ZAKONO ŽIGOVIMA("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 10/2013) |
Ovim zakonom uređuju se način sticanja i zaštita prava na znak u prometu robe, odnosno usluga.
Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.
Žigom u smislu ovog zakona, smatra se i žig koji je međunarodno registrovan za teritoriju Republike Srbije, na osnovu Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski aranžman), odnosno Protokola uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski protokol).
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na žigove iz stava 3. ovog člana ako pojedina pitanja nisu uređena Madridskim aranžmanom, odnosno Madridskim protokolom.
Žig može biti individualni, kolektivni ili žig garancije.
Kolektivni žig je žig pravnog lica koje predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su članovi tog udruženja, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Korisnik kolektivnog žiga ima pravo da koristi taj žig samo na način predviđen opštim aktom o kolektivnom žigu.
Žig garancije je žig koji koristi više privrednih društava pod nadzorom nosioca žiga, a koji služi kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, načina proizvodnje ili drugih zajedničkih obeležja robe ili usluga tih privrednih društava.
Nosilac žiga garancije mora da dozvoli korišćenje žiga garancije svakom privrednom društvu za robe ili usluge, koje imaju zajedničke karakteristike propisane opštim aktom o žigu garancije.
Žigom u smislu ovog zakona, ne smatraju se pečat, štambilj i službeni znak za obeležavanje dragocenih metala.
Žigom se štiti znak koji se može grafički predstaviti pod uslovom da je podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.
Znak se može sastojati od reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzičkih fraza prikazanih notnim pismom i sl.
Žigom se ne može zaštititi znak:
1) koji ne ispunjava uslov iz člana 4. ovog zakona;
2) koji je protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima;
3) koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu;
4) koji se sastoji isključivo od trodimenzionalnog oblika određenog prirodom robe ili oblika robe koji je neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata ili od oblika koji bitno utiče na vrednost robe;
5) koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu mogu služiti za označavanje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje robe ili pružanja usluga, ili drugih karakteristika robe, odnosno usluga;
6) koji je u svakodnevnom govoru ili u dobrim trgovinskim običajima postao uobičajen za označavanje određene vrste robe, odnosno usluga;
7) koji svojim izgledom ili sadržajem može da dovede u zabludu učesnike u prometu u pogledu npr. vrste, kvaliteta ili geografskog porekla robe ili drugih svojstava robe, odnosno usluga;
8) koji sadrži zvanične znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podražava, osim po pisanom odobrenju nadležnog organa;
9) koji je istovetan ranije zaštićenom znaku za istu vrstu robe, odnosno usluga;
10) koji je istovetan ranije zaštićenom znaku drugog lica za sličnu vrstu robe, odnosno usluga, ili sličan ranije zaštićenom znaku drugog lica za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga, ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa ranije zaštićenim znakom;
11) koji je istovetan ili sličan, za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga znaku drugog lica koji je poznat u Republici Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine (u daljem tekstu: opštepoznati znak);
12) koji, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, predstavlja reprodukciju, imitaciju, prevod ili transliteraciju zaštićenog znaka drugog lica ili njegovog bitnog dela, koji je kod učesnika u prometu u Republici Srbiji nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (u daljem tekstu: čuveni žig), ako bi se korišćenjem takvog znaka nelojalno izvlačila korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji;
13) koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje autorska prava ili druga prava industrijske svojine;
14) koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnog organa odnosne zemlje ili organizacije;
15) koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religijski simbol.
Znak iz stava 1. tač. 3), 5) i 6) ovog člana može se zaštititi žigom ako podnosilac prijave dokaže da je ozbiljnim korišćenjem znak postao podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga na koje se odnosi.
Zaštićenim znakom iz stava 1. tač. 9), 10) i 12) ovog člana smatra se znak koji je zaštićen žigom za teritoriju Republike Srbije, a zaštićenim znakom iz stava 1. tač. 9) i 10) ovog člana smatra se i znak koji je predmet prijave za priznanje žiga za teritoriju Republike Srbije, pod uslovom da žig po toj prijavi bude priznat.
U slučaju iz stava 1. tač. 10)-13) ovog člana znak se može zaštititi žigom uz izričitu pisanu saglasnost nosioca ranijeg prava.
Kod utvrđivanja da li je znak iz stava 1. tačka 11) ovog člana opštepoznati znak, odnosno da li je znak iz stava 1. tačka 12) ovog člana čuveni žig, uzima se u obzir upoznatost relevantnog dela javnosti sa znakom, uključujući i poznavanje do koga je došlo putem promocije znaka. Relevantnim delom javnosti smatraju se stvarni i potencijalni korisnici robe, odnosno usluga, koje se obeležavaju tim znakom, kao i lica uključena u distributerske tokove te robe, odnosno usluga.
Znak koji sadrži lik ili lično ime lica može se zaštititi samo po pisanoj saglasnosti tog lica.
Znak koji sadrži lik ili lično ime umrlog lica može se zaštititi samo po pisanoj saglasnosti roditelja, supružnika i dece umrlog.
Znak koji sadrži lik ili lično ime istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti može se zaštititi uz dozvolu nadležnog organa i pisane saglasnosti supružnika i srodnika do trećeg stepena srodstva.
Strana fizička i pravna lica u pogledu zaštite znaka žigom u Republici Srbiji uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora, ili iz načela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.
Pravna zaštita žigova ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ državne uprave nadležan za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ).
Protiv odluka nadležnog organa iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
Protiv odluke Vlade o žalbi, može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke Vlade.
Nadležni organ vodi Registar prijava za priznanje žiga (u daljem tekstu: Registar prijava) i Registar žigova.
Registar prijava sadrži naročito: broj prijave i datum podnošenja prijave; podatke o podnosiocu prijave; izgled znaka i naznačenje roba i usluga na koje se znak odnosi; podatke o promenama koje se odnose na prijavu (prenos prava, licenca, zaloga, franšiza i dr.).
Registar žigova sadrži naročito: registarski broj žiga i datum upisa žiga u Registar žigova; podatke o nosiocu žiga; izgled znaka i naznačenje roba i usluga na koje se znak odnosi; podatke o promenama koje se odnose na žig (prenos prava, licenca, zaloga, franšiza i dr.).
Vlada bliže propisuje sadržinu registara iz stava 1. ovog člana.
Registri iz člana 8. ovog zakona su javne knjige i zainteresovana lica mogu da ih dobiju na uvid.
Spise priznatih žigova, stranke i treća lica mogu da razgledaju na pismeni ili usmeni zahtev, u prisustvu službenog lica.
Na pismeni zahtev zainteresovanih lica i uz plaćanje propisane takse, nadležni organ izdaje kopije dokumenata i odgovarajuće potvrde i uverenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.
