PRAVILNIKO NAČINU SMEŠTAJA TERETA, NJEGOVOG OBEZBEĐENJA I OZNAČAVANJA("Sl. glasnik RS", br. 13/2013) |
Ovim pravilnikom propisuje se način smeštaja tereta, njegovog obezbeđenja i označavanja na vozilu u drumskom saobraćaju.
Teret na vozilu mora biti smešten i obezbeđen u skladu sa utvrđenim pravilima o obezbeđenju tereta u drumskom saobraćaju koja su data u Prilogu - Obezbeđenje tereta u drumskom saobraćaju, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako teret na motornom i priključnom vozilu prelazi najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila, označava se tablom.
Tabla iz stava 1. ovog člana je kvadratnog oblika, dimenzija 50 x 50 cm, obojena naizmenično kosim trakama reflektujuće crvene, odnosno narandžaste i bele boje i postavljena je upravno na uzdužnu osu vozila.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
OBEZBEĐENJE TERETA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Pre utovara tereta u vozilo potrebno je proveriti da li su platforma za utovar, karoserija i oprema za obezbeđivanje tereta u ispravnom i upotrebljivom stanju. Teret mora biti obezbeđen tako da ne može da se odgura, pretumba, pomeri ili ispadne sa vozila usled truckanja ili prevrtanja vozila. Način obezbeđivanja tereta bira se u skladu sa svojstvima tereta (zaključavanje, blokiranje, direktno vezivanje, vezivanje gornjeg dela tereta ili kombinacija navedenog). Teret treba obezbediti u skladu s preporukama proizvođača vozila i proizvođača opreme za obezbeđivanje tereta. Oprema za obezbeđivanje tereta treba da odgovara uslovima na putu, tj. mora da bude u stanju da izdrži eventualna nagla kočenja, nagla skretanja da bi se izbegla prepreka na putu, loše puteve, loše vremenske uslove itd. Tokom prevoženja tereta potrebno je redovno proveravati da li je on obezbeđen, prvi put nakon nekoliko kilometara pređenog puta na mestu gde je bezbedno zaustavljanje, kao i posle svakog naglog kočenja ili druge vanredne situacije u vožnji. Kad god je moguće, treba koristiti opremu koja pomaže pri obezbeđivanju tereta, kao što su podloge protiv klizanja, daske "za hodanje", trake, ugaonici itd. Prilikom obezbeđivanja tereta nužno je voditi računa o tome da ga oprema koja se koristi i način na koji se koristi ne ošteti.
Teret koji se prevozi mora da bude obezbeđen bez obzira na dužinu puta kako bi se zaštitila lica koja ga utovaruju i istovaruju, vozači, vozilo kojim se prevozi, kao i drugi učesnici u saobraćaju i pešaci.
Teret utovaruju, istovaruju i prevoze obučena lica kako bi se izbegao rizik koji postoji usled pomeranja tereta ili delova tereta pri vožnji, bez obzira na vrstu vozila i vrstu opterećenja.
Za efikasan, pouzdan i bezbedan prevoz, nužno je dobro isplanirati način slaganja i obezbeđivanja tereta, što omogućava i velike uštede. Da bi se izbegla neprijatna iznenađenja treba izabrati adekvatno prevozno sredstvo u kome će se teret prevoziti i obezbediti teret prema silama kojima će biti izložen tokom prevoza.
To znači da prvo treba saznati koja vrsta tereta će se prevoziti i kako će se prevoziti, koje prevozno sredstvo će se koristiti, kao i to da li je u pitanju kombinovani transport, pa prema tome izabrati način na koji će se teret obezbediti tokom prevoza.
1.2. Potreba za obezbeđivanjem tereta
Za bezbedan prevoz tereta nužno je poznavati zakon fizike po kojem se telo u pokretu kreće pravolinijski i nepromenjenom brzinom samo ako nema delovanja sile, tj. teret ne proizvodi silu kojom deluje na okolinu (osim svojom težinom) samo ako se vozilo kreće pravom linijom i nepromenjenom brzinom. U slučaju naglog povećanja brzine, kočenja, ulaženja u krivinu, prestrojavanja itd. pojačavaju se sile kojima teret deluje (u drumskom saobraćaju sile su uglavnom horizontalne) i u takvim situacijama težina tereta sama po sebi neće biti dovoljna da ga zadrži na mestu, što znači da će teret koji nije obezbeđen iskliznuti (pri naglom kočenju, sila kojom teret deluje na prednji deo vozila može biti gotovo jednaka težini tereta, npr. teret od jedne tone će da "pogura" prednji deo vozila silom od skoro 1 000 daN, tj. silom od jedne tone). Prilikom saobraćajne nezgode sile mogu biti još jače, stoga je nužno obezbediti teret koji se prevozi i voziti oprezno.
1.2.1. Masa i težina
Da bi se teret adekvatno obezbedio, nužno je razumeti razliku između mase i težine: masa je osobina materije (sva tela, pero, deblo, cigla, kamion itd. imaju masu, koja je suštinski povezana sa kvantitetom materije koju telo sadrži, tj. sa njegovom gustinom, koja ne zavisi od mesta na kojem se telo nalazi), a težina je sila koja nastaje usled gravitacije (gravitacija je sila kojom se tela međusobno privlače, proporcionalna je njihovoj masi i smanjuje se s povećanjem udaljenosti između njih: sila privlačenja između dva tela koja su dvostruko udaljenija smanjuje se četiri puta itd...).
U međunarodnom mernom sistemu (metrički sistem), masa se meri u gramima (g), kilogramima (kg) ili tonama (t), dok se sile, kao što je težina, mere njutnima (N). Težina mase 1 kg iznosi 9,81 N na nivou mora (oko 10 N ili 1 deka-njutn (skraćeno: daN), pa pošto je težina tela proporcionalna njegovoj masi, težina mase 1 t (1 000 kg) iznosi 1 000 daN, mase 2 t iznosi 2 000 daN itd.
1.2.2. Težište
Da bi se teret pravilno postavio i obezbedio na vozilu, tj. da bi se adekvatno rasporedilo opterećenje, važno je znati gde je njegovo težište. (Težište nekog tela je prosečna vrednost distribucije mase tog tela. Ako je masa tela jednako raspoređena, njegovo težište, tj. centar gravitacije nalazi u njegovom geometrijskom centru, npr. težište homogene kocke ili lopte je u centru te kocke, odnosno lopte. Ako masa tela nije jednako raspoređena, njegovo težište je bliže tački na kojoj je telo teže, npr. težište tela napravljenog od čelika i kartona nalazi se na čeličnom delu jer je tu njegova masa skoncentrisana. Težište nekog tela ne mora obavezno da bude u samom telu, npr. težište homogenog tela u obliku bumeranga nalazi se na sredini između dva kraja bumeranga, van samog tela.)
Što je težište tereta više, veća je mogućnost da se on prevrne kada je izložen horizontalnim silama. Ako je težište tereta van centralne vertikale u odnosu na "otisak" tereta, on će imati tendenciju da se prevrne ka onom delu gde je težište najbliže granicama "otiska".
Što je viša težišna tačka vozila i tovara kao celine, veća je mogućnost da se prevrnu.
1.2.3. Sile ubrzanja tereta
Slika 1. Strelice pokazuju glavne sile koje obezbeđenje tereta mora da izdrži.
1.2.4. Klizanje
Samo trenje ne može da spreči neobezbeđeni teret da sklizne. Kada se vozilo kreće, poskakivanje tereta usled neravnina na putu smanjuje trenje koje sprečava da teret sklizne.
Trenje koje sprečava klizanje tereta potpuno nestaje u trenutku kada teret poskoči iz svog ležišta u vozilu, zbog čega je neophodno vezati njegov gornji deo ili ga i na drugi način pričvrstiti kako bi uvek postojala sila trenja, tj. kako bi teret uvek bio u dodiru sa svojim ležišem u vozilu. Način pričvršćivanja zavisi od zajedničkih osobina površine tereta i ležišta vozila koji se dotiču.
1.2.5. Nakrivljenost i prevrtanje
Uz mere kojima se sprečava klizanje tereta, neophodno je dodatno pričvrstiti teret kako ne bi mogao da se nakrivi i prevrne. Rizik od prevrtanja zavisi od visine težišta i dimenzija tereta, a izračunava se na osnovu visine, širine i dužine tereta. Naročitu pažnju treba obratiti ako se težište tereta ne nalazi u sredini tereta.
1.2.6. Tvrdoća tereta
Ako je teret mekan (npr: vreće ili torbe), a prevozi se na otvorenoj platformi, treba ga učiniti što "tvrđim" kako bi se mogao privezati, tj. treba popuniti praznine između njegovih delova tako što će se postaviti daske, daske "za hodanje" i pomoćni ugaonici. Količina materijala potrebnog za blokiranje/podupiranje zavisi od toga koliko je roba tvrda.
1.2.7. Preraspodela opterećenja
Kada se bilo koji teret stavi na vozilo, ne smeju se preći propisane dozvoljene dimenzije, maksimalno osovinsko opterećenje i maksimalna bruto težina. Treba uzeti u obzir i minimalno osovinsko opterećenje kako bi se osigurala stabilnost, upravljanje i kočenje. Poteškoće s preraspodelom opterećenja nastaju ako se tokom puta utovaruje ili istovaruje deo tereta, stoga se ne sme zanemariti efekat na bruto težinu, individualno osovinsko opterećenje, obezbeđenje i stabilnost tereta.
Istovarom dela tereta smanjuje se ukupna bruto težina vozila i menjaju preraspodela težine (što može prekomerno opteretiti individualne osovine, tzv. efekat umanjenog tereta) i težišta tereta i kombinacije vozilo/teret pa je neophodno samim time uzeti u obzir sve aspekte kada je vozilo utovareno, kao i činjenicu da je prevrtanje vozila jedna od najčešćih nezgoda usled nepravilne preraspodele opterećenja.
1.2.8. Izbor vozila i utovar vozila
Dizajn i konstrukcija vozila, kao i njegova karoserija treba da odgovaraju teretu po osobinama i po jačini korišćenih materijala.
Pre utovara vozila, potrebno je proveriti da li su platforma za utovar, karoserija i oprema za obezbeđenje tereta u ispravnom i upotrebljivom stanju, tj.:
1) da je platforma za utovar čista i suva;
2) da je ležište platforme u dobrom stanju, bez slomljenih dasaka, eksera koji štrče i drugih ispupčenja koja bi mogla da oštete opremu za obezbeđivanje ili sam teret;
3) da je prednja stranica vozila u upotrebljivom stanju;
4) da su nosači bočne cerade u upotebljivom stanju i da su sve letve na mestu;
5) da su sve okretne brave i fitinzi kontejnera ili izmenjivih transportnih sudova neoštećeni i u upotrebljivom stanju;
6) da je oprema za obezbeđivanje neoštećena, čista i u upotrebljivom stanju;
7) da postoji dovoljno mesta za vezivanje na vozilu za teret koji se prevozi.
1.2.9. Kombinovani transport
U različitim vidovima saobraćaja, pomorskom i železničkom i drumskom, deluju različite sile zbog čega sistem pričvršćivanja tereta mora biti odgovarajući za svaki vid saobraćaja i u skladu s međunarodnim smernicama za železnicu i pomorski saobraćaj (IMO/ILO/UNECE Uputstvo za pakovanje tovarne jedinice koja podrazumeva drumsko teretno vozilo, teretni kontejner, cisternu ili izmenjivi transportni sud (Cargo Transport Unit, u daljem tekstu: CTU)). Multimodalni transport je transport CTU različitim vidovima saobraćaja u transportnom lancu. Najčešći vidovi saobraćaja koji se kombinuju su: drumski i železnički saobraćaj, saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima i pomorski saobraćaj. Kada se CTU prevoze različitim vidovima saobraćaja, izloženi su silama različite jačine: u drumskom saobraćaju najjače sile su pri naglom kočenju koje su usmerene ka prednjem delu vozila, u železničkom saobraćaju izrazito jake sile nastaju u smeru duž vagona, a najjače pri ranžiranju, kada vagoni naleću jedni na druge nakon izvoženja sa sporednih koloseka radi formiranja nove kompozicije, dok se u pomorskom saobraćaju sile mogu pojaviti iz bilo kog pravca, a najjače su one koje su normalne na uzdužnu osu broda (npr. kada se brod ljulja) i koje su naizmenično usmerene na obe strane broda, a neprekidno deluju u dužim vremenskim periodima (npr. ako je brod na nemirnom moru) zbog čega je veoma važno unapred znati kako se teret prevozi kako bi se izabrala adekvatna tovarna jedinica.
Prilikom utovara/istovara multimodalne/kombinovane CTU nužne su sledeće mere opreza koje se odnose na manipulisanje/slaganje/obezbeđivanje tereta:
1) CTU se mora zaštititi da se ne prevrne. Ako se samostalna CTU na šasiji utovara, odnosno istovara viljuškarom, ona mora imati podupirače (npr. na krajeve se moraju staviti dodatni nogari);
2) teret koji se nalazi u CTU mora se obezbediti tako da se ne može klizati ili prevrnuti;
3) ne treba stavljati težak teret na lak teret. Kad god je to moguće, težište utovarenog kontejnera treba da bude ispod središnje tačke visine kontejnera;
4) teret pravilnog oblika i veličine treba uzano slagati od zida do zida;
5) ako ostanu praznine, teret treba obezbediti materijalom za pričvršćivanje tereta, savijenim kartonom ili drugim odgovarajućim sredstvima;
6) teret mora biti jednako raspoređen (pravilo je da u polovini kontejnera ne treba da bude više od 60% ukupne mase tereta, bilo uzdužno ili poprečno gledano);
7) treba preduzeti odgovarajuće mere kako ni teret ni materijal za pričvršćivanje ne bi ispali kada se otvore vrata.
