PRAVILNIKO SISTEMU UPRAVLJANJA BEZBEDNOŠĆU U CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU("Sl. glasnik RS", br. 24/2013) |
Ovim pravilnikom se propisuju zahtevi za uspostavljanje i korišćenje sistema upravljanja bezbednošću koje moraju da ispune sledeći vazduhoplovni subjekti:
1) centri za obuku vazduhoplovnog osoblja (pilota aviona, pilota helikoptera, pilota jedrilica i pilota slobodnog balona) koji su u toku obavljanja delatnosti izloženi bezbednosnim rizicima u vezi sa korišćenjem vazduhoplova;
2) operateri aviona i helikoptera koji su ovlašćeni za obavljanje javnog avio-prevoza, kao i operateri složenih motornih vazduhoplova;
3) vazduhoplovno-tehničke organizacije koje pružaju usluge održavanja vazduhoplova operaterima aviona i helikoptera koji obavljaju javni avio-prevoz;
4) vazduhoplovno-tehničke organizacije koje pružaju usluge projektovanja ili proizvodnje vazduhoplova;
5) operateri aerodroma;
6) pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:
1) analiza ustanovljenih odstupanja (Gap Analysis) je analiza koja ima za cilj definisanje razlike između postojećeg i željenog stanja sistema;
2) bezbednosna politika (Safety Policy) predstavlja izjavu organizacije o osnovnom pristupu kojim ta organizacija postiže nivo bezbednosti koji se može tolerisati;
3) bezbednosne garancije (Safety Assurance) su sve planirane i sistematične mere koje su potrebne da bi se obezbedilo poverenje u to da proizvod, usluga, organizacija ili funkcionalni sistem postižu prihvatljivu ili tolerantnu bezbednost;
4) bezbednosne performanse (Safety Performance) predstavljaju dostignuti nivo bezbednosti vazduhoplovnog subjekta koji je definisan kroz ciljne vrednosti performansi sistema bezbednosti i pokazatelje performansi sistema bezbednosti.
Napomena - Pokazatelji performansi sistema bezbednosti su kratkoročni pokazatelji koji odražavaju bezbednosne performanse sistema upravljanja bezbednošću;
5) bezbednosni zapisi (Safety Records) su skup informacija o jednom bezbednosnom događaju ili nizu bezbednosnih događaja koje se prikupljaju i čuvaju i kojima se demonstrira efikasnost uspostavljenog sistema upravljanja bezbednošću;
6) bezbednosni cilj (Safety Objective) je kvalitativan ili kvantitativan iskaz koji određuje maksimalno očekivanu učestalost ili verovatnoću pojavljivanja neke opasnosti;
7) bezbednost (Safety) u vazduhoplovstvu jeste stanje u kome su rizik od ugrožavanja života i zdravlja ljudi i prouzrokovanja štete imovini smanjeni i održavani na prihvatljivom nivou, stalnim uočavanjem opasnosti i kontrolom rizika od uočenih opasnosti;
8) verovatnoća rizika (Risk Probability) je verovatnoća da će se neki neželjeni događaj ili stanje dogoditi;
9) Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (State safety programme) je dokument kojim se utvrđuju načela, pravila i aktivnosti za dostizanje i unapređenje prihvatljivog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva;
10) odgovorni rukovodilac (Accountable Executive) je lice koje ima sveobuhvatnu odgovornost za efikasno sprovođenje sistema upravljanja bezbednošću vazduhoplovnog subjekta;
11) odgovorno lice za bezbednost (Safety Manager) je lice koje je zaduženo za razvoj i primenu efikasnog sistema upravljanja bezbednošću;
12) ozbiljnost rizika (Risk Severity) je moguća posledica neželjenog događaja ili stanja, izražena u odnosu na najgoru predviđenu situaciju;
13) opasnost (Hazard) je svako stanje, događaj ili okolnost koji mogu da dovedu do udesa;
14) prihvatljiv nivo bezbednosti (Acceptable Level of Safety) je minimalni nivo bezbednosti koji uspostavlja država i koji se utvrđuje kroz nacionalni program bezbednosti, a omogućava merenje ostvarenih bezbednosnih performansi vazduhoplovnog subjekta i njegovog sistema upravljanja bezbednošću;
15) procena rizika (Risk Assessment) je procena kojom se utvrđuje da li se ostvaren ili uočen rizik može tolerisati;
16) rizik (Risk) je kombinacija verovatnoće ili učestalosti ponavljanja određene opasnosti i ozbiljnosti posledice koju ta opasnost može da izazove;
17) sistem upravljanja bezbednošću (Safety Management System) obuhvata organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu vazduhoplovnog subjekta;
18) ciljne vrednosti bezbednosnih performansi (Safety Performance Targets) su dugoročni ciljevi koji odražavaju bezbednosne performanse sistema upravljanja bezbednošću.
