PRAVILNIK
O USLOVIMA I NAČINU IZDAVANJA I VAŽENJA SERTIFIKATA ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

("Sl. glasnik RS", br. 32/2011, 54/2012 i 24/2013)

 

I UVODNE ODREDBE

 

Predmet pravilnika

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje mora da ispuni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi za sticanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, uslovi pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, obrazac sertifikata, bliža ovlašćenja Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije koja se odnose na izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i na proveru da li pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi i dalje ispunjavaju uslove za pružanje usluga.

Uslovi koji su propisani ovim pravilnikom ne odnose se na usluge u vazdušnoj plovidbi koje se pružaju vojnim vazduhoplovima u cilju letenja vojnih vazduhoplova i sprovođenja vojne obuke.

Preuzimanje uredbi Evropske unije

Član 2

Ovim pravilnikom preuzima se, uz prilagođavanje pravu Republike Srbije:

1. Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 549/2004 od 10. marta 2004. godine kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba (okvirna Uredba), izmenjena i dopunjena Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1070/2009 od 21. oktobra 2009. godine, kako bi se poboljšao učinak i održivost evropskog vazduhoplovnog sistema, koja se daje u Prilogu 1. ovog pravilnika;

2. Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 550/2004 od 10. marta 2004. godine o pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi u okviru Jedinstvenog evropskog neba (Uredba o pružanju usluga) izmenjena i dopunjena Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1070/2009 od 21. oktobra 2009. godine kako bi se poboljšao učinak i održivost evropskog vazduhoplovnog sistema, koja se daje u Prilogu 2. ovog pravilnika;

3. Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 1035/2011 od 17. oktobra 2011. godine kojom se utvrđuju zajednički zahtevi za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i kojom se menja i dopunjava Uredba (EZ) br. 482/2008 i Uredba (EU) br. 691/2010, koja se daje u Prilogu 3. ovog pravilnika.

4. Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 1034/2011 od 17. oktobra 2011. godine o bezbednosnom nadzoru u upravljanju vazdušnim saobraćajem i uslugama u vazdušnoj plovidbi, kojom se menja i dopunjava Uredba (EZ) br. 691/2010, koja se daje u Prilogu 4. ovog pravilnika.

Značenje pojmova

Član 3

Za potrebe ovog pravilnika koriste se pojmovi sadržani u Uredbi Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 549/2004 od 10. marta 2004. godine kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba (Okvirna uredba), Sprovedbenoj uredbi Komisije (EU) br. 1035/2011 od 17. oktobra 2011. godine kojom se utvrđuju zajednički zahtevi za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i kojom se menja i dopunjava Uredba (EZ) br. 482/2008 i Uredba (EU) br. 691/2010 i Sprovedbenoj uredbi Komisije (EU) br. 1034/2011 od 17. oktobra 2011. godine o bezbednosnom nadzoru u upravljanju vazdušnim saobraćajem i uslugama u vazdušnoj plovidbi, kojom se menja i dopunjava Uredba (EU) br. 691/2010.

Pored pojmova iz stava 1. ovog člana, pojmovi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) bezbednosna dostignuća (Safety Achievement) jesu rezultat procesa i metoda koji se primenjuju da bi se postigao nivo bezbednosti koji se može tolerisati;

2) bezbednosni zapisi (Safety Records) jesu skup informacija o jednom događaju ili nizu bezbednosnih događaja koje se prikupljaju i čuvaju, a služe kao garancija bezbednosti i kojima se ujedno demonstrira efikasnost uspostavljenog sistema upravljanja bezbednošću;

3) bezbednosni indikatori (Safetu Indicators) predstavljaju merilo postignutog nivoa bezbednosti u vazduhoplovstvu, razlikuju se zavisno od oblasti vazduhoplovstva i povezani su s glavnim komponentama strategije bezbednosti u vazduhoplovstvu;

4) bezbednosni nivoi (Safety Levels) predstavljaju razmatranje bezbednosti u određenom kontekstu u odnosu na prihvatljiv ili tolerantan nivo rizika;

5) ECAA sporazum označava Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja;

6) interna provera bezbednosti - bezbednosni kontrolni pregled (Safety Survey) jeste sistematska provera sa ciljem da se preporuče poboljšanja tamo gde su ona potrebna, da se pruži garancija da se tekući poslovi bezbedno obavljaju, kao i da se potvrdi da se ti poslovi obavljaju u skladu sa sistemom upravljanja bezbednošću (SMS);

7) kvantitativni nivoi bezbednosti (Quantitative Safety Levels) su brojčane vrednosti putem kojih su definisani nivoi bezbednosti;

8) nacionalno nadzorno telo (National Supervisory Authority - NSA) u Republici Srbiji - Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);

9) ozbiljnost opasnosti (Severity) je stepen uticaja opasnosti ili posledica opasnosti na korišćenje vazduhoplova;

10) organizacioni prikaz (Organisation Exposition) je dokument koji opisuje organizaciju i način rada pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi;

11) politika bezbednosti (Safety Policy) predstavlja izjavu organizacije o osnovnom pristupu kojim ta organizacija postiže nivo bezbednosti koji se može tolerisati;

12) praćenje bezbednosti (Safety Monitoring) su sistematske aktivnosti koje se preduzimaju da bi se otkrile promene koje imaju uticaj na pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, a te aktivnosti imaju za cilj uspostavljanje nivoa bezbednosti koji se može tolerisati;

13) procena rizika (Risk Assessment) jeste procena kojom se utvrđuje da li se ostvaren ili uočen rizik može tolerisati;

14) sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi (u daljem tekstu: sertifikat) je javna isprava koju izdaje NSA, kojom se potvrđuje da pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi ispunjava uslove za pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi;

15) sistem upravljanja bezbednošću (Safety Management System - SMS) obuhvata organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi;

16) SMS dokumentacija (SMS Documentation) je skup dokumenata pripremljenih na bazi politike bezbednosti i u svrhu postizanja bezbednosnih ciljeva, na osnovu kojih je razvijen i dokumentovan sistem upravljanja bezbednošću (SMS);

17) stepen ozbiljnosti (Severity Class) je vrednovanje ozbiljnosti koje predstavlja izraz veličine uticaja opasnosti na operacije vazduhoplova i izražava se numerički od 1 (najozbiljniji) do 5 (najmanje ozbiljan);

18) spoljne usluge (External Services) su sva materijalna i nematerijalna sredstva, proizvodi ili usluge koje pruža organizacija koja nije obuhvaćena sistemom upravljanja bezbednošću pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi;

19) umanjenje rizika (Risk Mitigation) jesu mere koje se preduzimaju sa ciljem kontrole ili sprečavanja opasnosti koja može da ima štetne posledice i u cilju dovođenja rizika na nivo bezbednosti koji se može tolerisati;

20) uočavanje opasnosti (Hazard Identification) je proces kojim se određuje kakva opasnost može da se dogodi, zašto može da se dogodi i kako može da se dogodi;

21) usluge za pružanje podrške (Supporting Services) obuhvataju usluge, sisteme i mehanizme, uključujući usluge komunikacije, navigacije i nadzora vazduhoplova u letu koje predstavljaju podršku u pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi.

Pojam "Zajednica", "propisi Zajednice" i "država članica" koji se koriste u ovom pravilniku tumače se saglasno tačkama 2. i 3. Aneksa II ECAA sporazuma i odgovarajućim odredbama Lisabonskog ugovora kojim se menja i dopunjuje Ugovor o Evropskoj uniji i Ugovor o osnivanju Evropske zajednice.

II USLOVI KOJE MORA DA ISPUNI PRUŽALAC USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

 

Uslovi za sticanje sertifikata

Član 4

Uslovi koje mora da ispuni podnosilac zahteva za sticanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi određeni su zajedničkim zahtevima sadržanim u Sprovedbenoj uredbi Komisije (EU) br. 1035/2011 od 17. oktobra 2011. godine kojom se utvrđuju zajednički zahtevi za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i kojom se menja i dopunjava Uredba (EZ) br. 482/2008 i Uredba (EU) br. 691/2010, koja je data u Prilogu 3. ovog pravilnika, i to:

- Opštim zahtevima za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi navedenim u Aneksu I Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 1035/2011, i

- Posebnim zahtevima navedenim u aneksima II - V Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 1035/2011, prema vrsti usluge u vazdušnoj plovidbi koju namerava da pruža.

U trenutku izdavanja sertifikata, pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora u potpunosti da ispuni sve uslove za izdavanje sertifikata, zavisno od vrste usluge u vazdušnoj plovidbi koja se u sertifikatu navodi.

Odstupanja

Član 5

Izuzetno od člana 4. ovog pravilnika, podnosiocu zahteva koji pruža ili namerava da pruža usluge u vazdušnoj plovidbi za određene kategorije vazdušnog saobraćaja isključivo u Republici Srbiji, prilikom izdavanja sertifikata mogu da se odobre posebna odstupanja od primene pojedinih Opštih zahteva za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi sadržanih u Aneksu I Priloga 3. i/ili pojedinih Posebnih zahteva za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi sadržanih u Aneksu II Priloga 3. ovog pravilnika, prema članu 5. Priloga 3. ovog pravilnika (Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 1035/2011 od 17. oktobra 2011. godine o zajedničkim zahtevima za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi).

III POSTUPAK SERTIFIKACIJE PRUŽAOCA USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

 

Sertifikacija

Član 6

Sertifikacija je postupak u kome se utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za izdavanje sertifikata.

Sertifikacija počinje kad se podnese zahtev za izdavanje sertifikata, a okončava se kad Direktorat odluči o zahtevu za izdavanje sertifikata.

Podnosilac zahteva za izdavanje sertifikata koji ima sedište u Republici Srbiji podnosi zahtev na obrascu koji je dat u Prilogu 5. ovog pravilnika.

Podnosilac zahteva prilaže uz svoj zahtev dokumentaciju propisanu ovim pravilnikom kojom dokazuje način na koji je usaglašen sa Zajedničkim zahtevima.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje sertifikata

Član 7

Podnosilac zahteva prilaže uz svoj zahtev za izdavanje sertifikata sledeću dokumentaciju:

1. popis i obim usluga u vazdušnoj plovidbi koje namerava da pruža;

2. Organizacioni prikaz (Organisation Exposition), koji obuhvata:

1) izjavu odgovornog rukovodioca podnosioca zahteva (Accountable Manager) kojom se potvrđuje da je podnosilac zahteva usaglašen sa Zajedničkim zahtevima, izražava težnja da podnosilac zahteva bude kontinuirano usaglašen sa Zajedničkim zahtevima i iskazuje saglasnost da podnosilac zahteva, na zahtev Direktorata, dostavi Direktoratu sve dodatne podatke koji su mu potrebni za utvrđivanje usaglašenosti;

2) dokument o politici bezbednosti podnosioca zahteva;

3) pozicije i lična imena viših rukovodilaca podnosioca zahteva s njihovim dužnostima i odgovornostima, a posebno:

- opis upravljanja bezbednošću i opis odgovornosti za razvoj i održavanje sistema upravljanja bezbednošću;

- obaveze, odgovornosti i organizaciju koja je ustanovljena da bi se obezbedilo aktivno učešće viših rukovodilaca u upravljanju bezbednošću;

4) organizacionu šemu i linije odgovornosti u oblastima koje su pokrivene Zajedničkim zahtevima;

5) opšti opis ljudskih resursa;

6) opšti opis objekata, radnih prostorija, opreme i uređaja;

7) način na koji je podnosilac zahteva usaglašen sa Zajedničkim zahtevima i kako će ostati usaglašen sa Zajedničkim zahtevima;

3. popunjene Upitnike o usaglašenosti sa Zajedničkim zahtevima.

Postupanje Direktorata po prijemu zahteva za izdavanje sertifikata

Član 8

Direktorat je dužan da u roku od sedam dana od prijema zahteva i dokumentacije odredi lice koje je odgovorno za komunikaciju s podnosiocem zahteva, da podnosioca zahteva pismeno obavesti da je primio zahtev i da odredi vođu tima proverivača.

Direktorat je dužan da, u roku od 21 dan od prijema zahteva, obavesti podnosioca zahteva o tome da su zahtev i dokumentacija potpuni ili da je potrebno da se zahtev ili dokumentacija dopune.

Provera ispunjenosti uslova za izdavanje sertifikata (osnovna provera)

Član 9

Pošto utvrdi da su zahtev i dokumentacija potpuni, Direktorat donosi plan i program provere u kojoj se utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za izdavanje sertifikata (u daljem tekstu: osnovna provera) i dostavlja ih podnosiocu zahteva najkasnije u roku od 45 dana od prijema potpune dokumentacije.

Pre početka osnovne provere Direktorat i podnosilac zahteva usklađuju termine i dinamiku osnovne provere.

Sadržina osnovne provere

Član 10

Proverivači utvrđuju da li podnosilac zahteva ispunjava Zajedničke zahteve tako što procenjuju primljenu dokumentaciju i njenu primenu na lokacijama podnosioca zahteva.

Proverivači usmeno predočavaju predstavnicima podnosioca zahteva preliminarne rezultate osnovne provere.

Izveštaj proverivača

Član 11

Proverivači su dužni, da u roku od 30 dana od kada su usmeno predočili preliminarne rezultate, izrade pismeni izveštaj u kome konstatuju činjenično stanje utvrđeno tokom osnovne provere, utvrđuju eventualne neusaglašenosti podnosioca zahteva sa Zajedničkim zahtevima i detaljno ih opisuju i dokumentuju.

Izveštaj se dostavlja Direktoratu i podnosiocu zahteva.

Dostavljanjem izveštaja okončava se osnovna provera.

Korektivne mere posle osnovne provere

Član 12

Direktorat je dužan da u roku od 30 dana od prijema izveštaja naloži podnosiocu zahteva da predloži korektivne mere kojima se otklanjaju eventualne neusaglašenosti sa Zajedničkim zahtevima i rokove za njihovo preduzimanje.

Direktorat je dužan da proceni korektivne mere koje je predložio podnosilac zahteva i da ih prihvati ako su one dovoljne za otklanjanje neusaglašenosti, a podnosilac zahteva da primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.

Podnosilac zahteva i Direktorat sporazumno određuju rok u kome podnosilac zahteva preduzima korektivne mere.

Trajanje sertifikacije

Član 13

Sertifikacija ne može da traje duže od 120 dana od dana početka osnovne provere.

U trajanje sertifikacije ne uračunava se vreme koje je potrebno za primenu prihvaćenih korektivnih mera.

IV SERTIFIKAT

 

Pojam sertifikata i važenje sertifikata

Član 14

Sertifikat je javna isprava kojom se potvrđuje da imalac sertifikata ispunjava uslove za pružanje usluga koje su navedeni u sertifikatu.

Sertifikat izdaje Direktorat, na neodređeno vreme i važi do opoziva.

Izuzetno od stava 2. ovog člana sertifikat se izdaje na 24 meseca, ako Direktorat dopusti odstupanja (član 5. ovog pravilnika).

Usluge u vazdušnoj plovidbi za koje se može zahtevati izdavanje sertifikata date su u Prilogu 6. ovog pravilnika.

Direktorat može da izda pojedinačni sertifikat za svaku uslugu koju pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi pruža ili jedinstveni sertifikat za dve ili više usluga.

Sadržina sertifikata

Član 15

U sertifikatu se navodi naziv Direktorata koji izdaje sertifikat, naziv i adresa podnosioca zahteva, opšti uslovi za izdavanje i važenje sertifikata, usluge za koje se sertifikat izdaje, datum izdavanja sertifikata, važenje sertifikata i izjava odgovornog rukovodioca podnosioca zahteva (Accountable Manager) o usaglašenosti podnosioca zahteva sa Zajedničkim zahtevima.

Ako Direktorat dopusti odstupanja (član 5. ovog pravilnika), uz sertifikat se izdaje i prilog sertifikata u kome se navodi priroda odstupanja, obim odstupanja, pravni osnov odstupanja i obaveza Direktorata da prati da li imalac sertifikata kontinuirano ispunjava uslove pod kojima su mu odstupanja dopuštena.

U sertifikatu se navode dodatni zahtevi, samo ako ih Direktorat utvrdi na predlog podnosioca zahteva.

Sertifikat se izdaje na obrascu sertifikata koji je dat u Prilogu 7. ovog pravilnika.

Priznavanje stranog sertifikata

Član 16

U skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje vazdušni saobraćaj i odredbama ovog pravilnika, Direktorat će priznati bilo koji sertifikat koji je stranoj organizaciji izdalo nacionalno nadzorno telo neke druge države članice EU, odnosno koji je izdao ili priznao nadležni organ EU.

V VAŽENJE SERTIFIKATA

 

Periodična provera

Član 17

Direktorat je dužan da najmanje jednom godišnje sastavi i ažurira program periodične provere kojom se procenjuje da li je imalac sertifikata i dalje usaglašen sa Zajedničkim zahtevima i Dodatnim zahtevima, ako su oni navedeni u sertifikatu i da s programom periodične provere upozna imaoca sertifikata.

Pre početka periodične provere Direktorat i imalac sertifikata usklađuju termine i dinamiku periodične provere.

Na izradu pismenog izveštaja proverivača kod periodične provere primenjuju se odredbe o pismenom izveštaju proverivača kod osnovne provere (član 11. ovog pravilnika).

Korektivne mere posle periodične provere

Član 18

Direktorat je dužan da u roku od 30 dana od prijema izveštaja o periodičnoj proveri naloži imaocu sertifikata da predloži korektivne mere kojima se otklanjaju eventualne neusaglašenosti sa Zajedničkim zahtevima ili Dodatnim zahtevima (ako su oni navedeni u sertifikatu) i rokove za njihovo preduzimanje.

Direktorat je dužan da proceni korektivne mere koje je predložio imalac sertifikata i da ih prihvati ako su one dovoljne za otklanjanje neusaglašenosti, a imalac sertifikata da primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.

Imalac sertifikata i Direktorat sporazumno određuju rok u kome imalac sertifikata preduzima korektivne mere.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi obaveštava Direktorat o sprovedenim korektivnim merama.

Suspenzija ili stavljanje van snage sertifikata

Član 19

Ako Direktorat utvrdi da korektivne mere nisu odgovarajuće ili da nisu sprovedene na odgovarajući način u roku koji je prihvaćen, dužan je da preduzme odgovarajuće mere, što može da uključi i suspenziju ili stavljanje van snage sertifikata.

Pri odlučivanju o merama koje će preduzeti, Direktorat je dužan da razmotri delotvornost i proporcionalnost mera i da vodi računa o obavezi neprekidnog pružanja usluga korisnicima.

O svojoj odluci da suspenduje ili stavi van snage sertifikat sa obrazloženim razlozima za to Direktorat obaveštava pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, Nacionalni vazduhoplovni komitet i Evropsku komisiju.

Omogućavanje provere

Član 20

Podnosilac zahteva za izdavanje sertifikata, odnosno imalac sertifikata dužan je da proverivaču Direktorata dopusti obavljanje provere, uključujući obilaske i posete na njegovim lokacijama i da mu pruži svu neophodnu tehničku pomoć, uključujući i posete na licu mesta i da odredi lice koje je ovlašćeno da pruži podršku proverivačima.

Praćenje ostvarene bezbednosti

Član 21

Direktorat redovno prati i procenjuje nivo ostvarene bezbednosti imalaca sertifikata (bezbednosni nadzor) tako što uspostavlja bezbednosne nivoe u skladu s bezbednosnim indikatorima i utvrđuje da li nivo bezbednosti odgovara bezbednosnim regulatornim zahtevima.

Direktorat koristi rezultate koji su dobijeni procenom ostvarene bezbednosti u odnosu na bezbednosne nivoe definisane u sladu s bezbednosnim indikatorima da bi utvrdio oblasti sa prioritetnim značajem za postizanje usaglašenosti s bezbednosnim regulatornim zahtevima.

Ostale odredbe o postupanju Direktorata

Član 22

Direktorat je dužan da uspostavi procedure po kojima procenjuje usaglašenost imaoca sertifikata s bezbednosnim regulatornim zahtevima i klasifikuje neusaglašenosti i da sve to podrži odgovarajućom dokumentacijom kojom proverivačima daje uputstva za procenu.

Eventualne neusaglašenosti koje proverivači utvrde pri proveri, moraju da budu detaljno opisane i dokumentovane u njihovom pismenom izveštaju.

Promene u funkcionalnom sistemu imaoca sertifikata

Član 23

Imalac sertifikata dužan je da obavesti Direktorat o promenama koje planira u funkcionalnom sistemu, ako one imaju uticaj na bezbednost i da Direktoratu dostavi bezbednosnu argumentaciju uvek ako posle procene stepena ozbiljnosti uočene opasnosti, koja se obavlja u skladu s tačkom 3.2.4 (odeljak 4) Aneksa II Priloga 3. ovog pravilnika, utvrdi postojanje opasnosti stepena 1. ili stepena 2. ili, ako uvođenje planiranih promena zahteva izradu novih vazduhoplovnih standarda.

Pri odlučivanju o tome da li da uvede promenu u funkcionalnom sistemu koja ima uticaj na bezbednost, imalac sertifikata može da koristi samo procedure koje odobri Direktorat.

Obaveštenje o planiranim promenama i bezbednosna argumentacija

Član 23a

Uz obaveštenje o planiranim promenama u funkcionalnom sistemu imalac sertifikata dužan je da Direktoratu dostavi početnu bezbednosnu analizu i obrazloženje o planiranoj promeni.

Početna bezbednosna analiza i obrazloženje o planiranoj promeni sadrže opis promene, razloge za njeno planiranje (povećanje efikasnosti i kapaciteta, smanjenje operativnih troškova, usklađivanje sa eksternim zahtevima, modernizacija sistema pružanja usluga i sl), kvalifikaciju promene u skladu s tačkom 3.2.4 (odeljak 4) Aneksa II Priloga 3. ovog pravilnika i obrazloženje predložene kvalifikacije promene.

Sadržaj bezbednosne argumentacije u zavisnosti od vrste promene obuhvata:

1) Početnu bezbednosnu analizu i obrazloženje o planiranoj promeni i bezbednosnu procenu za promene koje su klasifikovane klasama ozbiljnosti 1. i 2;

2) Početnu bezbednosnu analizu i obrazloženje o planiranoj promeni za promene koje su klasifikovane klasama ozbiljnosti 3, 4. ili 5.

Dostavljanje obaveštenja, obrazloženja i bezbednosne argumentacije

Član 23b

Obaveštenje o planiranim promenama sa obrazloženjem i odgovarajućom bezbednosnom argumentacijom imalac sertifikata dužan je da Direktoratu dostavi prema sledećoj dinamici:

1) najkasnije 30 dana pre planiranog uvođenja promene klasifikovane klasama ozbiljnosti 1. i 2;

2) najkasnije 15 dana pre planiranog uvođenja promene klasifikovane klasama ozbiljnosti 3, 4. ili 5;

Izuzetak od gore navedene dinamike predstavljaju:

1) slučajevi koji zahtevaju hitno uvođenje promene u cilju povećanja bezbednosti u pružanju usluga;

2) promene koje su nastale izvan sistema pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi.

U slučajevima iz stava 2, tač. 1. i 2. ovog člana imalac sertifikata je dužan da Direktoratu dostavi svu bezbednosnu dokumentaciju u roku od 30 dana od dana uvođenja promene u funkcionalnom sistemu.

Ako se radi o promeni većeg obima, za koju je potrebna priprema obimnije bezbednosne dokumentacije, imalac sertifikata može da podnese zahtev Direktoratu za produženje roka iz stava 3. ovog člana.

Analiziranje bezbednosne argumentacije

Član 24

Direktorat je dužan da analizira bezbednosnu argumentaciju koju mu je dostavio imalac sertifikata.

Ako planirane promene u funkcionalnom sistemu nisu ocenjene kao opasnost stepena 1. ili stepena 2, Direktorat može da zahteva da mu imalac sertifikata dostavi bezbednosnu argumentaciju ili da imaoca sertifikata odmah obavesti da je odobrio planiranu promenu.

