KOLEKTIVNI UGOVORZA ORGANE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 7/2013) |
Kolektivnim ugovorom za organe Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Ugovor), bliže se uređuje način ostvarivanja prava i dužnosti zaposlenih u organima Autonomne Pokrajine Vojvodine utvrđenih zakonom, opštim aktima i drugim propisima kojima se uređuju radni odnosi, utvrđuju se, u skladu sa zakonom, veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, opštim aktima i drugim propisima kojima se uređuju radni odnosi u organima Autonomne Pokrajine Vojvodine, bezbednost i zdravlje na radu, rešavanje sporova, postupak praćenja primene Ugovora, međusobni odnosi učesnika u zaključivanju ugovora, postupak izmena i dopuna ugovora i druga pitanja od značajna za zaposlenog i poslodavca.
Ugovor se neposredno primenjuje i obavezan je za ugovorne strane.
Organi Autonomne Pokrajine Vojvodine, u smislu Ugovora, jesu organi pokrajinske uprave, Sekretarijat Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, službe i uprave koje osniva Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine, Služba Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, ako drugim pokrajinskim propisom nije drugačije utvrđeno (u daljem tekstu: pokrajinski organi).
Poslodavac, u smislu Ugovora, jeste Autonomna Pokrajina Vojvodina (u daljem tekstu: AP Vojvodina), koju zastupa Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Poslodavac). Prava i dužnosti Poslodavca prema zaposlenom vrši rukovodilac pokrajinskog organa (u daljem tekstu: rukovodilac).
Reprezentativni sindikat u smislu Ugovora jeste Sindikalna organizacija radnika pokrajinskih organa uprave i službi Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Sindikat), upisana u registar sindikalnih organizacija Rešenjem Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, broj: 110-00-101/95 od 16. maja 1995. godine, a čiju je reprezentativnost utvrdila Vlada AP Vojvodine rešenjem broj 021-58/2010 od 23. novembra 2011. godine.
Zaposleni u smislu Ugovora jeste lice koje je u radnom odnosu u pokrajinskom organu.
Imenice koje označavaju službene pozicije i funkcije u pokrajinskim organima, koriste se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.
Radno vreme u pokrajinskim organima traje 40 časova u radnoj nedelji (puno radno vreme).
Raspored radnog vremena u pokrajinskim organima određuje Vlada AP Vojvodine.
Raspored radnog vremena u Službi Skupštine AP Vojvodine određuje lice ili telo određeno aktom Skupštine AP Vojvodine.
Merila za utvrđivanje trajanja godišnjeg odmora
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se minimum od 18 radnih dana uvećava prema sledećim merilima:
1. nivo obrazovanja:
- visoko obrazovanje - pet radnih dana;
- srednje obrazovanje - tri radna dana;
- osnovno obrazovanje - jedan radni dan;
2. uslovi rada:
- rad sa oružjem, rad na sprovođenju mera zaštite od požara, rad sa izvorom jonizujućeg zračenja i rad sa opasnim materijama - tri radna dana;
- za redovan rad subotom i nedeljom i rad u smenama - dva radna dana;
3. radni odnos:
- do pet godina rada - jedan radni dan;
- od pet do 15 godina rada - dva radna dana;
- od 15 do 25 godina rada - tri radna dana;
- od 25 do 30 godina rada - četiri radna dana;
4. briga o deci i članovima uže porodice:
- roditelju, staratelju ili hranitelju jednog maloletnog deteta - dva radna dana, a za svako naredno maloletno dete - po jedan radni dan,
- samohranom roditelju deteta do 14 godina - tri radna dana, a za svako naredno dete do 14 godina - po dva radna dana,
- zaposlenom koji se stara o članu uže porodice s posebnim potrebama - pet radnih dana.
Zaposlenom se ne može kumulativno uvećati trajanje godišnjeg odmora po osnovu alineja 1. i 2. ove tačke.
5. invalidnost zaposlenog - pet radnih dana.
Godišnji odmor na osnovu uvećanja po svim merilima iz stava 1. ovog člana ne može da se utvrditi u trajanju dužem od 25 radnih dana.
Zaposleni s navršenih 30 godina rada u radnom odnosu ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Rukovodilac donosi raspored korišćenja godišnjih odmora u zavisnosti od potreba posla i uz prethodnu saglasnost zaposlenog, najkasnije do kraja aprila za tekuću godinu.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora sadrži broj utvrđenih dana godišnjeg odmora zaposlenog i planirano vreme korišćenja prvog dela, odnosno celog godišnjeg odmora, u skladu s rasporedom korišćenja godišnjeg odmora.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora uručuje se zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Naknada za neiskorišćen godišnji odmor
Ako krivicom rukovodioca zaposleni do kraja tekuće godine ne iskoristi prvi deo godišnjeg, ima pravo na naknadu štete za ceo neiskorišćeni godišnji odmor u visini plate koju je zaposleni ostvario za decembar godine u kojoj mu je taj godišnji odmor utvrđen.