Slika 2. CTU se mora zaštititi da se ne prevrne.
2. Oblik karoserije vozila i oprema podesna za blokiranje
Tehničke karakteristike vozila i oprema za blokiranje takođe se moraju uzeti u obzir. Potrebno je proveriti da li vozilo i njegovi delovi ispunjavaju usvojene standarde čija je primena ključni faktor za izbor vozila i opreme za blokiranje.
Vozač treba da proveri karakteristike vozila pre nego što otpočne utovar i mora se pridržavati svih preporuka proizvođača vozila i opreme za blokiranje. Ako su adekvatno izrađeni, bočni, prednji i zadnji zidovi na vozilu sprečiće pomeranje tereta.
Karakteristike vozila moraju da zadovoljavaju uslove za obezbeđivanje tereta. Sile koje teret izaziva treba jednako rasporediti po najnižem delu sredstva za blokiranje, kao i izbegavati opterećenje na visokim tačkama, tj. izbegavati da sile budu koncentrisane na relativno malim delovima konstrukcije.
Ako je teret blokiran uz čeonu stranicu, potrebno je uzeti u obzir njen kapacitet pri izračunavanju broja vezova.
Karakteristike vozila se moraju ispitati pre nego što se počne sa obezbeđivanjem tereta, a ako je moguće i pre nego što se počne sa utovarom vozila.
Ako je teret blokiran uz bočnu stranicu, potrebno je uzeti u obzir kapacitet bočne stranice pri izračunavanju broja vezova. Isti uslov je primenljiv na "rešetkaste" prikolice sa bočnim stranicama.
Ako je teret blokiran uz zadnju stranicu, potrebno je uzeti u obzir kapacitet zadnje stranice pri izračunavanju broja vezova.
2.4. Zatvorena nadgradnja (furgon)
Ako je teret blokiran uz bočni zid, potrebno je uzeti u obzir kapacitet bočnog zida pri izračunavanju broja vezova.
2.5. Tip sa otvorenim stranicama ("rešetkasta" prikolica i prikolica s nagibom)
Bočni zidovi na "rešetkastim" prikolicama i prikolicama s nagibom mogu se donekle koristiti za obezbeđivanje tereta. Ako je teret blokiran uz bočni zid, kapacitet tog zida treba uzeti u obzir prilikom izračunavanja broja vezova.
Teret koji se prevozi vozilima s bočnim ceradama treba obezbediti isto kao kad se prevozi vozilima s ravnom platformom jer cerade nisu sredstvo za pričvršćivanje tereta. Vozilo s bočnim ceradama ne može se koristiti za prevoz tereta koji ne može da se prevozi u vozilu s ravnom platformom, jer je podjednako neprihvatljivo u pogledu raspoređivanja i obezbeđivanja takvog tereta.
Bočne cerade na vozilu ne smeju se koristiti kao deo sistema za pričvršćivanje tereta, osim ako nisu s namerom tako projektovane. Ako su cerade urađene kao deo sistema za pričvršćivanje, kapacitet vozila mora da bude jasno naznačen na vozilu - ako takve oznake nema, mora se smatrati da cerada nema noseću funkciju.
Ako su ugrađene uspravne unutrašnje cerade a nisu posebno projektovane za određeni teret, ne smeju se koristiti kao deo sistema za pričvršćivanje tereta. Cerade i unutrašnje uspravne cerade se moraju posmatrati isključivo kao sredstva koja treba da spreče ispadanje iz vozila predmeta koji su se tokom puta otkačili.
Prikolica sa stubićima koristi se za prevoz valjkastog tereta jer sprečava njegovo obrtanje.
Da bi se mogao prevoziti drugačiji teret, stubići moraju biti projektovati tako da zajednički mogu da izdrže bočnu silu do 30% najveće težine tereta na polovini visine tereta (H/2) iznad platforme.
P = 0,5 x najveće opterećenje
Slika 3. Stubići za valjkaste terete
Mesta za privezivanje se na teretnim vozilima postavljaju u parovima, jedan naspram drugog, na dužim stranama vozila, sa uzdužnim razmakom od 0,7 do 1,2 m a da pri tom budu udaljeni najviše 0,25 m od spoljne ivice. Najbolje su neisprekidane šipke za privezivanje. Svako mesto za privezivanje, u skladu sa standardom SRPS EN 12640, mora da izdrži najmanje sledeće sile:
Ukupna masa vozila u tonama |
Jačina mesta za privezivanje u daN |
3,5-7,5 |
800 |
7,5-12 |
1 000 |
više od 12 |
*2 000 |
(*preporučuje se 4.000 daN)
Na sledećim slikama prikazana su mesta za privezivanje u obliku fiksiranih zatezača, kao i kuka ugrađenih u kontejner.
Slika 4. Ušice za privezivanje.
2.9. ISO kontejneri (SRPS ISO 1496-1)
1 - pod
2 - podna profilacija
3 - prag vrata
4 - ugaoni noseći stub
5 - krov
6 - okvir
7 - dovratnik
8 - vrata
9 - zadnji zid
10 - krovna profilacija
11 - čvorno ojačanje
Slika 5. Rastavljen kontejner.
2.9.1. Prednji i zadnji zidovi
Prema standardu ISO, i prednji i zadnji zidovi (zadnja vrata) moraju da izdrže unutrašnje opterećenje do 40% maksimalne težine tereta, koje je jednako raspoređeno po čitavoj površini zida (vrata).
2.9.2. Bočni zidovi
Bočni zidovi moraju da izdrže unutrašnje opterećenje do 30% maksimalne težine tereta, koje je jednako raspoređeno po čitavoj površini zida.
2.9.3. Mesta za kačenje i privezivanje
Sva mesta za kačenje izrađuju se i ugrađuju u skladu sa standardom SRPS EN 12195-2 ili SRPS ISO 1496-1. Sva mesta za privezivanje izrađuju se i ugrađuju tako da se obezbedi nominalni minimum od 500 daN u bilo kom smeru.
2.10. Izmenjivi transportni sud
Sile opterećenja za izmenjive prevozne sudove utvrđene su u standardu SRPS EN ISO 283.
3. Način pričvršćivanja tereta
Način pričvršćivanja tereta je sledeći:
1) zaključavanje;
2) blokiranje;
3) direktno vezivanje;
4) vezivanje gornjeg dela tereta;
5) kombinacija navedenih načina u kombinaciji s trenjem.
Pričvršćivanje tereta treba da bude takvo da može da izdrži promenljive klimatske uslove (visoke ili niske temperature, vlažnost…) koji su mogući tokom prevoza.
Blokiranje, tj. podupiranje tereta podrazumeva da on mora biti složen tik uz fiksirane i nepokretne delove teretnog vozila, prednje stranice, bočne stranice, bočne zidove ili stubiće. Ukoliko preostane praznog prostora, on se mora popuniti kako bi se sprečilo vodoravno pomeranje tereta. Praznina između tereta i sredstava za blokiranje koja su ugrađena u teretno vozilo mora biti što manja, pogotovo uz prednju stranicu vozila. Ako je teret ravnomerno raspoređen, ukupne bočne praznine ne smeju biti veće od 80 mm. U slučaju da praznine moraju ostati veće od dozvoljenih, potrebno je primeniti dodatne mere obezbeđenja na vozilu.
3.1.1. Blokiranje materijalom za popunjavanje praznina
Efikasno obezbeđivanje tereta blokiranjem podrazumeva da je svaki deo tereta (u daljem tekstu: koleto) priljubljen kako uz fiksirane delove teretnog vozila koji služe za blokiranje, tako i uz ostala koleta. Kada sam teret ne popuni prostor između bočnih stranica i zadnje stranice, a nije na drugi način obezbeđen, praznine je potrebno popuniti materijalom za popunjavanje kako bi se obezbedilo zadovoljavajuće blokiranje tereta. Nastale sile kompresije moraju biti proporcionalne ukupnoj težini tereta.
Za popunjavanje se najčešće koriste:
1) palete (prazninu koja je viša od "EURO" palete, oko 15 cm, potrebno je popuniti vertikalno okrenutim paletama kako bi teret bio adekvatno blokiran, a prazninu koja je uz jednu ili drugu bočnu stranicu niža od "EURO" palete potrebno je ispuniti adekvatnim materijalima za popunjavanje, npr. drvenim daščicama);
2) vazdušni jastuci (postoje vazdušni jastuci za jednokratnu i višekratnu upotrebu, lako se umeću u praznine, naduvavaju se kompresovanim vazduhom; pri njihovoj upotrebi važno je pridržavati se uputstva proizvođača u vezi s maksimalnim opterećenjem i adekvatnim vazdušnim pritiskom, kao i o tome da se ne oštete i ne koriste za popunjavanje uz vrata ili uz neke druge mekše površine ili pregrade);
3) podupirači za blokiranje (ako postoje velike praznine između tereta i sredstava za blokiranje, i velike sile podupiranja, trebalo bi koristiti podupirače s dovoljno jakim drvenim odstojnicima, pri čemu je ih potrebno učvrstiti tako da su odstojnici uvek normalni na teret koji se podupire kako bi bili otporniji na sile kojima teret deluje na njih);
4) dijagonalno i poprečno postavljene daske (koriste se za uzdužno blokiranje, što je metod direktnog blokiranja koji posebno odgovara kontejnerima, gde se njihove masivne i vertikalne ugaone grede koriste kao oslonac dijagonalno postavljenim daskama.
Podupirači se koriste za podno blokiranje po dužini, ali se mogu u određenim slučajevima koristiti i kao materijal za popunjavanje.
Slika 6. Podupirači.
Slika 7. Dijagonalno i poprečno postavljene daske.
3.1.2. Blokiranje pragovima i pločama
Ako je teret u slojevima koji su različite visine, mogu se koristiti pragovi i ploče za podno blokiranje gornjeg naspram donjeg sloja.
Korišćenjem nekog materijala za podlogu, npr. paleta, podiže se deo tereta i tako se formira prag, a gornji sloj tereta se blokira po dužini.
Slika 8. Blokiranje pragom.
Ako koleta nisu dovoljno tvrda i stabilna za blokiranje pragom, sličan blok efekat se može postići korišćenjem ploča (dasaka ili paleta).
Zavisno od tvrdoće tereta, može se napraviti konstrukcija za blokiranje s velikom ili malom površinom za blokiranje.
Slika 9. Blokiranje pločama.
Kada se koristi blokiranje pragom ili pločom u zadnjem delu, najmanje dva dela donjeg sloja moraju se nalaziti iza blokiranog dela tereta.
3.1.3. Blokiranje između redova koleta
Krstasto blokiranje u vidu ramova se koristi za bočno blokiranje raznih slojeva (poznato kao blokiranje slojeva). Može se koristiti i poprečno blokiranje pragom ako su koleta različite visine ili ako se daske ili ploče postave uspravno između redova. Blokiranje između redova može se postići korišćenjem pokrivke pri slaganju.
3.1.4. Drvene daske zakucane za platformu za utovar
Na teretnim vozilima koja imaju čvrstu drvenu platformu visokog kvaliteta, podno blokiranje se može postići zakivanjem drvenih dasaka direktno za pod.
3.1.5. Klinovi i ležišta sa klinovima
Šiljasti klinovi i visoki klinovi mogu se koristiti za sprečavanje micanja cilindričnih tela po platformi. Visina klinova mora biti najmanje R/3 (trećina poluprečnika valjka) ako teret nije privezan s gornje strane. Ako je privezan s gornje strane, nije neophodno da klinovi budu viši od 200 mm. Ugao visokih klinova treba da bude oko 45°, kao što je prikazano na sledećoj slici.
Slika 10. Šiljasti klinovi i visoki klinovi.
Ako su drveni klinovi zakucani za pod, potrebno je pripaziti da im se ne umanji snaga.
3.1.5.1. Šiljasti klinovi
Šiljasti klinovi, čiji je ugao obično 15°, ne služe za obezbeđivanje tereta već je njihova glavna uloga da zadrže cilindrični teret na mestu tokom utovara i istovara. Mali ugao znači da će klin sam da se zaglavi kako bi sprečio kotrljanje tereta.
3.1.5.2. Visoki klinovi
Visoki klinovi (čiji je ugao oko 45°) koriste se da bi se sprečilo pomeranje redova cilindričnog tereta, i moraju se uglaviti uz adekvatne sprave za blokiranje na teretnom vozilu. Cilindrični teret mora biti privezan za platformu, dok zadnja dva cilindra moraju biti privezana s gornje strane i iznad njih moraju da stoje ugaonici.
3.1.5.3. Ležište s klinovima
Dva dugačka klina moraju biti pričvršćena podesivom krstastom blokadom, kao što su lanci ili zavrtnji. Krstasta blokada mora biti takva da se ostavi najmanje 20 mm prostora između cilindra i platforme kako se ležište s klinovima ne bi bočno pomeralo.
Visina klinova mora biti:
1) najmanje R/3 (trećina poluprečnika cilindra) ako teret nije privezan s gornje strane;
2) najviše 200 mm ako je teret privezan s gornje strane.
Slika 11. Cilindrični teret na ležištu s klinovima.