Strano fizičko ili pravno lice koje nema prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije u postupku pred nadležnim organom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili domaći advokat.
U Registar zastupnika koji vodi nadležni organ upisuju se fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove utvrđene zakonom kojim se uređuju patenti.
Lice koje obavlja poslove zastupanja u ostvarivanju prava iz ovog zakona mora imati završen pravni fakultet.
Pokretanje postupka za priznanje žiga
Postupak za priznanje žiga pokreće se prijavom za priznanje žiga (u daljem tekstu: prijava).
Bitni delovi prijave su:
1) zahtev za priznanje žiga;
2) znak koji se želi zaštititi žigom;
3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.
Prijava sadrži zahtev za priznanje samo jednog žiga koji se odnosi na jednu ili više vrsta robe, odnosno usluga.
Zahtev iz stava 2. tačka 1) ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave; naznačenje da li je u pitanju individualni, kolektivni ili žig garancije; izgled znaka; naznačenje klasa u koje je svrstana roba, odnosno usluge, prema Ničanskom aranžmanu o međunarodnoj klasifikaciji robe i usluga radi registrovanja žigova (u daljem tekstu: Međunarodna klasifikacija robe i usluga); potpis i pečat podnosioca prijave.
Ako znak iz stava 2. tačka 2) ovog člana sadrži figurativni element, njegov izgled mora biti jasan, urađen na kvalitetnom papiru i pogodan za reprodukovanje.
Robe, odnosno usluge iz stava 2. tačka 3) ovog člana moraju biti označene i svrstane prema klasama iz Međunarodne klasifikacije roba i usluga.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 2. tačka 1) ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev za priznanje žiga i propisuje njihovu sadržinu.
Prijava za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije
Pored delova prijave iz člana 12. ovog zakona uz prijavu za priznanje kolektivnog žiga prilaže se opšti akt o kolektivnom žigu, a uz prijavu za priznanje žiga garancije opšti akt o žigu garancije.
Opšti akt o kolektivnom žigu sadrži: podatke o podnosiocu prijave, odnosno licu ovlašćenom da ga predstavlja; odredbe o izgledu znaka i robi, odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tome ko ima pravo na korišćenje kolektivnog žiga i pod kojim uslovima; odredbe o pravima i obavezama korisnika kolektivnog žiga u slučaju povrede žiga i odredbe o merama i posledicama u slučaju nepridržavanja odredaba opšteg akta.
Opšti akt o žigu garancije, pored podataka i odredaba iz stava 2. ovog člana, sadrži i odredbe o zajedničkim karakteristikama robe, odnosno usluga koje se garantuju žigom garancije i odredbe o nadzoru korišćenja žiga garancije od strane njegovog nosioca prava.
Podnosilac prijave, odnosno nosilac kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije, dužan je da nadležnom organu dostavi svaku izmenu opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.
Svako može pregledati opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.
U upravnom postupku pred nadležnim organom plaćaju se takse i naknade troškova postupka, saglasno posebnim propisima kojima se uređuju administrativne takse i naknade troškova postupka i troškova za pružanje informacionih usluga.
U Registar prijava upisuju se podaci o delovima prijave iz člana 12. i podaci iz člana 13. ovog zakona kao i drugi propisani podaci.
Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podneta nadležnom organu na taj datum sadrži:
1) naznačenje da se traži priznanje žiga;
2) ime i prezime, odnosno poslovno ime i adresu podnosioca prijave;
3) znak koji se želi zaštititi;
4) spisak roba, odnosno usluga na koje se znak odnosi.
Po prijemu prijave nadležni organ ispituje da li prijava sadrži delove iz stava 1. ovog člana.
Na prijavu podnetu nadležnom organu, koja sadrži delove iz stava 1. ovog člana upisuje se broj prijave i dan i čas njenog prijema u nadležnom organu i o tome se podnosiocu prijave izdaje potvrda.
Ako prijava ne sadrži delove iz stava 1. ovog člana nadležni organ će pozvati podnosioca prijave da u roku od 30 dana otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u Registar prijava.
Ako podnosilac prijave u roku iz stava 4. ovog člana ne otkloni nedostatke, nadležni organ zaključkom odbacuje prijavu.
Protiv zaključka iz stava 5. ovog člana može se izjaviti žalba.
Ako podnosilac prijave u roku iz stava 4. ovog člana otkloni nedostatke, nadležni organ zaključkom priznaje kao datum podnošenja prijave onaj datum kad je podnosilac prijave dostavio podnesak kojim otklanja uočene nedostatke.
Prijava kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u Registar prijava.
Podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sličan znak kojim se obeležava ista ili slična roba, odnosno usluge, docnije podnela prijavu.
Pravnom ili fizičkom licu koje je podnelo urednu prijavu žiga sa dejstvom u nekoj zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, priznaće se u Republici Srbiji konvencijsko pravo prvenstva od datuma podnošenja te prijave ako u Republici Srbiji za isti znak i za iste robe, odnosno usluge podnese prijavu u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave u odnosnoj zemlji. U zahtevu za priznanje žiga naznačava se datum podnošenja, broj prijave i zemlja za koju je prijava podneta.
Urednom prijavom iz stava 1. ovog člana smatra se svaka prijava koja ispunjava uslove urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije za koju je prijava podneta, ili prema propisima međunarodne organizacije nastale na osnovu međunarodnog ugovora zaključenog između ovih zemalja, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.
Pravno ili fizičko lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od tri meseca od dana podnošenja prijave u Republici Srbiji, dostavi nadležnom organu prepis prijave iz stava 1. ovog člana overen od strane nadležnog organa zemlje članice Pariske unije, Svetske trgovinske organizacije, odnosno međunarodne organizacije, kojoj je ta prijava podneta.
Na zahtev domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica koje je kod nadležnog organa podnelo urednu prijavu za priznanje žiga, nadležni organ izdaje uverenje o pravu prvenstva.
Zahtev za izdavanje uverenja o pravu prvenstva sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave, izgled znaka; spisak robe, odnosno usluga; dokaz o uplati takse za uverenje.
Uverenje o pravu prvenstva sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave; broj prijave; podatke o datumu podnošenja prijave; izgled znaka i spisak robe, odnosno usluga.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 2. ovog člana i sadržinu uverenja o pravu prvenstva iz stava 3. ovog člana.
Podnosilac prijave koji je u roku od tri meseca pre podnošenja prijave upotrebio određeni znak za obeležavanje robe, odnosno usluga na izložbi ili sajmu međunarodnog karaktera u Republici Srbiji ili u drugoj zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, može u prijavi tražiti priznanje prava prvenstva od dana prve upotrebe tog znaka.
