STATUTNARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE(prečišćen tekst zaključno sa izmenama od 5. aprila 2013. godine) |
Ovim Statutom bliže se uređuju: pravni status; naziv i sedište Narodne biblioteke Srbije (u daljem tekstu: Biblioteka); odgovornost Biblioteke u pravnom prometu; zastupanje i predstavljanje Biblioteke; delatnost Biblioteke; unutrašnja organizacija; organi, sastav, način imenovanja i nadležnosti; uslovi za imenovanje i razrešenje upravnika; planiranje rada i sredstava i druga pitanja od značaja za rad Biblioteke, u skladu sa zakonom.
Biblioteka je ustanova kulture koja obavlja bibliotečko-informacionu delatnost i delatnost zaštite stare i retke bibliotečke građe u skladu sa zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima Biblioteke.
Biblioteka je osnovana 1832. godine kao Narodna biblioteka.
Prava i dužnosti osnivača preuzela je Republika Srbija, na osnovu Zakona o preuzimanju prava i dužnosti osnivača prema Narodnoj biblioteci Socijalističke Republike Srbije u Beogradu ("Službeni glasnik SR" broj 54/64).
Biblioteka je registrovana prvi put kod Okružnog privrednog suda u Beogradu rešenjem broj US 237/65 od 30.12.1965. Biblioteka je sada upisana u registar Privrednog suda pod brojem V. Fi - 7356/01, na osnovu rešenja istog Suda, broj registarskog uloška 5-07-00.
Odlukom Skupštine grada Beograda ("Službeni list grada Beograda" broj 19/81, 4/83, 23/84, 21/86, 16/87, 12/89, 21/89, 22/89, 26/92, 21/94) zgrada Biblioteke proglašena je za kulturno dobro.
U vlasničkom listu, zgrada se nalazi na katastarskoj parceli 1800 ZKUL br. 138, koja je upisana u listu nepokretnosti 2122, K. O. Vračar.
Zgrada Biblioteke je državna svojina Republike Srbije, a nosilac prava korišćenja je Biblioteka, u skladu sa zakonom.
Narodna biblioteka Srbije kao javna, neprofitna i istraživačka ustanova je centralna i matična biblioteka Republike Srbije.
Dan Narodne biblioteke Srbije je 28. februar, koji predstavlja dan kada je 1832. godine osnovana Narodna biblioteka.
U znak sećanja na 6. april 1941. godine, kada je u bombardovanju Narodna biblioteka Srbije potpuno uništena, kao i na 6. april 1973. godine, kada je Biblioteka svečano otvorena u novoizgrađenoj namenskoj zgradi, 6. april obeležava se kao Dan sećanja.
II PRAVNI STATUS, NAZIV I SEDIŠTE BIBLIOTEKE
Biblioteka je pravno lice koje obavlja poslove iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti, kao i delatnosti zaštite pokretnih kulturnih dobara koji su od opšteg interesa za Republiku Srbiju.
Biblioteka je neprofitna javna služba koja obavlja poslove iz delatnosti kulture kojom se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, odnosno zadovoljavanje potreba građana, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti kulture.
Kao javna služba Biblioteka je organizovana i posluje kao ustanova čiji je osnivač Republika Srbija.
Javnost rada obezbeđuje se u skladu sa zakonom i odredbama ovog Statuta.
Biblioteka posluje pod punim nazivom: Narodna biblioteka Srbije.
Skraćeni naziv Biblioteke je: NBS.
Sedište Biblioteke je u Beogradu, ulica Skerlićeva broj 1.
O promeni sedišta i naziva Biblioteke odlučuje Upravni odbor uz saglasnost osnivača.
Biblioteka ima svoj račun koji se vodi kod Uprave za trezor.
Biblioteka ima svoj pečat okruglog oblika, prečnika 35 mm i sadrži tekst "Narodna biblioteka Srbije, Beograd", grafički rešen u vidu slovnog ornamenta.
Biblioteka može imati i jedan pečat manjeg prečnika (u daljem tekstu: mali pečat).
Sadržina malog pečata je ista i ispisana je na isti način kao i sadržina pečata iz stava 1. ovog člana.
Prečnik malog pečata je 27 mm.
Biblioteka ima štambilj koji je pravougaonog oblika dimenzije 65 mm x 15 mm sa tekstom Narodna biblioteka Srbije, Beograd, Skerlićeva 1.
Tekst na pečatu i štambilju ispisan je ćiriličnim pismom.
Korišćenje, čuvanje, izrada i uništavanje pečata i štambilja vrši se na osnovu odluke koju donosi upravnik Biblioteke.
Spisak svih pečata i štambilja sa otisnutim i naznačenim izgledom, kao i naznačenim prestankom njihove upotrebe, čuva se u arhivi Biblioteke.
Uz otiske pečata lice kome je pečat poveren na čuvanje stavlja i svojeručni potpis sa naznakom vremena od kada je počeo i do kada je koristio pečat.
Biblioteka u okviru sopstvene prezentacije i sveukupnog dizajna ima svoj grafički logo i jedinstvene druge znake u različitim formama.
Za pismeno opštenje sa spoljnim saradnicima, Biblioteka koristi svoj memorandum. U zaglavlju memoranduma ispisan je sledeći tekst: NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE, 11000 Beograd, Skerlićeva 1, tel. 011-2451-242 // NATIONAL LIBRARY OF SERBIA, 11000 Beograd, Skerlićeva 1, tel.+ 381 11 2451-242 // fax 011- 2451- 289, e-mail nbs@nb.rs, http://www.nb.rs
Tekst na memorandumu ispisan je na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom i na engleskom jeziku.
Narodna biblioteka Srbije može sa svojim inostranim saradnicima komunicirati i na drugim stranim jezicima.
Biblioteka ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom, drugim propisima i ovim Statutom.
Biblioteka je nosilac svih prava, obaveza i odgovornosti u pravnom prometu u odnosu na sredstva sa kojima raspolaže, u skladu sa zakonom.
U pravnom prometu sa trećim licima, Biblioteka istupa u svoje ime i za svoj račun.
Za svoje obaveze Biblioteka odgovora svojom imovinom (potpuna odgovornost, skraćeno: p.o.).
Odgovornost za obaveze iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na kulturna dobra koja Biblioteka čuva, kao i na drugu imovinu koja je svojina Republike Srbije.
IV ZASTUPANJE I PREDSTAVLJANJE BIBLIOTEKE
Biblioteku zastupa i predstavlja Upravnik.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti upravnika, Biblioteku zastupaju i predstavljaju zamenici upravnika i sekretar Biblioteke na osnovu i u granicama posebnog ovlašćenja.
Ovlašćenje iz stava 2. ovog člana daje se u pismenom obliku.
Upravnik je ovlašćen da u ime Biblioteke, u okviru registrovane delatnosti, a u granicama zakonskih ovlašćenja, zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje, kao i da zastupa Biblioteku pred sudovima i drugim organima.
Upravnik Biblioteke može u okviru svojih ovlašćenja, dati drugom licu pismeno punomoćje za zastupanje i predstavljanje Biblioteke.
Obim, sadržinu i trajanje punomoćja, u okviru svojih ovlašćenja, određuje upravnik.
Biblioteka se potpisuje tako što upravnik Biblioteke (zamenici upravnika i sekretar Biblioteke uz naznaku "po ovlašćenju") uz ime Biblioteka dodaje svoj potpis.
