PRAVILNIKO MERAMA TEHNIČKE ZAŠTITE STARE I RETKE BIBLIOTEČKE GRAĐE("Sl. glasnik RS", br. 22/2013) |
Ovim pravilnikom bliže se uređuju mere tehničke zaštite stare i retke bibliotečke građe.
Mere tehničke zaštite stare i retke bibliotečke građe su preventivna zaštita, mikrofilmovanje, digitalizacija, konzervacija i restauracija.
Preventivna zaštita obuhvata analizu i kontrolu svih faktora rizika koji mogu dovesti do oštećenja ili uništenja građe, uslove i postupke za čuvanje stare i retke bibliotečke građe s ciljem da štetne fizičke, hemijske i biološke uticaje svedu na najmanju meru ili da ih u celosti isključe.
Mikrofilmovanje i digitalizacija predstavljaju proces preformatiranja stare i retke bibliotečke građe, u skladu sa zakonom.
Konzervacija i restauracija stare i retke bibliotečke građe su kurativne mere koje se sprovode isključivo u ovlašćenim konzervatorskim laboratorijama i radionicama.
Objekti i okolina u kojima se čuva i koristi stara i retka bibliotečka građa
Objekti u kojima se čuva i koristi stara i retka bibliotečka građa kao i prostor koji ih okružuje moraju biti odgovarajuće uređeni, održavani i opremljeni.
U vanrednim okolnostima (poplava, požar, krađa ili provala, elementarne nepogode, ratna razaranja i sl.) preduzimaju se potrebne mere zaštite stare i retke bibliotečke građe, u skladu sa zakonom.
Prostorije u kojima se čuva i koristi stara i retka bibliotečka građa
Stara i retka bibliotečka građa čuva se u prostorijama koje su zaštićene od štetnih fizičkih uticaja (prekomerne količine prirodnog ili veštačkog svetla, toplote ili drugog zračenja), hemijskih uticaja (atmosferskih nečistoća ili nečistoća koje se nalaze u samoj građi) i bioloških uticaja (bakterija, plesni, insekata, glodara i dr.).
Održavanje prostorija u kojima se čuva i koristi stara i retka bibliotečka građa
Prostorije u kojima se čuva stara i retka bibliotečka građa čiste se svakodnevno usisavanjem i brisanjem prašine mekom četkom ili blago vlažnim krpama.
Usisivač je snabdeven odgovarajućim filterima kako ne bi izbacivao patogene mikroorganizme u vazduh.
Jednom godišnje sprovodi se dezinfekcija, a prema potrebi i dezinsekcija i deratizacija.
Prostorije u kojima je smeštena stara i retka bibliotečka građa čiste su i pristupačne, izolovane od izvora vlage i bez štetočina, snabdevene inertnim materijalima za smeštaj i opremom za kontrolu klime i drugih faktora rizika.
U slučaju pojave štetočina prema vrsti štetočine i štete koju izazivaju, zaražena građa izoluje se, određuje se i sprovodi odgovarajući tretman za saniranje nastale štete, kao i mere preventivne zaštite.
Instalacije u prostorijama gde je smeštena ili gde se koristi stara i retka bibliotečka građa (električne, vodovodne, kanalizacione i instalacije grejanja) redovno se kontrolišu i održavaju.
Depoi, odnosno magacinske prostorije obezbeđuju se od prodiranja podzemnih voda.
Ako se zgrada biblioteke nalazi na terenu podložnom poplavama, bibliotečka građa ne sme se čuvati u suterenskim prostorijama. Najniže police u prizemlju udaljene su najmanje 30 cm od poda.
Za čuvanje stare i retke bibliotečke građe obezbeđuju se optimalni uslovi u pogledu temperature i vlažnosti, bez naglih promena, kao i merni instrumenti za njihovo kontinuirano praćenje.
Stara i retka bibliotečka građa čuva se na temperaturi 16 - 20°C pri relativnoj vlažnosti 45 - 60%.
Mikrooblici, fotodokumenta, filmovi, PVC ploče, zapisi na magnetnom ili optičkom mediju, elektronske forme i sl. čuvaju se u zaštitnim omotima izrađenim od odgovarajućih materijala, složeni u policama jedni do drugih na temperaturi 16 - 18°C i u uslovima relativne vlažnosti vazduha 40 - 50%.
