ZAKONO POTVRĐIVANJU MEĐUNARODNOG UGOVORA O BILJNIM GENETIČKIM RESURSIMA ZA HRANU I POLJOPRIVREDU("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2013) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Međunarodni ugovor o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu usvojen u novembru 2001. godine na Konferenciji Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija - FAO u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Međunarodnog ugovora o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
MEĐUNARODNI UGOVOR
O BILJNIM GENETIČKIM RESURSIMA ZA HRANU I POLJOPRIVREDU
Ugovorne strane,
Uverene u posebnu prirodu biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, njihove osobene karakteristike i probleme koji nameću posebna rešenja;
Uznemirene zbog kontinuirane erozije tih resursa;
Svesne da su biljni genetički resursi za hranu i poljoprivredu zajednička briga svih zemalja, s obzirom da sve zemlje u velikoj meri zavise od biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu koji vode poreklo iz neke druge zemlje;
Potvrđujući da su: očuvanje, istraživanje, kolekcionisanje, karakterizacija, evaluacija i dokumentacija biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu ključni za ostvarivanje ciljeva Rimske deklaracije o svetskoj sigurnosti hrane i Plana akcije Svetskog samita o hrani i za održivi poljoprivredni razvoj ove i budućih generacija, i da hitno treba ojačati kapacitet zemalja u razvoju i zemalja sa privredom u tranziciji za preduzimanje takvih zadataka;
Konstatujući da Globalni plan akcije za očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu predstavlja međunarodno dogovoren okvir za takve aktivnosti;
Priznajući nadalje da su biljni genetički resursi za hranu i poljoprivredu sirovina koja je neophodna za genetičko poboljšanje useva, bilo putem odabira od strane poljoprivrednih proizvođača, bilo klasičnim oplemenjivanjem bilja ili modernim biotehnologijama, i da su od suštinskog značaja za prilagođavanje na nepredvidive promene životne sredine i buduće ljudske potrebe;
Potvrđujući da su raniji, sadašnji i budući doprinosi poljoprivrednih proizvođača očuvanju, poboljšanju i dostupnosti tih resursa, u svim regionima sveta, a posebno u centrima porekla i raznovrsnosti, osnov prava poljoprivrednih proizvođača;
Takođe, potvrđujući da su prava priznata ovim ugovorom da se sačuva, koristi, razmenjuje i prodaje "seme sa tavana" i drugi propagacioni materijal, i učestvuje u odlučivanju o pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proizilaze iz korišćenja biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, od fundamentalnog značaja za realizaciju prava poljoprivrednih proizvođača, kao i za unapređenje prava poljoprivrednih proizvođača na nacionalnom i međunarodnom nivou;
Uočavajući da ovaj ugovor i drugi međunarodni sporazumi relevantni za ovaj ugovor, treba da se međusobno dopunjuju u funkciji održive poljoprivrede i sigurnosti hrane;
Potvrđujući da se ništa u ovom ugovoru neće tumačiti tako da na bilo koji način podrazumeva promenu u pravima i obavezama Ugovornih strana po drugim međunarodnim sporazumima;
Smatrajući da gornji navodi nemaju za cilj da stvore hijerarhijski odnos između ovog ugovora i drugih međunarodnih sporazuma;
Svesne da pitanja koja se odnose na upravljanje biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu predstavljaju dodirnu tačku između poljoprivrede, životne sredine i trgovine i ubeđene da treba da postoji sinergija između tih sektora;
Svesne svoje odgovornosti prema prethodnim i budućim generacijama da se očuva svetska raznovrsnost biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu;
Uviđajući da bi državama, u ostvarivanju suverenih prava nad svojim biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, moglo biti korisno stvaranje efikasnog multilateralnog sistema za olakšan pristup delu ovih resursa koji bi bio utvrđen pregovorima, kao i za pravednu i jednaku raspodelu koristi koje proističu iz njihovog korišćenja; i
U želji da zaključe međunarodni sporazum u okviru Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, u daljem tekstu FAO, po čl. XIV Statuta FAO;
Dogovorile su se o sledećem:
UVOD
1.1. Ciljevi ovog ugovora su očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, pravedna i jednaka raspodela koristi koja proizilazi iz njihovog korišćenja, u skladu sa Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti, za održivu poljoprivredu i sigurnost hrane.
1.2. Ovi ciljevi će se ostvariti tesnim povezivanjem ovog ugovora sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i sa Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti.
U svrhu ovog ugovora, sledeći izrazi imaće značenja koja im ovde budu data. Ove definicije nemaju za cilj da obuhvate trgovinu robama:
"in situ očuvanje" označava očuvanje ekosistema i prirodnih staništa, održavanje i obnovu za život sposobnih populacija biljnih vrsta u svojim prirodnim okruženjima, kao i u slučaju odomaćenih ili gajenih biljnih vrsta u okruženjima gde su razvile svoje prepoznatljive osobine.
"ex situ očuvanje" označava očuvanje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu van svog prirodnog staništa.
"Biljni genetički resursi za hranu i poljoprivredu" označava bilo koji genetički materijal biljnog porekla stvarne ili potencijalne vrednosti za hranu i poljoprivredu.
"Genetički materijal" označava bilo koji materijal biljnog porekla, uključujući reproduktivni i vegetativni propagacioni materijal, koji sadrži funkcionalne jedinice nasleđa.
"Sorta" označava grupu biljaka koja pripada istoj taksonomskoj jedinici najnižeg ranga, a koja se pri reprodukciji karakteriše ponovljivošću svojih fenotipskih osobina i drugih genetičkih karakteristika.
"ex situ kolekcija" označava kolekciju biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu održavanih van svog prirodnog staništa.
"Centar porekla" označava geografsko područje na kom je biljna vrsta, bilo gajena ili samonikla, po prvi put razvila svoje prepoznatljive osobine.
"Centar diverziteta useva" označava geografsko područje koje sadrži visok nivo genetičke raznovrsnosti određene vrste useva u in situ uslovima.
Ovaj ugovor odnosi se na biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu.
OPŠTE ODREDBE
Svaka Ugovorna strana osigurava usklađenost svojih zakona, propisa i procedura sa obavezama predviđenim ovim ugovorom.
Očuvanje, istraživanje, kolekcionisanje, karakterizacija, evaluacija i dokumentacija biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu
5.1. Svaka Ugovorna strana će u zavisnosti od domaćeg zakonodavstva, i u saradnji sa drugim Ugovornim stranama tamo gde to odgovara, promovisati integrisani pristup istraživanju, očuvanju i održivom korišćenju biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, a već prema pogodnosti:
(a) Uraditi pregled i popis biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, uzimajući u obzir status i stepen variranja kod postojećih populacija, uključujući one koje imaju potencijalnu vrednost za korišćenje i ukoliko je izvodljivo, proceniti potencijalne pretnje po njih;
(b) Promovisati kolekcionisanje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu i relevantnih srodnih informacija o onim biljnim i genetičkim resursima koji su ugroženi ili se potencijalno mogu koristiti;
(c) Promovisati ili podržavati nastojanja poljoprivrednih proizvođača i lokalnih zajednica u upravljanju i očuvanju biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu na poljoprivrednim gazdinstvima;
(d) Promovisati in situ očuvanje divljih srodnika useva i samonikle biljke za proizvodnju hrane, uključujući zaštićena područja, podržavanjem napora domicilne i lokalne zajednice;
(e) Sarađivati u cilju promovisanja razvoja efikasnog i održivog sistema ex situ očuvanja, posvećujući posebnu pažnju potrebi za adekvatnom dokumentacijom, karakterizacijom, regeneracijom i evaluacijom; promovišući razvoj i transfer odgovarajućih tehnologija, sa ciljem poboljšanja održivog korišćenja biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu;
(f) Pratiti očuvanje životne sposobnosti, stepena varijacije i genetički integritet kolekcija biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu.
5.2. Ugovorne strane će prema pogodnosti, preduzeti korake da smanje ili ako je moguće, uklone pretnje po biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu.
Održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa
6.1. Ugovorne strane će razviti i sprovoditi odgovarajuće mere politike i pravne mere kojima se promoviše održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu.