Upravnik Biblioteke ne može bez pribavljene saglasnosti Upravnog odbora zaključiti ugovor o dugoročnoj poslovnoj saradnji, kupovini i prodaji osnovnih sredstava veće vrednosti.
U slučaju većih investicionih ulaganja, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast javnih nabavki, upravnik je dužan da obavesti i informiše Upravni odbor.
Delatnost, uslovi i način obavljanja delatnosti Biblioteke određeni su važećim pozitivnim propisima kojima se reguliše oblast kulture, kao i važećim zakonima i podzakonskim aktima kojima se regulišu javne službe, bibliotečko-informaciona delatnost, izdavačka delatnost kao i odredbama ovog Statuta.
Delatnost Biblioteke razvrstava se prema jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti u grupu: Delatnost biblioteka i arhiva.
Šifra pretežne delatnosti je 91.01
Biblioteka prikuplja, obrađuje, štiti, čuva i obezbeđuje pristup bibliotečko-informacionoj građi i izvorima, odnosno izdaje bibliotečko-informacioonu građu i izvore na korišćenje i u skladu s tim:
1. Prima, obrađuje, štiti i čuva obavezni primerak svake publikacije objavljene u Republici Srbiji, u štampanoj, elektronskoj ili drugoj formi, koja se na osnovu zakona dostavlja Biblioteci.
2. Populariše i promoviše knjigu, čitanje i slobodan pristup informacijama kroz raznovrsne oblike reklame, propagande i javnih prezentacija; podstiče interes za knjigu, čitanje i slobodan pristup informacijama kod svih građana.
3. Organizuje različite kulturne programe i aktivnosti, prezentuje bibliotečko-informacionu građu i izvore, organizuje predavanja, rasprave, promocije, radionice, izložbe, koncerte i druge oblike kulturnih aktivnosti.
4. Preduzima odgovarajuće mere radi unapređenja i razvoja bibliotekarstva i informacionih nauka u Republici Srbiji. Prati i proučava stanje, potrebe i uslove rada u oblasti bibliotekarstva i informacionih nauka u Republici Srbiji i predlaže strategiju razvoja i mera za njeno unapređivanje i usklađivanje sa svetskim standardima.
5. Organizuje i realizuje razmenu bibliotečko-informacione građe i izvora sa bibliotekama u zemlji i inostranstvu.
6. Promoviše, prezentuje i plasira srpske knjige u svet kroz saradnju sa svetskim bibliotekama, slavističkim centrima, bibliotekama srpske dijaspore, prevodiocima srpske literature, kulturnim centrima, slavističkim časopisima i drugim udruženjima, institucijama i organizacijama.
7. Istražuje, prikuplja, obrađuje i daje na korišćenje bibliotečko-informacionu građu i izvore koji se odnose na Republiku Srbiju i srpski narod uopšte, a nalaze se u drugim zemljama sveta, odnosno radi na prikupljanju patriotike objavljene bilo gde u svetu.
8. Obavlja naučne, stručne i istraživačke aktivnosti vezane za bibliotečko-informacionu građu i izvore, i šire za bibliotekarstvo i informacione nauke, kao što objavljuje i prezentuje rezultate tih aktivnosti.
9. U lokalnom elektronskom katalogu Biblioteka vrši obradu prispele i dostupne bibliotečko-informacione građe i izvora po međunarodnim standardima, odnosno obavlja poslove inventarisanja, katalogizacije i klasifikacije. Po potrebi izrađuje i zasebne baze podataka o bibliotečko-informacionoj građi i izvorima.
10. U okviru Centra Virtuelne biblioteke Srbije sprovodi niz različitih aktivnosti vezanih za izradu uzajamnog centralnog kataloga mreže biblioteka u Republici Srbiji. U Biblioteci se vrši redakcija i nadzor uzajamne katalogizacije bibliotečko-informacione građe i izvora koji su dostupni u bibliotekama Republike Srbije, objedinjuje i koordinira rad na izgrađivanju jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema u Republici Srbiji.
11. U domenu izgradnje elektronskih kataloga, Biblioteka predlaže različite aktivnosti u pogledu razvoja, povezivanja i razmene elektronskih podataka i informacija na nacionalnom, regionalnom i internacionalnom nivou.
12. Izrađuje različite retrospektivne i specijalne bibliografije.
13. Izrađuje tekuće nacionalne bibliografije Republike Srbije za sve vrste građe i godišnje nacionalne bibliografije patriotike "Serbika".
14. U okviru saradnje sa izdavačima i prema važećim međunarodnim ugovorima i standardima, zakonskim aktima, pravilnicima i stručnim uputstvima Biblioteka dodeljuje međunarodne standardne brojeve za publikacije (ISBN, ISSN, ISMN, DOI, ISAN, i druge) i izrađuje kataloške zapise (CIP - katalogizacija u publikaciji) za publikacije koje se objavljuju u Republici Srbiji.
15. Obavlja delatnosti vezane za retrospektivnu konverziju, odnosno transformaciju istorijskih kataloga u elektronske baze podataka, i za reviziju bibliotečko-informacione građe i izvora.
16. Objedinjuje i koordinira rad na nabavci, prikupljanju, obradi, čuvanju, davanju na korišćenje i omogućavanju pristupa domaćim i inostranim naučnim informacijama u okviru posebnog Centra za naučne informacije, i to za sve biblioteke u Republici Srbiji; koordinira rad Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku inostranih serijskih publikacija u štampanoj i elektronskoj formi.
17. Izgrađuje, održava i redovno ažurira centralne elektronske baze podataka o organizacijama i institucijama koje obavljaju bibliotečko-informacione delatnosti na teritoriji Republike Srbije, odnosno izrađuje elektronski registar svih biblioteka u Srbiji, kao što i izrađuje statističke preglede i evaluacije uspešnosti poslovanja biblioteka u Srbiji.
18. Izrađuje metodska uputstva, preporuke, priručnike, standarde za obradu bibliotečko-informacione građe i izvora i za rad u bibliotečko-informacionoj delatnosti. Bavi se praćenjem razvoja, prevođenjem, objavljivanjem i primenom međunarodnih bibliotečkih i drugih standarda.
19. Utvrđuje kriterijume za sticanje viših stručnih zvanja bibliotečko-informacionih stručnjaka, i dodeljuje viša stručna zvanja u saradnji sa drugim uglednim stručnjacima iz date oblasti u Srbiji.
20. Organizuje stručne seminare i stručne ispite za bibliotečko-informacione stručnjake svih stepena stručne spreme.
21. Organizuje različite oblike kontinuiranog obrazovanja i permanentnog profesionalnog usavršavanja bibliotečko-informacionih stručnjaka u Srbiji u okviru Biblioteke ili u okviru saradnje sa drugim profesionalnim udruženjima, organizacijama i institucijama u zemlji i inostranstvu.
22. Formira stručne komisije za rešavanje različitih stručnih pitanja u okviru Biblioteke, na nacionalnom, regionalnom ili internacionalnom nivou.
23. Obavlja matične funkcije na teritoriji Republike Srbije i pruža stručnu pomoć organizacijama i institucijama koje obavljaju bibliotečko-informacionu delatnost i vrši nadzor nad stručnim radom matičnih biblioteka u Srbiji.
24. Digitalizuje bibliotečku građu i informacije (organizacija, obrada, čuvanje, prezentacija), izgrađuje digitalnu biblioteku Narodne biblioteke Srbije i drugih biblioteka u Srbiji.
