ODLUKAO EMISIJI DUGOROČNIH DRŽAVNIH HARTIJA OD VREDNOSTI
|
1. Republika Srbija emituje dugoročne državne hartije od vrednosti, radi finansiranja budžetskog deficita i refinansiranja neizmirenog duga.
2. Osnovni elementi dugoročnih državnih hartija od vrednosti iz tačke 1. ove odluke su:
Emitent |
Republika Srbija |
Iznos emisije |
10.000.000.000 dinara |
Nominalna vrednost |
10.000 dinara po komadu |
Datum emitovanja |
5. februar 2013. godine |
Datum saldiranja |
7. februar 2013. godine |
Datum dospeća |
7. februar 2015. godine |
Kupon |
Varijabilan i jednak je referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za fiksnu marginu |
Vrsta obveznice |
Amortizaciona obveznica sa varijabilnim kuponom |
3. Dugoročne državne hartije od vrednosti emituju se u nematerijalizovanom obliku i registruju kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti AD Beograd (u daljem tekstu: Centralni registar).
4. Dugoročne državne hartije od vrednosti glase na ime.
5. Cena dugoročnih državnih hartija od vrednosti utvrđuje se u formi kuponskih obveznica sa godišnjom isplatom kupona i jednakom godišnjom amortizacijom glavnice. Datumi dospeća anuiteta su 7. februar 2014. godine i 7. februar 2015. godine. Ukoliko datum dospeća državnih hartija od vrednosti padne u neradan dan, isplata dospelih dugoročnih državnih hartija od vrednosti će se obaviti prvog narednog radnog dana.
Cena obveznice po komadu na dan emisije ili na dan saldiranja koji se poklapa sa danom isplate kupona utvrđuje se po sledećoj formuli:
Legenda:
P |
Cena kuponske obveznice sa pripadajućom kamatom po komadu |
P |
t |
Redni broj obračunskog perioda |
t |
K |
Nominalna vrednost obveznice po komadu |
10.000 |
Ot |
Ostatak nominalne vrednosti po komadu na početku t-tog perioda isplate anuiteta, koji se dobija po formuli. |
Ot |
v |
Broj perioda koji je protekao do perioda t, za koji se obračunava anuitet. |
v |
b |
Deo nominalne vrednosti po komadu koji se u jednakim iznosima isplaćuje od emisije obveznice do dospeća i računa se po formuli: |
5.000 |
r |
Zahtevana godišnja stopa prinosa do dospeća |
r % |
Rt |
Referentna kamatna stopa u periodu t uvećana za fiksnu marginu |
Rt |
m |
Broj perioda isplate kupona u toku godine |
1 |
n |
Broj preostalih perioda isplate anuiteta do dospeća, dobija se po formuli: n = N - v |
n |
N |
Ukupan broj perioda isplate anuiteta od emisije obveznice |
2 |
Na svaki drugi dan cena obveznice po komadu izračunava se po sledećoj formuli:
Legenda:
w |
w - |
broj dana od datuma saldiranja do datuma sledeće isplate kupona |
w |
|
broj dana između dva datuma isplate kupona |
6. Indikativni primer amortizacionog plana otplate dugoročnih državnih hartija od vrednosti, dat je u Prilogu ove odluke.
7. Prenos vlasništva na dugoročnim državnim hartijama od vrednosti vrši se drugog dana nakon upisa dugoročnih državnih hartija od vrednosti na odgovarajuće račune hartija od vrednosti koji se vode kod Centralnog registra, a po potrebi prenos vlasništva može se vršiti i nakon toga.
8. Nominalna vrednost neprodatih dugoročnih državnih hartija od vrednosti koji nisu prodati do 31. decembra 2013. godine, prenosi se sa emisionog računa na račun okončanja emisije Republike Srbije u Centralnom registru.
9. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PRILOG
Amortizacioni plan otplate utvrđuje se na način da se u svakom periodu isplaćuju anuiteti koji se sastoje od jednakih delova nominalne vrednosti i kupona, pri čemu se kupon obračunava primenom referentne kamatne stope uvećane za fiksnu marginu na neotplaćeni deo nominalne vrednosti nakon periodične isplate jednakih delova glavnice.
Datum |
Ostatak duga na |
Periodična isplata |
Kamatni |
Anuitet |
7/02/2013 |
10.000,00 |
|
|
|
7/02/2014 |
5.000,00 |
5.000,00 |
1.125,00 |
6.125,00 |
7/02/2015 |
0,00 |
5.000,00 |
562,50 |
5.562,50 |
Ukupno |
|
10.000,00 |
1.687,50 |
11.687,50 |
* Indikativni primer amortizacionog plana otplate obveznice sa promenljivim kuponom: pretpostavljena je zahtevana stopa prinosa koja je jednaka referentnoj kamatnoj stopi NBS (11,25%) i fiksnoj margini od 0,0%.