ponovo otvoriti.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, član Gradskog veća, gradonačelnik, odnosno zamenik gradonačelnika, načelnik Gradske uprave i rukovodioci organizacionih jedinica Gradske uprave.
Skupština može odlučiti da o određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, javnih službi, organa i organizacija, kao i pojedine građane.
Niko ne može pristupiti govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Na sednici Skupštine može da govori samo učesnik kome je predsednik Skupštine dao reč.
Prijava za reč podnosi se predsedniku Skupštine čim rasprava počne i može se podnositi sve do njenog zaključenja.
Predsednik Skupštine daje govornicima reč po redosledu prijavljivanja.
Vreme trajanja izlaganja za predsednika Odborničke grupe je 5 minuta, a za odbornike 3 minuta.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja vremena određenog za izlaganje opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako govornik u toku narednog minuta ne završi izlaganje, oduzeće mu reč.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine i odredbe Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave.
Odbornici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, niti iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku ili drugom licu koje prisustvuje sednici, navodeći njegovo ime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik, odnosno lice na koje se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik koji zatraži da govori o povredi Poslovnika dužan je da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da dâ objašnjenje povodom izrečene primedbe na povredu Poslovnika.
Ako odbornik nije zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine poziva odbornike da se izjasne o postojanju povrede ovog Poslovnika.
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Govornika može prekinuti ili opomenuti na red samo predsednik Skupštine.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, niti drugi postupak kojim se ometa sloboda govora.
Predsednik Skupštine je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, osim u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.
Skupština može da odluči da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati Gradskoj upravi na dalje proučavanje i dopunu.
Posle zaključene rasprave po svim tačkama dnevnog reda prelazi se na glasanje.
Ako je stavljen amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom, Statutom ili ovim Poslovnikom nije određeno da se odlučuje većinom ukupnog broja odbornika.
Skupština većinom od ukupnog broja odbornika:
1. bira i razrešava predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine,
2. bira i razrešava gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća,
3. odlučuje o predlogu za promenu Statuta i donosi Statut,
4. donosi poslovnik Skupštine,
5. donosi budžet;
6. donosi program razvoja Grada;
7. donosi prostorni plan;
8. donosi urbanističke planove;
9. odlučuje o javnom zaduživanju Grada;
10. odlučuje o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama; i
11. usvaja Etički kodeks.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim ako zakonom, Statutom i ovim poslovnikom nije određeno da se glasa tajno.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem za predlog ili protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Javno glasanje se vrši dizanjem ruke a može se vršiti i poimenično - prozivkom.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i najzad, odbornici koji su uzdržani. Kada je većina očigledna prebrojavaju se samo glasovi manjine.
Poimenično se glasa tako što odbornici po prozivci izjavljuju da glasaju "za" ili "protiv" ili da su uzdržani.
Poimenično glasanje vrši se ako to odredi predsednik Skupštine ili ako Skupština tako odluči.
Tajno glasanje vrši se na glasačkim listićima koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Svaki odbornik po prozivci dobija glasački listić.
Nevažećim glasačkim listićima smatraju se oni iz kojih se ne može tačno utvrditi da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga.
Pre nego što se pristupi tajnom glasanju predsednik Skupštine će pročitati odredbe Poslovnika koje se odnose na postupak tajnog glasanja, a potom se, na predlog predsednika Skupštine bira Komisija od tri člana za sprovođenje glasanja.
Po završenom glasanju predsednik Skupštine utvrđuje rezultate glasanja i objavljuje da li je predlog prihvaćen ili odbijen.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može angažovati lica koja će se starati o održavanju reda na sednici Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne meru upozorenja ili oduzimanja reči.
Skupština na predlog predsednika Skupštine može da izrekne i meru udaljenja sa sednice.
Mera upozorenja izriče se odborniku koji svojim ponašanjem, uzimanjem reči kad mu je predsednik Skupštine nije dao, ometanjem i upadanjem u reč govorniku ili sličnim postupkom narušava red na sednici ili na drugi način postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku koji svojim govorom narušava red na sednici ili povređuje odredbe ovog Poslovnika, a već mu je na toj sednici dva puta izrečena mera upozorenja iz člana 87. ovog Poslovnika.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere upozorenja, odnosno mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici ili na sednici vređa Skupštinu, odbornike, odnosno druge učesnike na sednici ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju postupanja kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice.
Odbornik može biti udaljen samo sa sednice na kojoj je povredio red.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice Skupštine, predsednik Skupštine će naložiti licima zaduženim za održavanje reda na sednici Skupštine, da tog odbornika udalje sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice i obezbediti uslove za nastavak sednice.
Ako propisanim merama predsednik Skupštine ne može da održi red na sednici, odrediće prekid sednice i zakazati nastavak sednice za drugi dan.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice Skupštine.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto održavanja sednice; ime predsedavajućeg sednicom; imena prisutnih odbornika, imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika; imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu i kao gosti; kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika; rezultat glasanja o pojedinim pitanjima; naziv svih akata donetih na sednici; izrečene mere na sednici.
Predsednik Skupštine može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svaki govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mišljenja.
Original zapisnika čuva se u dokumentaciji Skupštine.
VI POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
Skupština donosi: Statut, odluku, program, plan, rešenje, zaključak, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom i daje autentično tumačenje propisa čiji je donosilac.
Predlog odluke može da podnese Gradsko veće, gradonačelnik i svaki odbornik Skupštine.
Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odluka donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov i razloge za donošenje odluke, objašnjenje cilja koji se želi postići, obrazloženje konkretnih rešenja i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje odluke.
Predlog odluke upućuje se Gradskom veću kad ono nije predlagač.
Gradsko veće, u slučaju iz člana 93. ovog Poslovnika, može predložiti Skupštini da prihvati predlog odluke u celini ili predložiti da Skupština donese odluku u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da predlog odluke ne prihvati.
Predlagač odluke, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, može, na početku rasprave, da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do njenog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Predlagač odluke ima pravo da povuče predlog odluke pre početka glasanja o predlogu odluke u celini.
Pri predlaganju drugih akata iz člana 92. ovog Poslovnika shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika o donošenju odluka.
Predlog za izmenu i dopunu predloga odluke podnosi se predsedniku Skupštine u obliku amandmana. Amandman može podneti odbornik, odbornička grupa, Gradsko veće i gradonačelnik.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem.
Amandman sadrži: naziv predloga odluke na koju se amandman odnosi, pun tekst izmena, odnosno dopuna predloga, obrazloženje sa naznačenim razlozima za podnošenje amandmana i potpis podnosioca amandmana.
Podnosilac amandmana ne može podnositi više amandmana na isti član predloga odluke.
Amandman se podnosi najkasnije četiri dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine, na kojoj će se razmatrati predlog odluke na način predviđen u čl. 70. ovog Poslovnika. Predlagač odluke i Gradsko veće mogu predlagati amandmane sve do zaključenja pretresa predloga.
O amandmanu se obavezno izjašnjavaju predstavnik predlagača i Gradsko veće, ako oni nisu podnosioci amandmana, a potom o amandmanu odlučuje Skupština.
O amandmanima se glasa prema redosledu članova opšteg akta na koji se odnosi.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga odluke, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana, a zatim kojim se predlaže izmena člana.
Prihvaćeni amandman postaje sastavni deo predloga odluke.
Po završenom pretresu predloga odluke i glasanju po predloženim amandmanima, prelazi se na glasanje o predlogu odluke.
Skupština, na predlog Gradskog veća, daje autentično tumačenje propisa čiji je donosilac.
5. Potpisivanje i objavljivanje akata
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta u tekstu koji je usvojen na sednici Skupštine, potpisan od strane predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine, čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se stručna služba Gradske uprave.
Akti Skupštine objavljuju se u "Sl. listu grada Šapca", u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.
Propisi i opšti akti koji se objavljuju stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, osim ako iz naročito opravdanih razloga nije predviđeno da ranije stupe na snagu.
O objavljivanju i čuvanju akata Skupštine stara se sekretar Skupštine.
O aktima Skupštine mogu se voditi posebni registri.
VII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
Rad Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u slučaju vanrednog stanja, uređuju se posebnom odlukom Skupštine.
Sednice Skupštine su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Skupština, na obrazloženi predlog predsednika Skupštine, gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje deset odbornika, može odlučiti da sednica ne bude javna zbog razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom koji se konstatuju pre utvrđivanja dnevnog reda.
O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje bez rasprave.
Sednici Skupštine imaju pravo da prisustvuju i građani koji svoje prisustvo najave sekretaru Skupštine najkasnije četiri dana pre održavanja sednice, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
U slučaju da ne postoji mogućnost da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine će odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine radi obaveštavanja javnosti o njenom radu i obavezni su da za to imaju odobrenje predsednika Skupštine.
Odobrenje se može tražiti najkasnije četiri dana pre početka Skupštine ili za jednu kalendarsku godinu.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, ili lice koje on ovlasti.
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.
Predsednik Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Skupštinu.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da od predsednika Skupštine i načelnika Gradske uprave traži obaveštenja i objašnjenja o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje u vezi sa poslovima opštine.
Odborničko pitanje se postavlja u pisanom obliku.
Odborničko pitanje mora biti kratko i jasno formulisano i ne sme imati obeležja raspravljanja stvari na koje se pitanje odnosi.
Odborničko pitanje postavlja se, po pravilu, pošto se završi rad po svim tačkama dnevnog reda na sednici, a može se dostaviti predsedniku Skupštine i između dve sednice.
Pisani odgovor Gradska uprava dostavlja odbornicima uz materijal za narednu sednicu Skupštine, a ukoliko odgovor iziskuje prikupljanje podataka ili obavljanje konsultacija, odgovor će biti naknadno dostavljen.
Ukoliko odbornik nije zadovoljan odgovorom, može dostaviti dopunsko pitanje.
Odbornik ima pravo na naknadu troškova za obavljanje odborničke funkcije i druga primanja koja utvrđuje Skupština posebnom odlukom.
Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje posebna legitimacija.
U legitimaciji se navode, pored ostalog imunitetska prava koja odbornik može da ostvaruje na osnovu legitimacije.
O izdavanju i evidenciji izdatih odborničkih legitimacija stara se Organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Odbornička legitimacija je formata 10x14 cm, odštampana na finoj beloj hartiji, sa utisnutim amblemom grada Šapca na naslovnoj strani, sa fotografijom i osnovnim podacima o odborniku i izvodom iz Poslovnika Skupštine.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaju da važe:
- Poslovnik Skupštine opštine Šabac ("Sl. list opštine Šabac" broj 10/05, 16/05 i 10/07) i
- Poslovnik konstitutivne sednice Skupštine grada Šapca ("Sl. list grada Šapca", broj 23/08).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom donošenja i ima se objaviti u "Službenom listu grada Šapca".