6.2. Održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu može da uključi mere kao što su:
(a) vođenje pravične poljoprivredne politike koja promoviše, prema pogodnosti, razvoj i održavanje različitih poljoprivrednih sistema, koji unapređuju održivo korišćenje poljoprivredne biološke raznovrsnosti i drugih prirodnih resursa;
(b) jačanje istraživačkog rada koji unapređuje očuvanje biološke raznovrsnosti povećavanjem varijacija unutar vrste i između vrsta, a u korist poljoprivrednih proizvođača; posebno onih koji stvaraju i koriste vlastite sorte i primenjuju ekološke principe u održavanju plodnosti zemljišta i borbi protiv bolesti, korova i štetočina;
(c) promovisanje, već prema pogodnosti, napora u oplemenjivanju bilja, uz učešće poljoprivrednih proizvođača, posebno u zemljama u razvoju uključujući i marginalna područja, koja ojačavaju kapacitete za stvaranje sorti posebno prilagođenih socijalnim, ekonomskim i ekološkim uslovima;
(d) proširenje genetičke osnove useva i povećanje raspona genetičke raznovrsnosti dostupne poljoprivrednim proizvođačima;
(e) promovisanje, već prema pogodnosti, šire upotrebe lokalnih i lokalno prilagođenih useva, sorti i nedovoljno korišćenih vrsta;
(f) podržavanje, tamo gde je to odgovarajuće, šire upotrebe raznovrsnosti sorti i vrsta za upravljanje, očuvanje i održivo korišćenje useva na poljoprivrednim gazdinstvima i stvaranje jakih veza sa oplemenjivanjem bilja i poljoprivrednim razvojem kako bi se smanjila ranjivost useva i njihova genetička erozija, kao i promovisanje povećanja svetske proizvodnje hrane u skladu sa održivim razvojem; i
(g) razmatranje, i tamo gde je to odgovarajuće, prilagođavanje strategija oplemenjivanja i propisa koji se odnose na priznavanje sorti i distribuciju semena.
Nacionalne obaveze i međunarodna saradnja
7.1. Svaka Ugovorna strana će, prema pogodnosti, integrisati u svoje politike i programe poljoprivrednog i ruralnog razvoja, aktivnosti navedene u čl. 5. i 6. i sarađivati sa drugim Ugovornim stranama, neposredno ili preko FAO i drugih relevantnih međunarodnih organizacija, na očuvanju i održivom korišćenju biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu.
7.2. Međunarodna saradnja će naročito biti usmerena na:
(a) stvaranje ili jačanje kapaciteta zemalja u razvoju i zemalja sa privredom u tranziciji u pogledu očuvanja i održivog korišćenja biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu;
(b) jačanje međunarodnih aktivnosti u promovisanju očuvanja, evaluacije, dokumentacije, genetičkog jačanja, oplemenjivanja bilja, umnožavanja semena; i podele, omogućavanjem pristupa i razmene, u skladu sa Delom IV, biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu i odgovarajućih informacija i tehnologije;
(c) održavanje i jačanje institucionalnih rešenja predviđenih u Delu V; i
(d) sprovođenje strategije finansiranja iz člana 18.
Ugovorne strane su saglasne da će promovisati pružanje tehničke pomoći drugim Ugovornim stranama, naročito zemljama u razvoju ili zemljama sa privredom u tranziciji, bilo bilateralno ili preko odgovarajućih međunarodnih organizacija, sa ciljem obezbeđivanja lakšeg sprovođenja ovog ugovora.
PRAVA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA
Prava poljoprivrednih proizvođača
9.1. Ugovorne strane uviđaju veliki doprinos lokalnih i domicilnih zajednica i poljoprivrednih proizvođača iz svih delova sveta, posebno onih u centrima porekla i raznovrsnosti useva, koji su radili i nastaviće da rade na očuvanju i razvoju biljnih genetičkih resursa, a koji čine osnovu prehrambene i poljoprivredne proizvodnje širom sveta.
9.2. Ugovorne strane su saglasne da je odgovornost za realizaciju prava poljoprivrednih proizvođača koji se odnose na biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu na nacionalnim vladama. U skladu sa njihovim potrebama i prioritetima svaka Ugovorna strana treba da, već prema pogodnosti, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, preduzme mere da zaštiti i promoviše prava poljoprivrednih proizvođača, uključujući:
(a) zaštitu tradicionalnog znanja relevantnog za biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu;
(b) pravo na ravnopravno učešće u raspodeli koristi koje proističu iz korišćenja biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu; i
(c) pravo na učešće u donošenju odluka, na nacionalnom nivou, po pitanjima koja se odnose na očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu.
9.3. Ništa u ovom članu neće biti tumačeno kao ograničavanje bilo kog prava poljoprivrednih proizvođača da sačuvaju, koriste, razmenjuju i prodaju "seme sa tavana"/sadni materijal u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i tamo gde je to odgovarajuće.
MULTILATERALNI SISTEM PRISTUPA I UČEŠĆA U RASPODELI KORISTI
Multilateralni sistem pristupa i učešća u raspodeli koristi
10.1. U odnosima sa drugim državama, Ugovorne strane priznaju suverena prava država u odnosu na njihove vlastite biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu, uključujući i to da ovlašćenja za određivanje pristupa tim resursima imaju nacionalne vlade u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
10.2. U ostvarivanju svojih suverenih prava, Ugovorne strane su saglasne da će uspostaviti Multilateralni sistem koji je efikasan, delotvoran i transparentan, kako bi se olakšao pristup biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, tako i radi zajedničkog učešća u raspodeli koristi na pravedan i jednak način koje proističu iz korišćenja tih resursa, i to na način da se međusobno dopunjuju i potpomažu.
Obuhvat Multilateralnog sistema
11.1. Radi unapređenja ciljeva očuvanja i održivog korišćenja biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, kao i pravednog i jednakog učešća u raspodeli koristi koje proizilaze iz njihovog korišćenja, kako je navedeno u članu 1. Multilateralni sistem će obuhvatiti biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu navedene u Aneksu I, ustanovljenom u skladu sa kriterijumima sigurnosti hrane i međuzavisnosti.
11.2. Multilateralni sistem, određen članom 11.1, obuhvatiće sve biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu navedene u Aneksu I, koji su pod upravom i kontrolom Ugovornih strana i u domenu javnog sektora. Kako bi Multilateralni sistem imao najširi mogući obuhvat, Ugovorne strane pozivaju sve druge imaoce biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu navedenih u Aneksu I, da uključe te biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu u Multilateralni sistem.
11.3. Ugovorne strane takođe su saglasne da preduzmu odgovarajuće mere kako bi podstakle fizička i pravna lica u okvirima njihovih nadležnosti, a koja imaju biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu navedene u Aneksu I, da uključe takve biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu u Multilateralni sistem.
11.4. U roku od dve godine od stupanja na snagu Ugovora, Upravljačko telo će oceniti ostvareni napredak u uključivanju biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu pomenutih u stavu 11.3. u Multilateralni sistem. Na osnovu te ocene, Upravljačko telo će odlučiti da li će pristup i dalje biti olakšan onim fizičkim i pravnim licima pomenutim u stavu 11.3. koja nisu uključila te biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu u Multilateralni sistem, ili će preduzeti neke druge mere koje smatra primerenim.
11.5. Multilateralni sistem takođe će uključiti biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu navedene u Aneksu I koji se čuvaju u ex situ kolekcijama Međunarodnih centara za poljoprivredna istraživanja Konsultativne grupe za međunarodna poljoprivredna istraživanja (Consultative Group on International Agricultural Research-CGIAR), kao što je predviđeno članom 15.1.(a), i kod drugih međunarodnih institucija, u skladu sa članom 15.5.
Olakšan pristup genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu u okviru Multilateralnog sistema
12.1. Ugovorne strane su saglasne da olakšan pristup biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu u okviru Multilateralnog sistema, kao što je definisano članom 11. treba da bude u skladu sa odredbama ovog ugovora.