Podnosilac prijave iz stava 1. ovog člana uz prijavu dostavlja potvrdu nadležnog organa zemlje članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije da je u pitanju izložba, odnosno sajam međunarodnog karaktera, uz naznačenje podataka o vrsti izložbe, odnosno sajma, mestu održavanja, datumu otvaranja i zatvaranja izložbe, odnosno sajma, i datumu prve upotrebe znaka čija se zaštita traži.
Uverenje da je izložbi, odnosno sajmu održanom u Republici Srbiji zvanično priznat međunarodni karakter izdaje Privredna komora Srbije.
Priznanjem prava prvenstva iz člana 19. ovog zakona ne produžavaju se rokovi iz člana 18. ovog zakona.
U prijavi se ne može naknadno bitno izmeniti izgled znaka niti dopuniti spisak robe, odnosno usluga.
Bitnom izmenom znaka u smislu stava 1. ovog člana smatra se svaka izmena koja menja distinktivni karakter znaka.
Ne smatra se dopunom spiska robe, odnosno usluga njegovo preciziranje.
Prijave se ispituju po redosledu određenom datumom njihovog podnošenja.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana prijava se može rešavati po hitnom postupku:
1) u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka, na zahtev suda ili nadležnog organa tržišne inspekcije, odnosno carinskog organa;
2) ako je podnet zahtev za međunarodno registrovanje žiga, ukoliko se na njega primenjuje Madridski aranžman;
3) ako je saglasno drugim propisima neophodno izvršiti hitnu registraciju.
U slučaju iz stava 2. tačka 3) ovog člana podnosi se zahtev za ispitivanje prijave po hitnom postupku.
Prijava je uredna ako sadrži delove iz člana 12. ovog zakona i podatke iz člana 13. ovog zakona kao i druge propisane podatke i dokaz o uplati propisane takse za prijavu.
Ako utvrdi da prijava nije uredna nadležni organ će pismenim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca prijave da je uredi u roku koji nadležni organ odredi.
Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.
Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu ili ne plati taksu za njeno uređivanje, nadležni organ će zaključkom odbaciti prijavu.
Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba.
U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac prijave može podneti predlog za povraćaj u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema zaključka o odbacivanju.
Podnosilac prijave može u toku celog postupka odustati od prijave u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge.
Ako je u Registru prijava upisano određeno pravo u korist trećeg lica, podnosilac prijave ne može odustati od prijave bez pismene saglasnosti lica na čije ime je upisano to pravo.
U slučaju kada podnosilac prijave odustane od prijave u celini, nadležni organ će doneti poseban zaključak o obustavi postupka.
Protiv zaključka iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, prijava prestaje da važi narednog dana od dana predaje nadležnom organu izjave o odustanku.
Prijava za priznanje žiga u kojoj je navedeno više vrsta roba, odnosno usluga (u daljem tekstu: prvobitna prijava) može se po zahtevu podnosioca prijave do upisa žiga u Registar žigova, razdvojiti na dve ili više prijava tako što će se razdvojiti spisak robe, odnosno usluga.
Izdvojena prijava zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i njeno pravo prvenstva.
O razdvajanju prijave donosi se posebno rešenje, u kome se naznačava broj prvobitne prijave, broj, odnosno brojevi novih prijava, znak iz prvobitne prijave, kao i roba, odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj prijavi i roba, odnosno usluge koje su u izdvojenoj ili izdvojenim prijavama.
Izdvojena, odnosno izdvojene prijave upisuju se u Registar prijava.
Na prijavu za priznanje kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije neće se primenjivati odredbe st. 1. do 4. ovog člana.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: broj i datum podnošenja prvobitne prijave čije se razdvajanje traži; podatke o podnosiocu prijave; izgled znaka; naznačenje brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga koje ostaju u prvobitnoj prijavi i brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga koje se razdvajaju.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana i određuje priloge koji se podnose uz zahtev za priznanje žiga i propisuje njihovu sadržinu.
Ispitivanje uslova za priznanje žiga
Ako je prijava uredna u smislu člana 23. ovog zakona nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje žiga propisani čl. 4. i 5. ovog zakona.
Uslovi za priznanje žiga moraju da budu ispunjeni u trenutku upisa žiga u Registar žigova.
Postupajući u smislu stava 1. ovog člana nadležni organ može da uzme u obzir pismeno mišljenje svakog zainteresovanog lica u kome se obrazlažu razlozi iz čl. 4. i 5. ovog zakona zbog kojih prijavljeni znak ne ispunjava uslove za zaštitu žigom.
Lice iz stava 3. ovog člana neće se smatrati strankom u postupku.
Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uslove za priznanje žiga, nadležni organ će pismenim putem obavestiti podnosioca prijave o razlozima zbog kojih se žig ne može priznati i pozvaće ga da se u roku od 30 dana izjasni o tim razlozima.
Ako znak sadrži element koji ne ispunjava uslove za zaštitu žigom u smislu člana 5. stav 1. tač. 3), 5) i 6) ovog zakona i ako bi uključivanje tog elementa u znak moglo izazvati sumnju u vezi sa obimom zaštite žiga, nadležni organ može da traži od podnosioca prijave da u ostavljenom roku podnese pismenu izjavu da ne traži bilo kakva isključiva prava na tom elementu.
Ako znak sadrži element koji je nejasan ili dvosmislen, nadležni organ će tražiti od podnosioca prijave da u ostavljenom roku dostavi opis znaka u kome će taj element biti pojašnjen.
Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ može da produži rok iz stava 1. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.
Nadležni organ će rešenjem odbiti prijavu za priznanje žiga u celosti ili za pojedine robe, odnosno usluge, ako podnosilac prijave ne postupi po zahtevu nadležnog organa iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ili postupi ali nadležni organ i dalje smatra da se žig ne može priznati u celosti ili za pojedine robe, odnosno usluge.
Prilikom ispitivanja uslova za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije nadležni organ će posebno ispitati da li je opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije u skladu sa javnim poretkom ili prihvaćenim moralnim principima.
Ako je opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije u suprotnosti sa javnim poretkom ili prihvaćenim moralnim principima, shodno će se primeniti odredbe člana 27. ovog zakona.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na sve izmene opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije.
Ako prijava ispunjava uslove za priznanje žiga, nadležni organ zaključkom poziva podnosioca prijave da plati propisanu taksu za prvih 10 godina zaštite i troškove objave žiga i da dostavi dokaze o izvršenim uplatama.
Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stava 1. ovog člana smatraće se da je odustao od prijave.
U slučaju iz stava 2. ovog člana nadležni organ će doneti zaključak o obustavi postupka.
Protiv zaključka iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba.
U slučaju iz stava 2. ovog člana podnosilac prijave može, uz plaćanje propisane takse, da podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema zaključka o obustavi postupka.
