Jedinstvena pravila APTU (Dodatak F uz COTIF 1999)

Tehnički standardi i jedinstveni tehnički propisi koji se primenjuju na sva vozila i ostala železnička sredstva (JTP Opšte odredbe - A)

OSNOVNI ZAHTEVI

Objašnjenje:

OTIF APTU Prilog

Odgovarajući tekst u propisima EZ 1

Ref. EZ

UVOD

"Osnovni zahtevi": svi zahtevi opisani u prilogu III koje treba da zadovolji železnički sistem, podsistemi i komponente interoperabilnosti, uključujući i međuveze;

Def.

Ukoliko određeni tehnički aspekti koji odgovaraju osnovnim zahtevima ne mogu biti izričito obuhvaćeni

čl. 5, 6.

u TSI

oni će biti jasno označeni u prilogu

TSI

1.

Opšti zahtevi

Prilog

III ↓

1.1

Bezbednost

1.1.1

Projektovanje, izgradnja ili sastavljanje, održavanje i nadzor kritičnih komponenata za bezbednost, a naročito komponenata koje učestvuju u saobraćaju vozova, moraju da garantuju bezbednost na nivou koji odgovara ciljevima određenim za železničku mrežu, uključujući one za posebne otežane situacije.

______________
1Direktiva o interoperabilnosti 2008/57/EZ, objavljena u Službenom listu EU L191, 18.07.2008.

1.1.2

Parametri vezani za kontakt točak-šina moraju da zadovolje zahteve stabilnosti kako bi se garantovao bezbedan saobraćaj pri maksimalnoj dozvoljenoj brzini. Parametri kočne opreme moraju garantovati zaustavljanje u okviru datog zaustavnog puta pri maksimalnoj dozvoljenoj brzini.

1.1.3

Upotrebljene komponente moraju za vreme trajanja njihove eksploatacije izdržati sva specificirana normalna i izuzetna opterećenja. Posledice njihovih nepredviđenih otkazivanja po bezbednost moraju biti ograničene odgovarajućim sredstvima.

1.1.4

Projektovanje

nepokretnih postrojenja i

voznih sredstava i izbor upotrebljenih materijala, mora da ima za cilj da ograniči nastanak, širenje i posledice vatre i dima u slučaju požara.

1.1.5

Uređaji za koje je predviđeno da njima rukuju korisnici moraju biti tako projektovani da se ne naruši bezbedan rad uređaja ili zdravlje i bezbednost korisnika u slučaju upotrebe na predvidljiv način, čak iako nije u skladu sa utvrđenim uputstvima.

1.2

Pouzdanost i raspoloživost

Organizacija, sprovođenje i učestalost nadzora i održavanja nepokretnih ili pokretnih komponenata koji su uključeni u vožnju voza moraju osigurati njihovo funkcionisanje u predviđenim uslovima.

1.3

Zdravlje

1.3.1

Materijali koji zbog njihovog načina upotrebe mogu da dovedu u opasnost zdravlje lica koja imaju pristup tim materijalima ne smeju da se koriste u vozovima

i železničkim infrastrukturama.

1.3.2

Ti materijali moraju se odabirati, ugrađivati i koristiti tako da se ograniči ispuštanje štetnih i opasnih dimova ili gasova, naročito u slučaju požara.

1.4

Zaštita životne sredine

1.4.1

Uticaji izgradnje i eksploatacije železničkog sistema na životnu sredinu moraju biti procenjeni i uzeti u obzir u fazi projektovanja sistema u skladu sa važećim propisima

Zajednice

1.4.2

Materijali koji se koriste u vozovima

i infrastrukturama

moraju sprečavati ispuštanje dimova i gasova koji su štetni i opasni za životnu sredinu, naročito u slučaju požara.

1.4.3

Vozna sredstva i sistemi za napajanje energijom moraju biti projektovani i izvedeni tako da budu elektromagnetski kompatibilni sa postrojenjima, opremom i javnim ili privatnim mrežama sa kojima mogu da dođu u dodir.

1.4.4

Eksploatacija železničkog sistema mora poštovati važeće propise o zaštiti od buke.

1.4.5

Eksploatacija železničkog sistema ne sme proizvoditi nedopušteni nivo vibracije tla za aktivnosti i područja u blizini infrastrukture, i u stanju normalnog održavanja.

1.5

Tehnička usaglašenost

Tehničke karakteristike infrastrukture i nepokretnih postrojenja moraju biti usaglašene između sebe i sa karakteristikama vozova koji se koriste u železničkom sistemu.

Ukoliko se pokaže da je usklađenost sa tim karakteristikama teško postići na određenim delovima mreže, mogu se uvesti privremena rešenja koja će garantovati usaglašenost u budućnosti.

2.

Posebni zahtevi za svaki podsistem

2.1

Infrastruktura

2.1.1

Bezbednost

Odgovarajuće mere se moraju preduzeti kako bi se sprečio pristup u postrojenja ili neželjeno ometanje rada.

Moraju se preduzeti mere kako bi se ograničila opasnost kojoj se izlažu lica, naročito prilikom prolaska vozova kroz stanice.

Infrastruktura kojoj javnost ima pristup mora biti projektovana i izvedena tako da se ograniče rizici za bezbednosti lica (stabilnost, požar, pristup, evakuacija, peron, itd).

Moraju se doneti odgovarajuće odredbe kako bi se uzeli u obzir posebni bezbednosni uslovi u izuzetno dugačkim tunelima i na vijaduktima.

2.2

Energija

2.2.1

Bezbednost
Funkcionisanje sistema za napajanje energijom ne sme narušiti bezbednost vozova i lica (korisnika, operativnog osoblja, stanovnika uz prugu i trećih lica).

2.2.2

Zaštita životne sredine

Funkcionisanje sistema za napajanje električnom ili toplotnom energijom ne sme da utiče na životnu sredinu izvan utvrđenih granica.

2.2.3

Tehnička usaglašenost

Sistemi za napajanje električnom/toplotnom energijom koji se koriste moraju:
- omogućiti vozovima ostvarivanje predviđenih rezultata,
- kod sistema za napajanje električnom energijom, biti usklađeni sa uređajima za preuzimanje električne energije ugrađenim na vozove.

2.3

Kontrolno-komandni i signalni

2.3.1

Bezbednost

Kontrolno-komandna i signalna postrojenja i procedure koje se koriste moraju omogućiti saobraćaj vozova na odgovarajućem nivou bezbednosti predviđenom za tu mrežu. Kontrolno-komandni i signalni sistemi treba da nastave da omogućavaju bezbedan saobraćaj vozova koji imaju dozvolu da saobraćaju u otežanim uslovima.

2.3.2

Tehnička usaglašenost

Sve nove infrastrukture i nova vozna sredstva proizvedena ili razvijena nakon usvajanja

kompatibilnih sistema kontrole, upravljanja i signalizacije

moraju biti prilagođena za upotrebu ovih sistema.

Kontrolno-komandna i signalna oprema instalirana unutar upravljačnica vozova mora omogućiti normalnu eksploataciju, u utvrđenim uslovima, u okviru železničkog sistema.

2.4

Vozna sredstva

2.4.1

Bezbednost

Konstrukcije voznih sredstava i veza između vozila moraju biti projektovane tako da zaštite prostor u kojem se nalaze putnici i upravljačnice, u slučaju sudara ili iskliznuća.

Električna oprema ne sme da naruši bezbednost i funkcionisanje kontrolno-komandnih i signalnih postrojenja.

Tehnike i sile kočenja moraju biti usklađene sa konstrukcijom koloseka, tehničkim objektima i sistemima signalizacije.

Moraju se preduzeti mere koje onemogućavaju pristup komponentama pod naponom kako se ne bi ugrozila bezbednost lica.

U slučaju opasnosti, određeni uređaji moraju omogućiti putnicima da obaveste mašinovođu, a pratećem osoblju da sa njim stupi u kontakt.

Ulazna vrata moraju imati ugrađen sistem za otvaranje i zatvaranje koji garantuje bezbednost putnika.

Izlazi u nuždi moraju postojati i biti označeni.

Moraju se doneti odgovarajuće odredbe kojima se uzimaju u obzir posebni bezbednosni uslovi u veoma dugačkim tunelima.

U vozovima je obavezan pomoćni sistem rasvete zadovoljavajućeg intenziteta i trajanja.

Vozovi moraju biti opremljeni javnim razglasnim sistemom koji omogućuje obaveštavanje putnika od strane osoblja u vozu.

2.4.2

Pouzdanost i raspoloživost

Konstrukcija vitalne opreme i trčeće, vučne i kočne opreme, kao i kontrolnog i komandnog sistema mora biti takva da omogućuje u posebnoj otežanoj situaciji dalje funkcionisanje voza bez štetnih posledica po opremu koja je i dalje u funkciji.

2.4.3

Tehnička usaglašenost

Električna oprema mora biti usaglašena sa radom kontrolno-komandnih i signalnih postrojenja.

U slučaju električne vuče, karakteristike uređaja za preuzimanje struje moraju omogućavati saobraćanje vozova uz sisteme za energetsko napajanje železničkog sistema.

Karakteristike voznih sredstava moraju biti takve da im omoguće da saobraćaju na svim linijama koje su predviđene za njihovu eksploataciju, uzimajući u obzir relevantne klimatske uslove.

2.4.4

Kontrola

Vozovi moraju biti opremljeni uređajem za snimanje. Podaci koje sakupi taj uređaj i obrada informacija moraju biti usklađeni.

2.5

Održavanje

2.5.1

Zdravlje i bezbednost

2.5.1

Tehnička postrojenja i procedure koje se koriste

u centrima

moraju da obezbede siguran rad predmetnog podsistema i da ne predstavljaju opasnost po zdravlje i bezbednost.

2.5.2

Zaštita životne sredine

Tehnička postrojenja i procedure korišćene u centrima za održavanje ne smeju da prekorače dozvoljeni nivo štetnosti po okolinu.

2.5.3

Tehnička usaglašenost

Postrojenja za održavanje voznih sredstava moraju biti takva da omoguće izvođenje radova na siguran, neškodljiv za zdravlje i nesmetan način na svim voznim sredstvima za koje su projektovani.

2.6

Eksploatacija i upravljanje saobraćajem

2.6.1

Bezbednost

Usaglašenost propisa za eksploataciju železničke mreže, kao i kvalifikacija mašinovođa, vozopratnog osoblja i osoblja u kontrolnim centrima mora biti takva da garantuje bezbednu eksploataciju, uzimajući u obzir različite zahteve međunarodnog i domaćeg saobraćaja.

Način i periodičnost održavanja, obuka i kvalifikacija osoblja za održavanje i centara za kontrolu, kao i sistem za obezbeđenje kvaliteta koji je uspostavljen u centrima za kontrolu i održavanje od strane nadležnog upravljača, moraju biti takvi da garantuju visok nivo bezbednosti.

2.6.2

Pouzdanost i raspoloživost

Način i periodičnost održavanja, obuka i kvalifikacija osoblja za održavanje i centara za kontrolu, kao i sistem za obezbeđenje kvaliteta koji je uspostavljen u centrima za kontrolu i održavanje od strane nadležnog upravljača, moraju biti takvi da garantuju visok nivo pouzdanosti i raspoloživosti sistema.

2.6.3

Tehnička usaglašenost

Usaglašenost propisa za eksploataciju železničke mreže, kao i kvalifikacije mašinovođa, vozopratnog osoblja i osoblja zaduženog za upravljanje saobraćajem moraju biti takvi da garantuju efikasnu eksploataciju u okviru železničkog sistema, uzimajući u obzir različite zahteve međunarodnog i domaćeg saobraćaja.

2.7

Primena telematike na putnički i teretni saobraćaj

2.7.1

Tehnička usaglašenost

Osnovni zahtevi u oblasti primene telematike garantuju minimalni kvalitet prevoza putnika i robe, naročito u smislu tehničke usaglašenosti.

Moraju se preduzeti mere da se obezbedi:

- da baze podataka, softveri i protokoli za dostavljanje podataka budu razvijeni tako da omogućuju maksimalnu mogućnost razmene podataka između različitih aplikacija i između različitih operatera, isključujući poverljive komercijalne podatke,

- da informacije budu lako dostupne korisnicima.

2.7.2

Pouzdanost i raspoloživost

Načini upotrebe, upravljanja, ažuriranja i održavanja ovih baza podataka, softveri i protokoli za dostavljanje podataka moraju garantovati efikasnost ovih sistema i kvalitet usluge.

2.7.3

Zdravlje

Dodirne tačke tih sistema sa korisnicima moraju biti u skladu sa minimalnim pravilima ergonomije i zaštite zdravlja.

2.7.4

Bezbednost

Prilikom pohranjivanja ili prenosa podataka vezanih za bezbednost mora biti obezbeđen odgovarajući nivo nepovredivosti i pouzdanosti.

2.8

Propisi EU ne regulišu ovu materiju.

2.8.1

2.8.2

2.8.3

(Kraj dokumenta)

Jedinstvena pravila APTU (Dodatak F uz COTIF 1999)

Jedinstveni tehnički propisi koji se primenjuju na železnička sredstva (JTP Opšte odredbe - B)

PODSISTEMI

Objašnjenje:

OTIF APTU Prilog

Odgovarajući tekst u propisima EZ1

Ref. EZ

0.1.

EKVIVALENTNOST

Nakon njihovog usvajanja od strane Komisije stručnjaka za tehnička pitanja, propisi OTIF-a obuhvaćeni ovim dokumentom smatraju se ekvivalentnim sa odgovarajućim propisima EU u smislu člana 13, APTU i člana 3a ATMF.

0.2.

UVOD

1.

SPISAK PODSISTEMA

Prilog II

Za svrhe ove Direktive železnički sistem može

biti

podeljen na sledeće podsisteme, prema:

a) strukturnim područjima:

- infrastruktura,

- energija,

- kontrola, upravljanje i signalizacija - pružni deo,

- kontrola, upravljanje i signalizacija - deo na vozilima,

- vozna sredstva,

- ostala (pokretna) železnička sredstva

b) funkcionalnim područjima:

- eksploatacija i upravljanje saobraćajem,

- održavanje,

- primena telematike na putnički i teretni saobraćaj.

2

2.

OPIS PODSISTEMA

Za svaki podsistem ili svaki deo podsistema lista elemenata i aspekata vezana za interoperabilnost je

predložena od strane Agencije prilikom izrade odgovarajućeg nacrta TSI.

Bez uticaja na određivanje ovih aspekata i komponenti interoperabilnosti ili na redosled kojim su podsistemi uneti u

APTU priloge

TSI

podsistemi obuhvataju:

2.1

Infrastrukturu (INF)

Koloseci, skretnice, građevine (mostovi, tuneli itd), pripadajuća infrastruktura na stanicama (peroni, prilazna područja, uz uzimanje u obzir potreba lica sa ograničenom pokretljivošću itd), sigurnosna i zaštitna oprema.

2.2

Energija (ENE)

Sistem elektrifikacije, uključujući kontaktne vodove i pružni deo opreme za merenje potrošnje električne energije.

2.3

Kontrola, upravljanje i signalizacija - pružni deo

Sva pružna oprema neophodna za obezbeđivanje bezbednosti, kao i za upravljanje i kontrolu kretanja vozova koji imaju dozvolu za saobraćaj na mreži.

2.4

Kontrola, upravljanje i signalizacija - deo na vozilima

Sva oprema na vozilima neophodna za obezbeđivanje bezbednosti, kao i za upravljanje i kontrolu kretanja vozova koji imaju dozvolu za saobraćaj na mreži.

2.5

Eksploatacija i upravljanje saobraćajem

Postupci i pripadajuća oprema koji omogućuju koherentno iskorišćavanje raznih strukturnih podsistema i to kako pri normalnom radu tako i slučaju smetnji u radu uključujući posebno formiranje vozova, upravljanje vozovima, planiranje i upravljanje saobraćajem.