(ugao od oko 37° dolazi od egipatskog pravouglog trougla, čije stranice su u razmeri 3 : 4 : 5).
Sredstva za vezivanje, kao što su trake od tvrde tkanine, lanci ili sajle služe da se teret pričvrsti uz platformu ili neko drugo sredstvo za blokiranje. Postavljaju se samo oko tereta koji se obezbeđuje i vezuju za mesta za privezivanje. Ne treba ih savijati preko savitljivih predmeta, sporednih vrata itd.
3.2.1. Vezivanje gornjeg dela tereta
Gornji deo tereta se vezuje sredstvima za vezivanje kako bi se sprečilo prevrtanje ili klizanje delova tereta. Za razliku od blokiranja, vezivanjem gornjeg dela tereta teret se pritiska uz platformu kako bi se sprečilo da teret sklizne usled truckanja i drmusanja tokom prevoza i neophodno je i kada postoji veliko trenje.
Slika 12. Vezivanje gornjeg dela tereta.
Slika 13. Vezivanje gornjeg dela tereta.
3.2.2. Vezivanje u petlju
Vezivanje u petlju je vrsta vezivanja kojim se teret pričvrsti na jednoj strani vozila, čime se sprečava klizanje tereta na drugu stranu. Vezivanjem u petlju i sa druge strane sprečava se da se teret prevrne. Takva dva para petlji potrebna su da se spreči pomeranje tereta po dužini. Jačina petlje zavisi ne samo od jačine sredstva za vezivanje već i od jačine mesta za vezivanje.
Slika 14. Vezivanje u petlju.
Da bi se sprečilo pomeranje tereta po dužini, vezivanje u petlju se mora kombinovati s podnim blokiranjem. Petlja sprečava samo poprečno, tj. bočno pomeranje tereta.
Slika 15. Vezivanje u petlju uz podno blokiranje tereta.
3.2.3. Vezivanje oprugom
Vezivanje oprugom se koristi da bi se sprečilo prevrtanje tereta i/ili njegovo klizanje napred-nazad.
U vezivanju oprugom u kombinaciji s prednjim i zadnjim podnim blokiranjem koristi se povezak (poprečnica) koji se sastoji od dva dijagonalna veza, čija je svrha sprečavanje klizanja ili prevrtanja sloja tereta. Vezivanje oprugom se može izvesti u vidu zatvorenog poveska koji se stavlja preko tereta i privezuje na svakoj strani vozila (slika 17). Ugao u odnosu na površinu tereta se meri po dužini, a ne treba da bude veći od 45°.
(1 - palete, 2 - trake za vezivanje, 3 - platforma za utovar, 4 - ušice za vezivanje)
Slika 16. Vezivanja na zadnjoj strani.
Dijagonalno vezivanje ugaonom trakom se izračunava tako što se uzima u obzir ugao, trenje i kapacitet sredstva za vezivanje (LC) koji je dat na etiketi sredstva za vezivanje, kao što se i traži prema standardu SRPS EN 12195. Dva unakrsna para dijagonalnih vezova sa ugaonim trakama mogu se koristiti kao alternativa kružnom vezivanju.
Slika 17. Vezivanje oprugom sprečava da se teret prevrne.
3.2.4. Kružno vezivanje
Kružnim vezivanjem se, u kombinaciji s drugim oblicima obezbeđivanja tereta, spaja više koleta.
Vodoravno kružno vezivanje tereta podrazumeva spajanje više koleta i treba ga primeniti da bi se smanjio rizik od prevrtanja tereta.
Slika 18. Vodoravno kružno vezivanje dva dela tereta.
Uspravnim kružnim vezivanjem tereta pomoću plastičnih ili čeličnih traka spaja se određen broja koleta kako bi se ona učvrstila i povećao vertikalni pritisak među njima i smanjilo klizanje onih koja se nalaze u unutrašnjosti.
Slika 19. Uspravno kružno vezivanje tereta
3.2.5. Direktno vezivanje
Ako teret ima ušice za privezivanje koje odgovaraju snazi sredstva za vezivanje, teret se može vezati direktno između ušica i mesta za vezivanje na vozilu.
Slika 20. Direktno vezivanje.
3.2.6. Oprema za vezivanje
Način obezbeđivanja tereta na vozilu zavisi od tereta koji se prevozi, a vozilo koje se koristi za prevoz tereta treba da bude opremljeno opremom za obezbeđivanje koja odgovara vrsti tereta koji se najčešće prevozi. Ako se prevozi različit teret, vozilo za prevoz tereta treba opremiti raznim tipovima opreme za obezbeđivanje tereta.
Trake od tvrde tkanine koriste se za vezivanje gornjeg dela tereta, ali mogu se koristiti i za direktno vezivanje. Za težak teret i teret koji ima oštre ivice, kao što su mašine, čelik, beton, vojna oprema itd., treba koristiti lance. Lanci se obično koriste za direktno vezivanje. Sajle se koriste za teret kao što je žičana mreža za armiranje betona, kao i za određene tipove drvene građe, kao što su balvani naslagani po dužini.
Za različite načine obezbeđivanja tereta vezivanjem koriste se različita sredstva za vezivanje izrađena po određenim standardima: trake od veštačkih vlakana, uglavnom od poliestera (standard SRPS EN 12195-2), lanci (standard SRPS EN 12195-3) ili sajle (standard SRPS EN 12195-4). Za svako sredstvo za vezivanje utvrđen je i označen kapacitet (LC) u deka-njutnima (daN) i uobičajena sila istezanja koji se moraju poštovati pri njihovom korišćenju u obezbeđivanju tereta, npr. maksimalna ručna sila koja se sme primeniti na sredstvo za vezivanje je 50 daN.
Pri korišćenju sredstava za vezivanje ne treba koristiti mehanička pomagala, poput poluge, šipke itd., osim ako mehanizam za zatezanje nije posebno napravljen za korišćenje tih pomagala, odnosno dozvoljeno je koristiti samo provereno standardizovana sredstva za vezivanje i po uputstvu koje je priloženo uz njih.
Dozvoljeno je međusobno spajanje sredstava za vezivanje i spajanje sa završecima za zakačinjanje na fiksiranu opremu teretnog vozila, kao što su alke, kukice, žlebovi itd. samo ako nose iste oznake kapaciteta i istezanja. Za privezivanje gornjeg dela tereta trakama od tvrde tkanine, mehanizam za zatezanje - zatezač sa ručkom - mora da dostigne predzateznu silu od najmanje 10% kapaciteta sredstva za vezivanje (LC), pri ručnoj sili od 50 daN. Za svu opremu za vezivanje, maksimalna dozvoljena predzatezna sila, pri ručnoj sili od 50 daN, iznosi 50% kapaciteta sredstva za vezivanje (LC).
Opremu koja se koristi za obezbeđivanje tereta treba redovno kontrolisati, a oštećenu ili istrošenu zameniti, npr. trake od tkanine i konopci ne smeju biti iskrzani niti zasečeni ili vidljivo oštećeni itd. Kontrola i održavanje opreme treba da budu u skladu sa uputstvima proizvođača ili dobavljača.
3.2.7. Trake s mehanizmom za zatezanje
Teret je moguće obezbediti trakama sa mehanizmom za zatezanje samo ako su izrađene prema standardu SRPS EN 12195-2 ili drugom prihvaćenom standardu i po uputstvu proizvođača: njihova standardna sila zatezanja je sila koja se može postići ručnom silom od 50 daN (kapacitet sredstva za vezivanje LC, standardna ručna sila SHF, standardna sila zatezanja STF).
Jednosmerni vezovi nisu izrađeni ni po jednom standardu pa je nužno pre njihovog korišćenja proveriti da li su sličnih karakteristika kao i standardizovane trake.
Slika 21. Traka s mehanizmom za zatezanje.
Kada se koriste tkanine od poliestera, poliamida ili polipropilena treba voditi računa o tome da one menjaju svojstva u različitim uslovima. Poliester gubi na jačini kada je vlažan, izuzetno je otporan na kiselinu umerene jačine, ali ga alkalija može oštetiti. Poliamid može da izgubi do 15% jačine kada je vlažan, izuzetno je otporan na alkalije, ali ga kiseline umerene jačine mogu oštetiti. Polipropilen je koristan kada se traži otpornost na hemikalije. Trake od poliestera su dostupne u raznim veličinama, a njihove karakteristike, prema standardu SRPS EN 12195-2, moraju da budu jasno istaknute.
Pre upotrebe trake s mehanizmom za zatezanje, potrebno je proveriti da metalni delovi kaiša nisu korodirali ili oštećeni, da tkanina nije isečena ili iskrzana i da su svi šavovi u dobrom stanju. Ukoliko se nađu oštećenja, potrebno je potražiti savet od proizvođača ili dobavljača. Trake od poliestera za višekratnu upotrebu, širine 50 mm, kapaciteta od 2 000 daN, obično se upotrebljavaju na teškim teretnim vozilima. Maksimalno izduženje je 7% LC kapaciteta. Sredstva za vezivanje sa kapacitetom do 20 000 daN koriste se pri prevozu teških mašina.
3.2.8. Vezivanje lancima
Lanci koji se koriste za obezbeđivanje tereta moraju da odgovaraju teretu koji se prevozi u skladu sa standardom SRPS EN 12195-3 kojim je određena jačina lanca, tj. debljina karika i kvalitet metala od kojeg su izrađeni.
Slika 22. Bager dijagonalno privezan lancima.
Lanci se nikad ne koriste kada su u čvoru ili kada su povezani tankim žičanim ekserima ili šrafovima. Lanci i ivice tereta se moraju zaštititi od guljenja i oštećenja korišćenjem zaštitnih navlaka i/ili zaštite koja se stavlja na uglove. Lanci moraju biti zamenjeni ako su naprsli, izduženi više od 3%, izlizani više od 10% nominalnog prečnika i vidljivo deformisani, kao i ako njihovi vezni delovi i mehanizmi za zatezanje imaju deformacije, rascepe, izražene znake pohabanosti i korozije.
Sve spojne karike u lancu se moraju pregledati pre upotrebe. Lanci treba da se koriste samo zajedno sa odgovarajućim mehanizmima za zatezanje i zatezačima sa L/D navojem uz bezbedno opterećenje koje odgovara lancima.
3.2.9. Vezivanje sajlama
Čelične sajle treba upotrebljavati u sličnim situacijama kao i lance. Jednoslojne žice nikada ne treba upotrebljavati za vezivanje tereta jer se ne može lako proceniti njihova upotrebljivost.
Jačina sajle se smanjuje ako se savije preko ivice tereta, zavisno od prečnika savijanja. Prečnik savijanja mora da bude šest puta veći od prečnika sajle da bi sajla zadržala svoju punu mehaničku izdržljivost. Pri korišćenju sajle treba znati da se na manjem prečniku savijanja jačina smanjuje za 10% za svaku jedinicu manju od 6 (npr. ako je prečnik savijanja četiri puta veći od prečnika sajle, jačina sajle se smanjuje za 20%; rezidualna jačina predstavlja 80% nominalne vrednosti). U svakom slučaju, potrebno je uzeti u obzir da sajla koja ide preko oštre ivice zadržava samo 25% svoje jačine.
Dodatno, ušice na sajlama se moraju stegnuti s najmanje četiri stege (proporcionalno smanjenju stega smanjuje se jačina sajle). Otvoreni kraj ušica uvek mora stajati nasuprot šrafova. Sajlu treba stegnuti do polovine njenog prečnika.
Sajle i pljosnate sajle, kao i sve vezne komponente, kvalifikovana lica moraju redovno pregledati. Oštećenjem se smatraju:
1) lokalizovan prekid; smanjenje zbog istrošenosti prečnika prstena više od 5%;
2) oštećenje metalnog prstena ili spoja;
3) vidljivi prekidi više od četiri niti žice na dužini od 3 d, više od šest niti na dužini od 6 d ili više od 16 niti na dužini od 30 d (d = prečnik žice);
4) velika pohabanost ili istrošenost sajle na više od 10% nominalnog prečnika (srednja vrednost dve mere pod pravim uglom);
5) ugnječenje sajle za više od 15%, mane i zamršenja;
6) ako su spojni delovi i mehanizmi za zatezanje deformisani, pocepani, izraženo pohabani ili imaju znake korozije;
7) ako su vidljivi defekti na "čeljustima" čekrka.
Sajle čije su niti pokidane ne smeju se koristiti. Sajle se mogu koristiti samo na temperaturama od -40°C do +100°C. Na temepraturama ispod 0°C, mora se pronaći i ukloniti led na kočnicama i zatezanom mehanizmu (vitlo, dizalica). Treba paziti da se sajle ne oštete oštrim ivicama tereta.
3.2.10. Zatezač sa L/D navojem
Zatezači sa L/D navojem najčešće se koriste za lance i sajle (standard SRPS EN 12195-4) sa štitnicima na svim ušicama i najmanje tri ili četiri posebna stezača sa U-vijkom sa svake strane koji su u skladu sa standardom SRPS EN 13411-5. Oni moraju biti pritegnuti i tako postavljeni da se izbegne njihovo savijanje.
3.2.11. Mreže ili cerade sa sredstvima za vezivanje
Za obezbeđivanje ili zadržavanje nekih vrsta tereta mogu se koristiti mreže izrađene od traka od tvrde tkanine, užadi od prirodnih ili veštačkih vlakana ili čelične žice. Mreže od tvrde tkanine obično se koriste za pregrađivanje tovarnog prostora. Mreže od kanapa ili od užadi mogu se koristiti za pričvršćivanje tereta za palete ili direktno za vozilo kao osnovni način pričvršćivanja.