25. U okviru centra za bibliotekarstvo i informacione nauke pruža informacije svim stručnjacima za date oblasti u Srbiji, organizuje stručne skupove, konferencije, seminare i radionice u okviru Biblioteke ili u saradnji sa stručnim udruženjima i drugim organizacijama i institucijama u zemlji i inostranstvu.
26. Stara se o zaštiti autorskih i srodnih prava.
27. Inicira, učestvuje u realizaciji, koordinaciji i evaluaciji različitih stručnih i istraživačkih programa i projekata čiji je cilj razvoj bibliotečko-informacione delatnosti u Srbiji i unapređenje rada biblioteka. Biblioteka u saradnji sa domaćim uglednim i priznatim stručnjacima za bibliotekarstvo i informacione nauke donosi dugoročnu strategiju razvoja biblioteka u Srbiji i strategiju uključenja jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema Srbije u svetske bibliotečko-informacione sisteme.
28. Na međunarodnom planu Biblioteka je članica najznačajnijih međunarodnih udruženja i organizacija, njeni stručnjaci aktivno učestvuju u radu međunarodnih udruženja i organizacija, međunarodnih stručnih skupova i konferencija.
29. Obavlja i mnoge druge delatnosti koje su od zajedničkog opšteg interesa za oblast bibliotekarstva i informacionih nauka u Republici Srbiji, kao i za organizacije i institucije koje obavljaju ove delatnosti.
U cilju boljeg ostvarivanja pretežne delatnosti iz člana 19. ovog Statuta, radi koje je osnovana, Biblioteka obavlja i sledeće delatnosti:
91.02 Delatnost muzeja, galerija i zbirki.
Delatnost obuhvata:
- zaštitu pokretnih kulturnih dobara (preventivna zaštita, restauracija, konzervacija, mikrofilmovanje, digitalizacija).
U okviru delatnosti zaštite kulturnih dobara Biblioteka:
1. obavlja različite delatnosti u domenu zaštite, čuvanja, prezentacije i omogućavanja pristupa kulturnim dobrima i nasleđu Republike Srbije,
2. stara se o zaštiti stare i retke knjige, rukopisa i svih drugih vrsta stare, retke i vredne bibliotečke građe, odnosno pokretnih kulturnih dobara,
3. fond muzejskog (obaveznog) primerka Biblioteke predstavlja pokretno kulturno dobro od opšteg interesa. Biblioteka obavlja niz delatnosti vezanih za zaštitu i čuvanje obaveznog primerka svake publikacije objavljene u Republici Srbiji, u štampanoj, elektronskoj ili drugoj formi, koji se na osnovu zakona dostavlja Biblioteci.
72.20 Istraživanje i razvoj u društvenim i humanističkim naukama.
Delatnost obuhvata:
- istraživanje i razvoj u društvenim naukama,
- istraživanje i razvoj u humanističkim naukama,
- interdisciplinarna istraživanja i razvoj, pretežno u društvenim i humanističkim naukama.
U okviru istraživanja i razvoja u društvenim i humanističkim naukama Biblioteka:
- obavlja naučnoistraživački rad u oblasti arheografije,
- vrši opis južnoslovenskih ćirilskih rukopisa,
- obavlja naučnoistraživački rad u oblasti bibliografije,
- obavlja naučnoistraživački rad u oblasti bibliotekarstva i informacionih nauka.
18.12 Ostalo štampanje.
18.13 Usluge pripreme za štampu.
18.14 Knjigovezačke i srodne usluge.
18.20 Umnožavanje snimljenih zapisa.
47.61 Trgovina na malo knjigama u specijalizovanim prodavnicama.
47.62 Trgovina na malo novinama i kancelarijskim materijalom u specijalizovanim prodavnicama.
47.63 Trgovina na malo muzičkim i video zapisima u specijalizovanim prodavnicama.
47.71 Trgovina na malo odećom u specijalizovanim prodavnicama.
47.78 Ostala trgovina na malo novim proizvodima u specijalizovanim prodavnicama.
47.79 Trgovina na malo polovnom robom u prodavnicama.
47.91 Trgovina na malo putem pošte ili preko Interneta.
47.99 Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca.
49.41 Drumski prevoz tereta.
52.29 Ostale prateće delatnosti u saobraćaju.
56.10 Delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata.
56.30 Usluge pripremanja i posluživanja pića.
58.11 Izdavanje knjiga.
58.12 Izdavanje imenika i adresara.
58.13 Izdavanje novina.
58.14 Izdavanje časopisa i periodičnih izdanja.
58.19 Ostala izdavačka delatnost.
58.29 Izdavanje ostalih softvera.
59.14 Delatnost prikazivanja kinematografskih dela.
59.20 Snimanje i izdavanje zvučnih zapisa i muzike.
61.90 Ostale telekomunikacione delatnosti.
62.01 Računarsko programiranje.
62.02 Konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije.
62.03 Upravljanje računarskom opremom.
62.09 Ostale usluge informacione tehnologije.
63.11 Obrada podataka, hosting.
63.12 Veb portali.
63.99 Informacione uslužne delatnosti na drugom mestu nepomenute.
70.21 Delatnost komunikacija i odnosa s javnošću.
73.11 Delatnost reklamnih agencija.
73.20 Istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja.
74.10 Specijalizovane dizajnerske delatnosti.
74.20 Fotografske usluge.
74.30 Prevođenje i usluge tumača.
74.90 Ostale stručne, naučne i tehničke delatnosti.
77.22 Iznajmljivanje video-kaseta i kompakt-diskova.
77.29 Iznajmljivanje i lizing ostalih predmeta za ličnu upotrebu i upotrebu u domaćinstvu.
77.33 Iznajmljivanje i lizing kancelarijskih mašina i kancelarijske opreme (uključujući računare).
77.40 Lizing intelektualne svojine, autorskih dela i predmeta srodnih prava.
79.90 Ostale usluge rezervacije i delatnosti povezane s njima.
82.19 Fotokopiranje, pripremanje dokumenata i druga specijalizovana kancelarijska podrška.
82.20 Delatnost pozivnih centara.
82.30 Organizovanje sastanaka i sajmova.
82.99 Ostale uslužne aktivnosti podrške poslovanju.
85.59 Ostalo obrazovanje.
85.60 Pomoćne obrazovne delatnosti.
90.03 Umetničko stvaralaštvo.
94.99 Delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja.
Biblioteka može bez upisa u sudski registar Privrednog suda, obavljati i druge delatnosti koje služe delatnostima upisanim u registar Privrednog suda, ali u manjem obimu i to:
- iznajmljivanje bibliotečkog prostora za predavanja, kongrese, izložbe i manifestacije drugim fizičkim i pravnim licima u skladu sa bibliotečkim standardima, programom i koncepcijom rada Biblioteke,
- iznajmljivanje opreme i drugog inventara,
- ustupanje prava na objavljivanje i reprodukovanje bibliotečke građe i dr.
Biblioteka može izvršiti promenu registrovanih delatnosti, osim pretežne u skladu sa svojim poslovnim interesima i programima razvoja.
O promeni registrovanih delatnosti odlučuje Upravni odbor Biblioteke.
Biblioteka obavlja delatnosti iz člana 19. i 20. ovog statuta pod uslovima i na način utvrđen zakonom, u skladu sa ciljevima radi kojih je osnovana, a na način kojim se obezbeđuje uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, zadovoljavanje potreba korisnika.
Obavljajući svoje delatnosti Biblioteka doprinosi povezivanju svih biblioteka Republike Srbije u jedinstven bibliotečko-informacioni sistem i njegovom uključivanju u svetski bibliotečko-informacioni sistem.