Ako krivicom rukovodioca zaposleni ne iskoristi drugi, odnosno preostali deo godišnjeg odmora do 30. juna naredne godine, ima pravo na naknadu štete u visini plate koju je zaposleni ostvario za jun u godini u kojoj mu je taj godišnji odmor uskraćen.
Visina naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor zaposlenog utvrđuje se srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Zaposleni podnosi pisani zahtev za naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor rukovodiocu, koji je dužan da u roku od 15 dana postupi po tom zahtevu.
Rukovodilac je kriv za to što zaposleni nije iskoristio godišnji odmor kada:
- zbog potrebe rada pokrajinskog organa rukovodilac ne omogući zaposlenom da koristi godišnji odmor u kalendarskoj godini, kao i drugi deo godišnjeg odmora do 30. juna naredne godine;
- rukovodilac nije doneo rešenje o korišćenju godišnjeg odmora;
- zbog potrebe rada pokrajinskog organa rukovodilac pozove na rad zaposlenog koji koristi godišnji odmor, a pisanim aktom mu ne odredi vreme korišćenja preostalog godišnjeg odmora.
Rukovodilac nije kriv za to što zaposleni nije iskoristio godišnji odmor:
- ako zbog odsustva zaposlenog, za rukovodioca može nastati materijalna šteta;
- ako je obavljanje posla zaposlenog uslovljeno rokom.
Rukovodilac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenog ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Zaposleni kome se na lični zahtev promeni utvrđeno vreme korišćenja godišnjeg odmora, osim ako je u pitanju prekid godišnjeg odmora zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti zaposlenog ili korišćenja plaćenog odsustva zbog dobrovoljnog davanja krvi, a kome zbog potreba posla nije moguće utvrditi korišćenje godišnjeg odmora u drugo vreme do isteka zakonskih rokova za korišćenje godišnjeg odmora, nema pravo na naknadu štete po osnovu nekorišćenja godišnjeg odmora zbog krivice rukovodioca.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u slučaju:
1) porođaja supruge ili usvojenja deteta - pet radnih dana;
2) porođaja drugog člana uže porodice - jedan radni dan;
3) polaganja stručnog ispita koji je obavezan uslov za rad na radnom mestu na koje je raspoređen - do sedam radnih dana;
4) stupanja u brak - pet radnih dana;
5) otklanjanja posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanih elementarnim nepogodama, havarijama, požarom ili drugim nepredvidivim razlozima više sile - do tri radna dana;
6) selidbe - tri radna dana;
7) polaska deteta ili hranjenika zaposlenog u prvi razred osnovne škole - dva radna dana;
8) ispraćaj deteta, pastorka ili hranjenika u vojsku - dva radna dana;
9) polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja ili obrazovanja - po jedan radni dan, a najviše do sedam radnih dana u toku kalendarske godine;
10) teže bolesti člana uže porodice - sedam radnih dana;
11) smrti člana uže porodice - pet radnih dana;
12) dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi - tri radna dana;
13) učešća u takmičenju u organizaciji sindikata - do sedam radnih dana;
14) rehabilitacionog ili rekreativnog odmora u organizaciji sindikata - do sedam radnih dana;
15) obavljanja volonterskih dužnosti u humanitarnim udruženjima i organizacijama - do dva radna dana, a najviše četiri radna dana u toku kalendarske godine;
16) učešća na međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije - za vreme boravka reprezentacije na tom takmičenju, kao i za vreme priprema za to takmičenje, a najduže do 45 radnih dana u toku kalendarske godine;
17) smrti srodnika - jedan radni dan;
Članovima uže porodice, u smislu Ugovora, smatraju se: bračni i vanbračni drug, dete, pastorak, hranjenik i roditelji i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Plaćeno odsustvo iz tačke 2), 6), 7), 8), 9), 13), 15) i 17) iz stava 1. ovog člana može se koristiti u toku kalendarske godine - u ukupnom trajanju do sedam radnih dana.
Zaposleni je dužan da rukovodiocu, uz pisani zahtev za korišćenje plaćenog odsustva, priloži odgovarajuće dokaze koji potvrđuju postojanje osnova za plaćeno odsustvo, a rukovodilac je dužan da u roku od osam dana donese rešenje po zahtevu.
Izuzetno, zbog hitnosti, rukovodilac odobrava plaćeno odsustvo zaposlenom odmah po saznanju za nastali događaj, a zaposleni naknadno prilaže dokaze koji potvrđuju postojanje osnova za plaćeno odsustvo.
Zaposleni za čijim radom je prestala potreba, pre prestanka radnog odnosa ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od 45 dana radi traženja novog zaposlenja.
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini u slučaju:
1) negovanja obolelog člana uže porodice - do 30 radnih dana;
2) smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do pet radnih dana.