Kad podnosilac prijave dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz člana 29. stav 1. ovog zakona nadležni organ priznato pravo s propisanim podacima upisuje u Registar žigova, a nosiocu prava izdaje ispravu o žigu.
Isprava o žigu ima karakter rešenja u upravnom postupku.
Isprava o žigu sadrži naročito: registarski broj žiga i datum upisa žiga u Registar žigova; podatke o nosiocu žiga; izgled zaštićenog znaka; spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi; datum do kog žig važi.
Vlada bliže propisuje sadržinu isprave o žigu iz stava 1. ovog člana.
Priznato pravo iz člana 30. ovog zakona objavljuje se u službenom glasilu nadležnog organa.
U službenom glasilu nadležnog organa objavljuju se naročito sledeći podaci: registarski broj žiga; datum upisa žiga u Registar žigova; podaci o nosiocu žiga; datum do kog žig važi; izgled znaka; spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.
Vlada bliže propisuje podatke iz stava 2. ovog člana koji se objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa.
IV MEĐUNARODNO REGISTROVANJE ŽIGA
Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može podneti zahtev za međunarodno registrovanje žiga u skladu sa Madridskim aranžmanom, odnosno Madridskim protokolom.
Zahtev za međunarodno registrovanje žiga iz stava 1. ovog člana podnosi se nadležnom organu.
Za zahtev za međunarodno registrovanje žiga plaća se propisana taksa.
Postupak za međunarodno registrovanje žiga pokreće se podnošenjem zahteva za međunarodno registrovanje žiga.
Uz zahtev za međunarodno registrovanje žiga podnosi se i:
1) izgled znaka;
2) uredno sastavljen i klasifikovan spisak robe, odnosno usluga na francuskom jeziku;
3) punomoćje, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika;
4) dokaz o uplati takse za zahtev.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu zahteva; broj prijave, odnosno registarski broj žiga koji služi kao osnov za međunarodno registrovanje; podatak o zatraženom pravu prvenstva; izgled znaka, spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi na francuskom jeziku; naznačenje zemalja u kojima se traži zaštita.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.
Zahtev za međunarodno registrovanje žiga je uredan ako sadrži podatke iz člana 33. ovog zakona i druge propisane podatke.
Ako zahtev za međunarodno registrovanje žiga nije uredan, nadležni organ će pismenim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.
Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.
Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će zaključkom odbaciti prijavu.
Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba.
Ako je zahtev za međunarodno registrovanje žiga uredan u smislu člana 34. ovog zakona nadležni organ zaključkom poziva podnosioca zahteva da u roku koji nadležni organ odredi, plati taksu za međunarodno registrovanje žiga i da dostavi dokaz o izvršenoj uplati.
Kad podnosilac zahteva dostavi dokaz o izvršenoj uplati nadležni organ će dostaviti Svetskoj organizaciji za zaštitu intelektualne svojine prijavu za međunarodno registrovanje žiga.
Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o izvršenoj uplati iz stava 1. ovog člana smatraće se da je odustao od zahteva.
U slučaju iz stava 3. ovog člana nadležni organ će doneti zaključak o obustavi postupka protiv koga se može izjaviti žalba.
O promenama u prijavi, odnosno registraciji žiga koji je bio osnov za međunarodno registrovanje tog žiga, nadležni organ obaveštava Svetsku organizaciju za intelektualnu svojinu, ako se te promene odnose i na međunarodnu registraciju tog žiga.
Teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga
Nosilac međunarodno registrovanog žiga, može preko nadležnog organa podneti zahtev za teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga.
Zahtev za teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga može da se odnosi na sve robe i usluge za koje je znak registrovan ili na jedan njihov deo.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu zahteva, broj međunarodnog žiga, naznačenje zemalja na koje se proširenje odnosi.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.
V SADRŽINA, STICANJE I OBIM PRAVA
Nosilac žiga ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi.
Nosilac žiga ima pravo da drugim licima zabrani da neovlašćeno koriste:
1) znak koji koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi, odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan;
2) znak koji je istovetan njegovom ranije zaštićenom znaku za sličnu vrstu robe, odnosno usluga ili sličan njegovom ranije zaštićenom znaku za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa njegovim ranije zaštićenim znakom.
U smislu stava 2. ovog člana nosilac žiga ima pravo da zabrani i sledeće:
1) stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeležavanje robe (etikete, nalepnice, zatvarači za flaše i sl.);
2) nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom;
3) uvoz ili izvoz robe pod zaštićenim znakom;
4) korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami.
Prava iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ima i podnosilac prijave od datuma podnošenja prijave, kao i vlasnik znaka koji je poznat u Republici Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.
Reprodukcija zaštićenog znaka u rečniku
Ako reprodukcija zaštićenog znaka u rečniku, enciklopediji ili sličnom delu stvara utisak da je znak generična oznaka robe ili usluga za koje je taj znak zaštićen, nosilac žiga može da zahteva od izdavača dela da najkasnije u sledećem izdanju reprodukcija znaka bude praćena naznakom da je reč o zaštićenom znaku (oznaka ®).
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na delo objavljeno u elektronskoj formi.
Nosilac žiga nema pravo da zabrani korišćenje žigom zaštićenog znaka u vezi sa robom koja je njime obeležena, a koju je u Republici Srbiji stavio u promet nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio.
Odredba stava 1. ovog člana neće se primeniti u slučaju postojanja opravdanog razloga nosioca žiga da se suprotstavi daljem stavljanju u promet žigom označene robe, posebno ako je došlo do kvara ili druge bitne promene stanja robe posle njenog prvog stavljanja u promet.
Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovo poslovno ime ili naziv koji je na savestan način stečen pre priznatog datuma prvenstva žiga.
Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da u skladu sa dobrim poslovnim običajima koristi u privrednom prometu:
1) svoje ime ili adresu;
2) naznačenje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva robe, odnosno usluga;
3) žigom zaštićeni znak, kad je njegovo korišćenje neophodno radi naznačenja namene robe, odnosno usluge, posebno kad je reč o rezervnim delovima ili priboru.
Ako je predmet zaštite kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije znak koji ukazuje na određeni geografski lokalitet sa koga potiče roba, odnosno usluga označena njime, korisnik kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije ne može zabraniti drugome da taj znak koristi u skladu sa dobrim poslovnim običajima, niti može zabraniti njegovo korišćenje ovlašćenom korisniku iste ili slične registrovane oznake geografskog porekla za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga.
Nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju čuveni žig.
Nosilac čuvenog žiga iz člana 5. stav 1. tačka 12) ovog zakona ima pravo da drugim licima zabrani da bez njegove pisane saglasnosti koriste u prometu isti ili sličan znak za obeležavanje robe, odnosno usluga koje nisu slične onima za koje je žig registrovan, ako bi se neovlašćenim korišćenjem takvog znaka nelojalno ostvarivala korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji.