Biblioteka ostvaruje saradnju sa srpskim bibliotekama izvan Republike Srbije, sa inostranim bibliotekama i drugim inostranim udruženjima, institucijama, organizacijama i pojedincima, sa slavističkim centrima, centrima srpske dijaspore u svetu, i svim fizičkim i pravnim licima u zemlji i inostranstvu koji se bave srpskom kulturom, naukom i umetnošću.
Bibliotečko-informacione usluge korisnicima Biblioteka pruža svakog dana, na licu mesta i na daljinu, u zemlji i inostranstvu.
Bibliotečko-informacionu građu i izvore iz svojih zbirki Biblioteka korisnicima daje na korišćenje u čitaonicama Biblioteke.
Elektronsku bibliotečko-informacionu građu i izvore Biblioteka korisnicima daje na korišćenje preko komunikacijskih mreža 24 sata dnevno svakog dana u nedelji.
Posebne bibliotečko-informacione usluge članovima i drugim korisnicima Biblioteka pruža uz posebnu novčanu nadoknadu.
Biblioteka uređuje uslove i način pružanja bibliotečko-informacionih usluga korisnicima u skladu sa važećim zakonima, podzakonskim aktima, stručnim uputstvima i međunarodnim standardima.
Biblioteka sarađuje sa udruženjima, organizacijama i institucijama koje se bave izdavanjem i popularisanjem knjige, naučnim i obrazovnim ustanovama, ustanovama i organizacijama kulture, ustanovama zaštite kulturnih dobara, privrednim društvima i preduzetnicima registrovanim za obavljanje delatnosti u kulturi kao i svim fizičkim i pravnim licima koja se bave kulturnom delatnošću.
Organizacija rada, rukovođenje i druga pitanja unutrašnje organizacije Biblioteke bliže se određuje pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, tako da se ostvaruje funkcionalno jedinstvo u organizaciji poslova i radnih zadataka, na osnovu jedinstvenog planiranja, razvoja i rada kao i kontrolom izvršenja poslova i radnih zadataka.
Sastavni deo Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova je grafički Organigram Biblioteke.
Delatnost i poslovi Biblioteke, utvrđeni članom 19. i 20. ovog Statuta, obavljaju se u okviru:
1. Uprave biblioteke,
2. Kancelarije upravnika,
2. Sektora za bibliotečko-informacionu delatnost,
3. Sektora Virtuelne biblioteke Srbije,
4. Sektora za finansijske, pravne i opšte poslove.
Sektorima rukovode zamenici upravnika koji su za svoj rad odgovorni upravniku Biblioteke.
U okviru sektora kao osnovnih organizacionih jedinica formiraju se uže organizacione jedinice: centri, odeljenja, odseci, agencije, službe, kancelarije.
1. Sektor za bibliotečko informacionu delatnost čine:
Odeljenje obaveznog primerka,
Odeljenje selektivne nabavke,
- Odsek za razmenu,
- Odsek za poklon,
- Odsek za kupovinu,
Odeljenje monografskih publukacija,
- Nacionalna ISBN agencija,
- Služba - CIP a,
Odeljenje serijskih publikacija,
- Nacionalna ISSN agencija,
Odeljenje za čuvanje i pristup fondovima,
Odeljenje za pružanje informacionih usluga korisnicima,
- Odsek za pravne informacije,
- Odsek pružanje usluga slepim i slabovidim korisnicima ,
- Odsek za bibliotekarstvo i informacione nauke,
Odeljenje posebnih fondova,
- Nacionalna ISMN agencija,
- Nacionalna ISAN agencija,
Odeljenje za bibliografiju,
Odeljenje za naučne informacije,
- Nacionalna DOI agencija,
Odeljenje za naučno istraživački rad,
Odeljenje za zaštitu, konzervaciju i restauraciju,
Odeljenje. za arheografiju,
Odeljenje za međunarodne projekte i međunarodnu saradnju,
Odeljenje za izdavaštvo i plasman knjige (sa Kafe - knjižarom),
Odeljenje za programe iz kulture i protokol,
Odeljenje za odnose s javnošću i marketing,
2. Sektor virtuelne biblioteke Srbije čine:
Centar za uzajamnu katalogizaciju Republike Srbije
- Odsek za servis i kontakt sa članicama sistema,
- Odsek za održavanje sistema
Odeljenje za istraživanje i razvoj bibliotečko-informacionog sistema - Matično odeljenje
- Odsek za kontinuirano stručno obrazovanje,
Odeljenje za održavanje i razvoj računarsko-informatičkog sistema,
Odeljenje za razvoj digitalne biblioteke i mikrografiju.
3. Sektor za finansijske, pravne i opšte poslove čine:
Odeljenje za ekonomsko računovodstvene poslove:
- Služba računovodstva,
- Ekonomat,
- Bife.
Odeljenje za pravne poslove, javne nabavke i zaštitu autorskog i srodnih prava
- Pravna služba,
- Javne nabavke,
- Odsek za autorsko i srodna prava,
- Služba za ljudske resurse,
- Pisarnica, arhiva i kurirska služba.
Odeljenje za tehničko bezbedonosne poslove i poslove bezbednosti i zdravlja na radu:
- Tehnička služba (održavanje objekta i opreme),
- Služba za obezbeđenje i protivpožarnu zaštitu,
- Služba za održavanje higijene,
- Garderoba,
- Telefonska centrala,
- Vozači.
Posebni programi i projekti ostvaruju se u okviru svih organizacionih jedinica zavisno od vrste projekta, na osnovu odluke nadležnog organa biblioteke.
VII ORGANI BIBLIOTEKE - SASTAV, NAČIN IMENOVANJA I NADLEŽNOSTI
Organi Biblioteke su:
1. Upravni odbor,
2. Upravnik,
3. Nadzorni odbor.
Upravni odbor je organ upravljanja u Biblioteci.
Upravni odbor Biblioteke ima pet članova.
Predsednika i članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada iz reda istaknutih stručnjaka i poznavalaca kulturne delatnosti, u skladu sa zakonom.
Predsednika Upravnog odbora imenuje Vlada iz reda članova Upravnog odbora.
Sastav članova Upravnog odbora utvrđuje osnivač rešenjem o imenovanju, u skladu sa zakonom.
Članove Upravnog odbora, iz reda zaposlenih u Biblioteci, predlaže reprezentativni sindikat Biblioteke.
Polovina članova Upravnog odbora iz reda zaposlenih mora da bude iz reda nosilaca osnovne, odnosno programske delatnosti.
Članovi Upravnog odbora imenuju se na period od četiri godine i mogu biti imenovani najviše dva puta.
Vlada može, do imenovanja članova Upravnog odbora, da imenuje vršioce dužnosti predsednika i članova Upravnog odbora, u skladu sa zakonom.
Vlada može imenovati vršioca dužnosti predsednika i članova Upravnog odbora i u slučaju kada predsedniku, odnosno članu Upravnog odbora prestane dužnost pre isteka mandata.
Vršilac dužnosti predsednika, odnosno člana Upravnog odbora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu.
