Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program za učenike sedmog i osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja obdarene za matematiku.
Član 2
Nastavni plan i program za učenike sedmog i osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja obdarene za matematiku odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
NASTAVNI PLAN I PROGRAM
ZA UČENIKE SEDMOG I OSMOG RAZREDA OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA OBDARENE ZA MATEMATIKU
NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA UČENIKE SEDMOG I OSMOG RAZREDA OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA OBDARENE ZA MATEMATIKU
A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
SEDMI RAZRED
OSMI RAZRED
ned.
god.
ned.
god.
1.
Srpski jezik
4
144
4
136
2.
Strani jezik
2
72
2
68
3.
Likovna kultura
0,5*
18
0,5
17
4.
Muzička kultura
0,5*
18
0,5
17
5.
Istorija
1,5*
54
1,5
51
6.
Geografija
1,5*
54
1,5
51
7.
Fizika
3
108
3
102
8.
Matematika
6
216
6
204
9.
Biologija
2
72
2
68
10.
Hemija
2
72
2
68
11.
Tehničko i informatičko obrazovanje
1
36
1
34
12.
Fizičko vaspitanje
2
72
2
68
UKUPNO: A
26
936
26
884
* Broj časova prikazan u tabeli predstavlja prosek na nedeljnom nivou.
B. OBAVEZNI IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
SEDMI RAZRED
OSMI RAZRED
ned.
god.
ned.
god.
1.
Verska nastava/Građansko vaspitanje1
1
36
1
34
2.
Strani jezik2
2
72
2
68
3.
Fizičko vaspitanje - izabrani sport3
1
36
1
34
UKUPNO: B
4
144
4
136
UKUPNO: A+B
30
1080
30
1020
V. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
SEDMI RAZRED
OSMI RAZRED
ned.
god.
ned.
god.
1.
Informatika i računarstvo
1
36
1
34
2.
Svakodnevni život u prošlosti
1
36
1
34
3.
Crtanje, slikanje i vajanje
1
36
1
34
4.
Hor i orkestar
1
36
1
34
5.
Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture
2
72
2
68
6.
Šah
1
36
1
34
7.
Domaćinstvo
1
36
1
34
UKUPNO: V
1
36
1
34
UKUPNO: A+B+V
31
1116
31
1054
1. Učenik bira jedan od ponuđenih obaveznih izbornih nastavnih predmeta verska nastava/građansko vaspitanje.
2. Učenik bira strani jezik sa liste stranih jezika koju nudi škola u skladu sa svojim kadrovskim mogućnostima i izučava ga do kraja drugog ciklusa.
3. Učenik bira sportsku granu koju nudi škola na početku školske godine.
4. Škola može da za svaki razred ponudi izborne predmete sa liste V, od kojih, na početku školske godine, učenik može da bira jedan predmet prema svojim sklonostima.
Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti
Red. broj
OBLIK OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
SEDMI RAZRED
OSMI RAZRED
ned.
god.
ned.
god.
1.
Redovna nastava
31
1116
31
1054
2.
Dopunska nastava
1
36
1
34
3.
Dodatni rad
1
36
1
34
Red. broj
OSTALI OBLICI
OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
SEDMI RAZRED
OSMI RAZRED
ned.
god.
ned.
god.
1.
Čas odeljenjskog starešine
1
36
1
34
2.
Društvene, tehničke, humanitarne, sportske i kulturne aktivnosti
1-2
36-72
1-2
34-68
3.
Ekskurzija
do 2 dana godišnje
do 3 dana godišnje
NASTAVNI PROGRAM ZA UČENIKE SEDMOG I OSMOG RAZREDA OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA OBDARENE ZA MATEMATIKU
1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Svrha programa obrazovanja
- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omogućava sticanje jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatičke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu.
- Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposobljavaju učenika da uspešno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu ličnost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinosi demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva.
- Pružanje mogućnosti učenicima obdarenim za matematiku da dobiju znanje adekvatno njihovim sposobnostima kao osnovu za dalje školovanje.
Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:
- sticanje znanja o jeziku, književnosti i medijima relevantnim za buduće obrazovanje i profesionalni razvoj;
- osposobljavanje učenika da koristi standardni maternji jezik, efikasno komunicira u usmenom i pisanom obliku u različite svrhe;
- osposobljavanje učenika da komuniciraju u usmenom i pisanom obliku na teme iz svakodnevnog života na stranom jeziku;
- razvijanje svesti o značaju višejezičnosti u savremenoj višekulturnoj zajednici;
- razumevanje povezanosti različitih naučnih disciplina;
- razvoj logičkog i apstraktnog mišljenja;
- razumevanje i snalaženje u sadašnjosti i povezanosti društvenih pojava i procesa u prostoru i vremenu (Srbija, Evropa, svet);
- prihvatanje i uvažavanje drugog/druge bez obzira na nacionalnu, versku, rodnu i druge razlike;
- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja fizičkih, hemijskih i bioloških zakona, modela i teorija;
- pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja i veština;
- razvijanje sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika;
- sticanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;
- ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama i upotrebom računara;
- razvijanje znanja i umenja u vezi sa računarskim sistemom i njegovom ulogom, kao i osnovama programiranja;
- bolje razumevanje pojava i procesa u prirodi na bazi fizičkih zakona;
- razvijanje veština i tehnika umetničkog izražavanja;
- poznavanje različitih tehnika, stilova i medija umetničkog izražavanja;
- poznavanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama;
- razvijanje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih;
- osposobljavanje za samostalno korišćenje literature i različitih izvora informacija;
- osposobljavanje za primenu stečenog teorijskog znanja u rešavanju različitih kvalitativnih problema iz prakse;
- osposobljavanje za primenu ličnog znanja u različitim naučnim disciplinama.
NAČIN I USLOVI OSTVARIVANJA PROGRAMA
Ostvarivanje navedenih ciljeva i zadataka omogućeno je:
- pojačanom nastavom matematike u ukupnom nedeljnom fondu od 6 časova. U okviru tog fonda realizuje se algebra sa 3 časa i geometrija sa 3 časa;
- pojačanom nastavom fizike sa 3 časa nedeljno, tako što se osim sadržaja redovnog programa fizike za sedmi i osmi razred realizuju i sadržaji programom predviđene dodatne nastave;
- pojačanom nastavom tehničkog i informatičkog obrazovanja tako što se osim sadržaja redovnog programa dodaju pojačani sadržaji iz računarstva i informatike.
Način ostvarivanja programa za nastavne predmete istorija, geografija, likovna kultura i muzička kultura za učenike sedmog i osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja obdarene za matematiku, zbog redukovanog broja časova, zahteva da se sa manje vremena u neposrednoj nastavi stvore uslovi u kojima će učenici ostvariti predviđena postignuća i ispuniti obrazovne standarde predviđene za kraj obaveznog obrazovanja.
2. OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA
Nastavni program za učenike sedmog odnosno osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja obdarene za matematiku, ostvaruje se u skladu sa Pravilnikom o nastavnom programu za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Prosvetni glasnik", broj 6/2009) i Pravilnikom o nastavnom programu za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Prosvetni glasnik", broj 2/2010), u delu koji se odnosi na nastavne programe svih predmeta osim nastavnih programa za predmete fizika, matematika, tehničko i informatičko obrazovanje i informatika i računarstvo.
A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
FIZIKA
Cilj i zadaci
Cilj nastave fizike jeste da učenici sistematski stiču znanja o prirodnim pojavama i osnovnim fizičkim zakonima, da se osposobljavaju za uočavanje i raspoznavanje fizičkih pojava u svakodnevnom životu i za primenu znanja u rešavanju problema i zadataka u novim i nepoznatim situacijama, da se osposobljavaju za istraživački pristup u učenju, da razvijaju radne navike, odgovornost i sposobnost za samostalni i timski rad, da doprinese razvijanju naučnog interesovanja i formiranju naučnog pogleda na svet kod učenika, kao i svestranom razvoju ličnosti i formiranju dobre osnove za dalje obrazovanje.
Ostali ciljevi i zadaci nastave fizike su da učenici:
- razvijaju funkcionalnu pismenost (prirodno-naučnu, matematičku i tehničku);
- upoznaju osnovne načine mišljenja i rasuđivanja u fizici;
- razumeju pojave, procese i odnose u prirodi na osnovu fizičkih zakona;
- razvijaju sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz istraživanje;
- razvijaju radoznalost, sposobnost racionalnog rasuđivanja, samostalnost i kritičnost u mišljenju;
- razvijaju veštinu jasnog i preciznog izražavanja;
- razvijaju logičko i apstraktno mišljenje;
- shvataju smisao, metode i značaj eksperimenta i merenja u fizici;
- razvijaju sposobnost za primenu znanja iz fizike;
- shvataju povezanost fizičkih pojava i ekologije i razvijaju svest o potrebi zaštite, obnove i unapređivanja životne sredine;
- razvijaju interesovanje, motivisanost i sklonost ka proučavanju prirode;
- izgrađuju i razvijaju sistematičnost, upornost, urednost, objektivnost i radne navike;
- razvijaju svest o sopstvenim znanjima i sposobnostima u cilju svog svestranog razvoja i dalje profesionalne orijentacije.
Sedmi razred
(3 časa nedeljno, 108 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenika treba osposobiti da:
- izražava precizno i jasno svoje mišljenje i zaključke;
- prikazuje jednostavne relacije formulama i grafikom i ume da koristi dijagram i skicu;
- razume ulogu modela i eksperimenta u prikazivanju fizičkih pojava, procesa i zakona;
- koristi različite izvore informacija;
- razume nastajanje i značaj naučnih otkrića, kao i doprinos nekih naučnika;
- zna da primenjuje stečena znanja i veštine iz matematike i prirodnih nauka;
- zna da fizika proučava osnovne zakone po kojima se dešavaju sve pojave u prirodi;
- zna da je fizika eksperimentalna nauka i da se pojave opisuju zakonima i odgovarajućim fizičkim veličinama koje se mogu meriti;
- razume i uočava da je uzajamno delovanje (mehaničko, gravitaciono...) uzrok promena i pojava u prirodi i prepozna uzrok neke konkretne promene ili pojave;
- zna i razume osnovne pojmove i veličine kojima se opisuje kretanje tela, kao i veze između tih veličina kod ravnomernog i ravnomerno-promenljivog kretanja;
- zna da grafički predstavi zavisnosti između veličina (brzina, ubrzanje, put u zavisnosti od vremena);
- zna osnovne zakone dinamike (prvi, drugi i treći Njutnov zakon) i ume da ih primenjuje;
- zna da razlikuje skalarne i vektorske veličine i ume da slaže i razlaže vektore;
- razume trenje i razlikuje oblike sile trenja (mirovanja, klizanja, kotrljanja) i otpora sredine;
- zna Njutnov zakon gravitacije, razume razliku između težine tela i sile Zemljine teže;
- zna da opiše kretanje tela pod dejstvom sile Zemljine teže;
- ume da opiše kružno kretanje i razume neophodnost postojanja centripetalne sile za takvo kretanje;
- poznaje uslove i oblike mehaničke ravnoteže;
- zna i razume pojmove rada, kinetičke i potencijalne energije i snage i razume veze između njih;
- zna zakone održanja mehaničke energije i impulsa i ume da ih primenjuje u nekim konkretnim situacijama;
- razume osnovne karakteristike tečnosti i gasova i zna osnovne pojmove i zakone statike fluida;
- zna osnovne razlike između čvrstih tela, tečnosti i gasova i shvati da osobine supstancije zavise njene unutrašnje strukture;
- zna pojmove molekula i atoma i razume osnovne razlike između njih;
- razume razliku između temperature i toplote i zna vezu između količine toplote i promene temperature tela;
- razume šta je unutrašnja energija i vezu između toplote, rada i promene unutrašnje energije u toplotnim pojavama; razume mogućnost korišćenja toplote za vršenje mehaničkog rada;
- zna načine prenošenja toplote;
- zna šta su fazni prelazi i razume kakve se promene dešavaju u njima i kakve su odgovarajuće energetske transformacije;
- ume da, samostalno i uz pomoć nastavnika, izvede demonstracioni ogled i jednostavan eksperiment;
- ume da prikupi podatke merenjem i obradi ih na odgovarajući način (srednja vrednost, apsolutna i relativna greška);
- ume da rukuje laboratorijskim priborom i jednostavnijim mernim instrumentima;
- koristi jedinice Međunarodnog sistema jedinica (SI) za odgovarajuće fizičke veličine;
- ume da na osnovu primera (iz udžbenika ili druge literature, navedenih od strane nastavnika, prikazanih demonstracionim ogledima ili animacijom, uočenih u okruženju) izvede odgovarajući zaključak;
- ume da povezuje znanje iz različitih oblasti;
- koristi različite načine u rešavanju problem-situacija;
- postavlja pitanja i pokazuje inicijativu u traženju odgovora;
- samostalno obrazlaže i prikazuje svoje viđenje i rešenje nekog problema, zadatka i slično;
- zna da primeni stečena znanja u svakodnevnom životu;
- zna da postavi problem (zadatak) i reši ga kvantitativno;
- zna da prepozna fizičke procese i zakone u drugim naučnim disciplinama (hemija, biologija, geografija...) i shvati da znanja iz fizike omogućavaju tehnološki napredak.
SADRŽAJI PROGRAMA
KRETANJE I SILA
Obnavljanje dela gradiva iz šestog razreda koje se odnosi na ravnomerno pravolinijsko kretanje, silu kao uzrok promene stanja tela i inertnost tela.
Pojmovi i veličine kojima se opisuje kretanje (referentno telo, putanja, put, pomeraj, brzina, translatorno i rotaciono kretanje, relativnost kretanja). Slaganje brzina.
Sila kao uzrok promene brzine tela. Pojam ubrzanja. Uspostavljanje veze između sile, mase tela i ubrzanja. Drugi Njutnov zakon. Slaganje i razlaganje sile1. Eventualno definisanje pojma impulsa2.
Zakoni ravnomerno promenljivog pravolinijskog kretanja. Grafičko prikazivanje zavisnosti brzine i puta od vremena kod ravnomernog pravolinijskog kretanja, kao i zavisnosti brzine od vremena kod ravnomerno promenljivog kretanja3.
Kretanje tela u polju Zemljine teže (vertikalni hitac i slobodni pad sa formulama, horizontalni i kosi hitac samo opisno)4.
Međusobno delovanje dva tela - sile akcije i reakcije. Treći Njutnov zakon.
Trenje (trenje mirovanja, trenje klizanja, trenje kotrljanja; sila otpora).
Ravnomerno kružno kretanje (pojam centripetalnog ubrzanja i centripetalne sile - bez formula; period i frekvencija)5.
Demonstracioni ogledi:
- Ilustrovanje inercije tela pomoću papira i tega.
- Kretanje kuglice niz Galilejev žljeb.
- Kretanje tela pod dejstvom stalne sile.
- Merenje sile dinamometrom.
- Ilustrovanje zakona akcije i reakcije pomoću dinamometara i kolica, kolica sa oprugom i drugih ogleda (reaktivno kretanje balona i plastične boce).
Laboratorijske vežbe
1. Određivanje stalnog ubrzanja pri kretanju kuglice niz žljeb.
2. Provera Drugog Njutnovog zakona pomoću pokretnog tela (kolica) ili pomoću Atvudove mašine.
3. Određivanje koeficijenta trenja klizanja.
__________ 1 Slaganjei razlaganje sile raditi nakon što učenici steknu neophodna predznanja iz matematike. 2 Impuls raditi ako nastavnik ima dovoljno vremena i proceni da učenici mogu da usvoje to gradivo bez teškoća. 3 Grafike raditi nakon što se u matematici obradi koordinatni sistem. 4 Horizontalni i kosi hitac raditi nakon što se u matematici obradi koordinatni sistem. 5 Kružno kretanje raditi ako nastavnik ima vremena i ako smatra da učenici mogu razumeti osnovne karakteristike tog kretanja.
RAVNOTEŽA TELA
Moment sile (kao proizvod sile i kraka sile); pojam težišta tela; uslovi i vrste ravnoteže; ravnoteža okačenog tela i tela na podlozi.
Poluga i njene primene. Strma ravan kao prosta mašina.
