ZAKONO POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O VODI I ZDRAVLJU UZ KONVENCIJU O ZAŠTITI I KORIŠĆENJU PREKOGRANIČNIH VODOTOKOVA I MEĐUNARODNIH JEZERA I AMANDMANA NA ČL. 25. I 26. KONVENCIJE O ZAŠTITI I KORIŠĆENJU PREKOGRANIČNIH VODOTOKOVA I MEĐUNARODNIH JEZERA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2013) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Protokol o vodi i zdravlju uz Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i Amandmana na čl. 25. i 26. Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, sačinjen 17. juna 1999. godine u Londonu, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola o vodi i zdravlju uz Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i Amandmana na čl. 25. i 26. Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera u originalu na engleskom i u prevodu na srpski jezik glasi:
PROTOKOL O VODI I ZDRAVLJU UZ KONVENCIJU O ZAŠTITI I KORIŠĆENJU PREKOGRANIČNIH VODOTOKOVA I MEĐUNARODNIH JEZERA IZ 1992. GODINE
Strane potpisnice ovog protokola,
imajući u vidu da je voda ključna za održanje života i da je dostupnost vode, u količinama i u kvalitetu koji su dovoljni da zadovolje osnovne potrebe ljudi, preduslov za bolje zdravlje i održivi razvoj,
prihvatajući kao činjenicu koristi po zdravlje i dobrobit ljudi koji potiču od zdrave i čiste vode i uravnotežene vodene sredine koja valjano funkcioniše,
svesne toga da su površinske i podzemne vode obnovljivi resursi sa ograničenom sposobnošću oporavka od negativnih uticaja aktivnosti ljudi po njihovu količinu i kvalitet, da svako nepoštovanje ovih ograničenja može za posledicu imati štetna dejstva, kako kratkoročna tako i dugoročna, po zdravlje i dobrobit onih koji se oslanjaju na ove resurse i na njihov kvalitet, i da je, na osnovu ovoga, održivo upravljanje hidrološkim ciklusom ključno kako za ispunjavanje potreba ljudi tako i za zaštitu životne sredine,
svesne takođe posledica nestašica vode po javno zdravlje u količinama i po kvalitetu dovoljnim da se zadovolje osnovne potrebe ljudi, kao i ozbiljnih dejstava ovakvih nestašica a posebno na osetljive, ugrožene i socijalno isključene,
svesne toga da su prevencija, suzbijanje i smanjenje oboljenja vezanih za vodu važni i hitni zadaci koji se na zadovoljavajući način jedino mogu izvršiti jačom saradnjom na svim nivoima i između svih sektora kako u okviru zemalja tako i između država,
svesne takođe da su praćenje oboljenja vezanih za vodu, kao i uspostavljanje sistema ranog uzbunjivanja i obaveštavanja važni aspekti prevencije, suzbijanja i smanjenja oboljenja vezanih za vodu,
zasnivajući se na zaključcima Konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju (Rio de Žaneiro, 1992), a posebno na osnovu Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju i Agendi 21, kao i na programu za dalje sprovođenje Agende 21 (Njujork, 1997) i naknadnoj odluci Komisije za održivi razvoj o održivom upravljanju slatkim vodama (Njujork, 1998),
inspirisane relevantnim odredbama Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera iz 1992. i naglašavajući potrebu kako da se podstakne šira primena ovih odredaba tako i da se ova konvencija dopuni daljim merama da se ojača zaštita javnog zdravlja,
primajući k znanju Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu iz 1991. godine, Konvenciju o prekograničnim učincima industrijskih nesreća iz 1992. godine, Konvenciju Ujedinjenih nacija o Zakonu o korišćenju međunarodnih voda u nenavigacijske svrhe, kao i Konvenciju o dostupnosti informacija, učestvovanja javnosti u donošenju odluka i dostupnosti pravde u pitanjima životne sredine iz 1998. godine,
dalje, primajući k znanju odgovarajuća načela, ciljeve i preporuke iz Evropske povelje o životnoj sredini i zdravlju iz 1989. godine, Helsinške deklaracije o životnoj sredini i zdravlju iz 1994. godine kao i ministarskih deklaracija, preporuka i rezolucija iz procesa "Životna sredina za Evropu",
priznajući ispravnu osnovu i relevantnost drugih inicijativa, instrumenata i procesa za životnu sredinu u Evropi, kao i pripreme i sprovođenja Nacionalnih akcionih planova za životnu sredinu i zdravlje kao i Nacionalnih akcionih planova o životnoj sredini, pohvalivši napore koje su već preduzele Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu i Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu na jačanju bilateralne i multilateralne saradnje u prevenciji, suzbijanju i smanjivanju oboljenja vezanih za vodu,
podstaknute mnogim primerima pozitivnih dostignuća država članica Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu i država članica Regionalnog odbora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu na ublažavanju zagađenja i održavanju i obnavljanju vodene sredine sposobne da podrži zdravlje i dobrobit ljudi, sporazumele su se kako sledi:
Cilj ovog protokola je da se na svim odgovarajućim nivoima, kako u nacionalnom tako i prekograničnim i međunarodnom kontekstu, zaštita zdravlja i dobrobiti ljudi, i individualne i zajedničke, a u okviru održivog razvoja kroz unapređenje upravljanja vodom, uključujući i zaštitu vodenih ekosistema, a putem prevencije, suzbijanja i smanjivanja oboljenja vezanih za vodu.