12.2. Ugovorne strane su saglasne da preduzmu neophodne pravne ili druge odgovarajuće mere kako bi obezbedile takav pristup drugim Ugovornim stranama preko Multilateralnog sistema. U tu svrhu, takav pristup biće takođe obezbeđen pravnim i fizičkim licima koja su pod jurisdikcijom bilo koje Ugovorne strane, u skladu sa članom 11.4.
12.3. Takav pristup biće obezbeđen u skladu sa dole navedenim uslovima:
(a) Pristup će biti obezbeđen samo u svrhu korišćenja i očuvanja za potrebe istraživanja, oplemenjivanja i obuka za hranu i poljoprivredu, pod uslovom da takva svrha ne uključuje hemijske, farmaceutske i/ili druge industrijske upotrebe koje nisu namenjene proizvodnji hrane i hraniva. U slučaju useva višestruke namene (prehrambene i neprehrambene), njihov značaj za sigurnost hrane i raspoloživost za olakšani pristup treba da bude odlučujući za njihovo uključivanje u Multilateralni sistem;
(b) Pristup će biti odobravan hitno, bez potrebe evidentiranja pojedinačnih uzoraka i besplatno, ili kada se naplaćuje naknada, ona neće biti veća od minimalnih troškova koji nastaju;
(c) Svi dostupni pasoški podaci i, zavisno od važećeg zakona, sve druge pripadajuće, raspoložive, nepoverljive, deskriptivne informacije biće stavljene na raspolaganje zajedno sa biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu koji se dostavljaju;
(d) Primaoci ne smeju polagati pravo ni na kakvu intelektualnu svojinu ili druga prava koja ograničavaju olakšan pristup tim biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, niti njihovim genetičkim delovima ili komponentama, u obliku u kojem su primljeni iz Multilateralnog sistema;
(e) Pristup biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu koji su u razvoju, uključujući materijal koji razvijaju poljoprivrednici, biće zavisan od dozvole onoga ko ga razvija, tokom perioda tog razvoja;
(f) Pristup biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu koji su zaštićeni pravom intelektualne i druge svojine, biće u skladu sa relevantnim međunarodnim ugovorima i nacionalnim zakonima;
(g) Primaoci koji su primili i čuvaju biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu iz Multilateralnog sistema osiguraće da ti biljni genetički resursi za hranu i poljoprivredu budu i dalje dostupni Multilateralnom sistemu u skladu sa uslovima ovog ugovora; i
(h) Ne dovodeći u pitanje druge odredbe ovog člana, Ugovorne strane su saglasne da se pristupanje biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, koji se nalaze u in situ uslovima obezbedi u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili, u odsustvu takvog zakonodavstva, u skladu sa standardima koje može da odredi Upravljačko telo.
12.4. U ovu svrhu, olakšani pristup, u skladu sa gore navedenim čl. 12.2. i 12.3. biće osiguran shodno standardnom Sporazumu o transferu materijala (standard Material Transfer Agreement - MTA), koji će usvojiti Upravljačko telo i koji će sadržati odredbe člana 12.3. (a), (d) i (g), kao i odredbe o učestvovanju u podeli koristi navedene u članu 13.2. (d) (ii) i drugim relevantnim odredbama ovog ugovora, kao i odredbu da će primalac biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu zahtevati da se uslovi Sporazuma o transferu materijala primenjuju na transfer biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu nekom drugom licu ili ustanovi, kao i na sve dalje transfere tih biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu.
12.5. Ugovorne strane će obezbediti mogućnost traženja pravne pomoći, saglasno primenjivim uslovima u pogledu nadležnosti, u okviru svojih pravnih sistema, u slučaju ugovornih sporova, koji proisteknu u okviru takvih Sporazuma o transferu materijala, priznajući da obaveze koje proističu iz takvih sporazuma imaju isključivo strane u tim sporazumima.
12.6. U okolnostima vanrednih situacija i elementarnih nepogoda ugovorne strane su saglasne da obezbede olakšani pristup odgovarajućim biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu u okviru Multilateralnog sistema sa ciljem da daju doprinos ponovnom uspostavljanju poljoprivrednih sistema, u saradnji sa koordinatorima za pomoć u slučaju nepogode.
Učešće u raspodeli koristi u Multilateralnom sistemu
13.1. Ugovorne strane uviđaju da olakšani pristup biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu koji su uključeni u Multilateralni sistem predstavlja, sam po sebi, glavnu prednost Multilateralnog sistema i saglasne su da koristi koje iz toga proisteknu treba da se raspodele pravedno i jednako u skladu sa odredbama ovog člana.
13.2. Ugovorne strane su saglasne da koristi koje proisteknu iz korišćenja, uključujući i komercijalne, biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu u okviru Multilateralnog sistema, treba da se raspodele pravedno i jednako pomoću sledećih mehanizama: razmena informacija, pristup i transfer tehnologije, izgradnja kapaciteta i zajedničko učešće u raspodeli koristi koja proistekne iz komercijalizacije, vodeći računa o područjima prioritetnih oblasti u tekućem Globalnom planu akcije, uz usmeravanje Upravljačkog tela:
(a) Razmena informacija:
Ugovorne strane pristaju da stave na raspolaganje informacije koje će, između ostalog, obuhvatiti kataloge i inventare, informacije o tehnologijama, rezultate tehničkih, naučnih i socioekonomskih istraživanja, uključujući karakterizaciju, evaluaciju i korišćenje, u pogledu tih biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu u Multilateralnom sistemu. Takve informacije biće stavljene na raspolaganje, u slučajevima kada nisu poverljive, podložno pozitivnom pravu i u skladu sa nacionalnim kapacitetima. Takve informacije biće stavljene na raspolaganje svim ugovornim stranama ovog ugovora preko informacionog sistema, kao što je predviđeno članom 17.
(b) Pristup i transfer tehnologije
(i) Ugovorne strane će obezbediti i/ili olakšati pristup tehnologijama za čuvanje, karakterizaciju, evalaciju i korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu koji su u okviru Multilateralnog sistema. Uviđajući da neke tehnologije mogu da se transferišu samo preko genetičkog materijala, Ugovorne strane će obezbediti i/ili olakšati pristup: takvim tehnologijama i genetičkom materijalu koji je u okviru Multilateralnog sistema i poboljšanim sortama i genetičkom materijalu koji je razvijen kroz sistem korišćenja biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu u okviru Multilateralnog sistema, u skladu sa odredbama člana 12. Pristup tim tehnologijama, poboljšanim sortama i genetičkom materijalu biće obezbeđen i/ili olakšan, uz poštovanje primenljivih imovinskih prava i zakona o pristupu, a u skladu sa nacionalnim mogućnostima.
(ii) Pristup i transfer tehnologije zemljama, posebno zemljama u razvoju i zemljama sa privredom u tranziciji, biće realizovan kroz niz mera, kao što su formiranje, održavanje i učešće u radu po tematskim grupama za pojedine useve o korišćenju biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, svih vrsta partnerskih veza u istraživanjima i razvoju, i u zajedničkim komercijalnim ulaganjima koja se odnose na primljen materijal, osposobljavanje kadrova i efikasan pristup istraživačkim institucijama.
(iii) Pristup i transfer tehnologije kao što je pomenuto u gornjim stavovima (i) i (ii), uključujući onaj koji je zaštićen pravima intelektualne svojine, u zemlje u razvoju koje su Ugovorne strane, posebno najmanje razvijene zemlje i zemlje sa privredom u tranziciji, biće obezbeđen i/ili olakšan pod pravičnim i veoma povoljnim uslovima, posebno u slučaju tehnologija za korišćenje u čuvanju kao i tehnologija u korist poljoprivrednih proizvođača u zemljama u razvoju, posebno u najmanje razvijenim zemljama i zemljama sa privredom u tranziciji, uključujući ustupke i preferencijalne uslove tamo gde to bude obostrano dogovoreno, između ostalog, kroz partnerstva u istraživanju i razvoju u okviru Multilateralnog sistema. Takav pristup i transfer biće obezbeđen pod uslovima koji priznaju i u skladu su sa odgovarajućom i delotvornom zaštitom prava intelektualne svojine.