Upravni odbor Biblioteke:
1) donosi Statut Biblioteke i druga opšta akta predviđena zakonom i ovim Statutom,
2) daje predlog o statusnim promenama Biblioteke, u skladu sa zakonom i ovim Statutom,
3) utvrđuje poslovnu i razvojnu politiku,
4) odlučuje o poslovanju Biblioteke, i daje smernice upravniku za vođenje poslovne politike,
5) donosi godišnji program rada, na predlog upravnika,
6) donosi godišnji finansijski plan, na predlog upravnika,
7) usvaja godišnji izveštaj o radu i poslovanju,
8) usvaja godišnji obračun,
9) raspisuje i sprovodi javni konkurs za imenovanje upravnika i predlaže osnivaču kandidata za upravnika u skladu sa zakonom,
10) zaključuje ugovor o radu sa upravnikom, na određeno vreme, do isteka roka na koji je izabran, odnosno do njegovog razrešenja, u skladu sa zakonom,
11) zaključuje aneks ugovora o radu kada je za upravnika imenovano lice koje je već zaposleno u Biblioteci na neodređeno vreme, u skladu sa zakonom,
12) usvaja godišnji izveštaj o izvršenom popisu imovine i sredstava i donosi odluku o otpisu sredstava,
13) odlučuje o trajnoj poslovnoj saradnji sa drugim preduzećima, ustanovama i drugim pravnim licima,
14) odlučuje o službenom putu u inostranstvo upravnika Biblioteke,
15) potpisuje rešenje o godišnjem odmoru upravnika Biblioteke,
16) donosi Poslovnik o svom radu,
17) odlučuje o drugim pitanjima predviđenim zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima Biblioteke.
Saglasnost na akte iz stava 1. tačke 5) i 6) ovog člana daje osnivač.
Upravni odbor radi i odlučuje na sednicama.
Upravni odbor punovažno odlučuje ako je na sednici prisutno više od polovine ukupnog broja članova, a odluke donosi većinom glasova prisutnih članova.
Član Upravnog odbora koji se ne slaže sa odlukom, može izdvojiti svoje mišljenje.
Odluke kojima se donosi Statut, njegove izmene i dopune, odluke o statusnim promenama i odluke o predlogu kandidata za upravnika Biblioteke, Upravni odbor donosi većinom glasova ukupnog broja članova.
Sednice Upravnog odbora saziva i rukovodi njihovim radom predsednik Upravnog odbora, a izuzetno u slučaju njegove sprečenosti najstariji član Upravnog odbora.
Glasanje u Upravnom odboru je javno, ukoliko Upravni odbor ne odluči da se o određenom pitanju glasa tajno.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, na predlog predsednika Upravnog odbora, Upravni odbor može doneti odluku većinom glasova ukupnog broja članova i putem pisanih izjava svakog člana ili korišćenjem drugih tehničkih sredstava komunikacije.
O izjašnjenju člana Upravnog odbora putem korišćenja drugih tehničkih sredstava komunikacije sačinjava se pismena beleška, koju član Upravnog odbora potvrđuje svojim potpisom na prvoj sednici kojoj bude prisustvovao.
Predsednik i članovi Upravnog odbora za svoj rad odgovorni su osnivaču.
Predsednik i članovi Upravnog odbora solidarno odgovaraju za materijalnu štetu nanetu Biblioteci u skladu sa zakonom.
Član Upravnog odbora koji pri glasanju izdvoji mišljenje u zapisnik ne snosi odgovornost.
Upravni odbor kao svoja pomoćna tela može da obrazuje stalne i povremene komisije, radi obavljanja poslova i zadataka iz delokruga rada Upravnog odbora.
Za vreme trajanja mandata predsednik i članovi Upravnog odbora mogu ostvariti pravo na naknadu za rad, pod uslovima i merilima utvrđenim aktom osnivača.
Poslovnikom o radu Upravnog odbora, bliže se uređuje način rada i odlučivanja Upravnog odbora kao i njegovih organa i tela.
Upravnik je organ rukovođenja Bibliotekom.
Upravnika Biblioteke imenuje i razrešava Vlada.
Upravnik Biblioteke imenuje se na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa zakonom.
Upravnik Biblioteke imenuje se na period od četiri godine.
Po isteku vremena na koje je imenovano, isto lice može biti ponovo imenovano za Upravnika Biblioteke.
Javni konkurs za izbor Upravnika Biblioteke raspisuje i sprovodi Upravni odbor Biblioteke 60 dana pre isteka mandata Upravnika.
Upravni odbor Biblioteke dužan je da u roku od 30 dana od dana završetka javnog konkursa, izvrši izbor kandidata, i predlog dostavi Ministarstvu nadležnom za kulturu.
Vlada, kao osnivač Biblioteke, imenuje Upravnika, na osnovu predloga Upravnog odbora, koji je prethodno usvojen od strane Ministarstva nadležnog za kulturu.
Upravni odbor može predložiti Ministarstvu nadležnom za kulturu samo jednog kandidata za Upravnika Biblioteke.
Ako Upravni odbor ne izabere ni jednog od prijavljenih kandidata, ili ako Vlada ili Ministarstvo nadležno za kulturu ne prihvate predloženog kandidata od strane Upravnog odbora, smatra se da javni konkurs nije uspeo.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, Upravni odbor može da raspiše i sprovede novi javni konkurs, odnosno Vlada može da imenuje vršioca dužnosti Upravnika u skladu sa članom 50. ovog Statuta.
Konkurs za izbor Upravnika Biblioteke objavljuje se u najmanje jednom dnevnom listu sa izdanjem za celu teritoriju Republike Srbije.
Rok za podnošenje prijava kandidata na konkurs je 15 dana od dana objavljivanja konkursa.
Nepotpune i neblagovremene prijave na konkurs se ne razmatraju.
Blagovremena prijava je svaka prijava koja je podneta u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog konkursa.
Potpuna prijava je svaka prijava koja sadrži dokaze iz konkursne dokumentacije u skladu sa članom 47. ovog Statuta.
Za izbor kandidata za Upravnika Biblioteke utvrđuju se sledeći uslovi:
1) visoka stručna sprema (odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama drugog stepena - diplomske akademske studije - master; specijalističke strukovne studije ili specijalističke akademske studije ili visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine);
2) 10 godina radnog staža, od čega najmanje 1 godina radnog staža na rukovodećim poslovima;
3) da se protiv kandidata ne vodi istraga i da nije podignuta optužnica za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti;
4) aktivno znanje engleskog jezika;
5) državljanstvo Republike Srbije;
6) opšta zdravstvena sposobnost.
Prilikom izbora kandidata za Upravnika Biblioteke, Upravni odbor će ceniti i sledeće uslove:
1) da poznaje poslovanje biblioteka i srodnih delatnosti;
2) da poseduje organizatorske sposobnosti.
Konkursna dokumentacija za izbor kandidata za Upravnika Biblioteke treba da sadrži:
1) predlog programa rada i razvoja Biblioteke za period od četiri godine;
2) overenu kopiju diplome ili uverenja o stečenoj stručnoj spremi;
3) overenu kopiju radne knjižice ili dokaz o radnom iskustvu;
4) biografiju;
5) uverenje nadležnog organa da protiv kandidata nije pokrenuta istraga i da nije podignuta optužnica za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti; (izdato nakon objavljivanja konkursa);
6) uverenje o državljanstvu Republike Srbije (ne starije od 6 meseci);
7) izvod iz matične knjige rođenih izdat na novom obrascu shodno Zakonu o matičnim knjigama ("Službeni glasnik RS", br. 20/09);
8) overenu kopiju lične karte i
9) dokaz o opštoj zdravstvenoj sposobnosti - lekarsko uverenje (original).