U svrhe ovog protokola,
1) "Oboljenje vezano za vodu" označava bilo kakve značajno štetne uticaje po zdravlje ljudi kao što su smrt, invaliditet, bolest ili poremećaji, koji su na direktan ili indirektan način prouzrokovani stanjem ili promenama u količini ili kvalitetu bilo kojih voda;
2) "Pijaća voda" označava vodu koja se koristi ili koja je namenjena da bude na raspolaganju da je ljudi koriste za piće, kuvanje, pripremu hrane, ličnu higijenu ili slične svrhe;
3) "Podzemna voda" označava svaku vodu koja je ispod površine zemlje u zoni zasićenosti i u direktnom je kontaktu sa tlom ili podzemnim slojem;
4) Pojam "ograđene vode" označava veštački stvorene vodene mase odvojene od površinske slatke vode ili obalske vode, bilo unutar ili izvan građevine;
5) "Prekogranične vode" označavaju bilo koje površinske ili podzemne vode koje označavaju, prelaze preko ili se nalaze na granicama između dve ili više država; gde god prekogranične vode utiču direktno u more, ove prekogranične vode završavaju na pravoj liniji preko njihovih ušća između tačaka na crti niske vode na njihovim obalama;
6) "Prekogranična dejstva oboljenja koja su u vezi sa vodom" označavaju sva značajna štetna dejstva po zdravlje ljudi kao što su smrt, invaliditet, oboljenje ili poremećaje, na području koje je pod jurisdikcijom jedne Strane, a koje su direktno ili indirektno prouzrokovane stanjem, ili promenama u količini ili kvalitetu voda na području pod jurisdikcijom druge Strane, bez obzira da li takva dejstva predstavljaju prekograničan uticaj ili ne;
7) "Prekogranični uticaj" označava bilo kakvo značajno štetno dejstvo po životnu sredinu koje nastaje kao posledica promene u stanju prekograničnih voda koje su prouzrokovale ljudske aktivnosti, čije se fizičko poreklo nalazi u potpunosti ili delimično unutar područja pod jurisdikcijom jedne strane potpisnice Konvencije a na području pod jurisdikcijom druge strane potpisnice Konvencije. Ovakva dejstva po životnu sredinu obuhvataju dejstva po zdravlje i bezbednost ljudi, floru, faunu, tlo, vazduh, vodu, klimu, pejsaž i istorijske spomenike ili druge fizičke objekte ili interakciju između ovih faktora; oni takođe obuhvataju i dejstva na kulturnu baštinu ili društvenoekonomske uslove koji proizlaze iz izmena ovih faktora;
8) "Sanitarne delatnosti" označavaju prikupljanje, transport, pročišćavanje i uklanjanje ili ponovnu upotrebu ljudskih izlučevina ili kućnih otpadnih voda bilo putem zajedničkih sistema ili putem instalacija koje služe jednom domaćinstvu ili preduzeću;
9) "Zajednički sistem" označava:
(a) sistem za snabdevanje niza domaćinstava ili preduzeća pijaćom vodom,
(b) sistem za pružanje sanitarnih usluga koji opslužuje niz domaćinstava ili preduzeća i, gde je to prikladno, takođe predviđa prikupljanje, transport, prečišćavanje i uklanjanje ili ponovno korišćenje industrijske otpadne vode, bilo da ih pruža organ u javnom sektoru, preduzeće u privatnom sektoru ili partnerstvo između ta dva sektora,
10) "Vodoprivredni plan" označava plan za razvoj, upravljanje, zaštitu i/ili korišćenje vode unutar teritorijalnog područja ili vodonosnog sloja podzemne vode, uključujući i zaštitu pridruženih ekosistema;
11) "Javnost" označava jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, i, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili praksom, njihova udruženja, organizacije ili grupacije;
12) "Javni organ" označava:
(a) Vladu na nacionalnom, regionalnom i drugim nivoima,
(b) Fizička ili pravna lica koja vrše dužnosti javne uprave po nacionalnom pravu, uključujući posebne dužnosti, aktivnosti ili usluge u vezi sa životnom sredinom, javnim zdravljem, sanitarnim merama, vodoprivredom ili vodosnabdevanjem,
(c) Svako drugo fizičko ili pravno lice koje ima javne odgovornosti ili funkcije, ili koje pruža javne usluge, pod kontrolom organa ili lica koje potpada pod podstavove (a) ili (b) gore,
(d) Ustanove bilo koje regionalne organizacije za ekonomsku integraciju navedene u članu 21. koja je Strana. Ova definicija ne obuhvata organe ili institucije koje postupaju u svojstvu suda ili zakonodavstva,
13) "Lokalno" se odnosi na sve relevantne nivoe teritorijalne jedinice ispod nivoa države;
14) "Konvencija" označava Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, sklopljenu u Helsinkiju 17. marta 1992. godine;
15) "Sastanak Strana potpisnica Konvencije" označava organ koji su osnovale Strane potpisnice Konvencije u skladu sa članom 17;
16) "Strana" označava, osim ukoliko se u tekstu ne navodi nešto drugačije, Stranu ili regionalnu organizaciju za ekonomske integracije koja se navodi u članu 21. a koja je pristala da se obaveže ovim protokolom i za koju je na snazi;
17) "Sastanak Strana" označava telo koje su Strane osnovale u skladu sa članom 16.
Odredbe ovog protokola primenjuju se na:
(a) površinske slatke vode;
(b) podzemne vode;
(c) estuare;
(d) priobalne vode koje se koriste za rekreaciju ili za uzgoj ribe u akvakulturi ili za uzgoj i ubiranje ljuskara;
(e) ograđene vode koje su generalno na raspolaganju za kupanje;
(f) vodu tokom zahvatanja, transporta, prečišćavanja ili isporuke;
(g) otpadnu vodu tokom prikupljanja, transporta, prečišćavanja i ispuštanja ili ponovne upotrebe.
1. Strane preduzimaju sve odgovarajuće mere s ciljem prevencije, suzbijanja i smanjenja oboljenja vezanih za vodu u okviru integrisanih vodoprivrednih sistema kojima je cilj održivo korišćenje vodnih resursa, kvalitet vode u okolini koji ne ugrožava zdravlje ljudi, i zaštita vodenih ekosistema.
2. Strane posebno preduzimaju sve odgovarajuće mere radi obezbeđenja:
(a) adekvatnog snabdevanja higijenski zdrave pijaće vode, koja nema nikakvih mikroorganizama, parazita i supstanci koje, zbog svog broja ili koncentracije, predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi. Ovo obuhvata zaštitu vodenih resursa koji se koriste kao izvori pijaće vode, prečišćavanje vode i uspostavljanje, unapređenje i održavanje zajedničkih sistema,
(b) adekvatnih sanitarnih mera po standardu koji na zadovoljavajući način štiti zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovo se posebno postiže putem uspostavljanja, unapređenja i održavanja zajedničkih sistema,
(c) efikasne zaštite vodenih resursa koji se koriste kao izvori pijaće vode, i njihovih srodnih ekosistema vode, od zagađenja usled drugih uzroka, uključujući poljoprivredu, industriju i druga ispuštanja i emisije opasnih materija. Ovo za cilj ima efikasno smanjenje i uklanjanje ispuštanja i emisija materija koje se smatraju opasnim po zdravlje ljudi i vodenih ekosistema,
(d) odgovarajuće zaštite za zdravlje ljudi od oboljenja u vezi sa vodom koja nastaju korišćenjem vode u rekreativne svrhe, od korišćenja vode za poljoprivredu, od vode u kojoj se uzgajaju ljuskari ili iz koje se oni ubiru, korišćenjem otpadne vode za navodnjavanje ili korišćenjem kanalizacionog mulja u poljoprivredi ili akvakulturi,
(e) efikasnih sistema za praćenje situacija koje mogu dovesti do epidemija ili pojedinačnih slučajeva oboljenja vezanih za vodu i za reagovanje na takve epidemije i pojedinačne slučajeve kao i rizik od istih.