Postupak analiziranja i procene bezbednosne argumentacije

Član 25

Analiza bezbednosne argumentacije obuhvata razmatranje bezbednosnih ciljeva, zahteva i ostalih bezbednosnih elemenata koji su vezani za promenu i sadržani u dokumentaciji imaoca sertifikata (koja mora biti usklađena s bezbednosnim regulatornim zahtevima), razmatranje usaglašenosti sa zahtevima za bezbedno korišćenje tehničke opreme i sistema i utvrđivanje da li postoje dodatni bezbednosni elementi koji su vezani za primenu promene.

Pri analizi bezbednosne argumentacije koriste se dokumentovane procedure Direktorata i dokumentacija Direktorata koje su, kao priručnik, naročito namenjene proverivačima.

Procena bezbednosne argumentacije imaoca sertifikata uključuje ocenu identifikovane opasnosti, doslednosti pri klasifikaciji stepena ozbiljnosti identifikovane opasnosti, adekvatnosti bezbednosnih ciljeva i adekvatnosti dokaza kojim se potkrepljuje da bezbednosni ciljevi ispunjavaju bezbednosne regulatorne zahteve.

Direktorat je dužan da odmah, pošto okonča procenu bezbednosne argumentacije, obavesti imaoca sertifikata da je odobrio planiranu promenu, s Dodatnim zahtevima ako su oni potrebni ili da nije odobrio planiranu promenu, uz objašnjenje za to.

Uvođenje planirane promene u rad

Član 26

Imalac sertifikata može da uvede planiranu promenu klasifikovanu klasama ozbiljnosti 1. i 2, ili promenu koja zahteva uvođenje novih standarda u rad kad je odobri Direktorat.

Imalac sertifikata može da uvede planiranu promenu klasifikovanu klasama ozbiljnosti 3, 4. ili 5. i promene bez uticaja na bezbednost u skladu sa procedurama koje odobri Direktorat.

Ako se Direktorat ne slaže sa klasifikacijom planirane promene klasifikovane klasama ozbiljnosti 3, 4. ili 5, može da zahteva dostavljanje dodatne bezbednosne argumentacije za planiranu promenu, uz obrazloženje za neslaganje.

Procena efektivnosti postupka, određivanje klasifikacije promene i njen uticaj na bezbednost i odgovarajući postupci biće predmet kontinuiranog nadzora Direktorata.

Za velike projekte unapređenja sistema pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi, Direktorat može fazno da odobrava promene u skladu sa fazama odvijanja projekta.

Odobrenje za uvođenje promene u funkcionalni sistem Direktorat daje po završetku svih faza pripreme za uvođenje promene u funkcionalnom sistemu.

Usklađivanje postupka

Član 26a

Direktorat i imalac sertifikata su dužni da u roku od 30 dana od donošenja ovog pravilnika usaglase postupke kojim se definišu odnosi i zajedničke aktivnosti u vezi promena u funkcionalnom sistemu.

Bezbednosna naredba

Član 27

Kada se u funkcionalnom sistemu pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi uoče okolnosti koje ugrožavaju bezbednost i koje iziskuju preduzimanje neodložnih mera, Direktorat izdaje bezbednosnu naredbu.

Bliži zahtevi koji se odnose na izdavanje bezbednosne naredbe, način postupanja s bezbednosnom naredbom i način obaveštavanja o njoj, kao i zahtevi koji se odnose na obavezu Direktorata da verifikuje usklađenost sa važećim bezbednosnim naredbama dati su u članu 13. Priloga 4. ovog pravilnika.

VI OSTALE ODREDBE O PROVERI

 

Priznate organizacije

Član 28

Direktorat može sprovođenje pojedinih poslova unutar provere da poveri fizičkom ili pravnom licu koje je ovlašćeno da sprovode pojedine poslove unutar provere (u daljem tekstu: priznata organizacija), ako priznata organizacija ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom i ima dozvolu za sprovođenje pojedinih poslova unutar provere, koju izdaje Direktorat.

Priznata organizacija podleže nadzoru Direktorata ili tela koje deluje u njegovo ime.

Direktorat je dužan da vodi evidenciju priznatih organizacija.

Proverivači

Član 29

Svojstvo proverivača može da stekne lice koje ima odgovarajuću stručnu osposobljenost i radno iskustvo u oblasti u kojoj sprovodi proveru, koje pre svega poznaje i razume bezbednosne regulatorne zahteve i poznaje tehnike procene prilikom obavljanja potrebnih analiza i veštine sprovođenja provere.

Direktorat svake dve godine procenjuje potrebu za proverivačima u svim oblastima vazdušne plovidbe.

Direktorat može, pored proverivača, da uključi u sastav tima za proveru i lica koja se obučavaju za sprovođenje provere ili čije učešće u postupku provere je potrebno zbog specifičnih stručnih znanja.

Vođa tima za proveru, pored uslova za sticanje svojstva proverivača, mora da ima završenu obuku o tehnikama provere i obuku o pripremi provere i rukovođenju proverom, kao i odgovarajući broj sprovedenih provera u oblasti vazdušne plovidbe.

Obuka o tehnikama provere, o pripremi provere i o rukovođenju proverom odvija se u Direktoratu ili u domaćim ili stranim organizacijama čiju obuku priznaje Direktorat.

Godišnji izveštaj o proverama

Član 30

Direktorat je dužan da za svaku godinu sačini izveštaj o proverama koji sadrži podatke propisane ovim pravilnikom.

Direktorat je dužan da dostavi godišnji izveštaj o proverama ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja i Evropskoj komisiji.

Godišnji izveštaj o proverama mora biti dostupan međunarodnim programima ili aktivnostima koji se sprovode prema potvrđenom međunarodnom ugovoru za praćenje provera nad pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, državama s kojima Republika Srbija učestvuje u stvaranju funkcionalnih blokova vazdušnog prostora i državama s kojima Republika Srbija koristi usluge zajedničkog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Poverljivost informacija i dokumentacije

Član 31

Sva dokumenta koja su podnesena uz zahtev za izdavanje sertifikata ili naknadno dostavljena na uvid, kao i informacije koje se prikupe tokom provera, smatraju se poslovnom, odnosno službenom tajnom, ako domaćim ili međunarodnim aktom nije drukčije propisano.

Direktorat je dužan štiti poverljivost informacija i dokumenata, a naročito:

a) poverljive informacije o pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, njihovim poslovnim odnosima ili komponentama njihovih troškova;

b) informacije vezane bezbednost (safety), obezbeđivanje (security) i sve druge informacije kojima se može naneti šteta pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

Prelazne odredbe

Član 32

Sertifikat koji je pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi izdat po propisima koji su na snazi na dan stupanja na snagu ovog pravilnika važi do isteka roka važenja koji je u njemu naveden.

Direktorat će izdati novi sertifikat u skladu sa odredbama ovog pravilnika 30 dana pre isteka roka važenja sertifikata izdatog po propisima koji su na snazi na dan stupanja na snagu ovog pravilnika, bez dodatnih provera, ako periodičnim proverama nisu utvrđene bitne neusaglašenosti imaoca sertifikata sa Zajedničkim zahtevima i dodatnim zahtevima (ako su oni navedeni u sertifikatu).

Završne odredbe

Član 33

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaju da važe: Pravilnik o sertifikaciji i bezbednosnom nadzoru nad pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi ("Službeni glasnik RS", broj 16/09 i 20/09 - ispravka), Pravilnik o uspostavljanju i korišćenju sistema upravljanja bezbednošću pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 16/09, 20/09 - ispravka) i Pravilnik o proceni i umanjenju rizika u pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 16/09, 20/09 - ispravka).

Stupanje Pravilnika na snagu

Član 34

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o uslovima i načinu izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

("Sl. glasnik RS", br. 54/2012)

Član 15

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbe člana 14. Priloga 3. i odredbe člana 19. Priloga 4. iz člana 14. ovog pravilnika, koje se primenjuju po preuzimanju Uredbe (EU) br. 691/2010 u domaće zakonodavstvo.

 

Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o uslovima i načinu izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

("Sl. glasnik RS", br. 24/2013)

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

PRILOG 1.

Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 549/2004 od 10. marta 2004. godine kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba (Okvirna uredba), izmenjena i dopunjena Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1070/2009 od 21. oktobra 2009. godine kako bi se poboljšao učinak i održivost evropskog vazduhoplovnog sistema

Cilj i oblast primene

Član 1

1. Cilj inicijative Jedinstvenog evropskog neba jeste da se unaprede postojeći standardi bezbednosti vazdušnog saobraćaja, da se doprinese održivom razvoju sistema vazdušnog saobraćaja i da se poboljša sveukupni učinak u oblasti upravljanja vazdušnim saobraćajem (ATM) i u oblasti usluga u vazdušnoj plovidbi (ANS) za celokupni vazdušni saobraćaj u Evropi, u nameri da se udovolji zahtevima svih korisnika vazdušnog prostora. Jedinstveno evropsko nebo čini jedinstvena pan-evropska mreža ruta, upravljanje mrežom i sistemi upravljanja vazdušnim saobraćajem koji se zasnivaju na pretpostavkama bezbednosti, efikasnosti i tehničkih mogućnosti, za potrebe svih korisnika vazdušnog prostora. U ostvarivanju ovog cilja, ovom uredbom se uspostavlja usklađeni zakonodavni okvir za stvaranje Jedinstvenog evropskog neba.

2. Primena ove uredbe i mera navedenih u članu 3. ne dira u suverenitet država članica nad njihovim vazdušnim prostorom niti u zahteve država članica u oblasti javnog reda, javne bezbednosti i pitanja odbrane navedene u članu 13. ove uredbe. Ova uredbe i mere na koje se upućuje u članu 3. ne odnose se na vojne operacije i obuku.

3. Primena ove uredbe i mera ne koje se upućuje u članu 3. ne diraju u prava i obaveze država članica prema Konvenciji o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu iz 1944. godine (Čikaška konvencija). U tom smislu, dodatni cilj ove uredbe je da, u oblasti svoje primene, pomogne državama članicama u ispunjavanju njihovih obaveza prema Čikaškoj konvenciji, tako što stvara osnov za zajedničko tumačenje i jednoobraznu primenu i sprovođenje njenih odredaba i obezbeđuje da su ove odredbe valjano zastupljene u ovoj uredbi i u pravilima sačinjenim za njenu primenu i sprovođenje (izvršenje).

4. Smatra se da primena ove uredbe na aerodrom Gibraltar ne dira u uzajamna pravna stanovišta Kraljevine Španije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u pogledu spora oko suvereniteta nad teritorijom na kojoj se nalazi taj aerodrom.

Definicije

Član 2

U svrhu ove uredbe i mera navedenih u članu 3, primenjuju se sledeće definicije:

1. ATM Master plan (ATM Master Plan) označava plan odobren Odlukom Saveta 2009/320/EZ, u skladu sa članom 1. stav 2. Uredbe Saveta (EZ) br. 219/2007 od 27. februara 2007. godine o uspostavljanju Zajedničkog poduhvata za razvoj nove generacije evropskog sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem (SESAR);

2. blok vazdušnog prostora (airspace block) označava vazdušni prostor definisanih dimenzija, u vremenu i prostoru, u okviru kojeg se pružaju usluge u vazdušnoj plovidbi;

3. Evropska mreža za upravljanje vazdušnim saobraćajem (European air traffic management network -EATMN) označava skup sistema navedenih u Aneksu I Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 552/2004 od 10. marta 2004. godine o interoperabilnosti Evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem (Uredba o interoperabilnosti) kojom se omogućava pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi u Zajednici, uključujući i međuspojeve na granicama sa trećim zemljama;

4. Evrokontrol (Eurocontrol) je Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe koja je osnovana Međunarodnom konvencijom o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL, od 13. decembra 1960. godine;

5. fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora (flexible use of airspace) označava koncept upravljanja vazdušnim prostorom koji je primenjen u oblasti rada Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva na osnovu "Priručnika o upravljanju vazdušnim prostorom u cilju primene koncepta fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora" koji je izdao Evrokontrol;

6. funkcionalni blok vazdušnog prostora (functional airspace block) je blok vazdušnog prostora zasnovan na operativnim zahtevima koji se uspostavlja bez obzira na državne granice, u kome su pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcije u vezi sa njima vođene učinkom i optimizirane sa ciljem da se, u svakom funkcionalnom bloku vazdušnog prostora uvede poboljšana saradnja među pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi ili, tamo gde je to odgovarajuće, integrisani (združeni) pružalac usluga;

7. interoperabilnost (interoperability) je niz funkcionalnih, tehničkih i operativnih karakteristika sistema i sastavnih elemenata tehničkih sistema vazdušne plovidbe (EATMN), kao i njihovih operativnih postupaka u cilju bezbednog, neprekidnog i efikasnog rada. Interoperabilnost se postiže usklađivanjem sistema i njihovih sastavnih elemenata s osnovnim zahtevima;

8. ICAO je Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva osnovana Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu 1944. godine (Čikaška konvencija);

9. korisnici vazdušnog prostora (airspace users) označava operatere vazduhoplova koji se koriste u opštem vazdušnom saobraćaju;

10. meteorološke usluge (meteorological services) su usluge i oprema kojima se vazduhoplov snabdeva meteorološkim prognozama, upoznaje s osmotrenim meteorološkim podacima, kao i ostalim meteorološkim informacijama i podacima koje države dostavljaju radi korišćenja u vazduhoplovstvu;

11. mreža ruta (route network) je mreža utvrđenih ruta za usmeravanje protoka opšteg vazdušnog saobraćaja potrebna u svrhu pružanja usluga kontrole letenja;

12. navigacione usluge (navigation services) su usluge i oprema kojima se vazduhoplov snabdeva informacijama o poziciji i vremenskoj udaljenosti;

13. nadgradnja (upgrade) je svaka izmena koja utiče na operativne karakteristike nekog sistema;

14. nivo leta (flight level) je površina konstantnog atmosferskog pritiska koja je vezana za specifičnu visinu pritiska od 1013,2 hPa i koja je odvojena od drugih takvih površina intervalima specifičnog pritiska;

15. nesmetani rad (seamless operation) je funkcionisanje EATMN na način koji, iz perspektive korisnika, izgleda kao funkcionisanje posebne jedinice;

16. operativni koncept (concept of operation) obuhvata kriterijume za operativnu upotrebu EATMN-a ili nekog njegovog dela;

17. oblast informisanja vazduhoplova u letu (flight information region) je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;

18. operativni podaci (operational data) su informacije o svim fazama leta neophodne za donošenje operativnih odluka od strane pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi, korisnika vazdušnog prostora, operatera aerodroma i ostalih učesnika;

19. opšti vazdušni saobraćaj (general air traffic) označava sva kretanja civilnog vazduhoplova, kao i sva kretanja državnog vazduhoplova (uključujući vojni, carinski i policijski vazduhoplov) kada se ovakva kretanja izvode u skladu sa postupcima ICAO;

20. paket usluga (bundle of services) su dve ili više usluga u vazdušnoj plovidbi;

21. postupak (procedure), kako se navodi u kontekstu Uredbe o interoperabilnosti, je standardni metod za tehničko ili operativno korišćenje sistema u kontekstu dogovorenih i potvrđenih operativnih koncepata koji zahtevaju usklađeno sprovođenje kroz EATMN;

22. prekogranične usluge (cross-border services) označavaju slučaj kada usluge u vazdušnoj plovidbi u jednoj državi članici pruža pružalac usluga sertifikovan u drugoj državi članici;

23. pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi (air navigation service providers) jesu privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici koji pružaju usluge za opšti vazdušni saobraćaj;

24. puštanje u rad (putting into service) je prva operativna upotreba sistema nakon početne instalacije ili njegove nadgradnje;

25. ruta (routing) je odabrani pravac po kojem se vazduhoplov kreće tokom svog leta;

26. sastavni elementi (constituents) označavaju materijalne objekte kao što su fizički delovi računara i nematerijalne objekte kao što su računarski programi, od kojih zavisi interoperabilnost EATMN-a;

27. sistem (system) je skup opreme na vazduhoplovu i na zemlji, kao i satelitske opreme, koja obezbeđuje podršku uslugama u vazdušnoj plovidbi tokom svih faza leta;

28. sertifikat (certificate) označava dokument koji izdaje nacionalno nadzorno telo u bilo kojoj formi koja je u skladu sa nacionalnim zakonom, kojim se potvrđuje da pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi ispunjava zahteve za pružanje određene usluge;

29. upravljanje vazdušnim prostorom (airspace management) je funkcija planiranja čiji primarni cilj jeste povećanje korišćenja raspoloživog vazdušnog prostora putem dinamičke raspodele vremena korišćenja i, povremeno, raspodele vazdušnog prostora između različitih kategorija korisnika vazdušnog prostora na osnovu kratkoročnih potreba;

30. upravljanje vazdušnim saobraćajem (Air Traffic Management - ATM) označava skup funkcija u vazduhu i na zemlji (usluge u vazdušnom saobraćaju, upravljanje vazdušnim prostorom i upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja) koje su neophodne kako bi se obezbedilo bezbedno i efikasno kretanje vazduhoplova tokom svih faza leta (operacija);

31. upravljanjeprotokom vazdušnog saobraćaja (air traffic flow management) jeste funkcija ustanovljena sa ciljem da se doprinese bezbednom, urednom i ekspeditivnom protoku vazdušnog saobraćaja uz maksimalno korišćenje kapaciteta kontrole letenja, s tim da obim saobraćaja odgovara kapacitetima koje su proglasili određeni pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi;

32. usluge u vazdušnoj plovidbi (Air Navigation Services - ANS) sastoje se od usluga u vazdušnom saobraćaju (Air Traffic Services - ATS), usluga komunikacije, navigacije i nadzora (Commmunication, Navigation and Surveillance Services - CNS), vazduhoplovnih meteoroloških usluga (Meteorological Services - MET) i usluga vazduhoplovnog informisanja (Aeronautical Information Services - AIS);

33. usluge u vazdušnom saobraćaju (Air Traffic Services - ATS) jesu različite usluge informisanja vazduhoplova u letu (Flight information Services - FIS), usluge uzbunjivanja (Alerting Services - ALR), savetodavne usluge (Advisory Services) i usluge kontrole letenja (Air Traffic Control - ATC - usluge oblasne, prilazne i aerodromske kontrole letenja);

34. usluga informisanja vazduhoplova u letu (flight information services) označava uslugu koja se pruža radi davanja saveta i podataka koji su korisni radi bezbednog i efikasnog obavljanja letova;

35. usluga uzbunjivanja (alerting services) označava uslugu koja se pruža radi obaveštavanja odgovarajućih organizacija o vazduhoplovu kome je potrebna pomoć u vidu traganja i spasavanja i radi pružanja pomoći takvim organizacijama, prema potrebi;

36. usluge nadzora (surveillance services) su usluge i oprema koji se koriste za određivanje položaja vazduhoplova, kako bi se omogućilo bezbedno razdvajanje;

37. usluga konrole letenja (Air Traffic Control - ATC) je usluga koja se pruža u svrhu:

(a) sprečavanja sudara:

- između vazduhoplova, i

- između vazduhoplova i prepreka na manevarskim površinama;

(b) obezbeđenja ekspedivnosti i redovnosti vazdušnog saobraćaja i protoka vazdušnog saobraćaja;

38. usluga aerodromske kontrole letenja (aerodrome control service) je usluga kontrole letenja za aerodromski saobraćaj;

39. usluga prilazne kontrole letenja (approach control service) je usluga kontrole letenja koja se pruža za kontrolisane letove u dolasku i odlasku;

40. usluga oblasne kontrole letenja (area control service) je usluga kontrole letenja koja se pruža za kontrolisane letove u okviru bloka vazdušnog prostora;

41. usluga vazduhoplovnog informisanja (aeronautical information service) je usluga uspostavljena u okviru definisane oblasti, koja služi za prosleđivanje vazduhoplovnih informacija i podataka koji su neophodni za bezbednost, redovnost i efikasnost vazdušne plovidbe;

42. usluge komunikacije (communication services) su usluge u vazduhoplovnoj fiksnoj i mobilnoj mreži kojima se omogućava komunikacija zemlja-zemlja, vazduh-zemlja i vazduh-vazduh za potrebe kontrole letenja.

Područja delovanja Zajednice

Član 3

1. Ovom uredbom uspostavlja se usklađeni pravni okvir za stvaranje Jedinstvenog evropskog neba u vezi sa:

(a) Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 551/2004 od 10. marta 2004. kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba (Okvirna uredba);

(b) Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 550/2004 od 10. marta 2004. o pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi u okviru Jedinstvenog evropskog neba (Uredba o pružanju usluga);

(c) Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br.552/2004 od 10. marta 2004. o interoperabilnosti Evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem (Uredba o interoperabilnosti);

i u vezi s pravilima za izvršenje koje je Komisija usvojila na osnovu ove i gore navedenih uredbi.

2. Mere iz stava 1. primenjivaće se u skladu sa odredbama ove uredbe.

Nacionalno nadzorno telo

Član 4

1. Države članice, zajednički ili pojedinačno, imenuju ili osnivaju telo ili tela kao njihova nacionalna nadzorna tela kako bi se preuzeli poslovi povereni takvoj vlasti u skladu sa ovom uredbom i u skladu sa merama navedenim u članu 3.

2. Nacionalna nadzorna tela su nezavisna od pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi. Ova nezavisnost postiže se putem odgovarajućeg razdvajanja nacionalnih nadzornih tela i navedenih pružalaca usluga, barem na funkcionalnom planu.

3. Nacionalna nadzorna tela obavljaju svoje poslove nepristrasno, nezavisno i transparentno. Navedeno se postiže primenom odgovarajućih mehanizama upravljanja i kontrole, uključujući i unutar administracije države članice. Ovo ne sprečava nacionalno nadzorno telo da obavlja svoje poslove u okviru organizacionih pravila nacionalne civilne vazduhoplovne vlasti ili bilo kog drugog javnog tela.

4. Države članice obezbeđuju da nacionalno nadzorno telo ima neophodna sredstva i mogućnosti da efikasno i blagovremeno izvršava poslove koje su mu poverene ovom uredbom.

5. Države članice će obavestiti Komisiju o nazivima i adresama nacionalnih nadzornih tela i o njihovim mogućim izmenama, kao i o merama preduzetim u cilju usklađivanja sa stavovima 2, 3. i 4. ovog člana.

Postupanje Komiteta

Član 5

1. Komisiji će u radu pomagati Komitet jedinstvenog neba, u daljem tekstu "Komitet", sastavljen od dva predstavnika svake države članice, kojim predsedava predstavnik Komisije. Komitet će obezbediti primereno uvažavanje interesa svih kategorija korisnika.

2. Prilikom upućivanja na ovaj stav primenjuje se čl. 3. i 7. Odluke 1999/468/EZ, imajući u vidu odredbe njenog člana 8.

3. Prilikom upućivanja na ovaj stav primenjuje se čl. 5. i 7. Odluke 1999/468/EZ, imajući u vidu odredbe njenog člana 8.

Period naveden u članu 5(6) Odluke 1999/468/EZ je mesec dana.

4. Prilikom upućivanja na ovaj stav primenjuje se član 5a. st. 1. do 4. i član 7. Odluke 1999/468/EZ, imajući u vidu odredbe njenog člana 8.

5. Prilikom upućivanja na ovaj stav primenjuje se član 5a. st. 1, 2, 4, 6. i član 7. Odluke 1999/468/EZ, imajući u vidu odredbe njenog stava 8.

Savetodavno telo predstavnika industrije

Član 6

Bez diranja u ulogu Komiteta i Evrokontrola, Komisija osniva "Savetodavno telo predstavnika industrije" koje obuhvata pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi, udruženja korisnika vazdušnog prostora, operatere aerodroma, proizvođače i strukovna udruženja koja predstavljaju zaposlene. Uloga ovog tela je da samo savetuju Komisiju o primeni i sprovođenju Jedinstvenog evropskog neba.