Slabije mreže se mogu koristiti za pokrivanje otvorenih vozila i "skip" kontejnera ako za teret nije potrebna cerada. Metalni delovi mreža ne smeju biti korodirani niti oštećeni, tkanina ne sme biti zasečena i svi šavovi moraju biti u dobrom stanju. Mreže od užadi i kanapa potrebno je proveriti jer ne smeju biti nigde isečene niti smeju imati druga oštećenja vlakna. Ukoliko su neophodne popravke mreže, treba da ih izvrši stručno lice. Otvori na mreži moraju biti manji od najmanjeg dela tereta.
Umesto mreže može se koristiti cerada sa sredstvima za vezivanje.
3.2.12. Užad
Ne treba koristiti užad kao sredstva za obezbeđivanje tereta osim u određenim situacija kada je nužno da budu od polipropilena ili poliestera.
Užad od poliamida (najlona) ne treba koristiti za obezbeđenje tereta jer se rasteže pod teretom, kao ni užad od agave ili od konoplje jer se njihova jačina umanjuje kada se navlaže. Užad treba da bude izrađena od tri struke konopca i mora imati nominalni prečnik najmanje 10 mm.
Krajevi užadi moraju da budu spleteni ili na neki drugi način obrađeni da se ne bi raspleli. Užad se bira prema maksimalnoj sili koja će se primeniti prilikom svakog vezivanja koju je naznačio proizvođač. Čvorovi ili oštri pregibi smanjuju jačinu užeta. Vlažna užad se mora uvek osušiti prirodnim putem.
3.2.13. Čelične trake
Čelične trake nikad ne treba koristiti za obezbeđivanje tereta na otvorenoj platformi.
3.2.14. Vodoravne prečke u bočnim zidovima na koje se kače ručke i sredstva za vezivanje
Bočni zidovi mogu imati vodoravne prečke sa otvorima za pričvršćivanje koji su napravljeni tako da izdrži opterećenje od dve tone u uzdužnom smeru.
Sredstva za vezivanje i ručke sa odgovarajućim završecima mogu se koristiti kada je potrebno brzo i efikasno blokirati teret, naročito kada je potrebno obezbediti preostala koleta posle delimičnog istovara, pri čemu je nužno uvek voditi računa o tome da teret ne bude koncentrisan u blizini tačaka fiksiranja.
Slika 23. Vodoravne prečke u bočnim zidovima na koje se kače ručke i sredstva za vezivanje.
3.2.15. Daske za blokiranje
Daske za blokiranje se često koriste za pričvršćivanje tereta za zadnji deo, pogotovo kada su vozila delimično natovarena. Postavljaju se na uzdužne letve ili na obarajuće stranice prikolice s bočnim ceradama ili "rešetkaste" prikolice, obavezno u skladu sa naznačenim maksimalnim kapacitetom opterećenja, koje najčešće iznosi do 350 daN ako su postavljene na drvene letve, odnosno do 220 daN ako su postavljene na aluminijumske letve.
Slika 24. Daske za blokiranje.
Teretni kontejneri, kao što su ISO kontejneri, izmenjivi transportni sudovi i dr., mase iznad 5,5 tona mogu se prevoziti samo vozilima koja imaju "okretne" brave. Ako su te brave aktivirane i zaključane, kontejner je obezbeđen i nije potrebno da se dodatno pričvršćuje. "Okretne" brave se moraju održavati u ispravnom stanju i potrebne su najmanje četiri za svaki kontejner koji se prevozi (SRPS ISO 1161 daje specifikacije za ugaona ojačanja za teretne ISO kontejnere serije 1).
U najvećem broju slučajeva vozila se proizvode sa ugrađenim "okretnim" bravama, a ako se ugrađuju naknadno, mora se promeniti konstrukcija u skladu sa uputstvom proizvođača. "Okretne" brave je potrebno redovno pregledati jer se smeju upotrebljavati ako su ispravne, nepohabane i neoštećene. Posebnu pažnju treba obratiti na mehanizam za zaključavanje koji treba da spreči pomeranje ručke tokom puta.
3.4. Kombinovanje načina pričvršćivanja tereta
Da bi teret bio pravilno obezbeđen, najčešće je potrebno kombinovati dva ili više načina pričvršćivanja, npr. vezivanje gornjeg dela tereta kombinovati s podnim blokiranjem. Kada se kombinuju različiti načini pričvršćivanja tereta, mora se pripaziti da sile pričvršćivanja deluju istovremeno, a ne jedna za drugom.
3.5.1. Podloga protiv klizanja
Podloga i odstojnici izrađeni od hrapavog materijala mogu se koristiti za povećanje trenja između platforme i tereta, kao i između slojeva tereta. Postoje razne vrste materijala koje stvaraju visoko trenje, kao što su tepisi, gumeni podmetači i hartija presvučena hrapavim materijalom. Koriste se uporedo s drugim načinima obezbeđivanja tereta. Podloga mora stvarati trenje i imati jačinu i debljinu u skladu sa teretom (težina, površina...) i klimatskim uslovima (temperatura, vlažnost…) koji su mogući tokom prevoza.
Upotrebom hrapavih materijala koji sprečavaju klizanje tereta smanjuje se broj potrebnih vezova. Podloga (najčešće se koristi u delovima kvadratnog oblika, isečena na trake dužine od 5 do 20 m i širine 150, 200 ili 250 mm, debljine od 3 do 10 mm) ako se pažljivo upotrebljava može se koristiti do 10 puta, ali ne može se koristiti ako se umasti jer tada nema svoju funkciju. Teret se mora spustiti na podlogu pri utovaru, a ne vući ili gurati da se podloga ne bi zgužvala kada takođe nema svoju funkciju.
3.5.2. "Daske za hodanje"
Odstojne daske, tzv. daske za hodanje koriste se kao stabilizatori za slojeve tereta. Obično je to šperploča debljine oko 20 mm ili ostaci sečene drvene građe. Daske se stavljaju između slojeva tereta. Odstojne daske su pogotovo korisne kada su uspravni redovi utovareni u više slojeva.
Standardne veličine i težine su:
1) 21 x 600 x 2400 mm, oko 20 daN;
2) 21 x 1200 x 1200 mm, oko 20 daN;
3) 21 x 1200 x 2400 mm, oko 40 daN.
Slika 25. "Daska za hodanje".
3.5.3. Drveni podmetači
Teret s velikim brojem redova i slojeva, kao što je drvena građa, često se mora stabilizovati izradom krstaste blokade. Drveni podmetači s kvadratnim poprečnim profilom nisu podesni jer se mogu okrenuti tokom rada. Odnos širine/visine poprečnog preseka mora biti najmanje 2 : 1.
3.5.4. Materijali za zamotavanje koji se skupljaju ili rastežu
Mala koleta se mogu lako i efikasno pričvrstiti za palete korišćenjem rastegljivog materijala za zamotavanje, a da bi ta celina bila tvrđa, potrebno ju je više puta zamotati.
Kada se koriste materijali za zamotavanje koji se skupljaju, na zamotanu paletu se stavlja plastični poklopac koji je potrebno ugrejati kako bi se plastika skupila i time učvrstila teret.
Paleta se može smatrati stabilnom CTU ako može da izdrži nakrivljenje pod uglom od najmanje 26°, a da pri tome ne promeni značajno oblik. Materijali za zamotavanje ne koriste se za obezbeđivanje teškog tereta u paletama ili tereta sa oštrim ivicama koji ga mogu oštetiti.
Slika 26. Zamotavanje tereta.
3.5.5. Čelične ili plastične trake
Čelične ili plastične trake podesne su za vezivanje teškog i tvrdog tereta (npr. proizvodi od gvožđa i čelika) za palete. Njima su potrebni posebni zatezači i one se ne mogu dotezati. Čelične trake za jednokratnu upotrebu (zbog jednosmernog funkcionisanja) mogu se koristiti za pričvršćivanje tereta za palete. Palete i teret se moraju dodatno pričvrstiti za vozilo, bilo blokiranjem, bilo vezivanjem.
Trake za jednokratnu upotrebu nisu podesne za pričvršćivanje tereta direktno za vozilo jer sile zatezanja mogu tokom prevoza da se prenesu na sredstva za učvršćivanje i plombe čime uklanjanje tih traka postaje rizično. Čelične trake koje su presečene i pale odmah treba pokupiti kako se neko ne bi njima posekao i spotakao o njih. Ako se trake od tvrde tkanine koriste za obezbeđivanje tereta vezanog čeličnim trakama, mora se obratiti pažnja kako čelične trake ne bi zasekle trake od tvrde tkanine.
Ako se prevozi teret u otvorenim prikolicama, ne treba upotrebljavati čelične trake jer slobodni krajevi traka mogu da vire sa bočnih strana vozila tokom prevoza i izazovu povrede.
3.5.6. Ugaonici
Potporni ugaonici su konstruisani tako da se ne uvijaju i da stalno imaju pravi ugao. Koriste se za raspodelu sila sa gornjih vezova na teret, a mogu biti od drveta, aluminijuma ili sličnog materijala dovoljne snage.
Slika 27. Ugaonik.
3.5.7. Sintetički zaštitnici za trake od tvrde tkanine
Sintetički zaštitnici za trake od tvrde tkanine se stavljaju između tereta i traka kada postoji rizik od oštećenja traka. Zaštitnici se prave od raznih materijala, npr. od poliestera i poliuretana, i to kao crevo ili kao navlaka.
Slika 28. Zaštitnik za trake od tvrde tkanine.
3.5.8. Ivična zaštita za sprečavanje štete na teretu i opremi za vezivanje
Ivična zaštita od drveta, plastike, lake legure metala ili drugih odgovarajućih materijala koristi se za preraspodelu veznih sila kako bi se sprečilo da se vezovi useku u teret, kao i za vezivanje kratkih krajeva. Ugaonici daju istu ili bolju zaštitu, ali su tvrdi, pa raspodeljuju silu sa sredstava za vezivanje te je izuzetno važno da ivična zaštita pravi minimalno trenje na površini tkanine kako bi trake lako mogle da klize i raspodeljuju silu vezivanja. S druge strane, u nekim slučajevima je dobro koristiti ivičnu zaštitu sa visokim trenjem da bi se smanjio rizik od prevrtanja.
Slika 29. Ivična zaštita.
3.5.9. Zaštitni odstojnici
Ako oštre ivice mogu da nanesu štetu teretu, treba ih zaštititi nekim zaštitnim materijalom.
Slika 30. Zaštitni odstojnici.
3.5.10. Nazupčene pločice
Dvostrane nazupčene pločice mogu se koristiti za spajanje raznih slojeva u istom redu tereta umesto pokrivke za naslagani teret. Nazupčenih pločica ima u raznim veličinama i mogu se koristiti samo s mekanim materijalima kako bi u potpunosti ušle u materijal.
Pošto se nazupčene pločice ne vide od tereta koji ih prekrije, njihovo dejstvo se ne može kontrolisati. Nazupčene pločice mogu da oštete platformu kao i teret, pa je bolje umesto njih upotrebiti podlogu protiv klizanja. One se ne smeju koristiti kada se prevozi opasan teret. Nazupčene pločice su obično okrugle, prečnika 48, 62 ili 75 mm (95 mm se retko koristi).
Slika 31. Nazupčene pločice.
Za nazupčene pločice ne postoje standardi. Moraju se koristiti najmanje dve nazupčene pločice i potrebno je najmanje 180 daN za svaku da bi ušla u drvo.
4. Izračunavanje potrebnog broja sredstava za vezivanje
Ako se sredstva za vezivanje koriste za sprečavanje klizanja i prevrtanja, potrebno je odvojeno izračunati broj sredstava za vezivanje kojima se sprečava klizanje i broj sredstava za vezivanje kojima se sprečava prevrtanje. Veći dobijeni rezultat je minimalni broj sredstava za vezivanje koji je potreban. Ako se teret naslanja na prednju stranicu prikolice, težina tereta se može smanjiti za kompenzaciju prednje stranice prilikom izračunavanja broja sredstava za vezivanje koji je potreban za sprečavanje klizanja.
Detaljan način izračunavanja potrebnog broja sredstava za vezivanje utvrđen je u IMO/ILO/UNECE Uputstvu za pakovanje CTU, kao i u standardu SRPS EN 12195.
5. Pregled tokom vožnje / višestruki istovar
Obezbeđenost teret treba redovno kontrolisati tokom prevoza , prvi put već posle nekoliko kilometara na mestu na kome je moguće bezbedno zaustavljanje, kao i svaki put posle naglog kočenja ili neke druge vanredne situacije u vožnji, kao i nakon dopunskog utovara ili istovara. Kada se teret utovaruje ili istovaruje, neophodno je ponovo pričvrstiti ostatak tereta sredstvima za vezivanje ili šipkama za blokiranje, čiji broj mora da odgovara teretu koji se obezbeđuje.
6. Standardni i polustandardni teret (geometrijski oblici)
Pošto postoji veliki broj različitog tereta, vozila i uslova pod kojima se teret prevozi, za određeni teret su dozvoljeni načini obezbeđivanja koji nisu navedeni pod uslovom da pružaju jednaku obezbeđenost tereta.
6.1. Rolne, burad ili teret cilindričnog oblika
Krute rolne, burad i cilindrični tvrdi teret mogu se slagati tako da se između njih obrazuju uspravne praznine (kada je potrebno zaštititi i sačuvati površinu i cilindrični oblik, npr. papirne rolne) ili vodoravne praznine tako da ose tereta budu poprečne preko vozila, da bi se eventualno kotrljanje, koje treba preduprediti visokim klinovima za blokiranje ili klinastim ležajevima, odvijalo u smeru napred-nazad.
