ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA BROJ 150 O ADMINISTRACIJI RADA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 2/2013) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 150 o administraciji rada, usvojena 26. juna 1978. godine u Ženevi, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 150 o administraciji rada, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
KONVENCIJA
MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA BROJ 150 O ADMINISTRACIJI RADA
Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,
Pošto je Administrativni savet Međunarodne kancelarije rada sazvao u Ženevi, i pošto se sastala na svojoj šezdeset i četvrtoj sednici na dan 7. jun 1978, i
Podsećajući na uslove postojećih međunarodnih konvencija i preporuka o radu, uključujući posebno Konvenciju o inspekciji rada, 1947, Konvenciju o inspekciji rada (Poljoprivreda), 1969 i Konvenciju o službi za zapošljavanje, 1948, koje nalažu potrebu vršenja određenih poslova administracije rada, i
Smatrajući da je poželjno da se usvoje instrumenti kojima se utvrđuju smernice u pogledu celokupnog sistema administracije rada, i
Podsećajući na uslove Konvencije o politici zapošljavanja, 1964 i Konvencije o razvoju ljudskih resursa, 1975; podsećajući i na cilj postizanja potpune i odgovarajući nagrađene zaposlenosti i potvrđujući potrebu za programima administracije rada koja treba da obavlja poslove u pravcu ostvarenja navedenog cilja i da ostvari ciljeve pomenutih konvencija, i
Prepoznavajući potrebu za potpunim poštovanjem autonomije organizacija poslodavaca i radnika, podsećajući u vezi sa tim na uslove postojećih međunarodnih konvencija i preporuka o radu kojima se garantuju pravo udruživanja, organizovanja i kolektivnog pregovaranja - posebno Konvencije o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje, 1948 i Konvencije o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje, 1949 - kojima se zabranjuje svako mešanje javnih organa kojim bi se ograničila ta prava ili sprečilo njihovo zakonsko ostvarivanje, i smatrajući da organizacije poslodavaca i radnika imaju bitnu ulogu u ostvarivanju ciljeva u domenu ekonomskog, društvenog i kulturnog napretka, i
Pošto je odlučila da usvoji određene predloge u vezi sa administracijom rada: ulogom, funkcijama i organizacijom, što je četvrta tačka dnevnog reda sednice, i
Pošto je utvrdila da ti predlozi uzmu formu jedne međunarodne konvencije, usvaja na današnji dan, dvadeset i šesti dan juna godine hiljadu devetsto sedamdeset i osme sledeću Konvenciju, koja se može navoditi kao Konvencija o administraciji rada, 1978:
U ovoj konvenciji:
(a) izraz administracija rada označava poslove javne administracije u oblasti domaće (nacionalne) politike rada;
(b) izraz sistem administracije rada obuhvata sva javna administrativna tela odgovorna za administraciju rada, odnosno koja su angažovana u administraciji rada - bez obzira da li su u pitanju ministarstva ili javne agencije (uprave), uključujući državna tela (tela koja su u vlasništvu ili pod kontrolom države) i regionalne ili lokalne agencije i organe lokalne samouprave ili neki drugi oblik decentralizovane administracije - i svaki institucionalni okvir za koordiniranje (usaglašavanje) poslova tih tela i za konsultacije sa poslodavcima, radnicima i njihovim organizacijama te njihovo učešće.
Članica (MOR) koja ratifikuje ovu konvenciju može, u skladu sa domaćim zakonima i propisima, ili domaćom praksom, da delegira ili poveri određene poslove administracije rada nevladinim organizacijama, posebno organizacijama poslodavaca i radnika, ili - gde je odgovarajuće - predstavnicima poslodavaca i radnika.
Članica (MOR) koja ratifikuje ovu konvenciju može da smatra da su određeni poslovi u oblasti nacionalne politike rada materija koja se, u skladu sa domaćim zakonima i propisima ili domaćom praksom, uređuje u direktnim pregovorima između organizacija poslodavaca i radnika.
Svaka članica (MOR) koja ratifikuje ovu konvenciju, u skladu sa domaćim uslovima, obezbeđuje organizaciju i delotvorno funkcionisanje sistema administracije rada na svojoj teritoriji, čije se funkcije i odgovornosti koordiniraju na odgovarajući način.
1. Svaka članica (MOR) koja ratifikuje ovu konvenciju uspostavlja odgovarajuće aranžmane (dogovore), adekvatne u domaćim uslovima kojima obezbeđuje, u sistemu administracije rada, konsultacije, saradnju i pregovore između javnih organa i reprezentativnih organizacija poslodavaca i radnika, ili - gde je odgovarajuće - predstavnika poslodavaca i radnika.
2. Do obima koliko dozvoljavaju domaći zakoni i propisi, i domaća praksa, ti dogovori (aranžmani) uspostavljaju se na državnom, regionalnom ili lokalnom nivou, kao i na nivou različitih sektora ekonomske delatnosti.
1. Nadležna tela u sistemu administracije rada, kako je odgovarajuće, odgovaraju ili daju doprinos za pripremu, administraciju, koordinaciju, proveru i preispitivanje nacionalne politike u oblasti rada, i predstavljaju instrument u delokrugu rada javne administracije za pripremu i primenu zakona i propisa kojima se politika sprovodi.
2. Naime, ta tela, uz uzimanje u obzir međunarodnih standarda rada:
(a) učestvuju u pripremi, administraciji, koordinaciji, proveri i preispitivanju nacionalne politike zapošljavanja, u skladu sa domaćim zakonima i propisima i domaćom praksom;
(b) proučavaju i stalno preispituju položaj zaposlenih, nezaposlenih i nedovoljno zaposlenih lica, uz uzimanje u obzir domaćih propisa i zakona i domaće prakse u vezi sa uslovima rada i radnim vekom i uslovima zaposlenja, skreću pažnju na mane i zloupotrebu u takvim uslovima i podnose predloge o sredstvima za njihovo prevazilaženje;
(c) svoje usluge stavljaju na raspolaganje poslodavcima i radnicima, i njihovim organizacijama, kako je već odgovarajuće saglasno domaćim zakonima i propisima ili domaćoj praksi, s ciljem da se promovišu - na državnom, regionalnom i lokalnom nivou kao i na nivou raznih sektora ekonomske delatnosti - efektivne konsultacije i saradnja između javnih organa i tela i organizacija poslodavaca i radnika, kao i između takvih organizacija;
(d) na raspolaganje poslodavcima i radnicima i njihovim organizacijama stavljaju stručno mišljenje na njihov zahtev.
Kada domaći uslovi tako zahtevaju, s ciljem da se zadovolje potrebe najvećeg mogućeg broja radnika, ako se ti poslovi već ne obavljaju, svaka članica (MOR) koja ratifikuje ovu konvenciju zalaže se za proširenje, postepeno kroz faze ako je neophodno, funkcija sistema administracije rada tako da obuhvati poslove, koje treba izvršavati u saradnji sa nadležnim telima, u vezi sa uslovima rada i radnog veka odgovarajućih kategorija radnika koji nisu, prema propisima, zaposlena lica, kao što su:
(a) zakupci koji ne angažuju spoljnu pomoć, napoličari i slične kategorije poljoprivrednih radnika;
(b) samozaposlena lica koja ne angažuju spoljnu pomoć, sa zanimanjem u neformalnom sektoru kako se on shvata u domaćoj praksi;
(c) članovi zadruga i preduzeća sa radničkim poslovodstvom;
(d) lica koja rade pod sistemom koji je uspostavljen prema običajima i tradiciji zajednice.
Do obima koliko dozvoljavaju domaći zakoni i propisi i domaća praksa, nadležna tela u sistemu administracije rada daju doprinos u pripremi nacionalnih politika u vezi sa međunarodnim poslovima rada, učestvuju u predstavljanju države u pogledu tih poslova i daju doprinos u pripremi mera koje treba u tom pogledu preduzeti na nacionalnom nivou.
S ciljem da se uspostavi odgovarajuća koordinacija funkcija i odgovornosti sistema administracije rada, na način utvrđen u domaćim zakonima i propisima, ili domaćoj praksi, ministarstvo nadležno za rad ili drugo nadležno telo je u obavezi da ima sredstva da utvrdi da li neke državne agencije koje mogu da budu odgovorne za određene poslove administracije rada, i neke regionalne ili lokalne agencije i organi lokalne samouprave kojima su određeni poslovi administracije rada delegirani, rade u skladu sa domaćim zakonima i propisima i pridržavaju se ciljeva koji su im pripisani.
1. Zaposleni u sistemu administracije rada su lica sa odgovarajućim kvalifikacijama za izvršavanje poslova na koje su raspoređeni, kojima je dostupno osposobljavanje za izvršavanje tih poslova i na koje se ne mogu vršiti nedolični spoljni pritisci.
2. Ti zaposleni imaju status, materijalna sredstva i finansijska sredstva neophodna za delotvorno izvršavanje svojih dužnosti.
O zvaničnoj ratifikaciji ove konvencije obaveštava se generalni direktor Međunarodne kancelarije rada za potrebe evidentiranja.
1. Ova konvencija je obavezujuća samo za one članice Međunarodne organizacije rada čije su ratifikacije evidentirane kod generalnog direktora.
2. Ona stupa na snagu dvanaest meseci od datuma registrovanja ratifikacije dve članice (MOR) kod generalnog direktora.
3. Nakon toga, ova konvencija stupa na snagu za svaku članicu dvanaest meseci od datuma evidentiranja njene ratifikacije.
1. Članica (MOR) koja je ratifikovala konvenciju može da je otkaže po isteku perioda od deset godina od datuma prvog stupanja Konvencije na snagu, aktom koji dostavlja generalnom direktoru Međunarodne kancelarije rada na evidentiranje. Otkazivanje stupa na snagu godinu dana od datuma njegovog evidentiranja.
2. Članica (MOR) koja je ratifikovala ovu konvenciju a koja nije, u roku od godinu dana od isteka perioda od deset godina koji se pominje u prethodnom stavu, iskoristila pravo otkazivanja predviđeno u ovom članu, biće obavezana za naredni period od deset godina, nakon kojeg, može da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina saglasno uslovima predviđenim u ovom članu.
1. Generalni direktor Međunarodne kancelarije rada obaveštava sve članice Međunarodne organizacije rada o evidentiranju svih ratifikacija i otkazivanja koje su mu dostavile članice Organizacije.
2. Prilikom obaveštavanja članica Organizacije o evidentiranju druge ratifikacije koja mu je dostavljena, generalni direktor skreće pažnju članicama Organizacije na datum stupanja Konvencije na snagu.
Generalni direktor Međunarodne kancelarije rada dostavlja generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija na evidentiranje u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija sve pojedinosti svih ratifikacija i akata otkazivanja Konvencije koji su kod njega evidentirani u skladu sa odredbama prethodnih članova.
Kada smatra da je neophodno, administrativni savet Međunarodne kancelarije rada podnosi Generalnoj konferenciji izveštaj o funkcionisanju ove konvencije i ispituje poželjnost stavljanja na dnevni red Konferencije pitanja njene izmene u celini ili nekom njenom delu.
1. U slučaju da Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se menja ova konvencija u celini ili nekom njenom delu, tada, osim ako novom konvencijom nije drugačije predviđeno:
(a) ratifikacija nove konvencije od strane članice (MOR) ipso jure uključuje neodložno otkazivanje ove konvencije, bez obzira na gore spomenute odredbe člana 13, ako i kada nova izmenjena konvencija stupi na snagu;
(b) od datuma stupanja nove konvencije na snagu ovu konvenciju članice (MOR) više ne mogu ratifikovati.
2. Ova konvencija u svakom slučaju ostaje na snazi u svom datom obliku i sadržini za one članice (MOR) koje su je ratifikovale, a još uvek nisu ratifikovale izmenjenu konvenciju.
Verzije na engleskom i francuskom jeziku ove konvencije podjednako su verodostojne.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".