Odnosi sa trećim evropskim državama

Član 7

Zajednica i njene države članice imaju za cilj i podržavaju širenje Jedinstvenog evropskog neba u odnosu na države koje nisu članice Evropske unije. U tom cilju, one teže, bilo u okviru sporazuma zaključenih sa susednim trećim državama ili u sklopu sporazuma o funkcionalnim blokovima vazdušnog prostora, da prošire primenu ove uredbe i mere navedene u članu 3, na te države.

Pravila za primenu i sprovođenje (izvršenje)

Član 8

1. Komisija može da poveri izradu pravila za primenu i sprovođenje (izvršenje) Evrokontrolu ili, ukoliko je to odgovarajuće, nekom drugom telu, pri čemu utvrđuje poslove koji treba da se obave i raspored aktivnosti, uzimajući u obzir rokove utvrđene u ovoj uredbi. Komisija postupa u skladu sa savetodavnom procedurom navedenom u članu 5. stav 2. ove uredbe.

2. Kada Komisija namerava da poveri mandat, u skladu sa stavom 1. ovog člana, ona teži da na najbolji način iskoristi postojeće aranžmane za uključivanje i konsultaciju svih zainteresovanih strana, ako takvi aranžmani odgovaraju praksi koju Komisija ima u pogledu transparentnosti i postupaka za konsultovanje i ako nisu protivrečni njenim institucionalnim obavezama.

Kaznene mere

Član 9

Kaznene mere koje države članice propisuju za kršenje odredaba ove uredbe i mera na koje se upućuje u članu 3, naročito od strane korisnika vazdušnog prostora i pružalaca usluga, treba da budu delotvorne, srazmerne i odvraćajuće.

Konsultacije sa interesnim stranama

Član 10

1. Države članice, postupajući u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, u procesu primene i sprovođenja Jedinstvenog evropskog neba uspostavljaju mehanizme konsultacija za valjano uključivanje interesnih strana, uključujući strukovna udruženja koja predstavljaju zaposlene.

2. Komisija uspostavlja mehanizam konsultacija na nivou Zajednice. Poseban sektorski komitet za dijalog ustanovljen prema Odluci 98/500/EZ uključuje se u konsultacije.

3. Konsultacija sa interesnim stranama naročito obuhvata razvoj i uvođenje novih koncepata i tehnologija u Evropsku mrežu za upravljanje vazdušnim saobraćajem (EATMN).

Interesne strane mogu biti:

- pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi,

- operateri aerodroma,

- odgovarajući korisnici vazdušnog prostora ili odgovarajuće grupe koje predstavljaju korisnike vazdušnog prostora,

- vojne vlasti,

- proizvođači, i,

- strukovna udruženja koja predstavljaju zaposlene.

Šema ostvarenog učinka (Performance scheme)

Član 11

1. U cilju poboljšanja učinka u pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi i mrežnim funkcijama u Jedinstvenom evropskom nebu, uspostavlja se Šema ostvarenog učinka za usluge u vazdušnoj plovidbi i mrežne funkcije. Šema ostvarenog učinka obuhvata:

(a) ciljeve učinka na nivou Zajednice u glavnim zonama učinka u oblasti bezbednosti, zaštite životne sredine, kapaciteta i ekonomičnosti;

(b) nacionalne planove ili planove za funkcionalne blokove vazdušnog prostora, uključujući ciljeve učinka, koji su usklađeni sa ciljevima učinka na nivou Zajednice; i

(c) periodične preglede, praćenje i presek stanja u pogledu učinka za usluge u vazdušnoj plovidbi i mrežnim funkcijama.

2. U skladu sa regulatornim procedurama na koje se upućuje u članu 5. stav 3, Komisija može da poveri Evrokontrolu ili nekom drugom nepristrasnom i stručnom telu, poslove "tela za pregled učinka". Uloga tela za pregled učinka je da pomaže Komisiji u saradnji sa nacionalnim nadzornim telima i da pomaže nacionalni nadzornim telima, na zahtev, u primeni i sprovođenju šeme učinka na koju se upućuje u stavu 1. Komisija obezbeđuje da telo za pregled učinka postupa nezavisno u obavljanju svojih poslova koje mu je poverila Komisija.

3.(a) Ciljeve učinka na nivou Zajednice za mrežu za upravljanje vazdušnim saobraćajem usvaja Komisija, u skladu sa regulatornom procedurom navedenom u članu 5. stav 3, nakon što uzme u obzir odgovarajuće podatke koje dostavljaju nacionalnim nadzornim telima, na nacionalnom nivou ili na nivou funkcionalnih blokova vazdušnog prostora.

(b) Nacionalne planove ili planove funkcionalnog bloka vazdušnog prostora na koje se upućuje u tački (b) stava 1. sačinjavaju nacionalna nadzorna tela, a usvaja ili usvajaju ih država članica odnosno države članice. Ovi planovi obuhvataju obavezujuće nacionalne ciljeve ili ciljeve na nivou funkcionalnih blokova vazdušnog prostora i odgovarajuću šemu podsticaja koju je usvojila država članica, odnosno države članice. Pri izradi nacrta plana konsultuju se pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, predstavnici korisnika vazdušnog prostora i, ukoliko je to odgovarajuće, operateri aerodroma i koordinatori aerodroma.

(c) Doslednost nacionalnih ciljeva učinka ili ciljeva učinka funkcionalnog bloka vazdušnog prostora sa ciljevima učinka na nivou Zajednice procenjuje Komisija koja koristi kriterijume za procenu na koje se upućuje u tački (d) stava 6. ovog člana.

U slučaju da Komisija utvrdi da jedan ili više nacionalnih ciljeva ili ciljeva funkcionalnog bloka vazdušnog prostora ne ispunjava kriterijume za procenu, ona može da odluči da, u skladu sa savetodavnom procedurom na koju se upućuje u članu 5. stav 2, izda preporuku da nacionalna nadzorna tela predlože revidirane ciljeve učinka. Država članica ili države članice koje su u pitanju usvajaju revidirane ciljeve i odgovarajuće mere o kojima se Komisija blagovremeno obaveštava.

Ukoliko Komisija utvrdi da revidirani ciljevi učinka i prikladne mere nisu odgovarajući, ona može da odluči, u skladu sa regulatornim procedurama na koje se upućuje u članu 5. stav 3, da države članice koje su u pitanju, preduzmu korektivne mere.

Alternativno, Komisija može da odluči da, uz odgovarajuće potkrepljujuće dokaze, revidira ciljeve učinka na nivou Zajednice u skladu sa regulatornom procedurom na koju se upućuje u članu 5. stav 3.

(d) Referentni period za šemu učinka je najmanje tri godine, a najviše pet godina. Tokom ovog perioda, u slučaju da nacionalni ciljevi ili ciljevi funkcionalnog bloka vazdušnog prostora nisu ispunjeni, države članice i/ili nacionalna nadzorna tela primenjuju odgovarajuće mere koje su definisale. Prvi referentni period obuhvata prve tri godine nakon usvajanja pravila za primenu i sprovođenje (izvršenje) na koje se upućuje u stavu 6.

(e) Komisija obavlja redovne procene ispunjenosti ciljeva učinka i dostavlja rezultate Komitetu.

4. Sledeće procedure primenjuju se na šemu učinka na koju se upućuje u stavu 1:

(a) prikupljanje, provera, razmatranje, procena i širenje odgovarajućih podataka koji su u vezi sa učinkom u uslugama u vazdušnoj plovidbi i mrežnim funkcijama, koje dostavljaju sve odgovarajuće strane, uključujući pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi, korisnike vazdušnog prostora, operatere aerodroma, nacionalna nadzorna tela, države članice i Evrokontrol;

(b) izbor odgovarajućih glavnih zona učinka na osnovu ICAO Dokumenta br. 9854 "Globalni operativni koncept upravljanja vazdušnim saobraćajem", usklađenih sa onim zonama učinka koje su naznačene u okviru učinka (Performance Framework) u ATM Master planu, uključujući oblasti bezbednosti, zaštite životne sredine, kapacteta i ekonomičnosti, po potrebi prilagođenih kako bi se uzele u obzir posebne potrebe Jedinstvenog evropskog neba i odgovarajućih ciljeva za ove zone i utvrđivanje ograničenog skupa glavnih pokazatelja učinka za merenje učinka;

(c) utvrđivanje ciljeva učinka na nivou Zajednice koji se definišu uzimajući u obzir podatke utvrđene na nacionalnom nivou ili na nivou funkcionalnih blokova vazdušnog prostora;

(d) procena nacionalnih ciljeva učinka ili ciljeva učinka u funkcionalnom bloku vazdušnog prostora na osnovu nacionalnog plana ili plana funkcionalnog bloka vazdušnog prostora; i

(e) praćenje nacionalnih planova učinka ili planova učinka funkcionalnog bloka vazdušnog prostora, uključujući odgovarajuće mehanizme za upozoravanje.

Komisija može da dopuni listu procedura na koje se upućuje u ovom stavu. Ove mere sačinjene u cilju izmene i dopune nesuštinskih elemenata ove uredbe, tako što se uredba dopunjuje, usvajaju se u skladu sa regulatornom procedurom na koju se detaljno upućuje u članu 5. stav 4.

5. Pri utvrđivanju šeme učinka ima se u vidu da su rutne usluge, terminalne usluge i mrežne funkcije različite i da tako treba i da se obrađuju, a po potrebi i u svrhe merenja učinka.

6. Radi detaljnog prikaza funkcionisanja šeme učinka Komisija će do 4. decembra 2011. godine i u okviru odgovarajućeg vremenskog perioda u smislu ispunjavanja rokova propisanih ovom uredbom, usvojiti pravila za primenu i sprovođenje (izvršenje) u skladu sa regulatornom procedurom na koju se upućuje u članu 5. stav 3. Ova pravila za primenu i sprovođenje (izvršenje) regulišu:

(a) sadržaj i raspored procedura na koje se upućuje u stavu 4;

(b) referentni period i intervale u okviru kojih se vrši procena ispunjenosti ciljeva učinka i postavljanje novih ciljeva;

(c) kriterijume koje koriste nacionalna nadzorna tela pri izradi nacionalnih planova učinka ili planova učinka funkcionalnog bloka vazdušnog prostora, koji sadrže nacionalne ciljeve učinka ili ciljeve učinka funkcionalnog bloka vazdušnog prostora i šemu podsticaja. Planovi učinka:

(i) se zasnivaju na planovima poslovanja pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi;

(ii) obrađuju sve troškovne stavke u nacionalnoj troškovnoj osnovi ili troškovnoj osnovi funkcionalnog bloka vazdušnog prostora;

(iii) obuhvataju obavezujuće ciljeve učinka koji su usklađeni sa ciljevima učinka na nivou Zajednice;

(d) kriterijume za procenu usklađenosti nacionalnih ciljeva ili ciljeva funkcionalnog bloka vazdušnog prostora sa ciljevima učinka na nivou Zajednice tokom referentnog perioda i kriterijume za podršku mehanizmima za upozoravanje;

(e) opšte principe po kojima države članice utvrđuju šemu podsticaja;

(f) principe za primenu tranzicionih mehanizama potrebnih za prilagođavanje na režim šeme učinka koji nisu duži od 12 meseci od usvajanja pravila za primenu i sprovođenje (izvršenje).

Nadzor, praćenje i metode procene uticaja

Član 12

1. Nadzor, praćenje i metode procene uticaja zasnivaće se na godišnjim izveštajima o primeni aktivnosti preduzetih u skladu sa ovim propisom, koje dostavljaju države članice i u skladu sa merama navedenim u članu 3.

2. Komisija periodično razmatra primenu ove uredbe i primenu mera na koje se upućuje u članu 3. i prvi put izveštava Evropski parlament i Savet do 4. juna 2011. godine, a nakon toga na kraju svakog referentnog perioda na koji se upućuje u članu 11. stav 3. tačka (d). Kada je to opravdano u te svrhe, Komisija može od država članica da traži dodatne podatke uz podatke koji su sadržani u izveštajima koje one dostavljaju u skladu sa stavom 1. ovog člana.

3. U svrhu izrade nacrta izveštaja navedenih u stavu 2, Komisija zahteva mišljenje Komiteta.

4. Izveštaji sadrže procenu rezultata koji su postignuti merama preduzetim u skladu sa ovom uredbom, uključujući odgovarajuće podatke o dešavanjima u sektoru, naročito u pogledu ekonomskih, socijalnih, aspekata životne sredine, zapošljavanja i tehnoloških aspekata, kao i kvaliteta usluge u svetlu izvornih ciljeva i u pogledu budućih potreba.

Mere obezbeđivanja

Član 13

Ovaj propis ne sprečava državu članicu da primeni mere, u obimu potrebnom da bi se očuvali osnovni interesi u pogledu obezbeđivanja ili interesi odbrambene politike. Ove mere su naročito one koje su neophodne:

- za nadzor vazdušnog prostora u njenoj nadležnosti, u skladu sa ICAO Regionalnim sporazumima o vazdušnoj plovidbi, uključujući i sposobnost otkrivanja, identifikacije i provere svih vazduhoplova koji koriste taj vazdušni prostor, imajući u vidu iznalaženje načina za zaštitu bezbednosti letova i za očuvanje obezbeđivanja i obrane,

- u slučaju ozbiljnih unutrašnjih nereda koji mogu da utiču na održavanje reda i zakona,

- u slučaju rata ili velike međunarodne napetosti koja preti ratom,

- za ispunjenje međunarodnih obaveza države članice u vezi sa održavanjem mira i međunarodnog obezbeđivanja (security),

- za sprovođenje vojne obuke i operacija, uključujući neophodnost eventualnih vojnih vežbi.

Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja

Član 13a

Pri primeni i sprovođenju ove uredbe i Uredaba (EZ) br. 550/2004, (EZ) br. 551/2004, (EZ) br. 552/2004 i Uredbe (EZ) Evropskog parlamenta i Saveta br. 216/2008 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, države članice i Komisija, u skladu sa svojim ulogama utvrđenim ovom uredbom, sarađuju sa Evropskom agencijom za bezbednost vazdušnog saobraćaja kako bi osigurali da su svi bezbednosni aspekti valjano zastupljeni.

Stupanje na snagu

Član 14

Ovaj propis stupa na snagu dvadesetog dana nakon dana njegovog objavljivanja u Službenom listu Evropske Unije.

 

PRILOG 2.

Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 550/2004 od 10. marta 2004. godine o pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi u okviru Jedinstvenog evropskog neba (Uredba o pružanju usluga) izmenjena i dopunjena Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1070/2009 od 21. oktobra 2009. godine kako bi se poboljšao učinak i održivost evropskog vazduhoplovnog sistema

 

POGLAVLJE I

OPŠTE

 

Cilj i oblast primene

Član 1

1. Unutar oblasti primene Okvirne uredbe, ova uredba odnosi se na pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi unutar Jedinstvenog evropskog neba. Cilj ove uredbe je da utvrdi Zajedničke zahteve za bezbedno i efikasno pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi unutar Zajednice.

2. Ova uredba se odnosi na pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi u opštem vazdušnom saobraćaju, u skladu sa Okvirnom uredbom.

Poslovi nacionalnih nadzornih tela

Član 2

1. Nacionalna nadzorna tela na koja se upućuje u članu 4. Okvirne uredbe obezbeđuju odgovarajući nadzor nad primenom ove uredbe, naročito u pogledu bezbednog i efikasnog rada pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi koji pružaju usluge u vazdušnom prostoru u nadležnosti države članice koja je odredila ili ustanovila odgovarajuće telo.

2. U tom smislu, svako nacionalno nadzorno telo organizuje odgovarajuće nadzore kako bi proverila usaglašenost sa zahtevima ove uredbe, uključujući zahteve u pogledu ljudskih potencijala za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi olakšava ovaj posao.

3. U pogledu funkcionalnih blokova vazdušnog prostora koji se prostiru nad vazdušnim prostorom koji je u nadležnosti više od jedne države članice, države članice koje su njime obuhvaćene zaključuju sporazum o nadzoru navedenom u ovom članu u pogledu pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi koji pružaju usluge u tim blokovima.

4. Nacionalna nadzorna tela blisko sarađuju kako bi obezbedila odgovarajući nadzor nad pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi koji imaju važeći sertifikat koji je izdala jedna država članica, a pružaju usluge i u vazdušnom prostoru koji je u nadležnosti druge države članice. Takva saradnja podrazumeva aranžmane za rešavanje slučajeva neusaglašenosti sa primenjivim Zajedničkim zahtevima koji su utvrđeni u članu 6. ili sa uslovima utvrđenim u Aneksu II.

5. U slučaju pružanja prekograničnih usluga u vazdušnoj plovidbi, takvi aranžmani uključuju i dogovor o uzajamnom priznavanju poslova nadzora utvrđenih u st. 1. i 2. i rezultatima tih poslova. Ovo uzajamno priznavanje se primenjuje takođe i kada nacionalno nadzorno telo zaključuje aranžmane za priznavanje poslova sertifikacije pružalaca usluga.

6. Ukoliko to dozvoljava nacionalni zakon i u cilju regionalne saradnje, nacionalna nadzorna tela mogu takođe da zaključe sporazume za podelu odgovornosti u poslovima nadzora.

Kvalifikovana tela (Qualified entities)

Član 3

1. Nacionalna nadzorna tela mogu da odluče da u potpunosti ili delimično povere poslove nadzora na koje se upućuje u članu 2. stav 2. kvalifikovanim telima koja ispunjavaju zahteve utvrđene u Aneksu I.

2. Poveravanje poslova koje odobri nacionalno nadzorno telo važi u okviru Zajednice za period od 3 godine koji može da se produži. Nacionalno nadzorno telo može da zahteva od bilo kog kvalifikovanog tela koje se nalazi u Zajednici da obavlja poslove nadzora.

Bezbednosni zahtevi (Safety requirements)

Član 4

Komisija usvaja, u skladu sa regulatornom procedurom na koju se upućuje u članu 5. stav 3. Okvirne uredbe, pravila za primenu i sprovođenje (izvršenje) kojima se uvode odgovarajuće odredbe bezbednosnih regulatornih zahteva EVROKONTROL-a (ESARR-a) i potonje izmene i dopune tih zahteva koje su u oblasti primene ove uredbe, uz odgovarajuća prilagođavanja, prema potrebi.

Član 5

Brisan.

POGLAVLJE II

PRAVILA O PRUŽANJU USLUGA

 

Zajednički zahtevi

Član 6

Zajednički zahtevi za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi utvrđuju se u skladu s postupkom definisanim u članu 5(3) Okvirne uredbe. Zajednički zahtevi uključuju sledeće:

- tehničku i operativnu stručnost i podobnost;

- sisteme i procedure za upravljanje bezbednošću i kvalitetom;

- sistem prijavljivanja;

- kvalitet usluga;

- finansijsku sposobnost;

- odgovornost i osiguranje;

- vlasničku i organizacionu strukturu, uključujući i sprečavanje sukoba interesa;

- ljudske resurse, uključujući odgovarajuće planiranje kadrova;

- obezbeđivanje (security).

Izdavanje sertifikata pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 7

1. Pružanje svih usluga u vazdušnoj plovidbi unutar Zajednice podleže izdavanju sertifikata od strane država članica.

2. Zahtevi za izdavanje sertifikata podnose se nacionalnom nadzornom telu države članice u kojoj podnosilac zahteva ima svoje glavno mesto poslovanja i, eventualno, svoje sedište.

3. Nacionalno nadzorno telo izdaje sertifikat pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi koji ispunjavaju Zajedničke zahteve iz člana 6. Sertifikat se može izdavati pojedinačno za svaku vrstu usluge u vazdušnoj plovidbi koje su definisane u članu 2. Okvirne uredbe ili za paket takvih usluga, između ostalog, kada neki pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju, nezavisno od njegovog pravnog statusa, koristi i održava sopstvene sisteme za komunikaciju, navigaciju i nadzor. Sertifikati se moraju redovno proveravati.

4. U sertifikatu je potrebno specificirati prava i obaveze pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi, uključujući nediskriminatoran pristup uslugama za korisnike vazdušnog prostora, s posebnim osvrtom na bezbednost (safety). Sertifikacija može biti samo predmet uslova sadržanih u Aneksu II. Takvi uslovi moraju biti objektivno opravdani, nediskriminatorni, proporcionalni i transparentni.

5. Nezavisno od odredaba iz stava 1. države članice mogu dozvoliti pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi u celokupnom vazdušnom prostoru u njihovoj nadležnosti ili nekom njegovom delu bez takvog sertifikata, u slučajevima kada se usluge pre svega pružaju vazduhoplovima koji ne spadaju u opšti vazdušni saobraćaj. Tada je određena država članica dužna da obavesti Komisiju i druge države članice o toj svojoj odluci i o merama koje je preduzela u cilju obezbeđivanja maksimalne usaglašenosti sa Zajedničkim zahtevima.

6. Ne dirajući u čl. 8. i 9, izdavanje sertifikata daje mogućnost pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi da svoje usluge ponude državama članicama, drugim pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, korisnicima vazdušnog prostora i aerodromima u okviru Zajednice.

7. Nacionalno nadzorno telo nadzire usklađenost sa Zajedničkim zahtevima i uslovima iz sertifikata. Pojedinosti takvog nadzora nalaze se u godišnjim izveštajima koje države članice dostavljaju u skladu sa članom 12. stav 1. Okvirne uredbe. Ukoliko nacionalno nadzorno telo ustanovi da imalac sertifikata više ne ispunjava takve zahteve ili uslove, ono preduzima odgovarajuće mere, ali tako da obezbedi kontinuitet usluga pod uslovom da bezbednost nije ugrožena. Takve mere obuhvataju i stavljanje sertifikata van snage.

8. Svaka država članica dužna je da prizna bilo koji sertifikat koji je izdala neka druga država članica u skladu sa ovim članom.

9. U izuzetnim okolnostima, države članice mogu da odlože primenu ovog člana na šest meseci posle datuma koji proizlazi iz člana 19.(2). Države članice će obavestiti Komisiju o tom odlaganju, navodeći svoje razloge.

Određivanje pružalaca usluga u vazdušnom saobraćaju (Designation of air traffic service providers)

Član 8

1. Države članice obezbeđuju pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju na isključivoj osnovi u okviru pojedinih blokova vazdušnog prostora u odnosu na vazdušni prostor pod njihovom odgovornošću. U tu svrhu, države članice određuju pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju koji u Zajednici ima važeći sertifikat.

2. Radi pružanja prekograničnih usluga, države članice obezbeđuju da se usklađenost sa ovim članom i članom 10. stav 3. ne sprečava njihovim nacionalnim pravnim sistemom koji zahteva da pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju koji pružaju usluge u vazdušnom prostoru u nadležnosti te države članice:

(a) budu u vlasništvu, direktnom ili većinskom, te države članice ili njenih državljana;

(b) imaju svoje glavno mesto poslovanja (principal place of operation) ili registrovano sedište na teritoriji te države članice; ili

(c) koriste samo sredstva u toj državi članici.

3. Države članice definišu prava i obaveze koje moraju da ispune određeni pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju. Te obaveze mogu da obuhvate i uslove za blagovremeno dostavljanje odgovarajućih podataka kojim se obezbeđuje uvid u sva kretanja vazduhoplova u vazdušnom prostoru u njihovoj nadležnosti.

4. Države članice imaju diskreciono pravo pri izboru pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, pod uslovom da taj pružalac usluga ispunjava zahteve i uslove navedene u članovima 6. i 7.

5. U pogledu funkcionalnih blokova vazdušnog prostora ustanovljenih u skladu sa članom 9a. koji obuhvataju vazdušni prostor koji je u nadležnosti više od jedne države članice, države članice koje su u pitanju zajednički određuju, u skladu sa stavom 1. ovog člana, jednog ili više pružalaca usluga u vazdušnom saobraćaju, najmanje mesec dana pre primene i sprovođenja bloka vazdušnog prostora.