3. Dalja pominjanja "pijaće vode" i "sanitarnih mera" u ovom protokolu odnose se na pijaću vodu i sanitarne mere koje su obavezne kako bi se ispunili zahtevi iz stava 2. ovog člana.
4. Strane sve ove mere zasnivaju na proceni svake predložene mere u odnosu na njene implikacije, uključujući i koristi, nedostatke i troškove za:
(a) zdravlje ljudi,
(b) vodene resurse,
(c) održivi razvoj,
što uzima u obzir različite nove uticaje bilo koje predložene mere na različite medijume životne sredine.
5. Strane preduzimaju sve odgovarajuće akcije za stvaranje pravnih, upravnih i ekonomskih okvira koji su stabilni i koji su omogućavajući, a unutar kojih javni, privatni i dobrovoljni sektori mogu svaki dati svoj doprinos unapređenju vodoprivrede u svrhu prevencije, suzbijanja i smanjenja oboljenja vezanih za vodu.
6. Strane moraju zahtevati od organa vlasti koji razmatraju preduzimanje akcija, ili drugima daju odobrenja za preduzimanje akcija, koje mogu imati značajnog uticaja na životnu sredinu bilo kojih voda u okviru područja delovanja ovog protokola, da uzmu u obzir svaki potencijalni uticaj te akcije na javno zdravlje.
7. Ako je Strana ujedno i Strana potpisnica Konvencije o ocenjivanju uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, pridržavanje zahteva iz te Konvencije od strane javnih vlasti te Strane u pogledu predložene akcije zadovoljava zahteve iz stava 6. ovog člana.
8. Odredbe ovog protokola ne utiču na prava Strana da održavaju, usvajaju ili sprovode strožije mere od onih utvrđenih ovim protokolom.
9. Odredbe ovog protokola ne utiču na prava i obaveze bilo koje strane u ovom protokolu koje proizlaze iz Konvencije niti na neki drugi postojeći međunarodni sporazum, izuzev tamo gde su zahtevi po ovom protokolu strožiji nego odgovarajući zahtevi po Konvenciji ili tom postojećem međunarodnom sporazumu.
Preduzimajući mere za sprovođenje ovog protokola, strane se posebno moraju rukovoditi sledećim načelima i pristupima:
(a) načelo predostrožnosti po kojem se akcija za prevenciju, suzbijanje ili smanjivanje oboljenja koja su u vezi sa vodom ne odlaže zato što se naučnim istraživanjem nije u potpunosti dokazala uzročna veza između faktora na koji je ta akcija usmerena s jedne strane i potencijalnog doprinosa tog faktora učestalosti oboljenja koje je u vezi sa vodom i/ili prekograničnih uticaja s druge strane;
(b) načelo "zagađivač plaća", po kojem troškove preventive, kontrole i smanjivanja snosi zagađivač;
(c) u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i načelima međunarodnog prava, države imaju suvereno pravo da iskorištavaju svoje sopstvene resurse u skladu sa sopstvenim politikama o životnoj sredini i razvoju, i odgovornost da obezbede da aktivnosti koje se vrše unutar njihove jurisdikcije ili kontrole ne izazivaju štetu po životnu sredinu drugih država ili oblasti izvan granica nacionalne jurisdikcije;
(d) vodenim resursima se mora upravljati tako da se potrebe sadašnje generacije zadovoljavaju ne dovodeći u pitanje mogućnost da buduće generacije zadovolje svoje potrebe;
(e) preventivna akcija treba da se preduzima kako bi se izbegle epidemije i pojedinačni slučajevi obolevanja i zaštitili vodeni resursi koji se koriste kao izvori pijaće vode jer takva akcija efikasnije uklanja štetu i može biti isplativija nego akcija kojom se šteta popravlja;
(f) akcija upravljanja vodenim resursima treba da se preduzima na najnižem odgovarajućem nivou uprave;
(g) voda ima socijalne, ekonomske i ekološke vrednosti, pa zato njome treba upravljati tako da se ostvari najprihvatljivija i održivija kombinacija tih vrednosti;
(h) efikasno korišćenje vode treba da se podstiče ekonomskim instrumentima i izgradnjom svesti;
(i) dostupnost informacijama i učešće javnosti u donošenju odluka koje se odnose na vodu i zdravlje potrebni su, između ostalog da bi se povećao kvalitet i sprovođenje odluka, izgradila svest javnosti o tim pitanjima, da bi se javnosti pružila prilika da izrazi svoja interesovanja i da bi se omogućilo organima javne vlasti da pravilno uzmu takve interese u obzir. Ovakva dostupnost i učešće treba da se dopuni odgovarajućim pristupom sudskoj i upravnoj reviziji relevantnih odluka;
(j) vodenim resursima bi trebalo, u meri u kojoj je to moguće, da se upravlja celovito na osnovu slivnih površina, s ciljem povezivanja društvenog i ekonomskog razvoja u zaštiti prirodnih ekosistema i usklađivanja upravljanja vodenim resursom sa zakonskim merama koje se odnose na ostale medijume životne sredine. Ovakav integrisani pristup treba da se primeni na celom području slivne površine, bilo da je prekogranična ili ne, uključujući i pripadajuće priobalne vode, sve izdane podzemnih voda ili relevantne delove te slivne površine ili izdana podzemnih voda;
(k) posebnu pažnju treba pokloniti zaštiti onih ljudi koji su posebno osetljivi na oboljenje koje je u vezi s vodom;
(l) ravnopravni pristup vodi, odgovarajući kako u smislu količine tako i u smislu kvaliteta, treba da se predvidi za svo stanovništvo, a posebno onima koji su u nepovoljnijem položaju ili su socijalno izolovani;
(m) kao protivteža njihovim pravima na vodu po privatnom i javnom pravu, fizička i pravna lica, bilo da su u javnom ili privatnom sektoru, treba da doprinose zaštiti vodene sredine i očuvanju vodenih resursa;
(n) pri sprovođenju ovog protokola, dužna pažnja treba da se posveti lokalnim problemima, potrebama i znanjima.