Obaveza uspostavljanja sistema upravljanja bezbednošću
Vazduhoplovni subjekti iz člana 1. ovog pravilnika su dužni da, na osnovu načela sadržanih u Nacionalnom programu bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, uspostave sistem upravljanja bezbednošću i da za njegovo uspostavljanje i izmene ili dopune pribave saglasnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).
Sistem upravljanja bezbednošću iz stava 1. ovog člana mora da sadrži osnovne komponente i elemente propisane ovim pravilnikom i da odgovara veličini vazduhoplovnih subjekata, složenosti delatnosti koje oni obavljaju, kao i opasnostima i bezbednosnim rizicima u vezi sa njihovim obavljanjem.
Osnovne komponente sistema upravljanja bezbednošću
Sistem upravljanja bezbednošću mora da sadrži sledeće osnovne komponente:
1) bezbednosnu politiku i bezbednosne ciljeve;
2) upravljanje bezbednosnim rizicima;
3) bezbednosne garancije;
4) promovisanje bezbednosti.
Bezbednosna politika i bezbednosni ciljevi
Bezbednosna politika i bezbednosni ciljevi, kao komponenta sistema upravljanja bezbednošću, moraju da uključe sledeće osnovne elemente:
1) opredeljenost rukovodstva i odgovornosti;
2) bezbednosnu odgovornost;
3) imenovanje ključnog bezbednosnog osoblja;
4) koordinaciju planiranja aktivnosti u vanrednim situacijama;
5) dokumentaciju sistema upravljanja bezbednošću.
Opredeljenost rukovodstva i odgovornosti
Vazduhoplovni subjekat mora da utvrdi bezbednosnu politiku i bezbednosne ciljeve koji moraju da budu u skladu sa svim zakonskim zahtevima, međunarodnim standardima i najboljom praksom u vazduhoplovnoj industriji.
Bezbednosna politika vazduhoplovnog subjekta mora da odražava njegovu opredeljenost za stalno unapređenje nivoa bezbednosti.
Bezbednosna politika mora da bude potpisana od strane odgovornog rukovodioca vazduhoplovnog subjekta, da uključuje odgovornost rukovodilaca i zaposlenih u vazduhoplovnom subjektu u pogledu bezbednosnih performansi sistema upravljanja bezbednošću, da sadrži jasnu izjavu o obezbeđenju resursa neophodnih za njeno sprovođenje i da bude dostavljena zaposlenim u vazduhoplovnom subjektu sa jasnim dokazom o prijemu.
Bezbednosna politika mora da sadrži postupke za izveštavanje o opasnostima i uslove pod kojima se disciplinske mere neće primenjivati prema zaposlenima koji prijavljuju opasnosti.
Bezbednosna politika mora da bude periodično preispitana kako bi se obezbedilo da odgovara vazduhoplovnom subjektu.
Bezbednosna odgovornost i imenovanje ključnog bezbednosnog osoblja
Vazduhoplovni subjekat je dužan da imenuje odgovornog rukovodioca i najmanje jedno odgovorno lice za bezbednost koji će, nezavisno od svojih drugih funkcija, da budu odgovorni za sprovođenje i održavanje sistema upravljanja bezbednošću i da o tom imenovanju obavesti Direktorat.