Upravni odbor je dužan da pregleda sve pristigle prijave na konkurs i da oceni da li kandidati za Upravnika ispunjavaju uslove predviđene konkursom, o čemu se vodi zapisnik.
Upravni odbor razmatra i ocenjuje samo blagovremene i potpune prijave na konkurs.
Odlukom Upravnog odbora o raspisivanju konkursa utvrđuje se način rada kao i rok za predlaganje kandidata.
Upravnik Biblioteke imenuje se odlukom Vlade.
O odluci Vlade o imenovanju Upravnika Biblioteke obaveštava se svaki učesnik konkursa.
Vlada može imenovati vršioca dužnosti Upravnika, bez sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada Upravniku prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za Upravnika nije uspeo.
Vršilac dužnosti ima prava i obaveze Upravnika Biblioteke.
Vršilac dužnosti Upravnika Biblioteke može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu od dana imenovanja.
Upravnik Biblioteke:
1) predstavlja i zastupa Biblioteku u skladu sa zakonom i Statutom;
2) stara se o zakonitosti rada Biblioteke;
3) predlaže opšta akta koja donosi Upravni odbor;
4) donosi opšta i pojedinačna akta u skladu sa zakonom i ovim Statutom;
5) organizuje i rukovodi radom Biblioteke;
6) predlaže program rada i plan razvoja i preduzima mere za njihovo sprovođenje;
7) izvršava odluke Upravnog odbora;
8) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;
9) predlaže mere za otklanjanje poremećaja u poslovanju;
10) odgovoran je za materijalno-finansijsko poslovanje Biblioteke;
11) predlaže finansijski plan;
12) donosi plan javnih nabavki;
13) obezbeđuje ostvarivanje javnosti rada Biblioteke;
14) rukovodi radom kolegijuma i stručno saveta;
15) podnosi predlog izveštaja o radu Upravnom odboru;
16) podnosi predlog izveštaja o finansijskom poslovanju Upravnom odboru, uz prethodno dato mišljenje Nadzornog odbora;
17) odlučuje o prijemu i raspoređivanju radnika na određeno radno mesto;
18) preduzima mere za izvršavanje pravnosnažnih odluka;
19) stara se i odgovoran je za organizovanje i sprovođenje poslova bezbednosti i zdravlja na radu;
20) odgovoran je za kontrolu zabrane pušenja u objektu Biblioteke,
21) obavezan je da organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom,
22) odobrava službena putovanja zaposlenih u zemlji i inostranstvu;
23) zastupa i predstavlja Biblioteku u spoljno-trgovinskom poslovanju;
24) odlučuje o osiguranju imovine i zaposlenih;
25) donosi odluke o utvrđivanju cena usluga pravnim i fizičkim licima u okviru delatnosti Biblioteke;
26) prisustvuje sednicama Upravnog odbora kao izvestilac, bez prava odlučivanja;
27) donosi uputstva i vrši raspodelu poslova, izdaje naloge i smernice za izvršenje poslova i zadataka;
28) odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom;
29) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, ovim Statutom, opštim aktima i odlukama Upravnog odbora.
Dužnost Upravnika Biblioteke prestaje istekom mandata i razrešenjem.
Upravnik Biblioteke može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je imenovan, u skladu sa zakonom.
Između Upravnika Biblioteke kome prestaje mandat ili je razrešen i novog Upravnika, odnosno vršioca dužnosti Upravnika, vrši se primopredaja dužnosti.
Primopredaja dužnosti iz prethodnog stava vrši se u prisustvu komisije koju obrazuje Upravni odbor.
Komisija se sastoji od predsednika i dva člana.
Upravni odbor prilikom obrazovanja komisije određuje rok u kome će se izvršiti primopredaja.
Upravnik Biblioteke kome prestaje mandat dužan je da upozna novog Upravnika, odnosno vršioca dužnosti sa finansijskim stanjem, poslovanjem i radnim zadacima koji su u toku i koje treba izvršiti u određenom roku.
Zapisnik o primopredaji dostavlja se Upravnom odboru Biblioteke.
Upravnik Biblioteke samostalan je u svom radu, a za svoj rad odgovoran je Vladi koja ga imenuje.
Za izvršavanje i sprovođenje odluka Upravnog odbora, Upravnik Biblioteke odgovara Upravnom odboru.
Upravniku Biblioteke u sprovođenju poslova utvrđenim programom i planom rada, i u poslovima iz njegove nadležnosti, kao savetodavna tela pomažu:
1) Stručni savet i
2) Kolegijum
Upravnik Biblioteke imenuje, saziva i predsedava sastancima stručnog saveta i kolegijuma.
Zamenici upravnika mogu sazivati i predsedavati sastancima stručnog saveta i kolegijuma.
Stručni savet čine Upravnik, zamenici upravnika i priznati naučni i stručni radnici Biblioteke.
Broj članova Stručnog saveta nije fiksno određen, o njemu odlučuje Upravnik.
O radu Stručnog saveta vodi se zapisnik.
Stručni savet Biblioteke:
- razmatra i usvaja predloge novih programa i projekata iz svih istraživačkih i stručnih domena poslovanja Biblioteke,
- nadgleda realizaciju istraživačkih i stručnih programa i projekata i vrši procenu njihove uspešnosti,
- donosi stručne predloge za unapređenje rada Biblioteke na svim nivoima delatnosti,
- analizira i procenjuje kvantitet i kvalitet stručnog rada u Biblioteci,
- predlaže opšta i druga akta vezana za bibliotečko-informacionu delatnost,
- predlaže Upravniku usvajanje stručnih uputstava za različite domene stručnog poslovanja,
- predlaže Upravniku usvajanje programa kontinuiranog obrazovanja i permanentnog usavršavanja stručnjaka Biblioteke,
- predlaže opšte akte kojima se uređuju pojedina stručna pitanja u bibliotečko-informacionoj delatnosti i delatnosti zaštite kulturnih dobara u skladu sa zakonom,
- obavlja i sve druge poslove vezane za istraživački i stručni rad.
Kolegijum u užem sastavu čine upravnik, zamenici upravnika i sekretar.
Kolegijum u širem sastavu čine upravnik, zamenici upravnika, sekretar i drugi rukovodioci.
Po potrebi i po pozivu upravnika kolegijumu mogu da prisustvuju i drugi zaposleni.
Kolegijum Biblioteke:
- razmatra pitanja tekućeg poslovanja Biblioteke, organizacije rada, redovnog ostvarivanja planiranih rezultata rada, izveštaja i planova pojedinih organizacionih jedinica, koordinira rad različitih organizacionih jedinica i radnika,
- predlaže mere za kvalitetnije poslovanje, preduzima mere za rešavanje pitanja vezanih za zaposlene,
- razmatra i druga pitanja od značaja za funkcionisanje Biblioteke.
Nadzorni odbor vrši nadzor nad poslovanjem Biblioteke.
Nadzorni odbor Biblioteke ima tri člana.
Predsednika i članove Nadzornog odbora imenuje i razrešava Vlada, u skladu zakonom.
Predsednika Nadzornog odbora imenuje Vlada iz reda članova Nadzornog odbora.
Sastav članova Nadzornog odbora utvrđuje osnivač rešenjem o imenovanju, u skladu sa zakonom.
Jedan član Nadzornog odbora imenuje se iz reda zaposlenih u Biblioteci na predlog reprezentativnog sindikata Biblioteke.
Članovi Nadzornog odbora imenuju se na period od četiri godine i mogu biti imenovani najviše dva puta.
Vlada može, do imenovanja članova Nadzornog odbora, da imenuje vršioce dužnosti predsednika i članova Nadzornog odbora.
Vlada može imenovati vršioca dužnosti predsednika i članova Nadzornog odbora i u slučaju kada predsedniku, odnosno članu Nadzornog odbora prestane dužnost pre isteka mandata.
Vršilac dužnosti predsednika, odnosno člana Nadzornog odbora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu.
Nadzorni odbor punovažno odlučuje ako je na sednici prisutno više od polovine ukupnog broja članova, a odluke donosi većinom glasova prisutnih članova.
Član Nadzornog odbora koji se na slaže sa odlukom može izdvojiti svoje mišljenje.
Sednice Nadzornog odbora saziva i rukovodi njihovim radom predsednik Nadzornog odbora, a izuzetno u slučaju njegove sprečenosti najstariji član Nadzornog odbora.
Glasanje u Nadzornom odboru je javno, ukoliko Nadzorni odbor ne odluči da se o određenom pitanju glasa tajno.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, na predlog predsednika Nadzornog odbora, Nadzorni odbor može doneti odluku većinom glasova ukupnog broja članova i putem pisanih izjava svakog člana ili korišćenjem drugih tehničkih sredstava komunikacije.
O izjašnjenju člana Nadzornog odbora putem korišćenja drugih tehničkih sredstava komunikacije sačinjava se pismena beleška koju član Nadzornog odbora potvrđuje svojim potpisom na prvoj sednici kojoj bude prisustvovao.
Nadzorni odbor, u skladu sa zakonom vrši nadzor nad poslovanjem Biblioteke, a naročito:
1) pregleda godišnje izveštaje, i utvrđuje da li su sastavljeni u skladu sa zakonskim propisima,
2) utvrđuje da li se poslovne knjige i druga dokumenta Biblioteke vode uredno, i u skladu sa propisima, a može ih dati i na veštačenje,
3) pregleda izveštaje koji se podnose Upravnom odboru o poslovanju, i poslovnoj politici Biblioteke o godišnjim finansijskim iskazima, i izveštajima o poslovanju Biblioteke koja se podnose ministarstvu nadležnom za kulturu i daje mišljenje na iste pre usvajanja Upravnog odbora,
4) o rezultatima izvršenog nadzora, u pismenom obliku obaveštava Upravni odbor Biblioteke i ministarstvo nadležno za kulturu ukazujući na eventualne propuste Upravnog odbora, Upravnika i drugih lica,
5) najmanje jednom godišnje, podnosi izveštaj o svom radu ministarstvu nadležnom za kulturu,
6) donosi Poslovnik o svom radu,
7) vrši i druge poslove utvrđene zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima Biblioteke.
Nadzorni odbor ima pravo da u vršenju poslova iz svog delokruga pregleda poslovne knjige i dokumentaciju Biblioteke.
Nadzorni odbor je dužan da tri dana unapred u pismenoj formi, zatraži od Upravnika Biblioteke da mu omogući uvid u određene poslovne knjige i dokumentaciju.
Navedena dokumentacija i poslovne knjige pregledaju se u prostorijama Biblioteke, uz prisustvo zaposlenog koga Upravnik odredi.
Za vreme trajanja mandata predsednik i članovi Nadzornog odbora mogu imati pravo na naknadu za rad, pod uslovima i merilima utvrđenim aktom osnivača.
Poslovnikom o radu Nadzornog odbora, bliže se uređuje način rada i odlučivanja Nadzornog odbora.
VIII ODGOVORNOST ZA OBAVLJANJE UPRAVLJAČKIH FUNKCIJA I FUNKCIJA RUKOVOĐENJA
Upravnik odgovara za rezultate rukovođenja, poslovanja i zakonitost rada Biblioteke. Upravnik i članovi.
Upravnog odbora odgovaraju materijalno za štetu nanetu Biblioteci donošenjem i izvršavanjem odluka za koje su ovlašćeni, u skladu sa zakonom.
IX PLANIRANJE RADA I SREDSTVA BIBLIOTEKE
Biblioteka donosi godišnji program rada koji sadrži posebno iskazana sredstva potrebna za finansiranje programskih aktivnosti, kao i sredstva potrebna za finansiranje tekućih rashoda, izdataka i planiranje prihoda.
Predlog godišnjeg programa rada za narednu godinu dostavlja se Ministarstvu nadležnom za kulturu u roku utvrđenom zakonom. Pored godišnjeg programa rada, Biblioteka može sačinjavati planove rada za duži vremenski period srednjoročne i dugoročne planove.
Godišnji izveštaj o radu, program rada i izveštaj o finansijskom poslovanju Biblioteke za prethodnu godinu dostavljaju se Ministarstvu nadležnom za kulturu u roku utvrđenom zakonom.
Sredstva Biblioteke koriste se za namene predviđene programom rada i finansijskim planom, u skladu sa zakonom i ovim Statutom.
Sredstva za obavljanje delatnosti Biblioteke i ostvarivanje programa i projekata, obezbeđuju se u skladu sa zakonom, i to:
1) iz budžeta Republike Srbije,
2) iz prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti,
3) donatorstvom, sponzorstvom, legatima,
4) na drugi način u skladu sa zakonom.
O korišćenju sredstava Biblioteke, osim sredstava iz člana 18. ovog Statuta odlučuje upravnik u okviru godišnjeg odobrenog programa rada, u skladu sa zakonom.
Imovina i prostorije Biblioteke osiguravaju se kod osiguravajućeg društva. Knjižni fondovi, kao i sva druga bibliotečko-informaciona građa i izvori, sredstva i oprema kao deo poslovnih sredstava, koriste se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom.
Poslovni rezultati i stanje sredstava Biblioteke utvrđuju se svake godine godišnjim završnim računom i izveštajem o radu i poslovanju koji usvaja Upravni odbor Biblioteke.
Zaštita kulturnih dobara vrši se na osnovu zakona i dugih propisa koji uređuju ovu oblast i u skladu sa uputstvima nadležnih organa.
U Biblioteci se vrši zaštita kulturnih dobara iz zbirki Biblioteke u slučaju neposredne ratne opasnosti i drugih elementarnih nepogoda donošenjem plana zaštite kulturnih dobara.
Plan zaštite kulturnih dobara iz člana 80. ovog Statuta donosi Upravni odbor.
Upravnik Biblioteke je organizator poslova u realizaciji plana iz člana 80. ovog Statuta i neposredno je odgovoran za njegovo sprovođenje.
Javnost rada Biblioteke ostvaruje se u skladu sa zakonom.
Javnost rada Biblioteke ostvaruje se pravom zainteresovanih lica na uvid u sve vrste informacija iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti i iz rada organa Biblioteke.
Biblioteka ostvaruje javnost rada putem sredstava javnog informisanja, održavanjem konferencija za novinare, davanjem izjava ovlašćenih lica, izdavanjem i distribuiranjem publikacija o kulturnim dobrima, organizovanjem stručnih i popularnih predavanja i drugih oblika kulturno obrazovne delatnosti, objavljivanjem informacija na zvaničnoj internet stranici Biblioteke www.nb.rs, kao i drugim vidovima informisanja.
Javnost rada Biblioteke ostvaruje se i javnošću rada Upravnog i Nadzornog odbora, podnošenjem izveštaja o radu i finansijskog izveštaja u skladu sa zakonom.
Kulturna dobra i bibliotečka građa dostupni su trećim licima pod uslovima i na način propisanim zakonom, drugim propisom i unutrašnjim opštim aktom.
Za efikasnije informisanje zaposlenih u Biblioteci, unapređenje interne komunikacije između organizacionih jedinica i obezbeđivanje raspoloživosti informacija, opštih i pojedinačnih akata i druge relevantne dokumentacije koristi se zvanična Internet strana Biblioteke ili interna komunikacijska mreža.
XII POSLOVNA TAJNA I OBAVEŠTAVANJE ZAPOSLENIH
Poslovnu tajnu predstavljaju dokumenta, isprave i podaci utvrđeni odlukom uprave Biblioteke, čije bi saopštenje neovlašćenom licu zbog njihove prirode i značaja bilo protivno interesima i poslovnom ugledu Biblioteke.
Neće se smatrati povredom dužnosti čuvanja poslovne tajne saopštavanje ovih podataka na sednicama organa Biblioteke ako je takvo saopštavanje neophodno radi vršenja poslova ili obaveštavanja organa.
Lice koje saopštava ovakve podatke dužno je da na sednici organa Biblioteke prisutne članove i sve ostale učesnike upozori da se ti podaci ili dokumenti smatraju poslovnom tajnom, i da su dužni čuvati kao poslovnu tajnu sve ono što su saznali.
Upravni odbor može posebnom odlukom utvrditi isprave i podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu, kao i postupak proglašavanja i način čuvanja tajne, u skladu sa zakonom.
Poslovnu tajnu dužni su da čuvaju svi zaposleni Biblioteke, koji na bilo koji način saznaju za ispravu ili podatak koji se smatra poslovnom tajnom.
Dužnost čuvanja poslovne tajne traje i po prestanku radnog odnosa radnika u Biblioteci.
Uprava Biblioteke obaveštava zaposlene o svom radu i poslovanju Biblioteke, bezbednosti i zdravlju na radu i merama za poboljšanje uslova rada i o drugim neophodnim podacima.
Obaveštavanje zaposlenih u smislu stava 1. ovog člana, vrši se preko oglasne table Biblioteke ili preko interne komunikacijske mreže.
XIII POLOŽAJ ZAPOSLENIH U BIBLIOTECI
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u biblioteci primenjuju se opšti propisi o radu, ako zakonom nije drukčije uređeno.
Zaposleni u Biblioteci obavezni su da se uključe u programe kontinuiranog obrazovanja i permanentnog profesionalnog usavršavanja u oblasti bibliotekarstva, informacionih i drugih nauka koje organizuje Biblioteka ili druge institucije, organizacije i udruženja.
Zaposleni u bibliotečko-informacionoj delatnosti i delatnosti zaštite kulturnih dobara napreduju sticanjem viših stručnih zvanja.
Zaposleni u bibliotečko-informacionoj delatnosti i delatnosti zaštite kulturnih dobara u Biblioteci stiču stručna zvanja u skladu sa zakonom i kriterijumima utvrđenim na osnovu zakona.
XIV USLOVI ZA RAD SINDIKATA I SARADNJA SA SINDIKATOM
Zaposleni u Biblioteci mogu organizovati sindikalnu organizaciju.
Upravnik Biblioteke obezbeđuje uslove za rad i delovanje sindikata utvrđene zakonima i drugim podzakonskim aktima.
Sindikalna organizacija ima ima pravo i dužnost da učestvuje u regulisanju prava i dužnosti zaposlenih u Biblioteci u skladu sa zakonom, ovim Statutom, kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktima.
Aktivnosti sindikata ne smeju ići na štetu ostvarivanja osnovnih delatnosti Biblioteke, interesa korisnika, radne discipline, obezbeđenja sigurnosti ljudi i imovine, kao i drugih pravnih i fizičkih lica.
XV BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA I UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE
Zaposleni u Biblioteci i njegovi organi dužni su da organizuju obavljanje delatnosti na način kojim se osiguravaju bezbednost i zdravlje na radu, kao i da sprovode potrebne mere zaštite na radu i zaštite radne sredine, u skladu sa zakonom.
Biblioteka je dužna da u obavljanju svoje delatnosti obezbeđuju potrebne uslove za zaštitu i unapređenje životne sredine, da sprečava uzroke i otklanja štetne posledice koje ugrožavaju prirodne i radom stvorene vrednosti životne sredine.
Osnovni opšti akt Biblioteke je Statut.
U Biblioteci se donose i drugi opšti akti na način utvrđen ovim Statutom i zakonom.
Drugi opšti akti Biblioteke moraju biti u saglasnosti sa Statutom.
Drugi opšti akti Biblioteke su:
1) Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova;
2) Pravilnik o fizičko-tehničkom i protivpožarnom obezbeđenju;
3) Pravilnik o kancelarijskom i arhivskom poslovanju;
4) Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu;
5) Pravilnik o radu;
6) Pravilnik o zaštiti od požara;
7) Pravilnik o računovodstvu i
8) Pravilnik o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih;
9) Drugi opšti akti na osnovu zakona i drugih propisa donetih na osnovu zakona i kolektivnog ugovora.
Statut usvaja Upravni odbor Biblioteke.
Po usvajanju Statuta, isti se dostavlja Ministarstvu nadležnom za kulturu na saglasnost.
Druge opšte akte Biblioteke iz člana 97. Statuta donosi Upravni odbor, osim kada je zakonom drugačije propisano.
Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, donosi direktor Biblioteke i dostavlja Ministarstvu nadležnom za kulturu na saglasnost.
Opšta akta se objavljuju na oglasnoj tabli Biblioteke ili na internoj komunikacijskoj mreži i stupaju na snagu osmog dana od dana njihovog objavljivanja, osim ako opštim aktom nije drukčije određeno.
Izmene i dopune Statuta, odnosno drugog opšteg akta Biblioteke, vrše se na način i po postupku po kome je takav akt donet.
Tumačenje odredaba opštih akata daje organ koji ih je i doneo.
Statut i druga opšta akta Biblioteke čuvaju se u arhivi.
Na zahtev zaposlenih, arhiv Biblioteke dužan je da Statut i druga opšta akta daje na uvid u skladu sa zakonom.
XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Postojeća opšta akta doneta pre stupanja na snagu ovog Statuta ostaju na snazi i primenjivaće se ukoliko nisu u suprotnosti sa Statutom i zakonom.
Usaglašavanje opštih akata sa Statutom izvršiće se najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog Statuta, osim Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova koji će se uskladiti u roku predviđenom Zakonom o kulturi.
Danom stupanja na snagu ovog Statuta, prestaje da važi Statut Narodne biblioteke Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 12/2005 i 35/2009).
Ovaj Statut, po dobijanju saglasnosti od Ministarstva nadležnog za kulturu stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Biblioteke ili na internoj komunikacijskoj mreži.
Prečišćeni tekst Statuta Narodne biblioteke Srbije obuhvata:
1. Statut Narodne biblioteke Srbije br. 123/1 od 11. februara 2011. godine na koji je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva dalo saglasnost br. 110-00-16/2011-10 od 3. avgusta 2011. godine,
2. Odluku o izmenama i dopunama Statuta NBS 0101 br. 80/3 od 30. marta 2012. godine na koju je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva dalo saglasnost br. 110-00- 36/2012- 01 od 6. aprila 2012. godine, i
3. Odluku o izmenama i dopunama Statuta NBS 0101 br. 110/3-1 od 5. aprila 2013. godine na koju je Ministarstvo kulture i informisanja dalo saglasnost br. 110-00-25/ od 25. aprila 2013. godine.