1. U svrhu postizanja cilja ovog protokola, Strane moraju poraditi na ostvarenju ciljeva, i to:
(a) pristup pijaćoj vodi za svakoga;
(b) obezbeđenje sanitarnih mera za sve u okviru integralnih sistema upravljanja vodom usmerenih na održivo korišćenje vodenih resursa, kvalitet vode u okruženju koji ne ugrožava zdravlje ljudi, kao i zaštitu vodenih ekosistema.
2. U ove svrhe, svaka Strana mora uspostaviti i objaviti nacionalne i/ili lokalne ciljeve za standarde i nivoe učinka koje treba postići ili održavati radi visokog nivoa zaštite od oboljenja koja su u vezi sa vodom. Ovi ciljevi se periodično revidiraju. Pritom, moraju se doneti praktične i/ili druge odredbe za učestvovanje javnosti, u okviru transparentnosti i pravednosti, i mora da se obezbedi da se pravilno uzme u obzir ishod učestvovanja javnosti. Izuzev tamo gde nacionalne ili lokalne okolnosti čine irelevantnima za prevenciju, suzbijanje i smanjivanje bolesti u vezi sa vodom, ciljevi moraju, između ostalog, obuhvatati:
(a) kvalitet isporučene pijaće vode, uzimajući u obzir Smernice za kvalitet pijaće vode Svetske zdravstvene organizacije;
(b) smanjenje opsega epidemija i pojedinačnih slučajeva oboljenja koja su u vezi sa vodom;
(c) površinu teritorije, veličinu stanovništva ili udeo stanovništva koje treba da se opsluži zajedničkim sistemima za snabdevanje pijaće vode ili tamo gde snabdevanje pijaćom vodom treba poboljšati drugim sredstvima;
(d) površina teritorije, veličina ili udeo stanovništva koje treba opsluživati zajedničkim sanitarnim sistemima ili tamo gde sanitarne mere treba da se poboljšaju drugim sredstvima;
(e) nivo učinka koji treba da se postigne takvim zajedničkim sistemima i takvim drugim sredstvima za snabdevanje vodom, odnosno sanitarnim merama;
(f) primenu priznate dobre prakse za upravljanje vodosnabdevanjem i sanitarnim merama uključujući zaštitu voda koje se koriste kao izvori za pijaću vodu;
(g) pojava ispuštanja:
(i) neprečišćene otpadne vode,
(ii) neprečišćenih prelivnih atmosferskih voda iz zajedničkih sistema za otpadne vode u vode koje spadaju u područje primene ovog protokola;
(h) kvalitet ispuštanja otpadne vode iz uređaja za prečišćavanje otpadne vode u vode koje su predmet ovog protokola;
(i) uklanjanje ili ponovna upotreba kanalizacijskog mulja iz zajedničkih sistema sanitarnih uređaja ili drugih sanitarnih instalacija i kvalitet otpadne vode koja se koristi u svrhe navodnjavanja, uzimajući u obzir Smernice Svetske zdravstvene organizacije i Ekološkog programa Ujedinjenih nacija za bezbedno korišćenje otpadne vode i izlučevina u poljoprivredi i akvakulturi;
(j) kvalitet voda koje se koriste kao izvori za pijaću vodu, koji se generalno koriste za kupanje ili koje se koriste za akvakulturu ili za uzgoj i ubiranje ljuskara;
(k) primena priznate dobre prakse na upravljanje ograđenim vodama koje su generalno dostupne za kupanje;
(l) utvrđivanje i saniranje naročito zagađenih mesta koja nepovoljno utiču na vode iz područja primene ovog protokola ili za to postoji verovatnoća i koji na taj način predstavljaju pretnju za izazivanje oboljenja u vezi sa vodom;
(m) efikasnost sistema za upravljanje, razvoj, zaštitu i korišćenje vodenih resursa, uključujući i primenu priznate dobre prakse na kontrolu zagađenja iz izvora svake vrste;
(n) učestalost objavljivanja informacija o kvalitetu isporučene pijaće vode i drugih voda koje su relevantne za ciljeve u ovom stavu u intervalima između objavljivanja informacija prema članu 7. stav 2.
3. U roku od dve godine od momenta kad postane Strana, svaka Strana mora utvrditi i objaviti ciljeve navedene u stavu 2. ovog člana kao i ciljane datume za njihovo postizanje.
4. Tamo gde se za postizanje ciljeva predviđa dug proces sprovođenja, moraju se utvrditi prelazni ciljevi ili ciljevi u fazama.
5. Da bi se potpomoglo postizanje ciljeva navedenih u stavu 2. ovog člana, svaka Strana mora:
(a) ustanoviti nacionalne i lokalne aranžmane za koordinaciju između njihovih nadležnih organa;
(b) razviti planove upravljanja vodom u prekograničnim, nacionalnim i/ili lokalnim kontekstima, po mogućstvu na osnovu slivne površine ili izdana podzemnih voda. Prilikom ovoga, one moraju doneti odgovarajuće praktične i/ili druge odredbe za učestvovanje javnosti, u okviru transparentnosti i pravednosti, i obezbediti da se pravilno uzme u obzir ishod učestvovanja javnosti. Ovi planovi se mogu uklopiti u druge relevantne planove, programe ili dokumenta koja se sastavljaju za druge svrhe, pod uslovom da se javnosti omogući jasan uvid u predloge za postizanje ciljeva koji se pominju u ovom članu kao i dotične ciljne datume;
(c) ustanoviti i održavati pravni i institucionalni okvir za praćenje i sprovođenje standarda za kvalitet pijaće vode;
(d) uspostaviti i održavati dogovore, uključujući, tamo gde je to prikladno, pravne i institucionalne dogovore za praćenje, pospešivanje postizanja i, gde je to neophodno, sprovođenje drugih standarda i nivoa učinka za koje su postavljeni ciljevi pomenuti u stavu 2. ovog člana.
1. Svaka Strana mora prikupiti i oceniti podatke o:
(a) svom napretku na ostvarenju ciljeva pomenutih u članu 6. stav 2;
(b) pokazateljima koji su stvoreni kako bi se prikazalo koliko je taj napredak doprineo prevenciji, suzbijanju ili smanjenju oboljenja u vezi sa vodom.