Kada se obezbeđuju cilindrični predmeti, treba razmišljati o njihovom bezbednom istovaru. Upotreba zašiljenih klinova povećava bezbednost i kontrolisanost utovara i istovara.
Slika 32. Papirne rolne u dva sloja i dva reda, s nepotpunim gornjim slojem, utovarene na ravnu platformu s bočnim stranicama (1 i 3 - vezivanje s gornje strane, 2 - materijal za popunjavanje, 4 - blokiranje pločom, 5 - ugaonici).
U datom primeru, gornji sloj je obezbeđen sa bočnih strana i blokiran pločama napred i nazad kako ne bi došlo do trenja (4). Mogu se primeniti drugi vidovi blokiranja pragovima. Teret ne ispunjava celu širinu platforme. Ugao između vezivanja s gornje strane i platforme je veći od 60°. Blokada koja se po potrebi postavlja sa zadnje strane napravljena je od materijala za popunjavanje (2). Za efikasnu raspodelu veznih sila, između odeljaka za terete koriste se ugaonici (5).
Slika 33. Velika burad poređana u dva sloja i četiri uzdužna reda.
U datom primeru, gornji sloj je nepotpun i teret je naslagan u kontejner ili furgon (1 - materijal za popunjavanje, 2 - kružno vezivanje, 3 - podni materijal). Teret zauzima celu širinu kontejnera. Punjenje (1) ili blokiranje podupiračima onemogućava kretanje nazad. Vodoravno kružno vezivanje (2) koristi se da bi se smanjio rizik od prevrtanja tereta. Podni materijal (3) blokira ploče kako se burad u gornjem sloju ne bi pomerala napred-nazad.
Pošto se poslednjih godina veoma povećala upotreba buradi i bačvi posebnih oblika i veličina, napravljenih od plastike umesto metala, potrebno je pri utovaru, obezbeđivanju takvog tereta i oblaganju voditi računa o tome da su plastične površine klizave, posebno kada su mokre, kao i da se plastika može deformisati pod pritiskom.
Kutije, kao i drugi teret, moraju biti obezbeđene tako da se ne mogu pomerati, stoga ih treba povezati i utovarati do iste visine u istom redu (odeljak za utovar). Veličina i težina svakog odeljka mora biti uzeta u obzir pri pravljenju proračuna za obezbeđivanje tereta kako bi se predupredilo klizanje i prevrtanje. Ako visina tereta premašuje visinu bočnih stranica, a ugaonici nisu upotrebljeni, svaki deo tereta mora imati po jedan vez.
6.5.1. Džakovi
Džakovi su obično mekan teret i stoga moraju imati potporu, posebno ako prednje, zadnje i bočne stranice ne mogu biti upotrebljene kao blokada. Materijal za popunjavanje, daske, "daske za hodanje", ugaonici mogu se upotrebiti za blokiranje.
6.5.2. Bale i veliki džakovi
Obezbeđivanje bala je slično obezbeđivanju džakova. Razlika je u tome što roba koja se prevozi u balama (otpadni papir, seno, tkanina itd.) može biti nedovoljno obezbeđena u svojoj ambalaži i što postoji mogućnost da se deo tereta raspe, stoga ceo teret treba da bude pokriven nakon što je obezbeđen.
Slika 34. Bale u dva sloja i najviše tri reda, gornji niz nepotpun, poslagan na otvorenoj platformi za utovar i učvršćen bočnim stranicama (1 i 3 - vezivanje s gornje strane, 2 - materijal za popunjavanje, 4 - ugao, 5 i 6 - daske, 7 - "daske za hodanje", 8 - ugaonik).
U datom primeru, teret popunjava celu širinu platforme. Ako teret u gornjem sloju nije blizu prednje stranice, potrebno je blokirati ga ugaonom trakom (4) i drvenom građom (5). U nekim slučajevima neophodno je blokiranje materijalom za punjenje (2) i/ili ugaonom trakom (4) i/ili građom (6). Ako postoji rizik da se vezovi olabave, potrebno je postaviti ugaonike (8). U suprotnom, za učvršćivanje se moraju koristiti "daske za hodanje" (7).
6.6. Palete i palete s točkovima
6.6.1. "Euro" palete
Ako su kutije tereta utovarene na "euro" paletu (koja je obično od drveta i standardnih dimenzija 800 x 1 200 x 150 mm) veličine palete ili manje od palete, paleta predstavlja nosač tereta sličan platformi bez bočnih stranica, pa ih treba vezati kako bi se predupredilo klizanje ili prevrtanje tereta. Trenje između površine tereta i palete važan je činilac proračuna koji se tiču obezbeđivanja tereta za koji se uzima u obzir odnos visine, širine i težine natovarenih paleta.
Bilo koji način obezbeđivanja natovarenih paleta, npr. vezivanje, zamotavanje materijalom koji se skuplja itd., može se koristiti ako teret na paleti može da izdrži bočno naginjanje pod uglom od najmanje 26° a da se pri tome ne izobliči.
Slika 35. Teret pričvršćen za "euro" paletu.
6.6.2. Paleta sa točkićima
Palete sa stranicama obično se koriste za prevoz hrane koje se obezbeđuju blokiranjem ili na drugi način.
Slika 36. Paleta s točkićima, bočnom potporom i utegama.
Ako se prevoze metalne ploče ili limovi različitih veličina, treba ih utovariti na vrh i na prednji deo vozila uz prednju stranicu ili neku drugu pregradu kako ne bi skliznuli napred.
Nauljene ravne limove treba poređati jedan uz drugi i smislu bezbednosti treba ih tretirati kao i kutije. Ako se ravni limovi utovaruju na palete, moraju biti pričvršćeni za njih na odgovarajući način.
Za teret visoke gustine kao što su limovi ili ploče utovareni na ravnu platformu s bočnim stubićima, kao u sledećem primeru, posebno je važno razmotriti raspored opterećenja.
Slika 37. Prednji odeljak blokiran uz prednji zid (1 - vezivanje sa gornje strane, 2 - zaštita od habanja, 3 - materijali za popunjavanje).
Ako teret nije naslagan uz prednju stranicu koja ga sprečava da se pomera napred, neophodno je blokirati ga materijalom za popunjavanje ili podnom blokadom, a po potrebi i njegov zadnji deo materijalom za popunjavanje ili podupiračima. Ploče se postavljaju na platformu u jedan ili više odeljaka za teret i stavljaju centralno. Prostor između odeljaka za teret blokira se odgovarajućim materijalom za popunjavanje (3). Zaštita od habanja (2) postavlja se između traka i tereta. Ako teret ne zauzima prostor do bočnih uspravnih stubića, blokira se odgovarajućim materijalom za popunjavanje. Ako zadnji odeljak nije blokiran ka napred, neophodno ga je dodatno vezati. Ravan lim ne treba prevoziti na utovarnim platformama koje nemaju stubiće ili bočne stranice.
Duge profile treba prevoziti utovarene duž vozila. Pošto mogu lako probiti prednju stranicu ili kabinu vozača ako nisu pričvršćeni, nužno je da vozilo bude natovareno i obezbeđeno tako da teret predstavlja celinu, kako nijedan njegov deo ne može zasebno da se pomera. Ako veliki deo tereta visi sa zadnje strane, to prouzrokuje problem u smislu raspodele težine, što izaziva nestabilnost, nemogućnost upravljanja i kočenja usled nedovoljnog opterećenja prednje osovine.
Teret mora uvek biti vezan lancima ili tvrdom tkaninom koje treba pričvrstiti za vozilo na odgovarajućim mestima za vezivanje. Vezivanje preko gornjeg dela ili vezivanje u petlju omogućava da se teret na odgovarajući način bočno pričvrsti, a samo trenje sprečava kretanje tereta napred. Trenje koje sprečava uzdužno pomeranje tereta i postiže se određenim brojem vezova, uz koje je nužno primeniti i dodatne mere uzdužnog pričvršćivanja, kao što je blokiranje ili vezivanje oprugama.
Da bi teret bio uzdužno pričvršćen, treba da bude u dodiru sa prednjom ili zadnjom stranicom ili pravilno obezbeđen pomoću prepreke. Visina tereta ne sme da premašuje visinu prednje stranice i moraju da se koriste uspravni stubići ili bočni podmeci koji su visoki najmanje koliko i teret kako bi pružili dodatni bočni otpor i omogućili bezbedan istovar tereta.
Ako se koleta slažu jedno na drugo, teža treba staviti na dno, a lakša na vrh. Nijedan sloj tereta ne sme biti veći od onog koji se nalazi ispod njega.
Grede ili slične profile treba slagati na klinaste ležajeve i obezbediti vezivanjem u petlju trakama od tvrde tkanine.
Za teret koji nije poređan uz prednju ili uz zadnju stranicu, neophodna je prepreka u obliku materijala za popunjavanje ili podupirača kako bi se sprečilo njegovo pomeranje napred, odnosno nazad.
Vezivanje u petlju se vrši oko tereta (1). Cilindri se postavljaju na klinaste ležajeve (2).
Slika 38. Utovar greda ili sličnih profila (1 - vezivanje u petlju, 2 - klinasti ležaj).
Kalem može biti ili pojedinačni namotaj ili više povezanih namotaja poređanih tako da šupljine (označene terminima "vodoravne šupljine" i "uspravne šupljine" u skladu s pravcem kojim se protežu) formiraju cilindričnu jedinicu.
Da se kalemovi tokom prevoza ne bi oštetili i odvojili, pre utovara treba pregledati poveze i pakovanja. Ako se kalemovi povezuju s paletama, povez mora da bude dovoljno jak da se ne odvoje tokom utovara i istovara i tako privezani kao celina moraju biti pričvršćeni za vozilo tokom prevoza jer nije dovoljno obezbediti samo paletu.
Teške kalemove lima treba tovariti na klinaste ležajeve i obezbediti vezivanjem u petlju trakama od tvrdog tkanja.
6.10.1. Kalemovi širokog lima sa "vodoravnim šupljinama"
Kada se prevoze kalemovi s "vodoravnim šupljinama", vozila treba da imaju nosače kalemova (klinaste ležajeve) na platformi za utovar. Pošto se bez dodatnog obezbeđenja kalemovi pomeraju tokom prevoza, mora se upotrebiti odgovarajući broj vezova kako bi se teret fiksirao. Ako vozilo nije specijalizovano za prevoz kalemova, moraju se upakovati na paletama s klinastim ležajevima.
Ako se prevoze teški kalemovi lima na ravnoj platformi bez bočnih stranica i velike gustine kao što je u sledećem primeru, nužno je imati na umu raspored opterećenja.
Kalemovi lima na klinastom ležaju (2) blokirani u svim pravcima vezivanjem u petlju (1). Ugaonici (3) su postavljeni sa svih strana.
Slike 39. Kalemovi (1 - vezivanje u petlju, 2 - klinasti ležaj, 3 - ugaonik).
Kalemovi moraju biti bezbedno spojeni za podlogu najmanje s dve trake od tvrde tkanine ili odgovarajućim čeličnim trakama. Vezovi moraju biti u dodiru sa površinom kalema i klinovima od mekog drveta.
Ako nije upotrebljen nosač kalemova, kalemovi ili jedinice kalema i podloge treba vezati za vozilo lancima ili trakama od tvrde tkanine koje imaju mehanizam za zatezanje. Prilikom obezbeđivanja tereta, svaki red kalemova mora se zasebno tretirati i svaki mora biti uvezan.
6.10.2. Kalemovi širokog lima sa "uspravnom šupljinom"
Slika 40. Kalemovi širokog lima sa "uspravnom šupljinom"
Kalemovi sa "uspravnim šupljinama" natovareni na platforme vozila predstavljaju teret koji je najteže obezbediti. Na sledećoj slici prikazan je takav teret pričvršćen na odgovarajući način lancima ili trakama od tvrde tkanine u obliku krsta kako bi se obezbedio veliki prečnik grupe kalemova sa "uspravnom šupljinom". Stavljaju se na središnju liniju vozila, a krstasti sistem na vrh kalema s ventilima postavljenim u šupljine. Krstasti sistem treba postaviti sa otvorenim kanalom duž linije vozila kako bi se omogućilo uobičajeno pričvršćivanje lancima. Vezove treba prikačiti za mesta određena za pričvršćivanje i zategnuti ih na utvrđen način.
Kalemovi sa "uspravnim šupljinama" mogu se obezbediti bez upotrebe opisane spojnice, ali u tom slučaju trake ili lanci moraju biti pažljivo postavljeni kako bi se u potpunosti onemogućilo pomeranje tereta. Kalemovi su gust teret relativno male zapremine, pa je potrebno da na vozilu postoji veliki broj jakih mesta za pričvršćivanje kako bi se obezbedilo mesto za mehanizam za zatezanje.
Za guste kalemove posebno je važno uzeti u obzir raspored opterećenja.
Lakši kalemovi mogu da se pakuju na palete i takve jedinice treba tretirati u skladu sa uputstvima datim za obezbeđivanje kalemova s "vodoravnim šupljinama" koji se pakuju na palete.
Slika 41. Uvezani kalemovi.
6.11. Namotaji žice, štapovi i šipke
Namotaje žice, štapove i šipke treba grupisati u čvrste rolne i složiti po platformi kao što je prikazano na sledećoj slici, tako da razmak između tereta i ivice platforme bude oko 10 cm.