Odgovorni rukovodilac mora da:
1) ima potpunu kontrolu nad ljudskim resursima koji su potrebni za sprovođenje i održavanje sistema upravljanja bezbednošću;
2) ima potpunu kontrolu nad finansijskim resursima koji su potrebni za sprovođenje i održavanje sistema upravljanja bezbednošću;
3) ima sveobuhvatnu odgovornost za sve probleme u vezi sa bezbednošću.
Odgovorno lice/lica za bezbednost mora da:
1) obezbedi da svi procesi koji su potrebni za sistem upravljanja bezbednošću budu razvijeni, primenjeni, održavani i poštovani;
2) izveštava odgovornog rukovodioca vazduhoplovnog subjekta o performansama sistema upravljanja bezbednošću i o potrebi za njihovim poboljšanjem;
3) obezbedi promovisanje bezbednosti u organizaciji.
Vazduhoplovni subjekat je dužan da odredi nadležnosti, odgovornosti i ovlašćenja u vezi sa bezbednošću za odgovornog rukovodioca, za sve rukovodioce vazduhoplovnog subjekta, kao i za sve zaposlene, nezavisno od njihovih drugih odgovornosti.
Nadležnosti, odgovornosti i ovlašćenja u vezi sa bezbednošću moraju da budu određena, dokumentovana i dostavljena svima u vazduhoplovnom subjektu.
Koordinacija planiranja aktivnosti u vanrednim situacijama
Vazduhoplovni subjekat je dužan da donese plan za vanredne situacije koji određuje postupke subjekta ili pojedinca u vanrednim situacijama.
Plan za vanredne situacije mora da bude deo sistema upravljanja bezbednošću i da odgovara veličini, prirodi i složenosti delatnosti koju vazduhoplovni subjekat obavlja.
Ako je vazduhoplovni subjekat predmet planova za vanredne situacije drugih vazduhoplovnih subjekata, on mora da se pridržava tih planova i da se u svom planu za vanredne situacije poziva na njih.
Plan za vanredne situacije mora da obezbedi efikasan prelazak sa redovnih operacija na operacije u vanrednim situacijama, kao i bezbedan nastavak operacija ili povratak na redovne operacije, delegiranje ovlašćenja u vanrednim situacijama, određivanje odgovornosti u vanrednim situacijama, usaglašavanje napora za rešavanje vanrednih situacija i kompatibilnost sa planovima za postupanje u vanrednim situacijama drugih vazduhoplovnih subjekata.
Plan za vanredne situacije mora da sadrži liste provere i informacije o imenima i brojevima telefona lica koje treba kontaktirati i mora da bude redovno pregledan, proveravan i neprestano dostupan licima odgovornim za postupanje po planu.
Dokumentacija sistema upravljanja bezbednošću
Vazduhoplovni subjekat je dužan da razvije i održava dokumentaciju sistema upravljanja bezbednošću.
Dokumentacija sistema upravljanja bezbednošću obuhvata:
1) priručnik o upravljanju bezbednošću;
2) zapise sistema upravljanja bezbednošću;
3) zapise koji se odnose na osoblje koje je odgovorno za sprovođenje sistema upravljanja bezbednošću;
4) primenjivu regulativu.
Priručnik o upravljanju bezbednošću
Priručnik o upravljanju bezbednošću mora da dokumentuje sve aspekte sistema upravljanja bezbednošću i njegov sadržaj mora da uključi:
1) svrhu sistema upravljanja bezbednošću;
2) bezbednosnu politiku i bezbednosne ciljeve;
3) nadležnosti, odgovornosti i ovlašćenja osoblja koje je odgovorno za sprovođenje sistema upravljanja bezbednošću;
4) postupke za upravljanje dokumentima;
5) koordinaciju i planiranje postupaka u vanrednim situacijama;
6) šemu prepoznavanja opasnosti i upravljanja bezbednosnim rizicima;
7) praćenje performansi bezbednosti;
8) provere bezbednosti;
9) postupke za upravljanje promenama;
10) promovisanje bezbednosti;
11) upravljanje ugovorenim aktivnostima.