(c) Izgradnja kapaciteta
Uzimajući u obzir potrebe zemalja u razvoju i zemalja sa privredom u tranziciji, kao što je izraženo kroz prioritet izgradnje kapaciteta u pogledu biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, u svojim planovima i programima ukoliko postoje, u pogledu tih biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu obuhvaćenih Multilateralnim sistemom, Ugovorne strane pristaju da daju prioritet: (i) utvrđivanju i/ili jačanju programa za naučno i stručno obrazovanje i obuku iz oblasti očuvanja i održivog korišćenja biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, (ii) razvijanju i jačanju kapaciteta za čuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, posebno u zemljama u razvoju i zemljama sa privredom u tranziciji i (iii) obavljanju naučno-istraživačkog rada u prvom redu, i gde je to moguće, u zemljama u razvoju i zemljama za privredom u tranziciji, u saradnji sa institucijama takvih zemalja i izgradnji kapaciteta za takva istraživanja u oblastima u kojima su potrebna.
(d) Raspodela monetarnih i drugih koristi od komercijalizacije
(i) Ugovorne strane su saglasne da, u okviru Multilateralnog sistema, preduzmu mere radi postizanja komercijalne raspodele koristi, kroz uključivanje privatnog i javnog sektora u aktivnosti utvrđene shodno ovom članu, kroz partnerstva i saradnju, uključujući i privatni sektor zemalja u razvoju i zemalja sa privredom u tranziciji, u istraživanju i razvoju tehnologije;
(ii) Ugovorne strane su saglasne da standardni Sporazum o transferu materijala pomenut u članu 12.4. treba da uključi zahtev da primalac koji komercijalizuje neki proizvod koji je biljni genetički resurs za hranu i poljoprivredu i uključuje materijal kome je pristup obezbeđen preko Multilateralnog sistema, plati mehanizmu pomenutom u članu 19.3. (f) jednak udeo u koristima koje proističu iz komercijalizacije tog proizvoda, osim u slučaju kada je takav proizvod dostupan bez ograničenja drugima za dalje istraživanje i oplemenjivanje u kom slučaju će se primalac koji vrši komercijalizaciju ohrabriti da izvrši takvo plaćanje.
Upravljačko telo će, na svom prvom sastanku, odrediti nivo, oblik i način plaćanja, u skladu sa komercijalnom praksom. Upravljačko telo može odlučiti da utvrdi različite nivoe plaćanja za razne kategorije primalaca koji komercijalizuju takve proizvode; takođe može odlučiti o potrebi izuzimanja iz takvih plaćanja male poljoprivredne proizvođače u zemljama u razvoju i u zemljama sa privredom u tranziciji. Upravljačko telo može, s vremena na vreme, da preispita nivoe plaćanja u cilju ostvarenja pravednog i jednakog učešća u raspodeli koristi i takođe može da oceni, u roku od pet godina od stupanja na snagu ovog Ugovora, da li zahtev u pogledu obaveznog plaćanja po Sporazumu o transferu materijala treba da se primenjuje i na slučajeve kada su tako komercijalizovani proizvodi dostupni bez ograničenja drugima za dalja istraživanja i oplemenjivanje.
13.3. Ugovorne strane su saglasne da koristi koje će proisteći iz korišćenja biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, a koje se budu delile u okviru Multilateralnog sistema treba da idu prvenstveno, neposredno i posredno, poljoprivrednim proizvođačima u svim zemljama, posebno u zemljama u razvoju i zemljama sa privredom u tranziciji koji čuvaju i održivo koriste biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu.
13.4. Upravljačko telo će, na svom prvom sastanku, razmotriti relevantnu politiku i kriterijume za posebnu pomoć u okviru dogovorene strategije finansiranja utvrđene članom 18. za očuvanje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu u zemljama u razvoju i zemljama sa privredom u tranziciji čiji je doprinos različitosti biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu u Multilateralnom sistemu značajan i/ili koje imaju posebne potrebe.
13.5. Ugovorne strane uviđaju da će sposobnost da se potpuno sprovede Globalni plan akcije, a posebno u zemljama u razvoju i zemljama sa privredom u tranziciji, u velikoj meri zavisiti od efikasnog sprovođenja ovog člana i strategije finansiranja kao što je predviđeno članom 18.
13.6. Ugovorne strane će razmotriti modalitete strategije dobrovoljnih priloga za zajedničko učešće u raspodeli koristi u smislu da prehrambeno prerađivačke industrije koje koriste biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu treba da daju svoj doprinos Multilateralnom sistemu.
KOMPONENTE PODRŠKE
Uviđajući da je tekući Globalni plan akcije za očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu bitan za ovaj ugovor, Ugovorne strane treba da promovišu njegovo uspešno sprovođenje, i to, između ostalog, i preko nacionalnih akcija i, tamo gde je to odgovarajuće, međunarodne saradnje na obezbeđivanju konkretnog okvira, između ostalog, za izgradnju kapaciteta, transfer tehnologije i razmenu informacija, vodeći računa o odredbama člana 13.
ex situ kolekcije biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu koje čuvaju Međunarodni centri za poljoprivredna istraživanja Konsultativne grupe za međunarodna poljoprivredna istraživanja i druge međunarodne institucije
15.1. Ugovorne strane uviđaju značaj za ovaj ugovor ex situ kolekcija biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, koje kao poverenici čuvaju Međunarodni centri za poljoprivredna istraživanja (IARCs) Konsultativne grupe za međunarodna poljoprivredna istraživanja (CGIAR). Ugovorne strane pozivaju Međunarodne centre za poljoprivredna istraživanja da potpišu sporazume sa Upravljačkim telom u pogledu takvih ex situ kolekcija, a u skladu sa sledećim uslovima i odredbama:
(a) Biljni genetički resursi za hranu i poljoprivredu navedeni u Aneksu I ovog ugovora, koje čuvaju Međunarodni centri za poljoprivredna istraživanja, stavljaće se na raspolaganje u skladu sa odredbama navedenim u Delu IV ovog ugovora.
(b) Biljni genetički resursi za hranu i poljoprivredu, osim onih koji su navedeni u Aneksu I ovog ugovora i prikupljeni pre njegovog stupanja na snagu, a koje čuvaju Međunarodni centri za poljoprivredna istraživanja, biće stavljeni na raspolaganje u skladu sa odredbama Sporazuma o razmeni materijala koji se trenutno koristi shodno sporazumima između Međunarodnih centara za poljoprivredna istraživanja i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Ovaj Sporazum o transferu materijala Upravljačko telo izmeniće i dopuniće najkasnije na svom drugom redovnom zasedanju, u konsultaciji sa Međunarodnim centrima za poljoprivredna istraživanja, u skladu sa relevantnim odredbama ovog Ugovora, posebno čl. 12. i 13. i pod sledećim uslovima:
(i) Međunarodni centri za poljoprivredna istraživanja će periodično obaveštavati Upravljačko telo o Sporazumima o transferu materijala koje budu sklapali, prema rasporedu koji će utvrditi Upravljačko telo;
(ii) Ugovorne strane na čijoj teritoriji su prikupljeni biljni genetički resursi za hranu i poljoprivredu iz in situ uslova dobiće uzorke takvih biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu na zahtev, bez ikakvog Sporazuma o transferu materijala;
(iii) Koristi koje proisteknu u okviru gore navedenog Sporazuma o transferu materijala, a koje budu ostvarene u korist mehanizma pomenutog u članu 19.3. (f) upotrebljavaće se, konkretno, za očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu o kojima je reč, posebno u nacionalnim i regionalnim programima u zemljama u razvoju i zemljama sa privredom u tranziciji, posebno u centrima raznovrsnosti i u najmanje razvijenim zemljama; i
(iv) Međunarodni centri za poljoprivredna istraživanja preduzeće odgovarajuće mere, u skladu sa svojim mogućnostima, da obezbede efikasno poštovanje uslova iz Sporazuma o transferu materijala, i bez odlaganja će obavestiti Upravljačko telo o svakom slučaju nepoštovanja.