2. Svaka strana mora periodično objavljivati rezultate ovog prikupljanja i procene podataka. Učestalost ovakvog objavljivanja mora da se odredi na sastanku Strana.
3. Svaka strana mora obezbediti da rezultati uzorkovanja vode i tekućeg otpada u svrhu ovog prikupljanja podataka budu dostupni javnosti.
4. Na osnovu ovog prikupljanja i ocenjivanja podataka, svaka strana mora periodično da revidira napredak učinjen u postizanju ciljeva iz člana 6. stav 2. i da ocenu ovog napretka objavi. Učestalost ovih revizija mora se ustanoviti na sastanku strana. Ne dovodeći u pitanje mogućnost učestalijih revizija iz člana 6. stav 2. revizije po ovom stavu moraju obuhvatati reviziju ciljeva koji se pominju u članu 6. stav 2. radi unapređenja ciljeva u svetlu naučnih i tehničkih saznanja.
5. Svaka strana mora dostaviti sekretarijatu koji se pominje u članu 17. a radi distribucije drugim stranama, kratak sažetak izveštaja o prikupljenim i ocenjenim podacima i ocenu postignutog napretka. Ovakvi izveštaji moraju biti u skladu sa smernicama koje se uspostavljaju na sastanku strana. Ovim smernicama se obezbeđuje da strane mogu u ovu svrhu koristiti izveštaje koji su sačinjeni za druge međunarodne forume o relevantnim informacijama.
6. Na sastanku strana mora se proceniti napredak u sprovođenju ovog protokola na osnovu ovih sažetih izveštaja.
1. Svaka strana na prikladan način obezbeđuje:
(a) da se uspostave, unaprede ili održavaju sveobuhvatni nacionalni i/ili lokalni sistemi za praćenje i rano uzbunjivanje, koji će:
(i) identifikovati epidemije ili pojedinačne pojave oboljenja u vezi sa vodom ili značajnu pretnju od ovakvih epidemija ili pojedinačnih pojava, uključujući i one koji su prouzrokovani slučajevima zagađenja vode ili ekstremnim vremenskim prilikama,
(ii) hitno i jasno prijaviti relevantnim organima javne vlasti ove epidemije, pojedinačne pojave ili pretnje,
(iii) u slučaju bilo kakve neposredne opasnosti po javno zdravlje od oboljenja u vezi sa vodom, distribuirati onim članovima javnosti koji bi mogli biti pogođeni, sve informacije kojima raspolažu organi javne vlasti, a koje bi javnosti mogli pomoći da se šteta spreči ili ublaži,
(iv) relevantnim organima vlasti i, tamo gde je to prikladno, javnosti dati preporuke u vezi sa preventivnim ili korektivnim akcijama;
(b) da se sveobuhvatni i lokalni planovi za vanredne situacije blagovremeno i pravilno pripreme kao odgovor na ovakve epidemije, pojedinačne pojave i rizike;
(c) da relevantni organi javne vlasti imaju neophodan kapacitet da na ovakve epidemije, pojedinačne pojave ili rizike odgovore u skladu sa relevantnim planom u vanrednim situacijama.
2. Sistemi praćenja i ranog uzbunjivanja, planovi za vanredne situacije i kapaciteti za reagovanje u pogledu oboljenja u vezi sa vodom mogu se kombinovati sa onima koja se odnose na druga pitanja.
3. U roku od tri godine od postajanja Strane, svaka Strana mora da uspostavi sisteme za praćenje i rano uzbunjivanje, planove za vanredne situacije i kapacitete za reagovanje pomenute u stavu 1. ovog člana.
Svest javnosti, obrazovanje, obuka, istraživanje i razvoj i informisanost
1. Strane moraju preduzeti korake stvorene da se poveća svest svih sektora javnosti o:
(a) važnosti, i odnosu između, upravljanja vodom i javnog zdravlja;
(b) pravima na vodu i odgovarajućim obavezama po privatnom i javnom pravu fizičkih i pravnih lica i institucija, bilo da su u javnom ili u privatnom sektoru, kao i njihovih moralnih obaveza da doprinose zaštiti vodene sredine i očuvanju vodenih resursa.
2. Strane moraju podsticati:
(a) razumevanje aspekata javnog zdravlja u svom radu od strane onih koji su odgovorni za upravljanje vodom, vodosnabdevanje i sanitarne mere;
(b) razumevanje osnovnih načela upravljanja vodom, vodosnabdevanja i sanitarnih mera od strane onih koji su odgovorni za javno zdravlje.
3. Strane moraju podsticati obrazovanje i obuku stručnog i tehničkog osoblja koje je potrebno za upravljanje vodenim resursima i za operativne sisteme vodosnabdevanja i sanitarnih mera, kao i da podstiču ažuriranje i unapređenje njihovih znanja i veština. Ovo obrazovanje i obuka obuhvataju relevantne aspekte javnog zdravlja.
4. Strane moraju podsticati:
(a) istraživanje i razvoj ekonomičnih sredstava i tehnika za prevenciju, suzbijanje i smanjivanje oboljenja u vezi sa vodom;
(b) razvoj integrisanih informacionih sistema za obradu informacija o dugoročnim trendovima, trenutnim pitanjima i ranijim problemima, kao i o uspešnim rešenjima istoga u oblasti vode i zdravlja, i pružanje takvih informacija nadležnim vlastima.
1. Kao dodatak zahtevima ovog protokola za strane s ciljem objavljivanja konkretnih informacija ili dokumenata, svaka strana preduzima korake u okviru svog zakonodavstva kako bi javnosti učinile dostupnim informacije kojima raspolažu javni organi vlasti i za kojima postoji opravdana potreba za javnom raspravom o:
(a) uspostavljanju ciljeva i ciljnih datuma za njihovo ostvarenje, kao i razvoj planova za upravljanje vodom, u skladu sa članom 6;
(b) uspostavljanju, unapređenju ili održavanju sistema praćenja i ranog uzbunjivanja i planova za vanredne situacije, u skladu sa članom 8;
(c) podsticanju javne svesti, obrazovanja, obuke, istraživanja, razvoja i informisanosti, u skladu sa članom 9.