6. Države članice odmah obaveštavaju Komisiju i druge države članice o svakoj odluci iz domena ovog člana, u vezi sa određivanjem pružalaca usluga u vazdušnom saobraćaju u blokovima vazdušnog prostora, a u pogledu vazdušnog prostora u njihovoj nadležnosti.

Određivanje pružaoca meteoroloških usluga

Član 9

1. Države članice mogu da odrede pružaoca meteoroloških usluga koji obezbeđuje sve ili deo meteoroloških podataka na isključivoj osnovi, u celom ili delu vazdušnog prostora pod njihovom odgovornošću, vodeći računa o aspektima bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

2. Države članice dužne su da, bez odlaganja, obaveste Komisiju i druge države članice o svakoj odluci u smislu ovoga člana koja se odnosi na određivanje pružaoca meteoroloških usluga.

Funkcionalni blokovi vazdušnog prostora

Član 9a

1. Do 4. decembra 2012. godine, države članice preduzimaju sve neophodne mere kako bi obezbedile primenu i sprovođenje funkcionalnih blokova vazdušnog prostora u cilju postizanja zahtevanog kapaciteta i efikasnosti mreže upravljanja vazdušnim saobraćajem u okviru Jedinstvenog evropskog neba, održavanja visokog nivoa bezbednosti i doprinošenja sveukupnom učinku sistema vazdušnog saobraćaja i smanjenom uticaju na životnu sredinu. Države članice međusobno sarađuju, u najvećoj mogućoj meri, a naročito države članice koje uspostavljaju susedne funkcionalne blokove vazdušnog prostora, kako bi obezbedile usklađenost sa ovom odredbom. Tamo gde je to odgovarajuće, saradnja takođe može da obuhvati i treće države koje učestvuju u funkcionalnom bloku vazdušnog prostora.

2. Funkcionalni blokovi vazdušnog prostora, naročito:

(a) su potkrepljeni bezbednosnom studijom;

(b) omogućavaju optimalno korišćenje vazdušnog prostora, imajući u vidu protok vazdušnog saobraćaja;

(c) obezbeđuju usklađenost sa evropskom mrežom ruta ustanovljenom u skladu sa članom 6. Uredbe o vazdušnom prostoru;

(d) opravdani su ukupnom dodatom vrednošću, uključujući optimalno korišćenje tehničkih i ljudskih potencijala, na osnovu analiza ulaganja i dobiti (cost-benefit analyses);

(e) obezbeđuju nesmetan i fleksibilan prenos odgovornosti u oblasti kontrole letenja (air traffic control) između jedinica pružalaca usluga u vazdušnom saobraćaju (air traffic service units);

(f) obezbeđuju usklađenost među različitim konfiguracijama vazdušnog prostora na taj način što se optimiziraju, između ostalog, trenutne oblasti informisanja vazduhoplova u letu (flight information regions);

(g) usklađeni su sa uslovima koji proizlaze iz regionalnih ugovora zaključenih u okviru ICAO-a;

(h) poštuju regionalne sporazume koji su na snazi na dan stupanja na snagu ove uredbe, naročito one koje obuhvataju treće evropske države; i

(i) omogućavaju usklađenost sa ciljevima učinka na nivou Zajednice.

3. Funkcionalni blok vazdušnog prostora se uspostavlja isključivo uzajamnim dogovorom između svih država članica i, tamo gde je to odgovarajuće, trećih država koje imaju u svojoj nadležnosti bilo koji deo vazdušnog prostora koji je uključen u fukcionalni blok vazdušnog prostora. Pre nego što obaveste Komisiju o uspostavljanju funkcionalnog bloka vazdušnog prostora, države članice daju Komisiji, drugim državama članicama i drugim zainteresovanim stranama, odgovarajuće podatke i priliku da dostave svoja zapažanja.

4. Ukoliko se funkcionalni blok vazdušnog prostora odnosi na vazdušni prostor koji je u potpunosti ili delimično u nadležnosti dve ili više država članica, sporazum kojim se uspostavlja funkcionalni blok vazdušnog prostora sadrži neophodne odredbe o načinu izmene bloka i načinu na koji države članice mogu da se povuku iz bloka, uključujući tranzicione aranžmane.

5. U slučaju da se jave poteškoće između dve ili više država članica u pogledu prekograničnog funkcionalnog bloka vazdušnog prostora koji se odnosi na vazdušni prostor u njihovoj nadležnosti, ove države članice mogu zajedno da dostave predmet na mišljenje Komitetu jedinstvenog neba (Single Sky Committee). Mišljenje se dostavlja državama članicama na koje se predmet odnosi. Bez diranja u stav 3, države članice uzimaju u obzir ovo mišljenje u cilju iznalaženja rešenja.

6. Nakon prijema obaveštenja od strane država članica o sporazumima i izjavama navedenim u st. 3. i 4, Komisija procenjuje u kojoj meri svaki funkcionalni blok vazdušnog prostora ispunjava zahteve navedene u stavu 2. i dostavlja rezultate za raspravu Komitetu jedinstvenog neba. Ukoliko Komisija utvrdi da jedan ili više funkcionalnih blokova vazdušnog prostora ne ispunjava zahteve, započinje dijalog sa državama članicama koje su u pitanju u cilju postizanja saglasnosti o merama neophodnim da se situacija popravi.

7. Bez diranja u stav 6. sporazumi i izjave navedeni u st. 3. i 4. se dostavljaju Komisiji radi objavljivanja u Službenom listu Evropske unije. Prilikom objavljivanja se naznačava dan stupanja na snagu odgovarajuće odluke.

8. Uputstva za uspostavljanje i izmenu funkcionalnih blokova vazdušnog prostora izrađuju se do 4. decembra 2010. godine, u skladu sa savetodavnom procedurom navedenom u članu 5. stav 2. Okvirne uredbe.

9. Komisija usvaja, do 4. decembra 2011. godine i u skladu sa regulatornom procedurom navedenom u članu 5. stav 3. Okvirne uredbe, pravila za primenu i sprovođenje (izvršenje) u pogledu podataka koje države članice dostavljaju pre nego što, u skladu sa stavom 3. ovog člana, uspostave ili izmene funkcionalni blok vazdušnog prostora.

Koordinator sistema funkcionalnih blokova vazdušnog prostora (Functional airspace blocks system coordinator)

Član 9b

1. U cilju olakšavanja uspostavljanja funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, Komisija može da fizičko lice imenuje za koordinatora sistema funkcionalnih blokova vazdušnog prostora (koordinator). Komisija postupa u skladu sa regulatornom procedurom navedenom u članu 5. stav 3. Okvirne uredbe.

2. Bez diranja u član 9a. stav 5, koordinator olakšava, na zahtev svih država članica koje su u pitanju i, tamo gde je to odgovarajuće, trećih država koje učestvuju u istom funkcionalnom bloku vazdušnog prostora, prevazilaženje prepreka u procesu njihovih pregovora, kako bi se ubrzalo uspostavljanje funkcionalnih blokova vazdušnog prostora. Koordinator postupa na osnovu mandata koji mu daju sve države članice koje su u pitanju i, ukoliko je to odgovarajuće, treće države koje učestvuju u istom funkcionalnom bloku vazdušnog prostora.

3. Koordinator postupa nepristrasno, naročito u odnosu na države članice, treće države, Komisiju i interesne strane.

4. Koordinator ne otkriva ni jedan podatak do kojeg dođe tokom vršenja svoje dužnosti, osim kada ga države članice i, tamo gde je to odgovarajuće, treće države koje su u pitanju, na to ovlaste.

5. Koordinator podnosi izveštaj Komisiji, Komitetu jedinstvenog neba (Single Sky Committee) i Evropskom parlamentu svaka tri meseca nakon imenovanja. Izveštaj obuhvata suštinu pregovora i njihove rezultate.

6. Upućivanje na koordinatora prestaje kada se potpiše poslednji sporazum o funkcionalnom bloku vazdušnog prostora i najkasnije 4. decembra 2012. godine.

Međusobni odnosi pružalaca usluga

Član 10

1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi mogu da koriste usluge drugih pružalaca usluga koji su za to sertifikovani unutar Zajednice.

2. Svi pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju formalno da urede svoje međusobne poslovne odnose putem pisanih dogovora ili ekvivalentnih pravnih aranžmana kojima se određuju specifične dužnosti i funkcije koje preuzima svaki pružalac usluga i omogućava razmena operativnih podataka između svih pružalaca usluga u delu koji se odnosi na opšti vazdušni saobraćaj. O tim aranžmanima obaveštavaju se nacionalno nadzorno telo ili tela na koje se odnosi.

3. Kad je reč o slučajevima koji se odnose na pružanje operativnih usluga u vazdušnom saobraćaju, potrebno je odobrenje određenih država članica. U slučajevima koji se odnose na pružanje meteoroloških usluga, potrebno je odobrenje određenih država članica, ako su one imenovale pružaoca takvih usluga na isključivoj osnovi, u skladu s članom 9(1).

Odnosi sa vojnim vlastima

Član 11

Države članice, u kontekstu zajedničke transportne politike, preduzimaju sve potrebne korake kako bi obezbedile da se zaključe ili produže pisani dogovori ili ekvivalentni pravni aranžmani između nadležnih civilnih i vojnih vlasti u pogledu upravljanja posebnim blokovima vazdušnog prostora.

Transparentnost finansijskog poslovanja

Član 12

1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, bez obzira na vlasničku strukturu ili pravni oblik, dužni su da sastavljaju, podnose na reviziju i objavljuju svoje finansijske izveštaje. Ti izveštaji moraju da budu u skladu s međunarodnim računovodstvenim standardima koje je usvojila Zajednica. U slučajevima kad zbog pravnog statusa pružaoca usluga nije moguće postići potpunu usklađenost s međunarodnim računovodstvenim standardima, određeni pružalac usluga mora nastojati da uskladi svoje finansijsko poslovanje s navedenim standardima u najvećoj mogućoj meri.

2. U svakom slučaju, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi dužni su da objave godišnji finansijski izveštaj i redovno se podvrgavaju proveri od strane nezavisnog revizora.

3. Pri pružanju paketa usluga (bundle of services), pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi utvrđuju i objavljuju troškove i prihod od usluga u vazdušnoj plovidbi, raščlanjene u skladu sa šemom naknada za usluge u vazdušnoj plovidbi navedenom u članu 14. i, tamo gde je to odgovarajuće, vode konsolidovane račune za druge usluge koje nisu iz domena vazdušne plovidbe, kao što bi bilo potrebno uraditi da usluge koje su u pitanju pruža posebno preduzeće.

4. Države članice će imenovati nadležna tela koja će imati pravo pristupa finansijskim podacima pružalaca usluga koji pružaju usluge u vazdušnom prostoru u njihovoj nadležnosti.

5. Države članice mogu primeniti prelazne mere iz člana 9. Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1606/2002 od 9. jula 2002. o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda (1) na pružaoce usluga obuhvaćene ovom uredbom.

Pristup podacima i zaštita podataka

Član 13

1. Kada je opšti vazdušni saobraćaj u pitanju relevantni operativni podaci će se razmenjivati u stvarnom vremenu između svih pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi, korisnika vazdušnog prostora i aerodroma, kako bi se olakšale njihove operativne potrebe. Navedeni podaci će se koristiti isključivo u operativne svrhe.

2. Pristup relevantnim operativnim podacima će se omogućiti, bez diskriminacije, nadležnim vlastima, sertifikovanim pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, korisnicima vazdušnog prostora i aerodromima.

3. Sertifikovani pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, korisnici vazdušnog prostora i aerodromi će uspostaviti standardne uslove za pristup drugim relevantnim operativnim podacima, osim onih navedenih u stavu 1. Nacionalno nadzorno telo će odobriti ove standardne uslove. Detaljna pravila u vezi navedenih uslova, gde je to primenjivo, doneće se u skladu s postupkom iz člana 5(3) Okvirne uredbe.

POGLAVLJE III

PLANOVI NAPLATE NAKNADA

 

Opšte

Član 14

U skladu sa zahtevima iz čl. 15. i 16, šema naknada za usluge u vazdušnoj plovidbi doprinosi većoj transparentnosti u utvrđivanju, nametanju i primeni naknada korisnicima vazdušnog prostora, ekonomičnosti pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi i efikasnosti obavljanja letova, uz održavanje optimalnog nivoa bezbednosti. Ova šema je takođe usklađena sa članom 15. Čikaške konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu iz 1944. godine i sa EVROKONTROL-ovim sistemom naknada za rutne naknade.

Principi

Član 15

1. Šema naknada se zasniva na obračunu troškova (account of costs) za usluge u vazdušnoj plovidbi koje su ostvarili pružaoci usluga u korist korisnika vazdušnog prostora. U ovoj šemi se troškovi raspodeljuju među kategorijama korisnika.

2. Sledeći principi se primenjuju prilikom utvrđivanja osnovice (cost-base) za naknade:

(a) trošak koji se deli među korisnicima vazdušnog prostora je utvrđeni trošak pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi, uključujući odgovarajuće iznose na ime kamate za kapitalne investicije i amortizaciju sredstava, kao i troškove održavanja, obavljanja delatnosti, upravljanja i administracije. Utvrđeni troškovi su troškovi koje utvrde države članice na nacionalnom nivou ili na nivou funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, na početku referentnog perioda za svaku kalendarsku godinu referentnog perioda navedenog u članu 11. Okvirne uredbe ili tokom referentnog perioda, nakon odgovarajućih usklađivanja u kojima se primenjuje mehanizam upozoravanja utvrđen u članu 11. Okvirne uredbe.

(b) troškovi koji se uzimaju u obzir u ovom kontekstu su oni utvrđeni (procenjeni) u pogledu sredstava i usluga koje se pružaju i primenjeni i sprovedeni prema ICAO Regionalnom planu za vazdušnu plovidbu, Evropski region (ICAO Regional Air Navigation Plan, European Region). Oni takođe mogu da obuhvate troškove koje je ostvarilo nacionalno nadzorno telo i/ili kvalifikovana tela (qualified entities), kao i druge troškove koje su ostvarile odgovarajuće države članice i pružaoci usluga u vezi sa pružanjem usluga u vazdušnoj plovidbi. Oni ne obuhvataju troškove nastale plaćanjem kazni koje država članice propiše u skladu sa članom 9. Okvirne uredbe, niti troškove korektivnih mera koje država članica nametne u skladu sa članom 11. Okvirne uredbe.

(c) u pogledu funkcionalnih blokova vazdušnog prostora i kao deo njihovih uzajamnih okvirnih ugovora, države članice čine razumne napore da se dogovore o zajedničkim principima utvrđivanja naknada;

(d) troškovi različitih usluga u vazdušnoj plovidbi utvrđuju se zasebno, kako je dato u članu 12. stav 3;

(e) unakrsno subvencionisanje (cross-subsidy) nije dozvoljeno između rutnih i terminalnih usluga. Troškovi koji pripadaju i terminalnim i rutnim uslugama raspodeljuju se proporcionalno između rutnih i terminalnih usluga na osnovu transparentne metodologije. Unakrsno subvencionisanje dozvoljava se među različitim uslugama u vazdušnoj plovidbi, bilo u jednoj ili obe ove kategorije, samo kada je opravdano iz objektivnih razloga, a na osnovu jasnog identifikovanja;

(f) garantuje se transparentnost troškovne osnove za naknade (cost-base). Usvajaju se pravila za primenu i sprovođenje (izvršenje) za dostavljanje podataka od strane pružalaca usluga kako bi se omogućio pregled projekcija pružalaca usluga, njihovih stvarnih troškova i prihoda. Podaci se redovno razmenjuju između nacionalnih nadzornih tela, pružalaca usluga, korisnika vazdušnog prostora, Komisije i EVROKONTROL-a.

3. Države članice se usaglašavaju sa sledećim principima kada utvrđuju naknade u skladu sa stavom 2:

(a) naknade se utvrđuju radi dostupnosti usluga u vazdušnoj plovidbi prema uslovima koji nisu diskriminatorni. Kada se različitim korisnicima vazdušnog prostora nameću naknade za istu uslugu, ne pravi se razlika po osnovu nacionalnosti ili kategorije korisnika;

(b) izuzimanje pojedinih korisnika, naročito lakih vazduhoplova i državnih vazduhoplova može da se odobri pod uslovom da se trošak takvog izuzeća ne prebaci na druge korisnike;

(c) naknade se utvrđuju po kalendarskoj godini na osnovu utvrđenih troškova ili se mogu utvrditi na osnovu uslova koje utvrde države članice za određivanje maksimalnog iznosa jedinične naknade ili prihoda za svaku godinu u toku perioda ne dužeg od pet godina;

(d) uslugama u vazdušnoj plovidbi može da se ostvari dovoljno prihoda da se obezbedi razuman prinos od sredstava radi neophodnog povećanja kapitala;

(e) naknade odražavaju trošak usluga u vazdušnoj plovidbi i sredstava koja su stavljena na raspolaganje korisnicima vazdušnog prostora, uzimajući u obzir relativne proizvodne kapacitete različitih tipova vazduhoplova koji su u pitanju;

(f) naknadama se pospešuje bezbedno, efikasno, efektivno i održivo pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi sa ciljem da se dostigne visok nivo bezbednosti i ekonomičnosti, ispune ciljevi učinka i stimuliše integrisano pružanje usluga, smanjujući uticaj vazduhoplovstva na životnu sredinu. U tom cilju i u vezi sa planovima učinka na nacionalnom nivou ili na nivou funkcionalnog bloka vazdušnog prostora, nacionalna nadzorna tela mogu da uspostave mehanizme, uključujući podsticaje koji se sastoje od finansijskih pogodnosti i nepogodnosti, kako bi podstakle pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi i/ili korisnike vazdušnog prostora da podrže unapređenje pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi, kao što su povećanje kapaciteta, smanjenje kašnjenja i održivi razvoj, uz održavanje optimalnog (najvišeg) nivoa bezbednosti.

4. U smislu ovog člana, Komisija usvaja detaljna pravila za primenu i sprovođenje (izvršavanje) u skladu sa regulatornom procedurom naznačenom u članu 5. stav 3. Okvirne uredbe.

Član 15a

Zajednički projekti

1. Zajednički projekti mogu da pomažu uspešnu primenu i sprovođenje ATM Master plana. Takvi projekti podržavaju ciljeve ove uredbe da se poboljša učinak evropskog vazduhoplovnog sistema u ključnim oblastima kao što su kapacitet, efikasnost obavljanja letova i ekonomičnost, kao i održivost životne sredine u okviru primarnih ciljeva u oblasti bezbednosti.

2. Komisija može, u skladu sa regulatornom procedurom navedenom u članu 5. stav 3. Okvirne uredbe, da izradi uputstva za način na koji takvi projekti mogu da podrže primenu i sprovođenje ATM Master plana. Takva uputstva ne diraju u mehanizme za primenu i sprovođenje (izvršenje) projekata u pogledu funkcionalnih blokova vazdušnog prostora dogovorenih između učesnika u tim blokovima.

3. Komisija može takođe da odluči da, u skladu sa regulatornom procedurom navedenom u članu 5. stav 3. Okvirne uredbe, utvrdi zajedničke projekte za funkcije u vezi sa mrežom (network-related functions) koje su od naročitog značaja za poboljšanje sveukupnog učinka u upravljanju vazdušnim saobraćajem (air traffic management) i uslugama u vazdušnoj plovidbi (air navigation services) u Evropi. Takvi zajednički projekti mogu da budu odobreni za finansiranje od strane Zajednice u sklopu višegodišnjeg finansijskog plana. U tom smislu, i bez diranja u nadležnost država članica da odlučuju o korišćenju svojih finansijskih sredstava, Komisija može da izvrši nezavisnu analizu ulaganja i dobiti i obavi odgovarajuće konsultacije sa država članicama i interesnim stranama u skladu sa članom 10. Okvirne uredbe, razmatrajući sve odgovarajuće načine za finansiranje primene i sprovođenja ovakvih projekata. Odobreni troškovi primene i sprovođenja zajedničkih projekata naknađuju se u skladu sa principima transparentnosti i nediskriminacije.

Pregled usaglašenosti

Član 16

1. Komisija obezbeđuje tekući pregled usaglašenosti sa principima i pravilima navedenim u čl. 14. i 15, u saradnji sa državama članicama. Komisija teži da ustanovi neophodne mehanizme za korišćenje ekspertize EVROKONTROL-a i razmenjuje rezultate pregleda sa državama članicama, EVROKONTROL-om i predstavnicima korisnika vazdušnog prostora.

2. Na zahtev jedne ili više država članica koje smatraju da principi i procedure navedene u čl. 14. i 15. nisu valjano primenjeni ili na svoju inicijativu, Komisija obavlja istragu o bilo kom navodu o neusaglašenosti ili neprimenjivanju principa i/ili pravila koja su u pitanju. Bez diranja u član 18. stav 1, Komisija razmenjuje rezultate istrage sa državama članica, EVROKONTROL-om i predstavnicima korisnika vazdušnog prostora. U toku dva meseca od prijema zahteva, nakon što čuje mišljenja država članica koje su u pitanju i konsultuje Komitet jedinstvenog neba u skladu sa savetodavnom procedurom navedenom u članu 5. stav 2. Okvirne uredbe, Komisija donosi odluku o primeni čl. 14. i 15. ove uredbe i o tome da li se praksa koja je u pitanju može nastaviti.

3. Komisija upućuje svoju odluku državama članicama i o tome obaveštava pružaoca usluge, ukoliko je on pravno obuhvaćen. Svaka država članica može Savetu uputiti odluku Komisije u roku od jednog meseca. Savet, kvalifikovanom većinom, može doneti drugačiju odluku u roku od mesec dana.

POGLAVLJE IV

ZAVRŠNE ODREDBE

 

Revizija aneksa

Član 17

Mere namenjene izmeni i dopuni nesuštinskih elemenata aneksa, kako bi se uzele u obzir tehničke ili operativne novine, usvajaju se u skladu sa regulatornom procedurom detaljno navedenom u članu 5. stav 4. Okvirne uredbe.

U krajnjoj nuždi, Komisija može da koristi vanrednu proceduru navedenu u članu 5. stav 5. Okvirne uredbe.

Poverljivost

Član 18

1. Nijedno nacionalno nadzorno telo, postupajući u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, niti Komisija, ne objavljuje podatke poverljive prirode, naročito podatke o pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, njihovim poslovnim odnosima i troškovnim elementima.

2. Stav 1. ne dira u pravo objavljivanja koje imaju nacionalna nadzorna tela ili Komisija u slučajevima kada je to neophodno radi ispunjenja njihovih dužnosti, kada je takvo objavljivanje srazmerno i u vidu se imaju legitimni interesi pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi, korisnika vazdušnog prostora, aerodroma i drugih odgovarajućih interesnih grupa u pogledu zaštite njihovih poslovnih tajni.

3. Podaci i informacije koji se daju u skladu sa šemom naknada navedenom u članu 14. dostupni su javnosti.

Pregled

Član 18a

Komisija dostavlja Evropskom parlamentu i Savetu, najkasnije do 4. decembra 2012. godine studiju sa procenom pravnih, bezbednosnih, industrijskih, ekonomskih i socijalnih uticaja primene tržišnih principa u domenu pružanja komunikacijskih, navigacijskih, nadzornih usluga i usluga vazduhoplovnog informisanja, u poređenju sa postojećim ili alternativnim organizacionim principima i uzimajući u obzir dešavanja u funkcionalnim blokovima vazdušnog prostora i dostupnoj tehnologiji.

Stupanje na snagu

Član 19

1. Ova uredba stupa na snagu dvadesetog dana od dana objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.

2. Međutim, čl. 7. i 8. stupaju na snagu godinu dana nakon objavljivanja Zajedničkih zahteva prema članu 6. u Službenom listu Evropske unije.

Ova uredba je u celini obavezujuća i direktno se primenjuju u svim državama članicama.

Aneks I

ZAHTEVI ZA PRIZNATE ORGANIZACIJE

Priznate organizacije:

- u pisanom obliku moraju da dokumentuju da imaju značajno iskustvo u vršenju procene javnih i privatnih subjekata u oblasti vazdušnog saobraćaja, naročito pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi i sličnih delatnosti koje su predmet ove uredbe,

- moraju da imaju sveobuhvatna pravila i propise za periodičnu proveru gore navedenih subjekata, koja su objavljena i koja se kontinuirano dorađuju i poboljšavaju kroz programe istraživanja i razvoja,

- ne mogu da budu pod kontrolom pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, organa nadležnih za upravljanje aerodromima ili drugih tela koja su poslovno angažovana u pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi ili usluga prevoza u vazdušnom saobraćaju,

- moraju da obezbede dovoljno ljudskih potencijala - tehničkog, rukovodećeg, pomoćnog i istraživačkog osoblja, proporcionalno zadacima koje obavljaju,

- moraju da imaju takvo rukovođenje i upravljanje koje će obezbediti poverljivost informacija kakvu zahteva administracija,

- moraju da budu spremne da prosleđuju sve relevantne informacije nadležnim nacionalnim nadzornim telima,

- moraju definisati i dokumentovati svoju poslovnu politiku i ciljeve, kao i opredeljenost za kvalitet i moraju da obezbede da se ovo pravilo razume, sprovodi i održava na svim nivoima u organizaciji,

- moraju da razvijaju, sprovode i održavaju efikasan interni sistem kvaliteta koji se zasniva na odgovarajućim međunarodno priznatim standardima kvaliteta i u skladu sa EN 45004 () i EN 29001, prema zahtevima sertifikacijske šeme sistema kvaliteta IACS,

- moraju imati sistem kvaliteta sertifikovan od strane nekog nezavisnog oditorskog tela, priznatog od strane nadležnih vlasti države članice u kojoj je gore navedena priznata organizacija locirana.

Aneks II

USLOVI VEZANI ZA SERTIFIKAT

1. U sertifikatu je potrebno navesti sledeće:

(a) naziv nacionalnog nadzornog tela koje izdaje sertifikat;

(b) naziv i adresu podnosioca zahteva za izdavanje sertifikata;

(c) uslugu za koju se izdaje sertifikat;

(d) izjavu da podnosilac zahteva ispunjava Zajedničke zahteve utvrđene u članu 6. ove uredbe;

(e) datum izdavanja sertifikata i važenje sertifikata.

2. Dodatni zahtevi, odnosno ograničenja koji se prilažu uz sertifikat mogu se, zavisno od slučaja, odnositi na sledeće:

(a) nediskriminatoran pristup uslugama za korisnike vazdušnog prostora i zahtevani nivo kvaliteta takvih usluga, uključujući nivo bezbednosti i interoperabilnosti;

(b) operativne specifikacije pojedinačnih usluga;

(c) rok do kada će se te usluge pružati;

(d) razna operativna oprema koja će se koristiti za neku određenu uslugu;

(e) izuzimanje ili ograničavanje pružanja nekih drugih usluga koje ne spadaju u usluge u vazdušnoj plovidbi;

(f) ugovori, sporazumi i drugi aranžmani između pružalaca usluga i neke treće strane, koji se odnose na predmetne usluge;

(g) pružanje informacija koje su opravdano potrebne za proveru usklađenosti usluga sa Zajedničkim zahtevima, uključujući planove, finansijske i operativne podatke te veće promene vrste i/ili obima usluga u vazdušnoj plovidbi;

(h) svi drugi pravni uslovi koji nisu specifični za usluge u vazdušnoj plovidbi, kao što su uslovi privremenog ili trajnog oduzimanja sertifikata.

PRILOG 3.

Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 1035/2011 od 17. oktobra 2011. godine kojom se utvrđuju zajednički zahtevi za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i kojom se menja i dopunjava Uredba (EZ) br. 482/2008 i Uredba (EU) br. 691/2010

Član 1

Predmet i obim

Ovom uredbom propisuju se zajednički zahtevi za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi. Ako Aneksom I ili II ove uredbe nije suprotno propisano, zajednički zahtevi ne primenjuju se na:

(a) druge delatnosti koje, pored pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi, obavlja pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi;

(b) resurse koji su određeni za delatnosti koje su izvan pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi.

Član 2

Definicije

Za potrebe ove uredbe primenjuju se definicije iz člana 2. Uredbe (EZ) br. 549/2004 i člana 3. Uredbe (EZ) br. 216/2008. Međutim, definicija pojma "sertifikat" iz člana 2. tačka 15. Uredbe (EZ) br. 549/2004 (član 2. tačka (28) Priloga 1. pravilnika kojim se uređuju uslovi i način izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi) se ne primenjuje.

Sledeće definicije se takođe primenjuju:

(1) usluge iz vazduha (aerial work) su operacije vazduhoplova u kojima se vazduhoplov koristi za posebne usluge, kao što su za poljoprivredu, građevinarstvo, fotografisanje, premeravanje, posmatranje i patroliranje, traganje i spasavanje, odnosno za oglašavanje iz vazduha;

(2) javni avio-prevoz (commercial air transport) su operacije vazduhoplova radi prevoza putnika, robe ili pošte, uz plaćanje naknade ili zakupnine;

(3) funkcionalni sistem (functional system) je kombinacija sistema, postupaka i ljudskih resursa organizovanih da ispunjavaju neku funkciju u kontekstu ATM;

(4) opšta avijacija (general aviation) je svaka operacija civilnog vazduhoplova koja ne spada u javni avio-prevoz i pružanje usluga iz vazduha;

(5) nacionalno nadzorno telo (national supervisory authority) je telo ili tela koje države članice imenuju ili osnivaju kao svoju nacionalnu vlast prema članu 4. stav 1. Uredbe (EZ) br. 549/2004;

(6) opasnost (hazard) je svako stanje, događaj ili okolnost koji mogu da dovedu do udesa;

(7) organizacija (organization) je bilo koji subjekt koji pruža usluge u vazdušnoj plovidbi;

(8) operativna organizacija (operating organization) je organizacija koja je odgovorna za inženjerske i tehničke usluga koje podržavaju usluge u vazdušnom saobraćaju, komunikaciji, navigaciji i nadzoru;

(9) rizik (risk) je kombinacija verovatnoće ili učestalosti pojavljivanja neke štetne posledice izazvane nekom opasnošću i ozbiljnosti ove posledice;

(10) bezbednosne garancije (safety assurance) su sve planirane i sistematične mere koji su potrebne da bi se pružilo odgovarajuće poverenje u to da proizvod, usluga, organizacija ili funkcionalni sistem postižu prihvatljivu ili tolerantnu bezbednost;

(11) bezbednosni cilj (safety objective) je kvalitativan ili kvantitativan iskaz koji određuje maksimalnu učestalost ili verovatnoću pojavljivanja neke opasnosti;

(12) bezbednosni zahtev (safety requirement) je sredstvo za umanjenje rizika, određeno strategijom za umanjenje rizika, kojim se ostvaruje neki određeni bezbednosni cilj, uključujući organizacione, operativne, proceduralne i funkcionalne performanse, zahteve interoperabilnosti ili karakteristike okruženja;

(13) usluge (services) su ili pojedinačne usluge u vazdušnoj plovidbi ili skup usluga u vazdušnoj plovidbi;

(14) sveevropsko pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi (pan-European air navigation service) su usluge u vazdušnoj plovidbi koje su planirane i osnovane za korisnike iz većine, odnosno iz svih država članica, a koje se mogu takođe proširiti izvan vazdušnog prostora teritorije na koju se Ugovor primenjuje;

(15) pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi (air navigation service provider) je svako javno ili privatno preduzeće koje pruža usluge u vazdušnoj plovidbi za opšti vazdušni saobraćaj, uključujući i organizaciju koja je podnela zahtev za izdavanje sertifikata za pružanje ovakvih usluga.

Član 3

Nadležna vlast za sertifikaciju

1. Za potrebe ove uredbe, nadležna vlast za sertifikaciju pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi je:

(a) za organizacije koje imaju svoje glavno mesto poslovanja i eventualno registrovanu kancelariju u državi članici, nacionalno nadzorno telo koje je imenovala ili osnovala ta država članica;

(b) Agencija, za organizacije koje pružaju usluge u vazdušnoj plovidbi u vazdušnom prostoru teritorije na koju se Ugovor primenjuje, a koje imaju svoje glavno mesto poslovanja i, eventualno registrovanu kancelariju van teritorije koja podleže odredbama Ugovora;

(c) Agencija, za organizacije koje pružaju sveevropske usluge u vazdušnoj plovidbi u vazdušnom prostoru teritorije na koju se Ugovor primenjuje.

2. Nadležna vlast za bezbednosni nadzor mora da bude vlast definisana u skladu sa članom 3. Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 1034/2011.

Član 4

Izdavanje sertifikata

1. Da bi stekle sertifikat neophodan za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, ne dovodeći u pitanje član 7. stav 5. Uredbe (EZ) br. 550/2004, organizacije moraju da ispune sledeće zahteve:

(a) Opšte zahteve za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi iz Aneksa I ove uredbe;

(b) Posebne zahteve iz Aneksa II - V ove uredbe, prema vrsti usluga koje pružaju.

2. Nadležna vlast mora da proveri usklađenost organizacije sa zajedničkim zahtevima iz ove uredbe, pre nego što mu se izda sertifikat.

3. Organizacija mora da se uskladi sa zajedničkim zahtevima iz ove uredbe, najkasnije do sticanja sertifikata, prema:

(a) članu 7. Uredbe (EZ) br. 550/2004;

(b) članu 8b (2) i članu 22a (b) i (c) Uredbe (EZ) br. 216/2008.

Član 5

Odstupanja

1. Odstupajući od člana 4. stav 1. ove uredbe, pojedini pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi mogu da odluče da ne iskoriste mogućnost pružanja prekograničnih usluga i mogu da se odreknu prava na uzajamno priznavanje unutar jedinstvenog evropskog neba.

Oni mogu, u takvim okolnostima, da zahtevaju izdavanje sertifikata koji je ograničen na vazdušni prostor unutar odgovornosti države članice iz člana 7. stav 2. Uredbe (EZ) br. 550/2004.

2. Da bi podneo ovakav zahtev naveden u stavu 1. ovog člana, pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju mora da pruža ili da planira da pruža usluge samo u pogledu jedne ili više sledećih kategorija:

(a) usluge iz vazduha;

(b) opšta avijacija;

(c) javni avio-prevoz ograničen na vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju manja od 10 tona ili koji imaju manje od 20 putničkih sedišta;

(d) javni avio-prevoz čiji je godišnji prosečan zbir poletanja i sletanja manji od 10.000, izračunat na osnovu proseka u poslednje tri godine, bez obzira na maksimalnu masu na poletanju i broj putničkih sedišta.

Da bi podneo ovakav zahtev pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi koji ne pruža usluge u vazdušnom saobraćaju, mora da ima bruto godišnji promet od 1.000.000 evra ili manje, u odnosu na usluge koje pruža ili planira da pruža.

Kada iz objektivno praktičnih razloga, pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi ne može da pruži dokaze da ispunjava kvalifikacione kriterijume, nadležna vlast može da prihvati analogne vrednosti ili prognoze u odnosu na gornje granice određene podst. 1. i 2. ovog stava.

Istovremeno sa podnošenjem ovog zahteva, pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora nadležnoj vlasti da podnese i odgovarajuće dokaze o ispunjavanju kvalifikacionih kriterijuma.

3. Nadležna vlast može da odobri posebna odstupanja podnosiocima zahteva koji ispunjavaju kvalifikacione kriterijume iz stava 1. ovog člana, srazmerno njihovom doprinosu ATM u vazdušnom prostoru u nadležnosti države članice koja je u pitanju.

Navedena odstupanja mogu isključivo da se odnose na zahteve navedene u Aneksu I ove uredbe.

Međutim, odstupanja nisu dopuštena u pogledu sledećih zahteva:

(a) tehnička i operativna kompetentnost i sposobnost (tačka 1);

(b) upravljanje bezbednošću (tačka 3.1);

(c) ljudski resursi (tačka 5);

(d) otvoreno i pregledno (transparentno) pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi (tačka 8.1).

4. Pored odstupanja predviđenih stavom 3. ovog člana, nadležna vlast može može da odobri odstupanje podnosiocu zahteva koji pruža usluge aerodromskog informisanja vazduhoplova u letu sa ne više od jednog radnog mesta na svakom aerodromu. Ovo se čini srazmerno doprinosu podnosioca zahteva u ATM u vazdušnom prostoru u nadležnosti države članice.

Ova odstupanja mogu da se primene samo na sledeće uslove iz tačke 3. Aneksa II ove uredbe:

(a) nadležnost za upravljanje bezbednošću, spoljašnje usluge i nabavke (tačka 3.1.2 (b) i (e));

(b) nadzor bezbednosti (tačka 3.1.3 (a));

(c) bezbednosni zahtevi za procenu i umanjenje rizika u pogledu promena (tačka 3.2).

5. Nikakva odstupanja od zahteva iz Aneksa III, IV i V ove uredbe nisu dopuštena.

6. U skladu sa Aneksom II Uredbe (EZ) br. 550/2004, nadležna vlast mora da:

(a) odredi prirodu i obim odstupanja navođenjem njegovog pravnog osnova u uslovima koji se prilažu sertifikatu;

(b) vremenski ograniči važenje sertifikata, ako to smatra neophodnim u svrhu nadzora;

(c) prati da li je pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi i dalje ovlašćen na odstupanja.

Član 6

Dokazivanje usklađenosti

1. Organizacije moraju, na zahtev nadležne vlasti, da pruže sve potrebne dokaze kojima dokazuju usklađenost sa primenjivim zajedničkim zahtevima. Organizacije mogu da u potpunosti koriste postojeće podatke.

2. Sertifikovana organizacija mora da obavesti nadležnu vlast o planiranim promenama u pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi koje mogu da utiču na njegovu usklađenost sa primenjivim zajedničkim zahtevima ili uslovima koji su priloženi uz sertifikat.

3. Ako sertifikovana organizacija nije više usklađena s primenjivim zajedničkim zahtevima, odnosno, kada je to primenjivo, uslovima priloženim uz sertifikat, nadležna vlast mora, u roku od mesec dana od dana kada je pronađena određena neusklađenost, da zahteva od organizacije da preduzme korektivne mere.

O ovoj odluci se odmah obaveštava navedena organizacija.

Nadležna vlast mora da proveri da li su korektivne mere preduzete pre nego što navedenu organizaciju obavesti o svom odobrenju.

Kada nadležna vlast smatra da korektivne mere nisu pravilno preduzete u dogovorenom roku, ona preduzima odgovarajuće prinudne mere prema članu 7. stav 7. Uredbe (EZ) br. 550/2004 i čl. 10, 22a(d), 25. i 68. Uredbe (EZ) br 216/2008, uzimajući u obzir potrebu da se obezbedi kontinuitet u pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi.

Član 7

Olakšavanje praćenja usklađenosti

Organizacija su dužne da olakšaju inspekciju i nadzor koji sprovodi nadležna vlast ili kvalifikovano telo koje deluje u njeno ime, uključujući posete na licu mesta i posete bez prethodne najave.

Ovlašćena lica moraju da budu opunomoćena za vršenje sledećih radnji:

(a) pregled odgovarajuće evidencije, podataka, postupaka i drugog materijala koji je značajan za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi;

(b) sačinjavanje kopija ili izvoda iz ovih evidencija, podataka, postupaka i drugih materijala;

(c) traženje usmenih objašnjenja na licu mesta;

(d) ulazak u odgovarajuće službene prostorije, na terene ili prevozna sredstva.

Kada ove inspekcije i nadzor sprovodi nadležna vlast ili kvalifikovano telo koje deluje u njeno ime, oni se vrše u državi članici prema propisima te države članice.

Član 8

Stalna usklađenost

Nadležna vlast mora, na osnovu dokaza kojima raspolaže, da nadgleda na godišnjem nivou, stalnu usklađenosti organizacije kojoj je izdala sertifikat.

Zato nadležna vlast donosi i svake godine ažurira okvirni program nadzora koji obuhvata sve pružaoce usluga kojima je izdala sertifikat i koji se zasniva na proceni rizika povezanih sa različitim delatnostima od kojih se pružanje usluga sastoji. Pre donošenja programa nadležna vlast se savetuje sa predmetnim organizacijama, kao i sa drugim nadležnim vlastima, kada je to primereno.

U programu moraju da budu navedeni predviđeni vremenski rokovi vršenja inspekcija na različitim lokacijama.

Član 9

Bezbednosni propisi za inženjere i tehničko osoblje

U pogledu usluga u vazdušnom saobraćaju i usluga komunikacije, navigacije i nadzora, nadležna vlast ili bilo koje drugo telo koje država članica imenuje da obavlja ove poslove, mora da:

(a) donese odgovarajuće bezbednosne propise za inženjere i tehničko osoblje koje obavlja operativne poslove povezane sa bezbednošću;

(b) obezbedi odgovarajući i primeren nadzor bezbednosti u vezi sa inženjerima i tehničkim osobljem koje operativna organizacija odredi da obavljaju operativne poslove povezane sa bezbednošću;

(c) na objektivnoj osnovi i posle propisanog ispitivanja preduzme odgovarajuće mere prema operativnoj organizaciji i/ili njenom tehničkom ili inženjerskom osoblje koje ne ispunjava odredbe iz Aneksa II, tačka 3.3. ove uredbe;

(d) proveri da li postoje odgovarajuće metode kojima se obezbeđuje da treća lica kojima su dodeljeni operativni poslovi povezani sa bezbednošću ispunjavaju odredbe iz Aneksa II, tačka 3.3. ove uredbe.

Član 10

Postupak stručnog pregleda

1. Komisija, u saradnji s državama članicama i Agencijom, može da organizuje stručne preglede nacionalnih nadzornih tela, prema st. 2-6. ovog člana.

2. Stručne preglede sprovodi grupa nacionalnih stručnjaka i, po potrebi, posmatrača iz Agencije.

Grupa mora da se sastoji od stručnjaka iz najmanje tri različite države članice i Agencije.

Stručnjaci ne mogu da učestvuju u stručnim pregledima u državi članici u kojoj su zaposleni.

Komisija ustanovljava i održava grupu nacionalnih stručnjaka određenih od država članica, koja obuhvata sve aspekte zajedničkih zahteva koji su navedeni u članu 6. Uredbe (EZ) br. 550/2004.

3. Najmanje tri meseca pre svakog stručnog pregleda, Komisija obaveštava državu članicu i predmetno nacionalno nadzorno telo o pregledu, datumu za koji je pregled planiran i o identitetu stručnjaka koji treba da u njemu učestvuju.

Država članica čija je nacionalno nadzorno telo predmet pregleda mora da odobri grupu stručnjaka pre nego što ona otpočne pregled.

4. Unutar perioda od tri meseca od pregleda, grupa za pregled sastavlja konsenzusom izveštaj koji može da sadrži određene preporuke.

Komisija saziva sastanak sa stručnjacima, Agencijom i nacionalnim nadzornim telom na kome se razmatra izveštaj.

5. Komisija prosleđuje izveštaj predmetnoj državi članici.

Država članica može, u roku od tri meseca od dana prijema izveštaja, da iznese svoje primedbe.

Primedbe obuhvataju, po potrebi, mere koje je preduzela ili namerava da preduzme država članica u određenom roku, kao odgovor na pregled.

Ako s predmetnom državom članicom drukčije nije dogovoreno, izveštaj o pregledu i kasniji postupci se ne objavljuju.

6. Komisija, preko Odbora za jedinstveno nebo, jednom godišnje obaveštava države članice o glavnim nalazima ovih pregleda.

Član 11

Prelazne odredbe

1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi koji poseduje sertifikat izdat u skladu sa Uredbom (EZ) br. 2096/2005, na dan stupanja na snagu ove uredbe, smatraće se da poseduje sertifikat izdat u skladu sa ovom uredbom.

2. Podnosioci zahteva za dobijanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koji su podneli prijavu pre datuma stupanja na snagu ove uredbe i na taj datum im sertifikat još nije izdat, moraju da dokažu usklađenost sa odredbama ove uredbe pre nego što im se sertifikat izda.

3. Ako organizacije, za koje je Agencija nadležna vlast prema članu 3. ove uredbe, podnesu zahtev za izdavanje sertifikata nacionalnom nadzornom telu države članice pre datuma stupanja na snagu ove uredbe, nacionalno nadzorno telo mora da okonča proces sertifikacije u saradnji sa Agencijom i da nakon izdavanja sertifikata dosije prenese Agenciji.

Član 12

Stavljanje van snage

Uredba (EZ) br. 2096/2005 se stavlja van snage.

Član 13

Dopuna Uredbe (EZ) br. 482/2008

Uredba (EZ) br. 482/2008 menja se kako sledi:

(1) U članu 4. stav 5, pozivanje na "Uredbu (EZ) br. 2096/2005" menja se pozivanjem na "Sprovedbenu uredbu Komisije (EU) br. 1035/2011".

(2) Član 6. se briše.

(3) U Aneksu I, u tač. 1. i 2, pozivanje na "Uredbu (EZ) br. 2096/2005" menja se pozivanjem na "Sprovedbenu uredbu Komisije (EU) br. 1035/2011".

Član 14

Dopuna Uredbe (EU) br. 691/2010

Član 25. Uredbe (EU) br. 691/2010 briše se.

Član 15

Stupanje na snagu

Ova uredba stupa na snagu dvadesetog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Evropske unije".

Ova uredba je obavezujuća u celosti i neposredno se primenjuje u svim državama članicama.

Aneks I

OPŠTI ZAHTEVI ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

1. TEHNIČKA I OPERATIVNA KOMPETENTNOST I SPOSOBNOST

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da budu u stanju da usluge pružaju na bezbedan, delotvoran i održiv način, saglasno svakom razumnom obimu opšte potražnje u određenom vazdušnom prostoru. U tom cilju, oni moraju da održavaju odgovarajuće tehničke i operativne kapacitete i stručno znanje.

2. ORGANIZACIONA STRUKTURA I UPRAVLJANJE

2.1. Organizaciona struktura

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi uspostavljaju svoju organizaciju i njome upravljaju u skladu sa strukturom koja podržava bezbedno, delotvorno i stalno pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi.

Organizacionom strukturom određuju se:

(a) ovlašćenja, dužnosti i odgovornosti lica imenovanih na pojedina radna mesta, posebno rukovodećeg osoblja odgovornog za funkcije povezane sa bezbednošću, kvalitetom, obezbeđivanjem, finansijama i ljudskim resursima;

(b) odnosi i hijerarhijska struktura između različitih delova i procesa u organizaciji.

2.2. Upravljanje organizacijom

2.2.1. Poslovni plan

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da sačine poslovni plan koji obuhvata period od najmanje pet godina. Poslovni plan:

(a) određuje opšte ciljeve pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi i strategiju za njihovo postizanje u skladu sa bilo kojim opštim, dugoročnim planom pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi sa odgovarajućim zahtevima Unije bitnim za razvoj infrastrukture razvoj infrastrukture ili druge tehnologije;

(b) ukoliko je primenjivo, sadrži odgovarajuće ciljeve učinka na planu bezbednosti, kapaciteta, životne sredine i troškovne efikasnosti.

Informacije navedene u tačkama (a) i (b) moraju da budu u skladu sa šemom ostvarenog učinka na nacionalnom nivou ili nivou funkcionalnog bloka vazdušnog prostora iz člana 11. Uredbe (EZ) br. 549/2004 i, kada su u pitanju podaci o bezbednosti, u skladu sa nacionalnim programom bezbednosti kako je navedeno u Standardu 2.27.1 Aneksa 11 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, amandman 47B od 20. jula 2009. godine, ako je primenjivo.

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da sačine bezbednosna i poslovna obrazloženja za velike investicione projekte uključujući, gde je važno, procenjeni uticaj na odgovarajuće ciljeve iz tačke (b) i identifikaciju investicija koje proizlaze iz zakonskih zahteva u vezi sa sprovođenjem Programa za istraživanje ATM u okviru Jedinstvenog evropskog neba (SESAR).

2.2.2. Godišnji plan

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi sačinjavaju godišnji plan za narednu godinu kojim se bliže određuju obeležja poslovnog plana i opisuju sve njegove promene.

Godišnji plan obuhvata sledeće odredbe o nivou i kvalitetu usluga, kao što su očekivani nivo kapaciteta, bezbednost, životna sredina i troškovna efikasnost, koje mogu da budu primenjive:

(a) podatke o uvođenju nove infrastrukture ili drugim razvojnim poslovima i izjavu o tome kako oni doprinose poboljšanju karakteristika pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, uključujući nivo i kvalitet usluga;

(b) pokazatelje ostvarenog učinka u skladu sa nacionalnim planom učinka ili planom učinka za funkcionalni blok vazdušnog prostora prema članu 11. Uredbe (EZ) br. 549/2004 pomoću kojih može objektivno da se proceni nivo učinka i kvalitet usluga;

(c) podatke o merama predviđenim za umanjenje bezbednosnih rizika navedenim u planu bezbednosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, uključujući i bezbednosne indikatore za praćenje bezbednosnih rizika i, po potrebi, procenu troškova mera za umanjenje rizika;

(d) očekivano kratkoročno finansijsko stanje pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, kao i sve promene poslovnog plana ili uticaje na njega.

2.2.3. Deo plana koji se odnosi na učinak

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora, na zahtev Komisije, da dostavi sadržaj dela poslovnog plana koji se odnosi na učinak i godišnjeg plana, pod uslovima utvrđenim od strane nadležnog organa i u skladu sa nacionalnim zakonom.

3. UPRAVLJANJE BEZBEDNOŠĆU I KVALITETOM

3.1. Upravljanje bezbednošću

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da upravljaju bezbednošću svih svojih usluga. Stoga oni uspostavljaju službene veze sa svim interesnim grupama koje mogu neposredno da utiču na bezbednost njihovih usluga.

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi izrađuju postupke za upravljanje bezbednošću kod uvođenja novih funkcionalnih sistema ili promena u postojećim funkcionalnim sistemima.

3.2. Sistem upravljanja kvalitetom

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da imaju uspostavljen sistem upravljanja kvalitetom koji obuhvata sve usluge u vazdušnoj plovidbi koje oni pružaju, u skladu sa sledećim principima.

Sistem upravljanja kvalitetom mora da:

(a) određuje politiku kvaliteta na takav način da što bolje zadovolji potrebe različitih korisnika;

(b) uspostavlja program obezbeđivanja kvaliteta koji sadrži postupke po kojima se utvrđuje usklađenost svih delatnosti sa primenjivim zahtevima, standardima i postupcima;

(c) pruža dokaze o funkcionisanju sistema upravljanja kvalitetom pomoću priručnika i dokumenata za nadgledanje;

(d) imenuje predstavnike uprave koji prate primerenost i poštovanje postupaka koji obezbeđuju bezbednu i delotvornu operativnu praksu;

(e) sprovodi preglede sistema kvaliteta i, po potrebi, preduzima korektivne mere.

Sertifikat EN ISO 9001 koji je izdala odgovarajuće akreditovana organizacija i koji obuhvata usluge u vazdušnoj plovidbi predmetnog pružaoca usluga, važi kao dovoljan dokaz o usklađenosti. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora da nacionalnom nadzornom telu, na njen zahtev, stavi na uvid dokumentaciju u vezi sa izdavanjem ovog sertifikata.

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi mogu integrisati bezbednost, obezbeđivanje i sisteme upravljanja kvalitetom u svom sistemu upravljanja.

3.3. Operativni priručnici

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da obezbede i da održavaju ažurnim operativne priručnike koji se odnose na pružanje njihovih usluga, za svrhu korišćenja i usmeravanja rada operativnog osoblja.

Oni moraju da obezbede da:

(a) operativni priručnici sadrže instrukcije i informacije koje su operativnom osoblju potrebne za obavljanje njegovih dužnosti;

(b) određeni delovi operativnih priručnika budu dostupni osoblju na koga se odnose;

(c) operativno osoblje odmah bude obavešteno o izmenama i dopunama operativnih priručnika u delu koji se odnose na njegove dužnosti, kao i o njihovom stupanju na snagu.

4. OBEZBEĐIVANJE

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da uspostave sistem upravljanja obezbeđivanjem, kojim se postiže:

(a) obezbeđivanje objekata, uređaja i osoblja radi sprečavanja nezakonitog ometanja u pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi;

(b) obezbeđivanje operativnih podataka koje prima, proizvodi ili koristi na drugi način, tako da pristup njima bude ograničen samo na ovlašćena lica.

Sistem upravljanja obezbeđivanjem mora da utvrdi:

(a) postupke za procenu i umanjenje rizika u odnosu na obezbeđivanje, praćenje i poboljšanje obezbeđivanja, preglede obezbeđivanja i širenje novih opažanja;

(b) sredstva za otkrivanje narušavanja obezbeđivanja i za alarmiranje osoblja odgovarajućim upozorenjima;

(c) mere za otklanjanje posledica narušavanja obezbeđivanja, kao i određivanje mera oporavka i postupaka za umanjenje kojima se sprečava mogućnost ponovnog narušavanja.

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi osiguravaju, po potrebi, provere obezbeđivanja svog osoblja i usklađuju se sa odgovarajućim civilnim i vojnim organima da bi osigurali obezbeđivanje svojih objekata, uređaja, osoblja i podataka.

Sistem upravljanja bezbednošću, kvalitetom i obezbeđivanjem mogu da budu projektovani i mogu da dejstvuju kao integrisani deo sistema upravljanja.

5. LJUDSKI RESURSI

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da zaposle odgovarajuće kvalifikovano osoblje, da bi osigurali stalno pružanje svojih usluga na bezbedan, delotvoran i održiv način. U ovom kontekstu oni uspostavljaju politiku zapošljavanja i obučavanja osoblja.

6. FINANSIJSKA STABILNOST

6.1. Ekonomska i finansijska sposobnost

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da budu u stanju da ispune svoje finansijske obaveze, kao što su fiksni i varijabilni troškovi poslovanja ili troškovi kapitalnih ulaganja. Oni moraju da koriste odgovarajući sistem troškovnog računovodstva. Oni moraju da dokažu svoju sposobnost putem godišnjeg plana iz tačke 2.2.2. ovog aneksa, bilansa stanja i obračuna koji se od njih traže s obzirom na njihov pravni status.

6.2. Revizija finansijskog poslovanja

Saglasno članu 12. stav 2. Uredbe (EZ) br. 550/2004 pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi mora da pruži dokaze o redovnoj reviziji njegovog finansijskog poslovanja od strane nezavisnog revizora.

7. ODGOVORNOST I OSIGURANJE

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da imaju aranžman za pokriće njihovih odgovornosti koje proizlaze iz važećih propisa.

Metod koji se koristi za ovo pokriće primeren je predmetnim mogućim gubicima i štetama, pri čemu se vodi računa o pravnom statusu organizacije i nivou raspoloživog pokrića komercijalnog osiguranja.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi koji koristi usluge drugog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuje da ugovorima bude uređena podela odgovornosti između njih.

8. KVALITET USLUGA

8.1. Otvoreno i pregledno (transparentno) pružanje usluga vazdušnoj plovidbi

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi pružaju usluge u vazdušnoj plovidbi na otvoren i pregledan (transparentan) način. Oni moraju da objave uslove pod kojima se pristupa njihovim uslugama i uspostave formalan postupak redovnog savetovanja sa korisnicima usluga u vazdušnoj plovidbi, pojedinačno ili grupno, najmanje jednom godišnje.

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi ne smeju da diskriminišu korisnika ili kategorije korisnika na osnovu državljanstva ili identiteta, prema važećim propisima Unije.

8.2. Planovi za slučaj posebnih okolnosti

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju, za sve usluge u vazdušnoj plovidbi koje pružaju, da donesu planove mera za slučaj posebnih okolnosti ili događaja koji dovode do značajnog pogoršanja ili prekida njihovih operacija.

9. ZAHTEVI U VEZI SA IZVEŠTAVANJEM

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju nadležnoj vlasti da podnose godišnji izveštaj o svojim aktivnostima.

Godišnji izveštaj mora da obuhvati finansijske rezultate, pri čemu se ne dira u primenu člana 12. Uredbe (EZ) br. 550/2004, kao i podatke o poslovnim učincima, druge značajne aktivnosti i razvoj, posebno u oblasti bezbednosti.

Godišnji izveštaj najmanje mora da uključi:

(a) generisanu procenu stepena učinka pruženih usluga u vazdušnoj plovidbi;

(b) učinak pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi upoređen s ciljevima učinka utvrđenim u poslovnom planu iz tačke 2.2.1. ovog aneksa, kojim se stvarni učinak usaglašava sa godišnjim planom putem korišćenja pokazatelja učinka koji su utvrđeni u godišnjem planu;

(c) pružanje objašnjenja za razlike u ciljevima i identifikaciju mera za prevazilaženje propusta tokom referentnog perioda iz člana 11. Uredbe (EZ) br. 549/2004;

(d) razvoj u poslovanju i infrastrukturi;

(e) finansijske rezultate koji se ne objavljuju posebno u skladu sa članom 12. stav 1. Uredbe (EZ) br. 550/2004;

(f) podatke o postupku formalnog savetovanja s korisnicima usluga;

(g) podatke o politici ljudskih resursa.

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da sadržaj godišnjeg izveštaja učine dostupnim Komisiji i, po zahtevu, Agenciji, kao i javnosti, pod uslovima koje odredi nadležna vlast u skladu sa nacionalnim propisima.

Aneks II

POSEBNI ZAHTEVI ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

1. SVOJINA

Pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju moraju nadležnoj vlasti iz člana 7. stav 2. Uredbe (EZ) br. 550/2004 jasno da navedu:

(a) pravni status, strukturu svojine i sve aranžmane koji značajno utiču na kontrolu (upravljanje) njihovom imovinom;

(b) sve veze sa organizacijama koje ne učestvuju u pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi, uključujući komercijalne delatnosti u koje su oni uključeni, neposredno ili preko povezanih preduzeća i koje učestvuju s više od 1%. u njihovom očekivanom prihodu. Potom, oni obaveštavaju o svakoj promeni pojedinačnog udela koji predstavlja 10% ili više u njihovom ukupnom kapitalu.

Pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju moraju da preduzmu sve mere potrebne za sprečavanje svakog sukoba interesa koji može da ugrozi nepristrano i objektivno pružanje njihovih usluga.

2. OTVORENO I TRANSPARENTNO PRUŽANJE USLUGA

Pored tačke 8.1. Aneksa I ove uredbe i, kad država članica odluči da organizuje pružanje posebnih usluga u vazdušnom saobraćaju u konkurentnom okruženju, država članica može da preduzme sve potrebne mere kako bi obezbedila da pružaoci ovih posebnih usluga u vazdušnom saobraćaju ne preduzmu nijednu aktivnost koja bi imala za cilj ili za posledicu sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije, niti aktivnost koja bi prerasla u zloupotrebu dominantnog položaja, saglasno primenjivim nacionalnim propisima i propisima Unije.

3. BEZBEDNOST USLUGA

3.1. Sistem upravljanja bezbednošću (SMS)

3.1.1. Opšti bezbednosni zahtevi

Pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju imaju, kao sastavni deo upravljanja uslugama, sistem upravljanja bezbednošću (SMS) koji:

(a) obezbeđuje formalizovan, jasan i proaktivan pristup sistematičnom upravljanju bezbednošću pri ispunjavanju bezbednosnih odgovornosti unutar pružanja njegovih usluga; deluje na sve njegove usluge i podržavajuće aranžmane pod njegovom upravljačkom kontrolom; uključuje, kao osnovu, izjavu o bezbednosnoj politici kojom se određuje osnovni pristup organizacije u cilju upravljanja bezbednošću (safety management);

(b) obezbeđuje da svako ko je povezan sa bezbednosnim aspektima pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju individualno odgovara za bezbednost sopstvenih aktivnosti, da su rukovodioci odgovorni za bezbednosne učinke svojih sektora ili odeljenja i da najviše rukovodstvo pružaoca usluga snosi celokupnu odgovornost za bezbednost (safety responsibility);

(c) obezbeđuje da se postizanje zadovoljavajuće bezbednosti u pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju odredi kao najviši prioritet (safety priority);

(d) obezbeđuje da glavni bezbednosni cilj pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju bude smanjenje doprinosa ovih usluga riziku od vazduhoplovnog udesa, koliko je to u praksi moguće (safety objective).

3.1.2. Zahtevi za postizanje bezbednosti

U okviru delovanja SMS, pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju dužni su da:

(a) obezbeđuje da osoblje bude odgovarajuće obučeno i kompetentno za poslove koje obavlja, da ima potrebnu dozvolu ako se ona zahteva i da ispunjava primenjive zahteve u odnosu na zdravstvenu sposobnost (competency);

(b) obezbeđuje da funkcija upravljanja bezbednošću bude određena kao odgovornost organizacije da se razvija i održava sistem upravljanja bezbednošću; obezbeđuje da ova tačka odgovornosti bude nezavisna od linije rukovođenja i neposredno odgovorna najvišem rukovodećem nivou organizacije. Ipak, u manjim organizacijama u kojima kombinacija odgovornosti može da spreči dovoljnu nezavisnost u vezi s time, aranžmani za bezbednosne garancije dopunjavaju se dodatnim nezavisnim sredstvima; i obezbeđuje da najviše rukovodstvo organizacije pružaoca usluga bude aktivno uključeno u obezbeđivanje upravljanja bezbednošću (safety management responsibility);

(c) obezbeđuje da se, kad je to u praksi moguće, izvedu i održavaju kvantitativni nivoi bezbednosti za sve funkcionalne sisteme (quantitative safety levels);

(d) obezbeđuje da se SMS sistematično dokumentuje na način koji uspostavlja jasnu vezu sa bezbednosnom politikom organizacije (SMS documentation);

(e) obezbeđuje odgovarajuće opravdanje bezbednosti spoljašnjih usluga i nabavki, uz uvažavanje njihovog značaja po bezbednost pružanja usluga (external services and supplies);

(f) obezbeđuje da se procenjivanje i umanjenje rizika sprovede na odgovarajućem nivou, kako bi se obezbedilo da se svim aspektima pružanja ATM usluga posvetila dužna pažnja (risk assessment and mitigation). Na promene u ATM funkcionalnom sistemu primenjuju se odredbe tačke 3.2. ovog aneksa;

(g) obezbeđuje da se operativni i tehnički događaji povezani sa ATM koji značajno mogu da utiču na bezbednost, odmah istraže i da se preduzmu potrebne korektivne mere (safety occurrences). On takođe dokazuje da je primenio zahteve za izveštavanjem i procenjivanjem događaja u vezi sa bezbednošću, prema primenjivim nacionalnim propisima i propisima Unije.

3.1.3. Zahtevi za bezbednosne garancije

Unutar delovanja SMS, pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju moraju da obezbede:

(a) da se rutinski sprovodi nadzor bezbednosti, kako bi se preporučila poboljšanja ako su potrebna, rukovodiocima obezbedilo da aktivnosti unutar njihovih oblasti teku što bezbednije i potvrdila usklađenost sa relevantnim delovima SMS (safety surveys);

(b) metode za otkrivanje promena u funkcionalnim sistemima ili delatnostima koje ukazuju na to da se neki elementi približavaju tački u kojoj više ne ispunjavaju prihvatljive standarde bezbednosti i da se preduzmu korektivne mere (safety monitoring);

(c) da se evidencije o bezbednosti čuvaju sve vreme delovanja SMS, kao osnova za bezbednosne garancije svih koji su povezani sa pružanim uslugama, odgovorni za njih ili od njih zavisni, kao i nacionalnom nadzornom telu (safetyrecords).

3.1.4. Zahtevi za podsticanje bezbednosti

Unutar delovanja SMS, pružaoci usluga vazdušnog saobraćaja moraju da:

(a) svo osoblje bude svesno potencijalnih opasnosti po bezbednost povezanih s njihovim dužnostima (safety awareness);

(b) se nova saznanja stečena istraživanjem događaja ili drugim aktivnostima značajnim po bezbednost prenose unutar organizacije na rukovodećem i operativnom nivou (lesson dissemination);

(c) se svo osoblje podstiče da predlaže rešenja za otkrivene opasnosti, a da se promene uvode kako bi se poboljšala bezbednost tamo gde se za tim pokaže potreba (safety improvement).

3.2. Bezbednosni zahtevi za procenu i umanjenje rizika u pogledu promena (Risk assessment and Mitigation)

3.2.1. Odeljak 1

Unutar delovanja SMS, pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju obezbeđuju da se otkrivanje opasnosti i procena i umanjenje rizika sistematično primenjuju kod svih promena u onim delovima funkcionalnog sistema ATM i potpornim aranžmanima koji su pod njihovom upravljačkom kontrolom, na način kojim može da sagleda:

(a) ceo operativni vek sastavnih elemenata ATM funkcionalnog sistema koji se razmatra, od početnog planiranja i definisanja, do puštanja u operativni rad, održavanja i povlačenja iz operativnog rada;

(b) sastavne elemente ATM funkcionalnog sistema u vazduhu, na zemlji i, ako je to primereno, u prostoru, putem saradnje sa odgovornim strankama;

(c) opremu, postupke i ljudske resurse ATM funkcionalnog sistema, međusobne uticaje ovih elemenata i međusobne uticaje između sastavnih elemenata koji se razmatraju i ostalih delova ATM funkcionalnog sistema.

3.2.2. Odeljak 2

Postupci otkrivanja opasnosti, procenjivanja i ublažavanja rizika moraju da uključe:

(a) određivanje obima, granica i međusobnih veza sastavnog elementa koji se razmatra, utvrđivanje funkcija koje on treba da ispunjava i operativnog okruženja u kome on treba da radi;

(b) utvrđivanje bezbednosnih ciljeva koji se postavljaju pred sastavni element, što obuhvata:

(i) otkrivanje verovatnih opasnosti povezanih sa ATM i uslova za otkaz, zajedno sa njihovim kombinovanim dejstvima,

(ii) procenu posledica koje oni imaju po bezbednost vazduhoplova i procenu ozbiljnosti ovih posledica, uz primenu šeme klasifikacije ozbiljnosti date u odeljku 4,

(iii) određivanje njihove prihvatljivosti u smislu maksimalne verovatnoće za pojavu opasnosti, koja se izvodi iz ozbiljnosti i maksimalne verovatnoće posledica opasnosti, na način koji je određen u odeljku 4;

(c) izradu, po potrebi, strategije ublažavanja rizika koja:

(i) određuje vrste odbrane koje se primenjuju radi zaštite od opasnosti koje stvaraju rizike,

(ii) uključuje, po potrebi, razvijanje bezbednosnih zahteva koji se odnose na sastavni element koji se razmatra, na druge delove ATM funkcionalnog sistema ili na operativno okruženje,

(iii) obezbeđuje izvodljivost i delotvornost;

(d) proveravanje da li su ostvareni svi utvrđeni bezbednosni ciljevi i bezbednosni zahtevi:

(i) pre primene promene,

(ii) tokom svake prelazne faze pre puštanja u operativni rad,

(iii) tokom celog operativnog veka,

(iv) tokom svake prelazne faze, do povlačenja iz operativnog rada.

3.2.3. Odeljak 3

Rezultati, obrazloženja i dokazi u vezi sa sprovedenim postupcima procenjivanja i ublažavanja rizika, uključujući otkrivanje opasnosti, prikupljaju se i dokumentuju na način koji obezbeđuje da su:

(a) utvrđeni svi argumenti kojima se dokazuje da sastavni element koji se razmatra, kao i ceo ATM funkcionalni sistem, jeste i da će ostati prihvatljivo bezbedni putem ispunjavanja utvrđenih bezbednosnih ciljeva i bezbednosnih zahteva. Ovo, po potrebi, uključuje specifikacije svih tehnika predviđanja, praćenja ili nadzora;

(b) svi bezbednosni zahtevi povezani sa primenom neke promene koji se mogu pratiti do predviđenih operacija/funkcija.

3.2.4. Odeljak 4

Otkrivanje opasnosti i procena ozbiljnosti

Sprovodi se sistematično otkrivanje opasnosti. Ozbiljnost posledica opasnosti u predmetnom operativnom okruženju određuje se primenom šeme klasifikacije koja je prikazana u sledećoj tabeli, pri čemu se klase ozbiljnosti zasnivaju na nekom posebnom argumentu koji pokazuje najverovatnije posledice opasnosti unutar najgoreg mogućeg ishoda.

Klase ozbiljnosti

Posledica po operacije

1
(Najozbiljnija)

Udes definisan u skladu sa članom 2. Uredbe (EU) br. 996/2010 Evropskog parlamenta i Saveta

2

Ozbiljna nezgoda definisana u skladu sa članom 2. Uredbe (EU) br. 996/2010

3

Veća nezgoda povezana sa operacijama nekog vazduhoplova, u kome je bezbednost vazduhoplova ugrožena, koja je skoro dovela do sudara između vazduhoplova, sa zemljom ili preprekama

4

Značajna nezgoda koja uključuje okolnosti koje ukazuju da je moglo da dođe do udesa, ozbiljne nezgode ili veće nezgode, da rizik nije rešen u okviru bezbednosnih margina ili da se u blizini našao neki drugi vazduhoplov

5
(Najmanje ozbiljna)

Bez neposrednih posledica po bezbednost

Da bi se utvrdila posledica opasnosti po operacije i odredila ozbiljnost posledice, sistematičan pristup/postupak obuhvata posledice opasnosti na različite elemente ATM funkcionalnog sistema, kao što su posada vazduhoplova, kontrolori letenja, funkcionalne sposobnosti vazduhoplova, funkcionalne sposobnosti zemaljskog dela ATM sistema i sposobnost pružanja bezbednih usluga u vazdušnom saobraćaju.

3.2.5. Odeljak 5

Sistem bezbednosnih garancija za računarske programe

U okviru funkcionisanja SMS, pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju mora da primeni sistem bezbednosnih garancija za računarske programe u skladu sa Uredbom (EZ) br. 482/2008.

Šema klasifikacije rizika

Bezbednosni ciljevi bazirani na riziku određuju se s obzirom na maksimalnu verovatnoću pojave opasnosti koja se izvodi, kako iz ozbiljnosti posledica opasnosti, tako i iz maksimalne verovatnoće posledica opasnosti.

Kao neophodna dopuna kojom se dokazuje da su kvantitativni ciljevi ispunjeni, primenjuju se dodatni načini upravljanja bezbednošću tako da se omogući dodatna bezbednost ATM sistema, kada je to objektivno moguće.

3.3. Bezbednosni zahtevi za inženjere i tehničko osoblje koje obavlja operativne poslove povezane s bezbednošću

Pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju moraju da obezbede da inženjeri i tehničko osoblje, uključujući i osoblje operativnih organizacija kao podugovarača, koje koristi i održava ATM opremu odobrenu za operativno korišćenje, imaju i održavaju potrebno znanje i razumevanje u vezi sa uslugama koje podržavaju, o stvarnim i mogućim posledicama njihovog rada na bezbednost ovih usluga i o odgovarajućim radnim ograničenjima koja se primenjuju.

U pogledu osoblja koje obavlja poslove povezane s bezbednošću, kao i osoblja operativnih organizacija kao podugovarača, pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju moraju da dokumentuje odgovarajuću kompetentnost osoblja; da imaju sistem raspoređivanja na rad kojim se obezbeđuje dovoljan kapacitet i stalnost usluga; da imaju sistem i politiku kvalifikacija osoblja, politiku obučavanja osoblja, planove obuke i evidencije, kao i organizovano nadziranje nekvalifikovanog osoblja. Oni moraju da imaju ustanovljene postupke u slučaju kad je telesno ili duševno stanje osoblja pod sumnjom.

Pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju moraju da vode registar podataka o broju, statusu i razmeštaju osoblja uključenog u poslove povezane s bezbednošću. U ovom registru se:

(a) određuju lica koja su odgovorna za ispunjavanje funkcija povezanih s bezbednošću (odgovorni rukovodioci);

(b) upisuju relevantne kvalifikacije tehničkog i operativnog osoblja u odnosu na zahtevanu spretnost i zahteve povodom kompetencija;

(c) određuju mesta i dužnosti dodeljene tehničkom i operativnom osoblju, uključujući metodologiju raspoređivanja na rad.

4. METODE RADA I OPERATIVNI POSTUPCI

Pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju moraju da budu u stanju da dokažu da su njihove metode rada i operativni postupci usklađeni sa standardima iz sledećih aneksa Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, dok su oni relevantni za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u predmetnom vazdušnom prostoru:

(a) Aneksa 2 o pravilima letenja, 10. izdanje iz jula 2005 godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 42;

(b) Aneksa 10 o vazduhoplovnim telekomunikacijama, Sveska II o komunikacijskim postupcima, uključujući postupke za usluge u vazdušnoj plovidbi (PANS status), šesto izdanje iz oktobra 2001. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 85;

(c) Aneksa 11 o uslugama u vazdušnom saobraćaju, 13. izdanje iz jula 2001. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 47-B.

Aneks III

POSEBNI ZAHTEVI ZA PRUŽANJE VAZDUHOPLOVNIH METEOROLOŠKIH USLUGA

1. TEHNIČKA I OPERATIVNA KOMPETENTNOST I SPOSOBNOST

Pružaoci vazduhoplovnih meteoroloških usluga moraju da obezbede da meteorološke informacije, potrebne za ispunjavanje njihovih funkcija i u obliku koji je prikladan za korisnike, budu dostupne:

(a) operaterima vazduhoplova i članovima letačke posade, radi planiranja pre leta i tokom leta;

(b) pružaocima usluga u vazdušnom saobraćaju i usluga vazduhoplovnog informisanja;

(c) jedinicama službi traganja i spasavanja;

(d) aerodromima.

Pružaoci vazduhoplovnih meteoroloških usluga moraju da potvrđuju nivo dostignute tačnosti informacija koje se prosleđuju za letačke operacije, uključujući i izvor ovih informacija, pri čemu obezbeđuju blagovremeno prosleđivanje ovih informacija i njihovo ažuriranje prema zahtevima.

2. METODE RADA I OPERATIVNI POSTUPCI

Pružaoci vazduhoplovnih meteoroloških usluga moraju da budu u stanju da dokažu da su njihove metode rada i operativni postupci usklađeni sa standardima iz sledećih aneksa Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, dok su oni relevantni za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških usluga u predmetnom vazdušnom prostoru:

(a) Aneksa 3 o vazduhoplovnim meteorološkim uslugama za međunarodnu vazdušnu plovidbu, 17. izdanje iz jula 2010. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 75;

(b) Aneksa 11 o uslugama u vazdušnom saobraćaju, 13. izdanje iz jula 2001. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 47-B;

(c) Aneksa 14 o aerodromima u sledećim verzijama:

(i) Sveska I o projektovanju i radu aerodroma, 5. izdanje iz jula 2009. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 10-B;

(ii) Sveska II o helidromima, 3. izdanje iz jula 2009, uključujući sve izmene i dopune do broja 4.

Aneks IV

POSEBNI ZAHTEVI ZA PRUŽANJE USLUGA VAZDUHOPLOVNOG INFORMISANJA

1. TEHNIČKA I OPERATIVNA KOMPETENTNOST I SPOSOBNOST

Pružaoci usluga vazduhoplovnog informisanja moraju da obezbede da informacije i podaci budu dostupni za operacije u obliku koji je prikladan za:

(a) osoblje zaduženo za obavljanje leta, uključujući letačku posadu, planiranje leta, sisteme upravljanja letovima i uređaje za simuliranje leta;

(b) pružaoce usluga u vazdušnom saobraćaju koji su odgovorni za informisanje vazduhoplova u letu, aerodromsko informisanje vazduhoplova u letu i pred-poletno informisanje.

Pre prosleđivanja informacija, pružaoci usluga vazduhoplovnog informisanja obezbeđuju njihov integritet i potvrđuju nivo tačnosti informacija koje prosleđuju za operacije, uključujući i izvor ovih informacija.

2. METODE RADA I OPERATIVNI POSTUPCI

Pružaoci usluga vazduhoplovnog informisanja moraju da budu u stanju da dokažu da su njihove metode rada i operativni postupci usklađeni sa:

(a) Uredbom Komisije (EU) br. 73/2010;

(b) sledećim aneksima Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, dok su oni relevantni za pružanje usluga vazduhoplovnog informisanja u predmetnom vazdušnom prostoru:

(i) Aneksa 3 o vazduhoplovnim meteorološkim uslugama za međunarodnu vazdušnu plovidbu, 17. izdanje iz jula 2010. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 75;

(ii) Aneksa 4 o vazduhoplovnim kartama, 11. izdanje od jula 2009. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 56;

(iii) ne dovodeći u pitanje Uredbu (EU) br 73/2010, Aneksa 15 o uslugama vazduhoplovnog informisanja, 13. izdanje iz jula 2010, uključujući sve izmene i dopune do broja 36.

Aneks V

POSEBNI ZAHTEVI ZA PRUŽANJE USLUGA KOMUNIKACIJE, NAVIGACIJE I NADZORA

1. TEHNIČKA I OPERATIVNA KOMPETENTNOST I SPOSOBNOST

Pružaoci usluga komunikacije, navigacije i nadzora moraju da obezbede dostupnost, stalnost, tačnost i integritet svojih usluga. Pružaoci usluga komunikacije, navigacije i nadzora moraju da potvrde nivo kvaliteta usluga koje pružaju i da dokažu da redovno održavaju svoju opremu i, po potrebi, da je kalibrišu.

2. BEZBEDNOST USLUGA

Pružaoci usluga komunikacije, navigacije i nadzora moraju da ispunjavaju zahteve sadržane u tački 3. Aneksa II, o bezbednosti usluga.

3. METODE RADA I OPERATIVNI POSTUPCI

Pružaoci usluga vazduhoplovnog informisanja moraju da budu u stanju da dokažu su njegove metode rada i operativni postupci usklađeni sa standardima iz Aneksa 10 o vazduhoplovnim telekomunikacijama Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu u sledećim verzijama, dok su oni relevantni za pružanje usluga komunikacije, navigacije i nadzora u predmetnom vazdušnom prostoru:

(a) Sveska I o pomoćnim sredstvima za radio navigaciju, šesto izdanje iz jula 2006. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 85;

(b) Sveska II o komunikacijskim postupcima, uključujući postupke za usluge u vazdušnoj plovidbi (PANS status), šesto izdanje iz oktobra 2001. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 85;

(c) Sveska III o komunikacionim sistemima, drugo izdanje iz jula 2007. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 85;

(d) Sveska IV o nadzornom radaru i sistemima za sprečavanje sudara, četvrto izdanje iz jula 2007. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 85;

(e) Sveska V o korišćenju spektra radio-frekvencija namenjenih vazduhoplovstvu, drugo izdanje iz jula 2001. godine, uključujući sve izmene i dopune do broja 85.

PRILOG 4.

Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 1034/2011 od 17. oktobra 2011. o bezbednosnom nadzoru u upravljanju vazdušnim saobraćajem i uslugama u vazdušnoj plovidbi, kojom se menja i dopunjava Uredba (EU) br. 691/2010

Član 1

Predmet i obim

1. Ovom uredbom uspostavljaju se zahtevi koji se primenjuju na vršenje funkcije bezbednosnog nadzora od strane nadležnih vlasti u vezi pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi, upravljanja protokom saobraćaja (ATFM), upravljanja vazdušnim prostorom (ASM) za potrebe opšteg vazdušnog saobraćaja i drugih mrežnih funkcija.

2. Ova uredba primenjuje se na postupanje nadležnih vlasti i kvalifikovanih tela koja deluju u njihovo ime po pitanju bezbednosnog nadzora nad uslugama u vazdušnoj plovidbi, ATFM i ASM i drugim mrežnim funkcijama.

Član 2

Definicije

Za potrebe ove uredbe, primenjuju se definicije iz člana 2. Uredbe (EZ) br. 549/2004 i člana 3. Uredbe (EZ) br. 216/2008 . Međutim, definicija pojma "sertifikat" iz člana 2. tačka 15. Uredbe (EZ) br. 549/2004 (član 2. tačka (28) Priloga 1. pravilnika kojim se uređuju uslovi i način izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi) se ne primenjuje.

Sledeće definicije se takođe primenjuju:

(1) korektivna mera (corrective action) je mera kojom se otklanja uzrok utvrđene neusklađenosti;

(2) funkcionalni sistem (functional system) je kombinacija sistema, postupaka i ljudskih resursa organizovanih tako da ispunjavaju neku funkciju u kontekstu ATM;

(3) rukovodilac mrežom (Network Manager) je nepristrasno kompetentno telo kome je na osnovu člana 6. st. 2. ili 6. Uredbe (EZ) br. 551/2004 povereno obavljanje dužnosti navedenih u tom članu i ovom pravilniku;

(4) mrežne funkcije (network functions) su specifične funkcije navedene u članu 6. Uredbe (EZ) br. 551/2004;

(5) organizacija (organization) je ili pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi ili subjekt koji omogućava ATFM ili ASM, odnosno druge mrežne funkcije;

(6) proces (process) je skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih aktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne;

(7) bezbednosni argument (safety argument) je prikazivanje i dokazivanje da predložena promena u funkcionalnom sistemu može da se izvede unutar ciljeva ili standarda utvrđenih postojećim regulatornim okvirom u skladu sa bezbednosnim regulatornim zahtevima;

(8) bezbednosna naredba (safety directive) je dokument koji izdaje ili usvaja nadležna vlast i kojim se nalaže sprovođenje mera za ponovno uspostavljanje bezbednosti funkcionalnog sistema ako se pokaže da bi u suprotnom bila ugrožena bezbednost u vazduhoplovstvu;

(9) bezbednosni cilj (safety objective) je kvalitativan ili kvantitativan iskaz koji određuje maksimalnu učestalost ili verovatnoću pojavljivanja neke opasnosti;

(10) bezbednosna regulatorna provera (safety regulatory audit) je sistematična i nezavisna provera koju sprovodi nadležna vlast ili koja se sprovodi u njeno ime, da bi se utvrdilo da li su celokupni aranžmani povezani s bezbednošću ili njihovi delovi koji su u vezi sa procesima i njihovim rezultatima, proizvodi ili usluge usklađeni sa zahtevanim aranžmanima povezanim s bezbednošću, da li se oni delotvorno primenjuju i da li su pogodni za postizanje očekivanih rezultata;

(11) bezbednosni regulatorni zahtevi (safety regulatory requirements) su zahtevi koje određuju propisi Unije ili nacionalni propisi za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi ili funkcije ATFM i ASM ili drugih mrežnih funkcija i koji se odnose na tehničku i operativnu kompetentnost i primerenost za pružanje navedenih usluga i ispunjavanje navedenih funkcija, na njihovo upravljanje bezbednošću, kao i na sisteme, njihove sastavne elemente i pripadajuće postupke;

(12) bezbednosni zahtev (safety requirement) je sredstvo za umanjenje rizika, određeno strategijom umanjenja rizika, kojim se ostvaruje neki određeni bezbednosni cilj, uključujući organizacione, operativne, proceduralne i funkcionalne performanse, zahteve interoperabilnosti ili karakteristike okruženja;

(13) verifikacija (verification) je potvrđivanje, putem predočavanja objektivnih dokaza, da su detaljno navedeni zahtevi ispunjeni;

(14) sveevropski ATM/ANS (pan-European ATM/ANS) je aktivnost koja je planirana i osnovana za korisnike iz većine, odnosno iz svih država članica, a koja se može takođe proširiti izvan vazdušnog prostora teritorije na koju se Ugovor primenjuje.

Član 3

Nadležne nadzorne vlasti

Za potrebe ove uredbe i ne prejudicirajući međusobno priznavanje sertifikata pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi u skladu sa članom 7. stav 8. Uredbe (EZ) br. 550/2004 i članom 11. Uredbe (EZ) br. 216/2008, nadležne nadzorne vlasti su:

(a) za organizacije koje imaju svoje glavno mesto poslovanja i eventualno registrovanu kancelariju u državi članici, a pružaju usluge u vazdušnoj plovidbi na teritoriji te države članice, nacionalno nadzorno telo koje je imenovala ili osnovala ta država članica;

(b) nadležne vlasti koje su imenovane ili osnovane na osnovu sporazuma zaključenih između država članica, u skladu sa članom 2. Uredbe (EZ) br. 550/2004, kada su u pitanju organizacije koje na osnovu tih sporazuma imaju na drugačiji način raspodeljene obaveze i odgovornosti za bezbednosni nadzor od obaveza i odgovornosti propisanih tačkom (a). Ovi sporazumi moraju da budu u skladu sa zahtevima člana 2. tač. (3) - (6) Uredbe (EZ) br. 550/2004;

(c) Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (u daljem tekstu: Agencija) za organizacije koje pružaju ATM usluge, odnosno usluge u vazdušnoj plovidbi u vazdušnom prostoru teritorije na koju se Ugovor primenjuje, a koje imaju svoje glavno mesto poslovanja i, eventualno, registrovanu kancelariju van teritorije koja podleže odredbama Ugovora;

(d) Agencija, za organizacije koje pružaju sveevropski ATM/ANS, kao i sve druge mrežne funkcije u vazdušnom prostoru teritorije na koju se Ugovor primenjuje.

Član 4

Funkcija bezbednosnog nadzora

1. Nadležne vlasti sprovode bezbednosni nadzor kao deo njihovog opšteg nadzora nad zahtevima koji se primenjuju na usluge u vazdušnoj plovidbi, kao i na ATFM, ASM i na druge mrežne funkcije, da bi pratile bezbednost obavljanja ovih delatnosti i verifikovale da li su ispunjeni primenjivi bezbednosni regulatorni zahtevi i njihovi izvršni aranžmani.

2. Pri zaključenju sporazuma o nadzoru organizacije koje deluju u funkcionalnim blokovima vazdušnog prostora koji obuhvataju vazdušne prostore pod odgovornošću više od jedne države članice, odnosno kada je u pitanju prekogranično pružanje usluga, predmetne države članice utvrđuju i dodeljuju odgovornost za bezbednosni nadzor na način koji obezbeđuje da:

(a) postoje posebna mesta odgovornosti za primenu svake odredbe ove uredbe;

(b) države članice imaju pregled mehanizama bezbednosnog nadzora i njihovih rezultata;

(c) između nadzornih vlasti i vlasti koje vrše sertifikaciju postoji razmena važnih informacija.

Države članice moraju redovno da preispituju sporazum i njegovu primenu, posebno u svetlu uspešnosti ostvarivanja bezbednosti.

3. Pri zaključenju sporazuma o nadzoru organizacija koje deluju u funkcionalnim blokovima vazdušnog prostora, odnosno u prekograničnim aktivnostima, pri čemu je Agencija nadležna vlast najmanje jednoj od organizacija u skladu sa članom 3(b), ove uredbe, države članice koje su u pitanju moraju da koordiniraju sa Agencijom kako bi se zagarantovalo ispunjavanje obaveza iz stava 2. tač. (a), (b) i (c) ovog člana.

Član 5

Praćenje bitnih karakteristika bezbednosti

1. Nadležne vlasti moraju redovno da prate i procenjuju postignuti nivo bezbednosti, da bi utvrdile da li je on usklađen sa bezbednosnim regulatornim zahtevima koji se primenjuju u blokovima vazdušnoga prostora pod njihovom odgovornošću.

2. Nadležne vlasti koriste rezultate praćenja bezbednosti da bi, pre svega, odredile oblasti kojima se daje prvenstvo u verifikaciji usklađenosti sa bezbednosnim regulatornim zahtevima.

Član 6

Verifikacija usklađenosti sa bezbednosnim regulatornim zahtevima

1. Nadležne vlasti moraju da uspostave postupak za verifikaciju:

(a) usklađenosti s primenjivim bezbednosnim regulatornim zahtevima pre izdavanja ili produženja važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, uključujući uslove povezane s bezbednošću koji se prilažu sertifikatu;

(b) usklađenosti sa svakom obavezom povezanom s bezbednošću koja je sadržana u aktu o imenovanju izdatom prema članu 8. Uredbe (EZ) br. 550/2004;

(c) stalne usklađenosti (ongoing compliance) organizacije s primenjivim bezbednosnim regulatornim zahtevima;

(d) primene bezbednosnih ciljeva, bezbednosnih zahteva i ostalih uslova povezanih s bezbednošću koji su utvrđeni u:

(i) izjavama o verifikaciji sistema, uključujući svaku relevantnu izjavu o usklađenosti i primerenosti za korišćenje sastavnih elemenata sistema, izdatim u skladu s Uredbom (EZ) br. 552/2004,

(ii) postupcima procene i ublažavanja rizika koji se zahtevaju bezbednosnim regulatornim zahtevima primenjivim na usluge u vazdušnoj plovidbi, ATFM, ASM i rukovodioca mrežom;

(e) primene bezbednosnih naredbi.

2. Postupak iz stava 1. ovog člana mora da:

(a) se zasniva na dokumentovanim postupcima;

(b) podržava dokumentacija čija je posebna namena da osoblju za bezbednosni nadzor pruži smernice (guidance) za ispunjavanje njegovih funkcija;

(c) obezbeđuje predmetnoj organizaciji prikaz rezultata aktivnosti bezbednosnog nadzora;

(d) se zasniva se na bezbednosnim regulatornim proverama i pregledima koji se sprovode prema čl. 7, 9 i 10. ove uredbe;

(e) pruža nadležnoj vlasti dokaze potrebne za podršku daljim merama, uključujući mere iz člana 9. Uredbe (EZ) br. 549/2004, člana 7. stav 7. Uredbe (EZ) br. 550/2004 i čl. 10, 25. i 68. Uredbe (EZ) br. 216/2008, u slučaju kad bezbednosni regulatorni zahtevi nisu ispunjeni.

Član 7

Bezbednosne regulatorne provere

1. Nadležne vlasti i kvalifikovana tela kojima one to povere, sprovode bezbednosne regulatorne provere.

2. Bezbednosne regulatorne provere iz stava 1. ovog člana:

(a) pružaju nadležnim vlastima dokaze o usklađenosti sa primenjivim bezbednosnim regulatornim zahtevima i izvršnim aranžmanima, putem procenjivanja potrebe za poboljšanjem ili korektivnim merama;

(b) nezavisne su od internih provera koje sprovodi predmetna organizacija kao deo svog sistema upravljanja bezbednošću ili kvalitetom;

(c) sprovode proverivači (oditori) koji su kvalifikovani saglasno zahtevima iz člana 12. ove uredbe;

(d) odnose se na potpunu primenu izvršnih aranžmana ili njihovih delova, kao i na procese, proizvode ili usluge;

(e) utvrđuju da li su:

(i) izvršni aranžmani usklađeni sa bezbednosnim regulatornim zahtevima,

(ii) preduzete mere usklađene sa izvršnim aranžmanima,

(iii) rezultati ovih mera usklađeni sa očekivanim rezultatima izvršnih aranžmana;

(f) imaju za posledicu otklanjanje bilo koje utvrđene neusklađenosti u skladu sa članom 8. ove uredbe;

3. U okviru programa inspekcije predviđenog u članu 8. Uredbe (EU) br. 1035/2011, nadležne vlasti uspostavljaju i najmanje jednom godišnje ažuriraju program bezbednosnih regulatornih provera kako bi:

(a) obuhvatile sve oblasti sa potencijalnim značajem po bezbednost, usredsređujući se na one u kojima su utvrđeni problemi;

(b) obuhvatile sve organizacije i usluge koje su pod nadzorom nadležnih vlasti;

(c) obezbedile da provere budu srazmerne nivou rizika koji proizlazi iz delatnosti organizacije;

(d) obezbedile dovoljan broj provera tokom perioda od dve godine, da bi se proverila usklađenosti svih ovih organizacija sa primenjivim bezbednosnim regulatornim zahtevima u svim relevantnim oblastima funkcionalnog sistema;

(e) obezbedile dalje praćenje preduzetih korektivnih mera.

4. Nadležne vlasti mogu da promene obim prethodno planiranih provera i, po potrebi, da uključe dodatne provere.

5. Nadležne vlasti moraju da odluče koji aranžmani, elementi, usluge, proizvodi, fizičke lokacije i delatnosti podležu proveri u određenom vremenskom roku.

6. Nalazi provere i utvrđene neusaglašenosti moraju da se dokumentuju. Svaka neusaglašenost mora da se potkrepi dokazima i da se opredeli na osnovu primenjivih bezbednosnih regulatornih zahteva i njihovih izvršnih aranžmana na kojima se provera zasnivala.

7. Sačinjava se izveštaj o proveri u kome se detaljno opisuju neusklađenosti.

Član 8

Korektivne mere

1. Nadležne vlasti dostavljaju nalaze provere organizaciji koja je bila predmet provere i istovremeno zahtevaju korektivne mere radi otklanjanja utvrđenih neusklađenosti, ne dirajući u bilo koju dodatnu meru koju zahtevaju primenjivi bezbednosni regulatorni zahtevi.

2. Organizacija koja je bila predmet provere određuje korektivne mere potrebne radi otklanjanja neusklađenosti i određuje rok za njihovo sprovođenje.

3. Nadležne vlasti procenjuju korektivne mere koje je odredila organizacija koja je bila predmet provere i njihovu primenu i prihvataju ih ako procene da su dovoljne za otklanjanje utvrđenih neusklađenosti.

4. Organizacija koja je bila predmet provere počinje da sprovodi korektivne mere koje su prihvatile nadležne vlasti. Ove korektivne mere se sprovode i postupak njihovog praćenja se odvija u roku koji su prihvatile nadležne vlasti.

Član 9

Bezbednosni nadzor nad promenama u funkcionalnim sistemima

1. Pri odlučivanju o uvođenju promena povezanih s bezbednošću njenog funkcionalnog sistema, organizacija isključivo koristi postupke koje je prihvatila njena nadležna vlast. U slučaju pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju i pružaoca usluga komunikacije, navigacije i nadzora, nadležna vlast prihvata postupke navedene u Uredbi (EU) br. 1035/2011.

2. Organizacije obaveštavaju svoju nadležnu vlast o svim planiranim promenama povezanim s bezbednošću. U tu svrhu, nadležne vlasti uspostavljaju odgovarajuće upravne postupke saglasno nacionalnim propisima.

3. Organizacije mogu da prijavljenu promenu primene saglasno postupcima iz stava 1. ovoga člana, izuzev u slučaju kada se primenjuje član 10. ove uredbe.

Član 10

Postupak pregleda predloženih promena

1. Nadležne vlasti pregledaju bezbednosne argumente povezane s novim funkcionalnim sistemom ili promenom u postojećem funkcionalnom sistemu koje je organizacija predložila kada:

(a) procena ozbiljnosti, sprovedena saglasno tački 3.2.4. Aneksa II Uredbe (EU) br. 1035/2011 utvrdi klasu 1 ili klasu 2 ozbiljnosti za verovatne posledice otkrivenih opasnosti, ili

(b) primena promene nalaže uvođenje novih vazduhoplovnih standarda.

Kada nadležne vlasti odrede potrebu za pregledom u okolnostima koje nisu navedene u tač. (a) i (b) ovog stava, one obaveštavaju organizaciju da će sprovesti bezbednosni pregled prijavljenih promena.

2. Pregledi moraju da budu primereni nivou rizika koji stvara novi funkcionalni sistem ili promena postojećeg funkcionalnog sistema. Pregled mora da:

(a) se zasniva na dokumentovanim postupcima;

(b) podržava dokumentacija čija je posebna namena da osoblju za bezbednosni nadzor pruži smernice za ispunjavanje njegovih funkcija;

(c) razmatra bezbednosne ciljeve, bezbednosne zahteve i ostale uslove povezane sa bezbednošću, koji su u vezi sa razmatranom promenom, a utvrđeni su u:

(i) izjavama o verifikaciji sistema iz člana 6. Uredbe (EZ) br. 552/2004;

(ii) izjavama o usklađenosti, odnosno izjavama o pogodnosti za upotrebu sastavnih elemenata sistema iz člana 5. Uredbe (EZ) br. 552/2004, ili

(iii) dokumentaciji o proceni i umanjenju rizika sačinjenoj prema primenjivim bezbednosnim regulatornim zahtevima;

(d) utvrđuje, po potrebi, dodatne uslove povezane s bezbednošću koji su u vezi s sprovođenjem promena;

(e) procenjuje prihvatljivost primljenih bezbednosnih argumenata, pri čemu uzima u obzir:

(i) otkrivanje opasnosti,

(ii) doslednost utvrđivanja klasa ozbiljnosti,

(iii) važenje bezbednosnih ciljeva,

(iv) važenje, delotvornost i izvodljivost bezbednosnih zahteva i drugih utvrđenih uslova povezanih s bezbednošću,

(v) dokaz da se bezbednosni ciljevi, bezbednosni zahtevi i drugi uslovi povezani s bezbednošću neprekidno ispunjavaju,

(vi) dokaz da je proces oblikovanja bezbednosnih argumenata usklađen sa primenjivim bezbednosnim regulatornim zahtevima;

(f) verifikuje procese koje organizacija koristi u oblikovanju bezbednosnih argumenata u vezi sa razmatranjem novog funkcionalnog sistema ili promene u postojećem funkcionalnom sistemu;

(g) utvrđuje potrebu za verifikacijom stalne usklađenosti;

(h) obuhvata svu neophodnu koordinaciju sa vlastima koje su nadležne za bezbednosni nadzor plovidbenosti i letačkih delatnosti;

(i) omogućava upućivanje obaveštenja o prihvatanju sa navedenim uslovima, po potrebi, odnosno obaveštenja o neprihvatanju planirane promene, propraćeno odgovarajućim obrazloženjem.

3. Puštanje u rad promena koje su razmatrane na predmetnom pregledu mora da podleže prihvatanju od nadležne vlasti.

Član 11

Kvalifikovana tela

1. Kada nadležna vlast odluči da poveri kvalifikovanom telu sprovođenje bezbednosne regulatorne provere ili pregleda u skladu sa ovom uredbom, ona obezbeđuje da merila koja primenjuje prilikom izbora kvalifikovanog tela prema članu 3. Uredbe (EZ) br. 550/2004 i članu 13. Uredbe (EZ) br. 216/2008 obuhvate sledeće:

(a) da kvalifikovano telo ima prethodno iskustvo u procenjivanju bezbednosti vazduhoplovnih subjekata;

(b) da kvalifikovano telo istovremeno ne učestvuje u internim delatnostima unutar sistema upravljanja bezbednošću, odnosno kvaliteta predmetne organizacije;

(c) da celokupno osoblje koje učestvuje u sprovođenju bezbednosne regulatorne provere ili pregleda je primereno obučeno i kvalifikovano i da ispunjava kvalifikaciona merila iz člana 12. stav 3. ove uredbe.

2. Kvalifikovano telo mora da prihvati mogućnost da bude provereno od strane nadležne vlasti ili bilo kog drugog tela u njeno ime.

3. Nadležne vlasti moraju da vode evidenciju kvalifikovanih tela koja su ovlašćena da u njihovo ime sprovode bezbednosne regulatorne provere i preglede. U evidencijama se dokumentuje usklađenost sa zahtevima iz stava 1. ovog člana.

Član 12

Kapaciteti bezbednosnog nadzora

1. Države članice i Komisija garantuju da nadležne vlasti imaju potrebne kapacitete da obezbede bezbednosni nadzor nad svim organizacijama koje rade pod njihovim nadzorom, uključujući i dovoljne resurse za preduzimanje mera određenih ovom uredbom.

2. Nadležne vlasti na svake dve godine, na osnovu analize procesa koji se nalažu ovom uredbom i njihove primene, izrađuju i ažuriraju procenu ljudskih resursa potrebnih za ispunjavanje njihovih funkcija bezbednosnog nadzora.

3. Nadležne vlasti moraju da obezbede da sva lica koje učestvuje u poslovima bezbednosnog nadzora budu kompetentna za ispunjavanje zahtevanih funkcija. U tom pogledu one:

(a) određuju i dokumentuju obrazovanje, obuku, tehničko i operativno znanje, iskustvo i kvalifikacije potrebne za izvršavanje poslova svakog radnog mesta povezanog s delatnostima bezbednosnog nadzora unutar njihove strukture;

(b) obezbeđuju posebnu obuku licima koja unutar njihove strukture učestvuju u delatnostima bezbednosnog nadzora;

(c) obezbeđuju da osoblje, koje je imenovano da sprovodi bezbednosne regulatorne provere, uključujući provere proverivača iz kvalifikovanih tela, ispunjava posebna kvalifikaciona merila, koja određuje nadležna vlast. Merila obuhvataju:

(i) poznavanje i razumevanje zahteva povezanih s uslugama u vazdušnoj plovidbi, ATFM, ASM i drugim mrežnim funkcijama, povodom kojih mogu da se sprovedu bezbednosne regulatorne provere,

(ii) korišćenje tehnika procene,

(iii) veštine koje su potrebne za sprovođenje provere,

(iv) dokaze o kompetenciji proverivača na osnovu procene ili uz pomoć drugih prihvatljivih načina.

Član 13

Bezbednosne naredbe

1. Nadležne vlasti izdaju bezbednosnu naredbu kad u funkcionalnom sistemu otkriju okolnosti koje ugrožavaju bezbednost i koje zahtevaju neodložne mere.

2. Bezbednosna naredba prosleđuje se predmetnim organizacijama i najmanje sadrži sledeće podatke:

(a) određivanje okolnosti koje ugrožavaju bezbednost;

(b) određivanje pogođenog funkcionalnog sistema;

(c) mere koje se zahtevaju i njihovu zasnovanost;

(d) rok za usklađivanje zahtevanih mera sa bezbednosnom naredbom;

(e) datum njenog stupanja na snagu.

3. Nadležne vlasti prosleđuju kopiju bezbednosne naredbe Agenciji i svim drugim nadležnim vlastima koje su u pitanju, posebno onima koje učestvuju u bezbednosnom nadzoru funkcionalnog sistema i Komisiji.

4. Nadležne vlasti verifikuju usklađenost sa važećim bezbednosnim naredbama.

Član 14

Evidencije o bezbednosnom nadzoru

Nadležne vlasti vode odgovarajuću evidenciju o svojim postupcima bezbednosnog nadzora i omogućavaju pristup do nje, uključujući izveštaje o svim bezbednosnim regulatornim proverama i druge evidencije povezane sa bezbednošću u vezi sa sertifikatima, imenovanjima, bezbednosnim nadzorom promena, bezbednosnim naredbama i angažovanjem kvalifikovanih tela.

Član 15

Izveštavanje o bezbednosnom nadzoru

1. Nadležne vlasti izrađuju godišnji izveštaj o bezbednosnom nadzoru u vezi sa merama koje su preduzete prema ovoj uredbi. Izveštaj takođe mora da sadrži podatke o:

(a) organizacionoj strukturi i o postupcima nadležne vlasti;

(b) vazdušnom prostoru pod odgovornošću države članice koja je osnovala ili imenovala nadležnu vlast i o organizacijama koje su pod nadzorom nadležne vlasti;

(c) kvalifikovanim telima koja su ovlašćena da sprovode bezbednosne regulatorne provere;

(d) postojećem nivou resursa nadležne vlasti;

(e) svakom bezbednosnom pitanju koje je otkriveno u postupcima bezbednosnog nadzora koje je sprovela nadležna vlast.

2. Prilikom pripreme svojih godišnjih izveštaja za Komisiju koje zahteva član 12. Uredbe (EZ) br. 549/2004, države članice koriste godišnje izveštaje svoje nadležne vlasti.

Godišnji izveštaj o bezbednosnom nadzoru dostupan je predmetnim državama članicama u slučaju funkcionalnih blokova vazdušnog prostora i programa ili delatnosti koji se izvode prema dogovorenim međunarodnim aranžmanima za praćenje ili proveru sprovođenja bezbednosnog nadzora nad uslugama u vazdušnoj plovidbi, ATFM, ASM i drugim mrežnim funkcijama.

Član 16

Razmena podataka između nadležnih vlasti

Nadležne vlasti dogovaraju blisku međusobnu saradnju saglasno čl. 10. i 15. Uredbe (EZ) br. 216/2008 i članu 2, stav 4. Uredbe (EZ) br. 550/2004 i razmenjuju sve odgovarajuće podatke potrebne za bezbednosni nadzor nad svim organizacijama koje pružaju prekogranične usluge ili funkcije.

Član 17

Prelazne odredbe

1. Aktivnosti započete pre stupanja na snagu ove uredbe na osnovu Uredbe (EZ) br. 1315/2007 vodiće se u skladu sa ovom uredbom.

2. Vlast države članice koja je imala nadležnost za bezbednosni nadzor nad organizacijama za koje je Agencija nadležni organ u skladu sa članom 3. ove uredbe, 12 meseci nakon datuma stupanja na snagu ove uredbe prenosi na Agenciju funkciju bezbednosnog nadzora nad ovim organizacijama, osim u slučaju bezbednosnog nadzora nad rukovodiocem mrežom, kada se prenos, ako ga bude, vrši na Komisiju, uz pomoć Agencije, na dan stupanja na snagu ove uredbe.

Član 18

Stavljanje van snage

Uredba (EZ) br. 1315/2007 se stavlja van snage.

Član 19

Dopuna Uredbe (EU) br. 691/2010

U Aneksu IV Uredbe (EU) br. 691/2010, tačka 1.1 (e) se zamenjuje sledećom tačkom:

"(e) bezbednosni izveštaji NSA iz čl. 7, 8. i 14. Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 1034/2011, kao i izveštaji NSA o rešavanju ustanovljenih bezbednosnih nedostataka koji su uočeni, a koji podležu korektivnim akcionim planovima;"

Član 20

Stupanje na snagu

Ova uredba stupa na snagu 20. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Evropske unije".

Ova uredba je obavezujuća u celosti i neposredno se primenjuje u svim državama članicama.

PRILOG 5.

Obrazac zahteva za izdavanje sertifikata

 

 


ZAHTEV ZA IZDAVANJE SERTIFIKATA ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI /
APPLICATION FOR THE CERTIFICATION OF AN AIR NAVIGATION SERVICE PROVIDER

Direktorat civilnog vazduhoplovstva
Republike Srbije
Bul. Zorana Đinđića 144
11070 Novi Beograd, Srbija

Zahtev za izdavanje sertifikata /
Application for Certification

c

Zahtev za izmenu /
Application for change

c

1. Poslovno ime podnosioca zahteva / Registered Name of the Applicant

2. Skraćeno poslovno ime / Trading Name (if different)

3. Adresa / Address

4. Podaci o kontakt osobi / Contact Details

Ime / Name

Tel / Tel

Faks / Fax

 

 

 

 

 

 

 

5. Vrsta usluge za koju se zahteva izdavanje sertifikata / Scope of Services for which Certification is Requested in Accordance with the Provisions of Regulation (EC) 550/2004

 

c   ATS

c   CNS

c   AIS

c   MET

6. Ime i prezime i potpis zastupnika / Name and Signature of the Chief Executive Officer (or equivalent position within the organisation)

 

7. Mesto i datum / Place and Date

 

 

 

 

 

8.

Obrazloženje podnosioca zahteva / Organisation Exposition

c

Zahtev za izdavanje sertifikata / Application for Certification

Tri kopije obrazloženja podnosioca zahteva dostavljaju se uz ovaj zahtev/

Three copies of the organisation exposition are forwarded together with this application form.

c

Zahtev za izmenu / Application for Changes

Tri kopije promenjenih stranica obrazloženja imaoca sertifikata dostavljaju se uz ovaj zahtev /

Three copies of the pages modified in the previous organisation exposition are forwarded together with this application form.

9.

Upitnici / Questionnaires

c

Uz ovaj zahtev dostavljaju se popunjeni upitnici koji su predviđeni procedurom Direktorata za izdavanje sertifikata / Questionnaires defined in the Directorate certification procedures are forwarded together with this application form.

10.

Detaljan opis obim usluga za koje se zahteva izdavanje sertifikata ili izmena sertifikata / Detailed Description of the Scope of Services for which Certification/Change is Requested

a)

Koristiti onoliko strana koliko je potrebno da se popuni tabela u prilogu. Naznačiti vrstu usluga, komponente i pod-komponente usluga, u skladu sa Prilogom 7 za opis usluga za koje se traži/izdaje sertifikat. / Use as many attached pages as necessary to complete the table. Use the types of services, their parts and sub-parts as they appear in the table provided by the Directorate to describe the scope of services for which certification can be requested/granted.

b)

Popuniti samo rubrike koje su relevantne za zahtev / Complete only the boxes relevant to the application.

v)

Pod rubrikom "Dodatni uslovi koje predlaže podnosilac zahteva" uključiti sve uslove u odnosu na usluge za koje se traži izdavanje sertifikata. Dodatni uslovi koji su predloženi treba da budu jasno definisani i da ulaze u kategoriju uslova koji mogu da se navedu u sertifikatu / The 'conditions proposed by the applicant' should include all those conditions identified by the organisation in relation to the services for which certification is requested. The conditions proposed should be clearly formulated and fall under the categories of possible conditions to be attached to certificates in accordance with Annex II of Regulation (EC) 550/2004.

g)

Po potrebi, dodatni uslovi mogu da se detaljnije opišu u posebnom dokumentu koji onda predstavlja sastavni deo priložene dokumentacije / Wherever necessary, the conditions can be described by means of references to documents attached to this application form or other relevant documentation.

 

Usluge /
services

Vrsta usluge koja se pruža /
Type of service to be provided

Komponenta usluge koja se pruža /
Part of the service to be provided

Pod-komponenta usluge koja se pruža /
Sub-part of the service to be provided

Dodatni uslovi koje predlaže podnosilac zahteva / Conditions Proposed by the Applicant

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PRILOG 6.

Usluge u vazdušnoj plovidbi za koje se može zahtevati izdavanje sertifikata

 

Usluge /
services

Vrste usluge koje se pružaju /
Type of service to be provided

Komponenta usluge koja se pruža /
Part of the service to be provided

Pod-komponenta usluge koja se pruža /
Sub-part of the service to be provided

Usluge u vazdušnom saobraćaju /
Air Traffic Services (ATS)

Kontrola letenja /
Air Traffic Control (ATC)

Oblasna kontrola letenja /
Area Control Service

N/A

Prilazna kontrola letenja /
Approach Control Service

N/A

Aerodromska kontrola letenja /
Aerodrome Control Service

N/A

Usluge informisanja vazduhoplova u letu /
Flight Information Service (FIS)

HF Operativna usluga informisanja vazduhoplova u letu /
HF Operational Flight Information Service (OFIS) Broadcasts

N/A

VHF Operativna usluga informisanja vazduhoplova u letu /
VHF Operational Flight Information Service (OFIS) Broadcasts

N/A

Automatsko emitovanje informacija o terminalu glasovna poruka /
Voice-Automatic Terminal Information Service (Voice-ATIS) Broadcasts

N/A

Automatsko emitovanje informacija o terminalu digitalna poruka /
Data Link Automatic Terminal Information Service (D-ATIS)

N/A

Emitovanje VOLMET poruka i/ili VOLMET usluga /
VOLMET Broadcasts and/or D-VOLMET Service

N/A

Usluge uzbunjivanja /
Alerting Services (AL)

N/A

N/A

Savetodavne usluge/
Advisory Service
(NOTE: not referred to in ICAO Annex II)

N/A

N/A

 

Aerodromsko informisanje vazduhoplova u letu (AFIS)
(kombinacija FIS-a i AL na aerodromu bez ATC servisa) /
Aerodrome Flight Information Service (AFIS)
(Combination of FIS and AL in an aerodrome with no ATC services)

N/A

N/A

CNS

Komunikacije (C) /
Communications (C)

Vazduhoplovne usluge mobilne komunikacije (zemlja-vazduh) /
Aeronautical Mobile Service (air-ground communications)

Za informisanja vazduhoplova u letu /
For flight information service

Za oblasnu kontrolu letenja /
For area control service

Za prilaznu kontrolu letenja /
For approach control service

Za aerodromsku kontrolu letenja /
For aerodrome control service

Vazduhoplovne usluge fiksne komunikacije (zemlja-zemlja)
Aeronautical Fixed Service (ground-ground communications)

 

Vazduhoplovne usluge mobilne satelitske komunikacije /
Aeronautical Mobile Satellite Service (AMSS)

 

Navigacija (N)
(SES definicija:
Navigacione usluge označavaju usluge i sredstva kojima se vazduhoplovima obezbeđuju informacije o poziciji i vremenskom trenutku)

(PRIMEDBA: usluge mogu uključivati generisanje vazduhoplovnog radionavigacionog signala u prostoru i naknadnu distribuciju i obradu signala kako bi se omogućilo njegovo korišćenje u vazduhoplovu)

Navigation (N)
(SES definition:
Navigation services means those facilities and services that provide aircraft with positioning and timing information)
(NOTE: the service may include generation of aeronautical radio navigation signal-inspace, and its subsequent distribution and processing up to the delivery for its use by aircraft)

Prostiranje NDB signala u prostoru /
Provision of NDB signal-in-space

 

Prostiranje VOR signala u prostoru /
Provision of VOR signal-in-space

 

Prostiranje DME signala u prostoru /
Provision of DME signal-in-space

 

Prostiranje ILS signala u prostoru /
Provision of ILS signal in-space

CAT I

CAT II

CAT III

CAT III a

CAT III b

CAT III c

Prostiranje MLS signala u prostoru /
Provision of MLS signal-in-space

CAT I

CAT II

CAT III

CAT III a

CAT III b

CAT III c

Prostiranje GNSS signala u prostoru /
Provision of GNSS signal-in-space (4)

GNNS Osnovni sistem (GALILEO) /
GNNS Core System (GALILEO)

Satelitski sistem sa poboljšanom preciznošću (SBAS) /
Satellite Based Augmentation System (SBAS)

Zemaljski sistem sa poboljšanom preciznošću (GBAS) /
Ground Based Augmentation System (GBAS)

 

Nadzor (S)
(SES definicija:
Usluge nadzora znače one usluge i sredstva koja služe pozicioniranju vazduhoplova radi omogućavanja bezbednog razdvajanja)
(PRIMEDBA: usluge mogu uključivati generisanje putem senzora podataka o poziciji vazduhoplova i njihovoj naknadnoj obradi i distribuciji za korišćenje u radu ANS)

Surveillance (S)
(SES definition:
Surveillance services means those facilities and services used to determine the respective positions of aircraft to allow safe separation)
(NOTE: the service may include the generation of surveillance data by means of sensors and its subsequent distribution and processing up to the delivery for use in ATM operations)

Pružanje podataka primarnog nadzornog radara /
Provision of data from Primary Surveillance Radar (PSR)

 

Pružanje podataka sekundarnog nadzornog radara /
Provision of data from Secondary Surveillance Radar (SSR)

Mod A/C /
Mode A/C

Mod S /
Mode S

Pružanje podataka sistema automatskog zavisnog nadzora /
Provision of data from Automatic Dependent Surveillance (ADS)

ADS-C

ADS-B

Pružanje podataka sa radara koji kontroliše kretanja po zemlji /

Provision of data from Surface Movement Radar (SMR)

 

Usluge vazduhoplovnog informisanja (AIS) /
Aeronautical Information Services (AIS)

AIS

Pružanje AIS usluga /
Provision of AIS services

 

Vazduhoplovne meteorološke usluge (MET) /
Meteorological Services (MET)

MET

Pružanje MET usluga /
Provision of MET services

 

 

PRILOG 7.

Obrazac sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

 

DIREKTORAT CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA REPUBLIKE SRBIJE
CIVIL AVIATION DIRECTORATE OF THE REPUBLIC OF SERBIA

Na osnovu člana 66. Zakona o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 73/10) i člana 161. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10), izdaje se:
In accordance with Article 66 of the Air Transport Law ("Official Gazette of RS" No 73/10) and article 161 of the Law on General Administrative Procedure ("Official Gazette of FRY", No 33/97, 31/01 and "Official Gazette of RS" No 30/10), we hereby issue:

 

SERTIFIKAT
CERTIFICATE
Broj sertifikata:
Number of Certificate:

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije ovim potvrđuje da:
The Civil Aviation Directorate of the Republic of Serbia hereby certifies that

Naziv podnosioca zahteva
Applicant Organisation Name

Ispunjava uslove da pruža usluge u vazdušnoj plovidbi koje su navedene u tabeli koja je sastavni deo ovog sertifikata.
is qualified to provide air navigation services listed in the attached schedule which constitues the integral part of this certificate.

Opšti uslovi:
General Conditions

1. Ovaj sertifikat zahteva usaglašenost s postupcima i procedurama koji su navedeni u obrazloženju imaoca sertifikata.
This certificate requires compliance with the procedures and other arrangements specifled in the organisation exposition.

2. Ovaj sertifikat važi dok imalac sertifikata pruža usluge u skladu s važećim Zajedničkim zahtevima i Dodatnim uslovima za pružanje usluga koji su navedeni u tabeli sertifikata.
This certificate is valid whilst the organisation remains compliant with the applicable Common Requirements, derogations referred in the Annex to this Certificate and the specific conditions identified for the services included in the Certificate schedule.

3. Shodno potrebi da imalac sertifikata bude kontinuirano usaglašen sa zahtevima iz ovog sertifikata, što može biti predmet periodične provere od strane Direktorata, ovaj sertifikat se izdaje na neodređeno vreme.
Subject to continuous compliance with the foregoing conditions, which may be verified by the NSA at any time, this Certificate shall be issued for an unlimited period.

Mesto i datum izdavanja: _______________________________________ 20_
Place and Date of Issue

Potpis
Signed: ____________________________

TABELA U PRILOGU SERTIFIKATA
CERTIFICATE SCHEDULE

Naziv imaoca sertifikata:
Organisation Name:

Veza (broj Sertifikata):
Reference (Certificate No.)

 

Usluge
Services

Vrsta usluge koja se pruža
Type of service to be provided

Komponenta usluge koja se pruža
Part of the service to be provided

Podkomponenta usluge koja se pruža
Sub-part of the service to be provided

Dodatni uslovi za pružanje usluga
Conditions Identified

ATS

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

CNS

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

AIS

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

MET

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Datum izdavanja: ____________________,_________________, 20_
Date of Issue

Potpis:
Signed __________________________

Napomena: Ako se sertifikat izdaje s dopuštenim odstupanjima (član 5. ovog pravilnika), tačka 2. u Opštim uslovima obrasca sertifikata glasi:

"2. Ovaj sertifikat važi dok imalac sertifikata pruža usluge u skladu s dopuštenim odstupanjima od Zajedničkih zahteva za pružanje usluga koji su navedeni u prilogu sertifikata i u skladu s Dodatnim uslovima za pružanje usluga koji su navedeni u tabeli sertifikata."

Takođe, tačka 3. u Opštim uslovima obrasca sertifikata u tom slučaju glasi:

"3. Shodno potrebi da imalac sertifikata bude kontinuirano usaglašen sa zahtevima iz ovog sertifikata, što može biti predmet periodične provere od strane Direktorata, ovaj sertifikat važi 24 meseca i biće produžen ako imalac ovog sertifikata podnese zahtev šest meseci pre prestanka važenja ovog sertifikata."