(c) Međunarodni centri za poljoprivredna istraživanja priznaju ingerenciju Upravljačkog tela da daje smernice politike koje se odnose na ex situ kolekcije koje čuvaju, a u zavisnosti od odredaba ovog Ugovora.
(d) Naučni i tehnički kapaciteti u kojima se takve ex situ kolekcije čuvaju ostaće pod ingerencijom Međunarodnih centara za poljoprivredna istraživanja koji će upravljati tim ex situ kolekcijama u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima, posebno sa Standardima za banku gena kao što je odobrila Komisija Organizacije za hranu i poljoprivredu za genetičke resurse za hranu i poljoprivredu.
(e) Na zahtev Međunarodnih centara za poljoprivredna istraživanja, Sekretar će nastojati da obezbedi odgovarajuću tehničku podršku.
(f) Sekretar će, u bilo kom trenutku, imati pravo pristupa kapacitetima, kao i pravo da izvrši inspekciju svih aktivnosti koje su tamo obavljene neposredno vezano za očuvanje i razmenu materijala koji je obuhvaćen ovim članom.
(g) Ukoliko redovno održavanje ovih ex situ kolekcija koje čuvaju Međunarodni centri za poljoprivredna istraživanja bude ometeno ili ugroženo bilo kojim događajem, uključujući višu silu, Sekretar će, uz odobrenje zemlje domaćina, pomagati u njihovoj evakuaciji ili transferu, u meri u kojoj je to moguće.
15.2. Ugovorne strane su saglasne da obezbede olakšani pristup biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu iz Aneksa I u okviru Multilateralnog sistema Međunarodnim centrima za poljoprivredna istraživanja Konsultativne grupe za međunarodna poljoprivredna istraživanja koji su potpisali sporazum sa Upravljačkim telom u skladu sa ovim Ugovorom. Takvi Centri biće uključeni u spisak koji čuva Sekretar, a koji će se staviti na raspolaganje Ugovornim stranama na njihov zahtev.
15.3. Materijal osim onog koji je naveden u Aneksu I, a koji Međunarodni centri za poljoprivredna istraživanja budu dobili i čuvali nakon stupanja na snagu ovog ugovora, biće dostupan za pristup pod uslovima koji su saglasni sa onim koji su međusobno dogovoreni između Međunarodnih centara za poljoprivredna istraživanja koji dobijaju materijal i zemlje porekla takvih resursa ili zemlje koja je dobila takve resurse u skladu sa Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti ili drugim primenjivim zakonom.
15.4. Ugovorne strane se ohrabruju da za Međunarodne centre za poljoprivredna istraživanja koji su potpisali sporazume s Upravljačkim telom obezbede pristup, pod uzajamno dogovorenim uslovima, biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu koji nisu navedeni u Aneksu I, a važni su za programe i aktivnosti Međunarodnih centara za poljoprivredna istraživanja.
15.5. Upravljačko telo nastojaće isto tako da sklopi sporazume u svrhe navedene u ovom članu sa drugim relevantnim međunarodnim institucijama.
Međunarodne mreže za biljne genetičke resurse
16.1. Postojeća saradnja u međunarodnim mrežama za biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu biće razvijana ili ohrabrivana na osnovu postojećih aranžmana i saglasno sa odredbama ovog ugovora, kako bi se postigao najpotpuniji mogući obuhvat genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu.
16.2. Ugovorne strane će podsticati, već prema potrebi, sve relevantne institucije, uključujući vladine, privatne, nevladine, istraživačke, oplemenjivačke i druge, na učešće u međunarodnim mrežama.
Globalni informacioni sistem o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu
17.1. Ugovorne strane sarađivaće na razvoju i jačanju globalnog informacionog sistema kako bi olakšale razmenu informacija, na osnovu postojećih informacionih sistema, o naučnim, tehničkim i pitanjima životne sredine koja se odnose na biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu, uz očekivanje da će takva razmena informacija doprineti zajedničkom učešću u raspodeli koristi stavljanjem informacija o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu na raspolaganje svim Ugovornim stranama. U izgradnji Globalnog informacionog sistema, tražiće se saradnja sa Centralnom institucijom za razmenu specijalizovanih informacija (Clearing House Mechanism) Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.
17.2. Na osnovu pismenog obaveštenja Ugovornih strana, potrebno je obezbediti rano upozoravanje o rizicima koji prete efikasnom održavanju biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, u cilju zaštite tog materijala.
17.3. Ugovorne strane sarađivaće sa Komisijom za genetičke resurse za hranu i poljoprivredu Organizacije za hranu i poljoprivredu na njenoj periodičnoj ponovnoj oceni stanja svetskih biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, kako bi olakšale ažuriranje tekućeg Globalnog plana akcije pomenutog u članu 14.
FINANSIJSKE ODREDBE
18.1. Ugovorne strane se obavezuju da će sprovoditi strategiju finansiranja za sprovođenje ovog ugovora u skladu sa odredbama ovog člana.
18.2. Ciljevi strategije finansiranja biće pospešivanje dostupnosti, transparentnosti, efikasnosti i uspešnosti obezbeđivanja finansijskih sredstava za sprovođenje aktivnosti u okviru ovog ugovora.
18.3. Da bi se angažovala finansijska sredstva za prioritetne aktivnosti, planove i programe, a posebno u zemljama u razvoju i zemljama sa privredom u tranziciji, i vodeći računa o Globalnom planu akcije, Upravljačko telo će periodično utvrđivati cilj takvog finansiranja.
18.4. Shodno ovoj strategiji finansiranja:
(a) Ugovorne strane preduzeće potrebne i odgovarajuće mere unutar upravljačkih tela relevantnih međunarodnih mehanizama, fondova i tela, da bi osigurale prioritet i pažnju efektivnom dodeljivanju predviđenih i dogovorenih sredstava za sprovođenje planova i programa u okviru ovog ugovora;
(b) Stepen u kome će Ugovorne strane koje su zemlje u razvoju i Ugovorne strane sa privredom u tranziciji uspešno ispuniti svoje obaveze po ovom ugovoru, zavisiće od efikasnog izdvajanja, posebno u stranama koje su razvijene zemlje, sredstava pomenutih u ovom članu. Ugovorne strane koje su zemlje u razvoju i Ugovorne strane sa privredom u tranziciji daće dužan prioritet u svojim vlastitim planovima i programima izgradnji kapaciteta u biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu;
(c) Ugovorne strane koje su razvijene zemlje takođe obezbeđuju, a Ugovorne strane koje su zemlje u razvoju i Ugovorne strane sa privredom u tranziciji koriste finansijska sredstva za sprovođenje ovog ugovora bilateralnim, regionalnim i multilateralnim kanalima. Takvi kanali će uključiti mehanizme pomenute u članu 19.3 (f);
(d) Svaka Ugovorna strana pristaje da preduzme i obezbedi finansijska sredstva za nacionalne aktivnosti za očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu u skladu sa svojim nacionalnim mogućnostima i finansijskim sredstvima. Finansijska sredstva koja tako budu obezbeđena neće se koristiti za svrhe koje nisu u skladu sa ovim ugovorom, a posebno u oblastima koje se odnose na međunarodnu robnu razmenu;
(e) Ugovorne strane su saglasne da finansijske koristi koje proisteknu iz člana 13.2. (d) budu deo strategije finansiranja;
(f) Dobrovoljne priloge mogu dati Ugovorne strane, privatni sektor, vodeći računa o odredbama člana 13. nevladine organizacije i drugi izvori. Ugovorne strane su saglasne da Upravljačko telo razmotri modalitete strategije za promovisanje davanja takvih priloga.
18.5. Ugovorne strane su saglasne da se prioritet daje sprovođenju dogovorenih planova i programa za poljoprivredne proizvođače u zemljama u razvoju, naročito u najmanje razvijenim zemljama i u zemljama sa privredom u tranziciji, koji čuvaju i održivo koriste biljne genetičke resurse za hranu i poljoprivredu.