Priručnik o upravljanju bezbednošću mora da bude izrađen na srpskom jeziku i mora da bude dostupan u štampanom ili elektronskom obliku svim odgovornim licima, kao i svim organizacionim jedinicama vazduhoplovnog subjekta.
Direktorat odobrava priručnik o upravljanju bezbednošću, kao i njegove izmene i dopune u štampanom obliku.
Zapisi sistema upravljanja bezbednošću i zapisi koji se odnose na osoblje
Zapisi sistema upravljanja bezbednošću obuhvataju:
1) analizu ustanovljenih odstupanja u cilju uočavanja postupaka, procedura i strukture bezbednosti koji već postoje u organizaciji vazduhoplovnog subjekta i određivanja dodatnih postupaka i procedura bezbednosti koji se zahtevaju kako bi se primenio i održavao sistem upravljanja bezbednošću subjekta;
2) zapise koji se odnose na prijavljivanje događaja;
3) merenje bezbednosnih performansi;
4) rezultate sistema.
Zapisi koji se odnose na osoblje koje je odgovorno za sprovođenje sistema upravljanja bezbednošću obuhvataju zapise o obuci osoblja, bezbednosnu komunikaciju i ocenu bezbednosnih performansi od strane rukovodstva.
Upravljanje bezbednosnim rizicima
Vazduhoplovni subjekat je dužan da uspostavi sistem upravljanja bezbednosnim rizicima, koji se sastoji od dva osnovna elementa:
1) uočavanja opasnosti;
2) analize, procene i umanjenja bezbednosnih rizika.
Vazduhoplovni subjekat je dužan da uspostavi i održava postupke za prikupljanje i obradu podataka o bezbednosti, koji omogućavaju uočavanje opasnosti i analizu, procenu i umanjenje bezbednosnih rizika.
Postupak za prikupljanje i obradu podataka o bezbednosti vazduhoplovnog subjekta mora da obuhvati reaktivne, proaktivne i prediktivne metode prikupljanja podataka o bezbednosti.
Prikupljanje podataka o bezbednosti mora da obuhvati obavezno, dobrovoljno i poverljivo izveštavanje.
Vazduhoplovni subjekat je dužan da utvrdi i sprovodi postupke za prikupljanje, evidentiranje, obradu i povratno informisanje o opasnostima u svojim aktivnostima.
Postupak uočavanja opasnosti mora da obuhvati sledeće aktivnosti:
1) izveštavanje o opasnostima, događajima ili stvarima od važnosti za bezbednost;
2) prikupljanje i čuvanje podataka o bezbednosti;
3) analizu podataka o bezbednosti;
4) distribuciju informacija o bezbednosti dobijenih iz podataka o bezbednosti.
Analiza, procena i umanjenje bezbednosnih rizika
Vazduhoplovni subjekat je dužan da uspostavi i održava postupke za analizu, procenu i kontrolu bezbednosnih rizika nastalih tokom obavljanja delatnosti vazduhoplovnog subjekta.
Bezbednosni rizici svake opasnosti, identifikovane kroz proces uočavanja opasnosti iz člana 13. ovog pravilnika, moraju da budu analizirani u pogledu verovatnoće i ozbiljnosti, i procenjeni u pogledu prihvatljivosti.
Vazduhoplovni subjekat je dužan da uspostavi i održava mere za umanjenje svakog bezbednosnog rizika koji je ocenjen kao neprihvatljiv.
Vazduhoplovni subjekat je dužan da uspostavi i održava mere za kontrolu svakog bezbednosnog rizika koji je ocenjen kao prihvatljiv.
Bezbednosne garancije, kao komponenta sistema upravljanja bezbednošću, uključuju sledeće osnovne elemente:
1) praćenje i merenje bezbednosnih performansi;
2) upravljanje promenama;
3) stalno unapređenje bezbednosti.