Prednje i zadnje rolne koje čine prvi sloj treba poslagati gusto uz prednji i zadnji zid. Ostale rolne u prvom sloju tereta moraju se ravnomerno rasporediti između prednjih i zadnjih rolni, paralelno s njima. Prazan prostor između rolni ne sme biti veći od polovine poluprečnika rolne.
Zaustavne ploče dimenzija oko 50 x 50 mm treba postaviti preko i ispod rolni da se ne bi pomerile kada se utovare gornje rolne i postave u šupljine u nižem sloju.
Kružni vezovi se zatežu između slojeva tako da donji sloj predstavlja čvrstu blokadu gornjem sloju, kao što je prikazano na sledećoj slici:
Trake vezane u petlju (1) treba provući između rolni u prvom sloju i zategnuti tako da pružaju viseću blokadu sa obe strane donjeg sloja rolni. Gornji sloj treba blokirati kružnim vezivanjem (2). Čelične žice (nisu isto što i čelične trake koje se koriste za druge načine obezbeđivanja tereta), potrebno je vezati u petlju da bi se blokirao teret s bočnih strana (1).
Slika 42. Dva reda rolni poslaganih na platformu kontejnera sa zadnjim zidovima.(1 - vezivanje u petlju, 2 - kružno vezivanje).
Velike CTU i odlivci moraju da budu obezbeđeni i lancima i odgovarajućim napravama za blokiranje.
Slika 43. Velika CTU obezbeđena vezivanjem u petlju i blokadom na platformi bez bočnih stranica (1 - priključci za vezivanje, 2 - vezivanje u petlju, 3 - drvena podloga, 4 - podupirači koji onemogućavaju kretanje tereta napred, 5 - podupirači koji onemogućavaju kretanje tereta nazad, 6 - drvene šapice, 7 - zadnji podupirači).
Koleto je postavljeno na drveno postolje na platformi bez bočnih stranica. Koleto je obezbeđeno sa bočnih strana vezivanjem u petlju (2). Koleto je obezbeđeno podupiračima (4) i (5), drvenim šapicama (6), kao i zadnjim podupiračama (7). Koleto se postavlja na drveno postolje (3) i obezbeđuje sa bočnih strana lancima vezanim u petlju (2). Koleto se uzdužno obezbeđuje podupiračima za blokiranje s prednje (4) i sa zadnje strane (5). Da bi se teret efikasno blokirao, podupirači za blokiranje moraju biti podignuti pomoću drvenih šapica (6), a daske (odstojnici) tada su ukošene.
Podupirač za dvostruko blokiranje se primenjuje, kao što je prikazano, kada se dve zadnje i/ili prednje noseće grede karoserije s ravnom platformom koriste da absorbuju silu koja deluje na prednju ili zadnju stranicu. Ako su prednji ili zadnji deo (zadnja stranica, zadnji zid ili vrata) napravljeni tako da absorbuju sile koje deluju uzdužno, a koje se ravnomerno raspoređuju celom širinom utovarne platforme, mora biti primenjen trostruki (koji ima tri odstojne daske) podupirač za blokiranje. Podupirači za blokiranje moraju biti pričvršćeni bočno, osim kada platforma ima bočne stranice a daske prekrivaju celu širinu platforme.
Kada je u pitanju teret velike gustine, nužno je obratiti pažnju na raspoređivanje opterećenja.
Slika 44. Obezbeđivanje tereta dvostranom blokadom, vezivanjem s gornje strane i podupiračima za blokiranje na ravnoj platformi bez bočnih stranica (1 - vezivanje sa gornje strane, 2 - dvostrane blokade za bočno blokiranje, 3 - materijal podloge, 4 - podupirači koji onemogućavaju kretanje tereta napred, 5 - podupirači koji onemogućavaju kretanje tereta nazad, 6 - drvene šapice, 7 - drveni klinovi, 8 - unakrsno postavljene daske, 9 - zadnji podupirači).
Koleto je postavljeno na dve bočne podloge za dvostrano blokiranje (2) koje s vezivanjem s gornje strane (1) obezbeđuje paket s bočnih strana.
Teret se uzdužno obezbeđuje podupiračima za blokiranje (4) i (5), drvenim šapicama (6), kao i zadnjim podupiračima (9). Koleto je postavljeno na dve dvostrane blokade (2) s postoljem (3) i zadnjim drvenim klinovima (7) i unakrsno postavljenim daskama (8) koje prenose bočne sile na ivicu platforme. Osnova treba da bude oko 5 mm viša od unakrsno postavljenih dasaka (napravljenih od čelika) kako bi se izbegao kontakt čelika sa čelikom. Svaka strana mora biti odgovarajuće snage, po mogućstvu u granicama prihvatljive bezbednosti.
Pretpostavlja se da i koleto i ivica platforme mogu da izdrže opterećenja na visokim tačkama. U suprotnom, broj dvostranih blokada mora biti povećan, čime bi se srazmerno smanjila sila. Ako se primenjuju više od dve dvostrane blokade, svi podložni slojevi tereta moraju biti fiksirani uzdužno pošto se ne može predvideti statičko opterećenje kada se koriste tri ili više od tri dvostrane blokade (teret bi mogao da leži samo na nekim od postavljenih dvostranih blokada). Koleto se obezbeđuje dužinski podupiračima za blokiranje njegovog pomeranja napred (4) i nazad (5), koji su predviđeni za određene sile pritiska. Zadnji podupirači (9) sa spojevima na platformi, moraju biti odgovarajuće snage.
Slika 45. Četvorodelno krstasto vezivanje na prikolici za prevoz mašina (1 - vezovi, 2 - materijal podloge, 3 - podupirač za blokiranje kretanja tereta napred, 4 - klinaste podloške za vozila).
Koleto je obezbeđeno i blokirano vezivanjem (1). Teret se može obezbediti spreda podupiračima za blokiranje (slika 45, A, tačka 3) ili klinastim podloškama za vozila (slika 45, B, tačka 4) kako bi se smanjilo zatezanje vezova.
Veliki odeljak za teret koji je prikazan na prethodnoj slici, može se postaviti samo direktno na ravnu platformu ako je jedna od površina koje se dodiruju napravljena od drveta ili materijala koji stvara jednako trenje. Ako postoji bilo kakva mogućnost da se metal dodiruje s metalom, mora se postaviti "daska za hodanje" između tereta i platforme. Četiri veza (1) od lanaca ili drugih odgovarajućih sredstava za vezivanje stavljaju se simetrično, bočno i uzdužno između priključaka na koletu i ivica platforme. Ako su koleta teška, napred ih treba blokirati podupiračima za blokiranje (slika 45, A, tačka 3) ili klinastom podloškom za vozilo (slika 45, B, tačka 4).
Viseći teret, npr. meso, mora biti pravilno obezbeđen da se ne bi ljuljao ili pomerao na drugi neprihvatljiv način kojim mu se pomera težište, što može onemogućiti upravljanje vozilom i izazvati njegovo prevrtanje (neobezbeđen viseći teret počinje da se ljulja uzdužno pri ubrzanju ili usporavanju kretanja vozila i nastavlja da se ljulja u istom pravcu i kada vozilo promeni pravac).
Slika 46. Ljuljanje visećeg tereta tokom i posle skretanja vozila.
Vozila koja se koriste za prevoz mesa treba da budu opremljena šinama i kliznim kukama. Šine treba da sadrže šarke za blokiranje, na odstojanju od 1 m do 1,5 m kako bi se predupredilo poskakivanje ili klizanje mesa usled kretanja ili kočenja vozila. Kada se utovara na vozilo, meso bi trebalo rasporediti ravnomerno po šinama i postaviti šarke za blokiranje. Ako se vrši delimičan utovar, ostatak tereta treba ravnomerno poređati i postaviti šarke za blokadu, kao i očistiti pod od krvi, masnoće, vode i sl. kako ne bi bio klizav.
Tečni teret ili teret koji se ponaša kao tečnost (npr. zrno ili brašno) prevozi se u cisternama. Stvara iste probleme kao i viseći teret (ako su cisterne ili slične CTU delimično napunjene, teret počinje da se pomera, ljulja kada vozilo ubrza ili uspori kretanje, ili skrene pod uglom, usled čega se pomera težište tereta i samog vozila što može onemogućiti upravljanje vozilom i izazvati njegovo prevrtanje). Zbog toga je potrebno da cisterne budu napunjene do vrha, odnosno ispražnjene do dna, a kada to nije moguće, moraju se upotrebiti cisterne sa pregradama koje sprečavaju pomeranje tereta u delimično natovarenim cisternama.
7. Zahtevi koji se tiču specifičnih tereta
Ako se utovaruju različite vrste tereta u isto vozilo, potrebno je uzeti u obzir razlike u težini i obliku CTU, kao i čvrstoću ambalaže i osobine robe, što pojedinačno ili u kombinaciji s drugim teretom predstavlja opasnost.
7.1.1. Raspoređivanje težine tereta
Kada se teret utovaruje na vozilo, njegovo težište mora biti što niže kako bi bio što stabilniji pri kočenju, ubrzavanju ili promeni pravca kretanja vozila. Težak teret treba postaviti na dno i što bliže centru platforme vozila, odnosno uzeti u obzir osovinsko opterećenje.
7.1.2. Čvrstoća ambalaže
Teret koji ima meko pakovanje obično je lagan, pa ga treba postaviti u gornje redove da bi se izbegli problemi s raspoređivanjem težine, ili bi takav teret trebalo staviti u odvojene odeljke.
7.1.3. Blokiranje
Pravougaonim blok pakovanjem različitih veličina teret se može uspešno blokirati uz prednju, zadnju i bočne stranice.
7.1.4. Materijal za popunjavanje
Prazan prostor između CTU koji nastaje kada su one različitog oblika i veličine, mora se popuniti materijalom koji pruža odgovarajuću potporu i stabilnost teretu.
7.1.5. Palete
Palete omogućavaju da se pojedinačni delovi tereta slične veličine i slične prirode spakuju u CTU i tako lakše utovaruju, obezbeđuju i prevoze, pod uslovom da su pravilno obezbeđeni.
Građa u rasutom stanju i rezana građa su tzv. živ teret koji se mora obezbediti tako da se onemogući pomeranje njegovih pojedinačnih delova. Građa stoga ne sme da bude utovarena do vrha ili na drugi način koji stvara nestabilnost vozila ili samog tereta.
Kao i drugi teret, građa mora biti postavljena uz prednju stranicu ili umetnutu blokadu, odnosno mora biti privezana.
7.2.1. Sečena građa
Sečena građa se prevozi u standardnoj ambalaži. Ako se koristi plastična prekrivka, ona smanjuje koeficijent trenja građe, pa je potrebno građu uvezati u koleta trakama ili žicom na krajevima i proveriti njihovu bezbednost pre utovara, a po utovaru ceo teret na odgovarajući način pričvrstiti za vozilo.
Slika 47. Standardizovano pakovanje sečene građe.
Standardizovana koleta ove vrste treba da budu utovarena na ravnoj platformi sa stubićima ili bočnim stranicama i obezbeđena tako što su s gornje strane vezana trakama.
Slika 48. Sečena građa u koletima na ravnoj platformi s centralnim stubićima (1 - vezivanje s gornje strane, 2 - kružno vezivanje, 3 - centralni stubići, 4 - trake za pakovanje (obično čelične trake), 5 - materijal podloge, 6 - prekrivka).
Pakovanja građe s grubim četvorougaonim presecima grupišu se čeličnim trakama (4), pa se ređaju uz centralne stubiće (3). Prednji deo tereta se ređa uz prednju stranicu. Po potrebi se koristi kružno vezivanje (2), koje čvršće povezuje donje parove pakovanja.
Slika 49. Sečena drvena građa u pakovanjima na ravnoj platformi s bočnim stranicama.
7.2.2. Balvani
Pri utovaru balvana neophodno je držati se opštih principa koji se tiču raspoređivanja opterećenja, slagati teret uz prednju stranicu ili umetnutu potporu, kao i vezati teret lancima ili trakama od tvrde tkanine za vezivanje s tim da se vezovi mogu zategnuti pomoću kolenastog zavrtnja ili uzengije. Teret i vezovi se moraju pregledati pre prelaska sa šumskog puta na javni put i moraju se redovno proveravati tokom prevoza i dotezati po potrebi.
Prevoz balvana koji su utovareni tako da leže preko vozila i oslanjaju se na prednju i zadnju ogradu nije bezbedan, stoga se moraju utovariti tako da leže duž vozila u nekoliko gomila, od kojih svaka ima uspravno uporište (stubiće).
7.2.2.1. Uzdužno naslagana građa
Svaki balvan ili deo građe koji štrči mora biti obezbeđen s najmanje dva uspravna držača (stubića) koji moraju da budu dovoljno jaki ili opremljeni lancima sa gornje strane kako bi se sprečilo razdvajanje tereta. Balvani koji su kraći od razmaka između dva uspravna držača treba da budu stavljeni usred tereta, a svi balvani treba da budu postavljeni naizmenično od prednjeg ka zadnjem delu kako bi se obezbedila pravilna raspodela tereta. Na mestu gde građu drže dva uspravna držača, krajevi građe treba da prelaze iza držača najmanje 30 cm.
Centar levog ili desnog vrha bočno poslagane građe ne sme biti viši od stuba. Vrh građe koja se nalazi u sredini mora biti viši od bočno poslagane građe i da natkriljuje teret kako bi se vezovi mogli adekvatno zategnuti, kao što je prikazano na sledećoj slici:
Slika 50. Pravilno i nepravilno utovareni balvani.
Teret ne sme da bude viši od prednje stranice vozila.
Povezi s gornje strane moraju da budu zategnuti preko svakog dela tereta (hrpe građe) na sledeći način:
a) najmanje jedan vez ako su balvani s korom dužine do 3,3 m;
b) najmanje dva veza ako su balvani duži od 3,3 m ili ako im je kora uklonjena.
Povezi s gornje strane treba da budu postavljeni poprečno između svakog prednjeg i zadnjeg para bočnih stubova. Nije dozvoljeno koristiti samo jedan lanac provučen između uspravnih držača bez obzira na to koliko je dobro obezbeđen.
7.2.2.2. Poprečno naslagana građa
Građa naslagana poprečno na ravnu platformu vozila ne može se obezbediti primenom utvrđenih načina pričvršćivanja, kao što je vezivanje trakama ili lancima koji se prebacuju preko gornjeg dela tereta od prednjeg do zadnjeg dela vozila i ukrštaju, već se moraju se koristiti odgovarajuće bočne ograde, a teret ne sme biti viši od njih.
Slika 51. Poprečno utovarena građa na vozilo s bočnom ogradom.
7.2.3. Celo drvo
Vozila koja prevoze celo drvo moraju biti opremljena kaskadama i stubovima koji su dovoljno jaki da obezbede teret. Teret se mora vezati najmanje s tri lanca ili trake od tvrde tkanine, od kojih se jednim moraju vezati grane koje vise ili središnji deo tereta nepravilnog oblika, a vezovi moraju biti zategnuti pomoću kolenastog zavrtnja ili uzengije.
7.3. Veliki kontejneri ili velika i teška pakovanja
ISO-kontejneri i slični nosači tereta sa "okretnim" bravama ili drugim sličnim mehanizmima za zaključavanje treba prevoziti na utovarnim platformama s bravama za kontejnere. Veliki kontejneri za drumski prevoz, čija je ukupna masa manja od 5,5 tona, sa teretom ili bez tereta, treba obezbediti isto kao što se obezbeđuje kutija, ali sa dodatnim drvenim daskama i vezivanjem s gornje strane na svakom kraju kontejnera, čija dužina mora da bude najmanje 0,25 m po toni mase kontejnera. Za razliku od tereta koji se pakuje u kutiju i rasprostire svoju masu na veću površinu, kontejneri su napravljeni da stoje na naglavcima za "okretne" brave ili nožicama koje kao ispupčenja vire iz svakog ugla kontejnera. Ako se prevoze teški kontejneri, određeni delovi platforme trpe visoko opterećenje, o čemu se mora voditi računa.
Velika i teška pakovanja mogu se obezbediti kao i kutije, tj. vezovima preko gornjeg dela, a da teret ne bi destastabilizovao vozilo, pakovanje mora biti postavljeno na posebno mesto duž platforme. Praznine između pakovanja i prednje i zadnje stranice vozila moraju biti popunjeni odgovarajućim materijalom.
Kontejneri ISO mase veće od 5,5 tona treba da se prevoze isključivo na vozilima koja su opremljena "okretnim" bravama. Ako su najmanje četiri "okretne" brave pravilno upotrebljene i zaključane za svaki kontejner, teret je pravilno obezbeđen i nije ga potrebno dodatno blokirati.
Slika 52. Kontejner sa "okretnim" bravama na platformi.
Kontejner ISO se utovaruje na ravnu platformu s bočnim stranicama.
Teret je bočno blokiran u osnovi drvenim daskama (1) koje popunjavaju prostor između bočnih stranica vozila i tereta.
Prikazani način obezbeđenja tereta primenjuje se samo za prevoz u drumskom saobraćaju.
Slika 53. Prazan kontejner na ravnoj platformi bez "okretnih" brava, ali opremljen bočnim stranicama (1 - drvene daske, 2 - vezivanje unazad, 3 - vezivanje unapred).
Kontejner ISO se utovaruje na ravnu platformu vozila bez bočnih stranica.
Teret se obezbeđuje bočno vezivanjem u petlju (4).
Prikazani način obezbeđenja tereta primenjuje se samo za prevoz u drumskom saobraćaju .
Slika 54. Prazan kontejner na platformi vozila bez "okretnih" brava i bočnih stranica (2 - vezivanje unazad, 3 - vezivanje unapred, 4 - vezivanje u petlju).
7.4. Izmenjivi transportni sud bez brava za kontejnere
Način na koji se obezbeđuje izmenjivi transportni sud zavisi od toga da li ima ugaone odlivke ISO ili je opremljen posebnim šarkama za pričvršćivanje ili alkama za vezivanje, ali sistem za pričvršćivanje tereta koji se primenjuje mora ispunjavati pravila koja se tiču obezbeđivanja tereta.
Sredstva za vezivanje i druga bezbednosna oprema treba da budu privezani za kontejnere samo na onim mestima na kontejneru koja su za to predviđena, kao što su alke za vezivanje ili posebne šarke. Mesta za vezivanje na kontejneru treba redovno proveravati pošto moraju biti u ispravnom stanju i sva treba da budu upotrebljena da bi se pravilno obezbedio kontejner na platformi vozila.
Kada se utovare na vozilo, "skip" kontejneri moraju biti obezbeđeni na odgovarajući način da sile kretanja pri vožnji ne bi negativno uticale na njih. Ručke za podizanje treba da budu pravilno postavljene za kretanje, a lanci za utovar moraju biti pravilno poređani pre pokretanja vozila. "Skip" kontejneri se mogu prevoziti samo ako su privezani odgovarajućim trakama ili lancima. Da bi se izbegli problemi tokom prevoza, vozač treba da zna šta je sadržaj "skip" kontejnera i kako je napunjen, pa ako postoji rizik da sadržaj ispadne ili bude oduvan sa vrha odeljka za teret usled strujanja vazduha, potrebno je postaviti pokrivku ili mrežu.
Slika 55 - "Skip" kontejner na ravnoj platformi s ručkama za podizanje (1 - vezivanje unazad, 2 - vezivanje unapred).
"Skip" kontejner bočno obezbeđen ručkom za podizanje.
Prikazani način obezbeđenja tereta primenjuje se samo za prevoz u drumskom saobraćaju.
"Skip" kontejneri se mogu prevoziti i na običnim vozilima s platformom ako su dobro obezbeđeni odgovarajućim trakama od tvrde tkanine ili lancima.
Slika 56. "Skip" kontejner na ravnoj platformi bez ručaka za podizanje.
7.6. Slaganje robe u kontejnere
Za bezbedan prevoz tereta u kontejnerima, potrebno je poštovati sledeća pravila za slaganje tereta u kontejner:
a) teret ne sme da pređe dozvoljenu količinu tereta za kontejner;
b) teret mora da bude jednako raspoređen po podu kontejnera, ni u kom slučaju ne sme biti više od 60% ukupne mase tereta na jednoj polovini kontejnera jer se može preopteretiti osovina;
v) teži teret ne treba stavljati na lakši teret i težište natovarenog kontejnera treba da bude ispod srednje tačke njegove visine;
d) teret u kontejneru treba obezbediti od svih sila koje se mogu pojaviti tokom prevoza, tj. treba da bude tesno upakovan.
Kada su kontejneri napunjeni, potrebno je preduzeti korake da teret i materijal za obezbeđivanje tereta ne ispadnu nakon otvaranja vrata, za šta se mogu upotrebiti sredstva za vezivanje od tvrde tkanine, mrežice ili ograda od drveta ili metala. Vrata moraju biti zaključana, što podrazumeva da mehanizam za zaključavanje mora biti u ispravnom stanju.
7.6.1. Pogled odozgo
Slika 57. A) Slobodna čelična burad obezbeđena trakama sa zatezačem, fiksiranim za ram kontejnera. B) Slobodna burad u dva nivoa po četiri reda.
Kombinovani kontejner za tečnost i teret koji se rasipa - Intermediate bulk container (u daljem tekstu: IBC) u ISO kontejneru, u dva nivoa, obezbeđen.
Kombinacija kontejnera IBC, blokiranih vodoravnim daskama, praznine popunjene vazdušnim jastucima ili sličnim materijalom.
Slika 58. Kontejneri IBC naslagani u dva nivoa u kontejner.
7.7. Neupakovan teret koji se rasipa
Neupakovan teret koji se rasipa je teret koji se ne može spakovati u ambalažu, npr. pesak, balast, agregati itd., pa se prevozi vozilima sa otvorenom karoserijom, npr. za prevoz otpadnog materijala koristi se izmenljivi "skip" kontejner (kontejner bez gornje stranice) i koji se obično rasipa kroz rupe u karoseriji ili sa vrha tereta prilikom podizanja, usled vetra.
Prostor za teret treba držati u dobrom stanju kako bi se smanjio rizik od rasipanja tereta. Posebnu pažnju treba obratiti na stranice koje se mogu obarati i zglobne zadnje stranice jer ako su oštećene ili iskrivljene, može se tokom prevoza izgubiti deo tereta.
Sva mesta na kojima se karoserija vezuje za šasiju, kao i karoserijski fitinzi, kao što su zglobovi i spone, mehanizmi za zaključavanje zadnje oborive stranice, pričvršćivači oborivih bočnih strana itd. treba da budu u ispravnom stanju.
Stranice vozila treba da budu dovoljno visoke, ne samo da u potpunosti zadrže teret, već i da spreče ispadanje ili raspršivanje tereta tokom prevoza.
Prostor za teret treba da bude pokriven ako postoji rizik od ispadanja ili raspršivanja tereta s vrha vozila. Vrsta pokrivke zavisi od tereta koji se prevozi, pesak, pepeo i metalne strugotine se uvek moraju pokriti odgovarajućom ceradom, a teret kao što je metalni i građevinski otpad treba pokriti mrežicom čiji otvori moraju biti manji od najmanjih delova predmeta koji se prevoze, a mreža mora biti dovoljno jaka da spreči njihovo ispadanje.
7.8. Ploče poslagane na ravnoj platformi sa A-postoljem
Betonske, staklene ili drvene ploče mogu se slagati na ravnoj platformi pomoću A-postolja. Postolja se moraju dodatno obezbediti na platformi.
Slika 59. Ploče poslagane po ravnoj platformi pomoću A-postolja. Prednji deo je blokiran uz prednji zid, a prostor između delova tereta je blokiran odgovarajućim materijalom za popunjavanje (3).
Ako teret nije poslagan uz prednju, odnosno zadnju ploču, potrebno ga je da se ne bi pomerao napred, odnosno nazad blokirati materijalom za popunjavanje ili ugaonim trakama, podupiračima. Ploče se oslanjaju na A-postolja i privezane su preko vrha. Po potrebi, prostor između delova tereta blokira se odgovarajućim materijalom za popunjavanje. Zaštitnici od habanja se stavljaju između traka i tereta.
7.9. Prenosiva postrojenja / građevinska oprema / pokretne mašine
Za prevoz velikih mašina, postrojenja ili vozila posebne namene čije je kretanje zabranjeno na putevima potrebno je da su opremljeni mestima za vezivanje ili da su privezani po šemi vezivanja koju preporučuje proizvođač, a prevoze se posebnim vozilima koja su posebno izrađena za lak utovar i istovar takvog tereta i koja imaju ugrađena mesta za pričvršćivanje, kačenje i privezivanje. Laka prenosiva postrojenja se mogu prevoziti vozilima opšte namene koja omogućavaju isti nivo bezbednosti kao kad se koristi vozilo posebne namene.
Visok teret može da ošteti nadvožnjake, pa je nužno da vozač zna tačnu visinu tereta i njegovu širinu na toj visini. Teret sa visokim težištem može da ugrozi stabilnost vozila, pa se mora prevoziti vozilima s niskom platformom.
Vozila sa točkovima ili gusenicama moraju da budu privezana i zakočena na vozilu, i uz to pričvršćena kombinacijom vezivanja i pričvršćivanja kojim se sprečava njihovo pomeranje napred ili nazad uz sredstva za blokiranje koja je dobro utvrđena i koja podupiru točkove ili gusenice ili neki drugi deo tereta koji se prevozi.
Svi pokretni sklopovi, kao što su strela dizalice, konzola, duga greda, kabina itd. moraju ostati na mestu koje proizvođač preporučuje za prevoz i moraju se obezbediti kako bi se sprečilo njihovo pomeranje.
Pre stavljanja mašine na prikolicu, mora se ukloniti sva prljavština koja može da otpadne i omete saobraćaj na putu ili ošteti druga vozila. Rampa, gume mašine i pod prikolice moraju biti bez ulja, masti, leda i sl. da se mašina ne bi klizala.
Kada je mašina utovarena i motor isključen, pritisak u hidrauličkom sistemu se mora osloboditi pomeranjem svih kontrolnih poluga na svim mestima. To se mora uraditi najmanje dva puta, a kontrole treba postaviti tako da spreče pomeranje prateće opreme tokom prevoza. Džakovi, alati ili drugi teški predmeti ne smeju da budu nepričvršćeni u kabini postrojenja koje se prevozi i svi predmeti koji su izvučeni iz mašine, poput kanti, grabilica, sečiva, lopata i uređaja za podizanje moraju se vezati za pod vozila.
Mašinu treba postaviti na platformu vozila tako da joj pomeranje napred sprečava npr. kuka, stepenik ili prednja stranica vozila za prevoz ili poprečnom pregradom koja je provučena kroz platformu za šasiju vozila.
Prenosivo postrojenje i njegovi odvojeni delovi moraju da budu tako postavljeni da se ne pređu propisane granice osovinskog opterećenja i da ne bude ugroženo bezbedno upravljanje vozilom. Klirens između donjeg dela niskopodnih teretnih vozila i puta mora se proveriti kako se vozilo za prevoz ne bi nasukalo.
Mašine sa točkovima i gusenicama moraju biti pričvršćene kako bi što manje poskakivale zbog truckanja koje se prenosi sa vozila i koji pojačavaju gume ili amortizeri mašina. Amortizere mašine treba zaključati, a poskakivanje smanjiti vezivanjem ili pričvršćivanjem. Ako to nije moguće, ram ili šasija mašine treba da bude na blokovima ili cela površina gusenica ili bubnjeva i najmanje pola širine gume moraju biti oslonjeni na platformu vozila. Ako gusenice izlaze iz okvira vozila, potrebno je da ram ili šasija mašine imaju potporu.
Da se mašina ne bi pomerala napred, nazad ili bočno, mora da bude pričvršćena lancima ili trakama od tvrde tkanine koje se vežu na mestima za pričvršćivanje na vozilu. Svi vezovi moraju da imaju mehanizam za zatezanje. Kada se određuje broj mesta za pričvršćivanje tereta, moraju se uzeti sledeći faktori u obzir:
a) potreba da se mašina postavi tako da se ostvari ispravan raspored opterećenja koji je u skladu sa propisanim osovinskim opterećenjem i da se osigura da upravljanje vozilom nije ugroženo;
b) koji su drugi elementi za blokiranje tereta ugrađeni u vozilo;
v) da li mašina koja se prevozi ima točkove, gusenice ili valjak;
g) težina mašine;
d) treba koristiti najmanje četiri tačke za pričvršćivanje.
Ako se prevoze prenosiva postrojenja - vozila sa dizalicama, radnim platformama, potpornim nogarama itd., moraju se uzeti sledeći faktori u obzir:
a) visok teret može da bude opasan za mostove i vozač mora da zna visinu vozila i da je ima zapisanu na vidnom mestu u svojoj kabini;
b) svi pokretni sklopovi moraju biti na mestu i zakočeni ako je to moguće, u skladu sa preporukom proizvođača.
7.9.1. Uređaji za pričvršćivanje
Osim posebne opreme za fiksiranje, izbor materijala za privezivanje prenosivih postrojenja je ograničen na lance, sajle, trake od tvrde tkanine i njihove mehanizme za zatezanje i spajanje.
Kad se poprečna greda (od jedne do druge strane) koristi kao pregrada, ona mora biti dobro fiksirana kako bi se sva nametnuta opterećenja prebacila na šasiju vozila. Ako su pojedinačni točkovi ili doboši fiksirani blokovima ili klinovima, oni moraju biti dovoljno čvrsti da se ne slome i da budu bezbedno pričvršćeni za platformu vozila.
Vezovi ili oprema za pričvršćivanje mogu se kačiti samo za one delove prenosivih postrojenja koji imaju dovoljno snage da izdrže sile koje nastaju tokom prevoza. Kada je postrojenje opremljeno mestima za vezivanje, potrebno je baš njih koristiti, a vozilo obezbediti u skladu sa uputstvom proizvođača. Pre vezivanja za mesta za podizanje, treba proveriti da li su dobra za pričvršćivanje.
Posle prvih nekoliko kilometara pređenog puta treba proveriti da se utovarena mašina ne pomera i da su sredstva za pričvršćivanje u dobrom stanju, a iste kontrole su neophodne i dalje tokom prevoza.
Slika 60. Vozilo sa točkovima, unakrsno vezano za prikolicu s mesta za pričvršćivanje označenih sa X.
Vozila i (polu)prikolice treba prevoziti isključivo vozilima za tu namenu jer ona imaju dovoljan broj odgovarajućih mesta za vezivanje i sistem obezbeđivanja takvog tereta treba da prati isti osnovni princip koji važi za prevoz prenosivih postrojenja, uz sledeće:
1) vozilo ili (polu)prikolica se moraju prevoziti uz podignutu "parking" kočnicu;
2) uređaj za upravljanje vozilom mora biti zaključan i točkovi blokirani klinovima;
3) menjač mora biti u najmanjoj brzini;
4) klinovi treba da budu bezbedno pričvršćeni za platformu vozila.
Vozilo ili (polu)prikolica koji se prevoze treba da budu tako smešteni da njihova težina u potpunosti ima potporu na vozilu. Ako je potrebno, mogu se koristiti separatori da bi se izbegla visoko lokalizovana opterećenja koja mogu nastati zbog npr. nogara poluprikolice.
Pošto trenje koje se stvara između guma i platforme i podignuta "parkirna" kočnica nisu dovoljni da spreče pomeranje, vozilo ili (polu)prikolica treba da budu privezani za vozilo odgovarajućom opremom za vezivanje. Potrebno je na svakom vezu koristiti mehanizam za zatezanje, a vezovi koji treba da spreče pomeranje tereta napred i nazad treba da budu pod uglom manjim od 60° u odnosu na vodoravnu ravan kako bi se postigao najbolji efekat. Posle prvih nekoliko kilometara puta, treba proveriti da li je zategnutost vezova dobra, a to treba učiniti i s vremena na vreme tokom prevoza i dotegnuti ih ako je to potrebno.
Vezove treba kačiti na delove vozila, osovine ili šasije vozila i (polu)prikolice koji odgovaraju za to. Treba paziti da ne dođe do naprezanja ili štete na delovima vozila, kao što su kočione cevi, creva, električni kablovi itd. zbog vezivanja preko njih ili u njihovoj blizini. Ako je prevoz utovarenih vozila neophodan, onda se mora obratiti posebna pažnja na više težište vozila koje se prevozi i moguć gubitak stabilnosti prilikom kočenja ili ulaženja u krivinu, što se delimično može izbeći dodatnim vezovima za šasiju vozila ili (polu)prikolicu.
Sva slobodna oprema vozila ili (polu)prikolica koje se prevoze mora biti bezbedno naslagana. Ako se prevozi više od jedne (polu)prikolice, onda svaka prikolica treba da bude privezana za onu na kojoj se nalazi, a sve zajedno treba da budu privezane za vozilo.
Slika 61. Prevoz (polu)prikolica na vozilu.
7.11. Prevoz putničkih vozila, "dostavnih" vozila i malih prikolica
7.11.1.
Ova vozila se najbolje obezbeđuju kombinacijom vezivanja i blokiranja, što nije neophodno ako su ispunjeni uslovi iz tačke 7.11.6.
7.11.1.1.
Ako se vozilo prevozi na platformi koja je ili vodoravna ili nakrivljena ka napred do 10°, potrebno je upotrebiti blokade. Dva bloka se stavljaju ispred prednjih točkova i dva iza bilo kog para točkova. Vezove traba staviti na prednje točkove. Ako je ukupna težina veća od 3 500 daN, vezove treba staviti i na prednje i na zadnje točkove. Blokovi se stavljaju ispred i iza svih točkova. Kada se prevoze prikolice, šipka za vuču mora da bude adekvatno obezbeđena kod spojnice ili što je bliže moguće.
7.11.1.2.
Ako se blokade ne mogu postaviti ispred prednjih točkova, onda se postavljaju ispred zadnjih točkova, koji moraju biti i privezani.
7.11.1.3.
Ako se vozilo prevozi na platformi čiji je ugao veći od 10° ka prednjem delu vozila, dva bloka se moraju postaviti ispred prednjih točkova i dva iza zadnjih točkova. I prednje i zadnje točkove treba privezati.
7.11.1.4.
Ako se blokovi ne mogu postaviti ispred prednjih točkova, onda se oni postavljaju ispred zadnjih točkova.
7.11.1.5.
Ako se vozilo prevozi na platformi čiji je ugao veći od 10° ka zadnjem delu vozila, moraju se koristiti blokovi. Blokovi se stavljaju ispred i iza prednjih točkova vozila koje se prevozi. Blokirani točkovi se i privezuju.
7.11.2.
Da ne bi došlo do pomeranja na vozilu za prevoz, teret se blokira upotrebom dobro fiksiranih prirubnica, blokova, šipki i sličnih sredstava koja su pričvršćena uz spoljne strane točkova vozila koje se prevozi, i to na visini od najmanje 5 cm.
Ako je vozilo posebno napravljeno za prevoz putničkih vozila i prikolica i ako njegova platforma ima žlebove, ograničene prirubnicama koje su najmanje 5 cm visine i koje dozvoljavaju najviše 30 cm slobodnog hoda po vozilu za prevoz, ispunjeni su zahtevi za blokiranjem tereta.
7.11.3.
Blokade ili klinovi koji se koriste za sprečavanje kretanja tereta po dužini treba da budu postavljeni uz gumu vozila koje se prevozi. Visoki klinovi moraju imati visinu koja odgovara trećini poluprečnika točka koji se blokira i moraju biti pričvšćeni kako bi sprečili pomeranje tereta po platformi vozila za prevoz.
7.11.4.
Vezove treba postaviti tako da vuku vozilo direktno ka platformi (vez treba da pravi pravi ugao s platformom vozila za prevoz). Svi vezovi za par točkova moraju biti dovoljno jaki da izdrže silu od 2 x Q (masa vozila u kg) daN usmerenu nagore. Kao alternativa vezivanju točkova, može se primeniti vezivanje za osovinu. Ako se vez može tako postaviti da teret ne klizi duž osovine i ako je dovoljno snažan, nije potreban drugi vez po osovini.
7.11.5.
Površina platforme vozila za prevoz treba da bude veoma otporna da bi sprečila klizanje vozila koje se prevozi.
7.11.6.
Ako je vozilo koje se prevozi ograđeno sa svih strana (i odozgo) konstrukcijom vozila za prevoz ili drugim vozilima koja se prevoze i zbog toga ne može da se pomera ni u jednom pravcu, nije obavezno privezati ga, ali se mora blokirati.
7.12. Prevoz staklenih ploča raznih veličina
Staklo treba prevoziti vozilima za posebne namene. Ako se prevoze staklene ploče ili pločice u sanducima ili na drvenim paletama, mogu se obezbediti na isti način na koji se obezbeđuje sav teret. Karoserije za taj tip prevoza treba da imaju podužnu desnu i levu A-stranicu spojenu s potkonstrukcijom poda, tako da postoje dve unutrašnje i dve spoljašnje konstrukcije za prevoz stakla. Te konstrukcije treba da imaju nagib od 3° i 5°. Utovar i istovar se mora vršiti kada se vozilo nalazi na čvrstoj ravnoj podlozi. Treba paziti da se napravi ravnoteža i uzdužno i poprečno kako bi vozilo imalo isti gaz i kako se ne bi prekoračilo zakonsko ograničenje za osovinsko opterećenje.
Ako se staklene ploče prevoze na spoljašnjem delu vozila, treba da budu prekrivene da se ne bi razleteli komadići stakla ako ono pukne tokom prevoza. Pre uklanjanja vezova treba obratiti pažnju na nagib puta da bi se bezbedno istovarile konstrukcije za prevoz stakla.
7.13. Prevoz male količine staklenih ploča, ramova itd.
Mala količina stakla se prevozi vozilima kojima su posebno nadograđene unutrašnje i spoljašnje konstrukcije za prevoz stakla. Spoljašnji fitinzi treba da budu metalni, a ne drveni, dok pričvršćivanje za vozilo treba da bude što bliže stranicama i ramu krova. Spoljašnji "pak" tregeri moraju biti tako izrađeni da zaštite pešake u slučaju sudara. Svi delovi konstrukcije za staklo koji su u dodiru sa staklom moraju imati gumenu (ili sličnu) oplatu. Delovi konstrukcije ne smeju da izviruju sa strane više od 10 cm niti se maksimalna dozvoljena širina vozila sme prekoračiti.
Bezbednost se može povećati postavljanjem tabli koje upozoravaju na teret koji se prevozi na prednje i zadnje delove spoljnih konstrukcija. Konstrukcije, pogotovo one koje se koriste na spoljašnjem delu vozila, treba da imaju adekvatno izrađene uspravne šipke za zaštitu stakla, sa većim brojem mesta za pričvršćivanje po dužini konstrukcije, za razne vrste staklenih ploča. Vezovi ne smeju biti jedino sredstvo za obezbeđivanje stakla tokom prevoza.
Treba imati na umu da su svi dodaci i oprema vozila teret koji se takođe mora obezbediti (npr. neobezbeđena nogara može da napravi ogromnu štetu ako se otvori u vožnji).
Nogare, utovarni kranovi, oboriva zadnja stranica itd. moraju da budu poslagani i zaključani prema uputstvu proizvođača, pre pokretanja vozila. Vozila na kojima se takva oprema ne može zaključati ne treba koristiti za prevoz tereta. Lanci na praznim "skip" kontejnerima moraju se vezati jer predstavljaju opasnost za učesnike u saobraćaju.
Ne treba koristiti vozila čija oprema štrči ili nije zaključana, bez obzira na dužinu puta. Nepričvršćena oprema, kao što su trake od tvrde tkanine, užad, platno itd., treba da se prevozi tako da ne ugrozi druge učesnike u saobraćaju, npr. u posebnom ormariću. Ako se predmeti koji nisu iskorišćeni za obezbeđenje tereta drže u kabini vozača, moraju biti tako poslagani da ne ometaju upravljanje vozilom.