POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA KRUŠEVCA("Sl. list grada Kruševca", br. 1/2013 - prečišćen tekst) |
Ovim Poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i način rada Skupštine grada Kruševca (u daljem tekstu: Skupština) i ostvarivanje prava i dužnosti odbornika.
Ako neko pitanje organizacije i rada Skupštine nije uređeno ovim Poslovnikom, Skupština uređuje to pitanje posebnim aktom.
Rad Skupštine i njenih radnih tela je javan. U slučajevima predviđenim zakonom i ovim Poslovnikom javnost se isključuje.
Konstitutivnu sednicu Skupštine grada saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora, odnosno najstariji odbornik ako to u ovom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Konstitutivnom sednicom Skupštine do izbora predsednika Skupštine predsedava najstariji odbornik.
Ako konstitutivnoj sednici ne prisustvuje najstariji odbornik, ili ako prisustvuje, a odbije da predsedava, konstitutivnom sednicom će predsedavati sledeći najstariji odbornik.
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini grada danom potvrđivanja mandata.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština javnim glasanjem na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine odbornici biraju Verifikacioni odbor (u daljem tekstu: Odbor) za potvrđivanje mandata, koji završava sa radom kada Skupština izvrši potvrđivanje mandata odbornika.
Verifikacioni odbor ima 3 člana i to po jednog člana sa 3 izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Sastav Verifikacionog odbora predlaže odbornik koji predsedava sednicom Skupštine (u daljem tekstu: predsedavajući).
Izbor članova Odbora vrši se javnim glasanjem.
Odbor je izabran ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Odborom predsedava njegov najstariji član.
Odbor vrši uvid u uverenja o izboru odbornika, radi utvrđivanja saglasnosti uverenja i izveštaja Gradske izborne komisije.
Na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike Skupštine grada i uverenja o izboru svakog odbornika, Odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz Izveštaja Gradske izborne komisije i da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa, i o utvrđenom stanju podnosi Skupštini Izveštaj u pisanom obliku.
Na osnovu Izveštaja Odbora, predsedavajući konstatuje da je Gradska izborna komisija podnela Izveštaj o sprovedenim izborima i koja su uverenja o izboru za odbornike u saglasnosti sa tim izveštajem i stavlja na glasanje predlog za potvrđivanje mandata odbornika.
Za odbornike čija uverenja po Izveštaju Odbora nisu u saglasnosti sa Izveštajem Gradske izborne komisije, Skupština odlaže potvrđivanje mandata i nalaže Gradskoj izbornoj komisiji da izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru odbornika i o tome obavesti Skupštinu u roku od 5 dana.
O potvrđivanju mandata iz prethodnog stava Skupština će odlučiti posle podnetog Izveštaja Gradske izborne komisije.
Posle potvrđivanja mandata, predsedavajući poziva odbornike kojima je mandat potvrđen da daju svečanu izjavu koja glasi:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti odbornika Skupštine grada Kruševca izvršavati, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom grada Kruševca, časno i odgovorno, a u interesu građana grada Kruševca".
Po datoj izjavi prisutni odbornici potpisuju tekst svečane izjave koji se prilaže izbornom materijalu.
Odbornici koji nisu prisustvovali konstitutivnoj sednici Skupštine i odbornici čiji je mandat kasnije potvrđen, daju svečanu izjavu na sednici Skupštine na kojoj se potvrde njihovi mandati.
U slučaju prestanka mandata odbornika, potvrđivanje mandata novog odbornika predlaže Komisija za kadrovska i administrativna pitanja u skladu sa Zakonom, a koja ima ulogu Odbora za potvrđivanje mandata.
U Skupštini grada se obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu sačinjavaju odbornici koji pripadaju jednoj političkoj stranci ili drugoj političkoj organizaciji, koja ima najmanje pet odbornika.
Odborničku grupu od najmanje pet odbornika mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkim strankama ili drugim političkim organizacijama koje imaju manje od pet odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se odborniku koji predsedava sednicom Skupštine, podnosi spisak članova grupe koji je potpisao svaki član grupe. Na spisku se posebno naznačuje predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe, predsednik grupe, uz pismenu saglasnost odbornika koji menja pripadnost grupi, obaveštava predsednika Skupštine.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe, a u slučaju odsutnosti ili sprečenosti njegov zamenik.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik odborničke grupe obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
IV - PREDSEDNIK I ZAMENIK PREDSEDNIKA SKUPŠTINE
Skupština grada bira predsednika Skupštine iz reda odbornika na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Kandidata za predsednika Skupštine predlaže najmanje 1/3 odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine, podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, stranačku pripadnost kandidata, kratku biografiju, saglasnost kandidata i potpise odbornika.
Predsedavajući obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
U ime predlagača, predstavnik predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Nakon završenog pretresa Skupština grada na predlog predsedavajućeg, javnim glasanjem utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine i to po azbučnom redu prezimena.
Na osnovu utvrđene liste kandidata izrađuje se glasački listić.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine grada, rukovodi predsedavajući kome u radu pomažu po jedan odbornik iz svake od grupa koje su predložile kandidata za predsednika, i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Izbor predsednika Skupštine grada vrši se tajnim glasanjem.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasati se može za jednog kandidata i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se: nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Za predsednika je izabran kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako je predloženo više kandidata, a ni jedan kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, ponoviće se glasanje između dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova odbornika.