2. Svaka strana mora obezbediti da organi javne vlasti, odgovarajući na zahtev za drugim informacijama relevantnim za sprovođenje ovog protokola, u razumnom roku učine ove informacije dostupnim javnosti, a u okviru nacionalnog zakonodavstva.
3. Strane obezbeđuju da informacije koje se pominju u članu 7. stav 4. i u stavu 1. ovog člana budu dostupne javnosti u svako razumno vreme radi besplatnog uvida, kao i da moraju javnosti pružiti razumna sredstva kako bi od Strana dobili nakon plaćanja razumnih troškova, kopije ovih informacija.
4. Ništa što je sadržano u ovom protokolu ne obavezuje organe javne vlasti da objave informacije ili da učine informacije dostupnim javnosti ukoliko:
(a) organ javne vlasti ne poseduje takve informacije;
(b) je zahtev za informacijama očigledno nerazuman ili je formulisan suviše uopšteno;
(c) se informacija odnosi na materijal čije je dovršavanje u toku ili se tiče internih saopštenja organa javne vlasti, kada je takvo izuzeće predviđeno u nacionalnom zakonu ili uobičajenoj praksi, a uzimajući u obzir kojem javnom interesu služi otkrivanje informacije.
5. Ništa što je sadržano u ovom protokolu ne obavezuje organe javne vlasti da objavljuju informacije ili da ih stavljaju na raspolaganje javnosti ako bi otkrivanje tih informacija nepovoljno uticalo na:
(a) poverljivost postupaka organa javne vlasti, tamo gde se ovakva poverljivost predviđa nacionalnim zakonom;
(b) međunarodne odnose, odbranu zemlje ili javnu bezbednost;
(c) sprovođenje pravde, mogućnost da lice dobije pravedno suđenje ili mogućnost da organ javne vlasti sprovede istragu krivične ili disciplinske prirode;
(d) poverljivost trgovačkih ili industrijskih informacija, gde je takva poverljivost zaštićena zakonom s ciljem zaštite legitimnog ekonomskog interesa. U tom okviru moraju se objaviti informacije o emisijama i ispuštanju koje su relevantne za zaštitu životne sredine;
(e) prava intelektualne svojine;
(f) poverljivost ličnih podataka i/ili datoteka koje se odnose na fizičko lice kada takvo lice nije dalo pristanak na otkrivanje informacija javnosti, a kada je takva poverljivost predviđena nacionalnim zakonom;
(g) interese treće strane koja je pružila zatražene informacije a da sama nije obavezna, ili da joj se ne može nametnuti pravna obaveza da tako postupi, ukoliko nije dala pristanak za objavljivanje tog materijala;
(h) životnu sredinu na koju se informacije odnose kao što su mesta za rasplod retkih vrsta.
Ovi razlozi za neobjavljivanje informacija moraju se tumačiti na restriktivan način uzimajući u obzir javni interes kojem objavljivanje služi i uzimajući u obzir da li se te informacije odnose na emisije i na ispuštanje materija u životnu sredinu.
Strane moraju sarađivati i, ako se to može primeniti, pomagati jedna drugoj:
(a) u međunarodnim akcijama kao podršci ciljevima ovog protokola;
(b) po zahtevu, u sprovođenju državnih i lokalnih planova pri realizaciji ovog protokola.
Zajednička i koordinirana međunarodna akcija
U skladu sa članom 11. tačka (a), strane moraju podsticati saradnju u međunarodnim akcijama koje se odnose na:
(a) razvoj zajednički dogovorenih ciljeva za pitanja pomenuta u članu 6. stav 2;
(b) razvoj pokazatelja za svrhe člana 7. stava 1. (b), radi ukazivanja na to koliko je akcija protiv oboljenja u vezi sa vodom bila uspešna u prevenciji, suzbijanju i smanjivanju ovog oboljenja;
(c) uspostavljanje zajedničkih i koordiniranih sistema za praćenje i rano uzbunjivanje, planova za vanredne slučajeve i mehanizme reagovanja kao deo, ili dopuna, nacionalnih sistema koji se održavaju u skladu sa članom 8. u svrhu reagovanja na epidemije i pojave oboljenja u vezi sa vodom i značajnih opasnosti od ovakvih epidemija i pojava, a posebno usled pojava zagađenja vode ili ekstremnih atmosferskih događaja;
(d) uzajamnu pomoć pri reagovanju na epidemije i pojave oboljenja u vezi sa vodom i značajne opasnosti od takvih epidemija i pojava, a posebno usled pojava zagađenja vode ili ekstremnih atmosferskih događaja;
(e) razvoj integralnih informacionih sistema i baza podataka, razmenu informacija i razmenu tehničkog i pravnog znanja i iskustva;
(f) hitno i jasno obaveštenje od strane nadležnih vlasti jedne strane odgovarajućim organima vlasti druge strane koja može biti pogođena:
(i) epidemijama i pojavama oboljenja u vezi sa vodom,
(ii) značajnim opasnostima od ovakvih epidemija i pojava koje su identifikovane;
(g) razmenu informacija o efikasnim sredstvima distribucije informacija javnosti o oboljenju u vezi sa vodom.
Saradnja u vezi sa prekograničnim vodama
1. Tamo gde se strane graniče s istim prekograničnim vodama, kao dopuna njihovim obavezama po čl. 11. i 12. one moraju da sarađuju i, tamo gde se to može primeniti, pomažu jedna drugoj u prevenciji, suzbijanju i smanjenju prekograničnih učinaka oboljenja u vezi sa vodom. Posebno, one moraju:
(a) sa ostalim stranama sa kojima se graniče istim vodama, razmenjivati informacije i razmenjivati znanje o prekograničnim vodama i problemima i rizicima koje one predstavljaju;
(b) nastojati da utvrde sa drugim stranama, sa kojima se graniče preko istih prekograničnih voda, zajedničke ili koordinirane planove o upravljanju vodom u skladu sa članom 6. stav 5. (b), kao i sisteme praćenja i ranog uzbunjivanja i planove za vanredne situacije u skladu sa članom 8. stav 1. u svrhu reagovanja na epidemije i pojave oboljenja u vezi sa vodom i značajnih opasnosti od ovakvih epidemija i pojava, a posebno usled pojava zagađenja vode ili ekstremnih vremenskih prilika;
(c) na osnovu ravnopravnosti i recipročnosti, prilagoditi svoje sporazume i ostale dogovore o svojim prekograničnim vodama da bi uklonile moguće protivrečnosti sa osnovnim načelima ovog protokola i definisale svoje uzajamne odnose i ponašanje u pogledu ciljeva ovog protokola;
(d) po zahtevu bilo koje od njih, konsultovati jedna drugu o značaju mogućeg štetnog dejstva po zdravlje ljudi koje može predstavljati oboljenje u vezi sa vodom.