Rukovodilac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo pod uslovom da se time ne remeti rad pokrajinskog organa:
1) radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 radnih dana;
2) radi negovanja i lečenja deteta ili pastorka obolelog od teške i hronične bolesti - do šest meseci;
3) radi posete bračnom drugu na radu ili školovanju u inostranstvu - do tri meseca;
4) obavljanja ličnih poslova - do sedam radnih dana.
Za vreme neplaćenog odsustva iz člana 11. i 12. Ugovora zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.
Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuju se rešenjem.
Zaposleni je dužan da rukovodiocu, uz pisani zahtev za korišćenje neplaćenog odsustva, priloži odgovarajuće dokaze koji potvrđuju postojanje osnova za neplaćeno odsustvo, osim u slučaju iz člana 12. tačka 4) a rukovodilac je dužan da u roku od osam dana donese rešenje po zahtevu.
III BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Rukovodilac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom, podzakonskim opštim aktima, propisanim standardima i Ugovorom.
Rukovodilac obezbeđuje da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog i da radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Zaposleni je dužan da postupa u skladu sa utvrđenim dužnostima i da na propisani način koristi utvrđena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu s ciljem zaštite svog života i zdravlja, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih i svih trećih lica koja se nađu u radnom prostoru i radnoj okolini.
Rukovodilac je dužan da donese akt o proceni rizika kojim, u skladu sa zakonom i podzakonskim opštim aktima, utvrđuje postojanje opasnosti i štetnosti za život i zdravlje zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini i odredi mere za njihovo otklanjanje.
Rukovodilac je odgovoran za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, podzakonskim opštim aktima, standardima, tehničkim propisima, Ugovorom i aktom o proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini.
Rukovodilac je u obavezi da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada ili ako dođe do teške telesne povrede ili kolektivne povrede na radu.
Rukovodilac ne može sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu da prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenog i da sprovođenjem mera pogoršava njihov materijalni i socijalni položaj stečen na radu i u vezi sa radom.
Rukovodilac je u obavezi da zaposlenog obuči i osposobi za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu na koje ga je rasporedio.
Rukovodilac je u obavezi da zaposlenog osposobi za pružanje prve pomoći.
Rukovodilac je u obavezi da obezbedi prethodne i periodične lekarske preglede za sve zaposlene, a u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i Aktom o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.
Zaposleni je dužan da postupa u skladu sa utvrđenim dužnostima i da na propisani način koristi utvrđena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu s ciljem zaštite svog života i zdravlja, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih kao i lica koja se nađu u radnoj okolini ili radnom prostoru.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili radnom mestu na koje je raspoređen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok se te određene mere ne sprovedu.
U slučaju iz stava 3. ovog člana zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da je radio.
Zaposleni je dužan da radi sa oružjem, na sprovođenju mera zaštite od požara, sa izvorom jonizujućeg zračenja i sa opasnim materijama, uz prethodno sprovedeni lekarski pregled i dobijeno mišljenje službe medicine rada, kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za navedeni rad.
Sredstva za sprovođenje utvrđenih mera za otklanjanje rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uključujući i sredstva za prevenciju radne invalidnosti zaposlenih, obezbeđuju se u budžetu AP Vojvodine u skladu sa zakonom, drugim propisima i Ugovorom.
Vlada AP Vojvodine imenuje, na period od četiri godine, jedinstven Odbor za bezbednost i zdravlje na radu za sve pokrajinske organe (u daljem tekstu: Odbor), koji ima predsednika i šest članova, od kojih četiri člana predlaže Sindikat.
Rukovodilac je dužan da Odboru omogući:
- Uvid u sva akta koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- Da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu;
- Da informiše Odbor o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Odbor može:
- Da rukovodiocu podnosi predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- Da zahteva od rukovodioca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenih;
- Da zahteva vršenje nadzora inspekcije rada ako smatra da rukovodilac nije sproveo propisane ili neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Članovi Odbora imaju pravo da prisustvuju pregledu inspekcije rada, a rukovodilac je dužan da Odboru dostavi akt inspekcije rada kojim su naložene mere i pismeno ga obavesti o načinu sprovođenja naloženih mera.
Poslodavac pod jednakim uslovima kolektivno osigurava zaposlene za slučaj: smrti, posledica nezgode, povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti prouzrokovane radom, radi obezbeđenja naknade štete i informišu sve zaposlene o uslovima osiguranja.
Nadležna služba poslodavca koja je zadužena za realizaciju osiguranja zaposlenih je u obavezi da pre zaključivanja ugovora o osiguranju pribavi mišljenje Sindikata.
IV PLATE, NAKNADE TROŠKOVA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na mesečnu platu koja se utvrđuje u skladu s važećim propisima.