Ako i u drugom krugu ni jedan od kandidata ne dobije potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.
Postupak izbora se ponavlja i u slučaju da je predložen jedan kandidat, a on ne dobije potrebnu većinu.
Po izboru predsednika bira se zamenik predsednika Skupštine grada.
Zamenik predsednika Skupštine bira se na isti način kao i predsednik Skupštine.
Glasanjem za izbor zamenika rukovodi predsednik Skupštine, kome u radu pomažu po jedan odbornik iz svake od grupa koje su predložile kandidate za zamenika, kao i sekretar Skupštine u dosadašnjem sazivu.
Predsedniku i zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje su izabrani, ostavkom i razrešenjem.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku i zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija, danom održavanja sednice na kojoj su podneli ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavka podneta u vremenu između dve sednice.
Razrešenje predsednika i zamenika predsednika Skupštine vrši se na način i po postupku koji je predviđen za njihov izbor.
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine grada, saziva i predsedava njenim sednicama, stara se o primeni Poslovnika, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine i vrši druge poslove utvrđene Statutom i odlukama Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine grada zamenjuje predsednika u slučaju njegove odsutnosti, sprečenosti da obavlja svoju dužnost i obavlja druge poslove na osnovu posebnog ovlašćenja predsednika ili Skupštine.
Skupština grada ima sekretara koga na predlog predsednika Skupštine postavlja Skupština na period od 4 godine, u skladu sa uslovima koji su propisani Zakonom.
Skupština može na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Sekretar se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela, rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i obavlja druge poslove koje mu poveri Skupština u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom.
Zamenik sekretara Skupštine grada postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine grada.
VI - GRADONAČELNIK I GRADSKO VEĆE
Skupština grada bira gradonačelnika iz reda odbornika na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Predsednik Skupštine grada predlaže kandidata za gradonačelnika.
Predsednik Skupštine dostavlja odbornicima predlog kandidata za gradonačelnika u pisanom obliku sa obrazloženjem.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika dostavlja odbornicima predlog za zamenika gradonačelnika u pisanom obliku sa obrazloženjem.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, kao i članovi Gradskog veća čiji je broj utvrđen Statutom grada, koje bira Skupština na period od četiri godine, tajnim glasanjem većinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Broj kandidata za članove Veća odgovara broju koji se bira.
Kandidat za gradonačelnika dostavlja odbornicima predlog za članove Veća u pisanom obliku sa obrazloženjem.
O kandidatima za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća otvara se jedinstven pretres.
Po završetku pretresa pristupa se glasanju.
Kada se glasa o izboru gradonačelnika istovremeno se glasa o izboru zamenika gradonačelnika i članova gradskog veća.
Glasanjem za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća rukovodi predsednik Skupštine kome u radu pomažu tri odbornika izabrana na njegov predlog i sekretar Skupštine.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Na osnovu podnetih predloga izrađuju se posebni glasački listići za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Na glasačkom listiću za izbor gradonačelnika ispisuje se ime predloženog kandidata, a ispred imena kandidata stavlja se redni broj.
Na glasačkom listiću za izbor zamenika gradonačelnika ispisuje se ime predloženog kandidata, a ispred imena kandidata stavlja se redni broj.
Na glasačkom listiću za izbor članova Gradskog veća ispisuju se imena svih predloženih kandidata po azbučnom redu prezimena, a ispred prezimena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjen glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se sa sigurnošću ne može utvrditi da li je odbornik glasao za predloženog kandidata.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća izabrani su ako je za predložene kandidate glasala većina od ukupnog broja odbornika.
Ukoliko kandidat za gradonačelnika ne dobije potrebnu većinu postupak izbora gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća se ponavlja.
Ukoliko kandidat za zamenika gradonačelnika ne dobije potrebnu većinu postupak izbora zamenika gradonačelnika se ponavlja.
Ukoliko pojedini kandidati za članove Gradskog veća ne dobiju potrebnu većinu postupak izbora se ponavlja tako što gradonačelnik predlaže nove kandidate.
Posle izbora, gradonačelnik daje svečanu izjavu koja glasi:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti gradonačelnika Grada Kruševca izvršavati, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom grada Kruševca, časno i odgovorno, a u interesu građana grada Kruševca."
Posle izbora, zamenik gradonačelnika daje svečanu izjavu koja glasi:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti zamenika gradonačelnika Grada Kruševca izvršavati, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom grada Kruševca, časno i odgovorno, a u interesu građana grada Kruševca."
Članovi Gradskog veća daju svečanu izjavu koja glasi:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti člana Gradskog veća grada Kruševca, izvršavati u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom grada Kruševca, časno i odgovorno, a u interesu građana grada Kruševca".
Za razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti Skupštine i vršenje drugih poslova u skladu sa ovim Poslovnikom, osnivaju se stalna i povremena radna tela (saveti i komisije).
Stalne savete i komisije obrazuje Skupština za mandatni period za koji je izabrana.