Žig se stiče upisom u Registar žigova, a važi od datuma podnošenja prijave.
Žig traje deset godina, računajući od datuma podnošenja prijave, s tim što se njegovo važenje, uz podnošenje zahteva i plaćanje odgovarajuće propisane takse, može produžavati neograničen broj puta.
Zahtev za produženje važenja žiga iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: naznačenje registarskog broja žiga i datum do kog žig važi; podatke o nosiocu žiga; podatak o plaćenoj taksi za produženje važenja žiga.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.
Nosilac žiga dužan je da žig koristi.
Žig koji je registrovan za više vrsta roba, odnosno usluga (u daljem tekstu: prvobitna registracija), može se na zahtev nosioca žiga, u svako doba razdvojiti na dve ili više registracija tako što će se razdvojiti spisak roba, odnosno usluga.
Izdvojeni žig zadržava sva prava iz prvobitne registracije.
O razdvajanju žiga donosi se posebno rešenje, u kome se naznačava broj prvobitne registracije, broj, odnosno brojevi novih žigova, znak iz prvobitne registracije, kao i robe, odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj registraciji i robe, odnosno usluge koje su u izdvojenom, ili izdvojenim žigovima.
Izdvojeni žig, odnosno izdvojeni žigovi upisuju se u Registar žigova, a nosiocu prava izdaje se isprava o žigu.
Na kolektivni žig, odnosno žig garancije ne primenjuju se odredbe st. 1. do 4. ovog člana.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga; podatke o nosiocu žiga; izgled znaka; naznačenje brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga koje ostaju u prvobitnoj registraciji i brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga na koje se odnosi izdvojeni žig, odnosno izdvojeni žigovi.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.
VI PROMENE U PRIJAVI, ODNOSNO REGISTRACIJI ŽIGA
Promena imena i adrese nosioca prava
Nadležni organ, na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave može doneti rešenje o upisu u odgovarajući registar nadležnog organa promene imena i adrese nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave.
Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis promene imena i adrese nosioca prava koji se odnosi na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.
Ako zahtev za upis promene imena i adrese nosioca prava ne sadrži propisane podatke, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.
Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis promene imena i adrese, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 3. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.
Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju zahteva.
Protiv zaključka iz stava 5. ovog člana može se izjaviti žalba.
Zahtev za upis promene iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga, odnosno broj prijave; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; naznačenje vrste promene.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva za upis promene iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.
Ograničenje spiska robe, odnosno usluga
Nadležni organ, na zahtev nosioca žiga može doneti rešenje o upisu u odgovarajući registar nadležnog organa ograničenja spiska robe, odnosno usluga.
Ako zahtev za ograničenje spiska robe, odnosno usluga ne sadrži propisane podatke, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.
Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za ograničenja spiska robe, odnosno usluga, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.
Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju zahteva.
Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba.
Zahtev za upis promene iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga, odnosno broj prijave; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; naznačenje vrste promene.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva za upis promene iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.
Žig odnosno pravo iz prijave može biti prenet na drugo lice ili na druga lica za sve ili samo za neke robe, odnosno usluge.
Prenos žiga, odnosno prava iz prijave može biti posledica ugovora o prenosu prava, statusne promene nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave, sudske ili administrativne odluke.
Prenos prava iz stava 2. ovog člana upisuje se u odgovarajući registar nadležnog organa na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili sticaoca prava.
Upis prenosa prava iz stava 2. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa, proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.
O upisu prenosa prava iz stava 2. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa, donosi se posebno rešenje.
Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet prenosa prava.
Ugovor o prenosu prava sastavlja se u pisanoj formi i mora sadržati: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sedište ugovornih strana, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga i visinu naknade, ako je ugovorena.
Neće se odobriti upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave, ako bi takav prenos mogao da stvori zabunu u prometu u pogledu vrste, kvaliteta ili geografskog porekla robe, odnosno usluga za koje je žig registrovan odnosno za koje je podneta prijava za priznanje žiga, izuzev ukoliko se sticalac prava odrekne zaštite za one robe, odnosno usluge u odnosu na koje mogućnost zabune postoji.
Neće se odobriti upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave koji se odnosi samo za neku robu, odnosno uslugu, u slučaju kada su robe, odnosno usluge koji se prenose bitno slični robama, odnosno uslugama koji su obuhvaćeni žigom, odnosno prijavom za priznanje žiga prenosioca.
Na sva pitanja koja se odnose na ugovor o prenosu prava, a koja nisu regulisana ovim zakonom, primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.
Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može ugovorom o licenci ustupiti pravo korišćenja žiga, odnosno prava iz prijave, i to za sve ili samo za neke robe, odnosno usluge.
Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana sastavlja se u pismenoj formi i mora sadržati: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sedište ugovornih strana, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga, vreme trajanja licence i obim licence.
Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana upisuje se u odgovarajući registar nadležnog organa na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili sticaoca prava.
Upis ugovora o licenci iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.
O upisu ugovora o licenci iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa, donosi se posebno rešenje.
Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet ugovora o licenci.
Na sva pitanja koja se odnose na ustupanje prava korišćenja žiga, odnosno prava iz prijave, a koja nisu regulisana ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.
Žig, odnosno pravo iz prijave može biti predmet zaloge i to na osnovu ugovora o zalozi, odluke suda i drugog državnog organa i sl. i to za sve ili samo za neke robe ili usluge.
Ugovor o zalozi iz stava 1. ovog člana sastavlja se u pismenoj formi i mora sadržati: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sedište ugovornih strana, kao i dužnika ako su to različita lica, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga i podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom.
Zaloga iz stava 1. ovog člana upisuje se u odgovarajući registar nadležnog organa na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili založnog poverioca.
O upisu zaloge iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa donosi se posebno rešenje.
Poverilac stiče založno pravo upisom u odgovarajući registar nadležnog organa.
Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet zaloge.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuje bezdržavinska zaloga, obligacioni i svojinskopravni odnosi.
U registar nadležnog organa upisuju se naročito sledeći podaci: podaci o zalogodavcu i dužniku, kada to nisu ista lica, kao i podaci o založnom poveriocu; registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga; podaci o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom uz naznačenje osnovnog i maksimalnog iznosa.
U registar nadležnog organa upisuju se i sve promene podataka iz stava 8. ovog člana.
Vlada bliže propisuje vrstu podataka iz stava 8. ovog člana koji se upisuju u registar nadležnog organa.
Postupak za upis prenosa prava, licence i zaloge
Postupak za upis prenosa prava, licence i zaloge, pokreće se pisanim zahtevom.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se i:
1) dokaz o pravnom osnovu upisa koji se traži;
2) punomoćje, ako se postupak za upis prenosa prava, licence, ili zaloge pokreće preko punomoćnika;
3) dokaz o uplati takse za rešenje po zahtevu za upis prenosa prava, licence ili zaloge.
Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis prenosa prava koji se odnosi na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su raniji nosilac prava i novi nosilac prava isti u svakom žigu, odnosno prijavi i da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.
Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis licence, odnosno zaloge, koji se odnose na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su nosilac prava i sticalac licence, odnosno zaloge isti u svakom žigu, odnosno prijavi, i da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga, odnosno broj prijave; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; naznačenje da se traži upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave, odnosno naznačenje prava čiji se upis traži.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.
Zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge je uredan ako sadrži podatke iz člana 54. ovog zakona.
Ako zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge nije uredan, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.
Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.
Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju zahteva.
Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba.
Ako je zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge uredan u smislu člana 55. ovog zakona, nadležni organ ispituje da li pravni osnov na kome se taj zahtev zasniva ispunjava zakonom propisane uslove za upis prenosa prava, licence ili zaloge.
Ako pravni osnov na kome se zasniva zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge ne ispunjava uslove propisane zakonom, ili ako se podaci iz zahteva ne slažu sa podacima u registrima, nadležni organ će pismenim putem obavestiti podnosioca zahteva o razlozima zbog kojih se upis ne može izvršiti i pozvaće ga da se u roku koji nadležni organ odredi izjasni o tim razlozima.
Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.
Nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge ako se podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne izjasni o razlozima zbog kojih se upis ne može odobriti, ili se izjasni, a nadležni organ i dalje smatra da se upis ne može odobriti.
Žig prestaje istekom roka od 10 godina za koji je plaćena propisana taksa, ako se njegovo važenje ne produži.
Žig prestaje i pre isteka roka iz stava 1. ovog člana:
1) ako se nosilac žiga odrekne svog prava - narednog dana od dana predaje nadležnom organu izjave o odricanju;
2) na osnovu sudske odluke, odnosno odluke nadležnog organa, u slučajevima predviđenim ovim zakonom - danom određenim tom odlukom;
3) ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo fizičko lice koje je nosilac prava - danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je žig prešao na pravne sledbenike tog lica.
Kolektivni žig i žig garancije prestaju da važe i ako nadležni organ prilikom ispitivanja izmena opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije, utvrdi da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 28. stav 1. ovog zakona.
U slučajevima iz stava 2. tač. 1) i 3) i stava 3. ovog člana, nadležni organ će doneti posebno rešenje.
Ako je u Registru žigova upisano određeno pravo u korist trećeg lica nosilac žiga se ne može odreći žiga bez pismene saglasnosti lica na čije ime je upisano to pravo.
Ako nosilac žiga u određenom roku ne plati propisanu taksu, a u Registru žigova je upisano pravo u korist trećeg lica, nadležni organ će to lice obavestiti da nije plaćena propisana taksa i da je može platiti u roku od šest meseci od početka godine u kojoj započinje naredni period zaštite.
VIII OGLAŠAVANJE ŽIGA NIŠTAVIM
Žig se može oglasiti ništavim, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako se utvrdi da u vreme njegovog registrovanja nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje žiga.
Kolektivni žig i žig garancije mogu se oglasiti ništavim i ako se utvrdi da opšti akt o kolektivnom žigu i opšti akt o žigu garancije, odnosno njihove izmene, nisu ispunjavale, odnosno ne ispunjavaju uslove iz člana 28. stav 1. ovog zakona.
Žig se može oglasiti ništavim za sve vreme trajanja zaštite, i to na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog tužioca.
Predlog za oglašavanje ništavim žiga na osnovu člana 5. stav 1. tač. 9), 10), 11), 12) i 13) ovog zakona može podneti samo nosilac ranijeg prava ili lice koje on ovlasti, osim ako je tokom pet uzastopnih godina pre podnošenja predloga znao za korišćenje kasnijeg žiga čiji je nosilac bio savestan i nije se tome protivio.
Žig se ne može oglasiti ništavim na osnovu člana 5. stav 1. tač. 9) i 10) ovog zakona ako raniji žig bez opravdanog razloga nije korišćen u Republici Srbiji za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se odnosi u periodu od pet godina pre podnošenja predloga za oglašavanje ništavim, izuzev ako je podnosilac prijave kasnijeg žiga bio nesavestan. U postupku po predlogu za oglašavanje žiga ništavim, nosilac ranijeg žiga ili njegov pravni sledbenik dužan je da dokaže da je žig korišćen.
Uz predlog za oglašavanje ništavim žiga podnose se odgovarajući dokazi.
Postupak za oglašavanje žiga ništavim, pokreće se pisanim predlogom za oglašavanje ništavim žiga.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu predloga; podatke o nosiocu žiga; registarski broj žiga čije se oglašavanje ništavim traži; razloge zbog kojih se traži oglašavanje žiga ništavim; naznačenje da li se traži oglašavanje ništavim žiga u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge.
Vlada bliže propisuje sadržinu predloga iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz predlog i propisuje njihovu sadržinu.
Predlog za oglašavanje žiga ništavim je uredan ako sadrži podatke iz člana 61. ovog zakona.
Ako predlog za oglašavanje žiga ništavim nije uredan, nadležni organ će pisanim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca predloga da ga uredi u roku od 30 dana.
Na obrazloženi zahtev podnosioca predloga, uz plaćanje propisane takse nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.
Ako podnosilac predloga u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju predloga.
Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba.
Nadležni organ će uredan predlog dostaviti nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.
Posle sprovedenog postupka po predlogu za oglašavanje žiga ništavim, nadležni organ će doneti rešenje o oglašavanju žiga ništavim, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ili rešenje o odbijanju predloga.
IX POSEBNI SLUČAJEVI PRESTANKA ŽIGA
Nadležni organ može, na zahtev zainteresovanog lica doneti rešenje o prestanku žiga u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio, bez opravdanog razloga nije ozbiljno koristilo na domaćem tržištu žig za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj žig odnosi, u neprekidnom vremenskom periodu od pet godina, računajući od dana registrovanja žiga, odnosno od dana kad je žig poslednji put korišćen. U postupku po zahtevu za prestanak žiga zbog nekorišćenja žiga, nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio dužno je da dokaže da je žig koristilo.
Korišćenjem žiga, u smislu stava 1. ovog člana i člana 60. stav 3. ovog zakona smatra se i korišćenje znaka zaštićenog žigom u obliku koji se razlikuje u elementima koji ne menjaju distinktivni karakter znaka, kao i korišćenje zaštićenog znaka na robi ili pakovanju robe namenjenim isključivo izvozu.
Opravdanim razlogom za nekorišćenje žiga iz stava 1. ovog člana smatraće se okolnost koja je nastala nezavisno od volje nosioca žiga, a koja predstavlja smetnju za korišćenje žiga, kao što je odluka državnog organa, zabrana uvoza ili druga zabrana koja se odnosi na robe ili usluge za koje je priznata zaštita žigom.