INSTITUCIONALNE ODREDBE
19.1. Ovim se osniva Upravljačko telo za ovaj ugovor u čijem će sastavu biti sve Ugovorne strane.
19.2. Sve odluke Upravljačkog tela donosiće se konsenzusom sem ukoliko se konsenzusom ne dogovori drugi metod donošenja neke odluke o određenim merama, s tim da će konsenzus uvek biti obavezan u vezi sa čl. 23. i 24.
19.3. Funkcije Upravljačkog tela biće da promoviše puno sprovođenje ovog Ugovora, imajući u vidu njegove ciljeve, a posebno da:
(a) usmerava politiku i daje uputstva kako bi pratilo i usvajalo potrebne preporuke za sprovođenje ovog ugovora i, posebno, za funkcionisanje Multilateralnog sistema;
(b) usvaja planove i programe za sprovođenje ovog ugovora;
(c) usvaja, na svom prvom zasedanju, i periodično analizira strategiju finansiranja za sprovođenje ovog ugovora, u skladu sa odredbama člana 18;
(d) usvaja budžet ovog ugovora;
(e) razmatra mogućnost i formira, zavisno od raspoloživosti potrebnih finansijskih sredstava ona subsidijarna tela koja mogu biti potrebna i određuje njihove odgovarajuće mandate i sastav;
(f) formira, već prema potrebi, odgovarajući mehanizam, kao što je Poverenički račun, za primanje i korišćenje finansijskih sredstava, koja će priticati u svrhu sprovođenja ovog ugovora;
(g) uspostavi i ostvaruje saradnju sa drugim relevantnim međunarodnim organizacijama i ugovornim telima, uključujući posebno Konferenciju ugovornih strana Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, o pitanjima koja ovaj ugovor obuhvata, uključujući njihovo učešće u strategiji finansiranja;
(h) razmatra i usvaja, ako se to traži, izmene i dopune ovog ugovora, u skladu sa odredbama člana 23;
(i) razmatra i usvaja, ako se to traži, izmene i dopune aneksa uz ovaj ugovor, u skladu sa odredbama člana 24;
(j) razmatra modalitete strategije koja bi podstakla dobrovoljne priloge, naročito u vezi sa čl. 13. i 18;
(k) obavlja sve druge funkcije koje mogu biti potrebne za ostvarivanje ciljeva ovog ugovora;
(l) obraća pažnju na relevantne odluke Konferencije Strana ugovornica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti i drugih relevantnih međunarodnih organizacija i ugovornih tela;
(m) obaveštava, već prema potrebi, Konferenciju Strana ugovornica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, druge relevantne međunarodne organizacije i ugovorna tela o pitanjima koja se tiču sprovođenja ovog ugovora; i
(n) odobrava uslove sporazuma sa Međunarodnim centrima za poljoprivredna istraživanja i drugim međunarodnim institucijama na osnovu člana 15. i vrši izmene i dopune Sporazuma o transferu materijala iz člana 15.
19.4. Zavisno od člana 19.6, svaka Ugovorna strana ima po jedan glas i na sednicama Upravljačkog tela može da je predstavlja jedan delegat koga mogu pratiti zamenik, eksperti i savetnici. Zamenici, eksperti i savetnici mogu učestvovati u radu Upravljačkog tela ali ne mogu glasati izuzev u slučaju da su propisno ovlašćeni da zamenjuju delegata.
19.5. Organizacija Ujedinjenih nacija, njihove specijalizovane agencije i Međunarodna agencija za atomsku energiju kao i bilo koja država koja nije strana ugovornica u ovom ugovoru, mogu biti predstavljeni kao posmatrači na sednicama Upravljačkog tela. Bilo koje drugo telo ili agencija, bilo vladina ili nevladina, kvalifikovana u oblastima koje se odnose na očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, a koja je obavestila Sekretara o svojoj želji da bude predstavljena kao posmatrač na nekoj sednici Upravljačkog tela, može da bude primljena osim ako se ne usprotivi najmanje jedna trećina prisutnih Ugovornih strana. Prijem i učešće posmatrača podleže Poslovniku koje je usvojilo Upravljačko telo.
19.6. Organizacija članica FAO koja je ugovorna strana i države članice te organizacije članice koje su Ugovorne strane ostvarivaće svoja članska prava i svoje članske obaveze u skladu, mutatis mutandis, sa Ustavom i Opštim pravilnikom FAO.
19.7. Upravljačko telo će usvojiti i izmeniti, ako se traži, svoj Poslovnik i finansijski pravilnik koji ne mogu biti u neskladu sa ovim ugovorom.
19.8. Prisustvo delegata koji predstavljaju većinu Ugovornih strana biće potrebno za kvorum na bilo kojoj sednici Upravljačkog tela.
19.9. Upravljačko telo će održavati redovna zasedanja najmanje jednom u dve godine. Ova zasedanja treba da se, u meri u kojoj je to moguće, održavaju neposredno pre ili posle redovnih zasedanja Komisije za genetičke resurse za hranu i poljoprivredu.
19.10. Specijalna zasedanja Upravljačkog tela održavaće se u onom drugom terminu za koji Upravljačko telo ustanovi da postoji potreba ili na pismeni zahtev bilo koje Ugovorne strane, pod uslovom da taj zahtev podrži najmanje jedna trećina Ugovornih strana.
19.11. Upravljačko telo bira svog Predsedavajućeg i Potpredsedavajućeg (kolektivan naziv: "Biro"), u skladu sa svojim Poslovnikom.
20.1. Sekretara Upravljačkog tela postavlja generalni direktor FAO uz odobrenje Upravljačkog tela. Sekretaru pomaže potrebno osoblje.
20.2. Sekretar obavlja sledeće funkcije:
(a) organizuje i obezbeđuje administrativnu podršku za sednice Upravljačkog tela i za sva pomoćna tela koja mogu biti formirana;
(b) pomaže Upravljačkom telu u obavljanju njegovih funkcija, uključujući obavljanje posebnih zadataka koje Upravljačko telo može odlučiti da mu poveri;
(c) izveštava Upravljačko telo o svojim aktivnostima.
20.3. Sekretar dostavlja svim Ugovornim stranama i Generalnom direktoru FAO:
(a) odluke Upravljačkog tela u roku od šezdeset dana od njihovog donošenja;
(b) informacije dobijene od Ugovornih strana u skladu sa odredbama ovog ugovora.
20.4. Sekretar obezbeđuje dokumentaciju, na šest jezika Ujedinjenih nacija, za sednice Upravljačkog tela.
20.5. Sekretar sarađuje sa drugim organizacijama i ugovornim telima, uključujući posebno Sekretarijat Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, u ostvarivanju ciljeva ovog ugovora.
Upravljačko telo će, na svom prvom sastanku, razmotriti i odobriti kooperativne i delotvorne procedure i operativne mehanizme za promovisanje poštovanja odredaba ovog Ugovora i rešavanja pitanja njegovog nepoštovanja. Ove procedure i mehanizmi obuhvatiće praćenje i davanje saveta ili pomoći, uključujući pravne savete ili pravnu pomoć, kada je potrebno, posebno zemljama u razvoju i zemljama sa privredom u tranziciji.
22.1. U slučaju spora između Ugovornih strana o tumačenju ili primeni ovog ugovora, Ugovorne strane pokušaće da nađu rešenja putem pregovora.
22.2. Ukoliko strane kojih se to tiče ne mogu da postignu sporazum putem pregovora, one mogu zajednički da traže dobre usluge ili da zahtevaju posredovanje neke treće strane.
22.3. Pri ratifikovanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju ovom Ugovoru, ili u bilo kom trenutku nakom toga, Ugovorna strana može da pismeno izjavi Depozitaru da za spor koji nije rešen u skladu sa gornjim članom 22.1. ili članom 22.2, prihvata jedno ili oba sledeća sredstva za rešavanje sporova kao obavezna:
(a) arbitraža u skladu sa procedurom utvrđenom u Delu 1 Aneksa II ovog ugovora;
(b) podnošenje spora na rešavanje Međunarodnom sudu pravde.
22.4. Ukoliko Strane u sporu nisu, u skladu sa gornjim članom 22.3, prihvatile istu ili bilo koju proceduru, spor će biti podnet na rešavanje radi izmirenja u skladu sa Delom 2 Aneksa II ovog ugovora sem ukoliko se strane drugačije ne dogovore.