Profesionalne kvalifikacije koje mogu biti zahtevane za obavljanje međunarodnog saobraćaja.

2.6

U skladu sa Aneksom I (Direktive)

ovaj podsistem obuhvata dva dela:

a) primene u putničkom saobraćaju uključujući sisteme za informisanje putnika pre i za vreme vožnje, sisteme za rezervisanje i plaćanje, postupanje sa prtljagom, upravljanje vezama između vozova i sa drugim vidovima saobraćaja;

b) primene u robnom saobraćaju, uključujući informacione sisteme (praćenje robe i vozova u stvarnom vremenu) ranžirni sistemi i sistemi za sastavljanje vozova, sistemi za rezervisanje, plaćanje i fakturisanje, upravljanje vezama sa drugim vidovima saobraćaja, izradu elektronskih pratećih dokumenata.

2.7

Struktura, komandni i kontrolni sistem za svu opremu na vozu, uređaji za preuzimanje struje, uređaji za vuču i za transformaciju energije, kočioni uređaji, tegljenički uređaji, trčeći stroj (obrtna postolja, osovine) i vešanje, vrata, međuveza čovek-mašina (mašinovođa, vozopratno osoblje, putnici, uz uzimanje u obzir potreba lica sa ograničenom pokretljivošću), pasivni ili aktivni sigurnosni uređaji i zahtevi u vezi sa zdravljem putnika i vozopratnog osoblja.

2.8

Održavanje

Postupci, pripadajuća oprema, logistički centri za održavanje, rezerve koje omogućavaju obavezne radove opravki i preventivnog održavanja u pogledu obezbeđivanja interoperabilnosti železničkog sistema i zahtevanih performansi.

2.9

Ostala (pokretna) železnička sredstva

Jedinstvena pravila APTU (Dodatak F uz COTIF 1999)

Tehnički standardi i jedinstveni tehnički propisi koji se primenjuju na sva vozila i ostala železnička sredstva (JTP Opšte odredbe - C)

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA

Objašnjenje:

OTIF APTU Prilog

Odgovarajući tekst u propisima EZ1

Ref. EZ

1.

OPŠTE ODREDBE

Tehnička dokumentacija mora da sadrži sva potrebna dokumenta koji se odnose na karakteristike podsistema i gde je to potrebno, sva dokumenta kojima se potvrđuje usaglašenost komponenata interoperabilnosti. Takođe, treba da sadrži sve elemente u vezi sa uslovima i ograničenjima primene i uputstvima koja se odnose na servisiranje, stalni ili periodični nadzor, prilagođavanje i održavanje.

IO Direktiva
Član 18, Tačka 3

2.

DETALJNI ZAHTEVI ZA TEHNIČKU DOKUMENTACIJU

Prilog VI, Tačka 4, Vozna sredstva

Tehnička dokumentacija

koja se prilaže izjavi o kontroli

mora da sadrži sledeću dokumentaciju:

- opis podsistema (vozilo/pokretna železnička sredstva);

- opšte i detaljne crteže u skladu sa

izvršenjem,

šeme električnih i hidrauličnih uređaja, šeme upravljačkih strujnih kola, opis sistema za obradu podataka (hardver/softver) i automatskih sistema, uputstva za korišćenje i održavanje itd;

- spisak komponenata interoperabilnosti,

prema članu 3

integrisanih u podsistem;

kopije izjava o usaglašenosti EZ odnosno podobnosti za korišćenje

koje su obavezne za ove komponente u skladu sa članom 13. Direktive

zajedno sa, gde je potrebno, odgovarajućom proračunskom dokumentacijom i kopijom izveštaja o testovima i ispitivanjima koje su sprovela

prijavljena tela

na osnovu zajedničkih tehničkih specifikacija,

- ako je primenljivo, privremena uverenja i, u tom slučaju, privremene EZ izjave o usaglašenosti podsistema, koja se prilažu uz EZ potvrdu o verifikaciji,

- uključujući i rezultate provere njene ispravnosti od strane prijavljenog tela;

- potvrdu prijavljenog tela kojem je povereno EZ ispitivanje,

potvrđujući da je projekat u skladu sa

ovom direktivom,

sa odgovarajućom proračunskom dokumentacijom koju je ono overilo, uz eventualno navođenje rezervi primećenih u toku obavljanja aktivnosti, a koje nisu bile otklonjene; uz sertifikat se takođe prilažu izveštaji o kontroli i reviziji koje je isto telo sprovelo u okviru svojih zadataka.

kako je navedeno u odeljcima 5.3 i 5.4.

(Kraj dokumenta)

______________
1Direktiva o interoperabilnosti 2008/57/EZ, objavljena u Službenom listu EU L191, 18.07.2008.

Jedinstvena pravila APTU (Dodatak F uz COTIF 1999)

Tehnički standardi i jedinstveni tehnički propisi koji se primenjuju na sva vozila i ostala železnička sredstva (JTP Opšte odredbe - E)

TELO ZA OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI - KVALIFIKACIJE I NEZAVISNOST

Objašnjenje:

Tekstovi ovog Priloga APTU koji su prikazani van kolona identični su kao i odgovarajući tekstovi propisa Evropske zajednice. Tekstovi koji su prikazani u dve kolone se razlikuju; leva kolona sadrži odredbe Priloga APTU, a desna kolona sadrži tekst odgovarajućih propisa EZ. Tekst u desnoj koloni služi samo kao informacija i nije deo propisa OTIF-a.

OTIF APTU Prilog

Odgovarajući tekst u propisima EZ1

Ref. EZ

1.

DEFINICIJE

2.

1.

Telo,

1.

njegov direktor i osoblje zaduženo za sprovođenje provera ne mogu da učestvuju, ni direktno, ni kao ovlašćeni predstavnici u projektovanju, izradi, građenju, komercijalizaciji ili održavanju komponenti interoperabilnosti ili podsistema ili u njihovoj eksploataciji. To ne isključuje mogućnost razmene stručnih informacija između proizvođača i tog

tela.

2.

Telo

2.

i osoblje zaduženo za provere moraju da izvrše provere maksimalno profesionalno i tehnički stručno i moraju biti oslobođeni bilo kakvih pritisaka i nagovaranja, naročito finansijske vrste, koja mogu da utiču na njihovo prosuđivanje ili rezultate kontrole, posebno ako potiču od osoba ili grupa osoba koje su zainteresovane za rezultate provera.

telo

i osoblje zaduženo za provere mora,

biti funkcionalno nezavisno od organa određenih za izdavanje

dozvola za puštanje u rad u okviru ove direktive, licenci u okviru direktive 95/18/EZ, i sertifikata o bezbednosti u okviru direktive 2004/49/EZ,

i od tela nadležnih za sprovođenje istraga u slučaju nesreće.

3.

Telo

3.

mora zapošljavati osoblje i posedovati sredstva, koji se zahtevaju za pravilno obavljanje tehničkih i administrativnih zadataka vezanih za sprovođenje provera; takođe treba da ima pristup opremi potrebnoj za vanredne provere.

4.

Osoblje zaduženo za provere mora da poseduje

4.

- odgovarajuće tehničko i profesionalno obrazovanje,
- zadovoljavajuće znanje o zahtevima koji se odnose na provere koje vrši i dovoljnu praksu u domenu tih provera,
- sposobnost za izradu sertifikata, zapisnika i izveštaja koji predstavljaju službenu evidenciju o izvršenim kontrolama.

5.

Mora da bude garantovana nezavisnost osoblja zaduženog za kontrolu. Nijedan službenik ne sme biti nagrađen na osnovu niti broja izvršenih kontrola ni rezultata tih kontrola.

5.

6.

Telo

6.

mora zaključiti osiguranje od građanskopravne odgovornosti, osim ukoliko tu odgovornost pokriva država na osnovu nacionalnog prava ili ukoliko provere vrši direktno

država članica.

7.

Osoblje

7.

organ

obavezno je da čuva kao profesionalnu tajnu sve što sazna u toku vršenja svojih dužnosti (izuzev nadležnih administrativnih organa i tela zaduženih za sprovođenje istraga u slučaju nesreće u državi u kojoj vrše te aktivnosti, kao i tela za istragu nesreća zaduženih za istragu nesreća do kojih je došlo usled neispravnosti proverenih komponenti interoperabilnosti ili podsistema) u skladu sa

ovom Direktivom ili bilo kojom drugom odredbom nacionalnog prava kojom se izvršava Direktiva.

(kraj dokumenta)

______________
1 Aneks VIII Direktive o interoperabilnosti 2008/57/EC, objavljene u Službenom listu EU L191, 18.07.2008.

Odgovarajući tekst propisa1

EU ref.

0.

EKVIVALENTNOST

Nakon usvajanja od strane Komisije stručnjaka za tehnička pitanja, propisi OTIF-a obuhvaćeni ovim dokumentom smatraju se ekvivalentnim sa odgovarajućim propisima EU u smislu člana 13, APTU i člana 3a ATMF.

1.

SVRHA

Član 1.

1.1

Ovom uredbom

utvrđuje se zajednička bezbednosna metoda o proceni i oceni rizika

(ZBM) kao što je navedeno u članu 6(3)(a) Direktive 2004/49/EZ.

1.2

Svrha ZBM o proceni i oceni rizika je da se održi ili poboljša nivo bezbednosti

na železnicama Zajednice,

u onoj meri u kojoj je to neophodno i izvodljivo.
ZBM olakšava

pristup tržištu

železničkih transportnih usluga harmonizacijom:
a) procesa upravljanja rizikom koji se koriste za ocenu nivoa bezbednosti i usaglašenosti sa bezbednosnim zahtevima;
b) razmene informacija merodavnih za bezbednost između različitih aktera u okviru železničkog sektora u cilju upravljanja bezbednošću između različitih interfejsa koji postoje unutar tog sektora;
c) dokaza koji proističu iz primene procesa upravljanja rizikom.

2.

POLJE PRIMENE

Član 2.

2.1

ZBM o proceni i oceni rizika primenjuje se na sve izmene

železničkog sistema države članice, kao što je navedeno u tački (2)(e) Aneksa III Direktive 2004/49/EZ, koje se smatraju značajnim u smislu člana 4. ove uredbe.

Te izmene mogu da budu tehničke, operativne ili organizacione prirode. Što se tiče organizacionih izmena, uzimaju se u obzir samo izmene koje mogu da utiču na uslove eksploatacije.

2.2

Ukoliko se značajne izmene odnose na strukturne podsisteme na koje se primenjuje

Direktiva 2008/57/EZ

ZBM o proceni i oceni rizika primenjuje se:
a) ukoliko ocenu rizika zahtevaju

merodavne tehničke specifikacije inter-operabilnosti (TSI).

U ovom slučaju

TSI

ukoliko je potrebno, navode koji delovi ZBM se primenjuju;
b) da bi se garantovala bezbedna integracija strukturnih podsistema na koje se

TSI

primenjuju u postojećem sistemu

u skladu sa članom 15(1) Direktive 2008/57/EZ.

Međutim, primena ZBM u slučaju navedenom u tački (b) prvog podstava ne sme da dovede do zahteva koji su u suprotnosti sa zahtevima utvrđenim u merodavnim

TSI

koji su obavezni.
Međutim, ukoliko primena ZBM dovodi do zahteva koji je u suprotnosti sa zahtevom utvrđenim u merodavnim

TSI

predlagač o tome obaveštava odgovarajuću

državu članicu

koja može da odluči da zatraži reviziju

TSI

u skladu sa

članom 6(2) ili članom 7. Direktive 2008/57/EZ

ili odstupanje u skladu sa

članom 9. te Direktive.

2.3

Ova uredba

ne primenjuje se na:
a) metroe, tramvaje i druge lake šinske sisteme;
b) mreže koje su funkcionalno odvojene od ostatka železničkog sistema i namenjene samo za eksploataciju u lokalnom, gradskom i prigradskom saobraćaju, kao i na železnička preduzeća koja obavljaju saobraćaj samo na tim mrežama;
c) privatnu železničku infrastrukturu koju koristi samo njen vlasnik za potrebe sopstvenog teretnog transporta;
d) istorijska vozila koja saobraćaju na nacionalnim mrežama, pod uslovom da poštuju nacionalna pravila i propise o bezbednosti u cilju bezbednog saobraćaja takvih vozila;
e) istorijske, muzejske i turističke železnice koje obavljaju saobraćaj na sopstvenoj mreži, uključujući radionice, vozila i osoblje.

2.4

Ova uredba

ne primenjuje se na sisteme i izmene koji, na dan stupanja na snagu

ove uredbe

predstavljaju projekte u odmakloj fazi razvoja

u smislu člana 2(t) Direktive 2008/57/EZ.

3.

DEFINICIJE

Član 3.

U svrhe

ove uredbe

primenjuju se definicije utvrđene u

u članu 3. Direktive 2004/49/EZ

Primenjuju se takođe i sledeće definicije:
a) "rizik" označava stopu učestalosti nesreća i incidenata sa štetnim ishodom (nastalih usled opasnih situacija) i stepen ozbiljnosti te štete;
b) "analiza rizika" označava sistematsko korišćenje svih raspoloživih informacija u cilju otkrivanja opasnosti i procene rizika;
c) "procena rizika" označava proceduru zasnovanu na analizi rizika kojom se utvrđuje da li je postignut prihvatljiv nivo rizika;
d) "ocena rizika" označava sveobuhvatni postupak koji uključuje analizu rizika i procenu rizika;
e) "bezbednost" označava odsustvo neprihvatljivog rizika od štete;
f) "upravljanje rizikom" označava sistematsku primenu upravljačkih politika, procedura i praksi na aktivnosti vezane za analizu, procenu i kontrolu rizika;
g) "interfejsi" označavaju sve tačke interakcije tokom životnog ciklusa sistema ili podsistema, uključujući eksploataciju i održavanje ukoliko različiti akteri železničkog sektora sarađuju u cilju upravljanja rizicima;
h) "akteri" označavaju sve strane koje neposredno ili putem ugovornih aranžmana učestvuju u primeni

ove uredbe u skladu sa članom 5(2);

i) "bezbednosni zahtevi" označavaju bezbednosne karakteristike (kvalitativne ili kvantitativne) sistema i njegove eksploatacije (uključujući pravila eksploatacije) neophodne za realizaciju ciljeva postavljenih od strane zakonodavstva ili kompanije;
j) "bezbednosne mere" označavaju niz aktivnosti kojima se smanjuje stopa učestalosti opasnih situacija ili ublažavaju njihove posledice u cilju dostizanja i/ili održavanja prihvatljivog nivoa rizika;
k) "predlagač" označava

železnička preduzeća ili upravljače infrastrukture u okviru mera za kontrolu rizika koje su dužni da primene u skladu sa članom 4. Direktive 2004/49/EZ,

naručioce ili proizvođače ukoliko pozovu

prijavljeno telo da primeni "EZ" proceduru verifikacije u skladu sa članom 18(1) Direktive 2008/57/EZ

ili podnosioca zahteva

dozvolu za korišćenje vozila;

ili lice zaduženo za održavanje;

l) "izveštaj o oceni bezbednosti" označava dokument koji sadrži zaključke o oceni određenog sistema obavljenoj od strane tela za ocenu;
m) "opasnost" označava stanje koje može da dovede do nesreće;
n) "telo za ocenu" označava nezavisno i stručno lice, organizaciju ili telo koje sprovodi istragu kako bi, na osnovu dokaza, dostavilo ocenu o sposobnosti sistema da ispuni bezbednosne zahteve koji se na njega primenjuju;
o) "kriterijumi za prihvatanje rizika" označavaju referentne elemente na osnovu kojih se ocenjuje prihvatljivost određenog rizika; ti kriterijumi se koriste kako bi se utvrdilo da li je nivo rizika dovoljno nizak tako da nije potrebno preduzimati nikakve neodložne mere kako bi se dodatno smanjio;
p) "evidencija o opasnostima" označava dokument koji sadrži evidenciju i napomene vezane za utvrđene opasnosti, mere koje se na njih odnose, njihovo poreklo i upućivanja na organizaciju koja je zadužena da njima upravlja;
q) "utvrđivanje opasnosti" označava proces pronalaženja, popisivanja i određivanja karakteristika opasnosti;
r) "načelo prihvatanja rizika" označava pravila koja se koriste u cilju donošenja zaključka o tome da li je rizik vezan za jednu ili više specifičnih opasnosti prihvatljiv;
s) "pravila primene" označavaju skup pisanih pravila koja, ukoliko se pravilno primenjuju, mogu da se koriste za kontrolu jedne ili više specifičnih opasnosti;
t) "referentni sistem" označava sistem za koji se tokom upotrebe dokazalo da ima prihvatljiv nivo bezbednosti na osnovu kojeg je poređenjem moguće oceniti prihvatljivost rizika sistema čija je ocena u toku;
u) "utvrđivanje rizika" označava proces koji se koristi za merenje nivoa analiziranih rizika, a sastoji se iz sledećih koraka: procena učestalosti, analiza posledica i njihova integracija;
v) "tehnički sistem" označava proizvod ili skup proizvoda, uključujući projektovanje, ugradnju i pomoćnu dokumentaciju; izrada tehničkog sistema počinje specifikacijom njegovih zahteva i završava se njihovim prihvatanjem; iako se projekat merodavnih interfejsa sa ljudskim ponašanjem uzima u obzir, ljudski operateri i njihove aktivnosti nisu deo sistema; proces održavanja opisan je u priručnicima za održavanje, ali on sam nije deo tehničkog sistema;
w) "katastrofalna posledica" označava smrtne slučajeve i/ili višestruke teške povrede i/ili velike štete po životnu sredinu koje nastanu kao rezultat nesreće;
x) "prihvatanje bezbednosti" označava status koji predlagač dodeli izmeni na osnovu izveštaja o oceni bezbednosti dostavljenog od strane tela za ocenu;
y) "sistem" označava bilo koji deo železničkog sistema

(u okviru polja primene ovog JTP)

koji podleže izmeni;
z) "prijavljeni nacionalni propis" označava svaki nacionalni propis prijavljen od strane

država članica u skladu sa Direktivom Saveta 96/48/EZ (1), Direktivom 2001/16/EZ Evropskog parlamenta i Saveta (2) i Direktivama 2004/ 49/EZ i 2008/57/EZ.

aa) "sistem upravljanja bezbednošću (SMS)" označava organizaciju i mere uspostavljene od strane upravljača infrastrukture ili železničkog preduzeća kako bi se garantovalo bezbedno upravljanje njihovim aktivnostima;

2004/49/EZ, čl. 3 (i)

4.

ZNAČAJNE IZMENE

Član 4.

4.1

Ukoliko ne postoji prijavljeno nacionalno pravilo o tome kako se utvrđuje da li je u pitanju značajna izmena ili ne u određenoj

državi članici,

predlagač uzima u obzir potencijalni uticaj dotične izmene na bezbednost železničkog sistema.
Ukoliko predložena izmena ne utiče na bezbednost, ne mora da se primenjuje proces upravljanja rizikom opisan u odeljku 5.

4.2

Ukoliko predložena izmena utiče na bezbednost, predlagač na osnovu stručnog mišljenja odlučuje o značaju izmene na osnovu sledećih kriterijuma:
a) posledica u slučaju kvara: najnepovoljniji mogući scenario u slučaju kvara sistema koji se ocenjuje, uzimajući u obzir postojanje mera bezbednosti izvan sistema;
b) inovacija korišćena prilikom realizacije izmene: to se odnosi na inovaciju u železničkom sektoru, kao i na novinu vezanu isključivo za organizaciju koja izvodi izmenu;
c) složenost izmene;
d) praćenje: nemogućnost praćenja izmene tokom čitavog veka trajanja sistema i preduzimanja odgovarajućih mera;
e) reverzibilnost: nemogućnost vraćanja sistema u stanje pre izvođenja izmene;
f) dodavanje: ocena značaja izmene uzimajući u obzir sve skorašnje izmene vezane za bezbednost realizovane u okviru sistema koji se ocenjuje, a koje nisu bile ocenjene kao značajne.
Predlagač čuva odgovarajuću dokumentaciju kako bi opravdao svoju odluku.

5.

PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM

Član 5.

5.1

Proces upravljanja rizikom opisan u Aneksu I primenjuje se:
a) u slučaju značajne izmene navedene u odeljku 4, uključujući puštanje u rad strukturnih podsistema u skladu sa odeljkom 2.2 b);
b) ukoliko

TSI navedena

u članu 2.2 a) upućuje na

ovu uredbu

u cilju određivanja procesa upravljanja rizikom opisanog u Aneksu I.

5.2

Proces upravljanja rizikom opisan u Aneksu I primenjuje predlagač.

5.3

Predlagač vodi računa o upravljanju rizicima uvedenim od strane dobavljača i pružalaca usluga, uključujući i podizvođače. U tu svrhu, predlagač može da zahteva od dobavljača i pružalaca usluga, uključujući njihove podizvođače, da učestvuju u procesu upravljanja rizikom opisanom u Aneksu I.

6.

NEZAVISNA OCENA

Član 6.

Nezavisnu ocenu pravilne primene procesa upravljanja rizikom opisanog u Aneksu I i rezultata te primene

sprovodi tela koje ispunjava kriterijume navedene u Aneksu II.

Ukoliko telo za ocenu već nije utvrđeno od strane Zajednice ili nacionalnog zakonodavstva, predlagač imenuje svoje sopstveno telo za ocenu koje može da bude neka druga organizacija ili unutrašnje odeljenje.

6.2

Dupliranje rada između ocene usaglašenosti

sistema za upravljanje bezbednošću u skladu sa zahtevima Direktive 2004/49/EZ,

koju sprovodi

prijavljeno telo ili nacionalno telo u skladu sa zahtevima Direktive 2008/57/EZ

i bilo koje nezavisne ocene bezbednosti koju sprovodi telo za ocenu u skladu sa

ovom uredbom

treba izbegavati.

6.3

Telo za bezbednost može da deluje u svojstvu tela za ocenu ukoliko se značajne izmene odnose na sledeće slučajeve:
a) ukoliko je vozilu potrebna dozvola za korišćenje, u skladu sa članovima 22(2) i 24(2) Direktive 2008/57/EZ;

b) ukoliko je vozilu potrebna dodatna dozvola za korišćenje, 2 u skladu sa članovima 3(5) i 25(4) Direktive 2008/57/EZ;

c) ukoliko sertifikat o bezbednosti za prevoz treba da se ažurira zbog izmene tipa ili obima aktivnosti, u skladu sa članom 10(5) Direktive 2004/49/EZ;
d) ukoliko sertifikat o bezbednosti za prevoz treba da se revidira zbog suštinskih izmena bezbednosnog regulatornog okvira, u skladu sa članom 10(5) Direktive 2004/49/EZ;
e) ukoliko sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom treba da se ažurira usled suštinskih izmena infrastrukture, signalizacije ili snabdevanja energijom ili načela eksploatacije i održavanja, u skladu sa članom 11(2) Direktive 2004/49/EZ;
f) ukoliko sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom treba da se revidira usled suštinskih izmena bezbednosnog regulatornog okvira, u skladu sa članom 11(2) Direktive 2004/49/EZ.

6.4

Ukoliko se značajne izmene odnose na strukturni podsistem koji zahteva

dozvolu za korišćenje u skladu sa članom 15(1) ili članom 20. Direktive 2008/57/EZ, telo za bezbednost

može da postupa u svojstvu tela za ocenu, osim ukoliko predlagač već nije za to zadužio

prijavljeno telo u skladu sa članom 18(2) te Direktive.

7.

IZVEŠTAJ O OCENI BEZBEDNOSTI

Član 7.

7.1

Telo za ocenu predlagaču dostavlja izveštaj o oceni bezbednosti.

7.2

U slučaju navedenom u tački a) odeljak 5.1,

nacionalno telo za bezbednost

uzima u obzir izveštaj o oceni bezbednosti prilikom

izdavanja dozvole za korišćenje

podsistema.

7.3

U slučaju navedenom u tački b) odeljka 5.1, nezavisna ocena predstavlja deo aktivnosti

prijavljeno telo,

osim ukoliko nije drugačije propisano u

TSI.

Ukoliko nezavisna ocena nije deo aktivnosti

prijavljenog tela

tada

prijavljeno telo

zaduženo za izdavanje sertifikata o usaglašenosti ili naručilac zadužen za izradu

EZ izjava o verifikaciji.

uzima u obzir o izveštaj o oceni bezbednosti.

7.4

Ukoliko je sistem, ili deo sistema, već prihvaćen nakon procesa upravljanja rizikom utvrđenog

ovom uredbom,

izveštaj o oceni bezbednosti koji iz toga proističe ne sme da se dovodi u pitanje od strane drugog tela za ocenu zaduženog za obavljanja nove ocene istog sistema.
Priznavanje sistema je uslovno, odnosno moguće je tek nakon što se pokaže da će se sistem koristiti pod istim funkcionalnim, operativnim i ekološkim uslovima kao i već prihvaćen sistem, kao i da su primenjeni ekvivalentni kriterijumi za prihvatanje rizika.

8.

UPRAVLJANJE KONTROLOM RIZIKA/INTERNE I EKSTERNE KONTROLE

1. Železnička preduzeća i upravljači infrastrukture uključuju kontrole primene ZBM o proceni i oceni rizika u svoj program periodičnih kontrola sistema za upravljanje bezbednošću u skladu sa članom 9. Direktive 2004/49/EZ.

2. U okviru aktivnosti utvrđenih članom 16(2)(e) Direktive 2004/49/EZ, nacionalno telo za bezbednost prati primenu ZBM o proceni i oceni rizika.

Član 8.

9.

POVRATNE INFORMACIJE I TEHNIČKI NAPREDAK

Član 9.

1. Upravljači infrastrukture i železnička preduzeća u svoj godišnji izveštaj o bezbednosti naveden u članu 9(4) Direktive 2004/49/EZ, unose kratak izveštaj o primeni ZBM o proceni i oceni rizika.

Taj izveštaj takođe obuhvata i kratak pregled donetih odluka koje se odnose na nivo značaja izmena.

2. Svako nacionalno telo za bezbednost, u svom godišnjem izveštaju o bezbednosti navedenom u članu 18. Direktive 2004/49/EZ, izveštava o iskustvu predlagača sa primenom ZBM o proceni i oceni rizika i, eventualno, o svom sopstvenom iskustvu.
3. Evropska železnička agencija prati i prikuplja povratne informacije o primeni ZBM o proceni i oceni rizika i, eventualno, Komisiji dostavlja preporuke za njeno poboljšanje.

4. Evropska železnička agencija najkasnije do 31. decembra 2011 Komisiji dostavlja izveštaj koji obuhvata:
(a) analizu iskustva sa primenom ZBM o proceni i oceni rizika, uključujući slučajeve kada su ZBM primenjivali predlagači na dobrovoljnoj osnovi pre utvrđenog datuma primene navedenog u članu 10;
(b) analizu iskustva predlagača u vezi sa odlukama koje se odnose na nivo značaja izmena;
(c) analizu slučajeva u kojima su pravila prakse korišćena u skladu sa odeljkom 2.3.8 Aneksa I;
(d) analizu opšte efikasnosti ZBM o proceni i oceni rizika.
Tela za bezbednost pomažu Agenciji prilikom utvrđivanja slučajeva primene ZBM o proceni i oceni rizika.

10.

STUPANJE NA SNAGU
1. Ova uredba stupa na snagu dvadesetog dana od njenog objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.

Član 10.

2. Ova uredba primenjuje se počev od 1. jula 2012.
Međutim, počev od 19. jula 2010 primenjuje se na:
(a) sve značajne tehničke izmene koje se odnose na vozila, kao što je utvrđeno članom 2(c) Direktive 2008/57/EZ;
(b) sve značajne izmene koje se odnose na strukturne podsisteme, ukoliko se to zahteva članom 15(1) Direktive 2008/57/EZ ili TSI.

ANEKS I 3

1.

OPŠTA NAČELA KOJA SE PRIMENJUJU NA PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM

1.1

Opšta načela i obaveze

Proces upravljanja rizikom obuhvaćen

ovom uredbom

počinje definisanjem sistema koji se ocenjuje i sastoji se od sledećih aktivnosti:
a) proces ocene rizika kojim se utvrđuju opasnosti, rizici, odgovarajuće bezbednosne mere i bezbednosni zahtevi koji iz toga proističu, a koje treba da ispuni sistem koji se ocenjuje;
b) dokazivanje usaglašenosti sistema sa utvrđenim bezbednosnim zahtevima; i
c) upravljanje svim utvrđenim opasnostima i odgovarajućim bezbednosnim merama.
Ovaj proces upravljanja rizikom se ponavlja i opisan je na dijagramu u Aneksu. Proces se završava nakon što se dokaže usaglašenost sistema sa svim bezbednosnim zahtevima neophodnim za prihvatanje rizika vezanih za utvrđene opasnosti.

1.1.2

Ovaj iterativni proces upravljanja rizikom:
a) obuhvata odgovarajuće aktivnosti vezane za obezbeđivanje kvaliteta i sprovodi se od strane stručnog osoblja;
b) ocenjuje se nezavisno od strane jednog ili više tela za ocenu.

1.1.3

Predlagač zadužen za proces upravljanja rizikom koji se zahteva

ovom uredbom

vodi evidenciju o opasnostima u skladu sa odeljkom 4.3

1.1.4

Akteri koji su već uspostavili metode ili instrumente za ocenu rizika mogu da nastave da ih koriste sve dok su oni kompatibilni sa odredbama

ove uredbe

i ispunjavaju sledeće uslove:

a) metode ili instrumenti za ocenu rizika opisani su u sistemu za upravljanje bezbednošću prihvaćenom od strane nacionalnog tela za bezbednost u skladu sa članom 10(2)(a) ili članom 11(1)(a) Direktive 2004/49/EZ; ili

b) metode ili instrumenti za ocenu rizika zahtevaju se u

TSI

ili poštuju javne priznate standarde navedene u prijavljenim nacionalnim propisima.

1.1.5

Ne dovodeći u pitanje građansku odgovornost u skladu sa pravnim zahtevima

država članica,

za proces ocene rizika odgovoran je predlagač. Predlagač posebno odlučuje, u dogovoru sa merodavnim akterima, ko će biti zadužen za ispunjavanje bezbednosnih zahteva koji proističu iz ocene rizika. Ova odluka zavisi od vrste izabranih bezbednosnih mera za održavanje rizika na prihvatljivom nivou. Dokazivanje usaglašenosti sa bezbednosnim zahtevima obavlja se u skladu sa odeljkom 3.

1.1.6

Prvi korak u procesu upravljanja rizikom sastoji se od popisivanja zadataka različitih aktera u dokumentu koji sastavlja predlagač, kao i njihovih aktivnosti vezanih za upravljanje rizikom. Predlagač tesno sarađuje sa različitim akterima uključenim u proces, u skladu sa njihovim zadacima, u cilju upravljanja opasnostima i odgovarajućim bezbednosnim merama.

1.1.7

Za procenu pravilne primene procesa upravljanja rizikom opisana u

ovoj uredbi

odgovorno je telo za ocenu.

1.2

Upravljanje interfejsima

1.2.1

Za svaki interfejs merodavan za sistem koji se ocenjuje, ne dovodeći u pitanje specifikacije interfejsa definisane u merodavnim

TSI,

akteri železničkog sektora na koje se to odnosi sarađuju kako bi zajedno utvrdili opasnosti i njima upravljali i definisali odgovarajuće bezbednosne mere koje treba preduzeti na tim interfejsima. Upravljanjem zajedničkim rizicima na interfejsima koordinira predlagač.

1.2.2

Ukoliko, u cilju ispunjavanja bezbednosnih zahteva, jedan od aktera utvrdi potrebu za bezbednosnom merom koju ne može sam da preduzme, u dogovoru sa drugim akterom prenosi na njega upravljanje pomenutom opasnošću koristeći postupak opisan u odeljku 4.

1.2.3

U pogledu sistema koji se ocenjuje, svaki akter koji otkrije da je određena mera bezbednosti neusaglašena ili neodgovarajuća, dužan je da tu informaciju dostavi predlagaču koji zatim o tome obaveštava aktera zaduženog za primenu te mere bezbednosti.

1.2.4

Akter koji primenjuje meru bezbednosti zatim o tome obaveštava sve aktere na koje se taj problem odnosi, bilo u okviru sistema koji se ocenjuje, bilo u okviru drugih postojećih sistema koji koriste istu meru bezbednosti, pod uslovom da akter ima takva saznanja.

1.2.5

Ukoliko dva ili više aktera ne mogu da postignu dogovor, za pronalaženje odgovarajućeg rešenja odgovoran je predlagač.

1.2.6

Ukoliko akter nije u stanju da ispuni zahtev predviđen prijavljenim nacionalnim propisom, predlagač traži savet od odgovarajućeg nadležnog organa.

1.2.7

Nezavisno od definisanja sistema koji se ocenjuje, predlagač je odgovoran da vodi računa o tome da upravljanje rizikom obuhvata sam sistem, kao i njegovu integraciju u železnički sistem u celini.

2.

OPIS POSTUPKA OCENE RIZIKA

2.1

Opšti opis

2.1.1

Postupak ocene rizika je sveobuhvatni iterativni proces koji obuhvata:
a) definisanje sistema;
b) analizu rizika, uključujući utvrđivanje opasnosti;
c) procenu rizika.
Postupak ocene rizika obavlja se u interakciji sa upravljanjem opasnostima u skladu sa odeljkom 4.1.

2.1.2

Definicija sistema treba da sadrži najmanje sledeće stavke:
a) cilj sistema, odnosno njegova svrha;
b) funkcije i elementi sistema, ukoliko su merodavne (uključujući npr. ljudske, tehničke i operativne elemente);
c) granice sistema, uključujući druge sisteme koji su sa njim u interakciji;
d) fizički (npr. sistemi u interakciji) i funkcionalni (npr funkcionalni ulazni i izlazni podaci) interfejsi;
e) okruženje sistema (npr. energetska i toplotna strujanja, udari, vibracije, elektromagnetske interferencije, operativno korišćenje);
f) postojeće bezbednosne mere i, nakon ponavljanja, definisanje bezbednosnih zahteva utvrđenih postupkom ocene rizika;
g) pretpostavke koje utvrđuju granice ocene rizika.

2.1.3

Utvrđivanje opasnosti obavlja se na definisanom sistemu, u skladu sa odeljkom 2.2.

2.1.4

Prihvatljivost rizika sistema koji se ocenjuje meri se korišćenjem jednog ili više navedenih načela prihvatanja rizika:
a) primena pravila prakse (odeljak 2.3);
b) poređenje sa sličnim sistemima (odeljak 2.4);
c) eksplicitno utvrđivanje rizika (odeljak 2.5).
U skladu sa opštim načelom navedenim u odeljku 1.1.5, telo za ocenu uzdržava se od toga da predlagaču nameće načelo za prihvatanja rizika koje će koristiti.

2.1.5

Predlagač u okviru procene rizika dokazuje da je izabrano načelo prihvatanja rizika pravilno primenjeno. Predlagač takođe proverava da li se izabrana načela prihvatanja rizika dosledno koriste.

2.1.6

Primena tih načela za prihvatanje rizika dovodi do utvrđivanja mogućih mera bezbednosti koje rizike sistema koji se ocenjuje čine prihvatljivim. Među tim bezbednosnim merama, mere izabrane za kontrolu rizika postaju bezbednosni zahtevi koje sistem treba da ispuni. Usaglašenost sa tim bezbednosnim zahtevima dokazuje se u skladu sa odeljkom 3.

2.1.7

Iterativni postupak ocene rizika smatra se završenim nakon što se dokaže da su svi bezbednosni zahtevi ispunjeni i da nije potrebno uzimati u obzir nijednu dodatnu razumno predvidljivu opasnost.

2.2

Utvrđivanje opasnosti

2.2.1

Predlagač sistematski utvrđuje, korišćenjem širokog spektra stručnih znanja nadležnog tima, sve razumno predvidljive opasnosti za čitav sistem koji se ocenjuje i, eventualno, za njegove funkcije i interfejse.
Sve utvrđene opasnosti evidentiraju se u registru opasnosti u skladu sa odeljkom 4.

2.2.2

Da bi se napori uloženi u ocenu rizika koncentrisali na glavne rizike, opasnosti se razvrstavaju prema procenjenim rizicima koji iz njih proističu. Na osnovu mišljenja stručnjaka, opasnosti koje su vezane za opšte prihvaćen rizik ne analiziraju se dalje, ali se upisuju u registar opasnosti. Njihova klasifikacija obrazlaže se da bi se telu za ocenu omogućilo da obavi nezavisnu ocenu.

2.2.3

Jedan od kriterijuma je da rizici koji proističu iz opasnosti mogu da se klasifikuju kao opšte prihvaćeni ukoliko je rizik toliko mali da nije potrebno preduzimati dodatne mere bezbednosti. Prilikom dostavljanja stručnog mišljenja uzima se u obzir činjenica da uticaj svih opšte prihvaćenih rizika ne prekoračuje utvrđen udeo ukupnog rizika.

2.2.4

Tokom utvrđivanja opasnosti, mogu se utvrditi i mere bezbednosti. One se unose u registar opasnosti u skladu sa odeljkom 4.

2.2.5

Utvrđivanje opasnosti sprovodi se samo na nivou detalja neophodnih za utvrđivanje mesta na kojima se pretpostavlja da mere bezbednosti kontrolišu rizike u skladu sa jednim od načela za prihvatanje rizika navedenih u tački 2.1.4. Ponavljanje može, dakle, da bude neophodno između faza analize rizika i procene rizika sve dok se ne postigne dovoljan nivo detalja za utvrđivanje opasnosti.

2.2.6

Ukoliko se za kontrolu rizika koriste pravila prakse ili referentni sistem, utvrđivanje opasnosti može da bude ograničeno na:
a) proveru primerenosti pravila prakse ili referentnog sistema;
b) utvrđivanje odstupanja od pravila prakse ili referentnog sistema.

2.3

Korišćenje pravila prakse i procene rizika

2.3.1

Predlagač, uz podršku drugih uključenih aktera i na osnovu zahteva navedenih u tački 2.3.2, procenjuje da li su jedna ili više opasnosti na odgovarajući način obuhvaćene primenom merodavnih pravila prakse.

2.3.2

Pravila prakse ispunjavaju najmanje sledeće zahteve:
a) široko su priznata u oblasti železnice. Ukoliko to nije slučaj, pravila prakse moraju biti opravdana i prihvatljiva za telo za ocenu;
b) merodavna su za kontrolu opasnosti uzetih u obzir u okviru sistema koji se ocenjuje;
c) javno su dostupna za sve aktere koji žele da ih koriste.

2.3.3

Ukoliko se zahteva usaglašenost sa

TSI

u skladu sa Direktivom 2008/57/EZ

pri čemu

merodavne TSI

ne nameće postupak upravljanja rizikom utvrđen

ovom uredbom, TSI

se mogu smatrati pravilima prakse za kontrolu opasnosti, pod uslovom da je ispunjen zahtev c) iz tačke 2.3.2.

2.3.4

Nacionalni propisi prijavljeni u skladu sa

članom 8. Direktive 2004/49/EZ i članom 17(3) Direktive 2008/57/EZ

mogu se smatrati pravilima prakse pod uslovom da su ispunjeni zahtevi iz tačke 2.3.2.

2.3.5

Ukoliko se jedna ili više opasnosti kontrolišu pravilima prakse koja ispunjavaju uslove iz tačke 2.3.2, tada se rizici vezani za te opasnosti smatraju prihvatljivim. To znači da:
a) te rizike ne treba dalje analizirati;
b) korišćenje pravila prakse upisuje se u registar opasnosti kao bezbednosni zahtev za merodavne opasnosti.

2.3.6

Ukoliko alternativni pristup nije u potpunosti u skladu sa pravilima prakse, predlagač je dužan da dokaže da taj pristup obezbeđuje najmanje isti nivo bezbednosti.

2.3.7

Ukoliko rizik vezan za određenu opasnost ne može da se učini prihvatljivim primenom pravila prakse, utvrđuju se dodatne mere bezbednosti primenom jednog od dva druga načela za prihvatanje rizika.

2.3.8

Ukoliko se sve opasnosti kontrolišu pravilima prakse, postupak upravljanja rizikom može da se ograniči na:
a) utvrđivanje opasnosti u skladu sa odeljkom 2.2.6;
b) upisivanje korišćenja pravila prakse u registar opasnosti u skladu sa odeljkom 2.3.5;
c) dokumentaciju o primeni postupka upravljanja rizikom u skladu sa odeljkom 5;
d) nezavisnu ocenu u skladu sa članom 6.

2.4

Korišćenje referentnog sistema i procene rizika

2.4.1

Predlagač, uz pomoć uključenih aktera, analizira da li su jedna ili više opasnosti obuhvaćene sličnim sistemom koji bi mogao da posluži kao referentni sistem.

2.4.2

Referentni sistem ispunjava najmanje sledeće zahteve:
a) već je tokom njegove upotrebe dokazano da poseduje prihvatljiv nivo bezbednosti i još uvek bi mogao da dobije odobrenje u državi članici u kojoj izmena treba da se izvede;
b) ima slične funkcije i interfejse kao i sistem koji se ocenjuje;
c) koristi se pod sličnim operativnim uslovima kao i sistem koji se ocenjuje;
d) koristi se pod sličnim ekološkim uslovima kao i sistem koji se ocenjuje.

2.4.3

Ukoliko referentni sistem ispunjava zahteve navedene u odeljku 2.4.2, tada se za sistem koji se ocenjuje:
a) rizici vezani za opasnosti obuhvaćene referentnim sistemom smatraju prihvatljivim;
b) bezbednosni zahtevi za opasnosti obuhvaćene referentnim sistemom mogu da se izvedu iz bezbednosnih analiza ili procene bezbednosnih registara referentnog sistema;
c) ti bezbednosni zahtevi upisuju u registar opasnosti kao bezbednosni zahtevi za merodavne opasnosti.

2.4.4

Ukoliko sistem koji se ocenjuje odstupa od referentnog sistema, procena rizika treba da dokaže da sistem koji se ocenjuje poseduje najmanje isti nivo bezbednosti kao i referentni sistem. U tom slučaju, rizici povezani sa opasnostima obuhvaćenim referentnim sistemom smatraju se prihvatljivim.

2.4.5

Ukoliko ne može da se dokaže da sistem koji se ocenjuje poseduje isti nivo bezbednosti kao referentni sistem, utvrđuju se dodatne mere bezbednosti za odstupanja, uz primenu jednog od druga dva načela za prihvatanje rizika.

2.5

Eksplicitna ocena i procena rizika

2.5.1

Ukoliko opasnosti nisu obuhvaćene jednim od druga dva načela prihvatanja rizika opisana u odeljcima 2.3 i 2.4, prihvatljivost rizika dokazuje se putem eksplicitnog utvrđivanja i procene rizika. Rizici koji proističu iz tih opasnosti procenjuju se bilo kvantitativno ili kvalitativno, uzimajući u obzir postojeće mere bezbednosti.

2.5.2

Prihvatljivost procenjenih rizika meri se pomoću kriterijuma prihvatljivosti rizika koji su bilo izvedeni iz pravnih zahteva navedenih u

propisima Zajednice

ili zasnovani na njima, bilo navedeni u prijavljenim nacionalnim propisima. U zavisnosti od kriterijuma za prihvatanje rizika, prihvatljivost rizika procenjuje se, bilo pojedinačno za svaku merodavnu opasnost, bilo globalno za kombinaciju svih opasnosti uzetih u obzir u eksplicitnom utvrđivanju rizika.
Ukoliko procenjeni rizik nije prihvatljiv, utvrđuju se i primenjuju dodatne mere bezbednosti kako bi se rizik sveo na prihvatljiv nivo.

2.5.3

Ukoliko se rizik vezan za jednu opasnost ili kombinaciju nekoliko opasnosti smatra prihvatljivim, utvrđene mere bezbednosti upisuju se u registar opasnosti.

2.5.4

Ukoliko opasnosti proističu iz kvarova u tehničkim sistemima koji nisu obuhvaćeni pravilima prakse ili korišćenjem referentnog sistema, sledeći kriterijum za prihvatanje rizika primenjuje se za projektovanje tehničkog sistema:
Za tehničke sisteme kod kojih funkcionalni kvar predstavlja potencijalno moguću neposrednu katastrofalnu posledicu, merodavni rizik ne sme dodatno da se smanji ukoliko je stopa tog kvara manja ili jednaka 10-9 po radnom satu.

2.5.5

Ne dovodeći u pitanje proceduru navedenu u članu 8. Direktive 2004/49/EZ,

Može da se zatraži zahtevniji kriterijum putem prijavljenog nacionalnog propisa kako bi se održao nacionalni nivo bezbednosti.
Međutim, u slučaju dodatnih

dozvola za korišćenje vozila, primenjuju se procedure iz članova 23. i 25. Direktive 2008/57/EZ.

2.5.6

Ukoliko je tehnički sistem izveden primenom kriterijuma 10-9 utvrđenog u tački 2.5.4, načelo međusobnog priznavanja primenjuje se u skladu sa članom 7(4)

ove uredbe.

Međutim, ukoliko predlagač može da dokaže da nacionalni nivo bezbednosti u

državi članici

u kojoj se primenjuje može da se održi sa stopom kvara većom od 10-9 po satu eksploatacije, predlagač može da koristi ovaj kriterijum u toj

državi članici.

2.5.7

Eksplicitno utvrđivanje i procena rizika ispunjava najmanje sledeće zahteve:
a) metode koje se koriste za eksplicitno utvrđivanje rizika pravilno prikazuju sistem koji se ocenjuje i njegove parametre (uključujući sve režime eksploatacije);
b) rezultati su dovoljno precizni da mogu da posluže kao osnova za donošenje čvrste odluke, odnosno, manje izmene u osnovnim pretpostavkama ili preduslovima ne dovode do značajno različitih zahteva.

3.

DOKAZIVANJE USAGLAŠENOSTI SA BEZBEDNOSNIM ZAHTEVIMA

3.1

Pre prihvatanja bezbednosti izmene, pod nadzorom predlagača, dokazuje se da su bezbednosni zahtevi koji proističu iz faze ocene rizika ispunjeni.

3.2

Dokaze podnosi svaki od aktera odgovornih za ispunjavanje bezbednosnih zahteva, kao što je odlučeno u skladu sa tačkom 1.1.5.

3.3

Pristup izabran za dokazivanje usaglašenosti sa bezbednosnim zahtevima, kao i samo dokazivanje, nezavisno se ocenjuju od stane tela za ocenu.

3.4

Svaka neprimerenost mera od kojih se očekuje da ispune bezbednosne zahteve ili opasnost otkrivena tokom dokazivanja usaglašenosti sa bezbednosnim zahtevima zahteva od predlagača da ponovi ocenu i procenu odgovarajućih rizika u skladu sa odeljkom 2. Nove opasnosti upisuju se u registar opasnosti u skladu sa odeljkom 4.

4.

UPRAVLJANJE OPASNOSTIMA

4.1

Postupak upravljanja opasnostima

4.1.1

Registar opasnosti izrađuje i ažurira (tamo gde već postoji) predlagač tokom faze projektovanja i implementacije, sve do prihvatanja izmene ili dostavljanja izveštaja o oceni bezbednosti. Registar opasnosti prati napredovanje u praćenju rizika vezanih za utvrđene opasnosti.

U skladu sa tačkom 2(g) Aneksa III uz Direktivu 2004/49/EZ, nakon što

je sistem prihvaćen i pušten u rad, registar opasnosti dalje vodi upravljač infrastrukture ili železničko preduzeće zaduženo za eksploataciju sistema koji se ocenjuje.

kao sastavni deo svog sistema za upravljanje bezbednošću.

4.1.2

Registar opasnosti obuhvata sve opasnosti, kao i sve za njih vezane mere bezbednosti i pretpostavke o sistemu utvrđene tokom postupka ocene rizika. Posebno sadrži i jasno upućivanje na poreklo i izabrana načela prihvatanja rizika i jasno navodi aktere zadužene za kontrolu svake opasnosti.

4.2

Razmena informacija

Sve opasnosti i za njih vezani bezbednosni zahtevi koje ne može sam da kontroliše jedan akter prosleđuju se drugom merodavnom akteru kako bi se zajednički pronašlo odgovarajuće rešenje. Opasnosti upisane u registar opasnosti aktera koji ih prosleđuje "kontrolišu" se samo ukoliko procenu rizika vezanih za te opasnosti obavlja drugi akter i ukoliko je rešenje usvojeno od strane svih uključenih aktera.

5.

DOKAZ O PRIMENI POSTUPKA UPRAVLJANJA RIZIKOM

5.1

Postupak upravljanja rizikom koji se koristi za ocenu nivoa bezbednosti i usaglašenosti sa bezbednosnim zahtevima dokumentuje predlagač i to tako da svi potrebni dokazi koji pokazuju pravilnu primenu postupka upravljanja rizikom budu dostupni telu za ocenu. Telo za ocenu svoj zaključak dostavlja u izveštaju o oceni bezbednosti.

5.2

Dokument koji izrađuje predlagač naveden u tački 5.1. obuhvata najmanje:
a) opis organizacije i stručnjaka imenovanih za sprovođenje postupka ocene rizika;
b) rezultate različitih faza ocene rizika i spisak svih bezbednosnih zahteva koje je neophodno ispuniti kako bi se rizik održao na prihvatljivom nivou.

ANEKS II

KRITERIJUMI KOJE MORAJU DA ISPUNE TELA ZA OCENU

1.

Telo za ocenu ne sme, ni direktno, ni kao ovlašćeni predstavnik, da učestvuje u projektovanju, proizvodnji, izradi, marketingu, eksploataciji ili održavanju sistema koji se ocenjuje. To ne isključuje mogućnost razmene tehničkih informacija između tog tela i uključenih aktera.

2.

Telo za ocenu dužno je da sprovodi ocenu na najprofesionalniji mogući način i uz najveću moguću tehničku stručnost i ne sme da bude izloženo nikakvom pritisku ili podsticaju, naročito finansijskom, koji bi mogao da utiče na njegovo prosuđivanje ili na rezultate njegove ocene, posebno od strane lica ili grupa lica na koje mogu da utiču rezultati ocene.

3.

Telo za ocenu mora da raspolaže neophodnim sredstvima za pravilno obavljanje tehničkih i administrativnih zadataka vezanih za ocene; takođe mora da ima pristup opremi potrebnoj za izuzetne ocene.

4.

Osoblje zaduženo za ocenu mora da poseduje:
- odgovarajuće tehničko i stručno obrazovanje,
- zadovoljavajuće poznavanje zahteva vezanih za ocene koje sprovode i dovoljnu praksu u tim ocenama,
- sposobnost za sastavljanje izveštaja o oceni bezbednosti koji predstavljaju zvaničan zaključak o obavljenim ocenama.

5.

Mora se garantovati nezavisnost osoblja odgovornog za nezavisnu ocenu. Zaposleni ne smeju biti plaćeni na osnovu broja obavljenih ocena ili rezultata tih ocena.

6.

Ukoliko telo za ocenu nije deo organizacije predlagača, tada ono

mora da poseduje osiguranje od građanske odgovornosti, osim ako tu odgovornost ne pokriva država u skladu sa nacionalnim zakonom ili ukoliko ocene direktno obavlja ta

država članica.

7.

Ukoliko telo za ocenu nije deo organizacije predlagača, njegovo osoblje

dužno je da čuva kao profesionalnu tajnu sve informacije koje sazna tokom obavljanja svojih aktivnosti (osim u odnosu na nadležne državne organe u kojima obavlja delatnost) u skladu sa

ovom uredbom.

Odgovarajući tekst propisa EU1

EU ref.

0.1

EKVIVALENTNOST
Nakon usvajanja od strane Komisije stručnjaka za tehnička pitanja, propisi OTIF-a obuhvaćeni ovim dokumentom smatraju se ekvivalentnim sa odgovarajućim propisima EU u smislu člana 3a, stav 5, ATMF.
Ekvivalentnim se ne smatraju takozvane "dobrovoljne izjave" koje su pravno priznate od strane EU na osnovu člana 12(6) uredbe EU koja se odnosi na lica zadužena za održavanje (ECM) jer ne ispunjavaju uslov iz člana 15, stav 2, ATMF, kojim se zahteva da ECM sertifikati budu izdati od strane spoljnih kontrolora.

0.2

STUPANJE NA SNAGU

Član 13.

Ova uredba stupa na snagu 20. dana od dana objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.
Ova uredba je obavezujuća u celini i neposredno se primenjuje u svim državama članicama.

0.3

1.

SVRHA

Ovim propisom uspostavlja se sistem za sertifikaciju lica zaduženih za održavanje (ECM) teretnih kola

Član 1.

kao što je navedeno u članu 14a Direktive 2004/49/EZ.

Svrha sistema za sertifikaciju je da se obezbede dokazi kojima se potvrđuje da je lice zaduženo za održavanje uspostavilo sopstveni sistem za održavanje i da je u stanju da ispuni zahteve utvrđene ovim propisom garantujući tako da su teretna kola za čije je održavanje zaduženo u stanju koje obezbeđuje siguran saobraćaj.

2.

POLJE PRIMENE

Član 2

2.1

Sistem sertifikacije primenjuje se na sva lica zadužena za održavanje teretnih kola koja su predviđena za korišćenje na železničkoj mreži

unutar Unije.

2.2

Radionice za održavanje ili bilo koja druga organizacija koja je na sebe preuzela deo funkcija navedenih u

članu 4.

mogu na dobrovoljnoj bazi da primenjuju sistem sertifikacije, u skladu sa načelima navedenim u

članu 8.

i Aneksu I.

2.3

Upućivanje na upravljača infrastrukture u

članovima 5, 7. i 12.

odnosi se na korišćenje teretnih kola za prevoz građevinskog materijala ili materijala namenjenog za održavanje infrastrukture. Ukoliko upravljač infrastrukture koristi teretna kola u te svrhe, smatra se da to čini u svojstvu železničkog preduzeća.

3.

DEFINICIJE

Član 3

3.1

U svrhe ovog propisa, primenjuju se definicije utvrđene u

članu 3. Direktive 2004/49/EZ

3.2

Pored toga, primenjuju se i sledeće definicije:
(a) "akreditacija" znači

akreditacija definisana u članu 2(10) Uredbe (EZ) br. 765/200823;

(b) "ECM sertifikat" označava sertifikat koji se izdaje licu zaduženom za održavanje u svrhe navedene u

članu 14a(4) Direktive 2004/49/EZ;

(c) "sertifikaciono telo" označava telo

imenovano

u skladu sa

članom 10.

odgovorno za sertifikaciju lica zaduženih za održavanje, na osnovu kriterijuma navedenih u Aneksu II;
(d) "teretna kola" označavaju vozila bez sopstvenog pogona namenjena prevozu robe ili drugih materijala koji se koriste za građevinske aktivnosti ili održavanje infrastrukture;
(e) "radionica za održavanje" označava lice koje svoju delatnost obavlja u stalnom objektu ili na terenu i poseduje osoblje, uključujući i rukovodeće osoblje, alate i postrojenja, i ustanovljen je u cilju održavanja vozila, delova, komponenata ili podsklopova vozila;
(f) povratak iz radionice" označava garanciju koju licu zaduženom za upravljanje održavanjem kolskog parka daje lice koje obavlja održavanje potvrđujući time da su radovi na održavanju obavljeni u skladu sa nalozima za održavanje;
(g) vraćanje u eksploataciju" označava garanciju, zasnovanu na povratku iz radionice, koju korisniku, kao što je železničko preduzeće ili imalac, daje lice zaduženo za održavanje potvrđujući time da su svi potrebni radovi na održavanju obavljeni i da kola, koja su prethodno povučena iz eksploatacije, ponovo mogu bezbedno da se koriste, uz eventualna privremena ograničenja.

(h) "rizik" označava stepen učestalosti nesreća i incidenata sa štetnim ishodom (nastalih usled opasnih situacija) i stepen ozbiljnosti te štete;
(i) "analiza rizika" označava sistematsko korišćenje svih raspoloživih informacija u cilju otkrivanja opasnosti i procene rizika;
(j) "procena rizika" označava proceduru zasnovanu na analizi rizika kojom se utvrđuje da li je postignut prihvatljiv nivo rizika;
(k) "ocena rizika" označava sveobuhvatni postupak koji uključuje analizu rizika i procenu rizika;
(l) "kontrola rizika" (koja se takođe naziva i "upravljanje rizikom") označava sistematsku primenu upravljačkih politika, procedura i praksi na aktivnosti vezane za analizu, procenu i kontrolu rizika;
(m) "bezbednost" označava odsustvo neprihvatljivog rizika od štete;

Uredbe Komisije 2009/352/EZ član 3, tačka 1-6

…sektorski sistemi označavaju tehničke specifikacije neophodne za dostizanje potrebnog nivoa stručne osposobljenosti koji zahteva zakonodavstvo Zajednice vezano za harmonizaciju u oblastima u kojima postoje specifični zahtevi vezani za tehnologiju, zdravlje i bezbednost ili životnu sredinu, ili bilo koji drugi aspekt zaštite javnog interesa.

Uredba (EZ) br. 765/ 2008 čl. 13 (3)

4.

SISTEM ODRŽAVANJA

Član 4

4.1

Sistem održavanja obuhvata sledeće funkcije:
(a) funkciju upravljanja koja podrazumeva nadzor i koordinaciju funkcija održavanja navedenih u tačkama od (b) do (d) i garanciju da su teretna kola koja se koriste u železničkom sistemu u bezbednom stanju;
(b) funkciju razvoja održavanja koja služi za upravljanje dokumentacijom vezanom za održavanje, uključujući i upravljanje njenom strukturom, na osnovu projektnih i eksploatacionih podataka, kao i na osnovu radnih karakteristika i iskustva;
(c) funkcija upravljanja održavanjem kolskog parka koja se sastoji od upravljanja povlačenjem teretnih kola radi održavanja i njihovim vraćanjem u eksploataciju nakon obavljenog održavanja; i
(d) funkcija izvršenja održavanja koja podrazumeva obavljanje zahtevanih radova na tehničkom održavanju teretnih kola ili njihovih delova, uključujući izradu dokumentacije za povratak iz radionice.

4.2

Lice zaduženo za održavanje vodi računa o tome da sve funkcije navedene u odeljku 4.1. u ispunjavaju zahteve i kriterijume za ocenu utvrđene u Aneksu III.

4.3

Lice zaduženo za održavanje samo obavlja funkciju upravljanja, ali može da angažuje druge organizacije za obavljanje funkcija održavanja navedenih u tačkama od (b) do (d) odeljka 4.1, ili delova tih funkcija, u skladu sa odredbama iz poglavlja 8. Ukoliko se odluči za angažovanje spoljnih partnera, lice zaduženo za održavanje dužno je da obezbedi poštovanje načela utvrđenih u Aneksu I.

4.4

Bez obzira na oblik ugovorene spoljne saradnje, lice zaduženo za održavanje odgovorno je za rezultat radova na održavanju kojima upravlja i dužno je da uspostavi sistem za kontrolu realizacije tih aktivnosti.

5.

ODNOSI IZMEĐU STRANA KOJE UČESTVUJU U POSTUPKU ODRŽAVANJA

Član 5.

5.1

Železničko preduzeće ili upravljač infrastrukture vodi računa o tome da teretna kola koja koristi u eksploataciji, pre polaska, imaju sertifikovano lice zaduženo za održavanje i da je korišćenje kola obuhvaćeno sertifikatom.

5.2

Sve strane koje učestvuju u održavanju razmenjuju merodavne informacije koje se tiču održavanja u skladu sa kriterijumima navedenim u odeljcima I.7 i I.8 Aneksa III.

5.3

Nakon uspostavljanja ugovornih odnosa, železničko preduzeće može, u operativne svrhe, da zahteva informacije o održavanju teretnih kola. Lice zaduženo za održavanje teretnih kola na takve zahteve odgovara, bilo direktno, bilo posredstvom drugih ugovornih strana.

5.4

Nakon uspostavljanja ugovornih odnosa, lice zaduženo za održavanje može da zahteva informacije o eksploataciji teretnih kola. Železničko preduzeće ili upravljač infrastrukture na takve zahteve odgovara, bilo direktno, bilo posredstvom drugih ugovornih strana.

5.5

Sve ugovorne strane razmenjuju informacije o nepravilnostima u radu, nesrećama, incidentima, izbegnutim nesrećama i drugim opasnim događajima vezanim za bezbednost, kao i o mogućim ograničenjima u korišćenju teretnih kola.

5.6

Sertifikati lica zaduženih za održavanje prihvataju se kao dokaz o sposobnosti železničkog preduzeća ili upravljača infrastrukture da ispuni zahteve vezane za održavanje i kontrolu izvođača radova i dobavljača,

navedene u Aneksu II, tačke B.1, B.2, B.3 i C.1, Uredbe Komisije (EU) br. 1158/2010 od 9. decembra 2010.5 o zajedničkoj bezbednosnoj metodi za ocenu usaglašenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti za prevoz železnicom i Uredbe Komisije (EU) br. 1169/2010 od 10. decembra 2010.6 o zajedničkoj bezbednosnoj metodi za ocenu usaglašenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom,

osim ukoliko nacionalno telo za bezbednost ne utvrdi da postoji značajan rizik na polju bezbednosti.

5.7

Ukoliko ugovorna strana, posebno železničko preduzeće, ima opravdan razlog da veruje da određeno lice zaduženo za održavanje ne ispunjava zahteve navedene u

članu 14a(3) Direktive 2004/49/EZ

ili zahteve o sertifikaciji utvrđene ovim propisom, u najkraćem mogućem roku o tome obaveštava sertifikaciono telo. Sertifikaciono telo preduzima odgovarajuće mere kako bi proverilo da li je tvrdnja o neispunjavanju zahteva opravdana i obaveštava uključene strane (uključujući, ako je potrebno, nadležno nacionalno telo za bezbednost) o rezultatima svoje istrage.

5.8

Ukoliko dođe do promene lica zaduženog za održavanje, imalac registracije, odnosno lice koje je podnelo zahtev za registraciju ili za poslednju izmenu registracije,

kao što je navedeno u članu 33(3) Direktive 2008/57/EZ Evropskog parlamenta i Saveta,

blagovremeno o tome obaveštava telo za registraciju,

kao što je definisano u članu 4(1) Odluke Komisije 2007/756/EZ,

kako bi to telo moglo da ažurira nacionalni registar vozila.

Prethodno lice zaduženo za održavanje dostavlja dokumentaciju o održavanju imaocu registracije ili novom licu zaduženom za održavanje.
Prethodno lice zaduženo za održavanje oslobođeno je odgovornosti nakon što se ispiše iz nacionalnog registra vozila. Ukoliko na dan ispisa iz registra prethodnog lica zaduženog za održavanje nijedno novo lice nije potvrdilo da prihvata status lica zaduženog za održavanje, registracija vozila se suspenduje.

6.

SERTIFIKACIONA TELA

Član 6

6.1

ECM sertifikate dodeljuje bilo koje nadležno sertifikaciono telo izabrano od strane lica zaduženog za održavanje koje podnosi zahtev za sertifikaciju.

6.2

Države članice

vode računa o tome da sertifikaciona tela poštuju opšte kriterijume i načela utvrđene u Aneksu II, kao sektorske akreditacione sisteme koji iz njih proističu.

6.3

Države članice

preduzimaju sve neophodne mere kako bi obezbedile da odluke koje donose sertifikaciona tela podležu sudskoj kontroli.

6.4

U cilju usklađivanja pristupa razmatranju zahteva, sertifikaciona tela međusobno sarađuju, kako unutar

država ugovornica, tako i sa telima iz drugih država ugovornica.

država članica, tako i sa telima iz drugih država članica Unije.

6.5

Agencija

organizuje i olakšava saradnju između sertifikacionih tela.

7.

SISTEM ZA SERTIFIKACIJU LICA ZADUŽENIH ZA ODRŽAVANJE

Član 7.

7.1

Sertifikacija se zasniva na oceni sposobnosti lica zaduženog za održavanje da ispuni odgovarajuće zahteve iz Aneksa III, kao i da ih dosledno primeni. Ona obuhvata sistem nadzora kojim se garantuje da lice zaduženo za održavanje ispunjava odgovarajuće zahteve i nakon dodele ECM sertifikata.

7.2

Lica zadužena za održavanje podnose zahteve za sertifikaciju koristeći odgovarajući obrazac iz Aneksa IV uz dokumentovane dokaze o procedurama navedenim u Aneksu III. U najkraćem mogućem roku dostavljaju i sve dodatne informacije koje od njih zahteva sertifikaciono telo. Prilikom razmatranja zahteva, tela za sertifikaciju primenjuju zahteve i kriterijume za ocenu utvrđene u Aneksu III.

7.3

Sertifikaciono telo donosi odluku najkasnije četiri meseca nakon što mu lice zaduženo za održavanje koje podnosi zahtev za izdavanje sertifikata dostavi sve potrebne i dodatne informacije. Pre izdavanja sertifikata, sertifikaciono telo obavlja potrebnu ocenu na jednoj ili više lokacija na kojima lice zaduženo za održavanje obavlja svoju delatnost. Odluka o dodeli sertifikata dostavlja se licu zaduženom za održavanje na odgovarajućem obrascu iz Aneksa V.

7.4

ECM sertifikat važi najviše pet godina. Imalac sertifikata bez odlaganja obaveštava sertifikaciono telo o svim značajnim izmenama u odnosu na okolnosti u kojima mu je dodeljen prvobitni sertifikat kako bi omogućio sertifikacionom telu da donese odluku o eventualnoj izmeni, obnavljanju ili povlačenju sertifikata.

7.5

Sertifikaciono telo detaljno navodi razloge na kojima se zasniva svaka od njegovih odluka. Sertifikaciono telo o svojoj odluci i razlozima obaveštava lice zaduženo za održavanje, dostavljajući mu informacije o proceduri, roku za podnošenje žalbe i podacima za kontakt žalbenog tela.

7.6

Sertifikaciono telo najmanje jednom godišnje, na izabranim geografski i funkcionalno reprezentativnim lokacijama, obavlja nadzor svih aktivnosti lica zaduženih za održavanje kojima je dodelilo sertifikat kako bi proverilo da li ta lica još uvek zadovoljavaju kriterijume navedene u Aneksu III.

7.7

Ukoliko sertifikaciono telo utvrdi da lice zaduženo za održavanje više ne ispunjava zahteve na osnovu kojih mu je izdat ECM sertifikat, tada se zajedno sa licem zaduženim za održavanje dogovara o planu za poboljšanje njegovog rada, ograničava obim primene sertifikata ili suspenduje sertifikat, u zavisnosti od stepena neusaglašenosti.
U slučaju kontinuiranog neispunjavanja zahteva za sertifikaciju ili nesprovođenja plana za poboljšanje rada, sertifikaciono telo ograničava ili oduzima ECM sertifikat, iznoseći razloge za svoju odluku i dostavljajući informacije o proceduri, roku za podnošenje žalbe i podacima za kontakt žalbenog tela.

7.8

Ukoliko železničko preduzeće ili upravljač infrastrukture podnese zahtev za sertifikat o bezbednosti za prevoz ili sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, sledeće odredbe primenjuju se na teretna kola koja koristi:
(a) ukoliko teretna kola održava podnosilac zahteva, on uz svoj zahtev dostavlja važeći ECM sertifikat, ukoliko postoji, ili se njegova sposobnost da obavlja funkciju lica zaduženog za održavanje ocenjuje u okviru njegovog zahteva za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz ili sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom;
(b) ukoliko teretna kola održavaju druga lica, a ne podnosilac zahteva, podnosilac zahteva pomoću svog sistema upravljanja bezbednošću obezbeđuje kontrolu svih rizika vezanih za njegovu aktivnost, uključujući i korišćenje tih kola, pri čemu se primenjuju posebno odredbe člana 5. ove uredbe.
Sertifikaciona tela i nacionalna tela za bezbednost aktivno razmenjuju mišljenja u svim okolnostima kako bi se izbeglo ponavljanje postupka ocene.

8.

SISTEM za SERTIFIKACIJu FUNKCIJA ODRŽAVANJA POVERENIH SPOLJNIM PARTNERIMA

Član 8.

8.1

Ukoliko lice zaduženo za održavanje odluči da za obavljanje jedne ili više funkcija navedenih u odeljku 4.1, tačke (b), (c) i (d), ili dela tih funkcija, angažuje spoljne partnere, dobrovoljna sertifikacija izvođača radova u duhu sistemu sertifikacije ovog propisa stvara pretpostavku o usaglašenosti lica zaduženog za održavanje sa važećim zahtevima navedenim u Aneksu III, ukoliko su ti zahtevi obuhvaćeni dobrovoljnim sertifikatom izvođača radova. U nedostatku takvog sertifikata, lice zaduženo za održavanje dužno je da sertifikacionom telu pokaže na koji način ispunjava sve zahteve iz Aneksa III vezane za funkcije za koje odluči da angažuje spoljne partnere.

8.2

Sertifikat za funkcije održavanja poverene spoljnim partnerima, ili delove tih funkcija, izdaju Sertifikaciona tela u skladu sa istim procedurama navedenim u poglavljima 6, 7 i odeljku 10.3, prilagođenim specifičnom slučaju podnosioca zahteva. Sertifikati su važeći u

Uniji.

Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje sertifikata koji se odnose na funkcije održavanja poverene spoljnim partnerima, ili delove tih funkcija, sertifikaciona tela primenjuju načela utvrđena u Aneksu I.

9.

ULOGA NADZORA

Član 9

Ukoliko nacionalno telo za bezbednost ima opravdan razlog da veruje da određeno lice zaduženo za održavanje ne ispunjava zahteve iz

člana 14a(3) Direktive 2004/49/EZ

ili zahteve vezane za sertifikaciju iz ovog propisa, tada ono bez odlaganja donosi neophodnu odluku i obaveštava

Komisiju, Agenciju,

druge nadležne organe, sertifikaciono telo i druge zainteresovane strane o svojoj odluci.

10.

DOSTAVLJANJE INFORMACIJA

Komisiji i agenciji

Član 10.

10.1

Najkasnije

30. novembra 2011, države članice obaveštavaju Komisiju

o tome da li su ta sertifikaciona tela akreditovana tela, priznata tela ili nacionalna tela za bezbednost. One takođe o svim izmenama vezanim za taj status obaveštavaju

Komisiju

u roku od mesec dana od nastanka izmene.

10.2

Najkasnije

31. maja 2012, države članice obaveštavaju Agenciju o priznatim sertifikacionim telima.

Akreditaciona tela

kao što je utvrđeno Uredbom (EZ) br. 765/2008 obaveštava Agenciju

o akreditovanim telima za sertifikaciju. U slučaju bilo kakve izmene, obaveštenje se takođe dostavlja

Agenciji

u roku od meseca dana od nastanka izmene.

10.3

Sertifikaciona tela obaveštavaju

Agenciju

o svim izdatim, izmenjenim i dopunjenim, obnovljenim i oduzetim ECM sertifikatima ili sertifikatima za specifične funkcije u skladu sa odeljkom 4.1, u roku od nedelju dana od donošenja odluke, koristeći obrasce iz Aneksa V.

10.4

Agencija

vodi evidenciju o svim dostavljenim informacijama u skladu sa 10.2 i 10.3 i stavlja ih na raspolaganje javnosti.

11.

IZMENA I DOPUNA UREDBE (EZ) BR. 653/2007
Aneks I Uredbe (EZ) br. 653/2007 zamenjen je tekstom navedenim u Aneksu VI ove uredbe.

Član 11.

12.

PRELAZNE ODREDBE

Član 12.

12.1

Sledeće prelazne odredbe primenjuju se ne dovodeći u pitanje poglavlje 9:

12.2

Počev od

31. maja 2012,

svi ECM sertifikati izdaju se licima zaduženim za održavanje teretnih kola u skladu sa ovim propisom.

ne dovodeći u pitanje član 14a(8) Direktive 2004/49/EZ.

12.3

Sertifikati izdati od strane sertifikacionog tela najkasnije

31. maja 2012,

na osnovu načela i kriterijuma ekvivalentnih sa onima iz Memoranduma o razumevanju kojim se utvrđuju osnovna načela zajedničkog sistema za sertifikaciju lica zaduženih za održavanje teretnih kola, potpisanog (od strane država članica) 14. maja 2009 (MoU), priznaju se kao ekvivalentni sa ECM sertifikatima izdatim u skladu sa ovim propisom u okviru njihovog prvobitnog perioda važenja, a najkasnije do 31. maja 2015.

12.4

Sertifikati izdati licima zaduženim za održavanje od strane sertifikacionog tela najkasnije

31. maja 2012.

na osnovu nacionalnih zakona koji su postojali pre stupanja na snagu ovog propisa, a koji su ekvivalentni sa ovim propisom, posebno sa poglavljima 6 i 7. i Dodacima I i III, priznaju se kao ekvivalentni sa ECM sertifikatima izdatim u skladu sa ovim propisom u okviru njihovog prvobitnog perioda važenja, i to najkasnije do 31. maja 2015.

12.5

Sertifikati izdati radionicama za održavanje najkasnije do 31. maja 2014. u skladu sa nacionalnim zakonima koji su postojali pre stupanja na snagu ovog propisa, a koji su ekvivalentni sa ovim propisom, priznaju se kao ekvivalentni sa sertifikatima izdatim radionicama za održavanje koje na sebe preuzimaju funkciju izvršenja održavanja u skladu sa ovim propisom u okviru njihovog prvobitnog perioda važenja, a najkasnije do 31. maja 2017.

12.6

Ne dovodeći u pitanje stavove od 3 do 5, lica zadužena za održavanje teretnih kola upisana u nacionalni registar vozila najkasnije 31. maja 2012, sertifikuju se u skladu sa ovom uredbom najkasnije 31. maja 2013. Tokom tog perioda, dobrovoljne izjave o usaglašenosti lica zaduženih za održavanje sa merodavnim zahtevima ove uredbe ili Memoranduma o razumevanju kojim se utvrđuju osnovna načela zajedničkog sistema sertifikacije lica zaduženih za održavanje teretnih kola, potpisan od strane država članica 14. maja 2009. priznaje se kao ekvivalentna sa ECM sertifikatom izdatim u skladu sa ovom uredbom.

12.7

(Rezervisano)

Železnička preduzeća i upravljači infrastrukture koji su već sertifikovani u skladu sa članovima 10. i 11. EU Direktive 2004/49/EZ7 najkasnije do 31. maja 2012. ne moraju da podnose zahtev za ECM sertifikat za prvobitni period važenja svog sertifikata kako bi obezbedili održavanje teretnih kola za koja su odgovorni u svojstvu lica zaduženih za održavanje.

Aneks I

Načela koja se primenjuju na organizacije koje podnose zahtev za izdavanje sertifikata za obavljanje funkcija održavanja za koje su angažovane od strane lica zaduženog za održavanje.

1.

Za sertifikaciju lica ili organizacije koja preuzima na sebe jednu ili više funkcija održavanja lica zaduženog za održavanje (razvoj održavanja, upravljanje održavanjem kolskog parka, izvršavanje održavanja) ili delove tih funkcija, primenjuju se sledeći zahtevi i kriterijumi za ocenu iz Aneksa III:
(a) zahtevi i kriterijumi za ocenu navedeni u odeljku I Aneksa III, prilagođeni vrsti organizacije i obimu usluga;
(b) zahtevi i kriterijumi za ocenu kojima se opisuje jedna ili više specifičnih funkcija održavanja.

2.

Prilikom sertifikacije radionice za održavanje koja na sebe preuzima funkciju izvršenja održavanja, primenjuju se sledeći zahtevi i kriterijumi za ocenu iz Aneksa III:
(a) zahtevi i kriterijumi za ocenu navedeni u odeljku I Aneksa III, koji moraju biti prilagođeni specifičnoj aktivnosti radionice za održavanje koja obezbeđuje funkciju izvršenja održavanja;
(b) postupci kojima se opisuje funkcija izvršenja održavanja.

Aneks II

Kriterijumi za akreditaciju ili priznavanje sertifikacionih tela koja obavljaju ocenu i dodelu ECM sertifikata

1.

ORGANIZACIJA

Sertifikaciono telo mora da dostavi dokumenta o svojoj organizacionoj strukturi, prikazujući dužnosti, odgovornosti i nadležnosti rukovodećeg osoblja, osoblja koje obavlja sertifikaciju, kao i eventualnih komisija. Ukoliko sertifikaciono telo čini sastavni deo pravnog lica, organizaciona struktura mora da obuhvata prikaz hijerarhije zaposlenih i odnosa sa drugim sastavnim delovima istog pravnog lica.

2.

NEZAVISNOST

Sertifikaciono telo mora da bude organizaciono i funkcionalno nezavisno u donošenju odluka od železničkih preduzeća, upravljača infrastrukture, imalaca vozila, proizvođača i lica zaduženih za održavanje i ne sme da pruža slične usluge.
Nezavisnost osoblja odgovornog za kontrolu sertifikacije mora da bude garantovana. Zaposleni ne smeju da budu plaćeni na osnovu broja obavljenih kontrola ili rezultata tih kontrola.

3.

STRUČNOST

Sertifikaciono telo i njegovi zaposleni moraju da poseduju potrebne stručne sposobnosti, naročito u pogledu organizacije održavanja teretnih kola i odgovarajućih sistema za održavanje.
Sertifikaciono telo mora da dokaže:
(a) solidno iskustvo u oceni sistema upravljanja;
(b) poznavanje važećih zakonskih zahteva.
Tim formiran u cilju nadzora lica zaduženih za održavanje mora da poseduje iskustvo u odgovarajućim oblastima, a posebno mora da dokaže:
(a) odgovarajuće poznavanje i razumevanje važećeg

evropskog zakonodavstva;

(b) odgovarajuće tehničko znanje;
(c) najmanje tri godine iskustva u održavanju uopšte;
(d) dovoljno iskustvo u održavanju teretnih kola ili bar u održavanju u okviru sličnih industrijskih sektora.

4.

NEPRISTRASNOST

Odluke sertifikacionog tela moraju biti zasnovane na objektivnim dokazima o usaglašenosti ili neusaglašenosti koje je to telo utvrdilo i ne smeju da budu pod uticajem drugih interesa ili drugih strana.

5.

ODGOVORNOST

Sertifikaciono telo nije dužno da garantuje stalnu usaglašenost sa zahtevima za sertifikaciju.
Sertifikaciono telo odgovorno je za procenu objektivnosti dokaza na kojima se zasniva njegova odluka o sertifikaciji.

6.

TRANSPARENTNOST

Sertifikaciono telo dužno je da obezbedi pristup odgovarajućim i blagovremenim informacijama o postupcima kontrole i sertifikacije ili objavljivanje tih informacija. Takođe je u obavezi da obezbedi informacije o statusu sertifikata (uključujući dodelu, proširenje, održavanje, obnavljanje, suspenziju, smanjenje obima ili oduzimanje sertifikata) svih organizacija u cilju zadobijanja poverenja u integritet i verodostojnost postupka sertifikacije. Transparentnost je načelo koje podrazumeva omogućavanje pristupa odgovarajućim informacijama ili njihovog objavljivanja.

7.

POVERLJIVOST

Kako bi imalo privilegovan pristup informacijama potrebnim za adekvatnu ocenu usaglašenosti sa zahtevima za sertifikaciju, sertifikaciono telo dužno je da čuva u tajnosti sve komercijalne informacije o klijentu.

8.

ODGOVARANJE NA ŽALBE

Sertifikaciono telo mora da ustanovi proceduru za rešavanje po žalbama na odluke i druge aktivnosti vezane za sertifikaciju.

9.

ODGOVORNOST I FINANSIRANJE

Sertifikaciono telo mora da bude u stanju da dokaže da je procenilo rizike koji proističu iz njegovih aktivnosti vezanih za sertifikaciju i da poseduje odgovarajuće mehanizme (uključujući osiguranje ili rezerve) za pokrivanje obaveza koje proističu iz njegove delatnosti u svim oblastima njegove aktivnosti i na svim geografskim prostorima na kojima obavlja delatnost.

Aneks III

Zahtevi i kriterijumi za ocenu za organizacije koje podnose zahteve za ECM sertifikat ili sertifikat za obavljanje funkcija održavanja za koje ih je angažovalo lice zaduženo za održavanje

I.

Zahtevi i kriterijumi za ocenu vezani za funkciju upravljanja

1.

Rukovođenje - posvećenost razvoju i uspostavljanju sistema održavanja u okviru organizacije i stalnom unapređenju njegove efikasnosti

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se:
(a) utvrđuje politika održavanja prilagođena vrsti organizacije i obimu usluga koja je odobrena od strane glavnog izvršnog direktora organizacije ili njegovog predstavnika;
(b) omogućuje utvrđivanje bezbednosnih ciljeva u skladu sa zakonskim okvirima, vrstom organizacije, obimom usluga i odgovarajućim rizicima;
(c) ocenjuju njen globalni učinak u pogledu bezbednosti u odnosu na njene korporativne bezbednosne ciljeve;
(d) utvrđuju planovi i procedure za realizaciju ciljeva bezbednosti;
(e) obezbeđuju potrebna sredstva za sprovođenje svih postupaka neophodnih za ispunjavanje zahteva iz ovog priloga;
(f) utvrđuje uticaj drugih aktivnosti upravljanja na sistem održavanja;
(g) garantuje da su članovi više uprave svesni rezultata praćenja i kontrole radnog učinka i da preuzimaju potpunu odgovornost za unošenje izmena u sistem održavanja;
(h) garantuje da se zaposleni i njihovi predstavnici na odgovarajući način zastupaju i konsultuju prilikom utvrđivanja, razvoja, praćenja i analize bezbednosnih aspekata svih za to vezanih postupaka u koje je uključeno osoblje.

2.

Ocena rizika - strukturiran pristup oceni rizika vezanih za održavanje teretnih kola, uključujući i one koji direktno proističu iz radnih postupaka i aktivnosti drugih organizacija ili lica i utvrđivanje odgovarajućih mera za kontrolu rizika

2.1

Organizacija mora da poseduje procedure za:

(a) analizu rizika vezanih za obim poslova koje obavlja organizacija, uključujući i rizike koji proističu iz oštećenja, neusaglašenosti konstrukcije ili nepravilnosti u radu nastalih tokom veka trajanja;
(b) procenu rizika navedenih u tački (a);
(c) izradu i uspostavljanje mera za kontrolu rizika.

2.2

Organizacija mora da poseduje odgovarajuće procedure i rešenja kako bi prepoznala potrebu i obavezu da sarađuje sa imaocima, železničkim preduzećima, upravljačima infrastrukture ili drugim zainteresovanim stranama.

2.3

Organizacija mora da poseduje procedure za ocenu rizika kako bi upravljala promenama vezanim za opremu, procedure, organizaciju, osoblje ili interfejse,

i da primenjuje Uredbu Komisije EZ br. 352/20098.

2.4

Prilikom ocene rizika, organizacija mora da poseduje procedure kojima se uzima u obzir potreba za utvrđivanjem, obezbeđivanjem i održavanjem odgovarajućeg radnog okruženja koje je u skladu sa

zakonodavstvom Unije i nacionalnim zakonodavstvom, posebno Direktivom Saveta 89/391/EEZ9.

3.

Praćenje - konstruktivan pristup kojim se obezbeđuje uspostavljanje mera za kontrolu rizika, njihova efikasnost i doprinos realizaciji ciljeva organizacije

3.1

Organizacija mora da poseduje procedure za redovno prikupljanje, praćenje i analizu merodavnih podataka vezanih za bezbednost, uključujući:

(a) učinak merodavnih postupaka;
(b) rezultate postupaka (uključujući sve ugovorene usluge i proizvode);
(c) efikasnost mera za kontrolu rizika;
(d) informacije o iskustvu, nepravilnostima, oštećenjima i popravkama u okviru svakodnevne eksploatacije i održavanja.

3.2

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se omogućuje obaveštavanje o nesrećama, incidentima, izbegnutim nesrećama ili drugim opasnim događajima, kao i njihova evidencija, istraga i analiza.

3.3

U cilju periodične provere svih postupaka, organizacija mora da poseduje nezavisan, objektivan i transparentan sistem interne kontrole. Taj sistem mora da obuhvata procedure za:

(a) uspostavljanje plana interne kontrole koji može da se menja u zavisnosti od rezultata prethodnih kontrola i praćenja učinka;
(b) analizu i procenu rezultata kontrola;
(c) predlaganje i sprovođenje specifičnih korektivnih mera/aktivnosti;
(d) proveru efikasnosti prethodnih mera/aktivnosti.

4.

Stalno unapređenje - konstruktivan pristup u cilju analize informacija prikupljenih tokom redovnih praćenja i kontrola ili iz drugih relevantnih izvora, kao i korišćenje rezultata u cilju učenja i usvajanja preventivnih ili korektivnih mera koje omogućuju održavanje ili unapređenje nivoa bezbednosti

Organizacija mora da poseduje procedure kako bi obezbedila:

(a) otklanjanje utvrđenih nedostataka;
(b) primenu novih dostignuća u oblasti bezbednosti;
(c) korišćenje rezultata interne kontrole u svrhe unapređenja sistema;
(d) primenu preventivnih ili korektivnih mera, po potrebi, u cilju obezbeđivanja usaglašenosti železničkog sistema sa standardima i drugim zahtevima tokom čitavog veka trajanja opreme i tokom eksploatacije;
(e) da se relevantne informacije o istrazi i uzrocima nesreća, incidenata, izbegnutih nesreća i drugih opasnih događaja koriste u cilju sticanja znanja i, ukoliko je potrebno, usvajanja mera radi unapređenja nivoa bezbednosti;
(f) da se merodavne preporuke nacionalnog tela za bezbednost, nacionalnog tela za istrage, kao i one koje potiču od industrije i internih istraga, procenjuju i usvajaju u zavisnosti od potrebe;
(g) da se korisni izveštaji/informacije železničkih preduzeća/upravljača infrastrukture, imalaca ili drugih merodavnih izvora razmatraju i uzimaju u obzir.

5.

Struktura i odgovornost - konstruktivan pristup utvrđivanju odgovornosti pojedinaca i timova u cilju realizacije ciljeva bezbednosti organizacije

5.1

Organizacija mora da poseduje procedure za raspodelu odgovornosti za sve merodavne postupke koji se sprovode unutar organizacije.

5.2

Organizacija mora da poseduje procedure za jasno definisanje oblasti odgovornosti vezanih za bezbednost i raspodelu odgovornosti prema specifičnim funkcijama koje se na to odnose, kao za utvrđivanje njihovih interfejsa. Time su obuhvaćene prethodno navedene procedure koje se sprovode između organizacije i imalaca kola i, ukoliko je potrebno, železničkih preduzeća i upravljača infrastrukture.

5.3

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se obezbeđuje da osoblje kojem su poverene odgovornosti u okviru organizacije ima potrebna ovlašćenja, stručne sposobnosti i sredstva za obavljanje svojih funkcija. Odgovornost i stručne sposobnosti treba da budu u skladu sa poverenom ulogom, a delegiranje se obavlja pismenim putem.

5.4

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se obezbeđuje koordinacija aktivnosti vezanih za merodavne postupke unutar organizacije.

5.5

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se obezbeđuje da lica zadužena za upravljanje bezbednošću budu odgovorna za obavljanje svojih aktivnosti.

6.

Stručna osposobljenost - konstruktivan pristup čiji je cilj da se obezbedi da zaposleni poseduju stručne sposobnosti neophodne za bezbednu, efektivnu i efikasnu realizaciju ciljeva organizacije, u svim okolnostima

6.1

Organizacija mora da uspostavi sistem upravljanja stručnom osposobljenošću kojim se obezbeđuje sledeće:

(a) utvrđivanje radnih mesta sa odgovornostima za sprovođenje svih postupaka neophodnih za ispunjavanje zahteva iz ovog priloga u okviru sistema;
(b) utvrđivanje radnih mesta koja obuhvataju bezbednosne aktivnosti;
(c) raspoređivanje zaposlenih sa potrebnim stručnim sposobnostima na odgovarajuća radna mesta.

6.2

U okviru svog sistema upravljanja stručnom osposobljenošću, organizacija mora da poseduje procedure za upravljanje stručnim sposobnostima zaposlenih, koje obuhvataju najmanje:

(a) utvrđivanje znanja, veština i iskustava potrebnih za obavljanje zadataka vezanih za bezbednost u skladu sa odgovarajućim odgovornostima;
(b) načela odabira, uključujući osnovni nivo obrazovanja, mentalne i fizičke sposobnosti;
(c) uvodnu obuku i potvrdu o stručnoj osposobljenosti ili sertifikat o stečenim znanjima i veštinama;
(d) garanciju da su svi zaposleni svesni važnosti i značaja svojih aktivnosti i načina na koji doprinose realizaciji ciljeva bezbednosti;
(e) kontinuirano obučavanje i redovno unapređivanje postojećih znanja i veština;
(f) periodične provere stručne osposobljenosti, kao i mentalnih i fizičkih sposobnosti, ukoliko je potrebno;
(g) specijalne mere u slučaju nesreće ili incidenta ili dužeg odsustva s posla, ukoliko je potrebno.

7.

Informisanje - konstruktivan pristup kojim se omogućuje da merodavne informacije budu dostupne onima koji donose sudove i odluke na svim nivoima organizacije

7.1

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se definišu načini izveštavanja kako bi se obezbedila odgovarajuća razmena informacija unutar same organizacije, kao i u okviru njene komunikacije sa drugim akterima, uključujući upravljače infrastrukture, železnička preduzeća i imaoce, kao i blagovremeno i jasno dostavljanje tih informacija odgovarajućim licima unutar same organizacije i unutar drugih organizacija.

7.2

Kako bi obezbedila adekvatnu razmenu informacija, organizacija mora da poseduje procedure:

(a) za prijem i obradu određenih informacija;
(b) za identifikaciju, generisanje i širenje određenih informacija;
(c) za stavljanje na raspolaganje pouzdanih i ažuriranih informacija.

7.3

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se garantuje da su ključne operativne informacije:

(a) merodavne i važeće;
(b) tačne;
(c) potpune;
(d) na odgovarajući način ažurirane;
(e) proverene;
(f) konzistentne i lake za razumevanje (uključujući i jezik koji se koristi);
(g) poznate zaposlenima pre nego što počnu da se koriste;
(h) lako dostupne zaposlenima kojima se, ukoliko je potrebno, dostavljaju kopije.

7.4

Zahtevi navedeni u tačkama 7.1, 7.2 i 7.3 primenjuju se posebno na sledeće operativne informacije:

(a) provera tačnosti i potpunosti nacionalnog registra vozila po pitanju identifikacije (uključujući sredstva) i registracije teretnih kola koja organizacija održava;
(b) dokumentacija o održavanju;
(c) informacije o podršci pruženoj imaocima vozila i, ukoliko je potrebno, drugim stranama, uključujući železnička preduzeća/upravljače infrastrukture;
(d) informacije o stručnoj osposobljenosti osoblja i naknadnom nadzoru tokom razvoja održavanja;
(e) informacije o aktivnostima (uključujući kilometražu, vrstu i obim aktivnosti, incidente/nesreće) i zahtevima železničkih preduzeća, imalaca vozila i upravljača infrastrukture;
(f) evidencija o obavljenim radovima na održavanju, uključujući i informacije o nedostacima otkrivenim tokom inspekcije i korektivne mere preduzete od strane železničkih preduzeća ili upravljača infrastrukture, kao što su inspekcije i praćenje pre polaska voza ili u toku vožnje;
(g) povratak iz radionice i vraćanje u eksploataciju;
(h) nalozi za održavanje;
(i) tehničke informacije koje se dostavljaju železničkim preduzećima/upravljačima infrastrukture i imaocima vozila u vezi sa uputstvima za održavanje;
(j) informacije o hitnim slučajevima kada je narušena bezbednost saobraćaja, koje mogu da se sastoje od:

(i) nametanja ograničenja u korišćenju ili specifičnih uslova rada za teretna kola koja održava organizacija ili za druga vozila iz iste serije, čak iako ih održavaju druga lica zadužena za održavanje, pri čemu ove informacije treba dostaviti svim uključenim stranama;
(ii) hitne informacije koje se odnose na probleme vezane za bezbednost otkrivene tokom održavanja, kao što su nedostaci na komponenti koja je zajednička za više tipova ili serija vozila;

(k) sve merodavne informacije/podatke potrebne za podnošenje godišnjeg izveštaja o održavanju sertifikacionom telu i drugim relevantnim klijentima (uključujući imaoce vozila), pri čemu taj izveštaj, na zahtev, treba staviti na raspolaganje nacionalnim telima za bezbednost.

8.

Dokumentovanje - konstruktivni pristup kojim se omogućuje utvrđivanje porekla svih merodavnih informacija

8.1

Organizacija mora da poseduje odgovarajuće procedure kojima se garantuje da su svi merodavni postupci pravilno dokumentovani.

8.2

Organizacija mora da poseduje odgovarajuće procedure za:

(a) redovno praćenje i ažuriranje svih merodavnih dokumenata;
(b) formatiranje, izradu, distribuciju i kontrolu izmena u svim merodavnim dokumentima;
(c) primanje, prikupljanje i arhiviranje svih merodavnih dokumenata.

9.

Ugovoreni poslovi - konstruktivan pristup kojim se garantuje da se aktivnosti vezane za ugovorene poslove odvijaju na odgovarajući način omogućujući tako realizaciju ciljeva organizacije

9.1

Organizacija mora da poseduje procedure za identifikaciju proizvoda i usluga vezanih za bezbednost.

9.2

Ukoliko angažuje izvođače i/ili dobavljače za proizvode i usluge vezane za bezbednost, organizacija mora da poseduje procedure kojima prilikom odabira proverava:

(a) stručnost izvođača, podizvođača i dobavljača;
(b) da li izvođači, podizvođači i dobavljači imaju adekvatan i dokumentovan sistem održavanja i upravljanja.

9.3

Organizacija mora da poseduje procedure za utvrđivanje zahteva koje izvođači i dobavljači moraju da ispune.

9.4

Organizacija mora da poseduje procedure kako bi se uverila da su dobavljači i/ili izvođači svesni rizika koje povlače za sobom u odnosu na aktivnosti organizacije.

9.5

Ukoliko je sistem održavanja/upravljanja izvođača ili dobavljača sertifikovan, postupak praćenja opisan u tački 3. može da se ograniči na rezultate ugovorenih operativnih postupaka navedenih u tački 3.1(b).

9.6

Najmanje osnovna načela sledećih postupaka moraju da budu jasno definisana, poznata i navedena u ugovoru između ugovornih strana:

(a) odgovornosti i zadaci vezani za pitanja bezbednosti na železnici;
(b) obaveze koje se odnose na prenošenje važnih informacija između ugovornih strana;
(c) mogućnost praćenja dokumenata vezanih za bezbednost.

II.

Zahtevi i kriterijumi za ocenu funkcije razvoja održavanja

1.

Organizacija mora da poseduje procedure za utvrđivanje i upravljanje svim aktivnostima održavanja koje utiču na bezbednost i bezbednosno kritične komponente.

2.

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se garantuje usaglašenost sa osnovnim zahtevima vezanim za interoperabilnost, uključujući ažuriranje podataka tokom veka trajanja, i to na sledeći način:

(a) obezbeđivanjem usklađenosti sa specifikacijama vezanim za osnovne parametre interoperabilnosti navedene u merodavnim

tehničkim specifikacijama interoperabilnosti (TSI);

(b) proverom usaglašenosti dokumenta o održavanju, u svim okolnostima, sa

dozvolom za korišćenje, JTP sertifikatima o verifikaciji, izjavama o usaglašenosti sa JTP (ukoliko postoje), izjavama o verifikaciji (ukoliko postoje),

dozvolom za korišćenje (uključujući sve zahteve nacionalnog tela za bezbednost), izjavom o usaglašenosti sa TSI, izjavama o verifikaciji,

i tehničkom dokumentacijom;
(c) upravljanjem "zamenama u toku održavanja"

u skladu sa zahtevima

Direktive 2008/57/EZ10 i merodavnim TSI;

(d) utvrđivanjem potrebe za ocenom rizika u pogledu potencijalnog uticaja navedene zamene na bezbednost železničkog sistema;
(e) upravljanjem strukturom tehničkih izmena koje utiču na sistemski integritet vozila.

3.

Organizacija mora da poseduje procedure za projektovanje i pružanje podrške prilikom upotrebe postrojenja za održavanje, opreme i alata neophodnih za obavljanje poslova održavanja i posebno izrađenih u te svrhe. Organizacija mora da poseduje proceduru kojom se proverava da li se ta postrojenja, oprema i alati koriste, skladište i održavaju u skladu sa programom održavanja i zahtevima za njihovo održavanje.

4.

Ukoliko se teretna kola puštaju u eksploataciju, organizacija mora da poseduje odgovarajuće procedure:

(a) za dobijanje prvobitne dokumentacije i prikupljanje dovoljnih informacija o planiranim aktivnostima;
(b) za analizu prvobitne dokumentacije i obezbeđivanje prvog11 dosijea o održavanju, uzimajući u obzir i obaveze navedene u pratećim garancijama;
(c) kako bi se uverila da je prvi dosije o održavanju pravilno izrađen.

5.

Kako bi dosije o održavanju bio ažuriran tokom čitavog veka trajanja teretnih kola, organizacija mora da poseduje procedure:

(a) za prikupljanje merodavnih informacija vezanih za:

(i) vrstu i obim stvarno realizovanih aktivnosti, uključujući, između ostalog, i incidente pri eksploataciji koji mogu da utiču na bezbednost i integritet teretnih kola;
(ii) vrstu i obim planiranih aktivnosti;
(iii) stvarno realizovani radovi na održavanju;

(b) za utvrđivanje potrebe za ažuriranjem, uzimajući u obzir granične vrednosti vezane za interoperabilnost;
(c) za predlaganje i odobravanje12 izmena i njihovu realizaciju, sa ciljem donošenja odluke zasnovane na jasnim kriterijumima, uzimajući u obzir rezultate ocene rizika;
(d) kako bi se garantovala pravilna implementacija izmena.

6.

Ukoliko se postupak upravljanja stručnom osposobljenošću primenjuje na funkciju razvoja održavanja, neophodno je da se uzmu u obzir bar sledeće aktivnosti koje utiču na bezbednost:

(a) ocena značaja izmena unetih u dosije o održavanju i predloženih zamena u toku procesa održavanja;
(b) inženjerska znanja neophodna za upravljanje izradom dosijea o održavanju i izmenama koji se u njega unose, kao i razvojem, ocenom, overom i odobravanjem zamena u toku održavanja;
(c) tehnike spajanja (uključujući zavarivanje i pričvršćivanje), sistemi kočenja, osovinski sklopovi i uređaji za vuču, tehnike ispitivanja bez razaranja materijala i aktivnosti održavanja određenih komponenata teretnih kola za transport opasne robe, kao što su rezervoari i ventili.

7.

Ukoliko se postupak dokumentovanja primenjuje na funkciju razvoja održavanja, neophodno je da se garantuje mogućnost praćenja bar sledećih elemenata:

(a) dokumentacija koja se odnosi na razvoj, ocenu, overu i odobravanje zamene u toku održavanja;
(b) struktura vozila, uključujući, između ostalog, i komponente vezane za bezbednost;
(c) evidencija o obavljenom održavanju;
(d) rezultati studija vezanih za prethodna iskustva;
(e) sve uzastopne verzije dosijea o održavanju, uključujući i ocenu rizika;
(f) izveštaji o stručnosti i nadzoru održavanja i upravljanju održavanjem kolskog parka;
(g) tehničke informacije koje treba dostaviti u cilju pružanja podrške imaocima vozila, železničkim preduzećima i upravljačima infrastrukture.

III.

Zahtevi i kriterijumi za ocenu funkcije upravljanja održavanjem kolskog parka

1.

Organizacija mora da poseduje procedure za proveru stručnosti, raspoloživosti i sposobnosti lica odgovornog za funkciju izvršenja održavanja pre dostavljanja naloga za održavanje. Za to je neophodno da radionice za održavanje budu kvalifikovane za postavljanje zahteva vezanih za tehničke kompetencije u okviru funkcije izvršenja održavanja.

2.

Organizacija mora da poseduje procedure za izradu spiska radova, kao i za izradu i izdavanje naloga za održavanje.

3.

Organizacija mora da poseduje proceduru za blagovremeno upućivanje teretnih kola na održavanje.

4.

Organizacija mora da poseduje procedure za upravljanje povlačenjem teretnih kola iz saobraćaja radi održavanja ili u slučaju da se otkriju nedostaci.

5.

Organizacija mora da poseduje procedure za utvrđivanje neophodnih mera za kontrolu obavljenog održavanja i puštanja u rad teretnih kola.

6.

Organizacija mora da poseduje procedure za izdavanje naloga za povratak iz radionice, uzimajući u obzir dokumentaciju o vraćanju u eksploataciju.

7.

Ukoliko se postupak upravljanja stručnom osposobljenošću primenjuje na funkciju upravljanja održavanjem kolskog parka, mora se uzeti u obzir najmanje dokument o vraćanju u eksploataciju.

8.

Ukoliko se postupak informisanja primenjuje na funkciju upravljanja održavanjem kolskog parka, neophodno je da se za funkciju izvršenja održavanja obezbede najmanje sledeći elementi:

(a) važeći propisi i tehničke specifikacije;
(b) plan održavanja za svaka teretna kola;
(c) spisak rezervnih delova, uključujući i dovoljno detaljan tehnički opis za svaki deo kako bi se omogućila zamena ekvivalentnim delovima uz iste garancije;
(d) spisak materijala, uključujući dovoljno detaljna uputstva za njihovo korišćenje i neophodne zdravstvene i bezbednosne informacije;
(e) dosije kojim se definišu specifikacije aktivnosti koje utiču na bezbednost i koji sadrži interventna ograničenja i ograničenja u toku korišćenja za komponente koje su u upotrebi;
(f) spisak komponenata ili sistema koji podležu pravnim zahtevima i spisak tih zahteva (uključujući rezervoare kočnice i cisterne za transport opasne robe);
(g) sve dodatne relevantne informacije koje se odnose na bezbednost u skladu sa ocenom rizika koju je obavila organizacija.

9.

Ukoliko se postupak obaveštavanja primenjuje na funkciju upravljanja održavanjem kolskog parka, zainteresovane strane treba da budu obaveštene najmanje o vraćanju u eksploataciju, uključujući ograničenja za upotrebu koja se odnose na korisnike (železnička preduzeća i upravljači infrastrukture).

10.

Ukoliko se postupak dokumentovanja primenjuje na funkciju upravljanja održavanjem kolskog parka, potrebno je da se evidentiraju najmanje sledeći elementi:

(a) nalozi za radove na održavanju;
(b) vraćanje u eksploataciju, uključujući i ograničenja u korišćenju upućena železničkim preduzećima i upravljačima infrastrukture.

IV.

Zahtevi i kriterijumi za ocenu koji se odnose na funkciju izvršenja održavanja

1.

Organizacija mora da poseduje procedure:

(a) za proveru potpunosti i podobnosti informacija dobijenih na osnovu funkcije upravljanja održavanjem kolskog parka u odnosu na naložene aktivnosti;
(b) za kontrolu upotrebe zahtevanih dosijea o održavanju i ostalih standarda koji se primenjuju na pružanje usluga održavanja u skladu sa nalozima za radove održavanja;
(c) kojima se garantuje da su sve specifikacije o održavanju iz naloga o održavanju na raspolaganju svom osoblju koje učestvuje u održavanju (npr. da se nalaze u internim uputstvima za rad);
(d) kojima se garantuje da su sve specifikacije o održavanju, utvrđene važećim propisima i standardima navedenim u nalozima za radove održavanja, na raspolaganju svom osoblju koje učestvuje u održavanju (npr. da se nalaze u internim uputstvima za rad).

2.

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se garantuje sledeće:

(a) da se komponente (uključujući i rezervne delove) i materijali koriste kao što je navedeno u nalozima za radove održavanja i dokumentaciji dobavljača;
(b) da se komponente i materijali skladište, obrađuju i transportuju tako da se izbegne habanje i oštećenja, u skladu sa nalozima za radove održavanja i dokumentaciji dobavljača;
(c) da su sve komponente i materijali, uključujući i one koje dostavlja klijent, u skladu sa važećim nacionalnim i međunarodnim propisima, kao i sa zahtevima iz odgovarajućih naloga za radove održavanja.

3.

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se utvrđuju, popisuju, obezbeđuju, evidentiraju i stavljaju na raspolaganje odgovarajuća postrojenja, oprema i alati koji joj omogućuju da pruži usluge održavanja u skladu sa nalozima za radove održavanja i drugim važećim specifikacijama, kojima se garantuje:

(a) bezbedno obavljanje radova na održavanju, uključujući zdravlje i bezbednost zaposlenih;
(b) ergonomija i zdravstvena zaštita, takođe uključujući interfejse između korisnika i sistema za informacione tehnologije ili dijagnostiku opreme.

4.

Ukoliko je to neophodno kako bi se obezbedili važeći rezultati, organizacija mora da poseduje procedure kojima se garantuje da je merna oprema:

(a) kalibrisana ili da se proverava u određenim intervalima, ili pre upotrebe, u skladu sa međunarodnim, nacionalnim ili industrijskim standardima - ukoliko ne postoje takvi standardi, potrebno je evidentirati osnov korišćen za kalibrisanje ili proveru;
(b) podešena svaki put kada je to neophodno;
(c) obeležena tako da može da se utvrdi njen status kalibrisanja;
(d) zaštićena od podešavanja koja mogu da učine rezultate merenja nevažećim;
(e) zaštićena od oštećenja ili propadanja tokom rukovanja, održavanja i skladištenja.

5.

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se garantuje da se sva postrojenja, oprema i alati koriste, kalibrišu, čuvaju i održavaju pravilno u skladu sa dokumentovanim procedurama.

6.

Organizacija mora da poseduje procedure kojima se proverava da li su obavljeni radovi na održavanju u skladu sa nalozima za održavanje i na osnovu kojih se izdaje obaveštenje o povratku iz radionice koje obuhvata eventualna ograničenja u upotrebi.

7.

Ukoliko se postupak ocene rizika (naročito tačka 2.4 odeljka I) primenjuje na funkciju izvršenja održavanja, radno okruženje obuhvata, ne samo radionice u kojima se obavlja održavanje, već i koloseke izvan zgrada radionica i sva mesta na kojima se izvode aktivnosti vezane za održavanje.

8.

Ukoliko se postupak upravljanja stručnom osposobljenošću primenjuje na funkciju izvršenja održavanja, moraju se uzeti u obzir najmanje sledeće aktivnosti koje utiču na bezbednost:

(a) tehnike spajanja (uključujući zavarivanje i pričvršćivanje);
(b) ispitivanja bez razaranja materijala;
(c) finalno ispitivanje vozila i povratak iz radionice;
(d) aktivnosti održavanja na kočnim sistemima, osovinskim sklopovima i vučnim uređajima i aktivnosti održavanja na specifičnim komponentama teretnih kola namenjenih za transport opasne robe kao što su rezervoari, ventili, itd;
(e) ostale specijalizovane oblasti koje utiču na bezbednost.

9.

Ukoliko se primenjuje postupak informisanja na funkciju izvršenja održavanja, najmanje sledeće elemente treba obezbediti za funkciju upravljanja održavanjem kolskog parka i funkciju razvoja održavanja:

(a) radovi izvedeni u skladu sa nalozima za radove održavanja;
(b) sve greške ili oštećenja vezana za bezbednost koje utvrdi organizacija;
(c) povratak iz radionice.

10.

Ukoliko se postupak dokumentovanja primenjuje na funkciju izvršenja održavanja, potrebno je evidentirati najmanje sledeće elemente:

(a) jasno obeležavanje svih postrojenja, opreme, alata vezanih za aktivnosti koje utiču na bezbednost;
(b) svi izvedeni radovi na održavanju, uključujući osoblje, korišćene alate, opremu, rezervne delove i materijal, uzimajući u obzir i:

(i) važeće nacionalne propise tamo gde je organizacija osnovana;
(ii) zahteve utvrđene u nalozima za održavanje, uključujući zahteve vezane za evidencije;
(iii) finalno ispitivanje i odluka u vezi sa povratkom iz radionice;

(c) kontrolne mere koje se zahtevaju u nalozima za održavanje i povratak iz radionice;
(d) rezultati kalibrisanja i provere. Ukoliko se kompjuterski softver koristi za aktivnosti praćenja i merenja sa posebnim zahtevima, sposobnost takvog softvera da obavi potrebne zadatke mora da se potvrdi pre prve upotrebe, a, ukoliko je potrebno, i da se naknadno ponovo potvrdi;
(e) validnost prethodnih rezultata merenja ukoliko se utvrdi da merni instrument ne ispunjava zahteve.

ANEKS IV