Korišćenjem žiga ne smatra se reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabavke robe, odnosno korišćenja usluge za koju je znak zaštićen.
Korišćenjem žiga ne smatra se plaćanje takse za produženje važenja žiga, kao ni zaključivanje ugovora o prenosu prava, licenci i zalozi.
Neće se doneti rešenje o prestanku žiga zbog nekorišćenja ako je korišćenje žiga započelo ili je nastavljeno posle isteka neprekidnog vremenskog perioda od pet godina u kome žig nije korišćen, a pre podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja, osim ako je do započinjanja ili nastavljanja korišćenja žiga došlo pošto je nosilac prava saznao da će biti podnet zahtev za prestanak njegovog žiga i ako je korišćenje započeto ili nastavljeno u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za prestanak žiga.
U slučaju iz člana 64. ovog zakona žig prestaje da važi istekom perioda od pet godina od dana kada je žig poslednji put korišćen, odnosno istekom perioda od pet godina od dana registrovanja žiga ako žig nije korišćen.
Nadležni organ može na zahtev zainteresovanog lica doneti rešenje o prestanku žiga, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge i u sledećim slučajevima:
1) ako je znak zaštićen žigom, zbog činjenja ili nečinjenja nosioca žiga ili njegovog pravnog sledbenika postao generičan naziv robe, odnosno usluge za koju je registrovan;
2) ako znak zaštićen žigom, zbog načina na koji ga nosilac žiga ili njegov pravni sledbenik koristi, može u prometu da izazove zabunu o geografskom poreklu, vrsti, kvalitetu ili drugim svojstvima robe, odnosno usluge;
3) ako je znak zaštićen žigom postao protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima.
Pravo na korišćenje kolektivnog žiga i žiga garancije može prestati i ako se kolektivni žig i žig garancije upotrebljavaju protivno opštem aktu o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.
U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana žig prestaje da važi narednog dana od dana pravnosnažnosti rešenja o prestanku žiga.
Postupak za prestanak žiga iz razloga predviđenih u čl. 64. i 66. ovog zakona pokreće se pisanim zahtevom.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu zahteva; podatke o nosiocu žiga čiji se prestanak traži; registarski broj žiga čiji se prestanak traži; razloge zbog kojih se prestanak žiga traži; naznačenje da li se traži prestanak žiga u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.
Zahtev za prestanak žiga je uredan ako sadrži podatke iz člana 67. ovog zakona.
Ako zahtev za prestanak žiga nije uredan, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.
Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za prestanak žiga, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.
Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju zahteva.
Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba.
Nadležni organ će uredan zahtev dostaviti nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.
Posle sprovedenog postupka po zahtevu za prestanak žiga, nadležni organ će doneti rešenje o prestanku žiga, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge ili rešenje o odbijanju zahteva.
Oglašavanje žiga ništavim i prestanak žiga nemaju dejstvo na sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava koje su u momentu donošenja tog rešenja bile pravnosnažne, kao i na zaključene ugovore o prenosu prava, odnosno ustupanju licence, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac žiga bio savestan.
U postupcima oglašavanja žiga ništavim i posebnim slučajevima prestanka žiga, nadležni organ može zakazati usmenu raspravu.
(Brisano)
Povredom prava smatra se svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu, u smislu člana 38. i člana 43. stav 2. ovog zakona.
Povredom iz stava 1. ovog člana smatra se i podražavanje zaštićenog, odnosno prijavljenog znaka.
Povredom iz stava 1. ovog člana smatra se i dodavanje znaku reči "tip", "način", "po postupku" i sl.
Tužbu zbog povrede prava može podneti nosilac žiga, podnosilac prijave, sticalac licence, korisnik kolektivnog žiga uz saglasnost nosioca kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije uz saglasnost nosioca žiga garancije.
Sticalac licence može podneti tužbu zbog povrede prava ukoliko drugačije nije predviđeno ugovorom o licenci.
Tužba zbog povrede žiga može se podneti pod uslovom da je žig korišćen u smislu člana 64. ovog zakona.
U slučaju povrede prava, tužilac može tužbom da zahteva:
1) utvrđenje povrede prava;
2) prestanak povrede prava;
3) oduzimanje, isključenje iz prometa, uništenje ili preinačenje, bez naknade, predmeta kojima je izvršena povreda prava;
4) oduzimanje, isključenje iz prometa, uništenje ili preinačenje, bez naknade, alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava, ako je to neophodno za zaštitu prava;
5) naknadu štete nastale povredom prava i opravdanih troškova postupka;
6) objavljivanje presude o trošku tuženog;
7) davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava.
Lice koje povredi pravo odgovara za štetu po opštim propisima o naknadi štete.
Ako je povreda učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, tužilac može od tuženog, umesto naknade štete iz stava 1. tačka 5) ovog člana zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade koju bi primio za korišćenje prava.
Pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede prava i traženih mera, kao i interese trećih lica.
Tužba zbog povrede prava može se podneti u roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca, a najdocnije u roku od pet godina od dana kad je povreda prvi put učinjena.
Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan.
Postupak po tužbi zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke nadležnog organa po prijavi.
Ako je pred nadležnim organom, odnosno sudom pokrenut postupak iz čl. 59, 64, 66, 80. i 81. ovog zakona, sud koji postupa po tužbi iz člana 73. i 73a ovog zakona dužan je da prekine postupak do konačne odluke nadležnog organa, odnosno pravosnažne odluke suda.
Na postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može da odredi privremenu meru oduzimanja ili isključenja iz prometa predmeta kojima se vrši povreda, sredstava za proizvodnju tih predmeta, odnosno meru zabrane nastavljanja započetih radnji kojima se vrši ili bi se mogla izvršiti povreda.
U slučaju istovetnosti u smislu člana 38. stav 2. tačka 1) ovog zakona sud obavezno određuje privremenu meru iz stava 1. ovog člana.
Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete na strani nosioca prava, sud može da odredi privremenu meru bez prethodnog saslušanja protivne stranke.
U slučaju iz stava 3. ovog člana sud će odluku o određivanju privremene mere da donese u roku od 10 dana od dana podnošenja predloga.
Žalba protiv rešenja kojim je sud odredio privremenu meru iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno, ili da će biti povređeno, sud može odrediti obezbeđenje dokaza.
Sud može odrediti obezbeđenje dokaza i bez prethodnog obaveštavanja ili saslušanja lica od koga se dokazi prikupljaju, ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete na strani nosioca prava, ili ako predlagač učini verovatnim da će dokazi biti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti.
