PRAVILNIKO NAČINU PRIMENE METODA HIDROLOŠKIH MERENJA I OSMATRANJA("Sl. glasnik RS", br. 20/2013) |
Ovim pravilnikom propisuje se način primene metoda hidroloških merenja i osmatranja.
Metode hidroloških merenja i osmatranja, u smislu ovog pravilnika, jesu: standardne metode hidroloških osmatranja i merenja vodostaja površinskih voda, protoka vode i suspendovanog nanosa površinskih voda, temperature površinskih i podzemnih voda, kao i nivoa, izdašnosti i uzorkovanja podzemnih voda prema važećim domaćim i međunarodnim metodama i standardima.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) akustički Dopler uređaj jeste ultrazvučni uređaj koji koristi Doplerov efekat za određivanje brzine i protoka vode;
2) brzina u tački jeste pomeranje fluidnog delića u jedinici vremena u određenom pravcu;
3) brzina toka jeste količnik rastojanja koji pređe zapremina vode u određenom pravcu i vremena koje je potrebno da se to rastojanje pređe;
4) vodostaj jeste razlika nivoa vode u vodotoku, jezeru ili akumulaciji i kote referentne ravni;
5) elektromagnetno krilo jeste hidrometrijsko krilo koje stvara magnetno polje upravno na pravac toka, omogućavajući da se brzina odredi iz indukovane elekromotorne sile izazvane kretanjem provodljive tečnosti kroz magnetno polje;
6) žičara za merenja u otvorenim tokovima jeste sistem užadi i nosača opreme, a često i vitla, koji se koristi za postavljanje instrumenta za merenje ili uzorkovanje u bilo kojoj tački poprečnog preseka;
7) indirektna metoda merenja suspendovanog nanosa jeste metoda po kojoj se vremenski osrednjena koncentracija nanosa i vremenski osrednjena brzina u tački mere praktično istovremeno, korišćenjem različitih uređaja;
8) izdašnost bunara, bušotine ili izvora jeste zapremina vode protekle u jedinici vremena iz bunara, bušotine ili izvora;
9) merenje protoka vode jeste postupak određivanja protoka vode u vodotoku;
10) merni objekat jeste hidraulički objekat (npr. preliv, merni kanal ili ustava) postavljen u otvorenom koritu, na kojem se u većini slučajeva protok može izvesti iz merenog uzvodnog nivoa vode;
11) metode redukovanog broja tačaka jesu metode za određivanje srednje brzine na vertikali zasnovane na teorijskoj raspodeli brzine na vertikali, a to su: metoda jedne tačke, metoda dve tačke, metoda tri tačke, metoda pet tačaka i metoda šest tačaka;
12) neposredna merenja nivoa podzemnih voda su merenja nivoa podzemnih voda koja se vrše direktno pomoću ručnih mernih instrumenata, merne trake ili elektrokontaktnog merača nivoa;
13) nivo podzemne vode jeste površina vode ispod koje su sve pore i pukotine ispunjene vodom i na kojoj je hidrostatički pritisak jednak atmosferskom pritisku;
14) oprema za vešanje jeste užad i vitla ili krute sondirke na koje se može pričvrstiti hidometrijska oprema radi spuštanja u vodotok;
15) protok jeste zapremina tečnosti koja protiče kroz poprečni presek vodotoka u jedinici vremena;
16) poprečni presek vodotoka jeste presek upravan na glavni pravac toka, čiju granicu predstavljaju vodeno ogledalo i okvašeni obim korita;
17) suspendovani nanos jeste deo ukupnog rečnog nanosa koji se pod uticajem turbulencije toka održava u suspenziji i kreće se praktično istom brzinom kao i voda;
18) uređaj za beleženje vodostaja (rekorder vodostaja ili limnigraf) jeste uređaj koji automatski beleži vodostaj detektovan senzorom, neprekidno ili u pravilnim vremenskim intervalima;
19) hvatač za zahvatanje uzorka suspendovanog nanosa u tački jeste uređaj koji tokom određenog vremenskog perioda zahvata uzorak mešavine vode i nanosa u jednoj tački;
20) hidrometrijsko krilo sa obrtnim elementom jeste uređaj sa rotorom čija brzina obrtanja odgovara lokalnoj brzini tečnosti u koju je uređaj uronjen;
21) hidrometrijsko merenje jeste skup radnji koje su neophodne za merenje protoka vode na nekom vodotoku.
II NAČIN PRIMENE METODA HIDROLOŠKIH MERENJA I OSMATRANJA
1. Metode za merenje i beleženje vodostaja površinskih voda
Za očitavanje, kodiranje i beleženje vodostaja površinskih voda primenjuju se metode za direktno i indirektno očitavanje, kodiranje i beleženje vodostaja na način utvrđen standardom SRPS ISO 1100-1 i standardom SRPS ISO 4373.
Oprema koja se koristi za direktno i indirektno očitavanje i beleženje vodostaja, u skladu sa stavom 1. ovog člana, mora da zadovolji funkcionalne zahteve na način utvrđen standardom SRPS ISO 4373.
2. Metode za određivanje protoka vode
Izbor metode za određivanje protoka vode u otvorenim tokovima vrši se na način utvrđen standardom SRPS ISO/TR 8363.
Izbor metode pogodne za merenje protoka vode u otvorenim tokovima korišćenjem mernih objekata vrši se na način utvrđen standardom SRPS ISO 8368.
Metode za određivanje protoka vode merenjem brzina i površine poprečnog preseka vodenog toka u otvorenim tokovima bez ledenog pokrivača i metode za proračun protoka na osnovu tih merenja primenjuju se na način utvrđen standardom SRPS ISO 748.
Za merenje brzine vode u otvorenim tokovima u skladu sa stavom 1. ovog člana koriste se hidrometrijska krila sa obrtnim elementom i elektromagnetna krila.
Hidrometrijska krila sa obrtnim elementom treba da budu konstruisana, kalibrisana i održavana na način utvrđen standardima ISO 2537 i ISO 3455.
Elektromagnetna krila treba da budu konstruisana, kalibrisana i održavana na način utvrđen standardom ISO/TS 15768.
Oprema koja se koristi za direktno merenje dubina i oprema za vešanje instrumenata u skladu sa stavom 1. ovog člana mora da ispuni funkcionalne zahteve na način utvrđene standardom SRPS ISO 3454.
Žičare za merenja u otvorenim tokovima i oprema, ankeri, noseći stubovi i pomoćni mehanizmi, koje se koriste u skladu sa stavom 1. ovog člana, moraju da zadovolje zahteve na način utvrđen standardom SRPS ISO 4375.
Pri određivanju protoka vode primenom metode iz člana 6. ovog pravilnika period merenja brzine u svakoj odabranoj tački treba da bude: za krila sa obrtnim elementom i za elektromagnetna krila 60 s.
Pri određivanju protoka vode primenom metode iz člana 6. ovog pravilnika za određivanje srednje brzine na vertikali koriste se metode redukovanog broja tačaka.
Izbor metode iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa širinom i dubinom vodotoka, stanjem dna u mernom preseku i na uzvodnoj deonici, brzinom promene vodostaja, zahtevanim stepenom tačnosti merenja i opremom koja se koristi.
Za određivanje protoka vode na velikim rekama i za merenje protoka velikih voda, zbog dimenzija velikih reka i zbog rizika koji su povezani sa pojavom velikih voda, primenjuju se metode, uključujući indirektne metode merenja protoka vode, na način utvrđen standardom SRPS ISO 9825.
Pri određivanju protoka vode na rekama koje meandriraju i na vodotocima sa nestabilnim koritima, na razuđenim rekama i za merenje protoka vode sa mosta, primenjuju se metode za obavljanje hidrometrijskih merenja na način utvrđen standardom SRPS ISO/TR 9210.
Za merenje brzine vode i određivanje protoka vode primenom akustičkog Dopler uređaja primenjuju se metode na način utvrđen standardom ISO/TR 24578.
3. Metode za merenje suspendovanog nanosa
Metode za uzorkovanje i merenje suspendovanog nanosa primenjuju se na način utvrđen standardom ISO 4363.
Funkcionalni zahtevi i karakteristike hvatača suspendovanog nanosa koji se koriste pri primeni metoda iz stava 1. ovog člana utvrđeni su standardom SRPS ISO 3716.
Pri primeni metoda iz stava 1. ovog člana za uzorkovanje suspendovanog nanosa koriste se vremenski integracioni hvatači u tački.
Pri primeni metoda iz stava 1. ovog člana za određivanje pronosa suspendovanog nanosa koristi se indirektna metoda merenja koncentracija i brzina toka.
Pri primeni metoda iz stava 1. ovog člana za uzorkovanje suspendovanog nanosa koriste se metode odabranih tačaka.
Pri primeni metoda iz stava 5. ovog člana uzorci suspendovanog nanosa koji su uzeti u pojedinačnim tačkama na vertikali mogu se kombinovati.
4. Metode za merenje temperature površinskih i podzemnih voda
Merenje temperature površinskih i podzemnih voda vrši se na način utvrđen standardom SRPS H.Z1.106.
Merenje temperature podzemne vode obavlja se po izvršenom merenju nivoa ili izdašnosti podzemnih voda.
5. Metode za merenje nivoa podzemnih voda
Merenje nivoa podzemnih voda vrši se neposrednim (direktnim) merenjem na način utvrđen standardom ISO 21413.
Merenje nivoa podzemnih voda automatskim registrovanjem vrši se na način utvrđen standardom ISO/TR 23211.
6. Metode za merenje izdašnosti podzemnih voda
Određivanje izdašnosti izvora i vrela vrši se metodama utvrđenim čl. 4, 5. i 6. ovog pravilnika.
7. Metode za uzorkovanje podzemnih voda
Uzorci podzemnih voda za određivanje hemijskog statusa podzemnih voda uzimaju se na način utvrđen standardom ISO 5667-11.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".