23.1. Izmene i dopune ovog ugovora može da predloži bilo koja Ugovorna strana.
23.2. Izmene i dopune ovog ugovora usvajaju se na sednici Upravljačkog tela. Tekst bilo koje predložene izmene i dopune Ugovornim stranama šalje Sekretar najmanje šest meseci pre održavanja sednice na kojoj se predlaže usvajanje.
23.3. Sve izmene i dopune ovog ugovora vrše se isključivo konsenzusom Ugovornih strana koje su prisutne na sednici Upravljačkog tela.
23.4. Svaka izmena i dopuna koju usvoji Upravljačko telo stupa na snagu između onih Ugovornih strana koje su je ratifikovale, prihvatile ili odobrile devedesetog dana od deponovanja instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju od strane dve trećine Ugovornih strana. Nakon toga izmena i dopuna stupa na snagu za svaku drugu Ugovornu stranu devedesetog dana nakon što Ugovorna strana deponuje svoj instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja izmene i dopune.
23.5. U smislu ovog člana, instrument deponovan od strane Organizacije članice FAO neće se računati kao dodatan u odnosu na one koje deponuju države članice takve organizacije.
24.1. Aneksi uz ovaj ugovor čine sastavni deo ovog ugovora i pozivanje na ovaj Ugovor istovremeno predstavlja pozivanje na njegove anekse.
24.2. Odredbe člana 23. o izmenama i dopunama ovog ugovora važiće i za izmene i dopune njegovih aneksa.
Ovaj ugovor biće otvoren za potpisivanje u Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija od 3. novembra 2001. godine do 4. novembra 2002. godine za sve članice FAO i sve države koje nisu članice FAO ali su članice Ujedinjenih nacija ili bilo koje od njenih specijalizovanih agencija ili Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje
Ovaj ugovor podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju od strane članica i zemalja koje nisu članice FAO pomenutih u članu 25. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja deponuju se kod Depozitara.
Ovaj ugovor otvara se za pristupanje svih članica FAO i svih država koje nisu članice FAO ali su članice Ujedinjenih nacija ili svih njihovih specijalizovanih agencija ili Međunarodne agencije za atomsku energiju od datuma kada Ugovor bude zatvoren za potpisivanje. Instrumenti pristupanja deponuju se kod Depozitara.
28.1. Zavisno od odredaba člana 29.2, ovaj ugovor stupiće na snagu devedesetog dana nakon što bude deponovan četrdeseti instrument o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, pod uslovima da najmanje dvadeset instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju deponuju članice FAO.
28.2. Za svaku članicu FAO i svaku državu koja nije članica FAO ali je članica Ujedinjenih nacija ili bilo koje od njenih specijalizovanih agencija ili Međunarodne agencije za atomsku energiju koja ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi ovom Ugovoru nakom deponovanja, u skladu sa članom 28.1. četrdesetog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, Ugovor će stupiti na snagu devedesetog dana od dana deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju.
29.1. Kada organizacija članica FAO deponuje instrument o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju za ovaj ugovor, ta organizacija članica treba da, u skladu sa odredbama člana II. 7 Ustava FAO, pismeno obavesti o svakoj promeni vezanoj za njenu distribuciju nadležnosti u odnosu na njenu izjavu o nadležnosti podnetu po članu II.5 Ustava FAO, kao što može biti potrebno u svetlu njenog prihvatanja ovog ugovora. Svaka Ugovorna strana u ovom ugovoru može, u bilo kom trenutku, da zatraži od organizacije članice FAO, koja je Ugovorna strana u ovom Ugovoru, da pruži informacije o tome koja je, između organizacije članica i njenih država članica odgovorna za sprovođenje bilo koje stvari koja je obuhvaćena ovim Ugovorom. Organizacija članica treba da pruži informacije u razumnom roku.
29.2. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, odobrenja, pristupanja ili povlačenja, koje organizacija članica FAO deponuje, neće se računati kao dodatne u odnosu na one koje deponuju njene države članice.
Na ovaj ugovor ne može se izjaviti nikakva rezerva.
Države koje nisu ugovorne strane
Ugovorne strane će podsticati svaku članicu FAO ili drugu državu, a koja nije Ugovorna strana u ovom ugovoru, da prihvati Ugovor.
32.1. Svaka Ugovorna strana može u bilo kom trenutku po isteku perioda od dve godine od datuma kada za nju stupi na snagu ovaj ugovor, pismeno obavestiti Depozitara o svom povlačenju iz ovog ugovora. Depozitar će odmah o tome obavestiti sve Ugovorne strane.
32.2. Povlačenje stupa na snagu godinu dana od datuma prijema pismenog obaveštenja.
33.1. Ovaj ugovor se automatski raskida ako i kada, kao posledica povlačenja, broj Ugovornih strana padne ispod četrdeset, sem ukoliko preostale Ugovorne strane jednoglasno ne odluče drugačije.
33.2. Depozitar će obavestiti sve preostale Ugovorne strane kada broj Ugovornih strana padne ispod četrdeset.
33.3. U slučaju raskida, raspolaganje sredstvima reguliše se finansijskim pravilnikom koji treba da usvoji Upravljačko telo.
Generalni direktor FAO je Depozitar ovog ugovora.
Arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski tekstovi ovog ugovora su podjednako verodostojni.
LISTA USEVA KOJI SU OBUHVAĆENI MULTILATERALNIM SISTEMOM
Usev |
Rod |
Zapažanja |
Hlebno drvo |
Artocarpus |
Samo hlebno drvo |
Špargla |
Asparagus |
|
Ovas |
Avena |
|
Repa |
Beta |
|
Kupusi |
Brassica et al. |
Rodovi: Brassica, Armoracia, Barbarea, Camelina, Crambe, Diplotaxis, Eruca, Isatis, Lepidium, Raphanobrassica, Raphanus, Rorippa i Sinapis. Tu spadaju uljarice i povrće kao što su kupus, kres, rukola, rotkvica i ogrštica. Vrsta Lepidium meyenii (maka) je isključena. |
Golubiji grašak |
Cajanus |
|
Naut |
Cicer |
|
Limun |
Citrus |
Rodovi Poncirus i Fortunella su uključeni u obliku rizoma. |
|
|
|
Kokos |
Cocos |
|
Važniji kozlaci |
Colocasia, |
U važnije kozlace spadaju: taro, kokojam, dašin i tania. |
Mrkva |
Daucus |
|
Jam |
Dioscorea |
|
Afričko proso |
Eleusine |
|
Jagoda |
Fragaria |
|
Suncokret |
Helianthus |
|
Ječam |
Hordeum |
|
Slatki krompir |
Ipomoea |
|
Sastrica |
Lathyrus |
|
Sočivo |
Lens |
|
Jabuka |
Malus |
|
Kasava |
Manihot |
Samo Manihot esculenta. |
Banana |
Musa |
Izuzev Musa textilis |
Pirinač |
Oryza |
|
Indijsko proso |
Pennisetum |
|
Pasulj |
Phaseolus |
Izuzev Phaseolus polyanthus. |
Grašak |
Pisum |
|
Raž |
Secale |
|
Krompir |
Solanum |
Uključuje vrstu tuberosa osim |
Patlidžan |
Solanum |
Solanum phureja. |
|
|
Uključuje i vrstu melongena. |
Sirak |
Sorghum |
|
Tritikale |
Triticosecale |
|
Pšenica |
Triticum et al. |
Uključujući i Agropyron, Elymus i Secale. |
Bob/grahorice |
Vicia |
|
Vigna |
Vigna |
|
Kukuruz |
Zea |
Izuzev Zea perennis, Zea diploperennis i Zea luxurians. |
Krmno bilje
Rod |
Vrsta |
KRMNE LEGUMINOZE |
|
Astragulus |
chinensis, cicer, arenarius |
Canavalia |
ensiformis |
Coronilla |
varia |
Hedysarum |
coronarium |
Lathyrus |
cicera, ciliolatus, hirsutus, ochrus,odoratus, sativus |
Lespedeza |
cuneata, striata, stipulacea |
Lotus |
corniculatus, subbiflorus, uliginosus |
Lupinus |
albus, angustifolius, luteus |
Medicago |
arborea, falcata, sativa, scutellata, rigidula, truncatula |
Melilotus |
albus, officinalis |
Onobrychis |
viciifolia |
Ornithopus |
sativus |
Prosopis |
affinis, alba, chilensis, nigra, pallida |
Pueraria |
phaseoloides |
Trifolium |
alexandrinum, alpestre, ambiguum, angustifolium, arvense, agrocicerum, hybridum, incarnatum, pratense, repens, resupinatum, rueppellianum, semipilosum, subterraneum, vesiculosum |
TRAVE |
|
Andropogon |
gayanus |
Agroopyron |
cristatum, desertorum |
Agrostis |
stolonifera, tenuis |
Alopecurus |
pratensis |
Arrhenatherum |
elatius |
Dactylis |
glomerata |
Festuca |
arundinacea, gigantea, heterophylla, ovina, pratensis, rubra |
Lolium |
hybridum, multiflorum, perenne, rigidum, temulentum |
Phalaris |
aquatica, arundinacea |
Phleum |
pratense |
Poa |
alpina, annua, pratensis |
Tripsacum |
laxum |
OSTALO KRMNO BILJE |
|
Atriplex |
halimus, nummularia |
Salsola |
vermiculata |
Deo I
ARBITRAŽA
Član 1
Strana tužilac pismeno će obavestiti Sekretara da se strane u sporu upućuju na arbitražu shodno članu 22. U pismenom obaveštenju biće naveden predmet arbitraže i uključeni, konkretno članovi ovog Ugovora, o čijem je tumačenju ili primeni reč. Ukoliko se strane u sporu ne slože u vezi sa predmetom spora pre nego što se odredi Predsednik veća, stvar će rešiti arbitražno veće. Sekretar će proslediti informacije koje tako bude dobio svim Ugovornim stranama u ovom ugovoru.