Demonstracioni ogledi:
- Vrste ravnoteže pomoću lenjira ili štapa.
- Ravnoteža poluge.
TEČNOSTI I GASOVI
Obnavljanje i proširivanje sadržaja o pritisku i zakonima hidrostatike iz gradiva 6. razreda.
Sila potiska i Arhimedov zakon. Ponašanje tela pod dejstvom sile teže i sile potiska (plivanje).
Osnovni pojmovi dinamike fluida (protok fluida, jednačina kontinuiteta i Bernulijeva jednačina na informativnom nivou uz ilustraciju na jednostavnijim primerima i ogledima).
Demonstracioni ogledi:
- Uslovi plivanja tela (tegovi i staklena posuda na vodi, Kartezijanski gnjurac, suvo grožđe u mineralnoj vodi, sveže jaje u vodi i vodenom rastvoru soli, mandarina sa korom i bez kore u vodi, plivanje kocke leda na vodi…).
- Ping-pong loptica u vazdušnoj struji iz fena, privlačenje komada hartije kada se duva između njih i sl.
Laboratorijska vežba
1. Određivanje gustine čvrstog tela primenom Arhimedovog zakona.
GRAVITACIJA
Njutnov zakon gravitacije. Zemljina teža i ubrzanje slobodnog pada. Težina tela (beztežinsko stanje).
Pojam gravitacionog polja. Jačina polja.
Demonstracioni ogledi:
- Njutnova cev za demonstriranje slobodnog pada raznih tela u vakuumu.
- Promena težine pri spuštanju i podizanju na vagi; beztežinsko stanje tela.
MEHANIČKI RAD I ENERGIJA
Mehanički rad. Snaga.
Pojam mehaničke energije tela. Kinetička energija tela. Potencijalna energija (pojam). Gravitaciona potencijalna energija tela.
Veza između promene mehaničke energije tela i izvršenog rada. Zakon o održanju mehaničke energije.
Koeficijent korisnog dejstva mašine.
Zakon održanja impulsa6.
Demonstracioni ogledi:
- Ilustrovanje rada utrošenog na savladavanje sile trenja pri klizanju tela po različitim podlogama uz korišćenje dinamometra.
- Korišćenje potencijalne energije vode ili energije naduvanog balona za vršenje mehaničkog rada.
- Zakon održanja mehaničke energije (Maksvelov točak).
Laboratorijske vežbe
1. Određivanje rada sile pod čijim dejstvom se telo kreće po različitim podlogama.
2. Provera zakona održanja mehaničke energije pomoću kolica.
__________ 6 Raditi ako nastavnik ima vremena i smatra da ga učenici mogu razumeti i usvojiti, i u tom slučaju objasniti ga samo kvalitativno (na primeru uzmaka i reaktivnog kretanja).
TOPLOTNE POJAVE
Molekuli i atomi; kretanje molekula; osnovne karakteristike čvrstog, tečnog i gasnog stanja.
Toplotno širenje. Pojam i merenje temperature.
Unutrašnja energija. Količina toplote. Specifična toplotna kapacitivnost. Toplotna ravnoteža.
Fazni prelazi (osnovne karakteristike topljenja i očvršćavanja, isparavanja i kondenzovanja i sublimacije, temperatura faznog prelaza, latentna toplota faznog prelaza).
Demonstracioni ogledi:
- Difuzija i Braunovo kretanje.
- Širenje čvrstih tela, tečnosti i gasova (naduvani balon na staklenoj posudi - flaši i dve posude sa hladnom i toplom vodom, Gravesandov prsten, izduženje žice, kapilara...).
Laboratorijska vežba
1. Merenje temperature mešavine tople i hladne vode posle uspostavljanja toplotne ravnoteže.
Osmi razred
(3 časa nedeljno, 102 časa godišnje)
Operativni zadaci
Uz operativne zadatke iz sedmog razreda, učenik još treba da:
- ume da prikaže jednostavne relacije formulama, shemama i graficima i da objasni dijagram, shemu i skicu;
- razume ulogu modela i eksperimenta u prikazivanju fizičkih pojava, procesa i zakona;
- ume da koristi računar za prikupljanje informacija i podataka, obradu rezultata i prikaz jednostavnijih modela i pojava;
- razume i uočava da je uzajamno delovanje (mehaničko, gravitaciono, električno, magnetno...) uzrok promena i pojava u prirodi i prepoznaje uzrok neke konkretne promene ili pojave;
- razume najvažnije karakteristike talasnog kretanja i zvuka;
- zna da brzina prostiranja svetlosti zavisi od osobina sredine i da je brzina svetlosti u vakuumu najveća moguća brzina;
- zna osnovne zakone geometrijske optike;
- zna kako se odbija svetlost od ravnih i sfernih ogledala i razume primene ogledala;
- zna kako se prelama svetlost pri prolasku kroz ploče, prizme i razna sočiva i razume primenu ovih elemenata u optičkim instrumentima;
- razume pojam naelektrisanog tela i načine na koje se telo može naelektrisati i razume zakon održanja naelektrisanja;
- razume pojam električnog polja i zna osnovne karakteristike sile koja deluje između nepokretnih naelektrisanja;
- zna najvažnije veličine u elektrostatici (količina naelektrisanja, potencijal električnog polja, električni napon, kapacitet provodnika i kondenzatora) i veze između njih;
- zna da električno polje i naelektrisano telo imaju odgovarajuće energije;
- razume neke električne pojave u atmosferi, funkcionisanje gromobrana i mogućnost elektrostatičke zaštite;
- zna osnovne karakteristike električne struje i razume veličine koje se koriste za njeno opisivanje (jačina struje, elektromotorna sila izvora struje, pad napona na provodniku, električna otpornost provodnika);
- zna kako se vezuju provodnici, izvor struje i merni instrumenti u strujno kolo;
- zna osnovne zakone električne struje (Omov zakon za provodnik, Omov zakon za strujno kolo, Kirhofova pravila);
- razume toplotno dejstvo električne struje;
- zna osnovne karakteristike magnetnog polja i veličine kojima se ono opisuje (indukcija magnetnog polja, jačina magnetnog polja, magnetni fluks);
- zna osnovne karakteristike magnetnog polja stalnih magneta i magnetnog polja provodnika kroz koji teče struja;
- zna osobine sile kojom magnetno polje deluje na provodnik sa strujom;
- zna zakone elektromagnetne indukcije;
- ima predstavu o naizmeničnoj struji i principu rada generatora struje, elektromotora i transformatora;
- ima predstavu o elektromagnetnim talasima i talasnoj prirodi svetlosti;
- zna osnovnu strukturu atoma i jezgra;
- ima predstavu o radioaktivnom raspadu i nuklearnim reakcijama;
- zna za mogućnost dobijanja energije nuklearnim reakcijama;
- zna za opasnost od radioaktivnog zračenja i potrebu zaštite od njega;
- razume univerzalnost zakona održanja energije i povezanost fizičkih pojava i procesa;
- ume da rukuje laboratorijskim priborom i mernim instrumentima (metar, hronometar, terazije, dinamometar, termometar, barometar, voltmetar, amper-metar, ommetar, itd.).
SADRŽAJI PROGRAMA
OSCILATORNO KRETANJE
Obnavljanje dela gradiva iz sedmog razreda koje se odnosi na zakon održanja mehaničke energije. Pojmovi i veličine kojima se opisuje oscilovanje tela (povratna sila, amplituda, period, frekvencija). Matematičko klatno.
Zakon o održanju mehaničke energije pri oscilovanju tela. Prigušene i neprigušene oscilacije.
Pojam o prinudnim oscilacijama i rezonanciji.
Demonstracioni ogledi:
- Oscilovanje tela na opruzi i matematičkog klatna (u vazduhu i u vodi).
- Klatna za demonstraciju rezonancije.
Laboratorijska vežba
1. Određivanje gravitacionog ubrzanja pomoću matematičkog klatna.
MEHANIČKI TALASI I ZVUK
Talasno kretanje (mehanički talas). Osnovni parametri kojima se opisuje talasno kretanje (talasna dužina, frekvencija, brzina). Odbijanje i prelamanje talasa (kvalitativno).
Zvuk. Karakteristike zvuka i zvučna rezonancija. Ultrazvuk.
Demonstracioni ogledi:
- Oscilovanje žica i vazdušnih stubova (frula zaronjena u vodu, ksilofon, različite zategnute žice, jednake staklene flaše sa različitim nivoima vode).
- Odakle dolazi zvuk (gumeno crevo sa dva levka, kanap i dve plastične čaše...)?
- Talasi (talasna mašina ili kada).
SVETLOSNE POJAVE
Svetlost (osnovni pojmovi). Pravolinijsko prostiranje svetlosti (senka i polusenka, pomračenje Sunca i Meseca).
Zakon odbijanja svetlosti. Ravna i sferna ogledala i konstrukcija likova predmeta. Jednačina ogledala.
Brzina svetlosti u različitim sredinama. Indeks prelamanja i zakon prelamanja svetlosti. Totalna refleksija.
Prelamanje svetlosti kroz prizmu i sočiva. Određivanje položaja likova kod sočiva. Jednačina sočiva.
Optički instrumenti (osnovni optički sistem oka, princip lupe, mikroskopa i durbina).
Demonstracioni ogledi:
- Senke.
- Hartlijeva ploča za ilustrovanje zakona o odbijanju i prelamanju svetlosti.
- Prelamanje svetlosti (štapić delimično uronjen u čašu s vodom, novčić u čaši sa vodom i ispod nje).
- Prelamanje bele svetlosti pri prolazu kroz prizmu.
- Prelamanje svetlosti kroz sočivo, oko i korekcija vida (optička klupa, geometrijska optika na magnetnoj tabli, staklena flaša sa vodom kao sočivo).
- Lupa i mikroskop.
Laboratorijske vežbe
1. Provera zakona odbijanja svetlosti korišćenjem ravnog ogledala.
2. Određivanje žižne daljine sabirnog sočiva.
ELEKTRIČNO POLJE
Naelektrisavanje tela. Elementarno naelektrisanje - elektron. Zakon održanja naelektrisanja. Uzajamno delovanje naelektrisanih tela. Kulonov zakon.
Električno polje (linije sile, homogeno i nehomogeno polje). Rad sile električnog polja. Potencijal polja i napon. Veza napona i jačine homogenog električnog polja.
Osnovne osobine provodnika u električnom polju (raspodela naelektrisanja u provodniku, jačina polja u provodniku, elektrostatička zaštita).
Električna kapacitivnost provodnika i kondenzatora; redna i paralelna veza kondenzatora.
Električne pojave u atmosferi.
Demonstracioni ogledi:
- Naelektrisavanje čvrstih izolatora i provodnika.
- Elektrofor, električno klatno i elektroskop.
- Linije sila električnog polja (perjanice, griz u ricinusovom ulju i jakom električnom polju).
- Faradejev kavez. Antistatičke podloge.
- Influentna mašina.
- Mehuri sapunice u električnom polju.
- Model gromobrana.
ELEKTRIČNA STRUJA
Pojam električne struje (jednosmerna, naizmenična). Jačina struje.
Uslovi za nastajanje električne struje, izvori struje i elektromotorna sila. Merenje električne struje i napona.
Električna otpornost provodnika. Provodnici i izolatori. Omov zakon za deo strujnog kola.
Rad i snaga električne struje. Džul-Lencov zakon. Omov zakon za celo strujno kolo. Vezivanje otpornika. Kirhofova pravila.
Električna struja u tečnostima i gasovima.
Demonstracioni ogledi:
- Demonstracioni ampermetar i voltmetar u strujnom kolu.
- Regulisanje električne struje u kolu reostatom i potenciometrom. Grafitna mina (olovke) kao potenciometar.
- Merenje električne otpornosti ommetrom. Zagrevanje provodnika pri proticanju električne struje.
- Proticanje električne struje u vodenom rastvoru kuhinjske soli. Limun kao baterija.
- Pražnjenje u Gajslerovim cevima pomoću Teslinog transformatora.
Laboratorijske vežbe
1. Zavisnost električne struje od napona na provodniku (tablični i grafički prikaz zavisnosti).
2. Određivanje električne otpornosti u kolu pomoću ampermetra i voltmetra.
3. Merenje električne struje i napona u kolu sa serijski i paralelno povezanim otpornicima i određivanje ekvivalentne otpornosti.
4. Provera Kirhofovih pravila.
MAGNETNO POLJE
Pojam magnetnog polja, magnetna indukcija, linije magnetne indukcije. Magnetno polje stalnih magneta. Magnetno polje Zemlje.
Magnetno polje električne struje. Dejstvo magnetnog polja na magnetnu iglu i na strujni provodnik.
Amperova sila. Princip rada elektromotora.
Doprinos Nikole Tesle i Mihajla Pupina razvoju nauke o elektromagnetnim pojavama i njihovoj primeni.
Demonstracioni ogledi:
- Linije magnetnog polja potkovičastog magneta i magnetne šipke.
- Magnetna igla i školski kompas.
- Erstedov ogled.
- Elektromagnet.
- Uzajamno delovanje dva paralelna provodnika kroz koje protiče struja.
ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
Fluks magnetnog polja. Pojava elektromagnetne indukcije. Faradejev zakon i Lencovo pravilo.
Međusobna indukcija i samoindukcija.
Pojam elektromagnetnih talasa.
Demonstracioni ogled:
- Demonstracija elektromagnetne indukcije pomoću strujnog kola sa solenoidom i stalnog magneta.
ELEMENTI ATOMSKE I NUKLEARNE FIZIKE
Struktura atoma (jezgro, elektronski omotač). Nuklearne sile.
Prirodna radioaktivnost. Radioaktivno zračenje (alfa, beta i gama zraci) i njihovo biološko dejstvo na biljni i životinjski svet. Zaštita od radioaktivnog zračenja.
Veštačka radioaktivnost. Fisija i fuzija. Primena nuklearne energije i radioaktivnog zračenja.
Uticaj fizike na razvoj drugih prirodnih nauka, medicine i tehnologije.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nastavnici mogu sami birati i planirati redosled po kojem će izlagati pojedine teme vodeći računa o kontinuitetu učenja i saznavanja, kao i o usklađenosti tog redosleda sa programima drugih predmeta (pre svih matematike). I broj časova po nastavnoj temi je slobodan izbor nastavnika, ali radi lakšeg planiranja predlažu se sledeći orijentacioni brojevi:
Sedmi razred
1. Kretanje i sila - 35 časova (16 za obradu novog gradiva, 19 za obnavljanje, utvrđivanje, računske zadatke, analiziranje primera iz prirode i prakse, samostalan rad učenika i slično)
2. Ravnoteža tela - 6 časova (3+3)
3. Tečnosti i gasovi - 11 časova (5+6)
4. Gravitacija - 7 časova (4+3)
5. Mehanički rad i energija - 23 časa (10+13)
6. Toplotne pojave - 11 časova (6+5)
7. Laboratorijske vežbe - 15 časova
Osmi razred
1. Oscilatorno kretanje - 7 časova (4+3)
2. Mehanički talasi i zvuk - 5 časova (3+2)
3. Svetlosne pojave - 15 časova (7+8)
4. Električno polje - 20 časova (9+11)
5. Električna struja - 16 časova (8+8)
6. Magnetno polje - 11 časova (5+6)
7. Elektromagnetna indukcija - 8 časova (4+4)
8. Elementi atomske i nuklearne fizike - 5 časova (3+2)
9. Fizika i savremeni svet - 1 čas (0+1)
10. Laboratorijske vežbe - 14 časova
1. Izbor programskih sadržaja
Iz fizike kao naučne discipline odabrani su oni sadržaji koje mogu da usvoje učenici osnovne škole koji su nadareni za matematiku i prirodne nauke. To su nešto prošireni i produbljeni sadržaji iz programa fizike za redovnu osnovnu školu. Pri ovom proširivanju i produbljivanju gradiva imali smo u vidu povećan broj časova i sposobnosti učenika koji se upisuju u specijalizovana odeljenja. Na ovakvim sadržajima učenici mogu da upoznaju egzaktnost fizičkih zakona i raznovrsnost fizičkih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno dostupan našim čulima.
2. Izbor metoda logičkog zaključivanja
Program pretpostavlja korišćenje raznih metoda logičkog zaključivanja koji su inače prisutni u fizici kao naučnoj disciplini (induktivni, deduktivni, zaključivanje po analogiji, itd). Nastavnik sam treba da odabere najpogodniji pristup u obradi svake konkretne teme u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika, kao i nastavnim sredstvima kojima raspolaže.
Od svih metoda logičkog zaključivanja koje se koriste u fizici kao naučnoj disciplini (induktivni, deduktivni, zaključivanje po analogiji, itd.), učenicima osnovne škole najpristupačniji je induktivni metod (od pojedinačnog ka opštem) pri pronalaženju i formulisanju osnovnih zakona fizike. Zato program predviđa da se pri proučavanju makrofizičkih pojava pretežno koristi induktivni metod. Neke nastavne teme mogu se obraditi i drugačijim metodama, prema slobodnom izboru nastavnika.
3. Demonstracioni ogledi
Demonstracioni ogledi čine sastavni deo redovne nastave fizike i posebno su značajni i neophodni u osnovnoj školi.
Uz nastavna sredstva koja su posebno pravljena za takve namene, treba koristiti i jednostavne eksperimente. Osim što dobro ilustruju fizičke pojave i zakone, ovi eksperimenti razvijaju radoznalost i interes za fiziku i istraživački pristup prirodnim naukama. Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami učenici na času, ili da ih ponove kod kuće koristeći predmete i materijale iz svakodnevnog života.
U nastavi treba koristiti i računare (simulacije eksperimenata i pojava, obrada rezultata merenja, samostalni projekti učenika u obliku seminarskih radova i sl.).
4. Način prezentovanja programa
Programski sadržaji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave fizike:
- Postupnost (od prostijeg ka složenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.
- Očiglednost pri izlaganju nastavnih sadržaja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je više demonstracionih ogleda).
- Induktivni pristup (od pojedinačnog ka opštem) pri uvođenju osnovnih fizičkih pojmova i zakona.
- Povezanost nastavnih sadržaja (horizontalna i vertikalna).
Stoga, prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi poželjno da se svaka tematska celina obrađuje onim redosledom koji je naznačen u programu. Time se omogućava da učenik lakše usvaja nove pojmove i spontano razvija sposobnost za logičko mišljenje. Nastavnik može izabrati i drugačiji redosled, ali mora voditi računa o postupnosti i povezanosti sadržaja i potrebama i mogućnostima učenika da ih prihvate.
Program predviđa da se unutar svake veće tematske celine, posle postupnog i analitičnog izlaganja pojedinačnih nastavnih sadržaja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloženog gradiva, izvrši sinteza bitnih činjenica i zaključaka i da se kroz njihovo obnavljanje omogući da ih učenici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Pored toga, program predviđa da svaka tematska celina, na primer u sedmom razredu, počinje obnavljanjem dela gradiva iz šestog razreda koje se na nju odnosi. Time se postiže i vertikalno povezivanje nastavnih sadržaja. Veoma je važno da se kroz rad u razredu ispoštuje ovaj zahtev programa, jer se time naglašava činjenica da su u fizici sve oblasti međusobno povezane tako da učenik sagledava fiziku kao koherentnu naučnu disciplinu u kojoj se početak proučavanja nove pojave naslanja na rezultate proučavanja nekih prethodnih.
5. Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvođenje
Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledeće osnovne oblike:
1. izlaganje sadržaja teme uz odgovarajuće demonstracione oglede;
2. rešavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka;
3. laboratorijske vežbe;
4. korišćenje i drugih načina rada koji doprinose boljem razumevanju sadržaja teme (domaći zadaci, čitanje popularne literature iz istorije fizike i sl.);
5. sistematsko praćenje rada svakog pojedinačnog učenika.
Veoma je važno da nastavnik pri izvođenju prva tri oblika nastave naglašava njihovu objedinjenost u jedinstvenom cilju: otkrivanje i formulisanje fizičkih zakona i njihova primena. U protivnom, učenik će steći utisak da postoje tri različite fizike: jedna se sluša na predavanjima, druga se radi kroz računske zadatke, a treća se koristi u laboratoriji.
Metodska uputstva za predavanja
Kako uz svaku tematsku celinu idu demonstracioni ogledi, učenici će spontano pratiti tok posmatrane pojave, a na nastavniku je da navede učenika da svojim rečima, na osnovu sopstvenog rasuđivanja, opiše pojavu koju posmatra. Posle toga nastavnik, koristeći precizni jezik fizike, definiše nove pojmove (veličine) i rečima formuliše zakon pojave. Kada se prođe kroz sve etape u izlaganju sadržaja teme (ogled, učenikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se, ako je moguće, na prezentovanje zakona u matematičkoj formi. Ovakvim načinom izlaganja sadržaja teme nastavnik pomaže učeniku da potpunije razume fizičke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje usvojenog znanja. Ako se insistira samo na matematičkoj formi zakona, dolazi se nekada do besmislenih zaključaka.
Veliki fizičari su naglašavali da su u makrosvetu koji nas okružuje svaka novootkrivena istina ili zakon bili prvo formulisani rečima, pa tek zatim prikazani u matematičkoj formi. Čovek, naime, svoje misli iskazuje rečima a ne formulama. Majkl Faradej, jedan od najvećih eksperimentalnih fizičara, u svom laboratorijskom dnevniku nije napisao ni jednu jedinu formulu, ali je zato sva svoja otkrića formulisao preciznim jezikom fizike. Ti zakoni i danas se iskazuju u takvoj formi, iako ih je Faradej otkrio još pre 180 godina. U predavanjima treba, kada je moguće, treba koristiti metode i oblike koji zahtevaju neposredno angažovanje učenika: problemsku nastavu, rad u grupama (radionice), samostalno prikupljanje i prezentovanje materijala iz literature ili sa interneta i slično. Ovakav način rada je učenicima znatno interesantniji, podsticajniji, omogućava ispoljavanje njihovog talenta, radoznalosti, kreativnosti, razvija im istraživački duh, sistematičnost, sposobnost izražavanja, smisao za saradnju i rad u timu i sl. Obrada gradiva na ovakav način zahteva dobru pripremu nastavnika. On treba da odabere temu koja se može tako raditi da jasno formuliše problem čijim će rešavanjem učenici (uz njegovu pomoć i usmeravanje) stići do pravilnih zaključaka i objašnjenja posmatrane pojave, da izdeli nastavnu jedinicu u zaokružene delove od kojih će svaki obrađivati po jedna grupa učenika, da podeli učenike u grupe tako da svaki pojedinac može dati odgovarajući doprinos, da pripremi neophodna uputstva, podeli zadatke koje učenici treba eventualno da urade pre tog časa u cilju prikupljanja materijala i sl.
Metodska uputstva za rešavanje zadataka
Pri rešavanju kvantitativnih (računskih) zadataka iz fizike, u zadatku prvo treba na pravi način sagledati fizičke sadržaje, pa tek posle toga preći na matematičko formulisanje i izračunavanje. Naime, rešavanje zadataka odvija se kroz tri etape: fizička analiza zadatka, matematičko izračunavanje i diskusija rezultata. U prvoj etapi uočavaju se fizičke pojave na koje se odnosi zadatak, a zatim se nabrajaju i rečima iskazuju zakoni po kojima se pojave odvijaju. U drugoj etapi se, na osnovu matematičke forme zakona, izračunava vrednost tražene veličine. U trećoj etapi traži se fizičko tumačenje dobijenog rezultata.
Uz kvantitativne zadatke, treba koristiti i kvalitativne (analiza i objašnjenje neke konkretne pojave u praksi, nekog ogleda, pogodnog teksta iz literature ili sa interneta i sl.).
Zadacima se mora posvetiti dovoljno pažnje i vremena, jer njihova pravilna izrada značajno doprinosi sticanju funkcionalnog znanja, razvijanju logičkog mišljenja, samostalnosti u radu, navikavanju na korišćenje literature... Zadaci omogućavaju učeniku da pokaže svoju darovitost i originalnost. Sa svakim samostalno rešenim zadatkom (posebno onim koji nije lak) učenik stiče samopouzdanje, i raste mu motivacija i interesovanje za fiziku.
Metodska uputstva za izvođenje laboratorijskih vežbi
Laboratorijske vežbe čine sastavni deo redovne nastave i organizuju se na sledeći način: učenici svakog odeljenja dele se u dve grupe, tako da svaka grupa ima svoj termin za laboratorijsku vežbu. Oprema za svaku laboratorijsku vežbu umnožena je u više kompleta, što omogućava da na jednoj vežbi (radnom mestu) rade dva do tri učenika. Vežbe se rade frontalno.
Čas eksperimentalnih vežbi sastoji se iz uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja.
U uvodnom delu časa nastavnik:
- obnavlja delove gradiva koji su obrađeni na časovima predavanja a odnose se na datu vežbu (definicija veličine koja se određuje i metod koji se koristi da bi se veličina odredila);
- obraća pažnju na činjenicu da svako merenje prati odgovarajuća greška i, zajedno sa učenicima, ukazuje na njene moguće izvore;
- upoznaje učenike s mernim instrumentima i obučava ih da pažljivo rukuju laboratorijskim inventarom;
- ukazuje učenicima na mere predostrožnosti kojih se moraju pridržavati radi sopstvene sigurnosti, pri rukovanju aparatima, električnim izvorima, raznim uređajima i sl.
Dok učenici vrše merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba, objašnjava i pomaže.
Pri unošenju rezultata merenja u đačku svesku, procenu greške treba vršiti samo za direktno merene veličine (dužinu, vreme, električnu struju, električni napon i sl.), a ne i za veličine koje se posredno određuju (električni otpor određen primenom Omovog zakona). Procenu greške posredno određene veličine nastavnik može da izvodi u okviru dodatne nastave.
Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji, učenici će se ovom obliku nastave najviše radovati.
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa učenicima su domaći zadaci koji sadrže kvalitativne i kvantitativne zadatke, ponekad i eksperimentalne. Takvi domaći zadaci odnose se na gradivo koje je obrađeno neposredno na času i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim. O rešenjima domaćih zadataka diskutuje se na sledećem času, kako bi učenici dobili povratnu informaciju o uspešnosti svog samostalnog rada.
Za domaći zadatak mogu se davati i seminarski radovi i manji projekti, koje bi učenici radili individualno ili u grupama.
6. Praćenje rada učenika
Nastavnik je dužan da kontinuirano prati rad svakog učenika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih znanja, stečenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, rešavanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih vežbi. Ocenjivanje učenika samo na osnovu rezultata koje je on postigao na pismenim vežbama neprimereno je učeničkom uzrastu i fizici kao naučnoj disciplini. Nedopustivo je da nastavnik od učenika, koji se prvi put sreće s fizikom, traži samo formalno znanje umesto da ga podstiče na razmišljanje i logičko zaključivanje. Učenik se kroz usmene odgovore navikava da koristi preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i tečno formuliše i ne doživljava fiziku kao naučnu disciplinu u kojoj su jedino formule važne.
U svakom razredu treba kontinuirano proveravati i ocenjivati znanje učenika pomoću usmenog ispitivanja, kratkih (15-minutnih) pismenih provera, testova na kraju većih celina (recimo, po jednom u svakom klasifikacionom periodu), kontrolnih računskih vežbi (po jednom u polugodištu), proverom eksperimentalnih veština. Takođe, dobro bi bilo raditi testove sistematizacije gradiva na kraju školske godine, možda i polugodišta. Priprema za ovaj test, kao i sam test, trebalo bi da osiguraju trajno usvajanje najvažnijih znanja iz prethodno obrađenih oblasti.
U cilju podsticanja i podržavanja kreativnosti, radoznalosti, samostalnosti učenika i podizanju njihovog samopouzdanja, nastavnik treba da nagradi odličnom ocenom i originalno i smisleno učeničko pitanje, zapažanje, primedbu. Takvo pitanje (zapažanje, primedba i sl.) pokazuje da je učenik zainteresovan, duboko razmišlja i razume pojam ili pojavu o kojoj se priča.
Budući da je program, kako po sadržaju tako i po obimu, prilagođen psihofizičkim mogućnostima učenika osnovne škole, stalnim obnavljanjem najvažnijih delova iz celokupnog gradiva postiže se da stečeno znanje bude trajnije i da učenik bolje uočava povezanost raznih oblasti fizike. Istovremeno se obezbeđuje da učenik po završetku osnovne škole ovlada osnovnim pojmovima i zakonima fizike, da poznaje logiku i metodologiju koja se koristi u fizici pri proučavanju fizičkih pojava u prirodi i da ih primenjuje u svakodnevnom životu.
7. Dodatna i dopunska nastava
Dodatni rad namenjen je posebno zainteresovanim učenicima i treba da zadovolji njihovu želju da saznaju više, da iskažu svoju darovitost, da se pripremaju za takmičenja. Organizuje se prema potrebi, sa jednim ili dva časa nedeljno (ne mora svake nedelje, u vreme takmičenja može i više od jednom nedeljno). U okviru ove nastave mogu se produbljivati i proširivati sadržaji iz redovne nastave, raditi novi sadržaji, teži zadaci, i složeniji eksperimenti od onih u redovnoj nastavi. Učenici se slobodno opredeljuju pri izboru sadržaja programa. Zato je nužno sačiniti individualne programe rada sa učenicima na osnovu njihovih prethodnih znanja, interesovanja i sposobnosti. Korisno je da nastavnik pozove istaknute stručnjake da u okviru dodatne nastave održe popularna predavanja kao i da omogući učenicima posete raznim naučnim ustanovama i manifestacijama.
Dopunska nastava se organizuje po potrebi. Nju pohađaju učenici koji u redovnoj nastavi nisu bili uspešni. Cilj dopunske nastave je da učenik, uz dodatnu pomoć nastavnika, stekne neophodna znanja i umenja kako bi mogao da bez poteškoća prati redovnu nastavu i zadovolji svoje ambicije.
Slobodne aktivnosti učenika, koji su posebno zainteresovani za fiziku, mogu se organizovati kroz razne sekcije mladih fizičara.
Konkretne planove za ove oblike rada nastavnici prave prema potrebama i mogućnostima učenika (poštujući i njihove eventualne želje i zahteve), u skladu sa opremom koju imaju u školi i mogućnostima uspostavljanja odgovarajuće saradnje sa drugim institucijama (drugom školom, fakultetom, institutom...).
MATEMATIKA
Cilj i zadaci
Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste da učenici usvoje elementarna matematička znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zakonitosti u prirodi i društvu, da osposobi učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse, da predstavlja osnovu za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje, kao i da doprinese razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika.
Zadaci nastave matematike jesu:
- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom životu;
- sticanje osnovne matematičke kulture potrebne za sagledavanje uloge i primene matematike u različitim područjima čovekove delatnosti (matematičko modelovanje), za uspešno nastavljanje obrazovanja i uključivanje u rad;
- razvijanje učenikovih sposobnosti posmatranja, opažanja i logičkog, kritičkog, analitičkog i apstraktnog mišljenja;
- razvijanje kulturnih, radnih, etičkih i estetskih navika učenika, kao i pobuđivanje matematičke radoznalosti;
- sticanje sposobnosti izražavanja matematičkim jezikom, jasnost i preciznost izražavanja u pismenom i usmenom obliku;
- usvajanje osnovnih činjenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima;
- savlađivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i usvajanje osnovnih svojstava tih operacija;
- upoznavanje najvažnijih geometrijskih objekata: linija, figura i tela, i razumevanje njihovih uzajamnih odnosa;
- osposobljavanje učenika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;
- priprema učenika za razumevanje odgovarajućih sadržaja prirodnih i tehničkih nauka;
- izgrađivanje pozitivnih osobina učenikove ličnosti, kao što su: sistematičnost, upornost, tačnost, urednost, objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad;
- sticanje navika i umešnosti u korišćenju raznovrsnih izvora znanja.