Plata se utvrđuje na osnovu:
1) osnovice za obračun plata;
2) koeficijenta koji se množi osnovicom;
3) dodatka na platu;
4) obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate u skladu sa zakonom.
Osnovna plata se određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun plata.
Plata pripada zaposlenom koji radi puno radno vreme ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom.
Zaposleni koji ne radi puno radno vreme ima pravo na platu koja je srazmerna dužini njegovog radnog vremena.
Visina osnovice za obračun plata utvrđuje se u skladu sa zakonom.
Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Plata može da se isplaćuje od jednom ili u više delova i to u vidu akontacije i konačnog obračuna.
Pun iznos plate isplaćuje se po pravilu najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec.
Isplata plate u delovima vrši se tako što se isplata plate po konačnom obračunu vrši po pravilu do petog u mesecu za prethodni mesec, a akontacija plate do 20. u mesecu za tekući mesec.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknade plate, dostavi obračun.
Plata se prima i za vreme korišćenja godišnjeg odmora i za dane državnih praznika za koje je zakonom propisano da se ne radi.
Pravo na dodatak na osnovnu platu
Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu od:
1) 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu;
2) 26% za svaki sat rada noću od vrednosti radnog sata osnovne plate ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade;
3) 110% za svaki sat rada od vrednosti radnog sata osnovne plate na dan državnog i verskog praznika koji praznuje u skladu sa zakonom;
4) 26% za svaki sat prekovremenog rada od vrednosti radnog sata osnovne plate;
Pravo na dodatak i visina dodatka na osnovnu platu određuju se rešenjem.
Poslodavac može zaposlenima isplatiti nagradu za posebne rezultate rada do 30% plate zaposlenog ukoliko su sredstva planirana u budžetu.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini prosečne plate u prethodna tri meseca koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio, za vreme:
1) plaćenog odsustva utvrđenog zakonom i Ugovorom;
2) vojne vežbe i odazivanja na poziv državnih organa;
3) stručnog usavršavanja na koje ga ja uputio pokrajinski organ;
4) učešća na naučnim skupovima, simpozijumima, kongresima, seminarima na koje je upućen od strane pokrajinskog organa ili organa sindikata;
5) odlaska na sistematske i specijalističke preglede na koje je upućen od strane poslodavca;
6) za koje odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog nesprovođenja propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu s propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu;
7) dok je neraspoređen.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja s rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana u skladu sa zakonom.
Naknadu plate za vreme odsustvovanja s rada zbog privremene sprečenosti za rad preko 30 dana i za vreme porodiljskog odsustva i odsustva s rada zbog nege deteta, isplaćuje poslodavac istovremeno sa isplatom plate ostalim zaposlenima.
Zaposleni koji je udaljen s rada zbog toga što je protiv njega pokrenut disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, dok je udaljen s rada ima pravo na naknadu plate u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je pokrenut postupak.
Zaposlenom protiv koga je disciplinski postupak obustavljen ili koji je oslobođen u disciplinskom postupku, u dalja tri dana od nastupanja te činjenice, isplaćuje se u razlika između isplaćene naknade plate i punog iznosa osnovne plate.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:
1) za prevoz na rad i s rada u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju;
2) za vreme provedeno na službenom putovanju u zemlji - dnevnicu u visini od 5% prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
3) za prenoćište i doručak na službenom putovanju, prema podnetom računu, osim u hotelu prve kategorije (pet zvezdica);
4) za prevoz u obavljanju službenog putovanja u zemlji u visini cene prevoza za odobreno sredstvo prevoza s troškovima naknade za rezervaciju mesta u prevoznom sredstvu i prevoza prtljaga;
5) za korišćenje telefona, telefaksa i interneta u službene svrhe na službenom putu u visini stvarnih troškova;
6) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu - pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima;
7) za korišćenje sopstvenog automobila za obavljanje službenog posla u visini od 10% propisane cene za litar pogonskog goriva po pređenom kilometru;
8) za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana i troškove ishrane i smeštaja.
Zaposleni ima pravo na mesečnu pretplatnu kartu za odlazak na rad i povratak sa rada za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih.
Za relacije na kojima javni prevoznik ne omogućava kupovinu mesečne pretplatne karte zaposleni ima pravo na nadoknadu troškova prevoza u novcu i to u visini troškova utvrđenih na osnovu broja dana dolaska na rad i odlaska sa rada i iznosa cene pojedinačne karte na liniji i rastojanju koje zaposleni koristi, a za koje ne postoji mesečna pretplatna karta.
Zaposleni koji nema mogućnost da pri dolasku na rad i odlasku sa rada koristi javni prevoz jer na konkretnoj relaciji nema organizovanog javnog prevoza, ima pravo na naknadu troškova u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju za sličnu relaciju, a na osnovu potvrde javnog prevoznika.