2. Kada su dotične strane strane potpisnice Konvencije, saradnja i pomoć u pogledu bilo kakvog prekograničnog dejstva oboljenja u vezi sa vodom, koja predstavljaju prekogranični uticaj, odvija se u skladu sa odredbama Konvencije.
Međunarodna podrška za nacionalnu akciju
Kada sarađuju i pomažu jedna drugoj u sprovođenju nacionalnih i lokalnih planova u skladu sa članom 11. tačka (b), strane posebno moraju razmotriti na koji način najbolje mogu pomoći da se podstakne:
(a) priprema planova upravljanja vodom u prekograničnim, nacionalnim i/ili lokalnim kontekstima, kao i programa za unapređenje vodosnabdevanja i sanitarnih mera;
(b) unapređeno formulisanje projekata, posebno infrastrukturnih projekata, u skladu sa ovim planovima i programima, kako bi se omogućio pristup izvorima finansiranja;
(c) efikasno izvršenje ovih projekata;
(d) uspostavljanje sistema za sisteme za praćenje i rano uzbunjivanje, planova za vanredne situacije i mehanizama reagovanja u pogledu oboljenja u vezi sa vodom;
(e) pripremanje zakonodavstva koje je potrebno kako bi se pružila podrška sprovođenju ovog protokola;
(f) obrazovanje i obuka ključnog stručnog i tehničkog osoblja;
(g) istraživanje i razvoj ekonomičnih sredstava i tehnika za prevenciju, suzbijanje i smanjenje oboljenja u vezi sa vodom;
(h) funkcionisanje efikasne mreže za nadzor i ocenu odredaba i kvaliteta usluga u vezi sa vodom, i razvoj integralnih informacionih sistema i baza podataka;
(i) postizanje obezbeđenja kvaliteta za delatnosti praćenja, uključujući međulaboratorijsku uporedivost.
Strane moraju pregledati da li Strane poštuju odredbe ovog protokola na osnovu revizija i ocena pomenutih u članu 7. Multilateralni aranžmani nekonfrontacione, nesudske i konsultativne prirode strane moraju ustanoviti na svom prvom sastanku. Ovi aranžmani moraju dozvoliti odgovarajuće uključivanje javnosti.
1. Prvi sastanak strana mora se sazvati najkasnije osamnaest meseci nakon datuma stupanja ovog protokola na snagu. Nakon toga, redovni sastanci se moraju održavati u redovnim razmacima koje određuju strane, a najmanje svake tri godine, izuzev ukoliko su neophodni drugi dogovori kako bi se ostvarili ciljevi stava 2. ovog člana. Strane moraju održati vanredni sastanak ukoliko tako odluče tokom redovnog sastanka ili po pisanom zahtevu bilo koje strane, pod uslovom da se u roku od šest meseci od momenta kad se saopšti svim stranama, navedeni zahtev podrži makar jedna trećina strana.
2. Tamo gde je to moguće, redovni sastanci Strana moraju se održavati zajedno sa sastancima strana potpisnica Konvencije.
3. Na svojim sastancima, strane moraju stalno vršiti pregled sprovođenja ovog protokola, i, imajući ovu svrhu na umu, moraju:
(a) revidirati politike i metodološke pristupe prevenciji, suzbijanju i smanjenju oboljenja u vezi sa vodom, podsticati njihovo približavanje i jačati prekograničnu i međunarodnu saradnju u skladu sa čl. 11, 12, 13. i 14;
(b) ocenjivati napredak u sprovođenju ovog protokola na osnovu informacija koje strane dostavljaju u skladu sa smernicama utvrđenim na sastanku Strana. Ovim smernicama se mora izbeći dupliranje posla kod zahteva za izveštavanjem;
(c) da budu stalno informisane o napretku učinjenom u sprovođenju Konvencije;
(d) razmenjuju informacije sa sastankom Strana potpisnica Konvencije, i da razmatraju mogućnosti za zajedničku akciju sa njim;
(e) traže, tamo gde je to prikladno, usluge relevantnih tela Ekonomske komisije za Evropu i Regionalnog odbora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu;
(f) da uspostave modalitete za učestvovanje drugih nadležnih međunarodnih vladinih i nevladinih tela na svim sastancima i drugim aktivnostima prikladnim za postizanje svrhe ovog protokola;
(g) da razmatraju potrebu za dodatnim odredbama o dostupnosti informacija, učestvovanju javnosti u odlučivanju i pristupu javnosti sudskim i upravnim revizijama odluka u okviru područja primene ovog protokola, a u svetlu iskustva stečenog po ovim pitanjima na drugim međunarodnim forumima;
(h) da uspostave program rada, uključujući projekte koji treba zajednički da se sprovedu po ovom protokolu i Konvenciji i da utvrde sva tela potrebna za sprovođenje ovog programa rada;
(i) da razmotre i usvoje smernice i preporuke kojima se podstiče sprovođenje odredaba ovog protokola;
(j) da na svom prvom sastanku razmotre i da konsenzusom usvoje poslovnik za svoje sastanke. Ovaj poslovnik mora sadržavati odredbu kojom se podstiče usaglašena saradnja sa sastankom strana potpisnica Konvencije;
(k) da razmotre i usvoje predloge za izmene i dopune ovog protokola;
(l) da razmotre i preduzmu svaku dodatnu akciju koja može biti potrebna za ostvarenje svrhe ovog protokola.
1. Izvršni sekretar Ekonomske komisije za Evropu i regionalni direktor Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Evropu vrše sledeće funkcije sekretara za:
(a) sazivanje i pripremanje sastanaka strana;
(b) prenošenje izveštaja stranama i drugih informacija primljenih u skladu sa odredbama ovog protokola;
(c) obavljanje drugih dužnosti kakve mogu biti određene na sastanku strana na osnovu raspoloživih resursa.
2. Izvršni sekretar Ekonomske komisije za Evropu i regionalni direktor Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Evropu moraju da:
(a) utvrde detalje svojih dogovora o zajedničkom radu u Memorandumu o razumevanju i da u skladu s tim informišu na sastanku strana;
(b) izveštavaju strane o elementima, kao i o modalitetima za izvršavanje programa rada koji se pominje u članu 16. stav 3.