Član 2
1. U sporovima između dve strane, arbitražno veće će se sastojati od tri člana. Svaka od strana u sporu imenovaće jednog arbitra, a dva tako imenovana arbitra odrediće na osnovu zajedničkog dogovora trećeg arbitra, koji će biti predsednik veća. Predsednik ne sme biti državljanin ni jedne od strana u sporu, niti imati stalno mesto boravka na teritoriji i jedne od tih strana u sporu, niti biti u radnom odnosu kod ijedne od njih, niti biti do tog trenutka uključen u slučaj u bilo kom drugom svojstvu.
2. U sporovima između više od dve Ugovorne strane, strane u sporu sa istim interesom imenuju jednog arbitra zajednički na osnovu dogovora.
3. Svako upražnjeno mesto popunjava se na način propisan za prvo naimenovanje.
Član 3
1. Ako predsednik arbitražnog veća ne bude imenovan u roku od dva meseca od imenovanja drugog arbitra, Generalni direktor FAO će, na zahtev strane u sporu, odrediti predsednika u roku od sledeća dva meseca.
2. Ukoliko jedna od strana u sporu ne imenuje arbitra u roku od dva meseca od prijema zahteva, druga strana može obavestiti Generalnog direktora FAO o tome, a on će izvršiti naimenovanje u roku od sledeća dva meseca.
Član 4
Arbitražno veće donosi odluke u skladu sa odredbama ovog ugovora i međunarodnog prava.
Član 5
Sem ukoliko strane u sporu drugačije ne dogovore, arbitražno veće će samo doneti svoj poslovnik.
Član 6
Arbitražno veće može, na zahtev jedne od strana u sporu, preporučiti neophodne privremene mere zaštite.
Član 7
Strane u sporu će olakšati rad arbitražnom veću i konkretno, koristeći sva sredstva koja su im na raspolaganju:
(a) Obezbediti mu sva relevantna dokumenta, informacije i pogodnosti; i
(b) Omogućiti mu, kada je to potrebno, da poziva svedoke ili eksperte i prima njihove iskaze.
Član 8
Strane u sporu i arbitri imaju obavezu da štite poverljivost svih informacija koje dobiju u poverenju tokom postupka pred arbitražnim većem.
Član 9
Sem ukoliko arbitražno veće drugačije ne odluči zbog posebnih okolnosti slučaja, troškove rada veća snosiće strane u sporu u jednakim delovima. Veće će voditi evidenciju o svim svojim troškovima i dostaviće završni izveštaj o tome stranama u sporu.
Član 10
Svaka Ugovorna strana koja ima interes pravne prirode za predmet spora, a koji može biti ugrožen kao posledica presude u slučaju, može da interveniše u postupku uz saglasnost veća.
Član 11
Veće može da sasluša i rešava o protivtužbama koje neposredno proističu iz predmeta spora.
Član 12
Odluke kako o proceduri tako i o suštini rada arbitražnog veća donose se većinom glasova njegovih članova.
Član 13
Ako se jedna od strana u sporu ne pojavi pred arbitražnim većem ili ne odbrani svoj slučaj, druga strana može zahtevati od veća da nastavi postupak i donese presudu. Odsustvo neke strane u sporu ili neuspeh neke strane u sporu da odbrani svoj slučaj neće predstavljati zabranu daljeg postupka. Pre no što donese svoju pravosnažnu presudu, arbitražno veće mora da se uveri da je tužba dobro zasnovana na činjenicama i zakonu.
Član 14
Veće donosi svoju pravosnažnu presudu u roku od pet meseci od datuma kada je konstituisano u punom sastavu sem ukoliko ne nađe za shodno da produži rok za period koji ne bi trebalo da bude duži od još pet meseci.
Član 15
Pravosnažna odluka arbitražnog veća neće biti ograničena na predmet spora i u njoj će biti navedeni razlozi na kojima se zasniva. Ona će sadržati imena članova koji su učestvovali i datum donošenja pravosnažne odluke. Svaki član veća može da priloži odvojeno ili suprotno mišljenje pravosnažnoj odluci.
Član 16
Presuda je obavezujuća za strane u sporu. Na nju se ne može uložiti žalba sem ukoliko se strane u sporu unapred nisu dogovorile oko apelacione procedure.
Član 17
Svaku kontraverzu koja može proisteći između strana u sporu u pogledu tumačenja ili načina sprovođenja pravosnažne odluke, bilo koja strana u sporu može podneti na odlučivanje arbitražnom veću koji ju je doneo.
Deo 2
IZMIRENJE
Član 1
Komisija za izmirenje biće formirana na zahtev jedne od strana u sporu. Komisija će, sem ukoliko se strane u sporu drugačije ne dogovore, imati u svom sastavu pet članova, pri čemu će svaka strana koje se to tiče imenovati po dva, a predsednika će ti članovi zajednički izabrati.
Član 2
U sporovima između više od dve Ugovorne strane, strane u sporu sa istim interesom zajednički će sporazumno imenovati svoje članove komisije. U slučaju kada dve ili više strana u sporu imaju posebne interese ili nema saglasnosti o tome da li im je interes zajednički, one će svoje članove odvojeno imenovati.
Član 3
Ako Strane u sporu ne izvrše bilo koje naimenovanje u roku od dva meseca od datuma podnošenja zahteva za formiranje komisije za pomirenje, Generalni direktor FAO će, ako ga strana u sporu koja je podnela takav zahtev zamoli da to uradi izvršiti ta naimenovanja u roku od naredna dva meseca.
Član 4
Ako se predsednik komisije za pomirenje ne izabere u roku od dva meseca od imenovanja poslednjeg člana komisije, Generalni direktor FAO će, ako ga neka strana u sporu zamoli da to uradi, odrediti predsednika u roku od naredna dva meseca.
Član 5
Komisija za pomirenje će donositi odluke većinom glasova svojih članova. Ona će, sem ukoliko se strane u sporu drugačije ne dogovore, sama odrediti svoju proceduru. Ona će dati predlog za rešenje spora koji će strane razmotriti u dobroj veri.
Član 6
O neslaganju oko toga da li komisija za pomirenje ima nadležnost ili ne odlučiće komisija.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".