Ako na istoj relaciji prevoz obavlja više prevoznika pri utvrđivanju troškova prevoza iz stava 2. i 3. ovog člana uzima se iznos cene karte onog prevoznika koji ima najnižu cenu.
Rukovodilac po pravilu vrši naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada kupovinom mesečne pretplatne karte na početku meseca za naredni mesec, za relacije gde je to omogućeno.
Izuzetno, na zahtev zaposlenog, rukovodilac može doneti odluku da isplatu vrši u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
Ako na istoj relaciji prevoz obavlja više prevoznika pri utvrđivanju nadoknade troškova prevoza iz stava 2. ovog člana uzima se iznos cene mesečne pretplatne karte onog prevoznika koji ima najnižu cenu.
Rukovodilac je dužan da, u slučaju isplate troškova prevoza u novcu, od javnih prevoznika koji sa međumesne autobuske stanice u sedištu poslodavca obavljaju prevoz putnika u međumesnom saobraćaju obezbedi važeći cenovnik za uslugu prevoza putnika (cene pojedinačnih i mesečnih pretplatnih karata).
Zaposleni je dužan da rukovodiocu dâ izjavu o mestu stanovanja i prevoza koji koristi za dolazak na rad i odlazak sa rada.
Otpremnina zbog odlaska u penziju
Zaposleni kome prestane radni odnos zbog odlaska u penziju ima pravo na otpremninu u visini 1,5 plate koje bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od tri prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Otpremnina zaposlenom koji je ostao neraspoređen
Zaposlenom za koga se utvrdi da je neraspoređen, isplaćuje se otpremnina za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu u visini 1/3 njegove prosečne mesečne plate koja mu je isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je doneto rešenje kojim je utvrđeno da je neraspoređen.
Rukovodilac je dužan da otpremninu iz stava 1. ovog člana isplati zaposlenom pre prestanka radnog odnosa.
Rukovodilac obezbeđuje deci zaposlenog starosti do 15 godina života poklon za Novu godinu odnosno novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Naknada troškova selidbe zaposlenog
Naknada troškova selidbe ostvaruje se pod uslovom da se zaposleni upućuje na rad van mesta njegovog zaposlenja odnosno sedišta pokrajinskog organa.
Zahtev za naknadu troškova selidbe podnosi se rukovodiocu u roku od osam dana od dana preseljenja.
Naknada za selidbene troškove odgovara visini stvarnih troškova prevoza stvari koje služe za potrebe domaćinstva, a isplaćuju se po podnošenju odgovarajućeg dokaza o troškovima preseljenja.
Pomoć za poboljšanje socijalno-materijalnog položaja zaposlenih
Zaposleni može da ostvari pomoć za poboljšanje socijalno-materijalnog položaja.
Visinu ove pomoći i kriterijume za dodelu iste utvrđuje Poslodavac posebnim aktom.
Solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice zaposlenog
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć u toku godine najviše do visine tri prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate u slučaju:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili bračnog odnosno vanbračnog druga, deteta, pastorka, hranjenika i drugog lica prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja, što iziskuje troškove u postupku dijagnosticiranja (na primer: skener i slično, lekarski pregledi) i prilikom lečenja (operacija, lekovi i drugo), kada se navedeni troškovi ne finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili bračnog odnosno vanbračnog druga, deteta, pastorka, hranjenika i drugog lica prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, kada se ona ne finansira iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i ukoliko zaposleni poseduje uput zdravstvene ustanove o potrebi zdravstvene rehabilitacije;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog, koju je utvrdio nadležni organ.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice najviše do visine prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Troškovi pogrebnih usluga koji se u smislu stava 2. ovog člana nadoknađuju su: kovčeg i kompletno opremanje kovčega, nadgrobni znak (drveni krst ili drvena ploča), prijem i smeštaj pokojnika u kapelu i korišćenje kapele, sahranjivanje u grob ili grobnicu, kremiranje i pohranjivanje urne, uređenje i formiranje humke, korišćenje grobnog mesta u prvoj godini, prevoz pokojnika od mesta smrti do mesta sahranjivanja u mestu njegovog prebivališta i prisustvo sveštenog lica na sahrani radi održavanja verskog obreda sahranjivanja, kao i drugi nužni troškovi sahranjivanja.
U slučaju smrti člana uže porodice koji je bio korisnik penzije troškovi pogrebnih usluga koji se nadoknađuju, umanjuju se za iznos naknade pogrebnih troškova ostvarenih od organa nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Visina pomoći u slučajevima utvrđenim u stavu 1, 2, 3. i 4. ovog člana, priznaje se na osnovu uredne dokumentacije u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu AP Vojvodine.
U slučaju smrti zaposlenog uža porodica zaposlenog ima pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga u visini tri prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Pravo na naknadu troškova u smislu stava 6. ovog člana se ostvaruje na osnovu pisanog zahteva i izvoda iz matičnih knjiga kojima se dokazuje osnovanost zahteva (izvod iz matične knjige rođenih ili venčanih za podnosioca zahteva i izvod iz matične knjige umrlih za zaposlenog).