Sedmi razred
(6 časova nedeljno, 216 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenike treba osposobiti da:
- shvate pojam kvadrata racionalnog broja i kvadratnog korena;
- umeju da odrede približnu vrednost broja √a(a Î Q, a > 0);
- shvataju realne brojeve kao dužinske mere, odnosno kao tačke na brojevnoj pravoj određene dužima koje predstavljaju takvu meru;
- razumeju potrebu korišćenja različitih pozicionih brojevnih sistema i umeju da prevode jedan zapis broja u drugi;
- upoznaju pojam stepena i operacije sa stepenima (izložilac stepena prirodan broj, izložilac stepena ceo broj);
- umeju da izvode osnovne računske operacije s polinomima, kao i druge identične transformacije ovih izraza (naznačene u programu);
- umeju da rastavljaju polinome na činioce koristeći formule za razliku kvadrata, zbir i razliku kubova, kvadrat i kub zbira i razlike;
- primenjuju svojstva polinoma na jednakosti i jednačine, nejednakosti i nejednačine, deljivost celih brojeva;
- upoznaju pravougli koordinatni sistem i njegovu primenu;
- dobro upoznaju direktnu i obrnutu proporcionalnost i praktične primene;
- upoznaju pojam relacije i funkcije i njihova osnovna svojstva;
- znaju Pitagorinu teoremu i umeju da je primene kod izučavanih geometrijskih figura u kojima se može uočiti pravougli trougao;
- dobro upoznaju geometriju trougla i njegove značajne tačke, prave i kružnice;
- znaju važnije teoreme planimetrije;
- poznaju najvažnija svojstva mnogougla i kruga; umeju da konstruišu pojedine pravilne mnogouglove (sa 3, 4, 6, 8 i 12 stranica) i da crtaju druge pravilne mnogouglove računajući centralni ugao i prenoseći ga uglomerom;
- znaju najvažnije obrasce u vezi s mnogouglom i krugom i da umeju da ih primene u odgovarajućim zadacima;
- upoznaju pojmove tetivnog i tangentnog četvorougla i njihove osobine;
- shvate pojam razmere duži i svojstva proporcije;
- znaju Euklidov algoritam za nalaženje najvećeg zajedničkog delioca brojeva;
- znaju da rešavaju zadatke iz elementarne teorije brojeva u vezi sa deljivošću, prostim brojevima, kao i jednostavnije Diofantove jednačine;
- znaju da rešavaju jednostavnije logičko-kombinatorne probleme, kao i elementarnije kombinatorne zadatke, korišćenjem pravila zbira i proizvoda;
- umeju da prevedu na matematički jezik i reše tekstualne zadatke;
- koriste elemente deduktivnog zaključivanja (i izvode jednostavnije dokaze u okviru izučavanih sadržaja).
SADRŽAJI PROGRAMA
Program nastave matematike realizuje se sa 6 časova nedeljno (ukupno 216), pri čemu je 3 časa namenjeno nastavi algebre, a 3 časa nastavi geometrije.
Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 8 časova).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Radi lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama po modelu: ukupan broj časova za temu (broj časova za obradu + broj časova za ponavljanje i uvežbavanje).
ALGEBRA
Realni brojevi - 20 (10 + 10) časova
Celi i racionalni algebarski izrazi - 42 (14 + 28) časa
Zavisne veličine i njihovo grafičko predstavljanje - 23 (8 + 15) časa
Elementarni zadaci iz teorije brojeva - 10 (5 + 5) časova
Logičko-kombinatorni zadaci - 5 (2 + 3) časova
Četiri jednočasovna pismena zadatka sa ispravkama - 8 časova
GEOMETRIJA
Mnogougao - 20 (8 + 12) časova
Pitagorina teorema - 30 (14 + 16) časova
Krug - 30 (14 + 16) časova
Sličnost - 20 (10 + 10) časova
Četiri jednočasovna pismena zadatka sa ispravkama - 8 časova
Realni brojevi - Uvesti pojam kvadrata racionalnog broja i ilustrovati ga površinom kvadrata. Insistirati na tome da je i kad je . Tema Realni brojevi nastavlja se predstavljanjem mernih brojeva duži na brojevnoj pravoj. Crtanje duži čiji je merni broj dati racionalan broj. Primer duži čiji merni broj nije racionalan; npr. otvara se pitanje koliki je merni broj stranice kvadrata čija je površina 2 i dokazuje (Aristotelov dokaz) da taj broj nije racionalan. Za takve brojeve kažemo da su iracionalni, a onda za racionalne i iracionalne koristimo zajednički naziv realni brojevi. Kao rezultat prethodnog, učenici dolaze do saznanja o uzajamno jednoznačnoj vezi između tačaka na pravoj s jedne, i realnih brojeva s druge strane.
Saopštiti učenicima da racionalni brojevi imaju konačan ili periodičan decimalan zapis, i na osnovu toga videti da iracionalni brojevi moraju imati beskonačan i neperiodičan decimalni zapis. Na konkretnom primeru pokazati kako se dolazi do približnih racionalnih vrednosti za npr. √2,uobičajenim postupkom: odgovarajući odsečak brojevne prave s celobrojnim krajevima podeliti na deset jednakih delova (dati geometrijsku konstrukciju deljenja duži na jednake delove) i taj postupak uzastopno ponavljati. Tačka koja predstavlja taj iracionalni broj uvek ostaje unutar jednog od dobijenih intervala. Krajevi intervala su označeni decimalnim razlomcima za koje se kaže da su približne vrednosti tog iracionalnog broja. Za grešku koja se tako čini treba govoriti da je manja od jednog celog, jednog desetog, jednog stotog itd. i nikakvu drugu priču o greškama pri zaokrugljivanju ne treba uključivati. Kad se gornji postupak deljenja intervala zamisli da se neograničeno nastavlja, nastaju decimalni razlomci sa neograničenim brojem decimala koji će predstavljati izabrani iracionalni broj.
Napomenuti da računanje sa realnim brojevima ide po istim pravilima koje učenici znaju da važe u polju racionalnih brojeva.
Celi i racionalni algebarski izrazi - Osnovni cilj ove teme jeste da se kod učenika izgradi navika (na osnovu poznavanja svojstava stepena) da uspešno vrše identične transformacije polinomijalnih izraza (polinoma). Realizacija ove teme započinje se daljom izgradnjom pojma stepena: upoznavanje stepena čiji je izložilac konkretan prirodan broj i operacija sa takvim stepenima, s primerima primene u fizici i drugim oblastima. Posle toga se može preći na upoznavanje pojma algebarskog izraza, uz izračunavanje vrednosti jednostavnijih izraza. Među algebarskim izrazima posebno se obrađuju polinomi.
Računske operacije s polinomima (u sređenom obliku), odnosno identične transformacije zbira i proizvoda polinoma, vrše se na osnovu poznatih zakona računskih operacija s brojevima (a to je slučaj i s bilo kojim izrazima). Detaljno obraditi rastavljanje na činioce primenom razlike kvadrata i kvadrata binoma; obraditi rastavljanje polinoma primenom razlike i zbira kubova i kuba binoma, korišćenjem jednostavnijih primera. Rastavljanje na činioce treba iskoristiti za rešavanje jednačina i nejednačina, dokazivanje jednostavnijih algebarskih jednakosti i nejednakosti, rešavanje zadataka u vezi sa deljivošću brojeva i primenu u geometriji.
Zavisneveličine i njihovo grafičko predstavljanje - Koordinatni sistem, koordinate tačke i rastojanje dve tačke izraženo preko njihovih koordinata. Primeri zavisnih veličina (vreme i temperatura, vreme punjenja bazena vodom i dubina vode, itd.) i njihovo grafičko predstavljanje. Čitanje svojstava sa grafika.
Uvodi se pojam funkcije i grafika funkcije. Ističu se osnovne osobine relacije i funkcije.
Definisati direktnu (i obrnutu) proporcionalnost, obraditi odgovarajuće funkcije i njihove grafike.
Obraditi proporciju i njene primene - proporcionalna podela, račun smeše, procentni račun, itd.
Elementarni zadaci iz teorije brojeva - Iako su učenici u prethodnim razredima obrađivali deljivost celih brojeva, treba poći od definisanja pojma deljivosti i osnovnih osobina deljivosti. Dokazuje se teorema o deljivosti sa ostatkom.
Obraditi pojmove NZD i NZS. Euklidov algoritam pokazati na primerima, a zatim i izvesti dokaz.
Upoznati učenike sa kanonskom faktorizacijom prirodnog broja uz naglašavanje jedinstvenosti takvog predstavljanja.
Zatim se može preći na Diofantove jednačine i njihovo rešavanje metodama poslednje cifre i algebarskih transformacija.
Logičko-kombinatorni zadaci - U okviru ove oblasti treba najpre obraditi problem prebrojavanja konačnih skupova, pravila zbira i proizvoda.
Centralna tema je Dirihleov princip i njegova primena.
Mnogougao - Polazeći od ranije stečenih znanja o pojedinim geometrijskim figurama (oblast, izlomljena linija, konveksna oblast, trougao, četvorougao), mnogougao treba definisati kao deo ravni ograničen mnogougaonom linijom. Treba obraditi zavisnost zbira uglova i broja dijagonala ma kog mnogougla od broja njegovih stranica, a zatim zavisnost među elementima pravilnog mnogougla kao i njegovu simetriju. Osim konstrukcija nekih pravilnih mnogouglova (sa 3, 4, 6, 8, 12 stranica), mogu se crtati i drugi pravilni mnogouglovi (sa 7, 9, 10,... stranica) uz korišćenje uglomera, ali se oni ne mogu konstruisati (skrenuti pažnju na takve pravilne n-touglove gde je n prost broj oblika 2p+1, p=2k, k=0,1.2). Pri tome treba jasno razlikovati konstrukciju od približnog crtanja.
Pitagorina teorema - Ova teorema izražava jednu značajnu vezu između stranica pravouglog trougla i ima široke primene u računskim i konstruktivnim zadacima, pa joj treba posvetiti odgovarajuću pažnju (nekoliko dokaza Pitagorine teoreme). Treba postići uvežbanost u njenoj primeni kod raznih figura u kojima se pojavljuje pravougli trougao. Takođe treba učenike uvežbati da neke trouglove s celobrojnim stranicama (na primer 3, 4, 5 i 5, 12, 13) prepoznaju kao pravougle (Pitagorine trojke). Korisno je navesti i neke primere praktične primene (recimo da provere da li su dva susedna zida prostorije ortogonalna ili da pomoću konopca sa čvorovima na 3., 7. i 12. metru iscrtaju na tlu prav ugao). Heronov obrazac za površinu trougla uraditi sa dokazima. Učenici takođe treba da nauče da konstruišu tačke brojevne prave koje odgovaraju brojevima √2, √3, √4, √5, 2√3 ...kao i duži koje su podudarne sa dužima za neke date duži a, b, c, d, k, i sl.
Krug - Osim uvođenja pojmova centralnog i periferijskog ugla kruga i uočavanja i dokazivanja njihovog odnosa, centralna tema treba da bude određivanje obima i površine kruga. To treba započeti kroz praktične aspekte problema (put koji pređe točak,...). Dobro je da se eksperimentalnim putem oseti, odnosno konstatuje, stalnost odnosa obima i prečnika kruga uz uvođenje broja π i informativno upoznavanje učenika s njegovom (iracionalnom) prirodom. Po obradi obima i površine kruga izvesti obrasce za dužinu kružnog luka, površinu kružnog isečka i površinu kružnog prstena.
U praktičnim izračunavanjima za π ne treba uvek uzimati približnu vrednost 3,14, nego povremeno raditi i s drugim približnim vrednostima (3,142; 3,1427; 22/7 ili manje tačnim 3,1). Dati informaciju o broju poznatih decimala za broj π i navesti njegovu približnu vrednost sa, recimo, 10 decimala. Posvetiti pažnju tangentnim i tetivnim četvorouglovima. Osposobiti učenike da deduktivnim načinom razmišljanja dolaze do rešavanja složenijih zadataka (primena podudarnosti trouglova, Ojlerova prava i Ojlerov krug,...)
Sličnost - Dva niza realnih brojeva a, b, c,... i a′, b′, c′,... su proporcionalni ako je Trouglovi sa jednakim uglovima se definišu kao slični. Kod sličnih trouglova analogne stranice su proporcionalne. Primene: priča o Talesu i faraonu, određivanje visine drveta merenjem uglova i dužine njegove senke, merenje rastojanja do nepristupačnih mesta, itd. Stavovi sličnosti, konstrukcije primenom sličnosti. Rešavati složenije zadatke u kojima kroz primenu sličnosti učenik mora da primeni prethodno stečeno znanje iz geometrije (mnogougao, krug,...). Izvesti Pitagorinu teoremu primenom sličnosti. Učenik bi trebalo da nauči osnovna svojstva potencije tačke u odnosu na krug i shvati zlatni presek. Napraviti korelaciju između zlatnog preseka u okviru matematike i njegovog pojavljivanja u prirodi, arhitekturi, i sl.
Dodatna nastava
Sadržaji dodatne nastave moraju, pre svega, biti u vezi sa sadržajima programa za 7. razred i na taj način biti njihova intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se obrađuju i zanimljive teme u skladu sa interesovanjima učenika.
Osmi razred
(6 časova nedeljno, 204 časa godišnje)
Operativni zadaci
Učenike treba osposobiti da:
- umeju da rešavaju linearne jednačine (nejednačine) i sisteme linearnih jednačina s jednom i dve nepoznate na osnovu ekvivalentnih transformacija, kao i da rešenja tumače grafički;
- odgovarajuće tekstualne zadatke izraze matematičkim jezikom i reše ih koristeći jednačine;
- znaju da rešavaju linearne jednačine, nejednačine i njihove sisteme koji, osim nepoznatih, sadrže i parametre i da vrše odgovarajuću diskusiju;
- umeju da rešavaju jednačine i nejednačine sa racionalnim izrazima svodeći ih na linearne;
- savladaju pojam linearne funkcije i njenih svojstava, tako da mogu da crtaju i čitaju razne grafike linearnih funkcija;
- umeju da sastavljaju tabele i crtaju odgovarajuće grafikone-dijagrame raznih stanja, pojava i procesa; umeju da izračunaju medijanu i da je koriste;
- znaju i umeju da primene trigonometrijske funkcije ugla, sinusnu i kosinusnu teoremu;
- shvate međusobne odnose tačaka, pravih i ravni u prostoru;
- razumeju potrebu za deduktivnim prilazom Euklidskoj geometriji i znaju da izvedu osnovne stavove iz njenih aksioma;
- nauče elemente i svojstva geometrijskih tela (prizma, piramida, valjak, kupa i lopta); umeju da crtaju mreže i da računaju površinu i zapreminu tela; umeju da rešavaju složenije probleme u vezi sa površinom i zapreminom tela;
- primenjuju znanja o geometrijskim telima u praksi, povezujući sadržaje matematike i drugih oblasti;
- znaju da koriste i dokažu jednostavnije nejednakosti (posebno nejednakost između sredina za dva i tri broja);
- umeju da rešavaju elementarne probleme sa ekstremnim vrednostima;
- umeju da rešavaju zadatke iz teorije brojeva korišćenjem kongruencija;
- razumeju pojam opšteg rešenja i umeju da rešavaju linearnu Diofantovu jednačinu;
- primenjuju elemente deduktivnog zaključivanja.
SADRŽAJI PROGRAMA
Program nastave matematike realizuje se sa 6 časova nedeljno (ukupno 204), pri čemu je 3 časa namenjeno nastavi algebre, a 3 časa nastavi geometrije.
ALGEBRA
(3 časa nedeljno)
LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE S JEDNOM NEPOZNATOM
Osnovna svojstva jednakosti.
Ekvivalentnost jednačina; rešavanje linearne jednačine sa jednom nepoznatom.
Osnovna svojstva nejednakosti.
Ekvivalentnost nejednačina; rešavanje linearnih nejednačina s jednom nepoznatom.
Primeri primena.
LINEARNA FUNKCIJA
Linearna funkcija (y=ax+b); implicitni oblik.
Grafik linearne funkcije; nula i znak funkcije; tok linearne funkcije.
Jednačine i nejednačine sa apsolutnim vrednostima.
GRAFIČKO PREDSTAVLJANJE STATISTIČKIH PODATAKA
Predstavljanje zavisnih veličina tabelarno i u koordinatnom sistemu. Grafičko predstavljanje statističkih podataka u obliku dijagrama.
Računanje srednje vrednosti i medijane. Poređenje vrednosti uzorka sa srednjom vrednošću.
SISTEMI LINEARNIH JEDNAČINA S DVE NEPOZNATE
Linearna jednačina s dve nepoznate i pojam rešenja.
Pojam sistema linearnih jednačina s dve nepoznate; ekvivalentnost sistema linearnih jednačina.
Rešavanje sistema metodom zamene i metodom suprotnih koeficijenata.
Grafički prikaz rešavanja.
Primeri primene.
ELEMENTARNA TEORIJA BROJEVA
Kongruencije po modulu.
Linearne Diofantove jednačine.
NEJEDNAKOSTI
Jednostavnije nejednakosti. Osnovne nejednakosti između sredina.
Elementarni problemi s ekstremnim vrednostima.
Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 8 časova).
Sličnost i površine (obnavljanje i utvrđivanje gradiva sedmog razreda).
Trigonometrijske funkcije oštrog ugla; osnovne trigonometrijske identičnosti.
Trigonometrijski krug. Trigonometrijske funkcije tupog ugla i veza sa oštrim uglom.
Sinusna teorema. Kosinusna teorema. Poluprečnik opisanog kruga trougla. Izračunavanje težišne duži preko stranica trougla. Primene sinusne i kosinusne teoreme.
Rešavanje pravouglog trougla.
TAČKA, PRAVA I RAVAN
Međusobni odnos tačke i prave, tačke i ravni. Kratak pregled aksioma i istorijski osvrt na razvoj (Euklidske) geometrije.
Određenost prave i ravni.
Prave u prostoru; mimoilazne prave.
Međusobni odnos prave i ravni. Normala iz tačke na ravan i normalna ravan iz tačke na pravu. Rastojanje tačke i ravni.
Međusobni odnos dveju ravni; paralelne i normalne ravni.
Diedar.
Ortogonalna projekcija na ravan (tačke, duži i prave). Nagibni ugao prave prema ravni. Površina projektovane figure.
Rogalj.
Poliedar. Jednostavnija kombinatorna svojstva poliedra. Pravilni poliedri. Oktaedar, dodekaedar i ikosaedar. Ojlerova teorema za poliedre.
PRIZMA
Prizma: pojam, vrste, elementi.
Mreža prizme.
Površina prizme (pravilna trostrana, četvorostrana i šestostrana prizma).
Zapremina prizme. Masa tela.
PIRAMIDA
Piramida; pojam, vrste, elementi.
Mreža piramide.
Površina piramide (pravilna trostrana, četvorostrana i šestostrana piramida).
Zapremina piramide.
VALJAK
Pojam, vrste i elementi valjka. Valjak kao obrtno telo. Prav valjak.
Cilindrična (valjkasta) površ. Mreža valjka.
Površina valjka.
Zapremina valjka. Složena tela, tela upisana i opisana oko drugih tela.
KUPA
Pojam, vrste i elementi kupe. Kupa kao obrtno telo. Prava kupa.
Konusna površ. Mreža kupe.
Površina kupe.
Zapremina kupe.
LOPTA
Pojam i elementi lopte.
Lopta kao obrtno telo.
Površina lopte.
Zapremina lopte.
Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 8 časova).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Radi lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama po modelu - ukupan broj časova za temu (časovi za obradu + časovi za ponavljanje i uvežbavanje).
ALGEBRA
Linearne jednačine i nejednačine s jednom nepoznatom - 28 (10 + 18) časova
Linearna funkcija. Grafičko predstavljanje statističkih podataka - 24 (10 + 14) časa
Sistemi linearnih jednačina s dve nepoznate - 22 (8 + 14) časa
Elementarna teorija brojeva - 10 (4 + 6) časova
Nejednakosti - 10 (4 + 6) časova
Četiri jednočasovna pismena zadatka sa ispravkama - 8 časova
Četiri jednočasovna pismena zadatka sa ispravkama - 8 časova
Linearne jednačine i nejednačine - U okviru ove teme rešavaju se složeniji primeri primenom pravila kojima se jednačine i nejednačine transformišu u njima ekvivalentne (potrebno je obnoviti pojam algebarskog izraza sa promenljivom i osnovna pravila računanja s brojevima).
Istaći činjenicu da su vrednosti dva ekvivalantna izraza (tj. izraza koji se jedan od drugog mogu dobiti primenom osobina računskih operacija i pravila računanja) jednake za sve dopustive vrednosti promenljivih. Iz ovoga, na primer, sledi da su linearne jednačine ¦(x)=g(x) i ¦(x)=h(x) (ili npr. nejednačine ¦(x)>g(x) i ¦(x)>h(x), tj. ¦(x)<g(x) i ¦(x)<h(x)) ekvivalentne ako je izraz g(x) ekvivalentan izrazu h(x).
Treba naglasiti da je algebarski izraz s promenljivom x linearan ako je ekvivalentan izrazu oblika ax+b, a jednačina (nejednačina) je linearna ako je ekvivalentna jednačini (nejednačini) oblika ax+b=0 (ax+b>0, ax+b<0, ax+b≥0, ax+b≤0).
Birati primere koji će zahtevati jednostavnije, ali i nešto složenije transformacije algebarskih izraza i tako iskoristiti ovu temu i za obnavljanje gradiva sedmog razreda.
Detaljno obraditi jednačine i nejednačine sa apsolutnim vrednostima.
Posebnu pažnju posvetiti primerima primene linearnih jednačina i nejednačina (problemi kretanja, geometrija, problemi mešanja, i sl.).
Linearna funkcija - O pojmu funkcije bilo je reči u sedmom razredu. Obnoviti pojmove i osnovne osobine relacije i funkcije.
Detaljno obraditi linearnu funkciju i njena svojstva i naučiti učenike da crtaju grafik linearne funkcije i čitaju njena svojstva.
Obraditi funkciju y = |x|, njene osobine i grafik.
Ukazati na primenu linearnih jednačina i jednačina sa apsolutnim vrednostima (posebno kod diskusije broja rešenja jednačine sa parametrom).
Grafičko predstavljanje statističkih podataka - Za primere statističkih podataka pomenutih u sadržaju programa birati podatke koje učenici ovog uzrasta razumeju i koji za njih imaju relevantno značenje: školske ocene i proseci, rezultati medicinskih merenja i slične podatke iz svakodnevnog života.
Sistemi linearnih jednačina s dve nepoznate - Učenici treba da upoznaju linearnu jednačinu s dve nepoznate, grafik jednačine s dve nepoznate (prava) i pojam sistema jednačina; oni treba da znaju da je grafik jednačine ax + by + c =0 (a ≠ 0 ili b ≠0) prava, kao i da umeju da nacrtaju taj grafik. Rešavati sisteme grafičkim metodom, metodom zamene i suprotnih koeficijenata.
Obraditi rešavanje sistema linearnih jednačina Gausovim metodom eliminacije, kao i diskusiju rešenja sistema sa parametrima.
Značajnu pažnju treba posvetiti primeni sistema linearnih jednačina.
Elementarna teorija brojeva - Uvesti pojam relacije kongruencije po modulu i obraditi njene osobine. Upoznati učenike sa pojmom potpunog sistema ostataka. Produbljivanje teme (Ojlerova funkcija, Ojlerova teorema, mala Fermaova teorema, Vilsonova teorema) ostaviti za časove dodatne nastave.
Definisati linearnu Diofantovu jednačinu i motivisati učenike da razmisle kada takva jednačina ima, a kada nema rešenja. Osim linearnih Diofantovih jednačina, treba birati primere nelinearnih jednačina čije rešavanje se svodi na linearnu.
Nejednakosti - Podsećanje na osnovne osobine nejednakosti i nejednakost a2≥0. Centralna tema su nejednakosti između sredina (aritmetička, geometrijska, harmonijska, kvadratna).
Sličnost i trigonometrija pravouglog trougla - Obnoviti gradivo sedmog razreda. Učenici treba da savladaju osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija, odnos stranica i uglova, da dokazuju osnovne trigonometrijske identičnosti kao i da razumeju trigonometrijski krug. Sinusnu i kosinusnu teoremu uraditi sa dokazima. Na kraju ovog poglavlja učenici treba da znaju da primene osnovna trigonometrijska svojstva pravouglog trougla u složenijim zadacima.
Tačka, prava, ravan - Učenike upoznati s međusobnim odnosima tačaka, pravih i ravni u prostoru i korišćenjem modela i objekata u realnom okruženju i na slikama (crtežima) kojima se predstavljaju. Oprezno uvesti aksiomatsko zasnivanje Euklidske geometrije - bez preterivanja (cilj je da učenici shvate potpunost geometrije, a samim tim matematike kao nauke). Elemente koji određuju ravan (tri nekolinearne tačke, dve prave koje se seku ili su paralelne), odnos dveju ravni, diedar i njegov ugao, mimoilazne prave i zajednička normala istih, predstavljati slikama i tako razvijati tu vrstu prostornog sagledavanja.
Posebno posvetiti pažnju odnosu između ravni i na njoj normalne prave. Ortogonalna projekcija tačke na ravan i ortogonalno projektovanje (tačka-po-tačka) duži, trouglova i četvorouglova. Uočavati dve, tri, odnosno četiri tačke ovih objekata koje potpuno određuju tu projekciju i zapažati kad i koja od njihovih svojstava se čuvaju pri tom projektovanju, a koja ne. Nastavnik treba da demonstrira ova svojstva koristeći pripremljeni materijal.
Obraditi triedar i odnos njegovih uglova, kao i konveksni rogalj (korišćenjem jednostavnog papirnog modela može se demonstrirati da je zbir njegovih ivičnih uglova manji od 360°).
Poliedar kao telo ograničeno konačnim brojem poligona. Neki osnovni poliedri će se detaljnije obrađivati.
Geometrijska tela - Da bi učenici što lakše upoznali geometrijska tela (prizmu, piramidu, valjak, kupu i loptu) i njihove elemente i svojstva, kao i naučili da izračunavaju površine i zapremine ovih tela, treba koristiti njihove modele, mreže, skice i slike. Preporučljivo je da i sami učenici crtaju mreže i izrađuju modele proučavanih tela. Izvođenje formule za zapreminu vezivati za prihvaćenu formulu za zapreminu kvadra. Pogodnim primerima iz fizike pokazati vezu između zapremine, mase i gustine tela.
Računati površine i zapremine preko osnovnih elemenata (datih odgovarajućim formulama) kao i s njima zavisnih elemenata (dužine ivica, bočne visine, poluprečnika opisanog ili upisanog kruga, itd.). Praktično primenjivati ova znanja kroz različite konkretne primere računanja površina i zapremina objekata iz okruženja. Računati površine i zapremine složenijih tela uz primenu stečenog znanja.
Poželjno je da se smišljenim planiranjem nastave izvrši neophodno ponavljanje i povezivanje gradiva iz prethodnih razreda i tekućeg gradiva, što bi doprinelo da učenici na kraju osnovne škole imaju zaokružena i sistematizovana matematička znanja.
Dodatna nastava
Sadržaji dodatne nastave moraju, pre svega, biti u vezi sa sadržajima programa za 8. razred i na taj način biti njihova intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se obrađuju i zanimljive teme u skladu sa interesovanjima učenika.
TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE
Cilj i zadaci
Cilj nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja jeste da svi učenici steknu bazičnu jezičku, tehničku i informatičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da se upoznaju sa tehničko-tehnološki razvijenim okruženjem, razviju tehničko mišljenje, tehničku kulturu, radne veštine i kulturu rada.
Zadaci nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja su:
- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja budu u punoj meri realizovani;
- sticanje osnovnog tehničkog i informatičkog obrazovanja i vaspitanja;
- sticanje osnovnih tehničko-tehnoloških znanja, umenja, veština i osposobljavanje učenika za njihovu primenu u učenju, radu i svakodnevnom životu;
- shvatanje zakonitosti prirodnih i tehničkih nauka;
- saznavanje osnovnog koncepta informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i uloge IKT u različitim strukama i sferama života;
- osposobljavanje učenika da rade na jednom od operativnih sistema i nekoliko najčešće korišćenih korisničkih programa, kao i sticanje navike da ih učenik koristi u svakodnevnim aktivnostima;
- da učenik savlada upotrebu računara sa gotovim programima za obradu teksta, prezentacije, grafičke prikaze i komunikaciju putem interneta;
- osposobljavanje učenika za optimalno prilagođavanje računarskog okruženja sopstvenim potrebama;
- obučiti učenika za rukovanje računarom koje obezbeđuje sigurnost u radu i dugotrajniju ispravnost računara;
- razvoj stvaralačkog i kritičkog mišljenja kod učenika;
- razvoj sposobnosti praktičnog stvaranja kod učenika, odnosno realizacije sopstvenih ideja prema sopstvenom planu rada kao i afirmacija kreativnosti i originalnosti;
- razvoj psihomotornih sposobnosti;
- usvajanje pretpostavki za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno korisnog rada;
- savladavanje osnovnih principa rukovanja različitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja tehnološkim procesima;
- razvijanje preciznosti u radu, kao i upornosti i istrajnosti prilikom rešavanja zadataka;
- sticanje radnih navika i osposobljavanje za saradnju i timski rad;
- savladavanje raznih oblika tehničke komunikacije (tehnička terminologija, crtež);
- sticanje znanja za korišćenje mernih instrumenata;
- prepoznavanje elemenata (komponenata) iz oblasti građevinarstva, mašinstva, elektrotehnike, elektronike i njihovo komponovanje u jednostavnije funkcionalne celine (grafički i kroz modele, makete ili predmete);
- razumevanje tehnoloških procesa i proizvoda različitih tehnologija;
- prepoznavanje prirodnih resursa i njihove ograničenosti u korišćenju;
- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamičke konstrukcije (modele);
- odaberu jednostavniji program za upravljanje računarom;
- primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu pri radu;
- objasne mere zaštite i unapređivanja životnog okruženja i imaju svest o njihovoj potrebi;
- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja i znanja pravilno odaberu svoju buduću profesiju.
SADRŽAJI PROGRAMA
INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE (18)
Arhitektura i princip funkcionisanja računara.
Održavanje računara (personalizacija, instalacija i deinstalacija softvera, antivirusna zaštita, instalacija operativnog sistema).
Crtanje i grafički dizajn. Rad sa alatima za crtanje. Rad sa bojama i teksturama. Specijalni efekti. Pregled pre štampanja. Prilagođavanje crteža za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na internetu. Praktičan rad.
TEHNIČKO CRTANJE (4)
Tehnička dokumentacija. Ortogonalna projekcija. Kotiranje, preseci i uprošćavanje, prostorno prikazivanje. Od ideje do realizacije.
MERENJE I KONTROLA (2)
Merenje i merna sredstva. Pojam kontrole.
MAŠINE I MEHANIZMI (6)
Osnovni pojmovi i principi rada mašina i mehanizama. Proizvodne mašine: princip rada, sastav, korišćenje. Mašine spoljašnjeg (bicikl, automobil, železnička vozila, brodovi, avioni i dr.) i unutrašnjeg (transporteri, dizalice i dr.) transporta: princip rada, sastav, korišćenje.
ROBOTIKA (2)
Pojam robota. Vrste robota, namena, konstrukcija (mehanika, pogon i upravljanje). Modeliranje robota iz konstruktorskih kompleta i korišćenje interfejsa.
ENERGETIKA (4)
Izvori, korišćenje i transformacija energije. Pogonske mašine - motori: hidraulični, pneumatski i toplotni.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja, te kroz sve programske celine dosledno osigurati da najmanje jedna trećina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trećini slučajeva, zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporučenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su učenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih se ocenjuju.
Informatičke tehnologije - Ova oblast ostvaruje kontinuitet informatičke pismenosti s ciljem da učenici u ovom razredu nauče kako da prilagode računarsko okruženje sopstvenim potrebama, kako da rukuju računarom na način koji obezbeđuje njegovu dugotrajniju eksploataciju, i kako da koriste računar za crtanje, izradu prezentacija i upravljanje tehničkim sistemima i procesima (interfejs - sistem veza sa računarom). U tu svrhu se sa računarom povezuje interfejs a koriste se gotovi programi (softver) za upravljanje. Ovu nastavnu temu treba povezati sa temom robotika.
Pri realizaciji nastavne jedinice Arhitektura i princip funkcionisanja računara poželjno je da se:
- učenicima pokažu komponente i njihova funkcija unutar računarskog sistema;
- učenicima omogući da samostalno rasklope i sklope računar;
- učenici upoznaju sa postupcima otklanjanja jednostavnijih kvarova računara;
- odgovarajućim multimedijalnim programom koji simulira ciklus izvršavanja instrukcija, učenicima omogući da steknu vizuelnu predstavu o tom procesu.
Nastavna jedinica Održavanje računara treba da ih upozna sa postupcima koje treba da sprovedu kako bi:
- radno okruženje optimalno prilagodili njihovim potrebama;
- produžili radni vek računara (briga o "higijeni" računara);
- pravilno instalirali i, kada je potrebno, deinstalirali programe;
- obezbedili što bolju antivirusnu zaštitu;
- instalirali operativni sistem.
Nastavna oblast Crtanje i grafički dizajn je posvećena izradi dvodimenzionalnih grafičkih rešenja za različite potrebe kao što su časopisi, reklamni panoi, posteri, pozivnice, vizit karte i naročito tehničko crtanje. Objasniti učenicima u čemu je razlika između vektorske i bitmapirane grafike. Detaljno objasniti rad sa alatima za crtanje (crtanje, brisanje, umetanje teksta i grafičkih elemenata, promena dimenzija i položaja na pozadini, kopiranje, premeštanje, promena redosleda). U okviru rada sa bojama i teksturama pokazati kako se može uticati na oblikovanje nacrtanih elemenata. U skladu sa mogućnostima programa pokazati alate za primenu specijalnih efekata na delovima crteža. Skrenuti pažnju učenicima na obavezno pregledanje materijala pre štampanja. Prilagođavanju crteža za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na internetu treba posvetiti dovoljno vremena da bi učenici razumeli kako se može uticati na kvalitet izrađenog materijala prema potrebi. Ova nastavna tema bi se u realizaciji mogla integrisati sa sledećom nastavnom temom - tehničko crtanje, kako bi se u velikoj meri stavila u funkciju njenih potreba. Za obradu ove nastavne teme preporučuju se programi kao što su Corel Draw, Adobe Illustrator, Ink Scape, i drugi.
Tehničko crtanje - U okviru tehničkog crtanja proširivati znanja sa ortogonalnim projektovanjem i prostornim prikazivanjem objekata. Nastaviti sa algoritamskim pristupom u konstruktorskom modelovanju posebno u pristupu razvoja tehničkog stvaralaštva - Od ideje do realizacije.
Merenje i kontrola - Ova nastavna jedinica se nadovezuje na nastavne sadržaje iz fizike iz prethodnog razreda. Za tehničko i informatičko obrazovanje posebno je važno da učenici upoznaju merenje i merna sredstva dužine, ugla, mase, sile i momenta, kao i razmeravanje i obeležavanje. Učenici treba da nauče da rukuju pomičnim merilom, mikrometrom, kalibrima i ugaonikom.
Mašine i mehanizmi - Ova tema predstavlja kompleksnu oblast koja obuhvata: osnovne pojmove i principe rada mašina i mehanizama, elemente mašina i mehanizama, elemente za vezu, elemente za prenos snage i kretanja i specijalne elemente. Obrada ovih elementarnih pojmova predstavlja osnovu za sledeće sadržaje u okviru ove teme, tj. podsisteme saobraćajnih mašina i uređaja: mašine spoljašnjeg (bicikl, automobil, železnička vozila, brodovi, avioni i dr.) i unutrašnjeg (transporteri, dizalice i dr.) transporta - princip rada, sastav, korišćenje. Povezati sa sadržajima iz energetike tako da učenici mogu da shvate međusobne odnose pogonskih i prenosnih elemenata u saobraćajnim sredstvima.
Robotika - Ovo je oblast koja treba da integriše nastavne sadržaje drugih oblasti kao što su informatička tehnologija, mašine i mehanizmi i energetika. Učenici treba da upoznaju vrste robota, namenu i konstrukciju (mehanika, pogon i upravljanje) itd. Za realizaciju ove teme treba koristiti adekvatne multimedijalne prezentacije. Posebno je pogodno organizovati modelovanje robota iz konstruktorskih kompleta i korišćenje interfejsa.
Energetika - Učenici treba da upoznaju principe rada energetskih preobražajnika, izvore, korišćenje i transformaciju energije. Upoznati učenike sa razvojem pogonskih mašina - motora, kao i vrstama: hidraulični, pneumatski, toplotni (cilindri, turbine, parne mašine i turbine, četvorotaktni benzinski motor, dizel motor i ostali motori). Detaljnije obraditi principe rada i delove SUS motora. Pri realizaciji po mogućnosti koristiti delove motora, modele i audiovizuelne medije, odnosno multimediju.
Program tehničkog i informatičkog obrazovanja se oslanja na dosadašnja iskustva u nastavnoj praksi i na postojeću realnost, a ima za cilj, pored modernizacije predmeta, racionalizaciju nastave i rasterećenje učenika. Takođe, program treba da je u stalnom razvoju, kako ne bi zaostajao za dinamikom razvoja informatičko-tehničkih nauka.
Povezanost teorije i prakse postignuto je kroz jedinstvo teorijskih sadržaja, radioničkih i laboratorijskih vežbi koje u realizaciji treba da se prepliću i dopunjuju, i funkcionalno obezbeđuju korelaciju sa srodnim sadržajima iz nastavnih predmeta: fizike, matematike, biologije, hemije i dr.
Za uspešno ostvarivanje sadržaja programa, odnosno ciljeva i zadataka nastave, neophodno je organizovati nastavu u skladu sa sledećim zahtevima:
- uvoditi učenike u svet tehnike i savremene tehnologije na zanimljiv i atraktivan način, čime se podstiče njihovo interesovanje za tehničko stvaralaštvo;
- omogućiti učenicima da iskazuju vlastite kreativne sposobnosti, da traže i nalaze sopstvena tehnička rešenja i da se dokazuju u radu;
- nastavne sadržaje treba ostvarivati na spojenim časovima - svake druge nedelje blok od dva časa;
- s obzirom da je nastava tehničkog i informatičkog obrazovanja teorijsko - praktičnog karaktera, časove treba ostvarivati sa odeljenjem podeljenim na dve grupe, odnosno sa najviše 15 učenika;
- učenicima treba obezbediti da na najefikasniji način stiču trajna i primenljiva naučno-tehnološka znanja i da se navikavaju na pravilnu primenu tehničkih sredstava i tehnoloških postupaka;
- ne insistirati na učenju i pamćenju podataka, manje značajnih činjenica i sličnih teorijskih sadržaja;
- radi što uspešnije korelacije odgovarajućih nastavnih sadržaja, usklađivanja terminologije, naučnog osmišljavanja sadržaja i racionalnog sticanja znanja, umenja i navika neophodna je stalna saradnja sa nastavnicima fizike, matematike, hemije, biologije, likovne kulture i dr.;
- prilikom konkretizacije pojedinih sadržaja programa, naročito upoznavanja novih i savremenih tehnologija, u obzir treba uzimati specifičnosti sredine i usklađivati ih sa njenim potrebama.
Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehničkih objekata treba ostvarivati uvek kada za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehničkih dostignuća, savremenih uređaja, tehnoloških procesa, radnih operacija i dr. Kada za to ne postoje odgovarajući uslovi, učenicima treba prikazivati nastavne filmove odnosno video sekvence, kao i multimedijalne programe u kojima je zastupljena ova problematika.
U skladu sa prihvaćenom koncepcijom projektovati etapni razvoj i nabavku nastavnih sredstava i didaktičkog materijala.
S obzirom na različitost funkcija i karaktera pojedinih delova programskih sadržaja, kao i psihofizičkih mogućnosti učenika u pojedinim fazama, u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja se po pravilu koriste svi postojeći oblici rada koji su inače zastupljeni u ostalim nastavnim predmetima: frontalni, grupni, rad u parovima i individualni rad.
Frontalni oblik rada se najčešće primenjuje, zato što je ekonomičan u pripremanju i održavanju časova i učenicima obezbeđuje postupnost, sistematičnost kao i lakše praćenje i kontrolisanje rada i rezultata rada učenika. Međutim, u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja treba voditi računa i o slabim stranama frontalnog oblika rada kao što je sputavanje inicijativnosti i samostalnosti u radu, nemogućnost angažovanja svih učenika u radu, pojedinci ne mogu da zadovolje svoje sklonosti i razviju svoje sposobnosti tempom koji im odgovara.
Grupni oblik rada se češće koristi u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja, a posebno u realizaciji nastavnih sadržaja kao što su: upoznavanje principa i načina funkcionisanja pojedinih sprava, uređaja, aparata, mašina i sl.
Individualni oblik rada se primenjuje kada učenici postignu određena znanja, umenja i veštine i izvesno iskustvo koje mogu primenjivati u samostalnom radu pri realizaciji projekta. Izrada projekta zahteva od nastavnika individualni rad sa svakim učenikom tako da im omogući rad u skladu sa svojim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima.
Izbor metoda zavisi od ciljeva i zadataka nastavnog časa, opremljenosti kabineta nastavnim sredstvima i izabranog oblika rada.
Učenike ocenjivati prema rezultatima koje postižu u usvajanju nastavnih sadržaja, uzimajući u obzir i sve njihove aktivnosti značajne u ovoj nastavi (urednost, sistematičnost, zalaganje, samoinicijativnost, kreativnost i dr.). Ne treba odvojeno ocenjivati teorijska i praktična znanja, niti primenjivati klasično propitivanje učenika, već treba izvoditi ocene na osnovu stalnog praćenja rada učenika.
Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.
U VII razredu učenik treba da:
- ume da primenjuje tehničke crteže i da na crtežu predstavi jednostavan predmet u ortogonalnoj projekciji;
- zna nazive osnovnih elemenata mašina i njihovu namenu i primenu;
- ume da prikaže svoju ideju skicom i tehničkim crtežom;
- da poznaje konvencionalne i alternativne oblike energije, racionalno je koristi;
- ume da prilagodi radno okruženje računara svojim potrebama i vodi računa o bezbednom radu;
- zna da instalira i deinstalira programe, postavi antivirusnu zaštitu i instalira operativni sistem;
- ume da koristi računar u rešavanju jednostavnijih problema u obradi teksta, crteža, za upravljanje na bazi interfejsa.
Osmi razred
(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)
Cilj nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja u osnovnoj školi jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku, tehničku i informatičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da se učenici upoznaju sa tehničko-tehnološki razvijenim okruženjem, steknu osnovnu tehničku i informatičku pismenost, razviju tehničko mišljenje, tehničku kulturu rada.
Zadaci predmeta su stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja budu u punoj meri realizovani, kao i da učenici:
- steknu osnovno tehničko i informatičko obrazovanje i vaspitanje;
- steknu osnovna tehničko-tehnološka znanja, umenja, veštine i osposobljavaju se za njihovu primenu u učenju, radu i svakodnevnom životu;
- saznaju osnovni koncept informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT);
- saznaju uloge IKT u različitim strukama i sferama života;
- upoznaju rad na računaru;
- korišćenjem računara ovladaju gotovim programima za obradu teksta i za grafičke prikaze;
- steknu znanja neophodna za formiranje, korišćenje i održavanje kućne lokalne mreže;
- znaju da putem interneta pristupaju svim raspoloživim obrazovnim informacionim resursima;
- razvijaju stvaralačko i kritičko mišljenje;
- razvijaju sposobnost praktičnog stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema sopstvenom planu rada i afirmišu kreativnost i originalnost;
- razvijaju psihomotorne sposobnosti;
- usvoje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno korisnog rada;
- savladavaju osnovne principe rukovanja različitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja tehnološkim procesima;
- razvijaju preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom rešavanja zadataka;
- stiču radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad;
- komuniciraju na jeziku tehnike (tehnička terminologija, crteži);
- steknu znanja za korišćenje mernih instrumenata;
- razumeju tehnološke procese i proizvode različitih tehnologija;
- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamičke konstrukcije (modele);
- izrade ili primene jednostavniji program za upravljanje preko računara;
- upoznaju ekonomske, tehničko-tehnološke, ekološke i etičke aspekte rada i proizvodnje i njihov značaj na razvoj društva;
- primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu pri radu;
- znaju mere zaštite i potrebu za obnovu i unapređivanje životnog okruženja;
- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu svoju buduću profesiju.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- prošire znanja o osnovnim komandama operativnog sistema;
- prošire znanja iz računarskih mreža;
- prošire znanja o korišćenju interneta;
- prošire znanja o korišćenju osnovnih programa za obradu teksta;
- se obuče za izradu prezentacija;
- upoznaju podsisteme elektroenergetskog sistema;
- steknu pojam o distribuciji električne energije;
- upoznaju elektroinstalacioni materijal i elemente prema standardima navedenih elektromaterijala;
- upoznaju osnovne elektrotehničke simbole;
- nauče da čitaju elektrotehničke šeme, a jednostavnije da koriste u praktičnom radu;
- upoznaju osnovne delove elektrotermičkih i elektrodinamičkih aparata i uređaja u domaćinstvu;
- nauče da pravilno koriste električne uređaje i aparate;
- upoznaju osnovne elektronske elemente;
- nauče simbole i šeme u elektronici;
- shvate principe rada telekomunikacionih i audiovizuelnih uređaja u domaćinstvu;
- razvijaju konstruktorske sposobnosti izradom i sklapanjem modela elektrotehničkih i elektronskih uređaja i aparata prema odgovarajućim šemama.
SADRŽAJI PROGRAMA
INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE (16)
Mrežne informacione tehnologije. Lokalne mreže. Povezivanje čvorova mreže. Računari-serveri i računari-klijenti. Internet-provajderi i njihove mreže. Tehnologije pristupa Internetu. Globalne mreže. Internet protokol. IP šema adresiranja. Ruteri i rutiranje. Organizacija domena i domenih imena. Sistem domenskih imena DNS (Domain Name System). Formiranje lokalne mreže. Deljenje resursa lokalne mreže. Navigacija kroz lokalnu mrežu. Povezivanje lokalne mreže sa globalnom mrežom.
Upravljanje okruženjem pomoću personalnih računara.
Napredne mogućnosti tekst procesora. Kreiranje i korišćenje stilova. Pisanje matematičko-tehničkih formula. Generisanje sadržaja i indeksa pojmova. Korišćenje gotovih šablona i izrada šablona. Izrada tehničke dokumentacije i prezentacije u elektrotehnici korišćenjem odabranih programa.
ELEKTROTEHNIČKI MATERIJALI I INSTALACIJE (6)
Elektroinstalacioni materijali i pribor - svojstva i primena (provodnici, superprovodnici, izolatori, prekidači, utikači, sijalična grla, osigurači, grejna tela, termostati).
Kućne električne instalacije.
Opasnosti i zaštita od strujnog udara.
ELEKTRIČNE MAŠINE I UREĐAJI (4)
Proizvodnja, transformacija i prenos električne energije.
Alternativni izvori električne energije.
Elektrotehnički aparati i uređaji u domaćinstvu.
DIGITALNA ELEKTRONIKA (4)
Osnovi analogne i digitalne tehnologije.
Osnovni elektronski elementi.
Telekomunikacije i audiovizuelna sredstva: mobilna telefonija, GPS sistemi, internet i kablovska televizija.
OD IDEJE DO REALIZACIJE - MODULI (4)
Praktična izrada električnih kola - eksperiment, istraživanje od konstruktorskog materijala i simulacija korišćenjem računarskog softvera prema sklonostima učenika. Praktični primeri upravljanja pomoću računara.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Informatičke tehnologije - Nastavni sadržaji ove teme realizuju se u kontinuitetu sa prethodnim godinama.
Mrežne informacione tehnologije. Izučavajući mrežne informacione tehnologije učenici treba da steknu znanja neophodna za formiranje, korišćenje i održavanje kućne lokalne mreže i efikasno korišćenje informacionih resursa u školi i na budućem poslu. Važno je istaći da su mrežne informacione tehnologije jedan od najvažnijih infrastrukturnih elemenata informacionog društva i da informaciona kultura podrazumeva solidno poznavanje te oblasti.
Polazna tačka pri upoznavanju lokalnih mreža treba da bude školska mreža na kojoj se mogu ilustrovati njene sastavne komponente, topologija, resursi, klijent-server, itd. Učenike treba upoznati sa postupkom formiranja lokalne mreže.
Lokalne mreže, nakon upoznavanja, treba staviti u kontekst interneta (mreže svih mreža) i kooperativnog korišćenja raspoloživih informacionih resursa.
Vežbe surfovanja i pretraživanja trebalo bi da su u funkciji ovog, ali i drugih predmeta, kako bi se kod učenika razvijala navika korišćenja interneta za prikupljanje informacija za potrebe nastave.
Za realizaciju sadržaja vezanih za upravljanje pomoću personalnih računara (serijski i paralelni ulaz, izlaz, komunikacija personalnih računara sa okruženjem), neophodno je obezbediti odgovarajuće modele.
Napredne mogućnosti tekst procesora. U okviru ove teme učenike treba upoznati sa strukturom tipičnih dokumenata (molbi, obaveštenja, itd.) i školskih referata. Na primeru izrade takvih dokumenata ukazati na značaj:
- stilova i šablona za stilski dosledno formatiranje dokumenata;
- mogućnosti tekst procesora da automatski generiše sadržaj i indeks pojmova.
Upoznati simbole koji se koriste pri izradi crteža i električnih šema, kao najosnovnije crteže i šeme električnih strujnih kola. Pored upotrebe pribora, učenike upoznati sa mogućnostima upotrebe jednostavnijih softvera za izradu tehničkih crteža i šema.
Elektrotehnički materijali i instalacije - Elektrotehnički materijali i instalacije predstavljaju praktičnu primenu prethodnih sadržaja o grafičkim komunikacijama. Upoznavanje elektroinstalacionog materijala i pribora najefikasnije se može ostvariti primenom u različitim konstrukcijama strujnih kola. Sadržaje vezane za elektroinstalacione materijale i pribor - svojstva i primena (provodnici, superprovodnici, izolatori, prekidači, utikači, sijalična grla, osigurači, električno brojilo, uklopni sat), realizovati tako da se ostvari logična i funkcionalna celina sa sadržajima koji su izučavani prethodnih godina. Voditi računa da se radi samo sa naponima do 24V. Posebne mogućnosti pružaju adekvatni softveri koji omogućavaju konstrukciju različitih strujnih kola u virtuelnom obliku. Upoznati učenike sa mogućim neželjenim posledicama dejstva struje, načinom zaštite od strujnog udara i pružanje prve pomoći.
Električne mašine i uređaji - Kao oblast realizuje se u tesnoj korelaciji sa nastavnim sadržajima fizike, posebno sa aspekta zakona elektrotehnike na kojima su zasnovani razni uređaji na elektrotermičkom ili elektromagnetnom dejstvu električne struje. Težište je na proizvodnji, transformaciji i prenosu električne energije. Deo sadržaja posvetiti alternativnim izvorima električne energije Upoznavanje elektrotermičkih aparata i uređaja u domaćinstvu početi od jednostavnijih kao što su rešo, pegla, grejalice, a zatim upoznati i složenije kao što su šporet, peć, bojler. Upoznavanjem konstrukcije relea upoznati primenu elektromagneta i u drugim uređajima koji rade na sličnom principu kao što je električno zvonce, dizalica i dr. Upoznavanje električnih mašina (generator, elektromotor) i njihove primene kod automobila i aparata za domaćinstvo zahteva odgovarajuće tehničke uslove za realizaciju. Tu se pre svega misli na razne crteže, šeme, modele, uzorke, preseke kao i na multimedijalne prezentacije.
Elektrotehnički aparati i uređaji u domaćinstvu. Upoznati osnovne delove i principe rada elektromehaničkih (ventilator, bušilica,...) i elektrotermičko-mehaničkih uređaja u domaćinstvu (fen za kosu, kalorifer, klima uređaj,...).
Digitalna elektronika - Upoznati učenike sa osnovama na kojima je zasnovana analogna tehnologija, koja je na zalasku primene, i uvesti ih u osnove digitalne tehnologije koja je u sve većoj primeni. Objasniti prednosti digitalne tehnologije nad analognom. Upoznati osnovne elektronske elemente, logička kola, integrisana elektronska kola. U tom svetlu predstaviti osnovne delove računara: matična ploča, procesor, memorija, interfejs, modem. Elektronski uređaji u domaćinstvu - prelazak analogne na digitalnu tehniku, telekomunikacije i audiovizuelna sredstva (radio i TV), mobilna telefonija, GPS sistemi, internet i kablovska televizija.
Od ideje do realizacije - Moduli - Realizacija modula je zasnovana na primeni konstruktorskih elemenata i samostalnoj izradi nekih delova konstrukcije na osnovu projekta. Učenici se po sopstvenom izboru mogu opredeliti za različite module. Za svaku aktivnost za koju se učenici opredele, rade po algoritmu od ideje do realizacije. Realizacijom ove oblasti ostvaruje se diferencijacija i individualizacija učenika prema sposobnostima, interesovanju i polu.
U osmom razredu učenik treba da:
- samostalno koristi gotove programe u rešavanju jednostavnih problema pomoću računara;
- ume da formira, održava i koristi kućnu računarsku mrežu;
- ume da čita jednostavnije šeme kod kojih su primenjeni osnovni elektrotehnički i elektronski simboli;
- zna namenu tehničko-tehnološke dokumentacije u elektrotehnici i elektronici;
- zna sastav električne kućne instalacije i sve značajne elemente u njoj, kvarove koji se mogu dogoditi;
- pravilno koristi električne i elektronske uređaje u domaćinstvu.
V. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
INFORMATIKA I RAČUNARSTVO
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave informatike i računarstva jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku i informatičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da se učenici osposobe za korišćenje računara i steknu veštine u njihovoj primeni u svakodnevnom životu.
Zadaci nastave informatike i računarstva su:
- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave informatike i računarstva svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave informatike i računarstva budu u punoj meri realizovani;
- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;
- razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;
- podsticanje kreativnog rada na računaru;
- osposobljavanje za rad na računaru;
- razvijanje sposobnosti za potpuno, precizno i koncizno definisanje problema i mogućih postupaka za njihovo rešavanje;
- upoznavanje sa algoritamskim načinom rešavanja problema i osnovnim algoritmima;
- razvijanje sposobnosti pisanja programa vođenih događajima.
Sedmi razred
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenici treba da se:
- osposobe za primenu računara u oblasti informacija i komunikacija;
- upoznaju sa opasnostima na internetu i načinima zaštite od njih;
- upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu zvuka;
- upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu video zapisa;
- osposobe za izradu multimedijalnih prezentacija;
- osposobe za pisanje jednostavnih multimedijalnih programa;
- upoznaju sa obrazovnim softverom;
- upoznaju sa osnovnim algoritamskim strukturama;
- upoznaju sa primenom algoritma u izabranom programskom jeziku.
SADRŽAJI PROGRAMA
INTERNET (6)
Pojam elektronske komunikacije i preporuke za bezbedno ponašanje na internetu. Elektronska pošta. Pojam diskusije i komentara na internetu, instant poruka, bloga, foruma, video-konferencije, elektronskog učenja i učenja na daljinu. Digitalna biblioteka.
OBRADA ZVUKA (4)
Formati zvučnih zapisa. Konverzija između različitih formata. Snimanje i obrada glasa i drugih zvukova. Praktičan rad na snimanju i obradi zvuka.
OBRADA VIDEO ZAPISA (6)
Snimanje video zapisa. Obrada video sekvenci. Primena vizuelnih efekata. Montaža video, zvučnih, grafičkih i tekstualnih materijala u celinu. Samostalna izrada filma. Formati i konverzija.
IZRADA PREZENTACIJA (10)
Pojam i struktura prezentacije. Rad sa slajdovima. Dizajn i gotovi šabloni. Rad sa tekstom, slikama i objektima. Postavljanje efekata. Povezivanje slajdova unutar prezentacije. Povezivanje sa spoljnim sadržajima i veb stranicama. Samostalna izrada prezentacije. Preporuke za uspešnu prezentaciju.
OSNOVI ALGORITMIZACIJE (10)
Forme zapisa algoritma. Promenljive u algoritmima. Naredba dodele. Osnovne algoritamske strukture. Algoritmi linijske (proste i razgranate linijske) i ciklične strukture.
Implementacija algoritama u nastavnom multimedijskom objektno orijentisanom programskom jeziku (primer: Scratch). Interfejs programa. Objekti (sprajtovi) i scena. Događaji: akcije i poruke. Kreiranje skripti (programa). Sekvencijalno i paralelno izvršavanje skripti. Interaktivnost. Algoritmi za crtanje.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja, te kroz sve programske celine dosledno osigurati da najmanje jedna trećina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trećini slučajeva, zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporučenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su učenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Ocena iz predmeta je brojčana i ne ulazi u prosek.
Nastava se odvija u grupama od najviše 15 učenika.
Preporučuje se da po jednom računaru bude najviše dva učenika.
Učenički računari treba da imaju zvučnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog obrade multimedijalnih sadržaja) a poželjna je i veb kamera.
U učionici od tehničke opreme treba da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena veza sa internetom, skener, štampač i zvučnici. Preporučuje se da svi računari u učionici budu umreženi i da učionica ima računarski projektor.
Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U cilju što boljeg usvajanja znanja, preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se realizuje dvočas svake druge nedelje.
Internet - Težište rada treba da bude na raznim vrstama elektronske komunikacije kao i pravilima bezbednog ponašanja u okviru takve komunikacije. Objasniti pojam elektronske komunikacije i navesti primere komunikacije između ljudi preko računara, mobilne telefonije i drugih elektronskih uređaja i opreme. Diskutovati sa učenicima o tome koliko su ovakvi oblici komunikacije zastupljeni u njihovom svakodnevnom životu i koliko utiču na njih. Tražiti od učenika da razmišljaju o dobrim i lošim stranama tih uticaja. Izvući zajedničke zaključke o tome koliko nam je važan i koristan internet i kojih se pravila ponašanja treba pridržavati da bi smo zaštitili privatnost, lične podatke, kao i računar i ostalu tehničku opremu. Najveći deo predviđenih časova posvetiti praktičnom radu sa elektronskom poštom. Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, načine kreiranja, čuvanja, brisanja, čitanja i odgovaranja na primljenu elektronsku poštu, sa naglaskom na naredbe Attach, Reply, Forward. Obraditi teme kao što su: korišćenje gotovih programa za rad sa elektronskom poštom, korišćenje veb pošte, pravljenje i korišćenje adresara. Ukoliko postoje tehničke mogućnosti u školi, pružiti priliku svim učenicima da uz pomoć nastavnika kreiraju svoju besplatnu e-mail adresu i razmene pisane poruke. U okviru praktičnih vežbi uključiti zahteve da se uz pisanu poruku pošalju i dodatna dokumenta kao što su slike, tekstualna ili zvučna dokumenta. Vežbati načine odgovaranja na već dobijenu elektronsku poruku, načine prosleđivanja nepromenjene poruke, rad sa adresarom i listom kontakata.
Ukoliko škola nema konekciju na internet, u offline režimu pokazati sve moguće detalje oko rada sa elektronskom poštom.
Pored rada sa elektronskom poštom, posebnu pažnju posvetiti razjašnjavanju pojmova kao što su diskusije i komentari na internetu, pojmu bloga i foruma i načinima rada sa njima, pojmu video-konferencije, elektronskog učenja i učenja na daljinu, pojmu instant poruka i ćaskanja na internetu. Ukoliko postoji mogućnost, demonstrirati postupak rada sa telekomunikacionom opremom za uspostavljanje video-konferencije. Skrenuti pažnju učenicima na veliku riznicu znanja na internetu i kako da prepoznaju tačne i pouzdane izvore informacija. Razjasniti pojam autorskih prava i skrenuti pažnju na načine deljenja digitalnih materijala, odnosno načine preuzimanja tuđih materijala i postavljanje svojih na internet.
U okviru svakog pojma koji se obrađuje insistirati na pisanim i nepisanim pravilima ponašanja u toku navedenih načina komunikacije. Uputiti učenike da pitaju roditelje i nastavnike za savet u slučaju da nisu sami u stanju da odluče da li je neka aktivnost na internetu bezbedna ili ne.
Obrada zvuka - Učenicima treba predstaviti formate zvučnih zapisa, izdvojiti one koji se najčešće koriste i istaći njihove prednosti i nedostatke u poređenju sa drugima. Demonstrirati rad na obradi zvuka u nekom od dostupnih programa (npr. Audacity, Windows Media Encoder, Adobe Audition, Sound Forge, Nuendo...). Posebnu pažnju posvetiti celinama kao što su: konverzija između različitih formata, snimanje i obrada glasa (i drugih zvukova) i montaža audio zapisa (od već postojećih muzičkih numera). Ostaviti vremena da se učenici praktično upoznaju sa alatima za rad i isprobaju segmente rada u programu: konverziju, snimanje, montažu i obradu zvuka.
Obrada video zapisa - Ovu temu treba započeti snimanjem video zapisa. Za snimanje video sekvenci koristiti digitalne fotoaparate i mobilne telefone. Ukoliko škola poseduje neku vrstu kamere, omogućiti učenicima da praktično rade sa njom. Snimljene materijale uvoziti u program za obradu video sekvenci (na primer Windows Movie Maker i drugi). Pokazati osnovne alate za odsecanje, brisanje, pozicioniranje, kopiranje, premeštanje, postavljanje na vremensku liniju video sekvenci radi finalne montaže. Na video sekvence primeniti vizuelne efekte, dodati zvuk i tekst. Zadatak za vežbu može biti samostalna izrada malog filma na temu po izboru. Objasniti način čuvanja i pamćenja projektnog fajla, kao i način samostalne izrade filma. Istaći formate video zapisa koje program nudi.
Diskutovati sa učenicima o kvalitetu video zapisa u odnosu na format video zapisa. Obavezno pokazati načine konverzije između različitih video formata (na pr. Windows Movie Maker, Windows Media Encoder, Super Encoder i drugi).
Izrada prezentacija - Ova tema se naslanja na prethodno obrađene sadržaje u okviru petog, šestog i sedmog razreda, kao što su: uvod u multimediju u petom razredu, rad sa tekstom u petom i šestom razredu, grafika i animacija u šestom razredu i obrada zvuka i video zapisa u sedmom razredu. Da bi se učenici obučili da izrađuju kvalitetne multimedijalne prezentacije, neophodno je obučiti ih da prvo umeju da pripreme materijale za rad. S obzirom da je predmet izborni i bira se svake godine iznova, neophodno je prvo napraviti pregled koliko sadržaja su učenici imali prilike da usvoje. Ukoliko neki učenici nisu pohađali predmet u svim ranijim razredima, preporučuje se da se neki neophodni delovi u vezi sa obradom teksta, grafike i animacije ukratko ponove.
Sledeća etapa u obradi ove teme bi trebalo da bude definisanje pojma prezentacije i upoznavanje sa njenom tipičnom strukturom kroz prikazivanje dobro urađenih primera. Učenike upoznati sa karakteristikama uspešne prezentacije i kriterijumima za njeno ocenjivanje. Takođe, učenicima skrenuti pažnju na poštovanje preporuka prilikom samostalne izrade prezentacije. Preporuke obuhvataju: odnos boja na slajdovima, količine teksta, slika, animacija, grafikona i drugih video sadržaja, kao i uklopljenost zvukova u celinu. Posebnu pažnju skrenuti na način povezivanja slajdova unutar prezentacije. Analizirati sa učenicima pokazane primere sa osvrtom na pozitivne karakteristike i eventualne negativne karakteristike prezentacija. Poseban akcenat treba staviti na vrste prezentacija i razjasniti da se prezentacije mogu praviti kao podrška predavaču ili kao programirani materijal koji se daje učenicima za samostalno učenje.
Konkretan rad na izradi samostalne prezentacije sa učenicima započeti odabirom tema koje će biti obrađivane i prezentovane u toku preostalih časova. Nakon toga predstaviti radno okruženje programa i krenuti na rad sa slajdovima (umetanje novog, brisanje, promena rasporeda, kopiranje, premeštanje, pregledanje). Posle kreiranja osnovne strukture prezentacije pokazati mogućnosti programa za vizuelno oblikovanje pojedinačnih slajdova i primenu gotovih, dizajniranih šablona. Kroz rad sa tekstom ponoviti najvažnije zakonitosti obrade teksta. U radu sa slikama ponoviti ukratko sve o tipovima zapisa digitalnih slika i konverziji između formata. Pokazati kako se slike umeću na slajd ili u pozadinu i kako se mogu obrađivati. Nastaviti sa umetanjem drugih grafičkih objekata kao što su dijagrami, tabele, gotovi oblici, animacije i drugi grafički elementi (clip art, word art...). Po jedan čas posvetiti radu sa zvukom i radu sa video zapisima. Objasniti pojam objekta u prezentaciji i obraditi postavljanje efekata na objekte kao i na same slajdove. Nakon toga pokazati načine pomoću kojih se mogu povezati slajdovi unutar prezentacije kao i načine povezivanja slajdova sa spoljnim sadržajima i veb stranicama. Završiti izradu samostalne prezentacije preko demonstracije mogućnosti programa da se prezentacija sačuva u drugom formatu. Nakon toga dati preporuke za uspešnu prezentaciju. Skrenuti pažnju na podešavanje vremena izlaganja, način izlaganja kao i na tehničke preduslove koje treba ispuniti da bi prezentacija bila ocenjena kao uspešna.
Osnovi algoritmizacije - Učenici treba da razvijaju navike i veštine koje će im pomoći da rešavaju raznovrsne probleme (ne samo matematičke) na sistematičan i precizan način. Da bi se ovaj cilj ostvario na način koji je za učenike zabavan i podsticajan za dalje usavršavanje treba koristiti multimedijski objektno orijentisani jezik. U njemu se osim podizanja algoritamske kulture usvajaju navike prisutne u objektno orijentisanom programiranju.
Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.
Osmi razred
(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)
Cilj i zadaci
Opšti cilj nastave informatike i računarstva jeste da se učenici osposobe za korišćenje računara i steknu veštine u primeni računara u svakodnevnom životu.
Ostali ciljevi i zadaci nastave informatike i računarstva su:
- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;
- razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;
- osposobljavanje za rad na računaru;
- podsticanje kreativnog rada na računaru.
Operativni zadaci
- upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti tabelarnih proračuna i izradi grafikona;
- upoznavanje učenika sa fazama izrade problemskih zadataka na računaru;
- upoznavanje učenika sa osnovama jezika za izradu jednostavnih prezentacija na mreži;
- upoznavanje učenika sa mogućnostima specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mreži;
- osposobljavanje učenika za samostalnu izradu projekta primenom računarskih tehnologija.
SADRŽAJI PROGRAMA
PROGRAMIRANJE (14)
Rešavanje problema pomoću računara. Uvod u razvojno okruženje programskog jezika. Tipovi podataka. Unošenje i prikazivanje podataka. Naredbe i izrazi. Naredba grananja. Naredbe za organizaciju ciklusa.
TABELARNI PROCESOR (10)
Radna sveska i radni list. Unos podataka. Formatiranje ćelija. Rad sa formulama. Korišćenje ugrađenih funkcija. Rad sa grafičkim objektima. Izrada grafikona. Štampanje.
PREZENTACIJE NA MREŽI (10)
Osnovni elementi jezika HTML. Boja i slika za pozadinu. Rad sa tekstom. Rad sa slikom. Hiperlink. Rad sa tabelama. Specijalizovani programi za izradu veb stranica.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja, te kroz sve programske celine dosledno osigurati da najmanje jedna trećina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.
U nastavi koristiti, najmanje u trećini slučajeva, zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporučenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su učenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.
Ocena iz predmeta je brojčana i ne ulazi u prosek.
Nastava se odvija u grupama od najviše 15 učenika.
Preporučuje se da po jednom računaru budu najviše dva učenika.
Potrebno je da učenički računari imaju zvučnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog obrade multimedijalnih sadržaja) a poželjna je i kamera.
U učionici je neophodno da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena veza sa internetom, skener, štampač i zvučnici. Preporučuje se da svi računari u učionici budu povezani u mrežu i da učionica ima računarski projektor.
Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U cilju što boljeg usvajanja znanja, preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se realizuje dvočas svake druge nedelje.
Rešavanje problema pomoću računara - Kako je informatika jedan od baznih instrumenata za razvoj intelektualnih sposobnosti učenika, nezavisno od bilo kog drugog predmeta, kroz nastavu ovog predmeta se očekuje da se učenici upute u tehniku rešavanja problema polazeći od prikupljanja bitnih informacija, njihovog sistematizovanja, čuvanja, obrade pomoću računara i prezentiranja dobijenih rezultata. Posebnu pažnju pokloniti algoritmizaciji - disciplini kroz koju učenici treba da steknu navike i veštine u rešavanju raznovrsnih problema (ne samo matematičkih) na sistematičan i precizan način. Programski jezik se ovde koristi samo kao sredstvo za realizaciju algoritma na računaru.
Uvod u razvojno okruženje programskog jezika - Pri realizaciji ove tematske celine treba objasniti najvažnije komande za rukovanje okruženjem, a zatim izloženu materiju uvežbavati na elementarnim primerima. Poželjno je da se prvi primeri, dok učenici ne steknu osnovne navike za rad u integrisanom razvojnom okruženju, demonstriraju metodom "korak po korak" tako da učenici mogu detaljno da isprate sve etape u izradi aplikacije.
Tipovi podataka - Pri realizaciji ove tematske celine treba poći od matematičkog pojma celog i realnog broja, intervala njihovih vrednosti pri registrovanju u računaru i operacija koje se mogu primenjivati. Objasniti zašto se sužava interval vrednosti kada se određeni tipovi podataka registruju u računaru i šta se dešava kada se u toku izračunavanja izraza dobije vrednost van dozvoljenog opsega. Ukazati da ono što je tačno u matematici, ne mora biti tačno i u programiranju, na primer da (1/3)*3 nije jednako 1.
Pojam promenljiva treba tretirati kao "crnu kutiju" u kojoj se mogu čuvati podaci, bez upuštanja u njenu binarnu reprezentaciju. Za neke jednostavne primere tražiti od učenika da promenljivoj pridruže najpogodniji tip.
Insistirati da se učenici od prvih programa, radi njihove bolje čitljivosti, navikavaju da za imena promenljivih koriste osmišljena imena, odnosno imena koja asociraju na vrstu informacije koja se u njima čuva.
Unošenje i prikazivanje podataka - Ukoliko je programski jezik takav da omogućava učitavanje i prikazivanje podataka samo u formi stringa, učenicima ukazati kada je neophodno realizovati konverziju ulaznih podataka iz tipa string u odgovarajući tip i obratno (kada je potrebno da se prikažu).
Naredbe i izrazi - Pri upoznavanju sa naredbom dodele važno je objasniti dodelu oblika: A:=A+1; koja je za učenike zbunjujuća zbog zbog sličnosti sa matematičkom jednačinom koja nema rešenje. Ukazati na razliku između znaka jednakosti koji se koristi u sastavu naredbe "dodele" vrednosti, za razliku od znaka jednakosti koji se koristi za označavanje relacije "jednako". Istaći da promenljiva može čuvati samo jednu vrednost, i da svaka dodela vrednosti promenljivoj poništava njen prethodni sadržaj.
Vrlo je važno objasniti šta je nedefinisana promenljiva i posledice njenog korišćenja.
Već od prvih primera programa treba izbegavati matematičke formulacije problema koji se rešavaju, kako učenici ovaj predmet ne bi doživljavali kao dodatnu nastavu iz matematike. Težiti da formulacija problema bude takva da se njom traži rešavanje problema iz drugih nastavnih oblasti i svakodnevnog života.
Naredba grananja - U ovoj nastavnoj jedinici posebnu pažnju posvetiti algoritmu kojim se izračunava maksimum/minimum dva (tri) broja i ukazati zašto je za ulazne podatke a i b bolje primeniti postupak:
max:=a;
if max<b then max:=b;
umesto:
if a<b
then max:=b
else max:=a;
Tražiti od učenika da sami izračunaju maksimum/minimum četiri broja kako bi se uverili u opravdanost preporučenog načina razmišljanja koji će posebno doći do izražaja pri izračunavanju maksimuma/minimuma jedno ili dvodimenzionalnog niza.
Naredbe za organizaciju ciklusa - Kako pri realizaciji ove nastavne oblasti algoritmi postaju složeniji, vrlo je bitno da nastavnik na uvodnim primerima osim prezentiranja programa izvrši njegovo "ručno" testiranje popunjavanjem tablice vrednosti promenljivih posle izvršavanja svake naredbe programa. Ovo pomaže razumevanju logike izvršavanja programa, pa bi učenici bar kod prvih samostalno urađenih programa trebalo da obave ovakva testiranja.
Kod algoritma sumiranja (ili prebrojavanja) ukazati na posledice izostavljanja inicijalizacije promenljive za određivanje sume (broja pojavljivanja) pre ulaska u ciklus, ili, što se učenicima često dešava, umetanja inicijalizacije u telo cilusa.
TABELARNI PROCESOR
Radna sveska i radni list. Objasniti radno okruženje i osnovne elemente prozora. Objasniti pojmove: radna sveska, radni list, ćelija, redovi, kolone, adresa ćelije. Obraditi kroz vežbu rad u radnoj svesci (čuvanje, brisanje, premeštanje i kopiranje, otvaranje nove i postojeće radne sveske), kretanje kroz radni list (pomoću miša i tastature), ubacivanje novog radnog lista, brisanje radnog lista, promenu imena, kopiranje i pomeranje radnih listova. Pokazati selekciju ćelije, reda, kolone i celog radnog lista. Vežbati selekciju susednih i nesusednih ćelija, redova i kolona. Vežbati promenu širine redova i kolona.
Unos podataka u ćeliju. Objasniti koji se tipovi podataka mogu unositi u ćeliju. Vežbati unos tekstualnih, brojčanih i datumskih podataka, njihovo brisanje, izmenu, kopiranje i premeštanje.
Formatiranje ćelija. Objasniti kako se formatom ćelije određuju načini prikaza podataka u obliku teksta, broja, datuma i vremena. Vežbati formatiranje podataka (vrsta, veličina, stil i boja slova). Pokazati kako se mogu bojiti pozadina i okviri ćelije.
Rad sa formulama. Objasniti pojam formule, način njenog unosa, koncept povezivanja ćelija unutar formula preko adresa ćelija. Vežbati na jednostavnim primerima.
Korišćenje ugrađenih funkcija. Objasniti pojam funkcije i način njenog unosa. Obavezno obraditi osnovne funkcije za sabiranje, prosek, minimum i maksimum. Pokazati mogućnost "pametnog" kopiranja formula. Vežbati na jednostavnim primerima. Pokazati da jedna formula može da se sastoji od više ugrađenih operacija.
Rad sa grafičkim objektima. Pokazati mogućnosti rada sa gotovim grafičkim objektima, njihovo umetanje na radni list i formatiranje (slike, dijagrami, gotovi oblici, okviri za tekst, ukrasna slova, simboli i drugi objekti). Povezati sa stečenim znanjima.
Izrada grafikona. Objasniti način izrade grafikona na osnovu unetih podataka. Pokazati i preporučiti određene tipove grafikona. Vežbati izradu grafikona, izmenu podataka i formatiranja na izrađenom grafikonu kao i umetanje grafikona na isti i na poseban radni list.
Štampanje. Objasniti postupak pregledanja radnog lista pre štampe i postupak štampanja. Takođe, objasniti mogućnosti formatiranja stranica za štampu, tj. određivanja veličine i orijentacije papira, kao i podešavanje margina. Skrenuti pažnju na mogućnosti odabira štampača, štampanja određene stranice i određenog broja kopija, kao i na mogućnost štampanja cele radne sveske.
PREZENTACIJE NA MREŽI
Obnoviti sa učenicima pojmove kao što su servisi interneta, prezentacije na internetu, mapa i struktura prezentacija na mreži, pojam sajta, preuzimanje materijala sa drugih prezentacija, autorska prava na internetu i drugo. Izradu prezentacija na mreži započeti radom sa jezikom HTML. Objasniti osnove jezika HTML. U okviru nastavnih jedinica koje slede napraviti jednostavnu prezentaciju na mreži.
Obradu jezika HTML i izradu jednostavne prezentacije na mreži podeliti na sledeće celine:
- Osnovni elementi jezika HTML (pojam tagova sa primerima osnovnog kostura programa, koncept kreiranja strane, pogled iz veb čitača).
- Boja i slika za pozadinu.
- Rad na tekstu (unos teksta, izmena, brisanje, prelazak u novi red, razmak između reči, specijalni znaci, centriranje, font, veličina, boja, stil).
- Rad na slici (umetanje slike na stranu, promena dimenzije slike, pozicioniranje na ekranu, postavljanje i pozivanje izvora slika).
- Hiperlink (tekst, slika, e-mail).
- Kreiranje tabela (definisanje tabela, redova i kolona, spajanje redova, spajanje kolona, okviri za tabelu, rad sa tekstom i slikama).
Na kraju demonstrirati mogućnosti specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mreži (MS Publisher, Dreamweaver, Joomla, itd.). Pričati sa učenicima o kriterijumima za vrednovanje veb stranica.
Podsticati učenike na kritičko vrednovanje informacija dostupnih na mrežnim prezentacijama. Pričati sa učenicima o utvrđivanju vrednosti prezentacije postavljanjem sledećih pitanja: da li je sadržaj korektan i aktuelan; da li je sadržaj prezentacije u skladu sa uzrastom učenika; da li su kvalitetni tekstualni, grafički i multimedijalni elementi (ako postoje); da li postoji preporuka neke relevantne ustanove za korišćenje prezentacije; da li je lako kretanje (navigacija) kroz prezentaciju; da li svi linkovi u prezentaciji funkcionišu; da li prezentacija sadrži biografiju autora i njegovu elektronsku adresu; da li je autor veb prezentacije poznato ime u svojoj oblasti; da li postoji link do posmatrane prezentacije sa neke prezentacije u koju već imamo poverenja; da li se navode potpuni bibliografski podaci u citatima, kako bi se mogli pronaći originalni izvori; da li posmatrana prezentacija ima obeležen datum postavljanja i datum poslednjeg ažuriranja; da li je to bitna karakteristika kvalitetne prezentacije.
Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.
i ilustrovati ga površinom kvadrata. Insistirati na tome da je 
i kad je 
. Tema Realni brojevi nastavlja se predstavljanjem mernih brojeva duži na brojevnoj pravoj. Crtanje duži čiji je merni broj dati racionalan broj. Primer duži čiji merni broj nije racionalan; npr. otvara se pitanje koliki je merni broj stranice kvadrata čija je površina 2 i dokazuje (Aristotelov dokaz) da taj broj nije racionalan. Za takve brojeve kažemo da su iracionalni, a onda za racionalne i iracionalne koristimo zajednički naziv realni brojevi. Kao rezultat prethodnog, učenici dolaze do saznanja o uzajamno jednoznačnoj vezi između tačaka na pravoj s jedne, i realnih brojeva s druge strane. 
za neke date duži a, b, c, d, k, i sl. 
Trouglovi sa jednakim uglovima se definišu kao slični. Kod sličnih trouglova analogne stranice su proporcionalne. Primene: priča o Talesu i faraonu, određivanje visine drveta merenjem uglova i dužine njegove senke, merenje rastojanja do nepristupačnih mesta, itd. Stavovi sličnosti, konstrukcije primenom sličnosti. Rešavati složenije zadatke u kojima kroz primenu sličnosti učenik mora da primeni prethodno stečeno znanje iz geometrije (mnogougao, krug,...). Izvesti Pitagorinu teoremu primenom sličnosti. Učenik bi trebalo da nauči osnovna svojstva potencije tačke u odnosu na krug i shvati zlatni presek. Napraviti korelaciju između zlatnog preseka u okviru matematike i njegovog pojavljivanja u prirodi, arhitekturi, i sl.