1. Svaka strana može predložiti izmene i dopune ovog protokola.
2. Predlozi za izmene i dopune ovog protokola razmatraju se na sastanku strana.
3. Tekst svake predložene izmene i dopune ovog protokola dostavlja se pisanim putem sekretarijatu, koji ga saopštava svim stranama barem devedeset dana pre sastanka na kojem će biti predložen za usvajanje.
4. Izmene i dopune ovog protokola usvajaju se konsenzusom predstavnika strana prisutnih na sastanku. Usvojene izmene i dopune saopštava sekretarijat Depozitaru, koji će ga proslediti svim stranama na prihvatanje. Izmene i dopune stupaju na snagu za one strane koje su ih usvojile devedesetog dana od datuma kada su dve trećine ovih strana kod Depozitara položile svoje isprave o prihvatanju ovih izmena i dopuna. Izmene i dopune stupaju na snagu za svaku drugu stranu devedesetog dana od datuma kada je ta strana položila svoju ispravu o prihvatanju ovih izmena i dopuna.
1. Izuzev ako stavom 2. ovog člana nije predviđeno drugačije, svaka strana ima jedan glas.
2. Regionalne organizacije za ekonomsku integraciju, po pitanjima u okviru svoje nadležnosti, ostvaruju svoje pravo da glasaju tako što glasaju s brojem glasova jednakim broju svojih država članica koje su strane potpisnice Konvencije. Ove organizacije ne smeju ostvarivati svoje pravo da glasaju ukoliko njihove države članice ostvaruju svoje pravo i obratno.
1. Ukoliko dođe do spora između dve ili više strana o tumačenju ili primeni ovog protokola, one moraju potražiti rešenje putem pregovora ili nekim drugim načinom za rešavanje spora koji je prihvatljiv za strane u sporu.
2. Prilikom potpisivanja, ratifikovanja, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja ovom protokolu, ili u bilo koje vreme nakon toga, strana pisanim putem može izjaviti Depozitaru da za spor koji nije rešen u skladu sa stavom 1. ovog člana, ista prihvata jedan od sledećih načina za rešavanje sporova kao obavezan u odnosu na bilo koju stranu koja prihvata istu obavezu:
(a) kada su strane istovremeno strane potpisnice Konvencije, a prihvatile su kao obavezno sredstvo u odnosu jedna prema drugoj, jedno ili oba sredstva za rešavanje sporova, rešavanje spora u skladu sa odredbama Konvencije za rešavanje sporova koji nastaju u vezi sa Konvencijom;
(b) u svim drugim slučajevima spor se podnosi Međunarodnom sudu pravde, osim ako strane ne dogovore arbitražu ili neki drugi oblik rešavanja sporova.
Ovaj protokol će biti otvoren za potpisivanje u Londonu 17. i 18. juna 1999. godine prilikom Treće ministarske konferencije o životnoj sredini i zdravlju, a nakon toga u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku do 18. juna 2000. godine, za države članice Ekonomske komisije za Evropu, za države članice Regionalnog odbora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, za države koje imaju konsultativni status pri Ekonomskoj komisiji za Evropu u skladu sa stavom 8. Rezolucije Ekonomskog i socijalnog saveta 36 (IV) od 28. marta 1947. godine, i za regionalne organizacije za ekonomske integracije koje su osnovale suverene države članice Ekonomske komisije za Evropu ili članice Regionalnog odbora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu koje su svoju nadležnost po pitanjima koja se regulišu ovim protokolom uključujući i nadležnost za sklapanje sporazuma u pogledu ovih pitanja prenele na njih.
Ratifikacija, prihvatanje, odobrenje i pristupanje
1. Ovaj protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju od strane država potpisnica i regionalnih organizacija za ekonomske integracije.
2. Ovaj protokol je otvoren za pristupanje državama i organizacijama pomenutim u članu 21.
3. Svaka organizacija navedena u članu 21. koja postane strana, a da neke od njenih država članica nisu strane, podleže obavezama iz ovog protokola. U slučaju da je jedna ili više država članica takve organizacije strana potpisnica Protokola, organizacija i njene države članice moraju odlučiti o svojim odgovornostima u izvršavanju obaveza iz ovog protokola. U takvim slučajevima, organizacija i njene države članice neće imati prava da istovremeno ostvaruju prava po ovom protokolu.
4. U svojim ispravama za ratifikaciju, prihvatanje, odobravanje ili pristupanje, regionalne organizacije za ekonomske integracije navedene u članu 21. moraju odlučiti o obimu svojih nadležnosti u pogledu pitanja koja se regulišu ovim protokolom. Ove organizacije takođe moraju da informišu Depozitara o svakoj bitnoj izmeni obima svojih nadležnosti.
5. Isprave za ratifikaciju, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje moraju se položiti kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
1. Ovaj protokol stupa na snagu devedesetog dana od dana polaganja šesnaeste isprave za ratifikaciju, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje.
2. U svrhe stava 1. ovog člana, nijedna isprava koju položi regionalna organizacija za ekonomske integracije neće se smatrati dodatnom uz one koje su položile države članice ovakve organizacije.
3. Za svaku državu ili organizaciju pomenutu u članu 21. koja ratifikuje, prihvata ili odobrava ili mu pristupa nakon polaganja šesnaeste isprave o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, Protokol stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma kada takva država ili organizacija položi svoju ispravu o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju.
U bilo koje vreme nakon isteka tri godine od datuma kada je stupio na snagu u pogledu te dotične strane, strana može da odustane od Protokola davanjem pisanog obaveštenja Depozitaru. Svako takvo odustajanje stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma kada ga Depozitar primi.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija vrši ulogu Depozitara ovog protokola.
Original ovog protokola, čiji su tekstovi na engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom jeziku podjednako verodostojni, deponovaće se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
KAO POTVRDU TOGA dolepotpisani, koji su propisno ovlašćeni, potpisali su.
SAČINJENO u Londonu, ovog sedamnaestog dana juna hiljadu devetsto devedeset devete godine.
ČLAN 3
O sprovođenju Protokola o vodi i zdravlju uz Konvenciju o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i Amandmana na čl. 25. i 26. Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera staraće se ministarstva nadležna za poslove zdravlja, vodoprivrede i životne sredine.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".