U slučaju smrti zaposlenog svako njegovo maloletno dete, odnosno pastorak ima pravo na pomoć za slučaj smrti zaposlenog roditelja, u visini tri prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Dete odnosno pastorak zaposlenog koji izgubi život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen ima pravo na mesečno stipendiranje tokom redovnog školovanja u visini 100% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Rukovodilac odlučuje o ostvarivanju prava na pomoć na osnovu pisanog zahteva i dokumentacije kojima se dokazuje osnovanost zahteva.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava.
Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
Pravo na jubilarnu nagradu stiče se narednog dana po ispunjenju uslova iz stava 2. ovog člana.
Jubilarna nagrada dodeljuje se na osnovu službene evidencije nadležnog pokrajinskog organa.
Ako zaposlenom prestane rad u pokrajinskom organu, a ostvario je pravo na jubilarnu nagradu, nagrada će se isplatiti zaposlenom nakon prestanka rada ili njegovom nasledniku.
Zaposleni ima pravo na godišnju nagradu.
Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom, po pravilu, jednokratno, u mesecu januaru, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenom isplati u više delova.
O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici u zaključivanju Ugovora pregovaraju u postupku izrade odluke o budžetu.
Rukovodilac je dužan da prilikom promena u organizaciji pokrajinskih organa i racionalizacije, ako su posledice toga smanjenje broja ili promena strukture zaposlenih, pre donošenja akta o promeni, pribavi mišljenje Sindikata, razmotri predloge i primedbe Sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku od osam dana.
Sindikat je u obavezi da dâ svoje mišljenje u roku od osam dana od dana prijema zahteva rukovodioca.
Zaposlenom se ne može utvrditi status neraspoređenog, bez njegove saglasnosti:
- ako je u pitanju trudnica;
- za vreme porodiljskog odsustva;
- za vreme odsustva s rada zbog nege deteta;
- za vreme odsustva s rada zbog posebne nege deteta;
- ako je zaposlenom utvrđena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost;
- ako je jedini hranilac maloletnog deteta;
- ako ima dete teže ometeno u razvoju;
- ako je navršio, muškarac 40, a žena 35 godina penzijskog staža.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu - u skladu sa zakonom i Ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni pod jednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala i ko je štetu prouzrokovao utvrđuje rukovodilac ili lice koje on za to u pisanoj formi ovlasti.
O utvrđivanju postojanja štete obaveštava se Sindikat.
Rukovodilac odgovara za štetu prouzrokovanu zaposlenom na radu ili u vezi s radom prema opštim pravilima obligacionog prava.
Rukovodilac i zaposleni mogu da zaključe pisani sporazum kojim određuju visinu i način naknade štete, a koji ima snagu izvršne isprave.
Zaposleni mogu organizovati štrajk i štrajk upozorenja, u skladu sa zakonom i pod uslovima utvrđenim Ugovorom.
Štrajk iz stava 1. ovog člana može se organizovati kod poslodavca u jednom ili više pokrajinskih organa.
Odluku o stupanju u štrajk i štrajk upozorenja donosi organ Sindikata određen opštim aktom Sindikata ili većina zaposlenih.
Odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se: zahtevi zaposlenih; vreme početka štrajka; mesto okupljanja učesnika u štrajku ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih i štrajkački odbor koji zastupa interese zaposlenih i u njihovo ime vodi štrajk.
Štrajk upozorenja je jednosatni prekid rada zaposlenih u toku radnog dana, uz minimum procesa rada koji obuhvata kontrolu ulaza u zgradu poslodavca i Skupštine AP Vojvodine sa po jednim zaposlenim na svakom ulazu.
O broju radnih dana tokom kojih se organizuje štrajk upozorenja odlučuje Sindikat.
Odluku o štrajku upozorenja Sindikat dostavlja rukovodiocu, najmanje 48 sati pre početka štrajka upozorenja, radi mirnog rešenja spornih pitanja pregovorima.
Štrajk je prekid rada zaposlenih tokom radnog vremena, uz obavljanje minimuma procesa rada.
Odluku o štrajku Sindikat dostavlja rukovodiocu, najmanje deset dana pre početka štrajka, radi mirnog rešenja spornih pitanja pregovorima.
Ovlašćeni predstavnici rukovodioca i Sindikata u obavezi su da sve vreme od najave štrajka upozorenja ili štrajka i sve vreme trajanja štrajka upozorenja ili štrajka, pregovaraju radi mirnog rešenja spornih pitanja i otklanjanja razloga koji su doveli do štrajka upozorenja ili štrajka.
Minimum procesa rada u toku štrajka utvrđuje se u:
- Službi Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine;
- Sekretarijatu Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine;
- Upravi za zajedničke poslove pokrajinskih organa;
- Pokrajinskom sekretarijatu za finansije.