Obezbeđenjem dokaza u smislu stava 1. ovog člana smatra se pregled prostorija, vozila, knjiga, dokumenata, kao i zaplena predmeta, ispitivanje svedoka i veštaka.
Licu od koga se dokazi prikupljaju, sudsko rešenje o određivanju obezbeđenja dokaza uručuje se u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu, čim to postane moguće.
Pokretanje postupka za određivanje privremene mere, odnosno obezbeđenje dokaza
Privremene mere iz člana 75. ovog zakona i obezbeđenje dokaza iz člana 76. ovog zakona mogu se tražiti i pre podnošenja tužbe zbog povrede prava, pod uslovom da se tužba podnese u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere, odnosno rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.
U slučaju kada tužba nije podneta u roku iz stava 1. ovog člana, sud će na predlog lica protiv koga je određena privremena mera, odnosno obezbeđenje dokaza, ukinuti rešenje kojim je određena privremena mera, odnosno obezbeđenje dokaza, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, lice protiv koga je određena privremena mera, odnosno obezbeđenje dokaza, ima pravo na naknadu štete koja mu je nanesena privremenom merom, odnosno obezbeđenjem dokaza.
Na zahtev lica protiv koga je pokrenut postupak zbog povrede prava ili postupak za određivanje privremene mere, odnosno za obezbeđenje dokaza, sud može da odredi odgovarajući novčani iznos kao sredstvo obezbeđenja u slučaju neosnovanosti zahteva, na teret podnosioca zahteva.
Sud može narediti licu koje je izvršilo povredu prava da pruži informacije o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava i o njihovim distributivnim kanalima.
Dostavljanje informacija iz stava 1. ovog člana sud može naložiti i drugom licu:
1) kod koga je pronađena roba koja se nalazi u prometu, a kojom se povređuje pravo;
2) koje pruža usluge u prometu, a kojima se povređuje pravo;
3) za koje je utvrđeno da na komercijalnoj osnovi pruža usluge koje se koriste u aktivnostima kojima se povređuje pravo;
4) koje je od strane lica iz tač. 1), 2) ili 3) ovog stava navedeno kao lice uključeno u proizvodnju ili distribuciju roba ili pružanje usluga kojima se povređuje pravo.
Pod informacijama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:
1) podaci o proizvođačima, distributerima, dobavljačima i drugim licima koja su prethodno bila uključena u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga, kao i o prodavcima kojima je roba namenjena;
2) podaci o količinama proizvedene, isporučene ili naručene robe ili usluga, kao i cenama ostvarenim za takvu robu ili usluge.
Lice iz stava 1. ovog člana koje ne izvrši obavezu pružanja informacije odgovara za štetu koja iz toga proizađe.
Ako je prijava podneta protivno načelu savesnosti i poštenja ili je znak registrovan na osnovu takve prijave, odnosno na osnovu prijave kojom je povređena zakonska ili ugovorna obaveza, lice čiji je pravni interes time povređen može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava.
Fizičko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obeležavanje robe, odnosno usluga, a za koji je drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga ako dokaže da je taj znak bio opštepoznat u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, za obeležavanje njegove robe, odnosno usluga pre nego što je tuženi podneo prijavu, ili registrovao žig.
Ako tuženi dokaže da je isti ili sličan znak koristio u prometu za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga isto koliko i tužilac ili duže od njega sud će odbiti tužbeni zahtev iz stava 1. ovog člana.
Tužba iz stava 1. ovog člana ne može se podneti po isteku roka od pet godina od dana upisa žiga u Registar žigova.
Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtev iz člana 80, odnosno člana 81. ovog zakona po pravnosnažnosti presude sud će presudu dostaviti nadležnom organu, koji će u odgovarajući registar upisati tužioca kao podnosioca prijave, odnosno kao nosioca žiga.
Pravo koje je treće lice pribavilo od ranijeg podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga iz čl. 80. i 81. ovog zakona prestaje danom upisa novog podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga u odgovarajući registar nadležnog organa.
Revizija je dozvoljena protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu u sporovima koji se odnose na zaštitu i upotrebu žiga ili prava iz prijave.
Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara privredno društvo, ili drugo pravno lice koje na način iz člana 72. ovog zakona povredi žig, odnosno pravo iz prijave.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.
Predmeti izvršenja privrednog prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa iz stava 1. ovog člana biće oduzeti, a predmeti izvršenja privrednog prestupa biće i uništeni.
Presuda kojom je učiniocu izrečena kazna za privredni prestup iz stava 1. ovog člana javno se objavljuje.
Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara preduzetnik, ako povredi žig ili pravo iz prijave na način iz člana 72. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.
Predmeti izvršenja prekršaja i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje prekršaja iz stava 1. ovog člana biće oduzeti, a predmeti izvršenja prekršaja biće i uništeni.
Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje se neovlašćeno bavi zastupanjem u ostvarivanju prava iz ovog zakona (čl. 10. i 11).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu.
Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara fizičko lice koje se neovlašćeno bavi zastupanjem u ostvarivanju prava iz ovog zakona (čl. 10. i 11).
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Registar prijava i Registar žigova ustanovljen Zakonom o žigovima ("Službeni list SCG", br. 61/04 i 7/05 - ispravka), nastavljaju da se vode u skladu sa ovim zakonom.
Registar zastupnika ustanovljen Zakonom o patentima ("Službeni list SCG", br. 32/04 i 35/04 i "Službeni glasnik RS", broj 115/06), nastavlja da se vodi u skladu sa zakonom kojim je ustanovljen i ovim zakonom.
Žigovi koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona.
Odredba člana 11. ovog zakona ne primenjuje se na lica koja su do 1. januara 2005. godine upisana u Registar zastupnika.
Odredbe ovog zakona primenjivaće se i na prijave za priznanje žiga podnete do dana stupanja na snagu ovog zakona po kojima upravni postupak nije okončan, kao i na druge započete postupke u vezi sa žigovima koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani.
Zaloge koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona upisane u Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima (u daljem tekstu: Registar zaloge) kod Agencije za privredne registre ostaju na snazi i biće upisane u odgovarajući registar nadležnog organa.
Agencija za privredne registre, dužna je da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležnom organu dostavi podatke i dokumentaciju na osnovu kojih je izvršen upis zaloge na žigovima u Registar zaloge.
Podzakonski propisi za izvršenje ovog zakona biće doneti u roku od četiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih propisa predviđenih ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o žigovima ("Službeni list SCG", br. 61/04 i 7/05 - ispravka), izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o žigovima ("Službeni list SCG", br. 61/04 i 7/05 - ispravka);
2) Odredbe čl. 36. i 41. Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine ("Službeni glasnik RS", broj 46/06).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o žigovima
("Sl. glasnik RS", br. 10/2013)
Član 32
Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima po kojima su započeti.
Član 33
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".