Održavanje potrebnih mikroklimatskih uslova postiže se:
1) izolacijom objekata u kojima se čuva i koristi stara i retka bibliotečka građa;
2) korišćenjem klima uređaja koji istovremeno održavaju potrebnu temperaturu, vlažnost i prečišćavanje vazduha i obezbeđuju njegovu cirkulaciju;
3) provetravanjem (uz laganu promaju) po suvom sunčanom danu od 9,00 do 14,00 časova;
4) zagrevanjem ili hlađenjem prostorija;
5) upotrebom dehidratacionih sredstava (silikagela, kalcijumhlorida ili kalcijumhidroksida i dr.) u slučaju kada se uprkos pravilnom režimu provetravanja vlažnost ne može smanjiti.
Za osvetljenje prostorija u kojima se čuva stara i retka bibliotečka građa koriste se svetlosni izvori koji nemaju hemijsko, fotohemijsko ili biološko dejstvo na staru i retku bibliotečku građu.
Prostorije u kojima se koristi stara i retka bibliotečka građa imaju dnevno i odgovarajuće veštačko osvetljenje.
Zaštita stare i retke bibliotečke građe od sunčeve svetlosti postiže se zastakljivanjem prozora opremljenih ultravioletnim filterima, stavljanjem roletni, platnenih zavesa, premazivanjem stakla odgovarajućim bojama itd.
Stara i retka bibliotečka građa smešta se na police izrađene od hemijski stabilnih materijala (od nerđajućeg čelika, lakiranog, obojenog ili eloksiranog metala i dr.).
Prvi i poslednji red knjiga odvojeni su od poda, odnosno od tavanice i zidova 15 do 20 cm, zbog slobodne cirkulacije vazduha i sprečavanja oštećenja od kondezacije na najhladnijim mestima.
U ormarima u kojima se nalazi stara i retka bibliotečka građa osigurana je cirkulacija vazduha otvorima na stranicama ili se cirkulacija ostvaruje nedeljnim provetravanjem.
Stara i retka bibliotečka građa čuva se u zavisnosti od vrste građe (knjige, novine, časopisi, plakati, mape itd.) i od vrste medija na kojima se nalaze (mikrofilm, optički ili digitalni medij i dr.), a u skladu sa važećim standardima i preporukama.
Označavanje originalnih publikacija
Sve vrste označavanja originalnih publikacija ne smeju da narušavaju njihov fizički, estetski ili kulturni integritet.
Dozvoljena je upotreba isključivo meke grafitne olovke i trajnih mastila.
Nalepnice sa oznakama izrađene su u skladu sa važećim standardima o trajnosti (od trajnog papira, stabilne u vodi nerastvorne boje, sa vodorastvorljivim vezivom i sl.).
Preformatiranje stare i retke bibliotečke građe
Radi zaštite originalnog primerka i korišćenja stare i retke bibliotečke građe, građa se može prenositi na drugi medij, odnosno preformatirati.
Preformatiranje stare i retke bibliotečke građe vrši se isključivo odgovarajućim postupcima mikrofilmovanja i digitalizacije.
Sprovođenje postupka preformatiranja stare i retke bibliotečke građe obavlja se uz stručni nadzor konzervatora iz ovlašćene konzervatorske laboratorije.
Izlaganje stare i retke bibliotečke građe
Način izlaganja stare i retke bibliotečke građe prilagođava se vrsti, obliku, veličini i stanju očuvanosti građe.
Stara i retka bibliotečka građa izlaže se samo ako su osigurani optimalni uslovi (temperatura 18 - 22°C i relativna vlažnost vazduha 40 - 50%, svetlost do 50 luksa i dr.).
Stara i retka bibliotečka građa izlaže se uz stručni nadzor konzervatora iz ovlašćene konzervatorske laboratorije.
Konzervacija stare i retke bibliotečke građe
Konzervacija stare i retke bibliotečke građe podrazumeva mere izvedene na staroj i retkoj bibliotečkoj građi koje se preduzimaju radi saniranja mehaničkih, fizičko-hemijskih i bioloških oštećenja, a koje produžavaju vek trajanja građe, usporavaju prirodno starenje i obezbeđuju građu od raznih vrsta oštećenja: sterilizacija, mehaničko čišćenje, pranje, beljenje, uklanjanje fleka, neutralizacija i ojačavanje.
Restauracija stare i retke bibliotečke građe podrazumeva mere koje se preduzimaju na staroj i retkoj bibliotečkoj građi kako bi se vratio njen originalni izgled, odnosno prvobitno stanje: ručna ili mašinska restauracija.
Mere protivpožarne zaštite stare i retke bibliotečke građe sprovode se u skladu sa odgovarajućim propisima iz oblasti zaštite od požara.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".