Praćenje i merenje bezbednosnih performansi
Vazduhoplovni subjekat je dužan da razvije i održava postupke za utvrđivanje bezbednosnih performansi subjekta i potvrđivanje delotvornosti kontrole bezbednosnih rizika.
Bezbednosne performanse vazduhoplovnog subjekta se utvrđuju u skladu sa indikatorima i ciljevima bezbednosnih performansi.
Vazduhoplovni subjekat je dužan da razvije i održava postupak koji ima za cilj da:
1) prepozna promene unutar vazduhoplovnog subjekta koje mogu da utiču na uspostavljene procese i pružanje usluga;
2) utvrdi postupke za osiguranje bezbednosnih performansi pre uvođenja promena;
3) eliminiše ili izmeni kontrolu bezbednosnih rizika koja više nije potrebna zbog promena u operativnom okruženju.
Stalno unapređenje bezbednosti
Ako vazduhoplovni subjekat utvrdi da su neke bezbednosne performanse ispod standarda, on je dužan da razvije i održava postupak koji treba da utvrdi uzroke odstupanja od standarda, da odredi koji je uticaj tih performansi na operacije i da eliminiše ili ublaži te uzroke.
Promovisanje bezbednosti, kao komponenta sistema upravljanja bezbednošću, uključuje sledeće osnovne elemente:
1) bezbednosnu obuku i obrazovanje;
2) bezbednosnu komunikaciju.
Vazduhoplovni subjekat je dužan da razvije i održava bezbednosnu obuku i obrazovanje i bezbednosnu komunikaciju u cilju stvaranja okruženja u kojem će bezbednosni ciljevi vazduhoplovnog subjekta biti ostvareni.
Vazduhoplovni subjekat je dužan da razvije i održava program obuke iz bezbednosti koji osigurava da osoblje bude obučeno i kompetentno za obavljanje svojih dužnosti u sistemu upravljanja bezbednošću.
Odgovorni rukovodilac je dužan da završi obuku koja se odnosi na: značaj bezbednosti, bezbednosnu politiku i bezbednosne ciljeve, uloge i odgovornosti u sistemu upravljanja bezbednošću, standarde sistema upravljanja bezbednošću i bezbednosne garancije.
Vazduhoplovni subjekat je dužan da razvije i održava sredstva za bezbednosnu komunikaciju, kako bi: osigurao da je svo osoblje u potpunosti obavešteno o sistemu upravljanja bezbednošću, omogućio dostavljanje informacija od značaja za bezbednost i objasnio razloge preduzimanja određenih bezbednosnih akcija i uvođenja ili promena bezbednosnih postupaka.
Sredstva bezbednosne komunikacije, između ostalog, uključuju: bezbednosnu politiku, procedure, novosti, biltene i internet prezentacije.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rokovi za implementaciju sistema upravljanja bezbednošću
Vazduhoplovni subjekti su dužni da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika dostave Direktoratu plan uvođenja sistema upravljanja bezbednošću, a u roku od 18 meseci od dostavljanja plana uspostave efektivni sistem upravljanja bezbednošću.
U postupku koji vode pred Direktoratom radi dobijanja uverenja (sertifikata, dozvole, i sl.) za obavljanje svoje delatnosti, vazduhoplovni subjekti u osnivanju su dužni da, dostave, između ostalog, plan uvođenja sistema upravljanja bezbednošću, i to najkasnije 90 dana pre dana nameravanog započinjanja delatnosti.
Vazduhoplovni subjekti iz stava 1. ovog člana su dužni da uspostave efektivni sistem upravljanja bezbednošću u roku od 24 meseca od dana izdavanja uverenja (sertifikata, dozvole i sl.) za obavljanje svoje delatnosti.
Izmene i dopune sistema upravljanja bezbednošću
Zahtev za izmene ili dopune sistema upravljanja bezbednošću vazduhoplovni subjekat je dužan da podnese na saglasnost Direktoratu najkasnije 30 dana pre dana nameravane promene.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".