Način obezbeđivanja minimuma procesa rada utvrđuje se opštim aktom poslodavca u skladu sa Ugovorom.
Za minimum proseca rada poslodavac radno angažuje najviše do 20% od ukupno zaposlenih i postavljenih lica u pokrajinskim organima iz stava 1. ovog člana.
Ako na početku i tokom štrajka u pokrajinskim organima iz stava 1. ovog člana bude najmanje 20% zaposlenih koji nisu u štrajku, rukovodilac ne može radno angažovati druge zaposlene koji su u štrajku, a u smislu obezbeđivanja minimuma procesa rada.
U slučaju štrajka u drugim pokrajinskim organima, osim navedenih u stavu 1. ovog člana, minimum procesa rada obezbeđuju postavljena lica.
Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na platu, a prava iz socijalnog osiguranja - u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju.
Organizovanje štrajka odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim zakonom i Ugovorom, ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.
Uređenje radno-pravnih i ekonomskih odnosa zaposlenih
U postupku donošenja opšteg akta iz nadležnosti Skupštine AP Vojvodine, Vlade AP Vojvodine ili pokrajinskog organa, koji su od značaja za definisanje radnopravnog ili finansijskog položaj zaposlenih u pokrajinskim organima, obrađivač opšteg akta obavezno pribavlja mišljenje Sindikata na nacrte, odnosno predloge tih akata.
Sindikat je u obavezi da dâ svoje mišljenje u roku od osam dana od dana prijema zahteva obrađivača.
Rukovodilac pribavlja mišljenje Sindikata na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u pokrajinskom organu, odnosno na njegove izmene i dopune, pre dobijanja saglasnosti na taj akt od Poslodavca.
Sindikat je u obavezi da dâ svoje mišljenje u roku od pet dana od dana prijema zahteva rukovodioca.
Rukovodilac, na podneti pismeni zahtev, dostavlja Sindikatu obaveštenje ili mišljenje o primeni zakona ili opšteg akta koji utiče na materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih najkasnije u roku od 15 dana.
Na zahtev Sindikata, Služba za upravljanje ljudskim resursima obavezna je da dostavi Sindikatu dokumentaciju koja se odnosi na prava, obaveze, odgovornost i položaj zaposlenog člana Sindikata.
Zahtev iz stava 1. se podnosi u pisanoj formi zajedno sa dokazima koji potvrđuju članstvo u Sindikatu i pristanak člana Sindikata za obradu podataka za konkretan slučaj.
Istu obavezu iz stava 1. ovog člana, pod istim uslovima, ima i pokrajinski organ ako se dokumentacija navedena u stavu 1. ovog člana nalazi kod njega.
Zaposleni imaju pravo da slobodno osnuju sindikat, da mu pristupaju, organizuju njegove organe, utvrđuju i sprovode programe i aktivnosti organizacije sindikata u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Sindikat samostalno donosi svoj statut i pravila i organizuje izbore svojih organa.
Sindikat ne može biti raspušten odnosno njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Poslodavac, bez naknade troškova, posredstvom pokrajinskih organa obezbeđuje uslove za rad Sindikata i to:
1) korišćenje poslovne prostorije (kancelarije) za redovan rad Sindikata, u svom sedištu;
2) korišćenje prostorija za sastanke Sindikata u sedištu i organizacionim jedinicama van sedišta poslodavca, tako da se korišćenjem prostorija ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz nadležnosti poslodavca;
3) plaćen rad ovlašćenom predstavniku Sindikata, u skladu sa zakonom, Ugovorom i pod uslovima utvrđenim sporazumom između poslodavca i Sindikata;
4) administrativnu i tehničku pomoć, upotrebu telefona, telefaksa, računarske tehnike i opreme za umnožavanje i kopiranje materijala;
5) obračun i naplatu sindikalne članarine i ostalih sredstava u skladu sa opštim aktima Sindikata;
6) organizovanje i održavanje sindikalnih sastanaka članstva, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 16 časova ukupno, pod uslovom da se time ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz nadležnosti pokrajinskog organa;
7) mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata Sindikata na oglasnim tablama i na internoj informacionoj mreži pokrajinskih organa;
8) samostalno uređivanje linka na internet mreži i internoj mreži pokrajinskih organa, kao i sopstvenu uređivačku politiku informisanja zaposlenih, odnosno članova Sindikata.
Ovlašćeni predstavnik Sindikata jeste predsednik, a ako sindikat ima više od 200 članova - i sekretar Sindikata.
Ako Sindikat ima 400 ili više članova, jedan od dva ovlašćena predstavnika Sindikata iz člana 66. Ugovora, kog odredi nadležni organ Sindikata, obavlja svoju funkciju profesionalno, a za to vreme mu miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i na osnovu rada kod poslodavca.