Povremene savete i komisije osniva Skupština za izvršavanje posebnih zadataka koje im poveri Skupština i oni prestaju po završetku zadataka za koje su obrazovani.
Stalni saveti i komisije imaju 9 članova.
Odborničke grupe predlažu članove saveta i komisija srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini grada.
Političke stranke koje imaju manje od pet odbornika mogu obrazovati odborničku grupu od najmanje pet članova, radi predlaganja članova saveta i komisija.
Odbornik može biti član jednog ili više radnih tela.
O predlogu odborničkih grupa za članove radnih tela odlučuje se bez pretresa, u celini javnim glasanjem.
Radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
U slučaju da radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja.
Skupština može i pre isteka roka na koji su imenovani, razrešiti pojedine članove komisije i saveta i izabrati nove putem pojedinačnog kandidovanja i izbora.
Predlog za razrešenje i izbor članova komisije - saveta podnosi odbornička grupa.
Razrešeni i izabrani su članovi komisije - saveta za čije je razrešenje i izbor glasala većina prisutnih odbornika.
Prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine.
Na prvoj sednici radno telo iz reda svojih članova bira predsednika i zamenika predsednika radnog tela.
Do izbora predsednika prvom sednicom radnog tela rukovodi najstariji član radnog tela.
Radno telo radi u sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela po sopstvenoj inicijativi, ili na inicijativu najmanje 3 člana radnog tela, a dužan je sazvati sednicu ako to zatraži predsednik Skupštine.
Poziv za sednicu radnog tela dostavlja se članovima radnog tela najkasnije 3 dana pre dana održavanja sednice.
Uz poziv za sednicu dostavlja se predlog Dnevnog reda i odgovarajući materijal na CD-u ili u štampanom obliku o čemu odlučuje sekretar Skupštine uz prethodne konsultacije sa predsednikom Skupštine i predsednikom Gradskog veća.
Istovremeno, materijal za sednicu se dostavlja i na lične E-mail adrese članova radnih tela koje je otvorila Gradska uprava a biće dostupan i na laptopu u sali u kojoj se održava sednica.
Predsednik radnog tela može sazvati radno telo i u kraćem roku, kada postoje opravdani razlozi koji se moraju obrazložiti.
Sednici radnog tela, bez prava odlučivanja, može prisustvovati i učestvovati u radu svaki odbornik.
U radu radnih tela učestvuje gradonačelnik ili lice koje on odredi, članovi Gradskog veća, a mogu učestvovati naučni i javni radnici.
Na sednici radnog tela sačinjava se zapisnik.
Radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge.
Radno telo bira izvestioca koji će na Skupštini obrazlagati izveštaj.
Na zahtev pojedinačnog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje konstatovaće se u izveštaju radnog tela.
Stručne i administrativno tehničke poslove za potrebe radnih tela obavlja organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Skupština obrazuje stalna radna tela:
Komisiju za propise; Komisiju za kadrovska i administrativna pitanja; Komisiju za predstavke i žalbe; Komisiju za saradnju grada sa drugim opštinama i gradovima u zemlji i inostranstvu; Komisiju za rad mesnih zajednica; Komisiju za utvrđivanje naziva ulica i trgova; Savet za budžet i finansije; Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine; Savet za privredu; Savet za društvene delatnosti; Savet za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu; Savet za socijalno-ekonomska pitanja; Savet za omladinu i sport i Savet za rodnu ravnopravnost.
Komisija za propise razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, u pogledu njihove usklađenosti sa Ustavom i zakonom, podnosi Skupštini Predlog Poslovnika Skupštine, razmatra predlog za donošenje autentičnog tumačenja odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština, utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih opštih akata kada je na to Skupština ovlasti.
Komisija za kadrovska i administrativna pitanja razmatra: predloge za izbor, imenovanja i razrešenja iz nadležnosti Skupštine, predloge propisa kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, pitanja naknade troškova, plata i nagrada odbornika, plata izabranih i postavljenih lica; razmatra uverenja o izboru odbornika i izveštaj Gradske izborne komisije i podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata odbornika, razmatra razloge prestanka mandata pojedinim odbornicima i o tome podnosi Skupštini izveštaj; razmatra i druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetskim pravima odbornika; predlaže Skupštini građane, preduzeća i ustanove, društvene organizacije i druge subjekte za dodeljivanje gradskih i drugih priznanja, obavlja druge poslove u skladu sa odlukom Skupštine.
Komisija za predstavke i žalbe, razmatra predstavke i žalbe, koje se upućuju Skupštini grada i predlaže Skupštini grada i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja iznetih u njima i o tome obaveštava podnosioce.
O svojim zapažanjima povodom predstavki i žalbi Komisija podnosi Skupštini izveštaj.
Komisija za rad mesnih zajednica, prati i razmatra pitanja usklađivanja međusobnih odnosa mesnih zajednica, usmeravanje i podsticanje rada mesnih zajednica i razmatra druga pitanja iz rada mesnih zajednica.
Komisija za saradnju Grada sa drugim opštinama i gradovima u zemlji i inostranstvu, prati i razmatra političku, privrednu i drugu saradnju Grada sa opštinama i gradovima u zemlji i inostranstvu sa kojima je uspostavila ili će uspostaviti saradnju, predlaže mere za unapređivanje te saradnje, prati i podstiče saradnju preduzeća i ustanova i drugih organizacija u Gradu sa odgovarajućim organizacijama u zemlji i inostranstvu, i obavlja druge poslove na izvršenju programa saradnje.
Komisija za utvrđivanje naziva ulica i trgova predlaže Skupštini utvrđivanje naziva novoizgrađenih ulica i trgova, i drugih delova naseljenog mesta i izmene postojećih naziva.
Savet za budžet i finansije razmatra predlog Odluke o budžetu grada, predlog Završnog računa budžeta grada kao i druga pitanja vezana za finansiranje Grada o kojima odlučuje Skupština.
Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine, razmatra predloge odluka drugih opštih akata i druga pitanja iz oblasti: urbanizma, stambeno-komunalnih delatnosti, uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta, korišćenja poslovnog prostora Grada i zaštite životne sredine.
Savet za privredu prati i razmatra određena pitanja iz oblasti privrede za koje je nadležan Grad.
Savet za društvene delatnosti prati i razmatra određena pitanja iz oblasti: kulture, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, društvene brige o deci, fizičke kulture, javnog obaveštavanja i druga pitanja od neposrednog interesa za građane za koje je nadležan Grad.
Savet za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prati i razmatra određena pitanja iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Savet za socijalno-ekonomska pitanja prati i razmatra određena pitanja iz oblasti socijalno-ekonomskih kretanja.
Savet za omladinu i sport prati i razmatra pitanja iz oblasti sporta i fizičke kulture kao i druga pitanja sa stanovišta položaja mladih i rešavanje njihovih problema.
Savet za rodnu ravnopravnost razmatra pitanja koja se odnose na unapređivanje ravnopravnosti polova i afirmaciju politike jednakih mogućnosti.
VIII - SEDNICE SKUPŠTINE GRADA
Sednicu Skupštine grada saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jedanput u tri meseca.
Predsednik Skupštine grada je dužan da sednicu sazove na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika i to u roku od 7 dana od dana podnošenja zahteva za sazivanje sednice, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne sazove sednicu u roku iz prethodnog stava, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Poziv za sednicu mora biti upućen odbornicima najkasnije 7 dana pre dana održavanja sednice.
Rok za sazivanje sednice može biti kraći od 7 dana u slučaju vanrednih okolnosti, elementarnih nepogoda, izbora i razrešenja izvršnih organa grada, drugih rešenja o izboru i imenovanju, kao i kada postoje drugi razlozi koji se moraju obrazložiti.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja predlog dnevnog reda i odgovarajući materijal kao i zapisnik sa prethodne sednice.
Materijal se dostavlja na CD-u ili u štampanom obliku o čemu odlučuje predsednik Skupštine uz prethodne konsultacije sa predsednicima odborničkih grupa.
Istovremeno, materijal za sednicu se dostavlja i na lične E-mail adrese odbornika koje je otvorila Gradska uprava a biće dostupan i na laptopu u sali u kojoj se održava sednica.
Izuzetno ako se dve sednice održavaju u istom danu zapisnik sa obe će se dostaviti na prvoj narednoj sednici.
Sednice Skupštine se održavaju u vremenu od 10 do 18 sati sa prekidom od 1 sata.
Na predlog predsednika odborničke grupe ili predsednika Skupštine, Skupština može odlučiti da se produži rad sednice do 22 sata.
Predlog dnevnog reda sastavlja predsednik Skupštine uz prethodne konsultacije sa predsednicima odborničkih grupa, a u slučajevima iz člana 59. stav 3. gradonačelnik, Gradsko veće, odnosno predstavnik 1/3 odbornika koga sami odrede.
U dnevni red predsednik unosi predloge koje mu do dana sazivanja sednice dostave ovlašćeni predlagači, a na osnovu ocene sekretara Skupštine da su sačinjeni u skladu sa Poslovnikom.
Predloge koji nisu sačinjeni u skladu sa ovim Poslovnikom, predsednik će vratiti predlagaču da ih uskladi u roku od 5 dana, što ako ne učini smatraće se da je predlog povučen.
Gradsko veće može najkasnije dan pre održavanja sednice da predloži da se na dnevni red sednice stavi određeno pitanje, ali je dužno da obrazloži hitnost tog predloga, ne ulazeći u njegovu sadržinu.
O hitnosti predloga za stavljanje na dnevni red kao o prethodnom pitanju odlučuje se bez pretresa.
2. Predsedavanje na sednici i učešće u radu
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju odsutnosti zamenjuje zamenik predsednika.
U radu sednice Skupštine učestvuju: gradonačelnik i lica koja on odredi, članovi Gradskog veća, sekretar Skupštine grada i načelnik Gradske uprave.
U radu sednice Skupštine mogu da učestvuju: narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predstavnici: javnih službi, preduzeća, društvenih organizacija i udruženja i naučni i javni radnici, kada ih predsednik Skupštine pozove.
Predsednik Skupštine može odlučiti da u radu sednice učestvuju i druga lica.
Predsednik Skupštine otvara sednicu i utvrđuje da postoji kvorum za rad Skupštine.
Postojanje kvoruma se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje, na taj način, što je svaki odbornik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu, ubacivanjem identifikacione kartice u odborničku jedinicu.
Ako predsednik odborničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema za glasanje, predsednik Skupštine stavlja na uvid izvod o prisutnosti odbornika.
Ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika.
Predsednik Skupštine može da odluči da se kvorum utvrđuje prebrojavanjem odbornika i u drugim slučajevima.
Prozivka ili prebrojavanje izvršiće se i kada to zatraži predsednik odborničke grupe.
Ako se utvrdi da ne postoji kvorum potreban za rad, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan ili sat.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da postoji kvorum, intonira se himna Republike Srbije, a zatim se pristupa utvrđivanju Dnevnog reda.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici Skupštine prisutno više od polovine ukupnog broja odbornika.
O dnevnom redu rešava se bez pretresa.
Dnevni red utvrđuje se većinom glasova prisutnih odbornika.
Pre prelaska na dnevni red, usvaja se zapisnik sa prethodne sednice. Skupština odlučuje o zapisniku bez pretresa. Odbornik može staviti primedbu na deo zapisnika koji sadrži njegovo izlaganje. Primedbe se dostavljaju u pisanom obliku predsedniku Skupštine, do odlučivanja o zapisniku, postaju njegov sastavni deo i o njima se posebno ne glasa.
Pre nego što se pređe na dnevni red predsednik daje potrebna obaveštenja u vezi sa primljenim predlozima kao i drugim pitanjima u vezi sa sednicom.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na pretres pojedinih pitanja po utvrđenom dnevnom redu.
Na sednici se pretresa svako pitanje na dnevnom redu pre nego što se o njemu odlučuje.
Skupština može da odluči da se vodi objedinjen pretres po više tačaka dnevnog reda.
Svako pitanje se pretresa sve dok ima prijavljenih govornika.
Pretres zaključuje predsednik kada utvrdi da više nema govornika.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika.
Predsednik daje reč odbornicima po redu prijave. Predsednik može da predloži ograničenje trajanja vremena izlaganja svih govornika, osim predlagača, Gradonačelnika i zamenika Gradonačelnika o čemu odlučuje Skupština bez pretresa.
Prijave za reč podnose se predsedniku čim pretres otpočne i mogu da se podnesu sve do zaključenja pretresa.
Gradonačelniku, članovima Gradskog veća i načelniku Gradske uprave, predsednik Skupštine daje reč kad je zatraži.
Izvestioci komisija i saveta mogu govoriti do 3 minuta i više puta preko reda, ako to zahteva potreba pretresa, o čemu odlučuje predsednik.
Ako predsednik Skupštine želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine i izlazi za govornicu.
Po završenom učešću u pretresu, predsednik Skupštine nastavlja predsedavanje sednicom.
Na isti način predsednik Skupštine ostvaruje pravo na repliku.
Odborniku koji želi da govori o povredi Poslovnika ili dnevnog reda, predsednik daje reč, čim je zatraži.
Odbornik koji govori o povredi Poslovnika dužan je da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže 3 minuta.
Ako i posle objašnjenja predsednika u pogledu povrede Poslovnika odnosno utvrđenog dnevnog reda govornik ostaje pri tome da su Poslovnik ili dnevni red povređeni, predsednik poziva Skupštinu da bez pretresa odluči o tom pitanju.
Ukoliko Skupština utvrdi da je Poslovnik povređen, na predlog predsednika, odlučiće o otklanjanju povrede.
Govornik može da govori samo jedanput o pitanju koje je na dnevnom redu, kada može da obrazloži svoje amandmane, osim ako se pretres predloga akta vrši po delovima, glavama ili pojedinačnim članovima.
Osim predsednika, niko drugi ne može prekinuti govornika, niti ga opominjati.
Ako se odbornik udalji od dnevnog reda, predsednik će ga upozoriti na dnevni red.
Ukoliko odbornik sa mesta ometa govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, predsednik Skupštine će odborniku izreći opomenu.
Ako i pored izrečene opomene odbornik nastavi da ometa govornika predsednik Skupštine će mu uskratiti pravo na reč do kraja sednice.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, ili pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi ima pravo da odmah zatraži reč - repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi ili pogrešno tumačenje odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik Odborničke grupe.
Replika ne može trajati duže od 3 minuta.
Govornik na osnovu čijeg je izlaganja odbornik ostvario pravo na repliku, nema pravo da govori u vezi sa replikom (replika na repliku).
Odlučivanju se pristupa posle pretresa sem u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
Pre ili posle pretresa Skupština može odlučiti da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati predlagaču na dalje proučavanje.
Kada se pretres zaključi prelazi se na glasanje o predlogu.
Pre prelaska na glasanje predsednik Skupštine utvrđuje kvorum.
Skupština odlučuje javnim glasanjem ukoliko ovim Poslovnikom, Statutom ili drugim opštim aktom nije određeno da se glasa tajno.
Odbornik se može uzdržati od glasanja i može da obrazloži zašto se uzdržao od glasanja.
Javno glasanje vrši se upotrebom elektronskog sistema za glasanje, pritiskom određenih tastera uz prethodnu identifikaciju odbornika.
Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi.
Po isteku vremena iz prethodnog stava, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultate glasanja.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine identifikovanih odbornika, odnosno ovim Poslovnikom predviđena većina.
Rezultat svakog glasanja prikazuje se na monitorima.
Izvod svakog glasanja dostavlja se odborničkim grupama, na njihov zahtev.
Dizanjem ruke glasa se ako elektronski sistem za glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Skupština prethodno o tome odluči.
Glasanje dizanjem ruku vrši se tako što predsednik Skupštine prvo poziva odbornike da dignu ruku oni koji glasaju za predlog, izbroji tako date glasove, zatim poziva da dignu ruku oni koji glasaju protiv, izbroji tako date glasove i najzad pita da li ima odbornika koji se uzdržavaju od glasanja, i poziva ih da dignu ruku pa i njih izbroji.
Poimenično glasanje vrši se ako je potrebno da se tako utvrdi rezultat glasanja, a to odredi predsednik Skupštine ili zatraži predsednik odborničke grupe.
Poimenično glasanje vrši se tako što se svaki prozvani odbornik izjašnjava "za" ili "protiv" ili se uzdržava od glasanja.
Kad prozivanje bude završeno, ponovo se prozivaju odbornici za koje u spisku nije naznačeno da su glasali.
Sekretar Skupštine vrši prozivku i prebrojava glasove.
Predsednik Skupštine utvrđuje rezultat glasanja.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima koji su iste boje i veličine i overeni pečatom Skupštine.
Kad se glasa o predlogu koji treba da se prihvati ili odbije, na svakom glasačkom listiću mora biti ispisano 1) "za", 2) "protiv".
Odbornik glasa na taj način što zaokružuje redni broj prema svom opredeljenju.
Glasački listić odbornici spuštaju u glasačku kutiju po prozivci.
Svaki odbornik dobija jedan glasački listić.
Posle raspodele glasačkih listića i pošto utvrdi da je svaki odbornik dobio glasački listić, predsednik Skupštine daje objašnjenje o načinu glasanja i određuje vreme za popunjavanje glasačkog listića.
Svaki odbornik lično spušta presavijeni glasački listić u glasačku kutiju.
Kod glasačke kutije glasanju prisustvuje jedan od odbornika koji su na sednici izabrani da pomažu predsedniku u sprovođenju izbora.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se onaj listić na kome je zaokružen redni broj ispred imena više kandidata od broja koji se bira, listić na kome su upisana i zaokružena nova imena, nepopunjen listić kao i listić koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao.
Ako je broj popunjenih glasačkih listića veći od broja odbornika koji su prema evidenciji glasali, glasanje se ponavlja.
Pošto svi prisutni odbornici glasaju i predsednik Skupštine objavi da je glasanje završeno, pristupa se utvrđivanju rezultata glasanja.
Po završenom glasanju predsednik Skupštine objavljuje rezultate glasanja.
IX - POSTUPAK DONOŠENJA AKATA SKUPŠTINE
Skupština donosi: odluke, rešenja, Statut, Poslovnik, Program razvoja, Budžet i Završni račun, urbanističke planove, preporuke i zaključke i druga akta i daje autentična tumačenja akata koje donosi.
Pravo predlaganja odluka i drugih akata imaju Gradsko veće, svaki odbornik, kao i radna tela ukoliko je ovim Poslovnikom tako određeno.
Ukoliko ne bude obrazovana Komisija za propise u skladu sa ovim Poslovnikom Predlog Poslovnika može podneti posebna komisija koju na predlog predsednika Skupštine obrazuje Skupština iz reda odbornika.
Predlog odluke i drugog akta podnosi se u obliku u kome se donosi i mora da bude obrazložen.
Predlog odluke ili drugog akta koji je upućen Skupštini predsednik Skupštine dostavlja odbornicima.
Predsednik Skupštine upućuje predlog akta nadležnoj komisiji - savetu kao i Gradskom veću ako ono nije predlagač.
Predlog akta se pre razmatranja u Skupštini razmatra u nadležnom radnom telu.
Nadležno radno telo u svom izveštaju može predložiti Skupštini da prihvati predlog akta u celini, ili predložiti odgovarajuće izmene u odnosu na tekst koji je podneo predlagač.
O predlogu akta vodi se načelni pretres, ukoliko Skupština ne odluči da se vrši pretres teksta po delovima, glavama ili pojedinačnim članovima predloga akta.
Predlagač akta ili njegov predstavnik može na početku pretresa da izloži dopunsko obrazloženje predloga.
On ima pravo da učestvuje u pretresu sve do zaključenja pretresa predloga akta, da daje objašnjenja i iznosi svoja mišljenja.
Posle završetka pretresa o predlogu akta Skupština može predlog akta usvojiti, odbiti ili vratiti predlagaču radi dopune.
Predlog za izmenu i dopunu predloga odluke ili drugog opšteg akta podnosi se u obliku amandmana, predsedniku Skupštine u pisanom obliku sa obrazloženjem 48 sati, pre održavanja sednice.
Amandman mogu podneti: odbornik Skupštine, Gradsko veće i radno telo Skupštine.
Podnete amandmane predsednik Skupštine upućuje nadležnom radnom telu i Gradskom veću.
Gradsko veće, odnosno nadležno radno telo, dužni su da pre sednice Skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog odluke ili drugog opšteg akta i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Skupština će odlučiti o amandmanu i bez stava nadležnog radnog tela ukoliko isto nije moglo da se održi.
O amandmanima koje Gradsko veće nije prihvatilo odlučuje Skupština posebno prilikom glasanja o predlogu akta.
Predlagač odluke može da podnosi amandman sve do zaključenja pretresa predloga odluke.
Ako je amandman podneo predlagač on postaje sastavni deo predloga odluke i o njemu Skupština odvojeno ne glasa.
O amandmanima se glasa prema redosledu članova opšteg akta na koje se odnose.
Ako je na istu odredbu opšteg akta podneto više amandmana, o amandmanima se glasa onim redom kojim su podneti.
Prihvaćeni amandmani postaju sastavni deo predloga odluke.
Kada se završi pretresanje predloga odluke i kada je izvršeno glasanje o predloženim amandmanima ako ih je bilo, prelazi se na glasanje o predlogu odluke u celini.
Predlog odluke usvojen je u Skupštini kad ga Skupština prema odredbama ovog Poslovnika, izglasa u celini.
Nacrt Programa razvoja utvrđuje Gradsko veće i dostavlja ga javnim preduzećima, ustanovama, mesnim zajednicama, stručnim udruženjima i dr. na javnu raspravu.
Javna rasprava po Nacrtu Programa traje 15 dana.
Gradsko veće razmatra primedbe i predloge sa javne rasprave i utvrđuje predlog Programa koji zajedno sa Izveštajem o sprovedenoj javnoj raspravi dostavlja Skupštini.
Amandmani na predlog Programa razvoja mogu se podneti najkasnije 5 dana pre održavanja sednice.
3. Donošenje odluka i drugih opštih akata po hitnom postupku
Predlagač odluke može predložiti donošenje odluke ili drugog opšteg akta po hitnom postupku i dužan je da to obrazloži.
O svakom predlogu Skupština odmah odlučuje.
Ako je hitan postupak prihvaćen Skupština određuje rok u kome će nadležno radno telo podneti izveštaj.
Ako radno telo ne podnese izveštaj u utvrđenom roku pretres akta može se obaviti u Skupštini bez izveštaja radnog tela.
Amandman na predlog odluke koja se donosi po hitnom postupku može se podnositi do završetka pretresa.
Izuzetno predlagač može predložiti donošenje pojedinačnog akta po istom postupku.
Svaki odbornik ima pravo da u pisanom obliku postavlja pitanja Gradskom veću u vezi sa poslovima Grada.
Odborničko pitanje dostavlja se predsedniku Skupštine na kraju sednice.
Odborničko pitanje može se postaviti i između dve sednice Skupštine, u pisanom obliku preko predsednika Skupštine.
Skupština mora biti obaveštena o svim pitanjima koja su odbornici postavili.
Odgovore na pitanja odbornika daje Gradsko veće u pisanom obliku.
Na postavljeno pitanje odbornik će dobiti odgovor na narednoj sednici. Iz opravdanih razloga Skupština može odlučiti da se rok za davanje odgovora produži.
Posle datog odgovora na odborničko pitanje, odbornik koji je postavio pitanje ima pravo da u pisanoj formi postavi dopunsko pitanje.
X - ODLAGANJE, PREKIDANJE I ZAKLJUČENJE SEDNICE
Ako se u toku sednice konstatuje da ne postoji kvorum predsednik Skupštine određuje pauzu od 30 minuta, a ako se posle pauze utvrdi da nema kvoruma predsedavajući odlaže sednicu za određeni dan i čas sa istim dnevnim redom o čemu se obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Kad usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi pretres po svim tačkama dnevnog reda u zakazanom danu, Skupština može odlučiti da se sednica prekine i da se zakaže nastavak za određeni dan o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik po završenom odlučivanju po dnevnom redu i sprovedene procedure po odborničkim pitanjima.
Zapisnik na sednicama Skupštine vodi sekretar Skupštine ili lice koje on odredi.
Predsednik Skupštine može da sam formuliše pojedine zaključke koji se unose u zapisnik.
Svaki odbornik može zahtevati da sam formuliše svoj predlog ili svoje mišljenje radi unošenja u zapisnik.
Ako se predsednik sa tim zahtevom ne složi, o zahtevu odbornika odlučuje Skupština bez pretresa.
U zapisnik se obavezno unose: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena odsutnih lica na sednici, broj odbornika koji su prisustvovali sednici, imena lica koja su bila pozvana da kao gosti uzmu učešće na sednici, pitanja odbornika, imena govornika sa naznakom da li su govorili za predlog ili protiv predloga, rezultat glasanja po pojedinim pitanjima, predloge iznete na sednici i zaključke donete na sednici.
Na sednicama Skupštine mogu se voditi stenografske beleške koje sadrže pun tok sednice, kao i snimanje na magnetofonskoj traci, CD ili DVD-u. Govornik ima pravo da pregleda tekst svog govora i da napravi ispravke.
Predsednik Skupštine se stara da se odborniku obezbedi vršenje ovog prava.
Svakom odborniku će se na njegov zahtev staviti na uvid stenografske beleške, magnetofonski zapis, odnosno zapis sa CD-a ili DVD-a.
XII - ODRŽAVANJE REDA NA SEDNICI
O redu na sednici Skupštine grada stara se predsednik.
Za povredu reda na sednici predsednik može da izrekne mere: opomenu i oduzimanje reči, a Skupština na predlog predsednika može da izrekne meru udaljenje sa sednice.
Opomena se izriče odborniku koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, koji i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ako na bilo koji način ometa izlaganje govornika, ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatan život odbornika, ako koristi psovke i druge uvredljive izraze, ako drugim postupcima narušava red na sednici (koristi mobilni telefon i dr.) ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga čini povredu iz prethodnog člana ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se bez odlaganja udalji sa govornice. U suprotnom predsednik Skupštine nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje pauzu od 10 minuta.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči ima pravo na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči ili nastavi da čini druge povrede u smislu prethodnog člana Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečene opomene i mere oduzimanja reči u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u zgradi Skupštine.
Odbornik prema kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice, predsednik Skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine grada da tog odbornika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Ako predsednik redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice.
Mere izrečene za povredu reda u skladu sa ovim Poslovnikom primenjuju se za sednice na kojima su izrečene.
XIII - PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine.
Odbornik koji je iz opravdanih razloga sprečen da prisustvuje sednici dužan je da o tome prethodno obavesti predsednika Skupštine.
Odbornik može da odsustvuje sa sednice ako mu predsednik Skupštine prethodno odobri odsustvo o čemu predsednik obaveštava Skupštinu.
Ako Skupština nema kvorum za rad može da odluči da se sva odobrena odsustva prekinu, osim odsustva odobrenih zbog bolesti.
Odbornici su dužni da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u odborničku jedinicu, odnosno da se odjave prilikom napuštanja sale.
Odbornik koji se nije identifikovao na način iz stava 1. ovog člana nema pravo da dobije reč.
Za odbornika koji koristi identifikacionu karticu drugog odbornika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kojem je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji u ponovnom glasanju.
Odbornik je dužan da nestanak identifikacione kartice odmah prijavi sekretaru Skupštine.
Odborniku koji ne donese identifikacionu karticu, ili je izgubi u toku trajanja sednice Skupštine, sekretar Skupštine izdaće privremenu karticu, o čemu će obavestiti predsednika Skupštine.
Privremenu karticu odbornik vraća sekretaru Skupštine odmah posle završetka sednice za koju mu je privremena kartica data na korišćenje.
Odbornik ima pravo na naknadu i druge troškove za obavljanje odborničke funkcije u skladu sa odlukom Skupštine.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Posle izvršenog potvrđivanja mandata odborniku se izdaje uverenje i legitimacija.
Komisija za kadrovska i administrativna pitanja utvrđuje sadržinu i oblik legitimacije, a potpisuje je predsednik Skupštine.
Nadležna organizaciona jedinica za skupštinske poslove stara se o izdavanju i evidenciji izdatih uverenja i legitimacija.
Odbornik podnosi ostavku u pisanom obliku i predaje je predsedniku Skupštine. Predsednik Skupštine dostavlja ostavku Komisiji za kadrovska i administrativna pitanja.
Skupština na prvoj narednoj sednici na osnovu podnetog izveštaja Komisije utvrđuje da je danom podnošenja ostavke odborniku prestao mandat.
Sednice Skupštine su javne.
Skupština može odlučiti na predlog predsednika Skupštine ili Gradskog veća da se sednica održi bez prisustva javnosti ili da se samo o pojedinim pitanjima raspravlja i odlučuje bez prisustva javnosti. Odluka o ovom predlogu donosi se bez pretresa.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu na nejavnoj sednici, kao i odluku koja je na takvoj sednici doneta.
Javnim sednicama mogu prisustvovati građani u broju koji neće ometati rad sednice i koji je moguć s obzirom na raspoloživ prostor.
Prisutni građani ne smeju da remete red na sednici.
Predstavnici štampe i drugih sredstava javnog informisanja mogu prisustvovati svim javnim sednicama Skupštine i sednicama radnih tela Skupštine.
Skupština može odlučiti da predstavnici sredstava javnog informisanja prisustvuju sednici i kada se na njoj pretresa neko pitanje bez prisustva javnosti. O takvom pitanju predstavnici sredstava javnog informisanja mogu da daju za javnost samo obaveštenje za koje se odluči na sednici.
Sekretar Skupštine ili lice koje on odredi održava vezu između predstavnika sredstava javnog informisanja i Skupštine.
Akta Skupštine potpisuju predsednik Skupštine, predsednici radnih tela i sekretar Skupštine.
O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine stara se sekretar Skupštine.
Akta Skupštine za koje je određeno da se objavljuju, objavljuju se u "Službenom listu grada Kruševca".
Izmene i dopune ovog Poslovnika vrše se po postupku za njegovo donošenje.
Prečišćen tekst Poslovnika Skupštine grada Kruševca obuhvata: Poslovnik Skupštine grada Kruševca objavljen u "Službenom listu opštine Kruševac", br. 6/08 i
Odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine grada Kruševca objavljene u "Službenom listu grada Kruševca", br. 10/08, 4/09, 5/10, 8/12 i 10/12).
Prečišćen tekst Odluke objaviti u "Službenom listu grada Kruševca".