STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA GRADA VRANJA ("Sl. glasnik Grada Vranja", br. 2/2013)

 

I UVOD

Upravljanje rizicima je zakonska obveza i neizostavan element dobrog upravljanja.

Odgovarajuće upravljanje rizicima od izuzetne je važnosti za Grad Vranje (u daljem tekstu: Grad) i za sposobnost obavljanja dodeljenih nadležnosti. Strategija ocrtava ciljeve i koristi od upravljanja rizicima, odgovornosti za upravljanje rizicima te daje pregled okvira koji će se uspostaviti kako bi se uspešno upravljalo rizicima. Strategija, takođe, predstavlja sveobuhvatni okvir za podršku osobama odgovornima za sprovođenje strateških planova.

Odredbom člana 6. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", broj 99/2011) (u daljem tekstu: Pravilnik), rizik je određen kao potencijalni događaj i situacija koje mogu imati suprotan efekat na ostvarenje ciljeva korisnika javnih sredstava. Rizik se takođe može definisati i kao pretnja uspešnom ostvarivanju ciljeva, odnosno, sve što predstavlja pretnju po ostvarenje ciljeva, programa ili pružanja usluga građanima smatra se rizikom.

Osim posmatranja rizika u negativnom smislu, potrebno je razmotriti prilike za iskorišćavanje pozitivnog učinka pojave određenog rizika odnosno okolnosti koje nude pozitivne prilike. Dakle, izgubljene mogućnosti (prilike) takođe se smatraju rizikom. Ovaj tip rizika se odnosi na razvoj i modernizaciju Grada i njegovih aktivnosti, odnosno prilagođavanje novim okolnostima i očekivanjima.

Rizici s kojima se suočava Grad su brojni, a mogu se odnositi na:

1. sve ono što može naštetiti ugledu Grada i smanjiti poverenje javnosti;

2. nepravilno i nezakonito poslovanje, ali i neekonomično, neefikasno ili nedelotvorno upravljanje javnim sredstvima;

3. ne preduzimanje mera za naplatu potraživanja;

4. nepouzdano izveštavanje;

5. nesposobnost reagovanja na promenjene okolnosti ili nesposobnost upravljanja u promenjenim okolnostima na način koji sprečava ili maksimalno smanjuje nepovoljne efekte na pružanje javnih usluga.

Prema odredbi člana 6. Pravilnika, upravljanje rizicima obuhvata identifikovanje, procenu i kontrolu nad potencijalnim događajima i situacijama koje mogu imati suprotan efekat na ostvarenje ciljeva korisnika javnih sredstava, sa zadatkom da pruži razumno uveravanje da će ti ciljevi biti ostvareni.

Rukovodilac korisnika javnih sredstava usvaja strategiju upravljanja rizikom, koja se ažurira svake tri godine, kao i u slučaju kada se kontrolno okruženje značajnije izmeni. Kontrole koje služe za svođenje rizika na prihvatljiv nivo moraju biti analizirane i ažurirane najmanje jednom godišnje.

Rukovodilac korisnika javnih sredstava odgovoran je za određivanje i ostvarivanje ciljeva korisnika budžeta, kao i za uspostavljanje delotvornog sistema upravljanja rizicima koji će pomoći u ostvarenju postavljenih ciljeva. Rukovodioci na različitim nivoima upravljanja u skladu sa ovlašćenjima i odgovornostima, odgovorni su za ispunjavanje ciljeva u okviru svojih nadležnosti, a time i za upravljanje rizicima. Upravljanje rizicima središnji je deo strateškog planiranja a svrha je smanjiti opseg neizvesnosti koja bi mogla biti pretnja poslovnoj uspešnosti, predvideti izmenjene okolnosti i pravovremeno reagovati na njih.

II SVRHA I CILJEVI STRATEGIJE UPRAVLJANJA RIZICIMA

Svrha ove strategije je poboljšati sposobnost ostvarivanja strateških ciljeva Grada kroz upravljanje pretnjama i prilikama, te stvaranje okruženja koje pridonosi većem kvalitetu, delotvornosti i rezultatima u svim aktivnostima i na svim nivoima.

Ova strategija ima za cilj:

1. osigurati radno okruženje koje će davati podršku uspostavljanju procesa upravljanja rizicima;

2. poboljšati efikasnost upravljanja rizicima na nivou Grada;

3. omogućiti da se steknu i poboljšaju veštine upravljanja rizicima;

4. integrisati upravljanje rizicima u kulturu Grada;

5. osigurati da upravljanje rizicima obuhvata sva područja rizika;

6. uspostaviti efikasne komunikacije o rizicima i aktivnosti koje se u tu svrhu preduzimaju;

7. osigurati da je upravljanje rizicima u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011 i 93/2012) i Pravilnikom.

III KORISTI OD UPRAVLJANJA RIZICIMA

Koristi od implementacije i sprovođenja procesa upravljanja rizicima su sledeće:

1. bolje odlučivanje - sve odluke sa sobom nose određeni stepen neizvesnosti, nezavisno od toga da li se odnose na uobičajene zadatke ili na nove ideje i mogućnosti. Upravljanje rizicima pomaže rukovodiocima da usklade njihove odluke s realnom procenom planiranih i neplaniranih konačnih rezultata;

2. povećanje efikasnosti - prihvatanjem pristupa koji se temelji na rizicima, Grad može bolje odlučivati o načinu unapređenja sistema, raspoređivanju sredstava i postizanju bolje ravnoteže između prihvatljivog nivoa rizika i troška kontrole;

3. bolje predviđanje i optimizacija raspoloživih sredstava - omogućuje utvrđivanje ključnih rizika s kojima se Grad suočava;

4. jačanje poverenja u upravljački sistem - upravljanje rizicima nužan je deo upravljačkog procesa u Gradu. Njime se unapređuje proces planiranja time što se ističu ključni ciljevi i procesi, a ujedno se osigurava kontinuitet pružanja usluga;

5. razvoj pozitivne organizacione kulture - razvoj organizacione kulture koja neće stvarati negativan stav prema rizicima.

IV STAVOVI GRADA PREMA RIZICIMA

Stavovi Grada prema rizicima mogu se sažeti u nekoliko tačaka:

1. sve aktivnosti koje sprovodi Grad moraju biti u skladu sa ciljevima Grada, a ne u suprotnosti sa njima;

2. sve aktivnosti koje sprovodi Grad u svakom trenutku će biti u skladu sa zahtevima zakonodavnog okvira;

3. sve aktivnosti koje sprovodi Grad a koje nose rizike sa značajnim štetnim posledicama ili druge štete za ugled Grada će se izbeći;

4. sve aktivnosti koje sprovodi Grad moraju rezultirati koristima koje predstavljaju vrednost za novac;

5. svi programi, projekti i aktivnosti koje sprovodi Grad i s njima povezani rashodi i izdaci moraju biti obuhvaćeni Budžetom Grada.

V IZJAVA O POLITICI UPRAVLJANJA RIZICIMA

"Grad se zalaže za efikasno upravljanje rizicima koji prete obavljanju njegovih funkcija i nadležnosti. Realizacija ciljeva Grada, zaposleni, raspoloživa finansijska sredstva i sposobnost za pružanje usluga stalno su pod uticajem takvih rizika. Grad prepoznaje rizike kojima treba upravljati, tako da se pretnje izbegnu ali prilike ne propuste."

VI PROCES UPRAVLJANJA RIZICIMA

Ciklus upravljanja rizicima koji uspostavlja Grad, sastoji se od pet koraka:

1. postavljanje ciljeva;

2. utvrđivanje rizika;

3. procena rizika;

4. postupanje po rizicima;

5. praćenje i izvještavanje o rizicima.

Prvi korak - postavljanje ciljeva

Osnovni preduslov za upravljanje rizicima je postojanje ciljeva. Cilj je rezultat koji Grad želi ostvariti, odnosno željeno buduće stanje čije se ostvarenje očekuje u određenom periodu. Stoga efikasno upravljanje rizikom treba biti usmereno prema strateškim i operativnim ciljevima. Utvrđivanje rizika i upravljanje rizicima u procesima koji doprinose ostvarenju strateških i operativnih ciljeva, pomoći će uspešnom ostvarenju ciljeva Grada.

Drugi korak - utvrđivanje rizika

Grad će prilikom utvrđivanja rizika koristiti podelu na pet glavnih grupa rizika:

1. Eksterno okruženje;

2. Planiranje, procesi i sistemi;

3. Zaposleni i organizacija;

4. Zakonitost i ispravnost;

5. Komunikacije i informacije.

1. Rizici koji se odnose na eksterno okruženje /izvan korisnika budžeta	- rizici makro okruženja (geopolitički, ekonomski, prirodne katastrofe i slično), - političke odluke i prioriteti izvan korisnika budžeta (Narodna Skupština, Vlada RS, EU i slično), - eksterni partneri (građani, drugi korisnici budžeta, eksterni izvršioci usluga, udruženja, mediji i slično).
2. Rizici koji se odnose na planiranje, procese i sisteme	- strategija, planiranje i politike, uključujući interne političke odluke - operativni procesi (dizajn i opis procesa) - finansijski procesi i dodela sredstava, - IT i ostali sistemi podrške.
3. Rizici koji se odnose na zaposlene i organizaciju	- zaposleni, kompetentnost, - etika i ponašanje organizacije ("ton s vrha", prevara, sukob interesa i slično), - interna organizacija (upravljanje, uloge i odgovornosti, delegiranje itd.), - sigurnost zaposlenih, objekata i opreme.
4. Rizici s aspekta zakonitosti i ispravnosti	- jasnoća, prikladnost i jedinstvenost postojećih zakona, propisa i pravila - ostali mogući ishodi koji se odnose na zakonitost i pravilnost
5. Rizici koji se odnose na komunikaciju i informisanje	- metode i kanali komuniciranja, - kvalitet i pravovremenost informacija.

Utvrđivanje rizika uključuje identifikaciju potencijalnih rizika za strateške i operativne ciljeve Grada i uzrok rizika, kao i potencijalne posledice rizika. Rizici se utvrđuju u Obrascu za utvrđivanje i procenu rizika i evidentiraju se u registru rizika koji se uspostavlja na nivou Grada.

Treći korak - procena rizika

Procena rizika se vrši na osnovu dve vrste ulaznih informacija - o proceni uticaja rizika i proceni verovatnoće pojave rizika. Ukupna izloženost riziku dobija se množenjem bodova za uticaj s bodovima za verovatnoću (tako se rizik s najvećim uticajem i najvećom verovatnošću, koje bodujemo ocenom tri, može proceniti s najviše devet bodova). Ukupna izloženost riziku može biti niska, srednja i visoka. Matrica rizika koja je prikazana na sledećoj slici koristiće se u Gradu za merenje rizika.

UTICAJ	Veliki			Neprihvatljivi rizici
	Umeren
	Mali	Prihvatljivi rizici
		Niska	Srednja	Visoka
		VEROVATNOĆA

Kod utvrđivanja granice prihvatljivosti rizika za rizike koji se nalaze u zelenim poljima ne zahteva se dalje delovanje, rizike koji se nalaze u žutim poljima potrebno je nadgledati i upravljati njima sve do zelenih polja ako je moguće, a za rizike koji se nalaze u crvenim poljima potrebne su dodatne radnje.

Grad rizik smatra kritičnim ako je ukupna izloženost riziku ocenjena kao visoka u sledećim situacijama:

1. ako predstavlja izvesnu pretnju uspešnom završetku projekta, programa i aktivnosti;

2. ako će uzrokovati znatnu štetu interesnim grupama (građanima, dobavljačima, drugim korisnicima budžeta, itd.);

3. ako je posledica rizika povreda zakona i propisa;

4. ako će doći do značajnih finansijskih gubitaka;

5. ako se dovodi u pitanje sigurnost zaposlenih;

6. u bilo kojem slučaju ozbiljnog uticaja na ugled Grada.

Četvrti korak - postupanje po rizicima

Verovatnoća i uticaj rizika smanjuje se izborom prikladnog odgovora na rizik. Odluka zavisi od važnosti rizika te o toleranciji i stavu prema riziku. Cilj upravljanja rizicima je smanjiti verovatnoću nastupanja potencijalnog događaja i njegov negativan učinak. Za svaki rizik treba izabrati jedan od sledećih odgovora na rizik:

1. izbegavanje rizika - na način da se određene aktivnosti izvode drugačije;

2. prenošenje rizika - putem konvencionalnog osiguranja ili prinos na treću stranu;

3. prihvatanje rizika - kada su mogućnosti za preduzimanje određenih mera ograničene ili su troškovi preduzimanja nesrazmerni u odnosu na moguće koristi, s tim da rizik treba pratiti kako bi se osiguralo da ostane na prihvatljivom nivou;

4. smanjivanje/ublažavanje rizika - preduzeti mere da se smanji verovatnoća ili uticaj rizika.

Podaci o postupanju po rizicima i odgovori na rizike (akcioni plan) biće sadržani u obrascu za utvrđivanje i procenu rizika i u registru rizika u kojem je definisan rok za izvršenje planiranih radnji i odgovorna osoba za sprovođenje potrebnih radnji.

Peti korak - praćenje i izvješćivanje o rizicima

Upravljanje rizicima je kontinuirani proces pa peti korak uključuje praćenje i izveštavanje o rizicima. Zbog navedenog, rizike treba redovno pregledavati i razmatrati kako bi odgovori na rizike ostali efikasni. Izveštavanje o rizicima sprovodiće će se jednom godišnje i kroz godišnje izveštaje o sistemu unutrašnje finansijske kontrole.

VII KOMUNIKACIJA I UČENJE O UPRAVLJANJU RIZICIMA

Interna komunikacija o pitanjima rizika važna je s obzirom da je:

1. potrebno osigurati da svako razume, na način koji odgovara njihovoj ulozi, šta je strategija, ciljevi, prioritetni rizici, te kako se njihove odgovornosti uklapaju u taj okvir rada. Ako se to ne postigne, prikladno i dosledno integrisanje upravljanja rizicima u organizacionu kulturu Grada neće se postići a prioritetni rizici neće se dosledno rešavati;

2. potrebno osigurati da se iskustvo iz upravljanja jednog rizika može prenijeti i priopćiti i ostalima koji se mogu sresti s tim rizikom;

3. potrebno osigurati da svi nivoi upravljanja traže i primaju odgovarajuće informacije o upravljanju rizicima u okviru svog raspona kontrole koje će im omogućiti da planiraju radnje u odnosu na rizike čiji stepen nije prihvatljiv kao i uverenje da su rizici koji se smatraju prihvatljivim pod kontrolom.

Eksterna komunikacija sa drugim organizacijama o pitanjima rizika takođe je važna jer omogućuje učenje o rizicima iz tuđih iskustava.

Naziv budžetskog korisnika:

Obrazac za utvrđivanje i procenu rizika

Cilj:
	Procena stepena rizika
Rizik i kratak opis rizika (glavni uzrok rizika i potencijalne posledice)	Uticaj (1-3)	Verovatnoća (1-3)	Ukupno (2x3)	Pregled postojećih kontrolnih aktivnosti vezanih uz utvrđeni rizik	Potrebne dodatne radnje (predlog odgovora na rizik)
1	2	3	4	5	6

Naziv budžetskog korisnika:

Registar rizika

Cilj	Rizik	Kratak opis rizika (glavni uzrok rizika i potencijalne posledice)	Pregled postojećih kontrolnih mehanizama uz utvrđeni rizik	Stepen rizika		Odgovor na rizik Planirane radnje (smanjiti, prenijeti ili izbjeći rizik)**	Rok za izvršenje planiranih radnji	Odgovorna osoba
				Uticaj	Verovatnoća

* ako se registar rizika radi za određeni program koji se realizuje preko više budžetskih korisnika, umesto naziva korisnika budžeta može se navesti naziv programa.
** u slučaju da je rizik prihvaćen (u celosti ili delimično) objasniti zašto je prihvaćen i do koje mere.

VIII

Strategija upravljanja rizikom Grada Vranja stupa na snagu danom donošenja.

Strategiju objaviti u "Službenom glasniku grada Vranja".