Troškovi profesionalnog obavljanja funkcije ovlašćenog predstavnika Sindikata u smislu stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Sporazum o obezbeđivanju sredstava iz stava 2. ovog člana, zaključuju Vlada AP Vojvodine i Sindikat na period koji ne može biti kraći od pet godina.
Ovlašćeni predstavnik Sindikata, za vreme obavljanja funkcije u Sindikatu i dve godine po prestanku funkcije, ako postupa u skladu s važećim propisima, ne može se bez svoje saglasnosti premestiti na druge poslove, niti se može na bilo koji način staviti u nepovoljniji položaj od onog koji je imao pre stupanja na funkciju u Sindikatu.
Član organa Sindikata, za vreme trajanja mandata i godinu dana po prestanku članstva u organu Sindikata, ako postupa u skladu s važećim propisima, ne može se bez svoje saglasnosti premestiti na druge poslove, niti se može na bilo koji način staviti u nepovoljniji položaj od onog koji je imao pre izbora u organ Sindikata.
Pod nepovoljnijim položajem u smislu stavova 1. i 2. ovog člana smatra se i određivanje manje plate od one koju je zaposleni imao pre izbora za ovlašćenog predstavnika Sindikata ili člana organa Sindikata.
Član Sindikata koji je izabran na višu funkciju u Sindikatu (predsednik gradskog, pokrajinskog ili republičkog organa) za vreme trajanja mandata ima pravo da u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova svog radnog mesta, mada za to vreme ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom.
Članovi organa Sindikata, kao i zaposleni koji je izabran u organe sindikata van organizacije Sindikata, imaju pravo na plaćeno odsustvo s rada zbog prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, kongresima i drugim sindikalnim aktivnostima.
Ovlašćeni predstavnik Sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo s rada dok traju pregovori oko zaključenja kolektivnog ugovora kod poslodavca.
Predstavnik Sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo s rada onog dana kada, kao ovlašćen:
1) prisustvuje postupku kojim se utvrđuje disciplinska odgovornost člana Sindikata;
2) zastupa člana Sindikata u radnom sporu.
Vreme provedeno u vršenju sindikalnih poslova u smislu ovog člana, smatra se vremenom provedenim na radu.
Ako u pokrajinskim organima postoje dve sindikalne organizacije ili više njih, pokrajinski organ, odnosno rukovodilac u obavezi je da se uzdrži od delovanja kojim bi pojedina sindikalna organizacija bila dovedena u povlašćeni odnosno podređeni položaj.
Povredom prava na sindikalno organizovanje, između ostalog, smatra se i pritisak na zaposlene da se iščlane iz sindikalne organizacije ili da se učlane u određenu sindikalnu organizaciju.
IX VAŽENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
Ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Po isteku roka iz člana 72. ovog Ugovora, Ugovor prestaje da važi ako se učesnici Ugovora drugačije ne sporazumeju, najkasnije 30 dana pre isteka njegovog važenja.
Važenje Ugovora može prestati pre roka navedenog u članu 73. Ugovora, ako Poslodavac i Sindikat zaključe nov kolektivni ugovor.
X REŠAVANJE SPOROVA I PRIMENA UGOVORA
Sporna pitanja u primeni Ugovora rešava Arbitraža.
Arbitraža se sastoji od pet članova. Predsednika i jednog člana imenuje Poslodavac, jednog Služba Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, a dva Sindikat.
Članovi Arbitraže koje imenuju Poslodavac i Služba Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine moraju da budu diplomirani pravnici s najmanje deset godina radnog iskustva u struci.
Mandat Arbitraže je tri godine od dana imenovanja.
Arbitraža odlučuje o spornim pitanjima na osnovu zahteva Poslodavca, pokrajinskog organa ili Sindikata.
Odluke Arbitraže moraju biti obrazložene.
Odluke Arbitraže o spornom pitanju konačne su i obavezujuće za ugovorne strane.
Odluke Arbitraže objavljuju se bez obrazloženja u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
Arbitraža radi u sednicama koje zakazuje i vodi predsednik Arbitraže.
Odluke Arbitraže donose se većinom glasova predsednika i članova.
O radu Arbitraže vodi se zapisnik.
Praćenje primene kolektivnog ugovora
Poslodavac i Sindikat mogu da obrazuju zajedničko radno telo za praćenje primene Ugovora.
Na osnovu ovlašćenja Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, broj 11-32/2013 od 1. marta 2013. godine i ovlašćenja Službe skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, broj 031-4/13 od 4. marta 2013. godine, Ugovor u ime Poslodavca zaključuje Miroslav Vasin, član Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Na osnovu ovlašćenja Odbora Sindikata, broj 00-11/2013-05 od 1. marta 2013. godine, ugovor u ime Sindikata zaključuje mr Erna Šumec, predsednica.
Ugovor se objavljuje u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine", a stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja.