PRAVILAO RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA TOPLOTNE ENERGIJE("Sl. list Grada Loznice", br. 2/2013) |
Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije sadrže tehničke zahteve za gradnju vrelovodne/toplovodne mreže i toplotnih podstanica kao i za priključenje zgrada na sistem daljinskog grejanja (SDG) (u daljem tekstu: Pravila o radu) i važe za priključivanje i rad unutrašnjih toplotnih uređaja (u daljem tekstu: toplotni uređaji) Kupaca, koji se priključuju ili su već priključeni na SDG JKP "Toplana-Loznica" (u daljem tekstu: Energetski subjekat).
Namena Pravila o radu je da se usklade i pojednostave projektovanje, izvođenje, priključenje, rukovanje i održavanje distributivne mreže, priključnih vrelovoda/toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Tehnički zahtevi definisani u ovim Pravilima o radu su sastavni deo ugovornog odnosa između Energetskog subjekta i Kupca.
Snabdevanje toplotnom energijom, prava, obaveze i odgovornosti Energetskog subjekta i Kupca toplotne energije su uređeni u Odluci o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom ("Sl. list grada Loznice", br. 2/2013. godine) (u daljem tekstu: Odluka o uslovima snabdevanja), a ova Pravila o radu su njen sastavni deo.
Osnovni tarifni elementi za obračunavanje cene toplotne energije i usluga su određeni u Tarifnom sistemu za obračun toplotne energije i usluga (u daljem tekstu: Tarifni sistem).
Energetski subjekat može obezbediti nesmetan rad toplotnih uređaja Kupca, ako su izvedeni i rade u skladu sa ovim Pravilima o radu. Energetski subjekat može obustaviti isporuku toplotne energije Kupcu do otklanjanja nedostataka, ako toplotni uređaji Kupca ne ispunjavaju uslove Pravila o radu i nisu sigurni za rad.
Nejasnoće u pogledu primene Pravila o radu, koje bi se pojavile pre početka projektovanja i pre izvođenja radova na toplotnim uređajima, potrebno je razrešiti zajedno sa Energetskim subjektom.
Energetski subjekat zadržava pravo na izmenu nekih tehničkih rešenja, u smislu razvoja, odnosno unapređenja u energetskom sektoru.
Investitor, odnosno, projektant koji nastupa u njegovo ime, mora pre početka projektovanja od Energetskog subjekta pribaviti projektne uslove, kojima će biti određeni najbitniji posebni zahtevi i to, kako u pogledu gradnje i priključenja zgrade na SDG, tako i u pogledu unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Pored pojmova iz Odluke o uslovima snabdevanja toplotnom energijom, u ovim Pravilima o radu su posebno naglašeni pojmovi sa sledećim značenjem:
toplotna podstanica - sklop opreme, koji vrelovodnu/toplovodnu mrežu povezuje sa unutrašnjim toplotnim uređajima Kupaca;
direktna toplotna podstanica - toplotna podstanica, kod koje javna toplovodna mreža nije fizički odvojena od unutrašnjih toplotnih uređaja Kupca (zagrevna voda iz toplovodne mreže je prisutna u unutrašnjim toplotnim uređajima Kupaca);
indirektna toplotna podstanica - toplotna podstanica, kod koje su javna vrelovodna/toplovodna mreža i unutrašnji toplotni uređaji Kupca fizički odvojeni izmenjivačem toplote;
priključna podstanica - deo toplotne podstanice, koji definiše predajno mesto; određuje je regulacija protoka, odnosno merenje nazivnog protoka grejnog medija (vrele vode);
kućna podstanica - deo toplotne podstanice, namenjen prenosu toplote od priključne podstanice na interne toplotne uređaje Kupca;
(Pojmovi definisani u šemi toplotne podstanice T-1-000)
instalisana toplotna snaga - toplotna snaga zgrade, dobijena kao zbir nazivnih snaga ugrađenih unutrašnjih toplotnih uređaja;
priključna snaga - instalisana snaga, korigovana po odredbama Energetskog subjekta;
glavni vrelovod/toplovod - vrelovod/toplovod, koji vrelom vodom snabdeva više od jedne zgrade;
priključni vrelovod/toplovod - deo vrelovodne/toplovodne mreže od glavnog vrelovoda/toplovoda do toplotne podstanice u zgradi;
primarna strana toplotne podstanice - deo toplotne podstanice u sklopu sa vrelom vodom iz javne vrelovodne/toplovodne mreže;
sekundarna strana toplotne podstanice - deo toplotne podstanice u sklopu sa toplom vodom unutrašnjih toplotnih uređaja Kupca;
unutrašnji toplotni uređaji - instalacije, koje obezbeđuju odgovarajuće uslove života i rada u zgradama (grejanje, provetravanje i klimatizaciju);
merni uređaji na sekundaru-delitelji ili pojedinačni merači za svaku stambenu ili poslovnu jedinicu.
Prilozi - kao sastavni deo Pravila o radu
Prilozi dati uz Pravila o radu čine njegov sastavni deo, i to:
Prilog 1: Dijagram temperature vode u vrelovodnoj mreži (130/80°C)
Prilog 2: Toplotna podstanica - približne dimenzije prostora
Prilog 3: Šema indirektne toplotne podstanice
Projektna dokumentacija mora biti izvedena po važećim propisima.
Energetskom subjektu je potrebno dostaviti podloge toplotnih proračuna zgrade, sadržane u sledećim obrascima:
- prikaz toplotnih karakteristika zgrade (u skladu s Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada*)
- prikaz energetskih karakteristika provetravanja/klimatizacije zgrade (u skladu s Pravilnikom o provetravanju i klimatizaciji zgrada*).
1. Projekat centralnog grejanja
Projekat centralnog grejanja, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- termički i hidraulični proračun termotehničkih instalacija i vodova;
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu, odvojeno po pojedinačnim grejnim sistemima, u W;
- osnovne podatke za proračun toplotnih gubitaka po SRPS EN ISO 13790 uz poštovanje računate spoljne temperature ts = -13,7°C. U slučaju, da je u pitanju deo zgrade sa postojećim grejnim sistemom (dodatna priključenja, održavanje), potrebno je poštovati iste parametre kao kod obnove postojeće instalacije;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (toplotni gubici, temperatura dovoda i povratka, protoka grejne vode u m3/h, pad pritiska, izregulisanost cevne mreže, sistem zaštite kod zatvorenih i otvorenih sistema i sl.);
- sastav toplote, koji je osnova za određivanje priključne snage, sadrži najmanje sledeće podatke:
• oznake prostora,
• unutrašnju temperaturu,
• standardne gubitke toplote,
• ugrađena grejna tela,
• instalisanu snagu ugrađenih grejnih tela;
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom vrelovodnom/toplovodnom mrežom na osnovi katastra grada/opštine u razmeri 1:500,
• funkcionalnu šemu grejnih sistema i uređaja sa tehničkim podacima,
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i uređaja sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojeće uređaje,
• šeme izlaznih vodova sa ucrtanim sistemom zaštite i opreme za odzračivanje,
• šeme merenja i regulacije.
2. Projekat ventilacije i klimatizacije
Projekat ventilacije i klimatizacije treba svesti na maksimalan potreban kapacitet grejanog objekta, uz uvažavanje uslova i režima rada SDG.
4. Projekat toplotne podstanice
Projekat toplotne podstanice mora da sadrži projekat mašinskih i elektro instalacija, osim u slučaju paketnih podstanica koju isporučuje Energetski subjekat.
- Projekat mašinskih instalacija -
Projekat mašinskih instalacija, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehničke opise sa opisanim režimom rada,
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim kućnim podstanicama u W sa navedenim protočnim količinama u m3/h;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (elementi toplotne podstanice, temperatura dovoda i povratka, padovi pritiska toplotne podstanice, sistema zaštite kod zatvorenih ili otvorenih sistema i sl.);
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom vrelovodnom/ toplovodnom mrežom na osnovi katastra grada/opštine u razmeri 1:500 i ucrtanom lokacijom toplotne podstanice,
• funkcionalnu šemu toplotne podstanice sa tehničkim podacima i temperaturnim dijagramima,
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovom međusobnom povezivanju,
• šemu merenja, regulacije i zaštite,
• detalje.
- Projekat elektroinstalacija -
Projekat elektroinstalacija, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate,
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim električnim povezivanjima,
• šeme veza.
- Dokumentacija za toplotne podstanice paketnog tipa
Za toplotne podstanice paketnog tipa za grejanje za izdavanje saglasnosti za priključenje nije potreban projekat. Dovoljna je šema toplotne podstanice sa navedenom predviđenom opremom od strane Energetskog subjekta.
5. Projekat vrelovodne/toplovodne mreže
Mašinski i građevinski deo projekta, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (hidraulični i statički proračun mreže ili navođenje načina kontrole čvrstoće/statike),
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom vrelovodnom/toplovodnom mrežom na osnovi katastra grada/opštine u razmeri 1:500, sa ucrtanim ostalim komunalnim vodovima i karakterističnim tačkama trase,
• uzdužni profil trase,
• raspored elemenata pojedinačnih deonica,
• detalje odvajajućih i priključnih mesta i ukrštanja, detalje odzračivanja, ispusta, potpornih elemenata, priključaka na toplotne podstanice, detalje ugradnje predizolovanih cevovoda u kanalu i sl.,
• ostale građevinske detalje.
III IZGRADNJA VRELOVODNE/TOPLOVODNE MREŽE I TOPLOTNIH PODSTANICA
Izgradnju vrelovodne/toplovodne mreže i toplotnih podstanica može izvoditi samo stručno osposobljen izvođač. Na radovima se mora poštovati važeće zakonodavstvo iz područja izgradnje objekata i uređenja prostora i naseljenih mesta.
Najmanje 14 dana pre početka radova Kupac/izvođač je dužan da od Energetskog subjekta naruči odgovarajući nadzor nad izgradnjom.
Energetski subjekat u toku izgradnje nadzire ispunjavanje važećih propisa, standarda i drugih zahteva ili uslova, koji su određeni u ovim Pravilima o radu.
IV ODREĐIVANJE PRIKLJUČNE SNAGE TOPLOTNIH UREĐAJA
Zbog izjednačavanja uslova između postojećih i novih Kupaca Energetski subjekat uvažava priključnu snagu, određenu na osnovu:
- proračuna toplotnih gubitaka u skladu sa SRPS EN ISO 13790 uz poštovanje računate spoljne temperature ts = -13,7°C sa odgovarajućom korekcijom instalisane snage u odnosu na spoljnju temperaturu prema važećim projektnim uslovima (temperaturske zone),
- 10% dodatka na instalisanu toplotnu snagu grejnih, ventilacionih i klimatizacionih sistema radi toplotnih gubitaka razvodne mreže.
1. Priključna snaga centralnog grejanja zgrade
Za dodatna priključivanja ili delimične prepravke postojećih zgrada potrebno je proračun toplotnih gubitaka, dimenzionisanje toplotnih uređaja i određivanje priključne snage izvesti pod jednakim uslovima kao i u osnovnom projektu.
Za postojeće zgrade sa već izvedenom toplotnom opremom, koje se priključuju na SDG, priključna snaga se određuje iz toplotne snage ugrađene toplotne opreme. Za izdavanje saglasnosti za priključenje investitor mora priložiti dokumentaciji projekte za izvođenje ili projekte izvedenih radova toplotne opreme.
Kod prostorija sa prirodnim i mehaničkim provetravanjem važe proračuni toplotnih gubitaka u skladu sa SRPS EN ISO 13790. Kod unutrašnjih sanitarnih i ostalih prostorija bez prozora, koje se provetravaju, potrebno je pri proračunu toplotnih gubitaka uvažavati propisanu izmenu vazduha.
2. Priključna snaga uređaja za ventilaciju i klimatizaciju
Kod određivanja priključne snage ventilacionih i klimatizacionih uređaja u skladu sa DIN 1946 treba uzeti u obzir potrebnu toplotnu energiju za zagrevanje svežeg vazduha na odgovarajuću temperaturu dovodnog vazduha koji se uduvava. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja potrebno je uzimati u obzir uređaje za iskorišćavanje toplote otpadnog vazduha, potrebnu toplotnu energiju za vlaženje vazduha i temperaturni režim zagrevne vode Kupca.
Ako je sa projektom određeno, da dogrejači služe samo za izvedbu klimatizacijskog procesa u vreme van grejne sezone, njihova priključna snaga se ne uzima u obzir kod određivanja priključne snage zgrade.
U toplotnom bilansu je potrebno odvojeno prikazati udeo snage grejača ventilacionog ili klimatizacionog uređaja, koji je namenjen za pokrivanje transmisionih gubitaka zgrade.
3. Priključna snaga za posebne (tehnološke) namene
Priključna snaga za posebne (tehnološke) namene treba biti posebno prikazana. O mogućem režimu rada i priključnoj snazi potrebno je posebno ugovoriti sa Kupcem.
Izmena priključne snage je dozvoljena Odlukom o uslovima snabdevanja. Kupac obaveštava Energetski subjekat o namerama za promenu priključne snage zbog:
- promene toplotne zaštite zgrade,
- promene namene i upotrebe zgrade ili dela zgrade,
- promene namene i korišćenja toplotnih uređaja,
- proširenja toplotnih uređaja,
- modernizacije toplotnih uređaja, koja ima za posledicu racionalniju potrošnju toplotne energije,
- uklanjanje ili delimično uklanjanje toplotnih uređaja,
- proračunskih grešaka kod utvrđivanja priključnih snaga ili razlika među proračunima u pojedinačnim fazama izgradnje.
Zahtevane izmene priključne snage utiču na:
- ugovorenu priključnu snagu,
- maksimalni protok,
- na tačnost merenja i regulisanja isporuke toplotne energije.
Pre predviđenog smanjenja ili povećanja priključne snage Kupac mora naručiti kod Energetskog subjekta ili drugog projektanta proveravanje odgovarajućih elemenata toplotne podstanice i priključnog vrelovoda/toplovoda. Za povećanje ili smanjenje priključne snage je potrebno izraditi odgovarajući projekat prepravke unutrašnjih toplotnih uređaja i toplotne podstanice te ga dostaviti Energetskom subjektu na saglasnost. Ako je potrebno na toplotnoj podstanici Kupca, radi promene priključne snage, zameniti mernu, regulacionu ili drugu opremu, troškove nabavke i zamene snosi Kupac.
Izmena priključne snage je po pravilu moguća samo između grejnih sezona.
Pri promeni priključne snage potrebno je uvažavati sledeće:
- priključnu snagu nikako nije moguće snižavati ispod vrednosti toplotnih gubitaka zgrade,
Smanjenje priključne snage je moguće postići sa sniženjem temperaturnog režima zagrevne vode toplotnih uređaja istomerno u celoj zgradi (zaključene celine u pogledu na toplotnu podstanicu) bez fizičkih intervencija na unutrašnjim toplotnim uređajima Kupca, ili regulacijom protoka svake toplotne celine (stana, lokala..). Ako se temperaturni režim zagrevne vode snižava, mora biti priložen odgovarajući proračun toplotnih snaga za novi temperaturni režim. Odgovarajuće snižavanje temperaturnog režima mora biti dokazano sa novim proračunom toplotnih gubitaka zgrade. Ukoliko se smanjenje priključne snage vrši smanjenjem protoka, potrebno je uraditi nov plan balansiranja mreže.
Sve proračune moraju izraditi za to stručno osposobljena preduzeća, koja ispunjavaju uslove za projektanta, određene u važećem zakonu o planiranju i izgradnji objekata.
Ako se toplotni uređaji menjaju samo delimično, potrebno je ove uređaje pre usvajanja promene priključne snage fizički prilagoditi srazmerno promenama (fizički odvojiti određene postojeće uređaje ili ih zameniti sa odgovarajućim novim).
Kupac mora Energetskom subjektu omogućiti blagovremen nadzor nad izmenjenim stanjem. Energetski subjekat i Kupac zapisnički potvrđuju izmenu toplotnih uređaja Kupca i promenu priključne snage, a u skladu sa izdatom saglasnošću i izvedenom izmenom.
Vrelovodnom/toplovodnom mrežom Energetskog subjekta isporučuje se Kupcu toplotna energija, shodno Odluci o snabdevanju. Energetski subjekat obezbeđuje Kupcu, na mestu preuzimanja, potrebnu količinu zagrevne vode odnosno toplotne energije za rad toplotnih uređaja Kupca sa priključnom snagom ili grejnom površinom, koja je definisana Ugovorom o isporuci toplotne energije. Redovne i vanredne obustave isporuke toplotne energije su regulisane Odlukom o uslovima snabdevanja.
- Trasiranje vrelovoda -
Vrelovode/toplovode na javnim i zasebnim zemljištima potrebno je trasirati po zakonskim zahtevima i zahtevima u pogledu na lokaciju i odstojanje po odredbama ovih Pravila o radu.
Kad god je to moguće, najbolje je da se u urbanim naseljima glavni vrelovodi/toplovodi polažu na javna zemljišta i u trotoare ili što bliže ivici kolovoza.
Pre početka gradnje vrelovoda/ toplovoda potrebno je sa vlasnikom zemljišta sklopiti ugovor o utvrđivanju uslova izgradnje, rada, održavanja i nadzora vrelovoda/ toplovoda za svakog pojedinačnog vlasnika ili operatora vrelovodne/toplovodne mreže. U ugovoru je potrebno odrediti potrebne mere sigurnosti za siguran rad vrelovoda/toplovoda te omogućiti operatoru mreže prilaz do zemljišta za potrebe rukovanja i održavanja. Ugovor mora osigurati da na sigurnosnom pojasu zemljišta oko vrelovoda/toplovoda ne bude drugih intervencija/radnji koje bi mogle ugroziti vrelovod/toplovod.
U slučaju da predviđeni radovi u blizini vrelovoda/toplovoda predstavljaju nesigurnost za vrelovod/toplovod, operator mreže, ima pravo zahtevati odgovarajuće izmene načina izvođenja ili zaustavljanja radova u slučaju kada su radovi već počeli.
Ako se vrelovod/toplovod polaže nadzemno, treba ga raspoznatljivo postaviti i na odgovarajući način zaštititi od spoljnih uticaja (kao na pr. vremenski uticaji, UV zračenja, toplotna širenja, opterećenja, oštećenja idr.). Način zaštite određuje projektant u saglasnosti sa Energetskim subjektom.
U zaštićenom području podzemnih i nadzemno vođenih cevovoda nisu dozvoljeni nadgradnja, zaziđivanja i sađenje drveća te žbunja.
Ukoliko izgradnju vrelovoda/ toplovoda finansira Kupac, po izgradnji, obavezan ga je preneti Energetskom subjektu kao osnovno sredstvo.
Tehnički podaci vrelovodne/toplovodne mreže Energetskog subjekta su:
Kotlarnica |
"Nova toplana" |
|
nazivni pritisak |
|
pnaz = 16,0 bar |
|
nazivna temperatura |
|
tnaz = 130°C |
|
pad pritiska na mestu preuzimanja ∆p = 0,50 bar |
Kotlarnice: |
"Moda", "Banja", "Štira", "K-3" |
|
nazivni pritisak |
|
pnaz = 6,0 bar |
|
nazivna temperatura |
|
tnaz = 90°C |
|
pad pritiska na mestu preuzimanja ∆p = 0,50 bar |
Pad pritiska na mestu preuzimanja je različit i zavisi od dimenzije priključnog vrelovoda/toplovoda, opterećenja vrelovodne/toplovodne mreže i udaljenosti mesta preuzimanja od proizvodnog izvora odnosno pumpne stanice. Energetski subjekat obezbeđuje Kupcu pad pritiska min. 50 kPa (0,50 bar). Suma padova pritiska elemenata primarnog dela toplotne podstanice ne sme prelaziti navedene vrednosti.
Temperatura vrele vode u mreži je zavisna od spoljnje temperature (prilog 1):
Imajući u vidu stanje tehnike i stvarne temperaturne odnose u vrelovodnoj/toplovodnoj mreži dozvoljena je ugradnja predizolovanih cevi, koje odgovaraju za temperature do 130°C.
Energetski subjekat može temperaturu dovoda zagrevne vode u vrelovodnoj/toplovodnoj mreži izmeniti zbog posebnih radno-funkcionalnih razloga.
U vrelovodnoj/toplovodnoj mreži za distribuciju toplotne energije upotrebljava se hemijski pripremljena, demineraliziovana i degasifikovana voda, koja je zagrejana na zahtevanu temperaturu.
Punjenje i pražnjenje unutrašnjih toplotnih uređaja Kupca iz vrelovodne/ toplovodne mreže isključivo vrši Energetski subjekat.
3. Tehnički zahtevi za vrelovodnu/toplovodnu mrežu
Vrelovodna/toplovodna mreža Energetskog subjekta je izvedena kao dvocevni sistem sa dovodnim i povratnim cevovodom.
Energetski subjekat, zavisno od karakteristika pojedinačnih sistema i položaja na terenu, zadržava sebi pravo da izabere sistem i način izvođenja vrelovoda/ toplovoda.
Vrelovodna/toplovodna mreža od predizolovanih cevi
- Mašinski radovi -
Vrelovodna/toplovodna mreža van zgrada se prvenstveno izgrađuje od predizolovanih cevi i fazonskih komada. Ugrađeni materijali moraju odgovarati sledećim standardima:
- predizolovane cevi: EN 253
- predizolovani fazonski komadi: EN 448
- predizolovane armature: EN 488
- spojevi za predizolovane cevi: EN 489
Cevovodi od predizolovanih čeličnih cevi se polažu neposredno u zemlju. Debljina izolacije predizolovanih cevovoda je serije 1.
Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog vrelovoda/toplovoda potrebno je izvesti sa termoskupljajućim spojnicama, prilagođenim za zalivanje sa poliuretanskom izolacijskom penom. Spojnica mora biti opremljena sa najmanje dva termoskupljajuća rukavca na krajevima.
Zahtevi za upotrebu i montažu su navedeni u uputstvu proizvođača predizolovanih cevovoda i treba ih se dosledno pridržavati. Posebnu pažnju izvođač mora posvetiti kvalitetnom izvođenju spojeva predizolovanih cevi, što je osnovni preduslov za dostizanje očekivanog životnog veka vrelovoda/toplovoda.
- Građevinski radovi -
Građevinske radove treba izvoditi po propisima za tu vrstu radova i uputstava proizvođača cevi.
Napomena-Važno: U posebnim slučajevima, kad vrelovod/toplovod prolazi kroz slabo noseće tle i priključuje se na zgrade, koje su duboko utemeljene (npr. na šipovima), potrebno je pribaviti mišljenje projektanta ili geomehaničara.
- Zemljani radovi -
Dimenzije profila kanala su zavisne od prečnika projektovanih vrelovodnih/toplovodnih cevi. Na odgovarajuće sabijenu podlogu iskopa najpre se ugradi peščana posteljica (krupnoća φ 0-4 mm, bez oštrorubnih delova), zatim se polažu cevi, koje se sa svih strana osiguravaju (obasipaju) sa peskom iste krupnoće. Zaštitna dubina između vrha cevi i terena mora biti preko 50 cm, optimalna dubina iznosi 70 cm. Ako ovu zaštitnu dubinu nije moguće postići i ako je teren nad temenom cevi opterećen još sa prometnim opterećenjem, potrebno je cevi dodatno zaštititi (npr. sa armiranobetonskom pločom).
Na kompenzacijskim krivinama vrelovoda/toplovoda potrebno je obezbediti mogućnost odgovarajućeg pomaka radi toplotnih širenja. Ovo je moguće izvesti sa ugradnjom elastičnih tabli ili sa obasipanjem cevi sa peskom iste krupnoće φ 8-10 mm ili φ 10-12 mm bez oštrorubnih delova.
- Fiksne tačke -
Fiksne tačke se izvode iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temelju odgovarajućih dimenzija, koje daje proizvođač pri određenim pretpostavkama vezanim za karakteristike zemlje. Ako karakteristike u konkretnom slučaju bitno odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je dimenzije temelja proveriti. Najbolje je koristiti beton MB 20 i armaturu GA 40/50.
Fiksne tačke, od nepredfabrikovanih elemenata, se na predizolovane cevovode ugrađuju samo u izuzecima.
- Zidni prolazi -
Posebnu pažnju treba posvetiti prolazu predizolovanih vrelovodnih/ toplovodnih cevi kroz temeljne zidove zgrada i šahtova. Zidni prolaz mora biti odgovarajuće zabetoniran, da je obezbeđena zaptivnost prolaza.
Vođenje vrelovoda/toplovoda po zgradama
Zbog procene izgradnje, kao i iz drugih tehničkih razloga, a gde je to moguće i ne predstavlja opasnost da se cevovodi oštete, vrelovodnu/toplovodnu mrežu je moguće voditi kroz zgrade (podrumi, hodnici i sl.) ili kroz druge zajedničke nestambene prostore uz prethodnu saglasnost vlasnika zgrade i dobijanja prava korišćenja.
Zbog mogućnosti pregleda, održavanja i otklanjanja kvara, cevovodi moraju biti lako i sigurno dostupni.
Vrelovodna/toplovodna mreža mora biti izvedeno tako, da se uvažavaju sva mehanička opterećenja i temperaturne dilatacije u skladu sa predviđenim tehničkim rešenjem po projektnoj dokumentaciji.
Priključni vrelovod/toplovod se na ulasku u prostor toplotne podstanice fiksira. Preko odzračno odmuljnih lonaca se vrši odzračivanje, odnosno ispuštanje vode, a sa kratkom vezom između lonaca omogućava se minimalni protok kroz priključni vrelovod/toplovod i u vreme zaustavljanja toplotne podstanice. Ispusti i odzračivanja moraju biti sprovedeni u odvodni slivnik, sa kanalizacionim odvodom.
Zahtevi za materijale vrelovoda/ toplovoda, vođene u kanalima, zgradama ili nadzemno
- Cevi i fazonski komadi -
Vrelovodi/toplovodi, vođeni u kanalima, u zgradama ili nadzemno do dimenzije DN200, moraju biti izrađeni od bešavnih čeličnih cevi, koje odgovaraju sledećim standardima:
ENV 10220 en: |
mere, mase |
DIN 2448: |
mere, mase |
DIN 1629: |
uslovi nabavke/isporuke |
Vrelovodi/toplovodi većih dimenzija se izrađuju iz čeličnih spiralno varenih cevi, definisanih u sledećim standardima:
DIN 2458: |
mere, mase |
DIN 1626: |
uslovi isporuke |
Cevni lukovi moraju odgovarati DIN 2605-2 i biti oblika 5 (r =~2,5 d).
Materijal cevi je St 37-0.
- Armature -
Blokadna armatura na vrelovodnoj/toplovodnoj mreži u kanalima, zgradama ili na vrelovodima/toplovodima vođenim nadzemno, do dimenzije DN 150 su loptaste slavine PN 16 sa krajevima za navarivanje, bez reduktora, a preko DN 150 loptaste slavine PN 16 sa krajevima za navarivanje, sa ručnim reduktorom.
Lokaciju i vrstu blokadne armature, kao i način ugradnje određuje Energetski subjekat.
Kao glavni blokadni organ ispred toplotne podstanice (ventili 1) se upotrebljavaju loptaste slavine PN 16 sa krajevima za navarivanje.
- Toplotna izolacija -
Pri izvođenju toplotne izolacije cevovoda, armature, izmenjivača toplote, odzračnih i ekspanzionih posuda potrebno je uvažavati odgovarajuće standarde i normative. Toplotna izolacija se izvodi po završenoj montaži i uspešno obavljenim ispitivanjima na pritisak te dvostrukom farbanju sa osnovnom farbom, primerenom za maksimalno predviđenu temperaturu.
Cevovode vođene po zgradama, na otvorenom i u kanalima treba izolovati odvojeno (dovod i povratak) sa izolacionim materijalima od mineralnih vlakana, ojačanim sa pocinkovanom žičanom mrežom ili aluminijumskom folijom. Materijal mora po mogućem navlaživanju omogućavati potpuno isušivanje.
Toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 25° C iznositi maks. 0,040 W/mK.
Ploče moraju biti sapete na rastojanju max. 0,3 m sa pocinkovanom žicom ili plastičnim trakama minimalne debljine 4 mm. Pri izolaciji debljine od 50 do 100 mm potrebno je izvesti izolaciju sa duplim pločama. Uzdužni i poprečni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni sa drugim slojem ploče.
Izolacioni sloj cevovoda, vođenih po zgradama ili na otvorenom, mora biti zaštićen sa plaštom aluminijumskog ili pocinkovanog čeličnog lima. Debljina aluminijumskog lima, u zavisnosti od prečnika cevovoda, mora iznositi između 0,8 i 1 mm. Lim mora biti sapet minimalno 6 puta po dužnom metru sa nerđajućim vijcima ili nitnama. Izolaciju je potrebno odgovarajuće prilagoditi u području vešanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U području završnih kapa izolacije, potrebno je namestiti izolacijsku traku širine 20 mm, koja sprečava prelazak toplote iz cevi na aluminijumski plašt.
Oblaganje vrelovoda/toplovoda na otvorenom prostoru mora biti izvedeno vodonepropusno, propisno i zaštićeno od krađe.
Armature je potrebno izolovati sa izolacionim kapama. Kape moraju biti izvedene tako, da omogućavaju nesmetanu demontažu po otvaranju veznih spona.
Potrebna minimalna debljina izolacije je data u sledećoj tabeli.
DN |
Vrelovodna/toplovodna mreža |
Interni vodovi Kupaca |
Minimalno rastojanje izolacije od armature (mm) |
|||
Kanali |
Na otvorenom |
|
||||
Dovod (mm) |
Odvod (mm) |
Dovod (mm) |
Odvod (mm) |
Dov., odv. (mm) |
||
25 |
30 |
30 |
40 |
40 |
30 |
70 |
32 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
40 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
50 |
40 |
30 |
50 |
50 |
40 |
90 |
65 |
50 |
30 |
60 |
60 |
50 |
90 |
80 |
50 |
40 |
80 |
80 |
60 |
90 |
100 |
60 |
40 |
80 |
80 |
60 |
100 |
125 |
60 |
40 |
100 |
100 |
80 |
110 |
150 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
120 |
200 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
130 |
250 |
70 |
40 |
100 |
100 |
100 |
140 |
300 |
70 |
50 |
100 |
100 |
/ |
150 |
350 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
160 |
400 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
450 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
500 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
180 |
600 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
190 |
700 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
200 |
Energetski subjekat zadržava pravo propisati dimenzije vrelovoda/toplovoda u pogledu na hidraulične odnose u mreži i planirano širenje snabdevanja toplotnom energijom. Kupac, odnosno projektant ili planer za lokalni plan je dužan kod Energetskog subjekta pribaviti projektne uslove za priključivanje zgrade na vrelovodnu/ toplovodnu mrežu.
Lokaciju i izvođenje odzračivanja i ispusta projektant mora prethodno uskladiti sa Energetskim subjektom. Dužan ih je izvesti prema sledećim dimenzijama:
Dimenzija vrelovoda/toplovoda Dimenzija odzračivanja Dimenzija ispusta
do |
DN 32 |
DN 15 |
DN 20 |
do |
DN 50 |
DN 15 |
DN 25 |
do |
DN 80 |
DN 20 |
DN 25 |
do |
DN 150 |
DN 25 |
DN 50 |
iznad |
DN 150 |
DN 40 |
DN 65 |
Poziciju i tip ugrađenih elemenata u vrelovodnoj/toplovodnoj mreži je potrebno označiti sa pozicijskim tablicama u skladu sa DIN 4065 ili DIN 4069.
7. Odstojanje od drugih komunalnih vodova i ostalih objekata
Pri projektovanju vrelovodne/ toplovodne mreže moraju biti uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao što su drugi položeni vodovi, pomeranje/klizanje zemlje, drveće, zgrade ili saobraćaj i svedeni na najniži mogući prihvatljiv nivo. Kod ukrštanja i uporednog vođenja vrelovoda/toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je poštovanje važećih propisa kao i zahteva isporučioca toplotne energije i operatora drugih komunalnih vodova. Izuzetno se može sa posebnim sigurnosnim merama i uz saglasnost sa operatorom komunalnih vodova, rastojanje između vodova smanjiti u odnosu na propisano.
Kod projektovanja zgrade ili drugog građevinskog objekta, čija je ivica ili gabarit građevinske jame u neposrednoj blizini postojećeg vrelovoda/toplovoda, potrebno je projektom predvideti mere, koje će obezbediti sigurno i neometano funkcionisanje vrelovoda/toplovoda za vreme gradnje. Projektno rešenje mora potvrditi Energetski subjekat. Radovi moraju biti izvedeni tako, da ne prouzrokuju mehanička oštećenja na postojećem vrelovodu/toplovodu. U slučaju prouzrokovanog oštećenja vrelovoda/ toplovoda investitor građevinskog objekta je dužan obezbediti sanaciju vrelovoda/ toplovoda, koja se sprovodi pod nadzorom Energetskog subjekta.
Zahtevana odstojanja su data u sledećoj tabeli:
Zgrada / komun. vod |
Čisto odstojanje (cm) |
|
|
Ukrštanje / uporedno vođenje do 5 m |
Uporedno vođene preko 5 m |
Gasovod do 5 bar |
Po odredbama pravilnika o tehničkim zahtevima za izgradnju, rad i održavanje gasovoda sa radnim pritiskom do i uključiv 16 bar |
|
Gasovod preko 5 bar |
||
Vodovod |
30 |
40 |
Drugi vrelovod/toplovod |
30 |
40 |
Kanalizacija |
30 |
50 |
Signalni kabl, telekom, kabl do 1 kV |
30 |
30 |
10 kV kablovi ili jedan 30 kV kabl |
60 |
70 |
Preko 30 kV kablovi ili kabl preko 60 kV |
100 |
150 |
Minimalno odstojanje zgrade od postojećeg vrelovoda/toplovoda |
100 |
|
Minimalno odstojanje vrelovoda/toplovoda od postojeće zgrade |
50 |
|
8. Geodetski snimak vrelovodne/toplovodne mreže
Po izvedenim montažnim radovima i pre zasipanja kanala potrebno je izvesti geodetsko snimanje vrelovodne/toplovodne mreže. Pored položaja u prostoru (lokacijski, visinski) geodetski snimak mora takođe sadržavati podatke o dimenzijama i izvedbi vrelovoda/toplovoda te ugrađenim elementima (fiksnim tačkama, kompenzatorima..).
Toplotna podstanica je veza između vrelovodne/toplovodne mreže Energetskog subjekta i toplotnih uređaja Kupca. Sastavljena je iz priključne i kućne podstanice i sa svojim delovanjem obezbeđuje predaju toplotne energije u toplotne uređaje. Namena priključne podstanice je da preda ugovorenu količinu toplotne energije toplotnim uređajima Kupca.
Na vrelovodnu/toplovodnu mrežu Energetskog subjekta dozvoljeno je priključivati objekte samo indirektnih i direktnih toplotnih podstanica (insistirati na indirektnim ukoliko je to moguće).
U slučaju, da se za postojeću zgradu, koja se priključuje na vrelovodnu/toplovodnu mrežu, ostavlja sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti priključen na toplotne uređaje Kupca paralelno, i to sa kućnom podstanicom, kao i sa blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice.
Konstrukcijski je najbolje da toplotne podstanice budu izvedene kao paketne, montirane na čelično postolje i sa izvedenim svim električnim povezivanjima. Elementi i cevna povezivanja moraju biti u najvećoj mogućoj meri izolovani. Za debljinu izolacije najbolje je da se koristi tabela iz člana 29. ovih Pravila o radu.
Kod poslovno-stambenih zgrada mogu se izvesti odvojeno toplotne podstanice za stambeni i poslovni deo, što omogućava odgovarajuću regulaciju i funkcionisanje unutrašnjih toplotnih uređaja Kupaca, kao i tačnu podelu troškova grejanja.
Za svaku zgradu predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu. Za svaku zasebnu funkcionalnu jedinicu, u sklopu zajedničkog građevinskog kompleksa, predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu.
Izuzetno, u slučajevima kada odobrenjem za izgradnju, tj. idejnim projektom nije u objektu definisana prostorija za smeštaj toplotne podstanice, može se omogućiti priključivanje više kućnih podstanica na jednu priključnu podstanicu.
Konkretne uslove za priključivanje određuje Energetski subjekat sa projektnim uslovima, koje moraju investitor ili projektant pribaviti pre početka projektovanja.
Projektni parametri za dimenzionisanje toplotnih podstanica
- Nove ili rekonstruisane zgrade -
grejanje, provetravanje -
Shodno odredbama Pravilnika o toplotnoj zaštiti i racionalnoj potrošnji energije u zgradama* projektna temperatura za Grad Loznicu je -13,7°C. Za sve zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim na spoljnju temperaturu -13,7°C, koriste se sledeći parametri:
temperaturni režim na primaru (vrelovodna/toplovodna strana): 130/80° C
temperaturni režim na sekundaru (interni uređaji Kupca): maks. 90/70° C
Elementi toplotne podstanice na primaru moraju biti izvedeni za temperaturu do 130°C i PN 16.
- Zgrade sa postojećim unutrašnjim vodovima -
Za zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim za spoljnju projektnu temperaturu prema važećim projektnim uslovima (klimatske zone), koriste se sledeći parametri:
temperaturni režim na primaru (vrelovodna/toplovodna strana):
Kotlarnica "Nova toplana" |
130/80°C |
Kotlarnica "Moda" |
90/70°C |
Kotlarnica "Banja" |
90/70°C |
Kotlarnica "Štira" |
90/70°C |
Kotlarnica "K-3" |
90/70°C |
temperaturni režim na sekundaru (interni uređaji Kupaca): max. 90/70° C
2. Prostor i postavljanje toplotne podstanice
Toplotna podstanica se po pravilu postavlja u zajednički nestambeni prostor. Investitor odnosno Kupac je dužan opredeliti prostor za toplotnu podstanicu, bez nadoknade od Energetskog subjekta. Sa lokacijom i veličinom prostora za postavljanje toplotne podstanice mora se saglasiti Energetski subjekat (okvirna veličina prostora u prilogu 2).
Veličina prostora je zavisna od:
- nazivne toplotne snage toplotne podstanice,
- unutrašnjih toplotnih uređaja,
Građevinsko-tehnički zahtevi za prostor toplotne podstanice
Prostor toplotne podstanice mora biti zatvoren i što bliže ulasku priključnog toplovoda u zgradu. Prostor mora biti dostupan za ovlašćene radnike Energetskog subjekta u svakom trenutku bez smetnje. Poželjno je predvideti odvojen direktan spoljnji pristup do prostora.
Ulazna vrata moraju biti odgovarajuće označena. Pored ulaza u prostor je potrebno na vidnom i dostupnom mestu postaviti aparat za gašenje S-9. Za unošenje i iznošenje opreme potrebno je predvideti dovoljno velike montažno/demontažne delove za otvaranje/ skidanje, koji se ne smeju zaziđivati. Pod prostora mora biti nepropustan za vodu.
Korišćenje prostora za druge namene, osim za zajedničku podstanicu, nije dozvoljeno.
Potrebno je pridržavati se važećih propisa o toplotnoj izolaciji uređaja i o zaštiti od buke. Najbolje je da prostor toplotne podstanice u stambenim zgradama ne bude postavljen pored ili ispod spavaćih soba ili drugih prostorija gde se zahteva povećana zaštita od buke.
Prostor mora biti odgovarajuće prirodno ili prinudno provetravan, tako da temperatura u prostoru ne prelazi 35° C, odnosno da nema opasnosti od zamrzavanja. Otpadni vazduh iz toplotne podstanice se takođe može ubacivati u susedne pomoćne prostore.
Prostor mora imati izveden priključak na kanalizaciju ili sabirnu jamu za postavljanje potopne pumpe. Najbolje je da odvod bude lociran što bliže ulazu priključnog vrelovoda/toplovoda u prostor toplotne podstanice. Na ulaznim vratima izvodi se prag, koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode. U prostoru toplotne podstanice obavezan je priključak hladne vode sa slavinom i priključkom za fleksibilno crevo, namenjen za punjenje toplotnih uređaja.
Na zidu, na kojem će biti locirana toplotna podstanica, mora biti izvedena odvodna cev, povezana s otpadnim sifonom ili odvodnim kanalom. Na nju treba da bude priključen izlaz odvodnog levka.
Uputstvo za rukovanje i održavanje, šeme i trajne oznake uređaja moraju biti postavljeni na vidnom mestu.
Izuzeci kod građevinsko-tehničkih zahteva za prostor toplotne podstanice
Izuzeci u pogledu građevinsko-tehničkih zahteva za prostore toplotne podstanice su male paketne toplotne podstanice nazivne toplotne snage do 50 KW, koje se mogu postaviti i u stambeni prostor individualnih ili zgrada sa više stanova i u radnom prostoru poslovnih zgrada. Preporučljivo je, da je u prostoru kanalizacioni sifon.
Ukoliko je kompaktna toplotna podstanica preko 50 KW u postojećoj zgradi postavljena u višenamenskom dostupnom prostoru (podrumi, vešernice za pranje i sušenje i sl.), u ovom slučaju mora biti deo prostora toplotne podstanice odvojen od ostalog dela prostora (sa čvrstom žičanom ogradom, pregradnim zidom i sl.). Pri izvođenju zaštite potrebno je poštovati propise o sigurnosti od požara. Postavljanje toplotne podstanice mora omogućavati neometano opsluživanje i održavanje. Ne sme biti postavljena u zajedničkim prostorijama tako da bi mogla ugrožavati evakuaciju iz zgrade.
Priključna podstanica je mesto preuzimanja ugovorene količine toplotne energije. Ugrađeni elementi moraju biti izabrani u skladu s ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama Energetskog subjekta.
Sastavljena je iz sledećih elemenata:
- blokadne i ostale armature,
- hvatača nečistoće,
- regulatora protoka sa ograničenjem protoka,
- mernog uređaja/toplotnog brojila,
- uređaja za merenje pritiska i temperature,
- toplotne izolacije.
Armatura mora biti izabrana za nazivni pritisak PN16 i temperaturu 130°C. Priključci armature su sa prirubnicama ili na zavarivanje. Konusne zaptivne površine nisu dozvoljene.
Kao blokadna armatura mogu se koristiti loptaste slavine sa prirubnicom ili krajevima za navarivanje.
Ugradnja gumenih kompenzatora nije dozvoljena.
Materijal armature do PN16 je siva, čelična ili obojena legura.
Kombinovani regulacioni ventil
Kombinovani regulacioni ventil je izvršni organ za podešavanje/postavljanje temperature zagrevane vode u dovodu sekundara u zavisnosti od spoljnje temperature. Reguliše razliku pritiska između dovoda i povratka na primarnoj strani priključne podstanice i ne dozvoljava prekoračenje najvećeg dozvoljenog protoka na primarnoj strani, koji je određen na osnovu priključne snage toplotnih uređaja, sa uvažavanjem dostizanja što nižih temperatura povratka zagrevane vode na primarnoj strani. Po postavljanju zadatih parametara Kombinovani regulacioni ventil se plombira.
Merni uređaj za isporučenu toplotnu energiju / Toplotno brojilo
Merni uređaj / toplotno brojilo je ugrađen na primarnoj strani toplotne podstanice i etalon je za određivanje potrošnje toplotne energije zgrade.
Snabdevač je dužan merni uređaj / brojilo redovno održavati i menjati, a dozvoljena je samo ugradnja mernih uređaja po preporuci Energetskog subjekta. Isključivo se koriste merni uređaji / brojila sa ultrazvučnim principom merenja protoka.
Merni uređaj mora imati odobrenje tipa i atest. Posebna testiranja, provere i izdavanje odobrenja tipa merača uređeno je odgovarajućim propisima i zakonom. Plombe mernog uređaja se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Tip, veličina i način ugradnje mernog uređaja određuje projektant po uputstvima i uz saglasnost Energetskog subjekta. Pri projektovanju i ugradnji mernog uređaja potrebno je pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu odgovarajućih ravnih dužina vrelovoda/toplovoda ispred i iza merača, kao i načina priključivanja obračunske jedinice.
Obračunska jedinica mernog uređaja mora omogućavati daljinski prenos podataka.
Prvo postavljanje mernog uređaja na merno mesto u priključnoj podstanici obavlja Energetski subjekat o trošku Kupca. Svi naredni radovi u vezi sa popravkama i zamenama mernih uređaja obavlja Energetski subjekat ili od njegove strane ovlašćeno lice.
Merni uređaji na sekundaru (u sklopu unutrašnjih toplotnih uređaja Kupca) su internog značaja i služe međusobnim podelama potrošene toplotne energije, očitane na obračunskom mernom uređaju / toplotnom brojilu (na primarnoj strani toplotne podstanice). U slučaju ugradnje unutrašnjih mernih uređaja priključenih na istu toplotnu podstanicu, ugrađuju se merači istog tipa kod svih Kupaca, a prema zahtevu Energetskog subjekta.
Kućna podstanica povezuje priključnu podstanicu i toplotne uređaje Kupca i služi za prenos toplotne energije. Sastoji se od sledećih elemenata:
- blok armature,
- hvatač nečistoće,
- armature i uređaja za temperaturnu regulaciju,
- izmenjivača toplotne energije,
- pumpe,
- razdelnika,
- sigurnosne armature,
- ekspanzione posude,
- uređaja za merenje pritiska i temperature,
- električnih vodova.
Direktna kućna podstanica je ona, kod koje interni toplotni uređaji Kupaca i javna toplovodna mreža nisu razdvojeni sa prenosnikom / izmenjivačem toplote (šema u prilogu 4). Priključivanje sa novim direktnim podstanicama u toplovodnoj mreži nije dozvoljeno. Dodatna priključivanja ili smanjivanje priključne snage na postojećim direktnim toplotnim podstanicama je moguće samo onda, kada izmena priključne snage ne prelazi 10 % ukupne postojeće priključne snage toplotne podstanice.
U svakom drugom slučaju, to jest kod dodatnih priključivanja, smanjenja priključne snage, rekonstrukcije toplotne podstanice (na pr. zamenjivanju regulacione opreme), drugih posebno bitnih unutrašnjih toplotnih uređaja ili rekonstrukciji ukupne zgrade potrebno je toplotnu podstanicu preurediti na indirektni sistem.
Unutrašnji toplotni uređaji Kupca moraju biti atestirani za najviši radni pritisak, koji iznosi posle redukcije u toplotnoj podstanici od 6 bar. Moraju biti izrađeni od materijala postojanog na hemijski sastav zagrevane vode iz toplovodne mreže. Upotreba aluminijuma i bakra u toplotnim uređajima (za razvodnu mrežu, grejna tela) zbog ovoga nije dopušteno.
Korišćenje automatskih odzračnih ventila nije dozvoljeno.
- Opšte -
Indirektna kućna podstanica je ona, kod koje je zagrevana voda vrelovodne/ toplovodne mreže na primarnoj strani sa izmenjivačem toplote razdvojena od zagrevane vode na sekundarnoj strani (šema u prilogu
3). Indirektni način priključivanja je obavezan za sve buduće Kupce, koji se budu priključivali na vrelovodnu/toplovodnu mrežu Energetskog subjekta.
- Izmenjivač toplote -
Kapacitet izmenjivača toplote je potrebno dimenzionisati za najveću snagu toplotnih uređaja Kupca pri izabranoj temperaturi zagrevane vode na primarnoj i sekundarnoj strani izmenjivača.
Kod dimenzionisanja izmenjivača toplote potrebno je pored tehničke postavke toplotne podstanice takođe uzeti u obzir potrebno rashlađivanje zagrevane vode na primarnoj strani toplotne podstanice u svim radnim uslovima.
Između primarne i sekundarne nazivne povratne temperature ne sme biti manja temperaturna razlika od 5 K.
Primarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za nazivni pritisak od 16 bar (PN16) i temperaturu 130°C, sekundarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za zahtevane maksimalne radne pritiske i temperature toplotnih uređaja Kupca.
Proračunatu snagu izmenjivača treba povećati za 20% u odnosu na proračun zbog moguće zaprljanosti istog u toku rada i sl.
- Cirkulacione pumpe -
U cilju štednje električne energije i zbog poboljšanja hidrauličnih odnosa u mreži toplotnih uređaja Kupaca preporučljiva je ugradnja cirkulacionih pumpi sa odgovarajućom regulacijom broja obrtaja, odnosno ugradnja cirkulacionih pumpi sa mogućnošću stepenastog preklopa broja obrtaja u kombinaciji sa prolaznim (cirkulacionim) ventilom (ako postoji opasnost od prekidanja protoka kroz sistem). Prolazni ventil mora biti ugrađen u odvod sa priključcima na potisnoj i usisnoj strani cirkulacione pumpe, a ne kao kratkospojna veza između dovoda i povratka.
- Temperaturna regulacija -
Za pokrivanje potreba toplotnih uređaja izvodi se glavna temperaturna regulacija (u zavisnosti od spoljnje temperature), na primarnoj strani toplotne podstanice i utiče na promenu protoka zagrevane vode iz vrelovodne/toplovodne mreže. Pri ovom se mora dostići što je moguće niža povratna temperatura.
Izvršni organ glavne temperaturne regulacije na primaru je kombinovani regulacioni ventil sa pogonom sa sigurnosnom funkcijom, a ugrađen je u povratak primara. Na sekundarnoj strani kućne podstanice je moguće izvesti dodatnu regulaciju pojedinačnih krugova unutrašnje instalacije u skladu sa različitim radnim režimima, koji se pojavljuju kod sistema za snabdevanje zgrada sa toplotnom energijom. Moguća je takođe dodatna lokalna regulacija na pojedinačnim toplotnim uređajima sa termostatskim ventilima ili slično.
Regulacioni ventil mora biti odabran tako, da pouzdano radi i u graničnim područjima (maksimalni i minimalni protok).
Elektronski regulator mora imati najmanje sledeće funkcije:
- podešava/postavlja temperaturu zagrevane vode u dovodu sekundara u zavisnosti od spoljnje temperature,
- podešava najvišu i najnižu temperaturu u dovodu sekundara,
- vodi najvišu dozvoljenu temperaturu povratka na primarnoj strani u zavisnosti od spoljnje temperature,
- ograničava maksimalno dozvoljeni protoka sa primarne strane
- vodi redovan ili redukovan režim grejanja u zadatom vremenskom intervalu, za svaki dan u nedelji
- reguliše uključenje i isključenje cirkulacione pumpe pri redovnom radu, u slučaju prekida rada toplotnog izvora (ako je mereni protok blizak 0 u neprekidnom trajanju od 10 min), isključuje je ako je temperatura spoljašnjeg vazduha jednaka ili veća od zadate granične temperature
- komunicira sa mernim uređajem/ toplotnim brojilom i na osnovu toga reguliše navedene parametre
- omogućava vremensko programiranje rada pojedinačnih sistema.
- pamti radne parametre i pri nestanku električnog napajanja.
U porodičnim zgradama, gde se koriste male kompaktne toplotne podstanice, elektronski regulator može imati mogućnost priključivanja prostorskog senzora, postavljenog u referentnom prostoru.
Regulaciju toplotne podstanice je takođe moguće vezati na centralni nadzorni sistem ukupnog objekta, uz obavezu ovakvog rešenja da istovremeno omogućava opsluživanje regulatora nezavisno od rada nadzornog sistema.
Ako je predviđeno povezivanje nadzornog sistema zgrade sa nadzornim sistemom Energetskog subjekata, isto mora biti izvedeno tako da omogućava povezivanje na postojeći nadzorni sistem Energetskog subjekta. Zahteve za svaki konkretan slučaj daje Energetski subjekat.
- Sigurnost rada -
Za obezbeđivanje sigurnosti rada toplotnih uređaja, Kupac se treba pridržavati odredbi DIN 4747 (novembar 2003) i DIN 4751.
- Osiguranje toplotnih uređaja Kupaca od previsoke temperature -
Shodno odredbama DIN 4747 iz novembra 2003, za ovu vrstu temperaturnog dijagrama, osiguranje od previsoke temperature u grejnim toplotnim uređajima Kupca mora biti izvedeno sa sigurnosnim termostatom (funkcija STW). Termostat mora biti ugrađen na sekundarnoj strani i to na priključnom dovodu grejanja na izmenjivač toplote.
Gornja odredba važi za sve toplotne podstanice bez obzira na priključnu snagu odnosno protok na primaru.
Svi sigurnosni elementi i izvršni organi (regulacioni ventili sa pogonom) moraju biti tipski provereni.
- Osiguranje toplotnih uređaja Kupca od previsokog pritiska -
U ovu svrhu se mogu upotrebljavati zatvorena ekspanziona posuda sa sigurnosnim ventilom ili otvorena ekspanziona posuda sa pripadajućim sigurnosnim vodom. Preliv otvorene ekspanzione posude mora biti sproveden u prostor toplotne podstanice i završiti se sa priključivanjem u odvodni levak. Moguća je takođe upotreba automatskih uređaja za održavanje pritiska u kombinaciji sa odzračivanjem i automatskim kontrolisanim punjenjem toplotnih uređaja.
Radi sprečavanja rastapanja kiseonika iz vazduha u vodi i posledično povećane opasnosti od korozije, preporučuje se upotreba zatvorenih ekspanzionih posuda.
Označavanje cevnih vodova je propisano u DIN 2403. Različito označavanje cevnih vodova po vrsti medija je u interesu sigurnosti, održavanja i zaštite od požara. Označavanje mora upozoravati na opasnost u cilju sprečavanja nesreće.
Skala boja za označavanje cevnih vodova je određena na osnovu DIN 2403 i navedena u sledećoj tabeli.
Oznake boja RAL su sadržane u registru boja RAL 840 HR.
Za označavanje cevnih vodova malih paketnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage do 50 KW najčešće se koriste tablice dimenzije 55×36 mm sa čeličnom zateznom trakom. U gornjem redu natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka/slova mora iznositi 2,5 mm.
Za označavanje cevnih vodova kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage iznad 50 KW najbolje je koristiti tablice označavanja dimenzije 105×55 mm sa čeličnom zateznom trakom (šelnom). U gornji i srednji red natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka mora iznositi 4 mm.
VRSTA MEDIJA |
BOJA |
OZNAKA PO RAL |
BOJA TABLICE |
Grejanje-primar-dovod |
Crvena |
RAL 3000 |
crvena |
Grejanje-primar-povratak |
plava |
RAL 5019 |
plava |
Grejanje-sekundar-dovod |
Tamno crvena |
RAL 3002 |
crvena |
Grejanje-sekundar-odvod |
Tamno plava |
RAL 5013 |
plava |
Sanitarna hladna voda |
Zelena |
RAL 6001 |
zelena |
Sanitarna topla voda |
oranž |
RAL 2008 |
oranž |
Sanitarna voda-cirkulacija |
ljubičasta |
RAL 4005 |
ljubičasta |
Ispust |
braon-maslinasto zelena |
RAL 6003 |
braon |
Prirodni gas |
žuta |
RAL 1012 |
žuta |
Lož ulje |
Svetlo braon |
RAL 8001 |
braon |
Komprimovani vazduh |
Siva |
RAL 7037 |
siva |
Odzračni vod |
Boja medija |
|
/ |
Konzole |
crna |
RAL 9005 |
/ |
7. Elektroinstalacije toplotne podstanice
Za potrebe toplotne podstanice Kupac mora formirati zasebno trofazno električno brojilo sa limitatorima (min. 16A) i odgovarajućom ZUDS (FID) sklopkom. koja se locira u ormanu brojila ili u toplotnoj podstanici.
Električni vodovi moraju od brojila do podstanice, kao i vodovi u podstanici, biti izvedeni po važećim propisima za vlažne prostore (JUS N. B2.751, JUS N.B2.730, JUS N.A5.070). U prostoru moraju biti postavljene utičnice (1f, 3f) za potrebe radova na održavanju. Elektrorasveta prostora toplotne podstanice mora omogućavati nesmetano očitavanje mernih, kontrolnih i regulacionih uređaja. Kupac mora obezbediti priključivanje električnih regulacionih i električnih energetskih i mernih uređaja.
Pri izvođenju elektroinstalacija toplotne podstanice potrebno je dosledno poštovati projektnu dokumentaciju.
Elektroinstalacija toplotne podstanice (TP)
Zahtevi za izvođenje elektroinstalacija toplotne podstanice (TP) su:
- prostorija toplotne podstanice mora biti opremljena priključkom za električnu energiju (prema tehničkim uslovima (Elektrodistribucije Loznica)
- moraju biti izvedena sva elektro povezivanja;
- toplotna podstanica se oprema elektroormanom automatike i energetskim elektroormanom ukoliko je to neophodno;
- elektroorman automatike sadrži opremu automatike (i opremu zaštite pumpi u kompaktnim podstanicama);
- energetski elektroorman sadrži zaštitnu opremu pumpi i dodatnu opremu ukoliko nije moguće ugraditi u elektroorman automatike;
- elektroorman automatike je dimenzija 550x650x200mm, elektroorman energetike je dimenzija 400x600x200mm;
- na dovodnom kablu mora biti ugrađena glavna sklopka tipa grebenastog prekidača. Sklopka mora biti označena sa natpisom GLAVNI PREKIDAČ. Ugrađuje se na elektroormanu energetskog dela, a ukoliko ovaj ne postoji na ormanu automatike;
- Elektroormani energetskog i regulacionog dela moraju biti kompletno opremljeni sledećim elementima:
• kontaktorima i zaštitom (bimetali, motorne zaštitne sklopke, releji redosleda i ispada faza) za cirkulacione pumpe,
• automatskim osiguračima (pumpe, automatika, rezerva, 3f utičnica, 1f utičnica, osvetljenje),
• tropoložajnom grebenastim prekidačem 1-0-2 za izbor režima rada pumpi, sa kojim se omogućava odgovarajući režim rada pumpi (ručno uključeno 1 - isključeno 0 - automatski uključeno 2). Pojedinačni položaji prekidača moraju biti označeni sa natpisima RUČNO, AUTOMATSKI,
• regulatorom i pratećom opremom regulatora,
• kalorimetrom (samo računska jedinica, ukoliko ju je moguće bez oštećenja baždarnih oznaka smestiti u orman).
- Elektroormani moraju biti opremljeni električnim šemama;
- Električno povezivanje pumpe za izbacivanje vode iz TP ili ventilatora za provetravanje TP je sastavni deo elektroradova;
- Izjednačavanje potencijala u TP treba izvesti na sledeći način:
• Sa glavnom šinom uzemljenja povezati opremu TP žutozelenom licnastom žicom minimalnog proseka 16 mm2,
• Izjednačavanje potencijala, odnosno premošćavanje na svim spojevima cevovoda u podstanici, izvršiti žutozelenom licnastom žicom minimalnog proseka 6 mm2,
• Spojeve izraditi na prethodno očišćenim cevima radi ostvarenje galvanskog kontakta pocinkovanom perforiranom trakom ili zavarenim uškama,
• Spoj žice i trake/uške ostvariti elementima u sledećem rasporedu: vijak, traka/uška, zvezdasta podloška, papučica, elastična podloška, matica,
• Nakon povezivanja spoj trake i cevi zaštiti bojom.
- električno premošćavanje prirubnica može biti izvedeno sa zubčastom podloškom pod vijak. Vijak mora biti označen sa crvenom bojom;
- U slučaju ugradnje paketnih toplotnih podstanica (PTP) proizvođač odnosno isporučilac mora pribaviti izjavu ovlašćene organizacije da električna instalacija PTP odgovara trenutno važećim propisima u Republici Srbiji;
- izvođač je dužan pre predaje PTP postaviti automatiku.
Električni vodovi za priključenje toplotne podstanice
Priključenje toplotne podstanice na električne vodove zgrade i uopšte elektroinstalacije u prostoru toplotne podstanice mora biti izvedeno po sledećim načelima:
- svi kablovi moraju biti položeni u kablovske kanale ili cevi za mehaničku zaštitu,
- mora biti ugrađen dodatni razvodni elektro ormarić po projektu,
- osvetljenje je najbolje izvesti sa dodatnim ladijskim svetiljkama,
- uzemljivačko uže mora biti povezano
- u pogledu na izvedbu moraju biti uzemljena vrata i ograda toplotne podstanice,
- mora biti izvedeno izjednačavanje potencijala sa P/F žicom preseka navedenog u Članu 57. i sa zupčastim podloškama pod vijak. Vijci moraju biti označeni sa crvenom bojom.
Po izvedenim elektroinstalacionim radovima potrebno je obaviti merenja na elektroinstalacijama:
- kontrolu neprekidnosti glavnog i zaštitnog provodnika te provodnika za izjednačavanje potencijala,
- merenje postavljene otpornosti uzemljenja.
O obavljenim merenjima potrebno je u sklopu dokumentacije toplotne podstanice priložiti predmetne zapisnike sa izmerenim rezultatima.
8. Dokumentacija toplotne podstanice
Izvođač, odnosno proizvođač PTP mora priložiti sledeću dokumentaciju:
- specifikaciju opreme paketne toplotne podstanice,
- atest kompletne PTP po zakonima o zdravlju i zaštiti na radu,
- ateste elemenata PTP, koje je nabavio i ugradio izvođač, po Zakonu o standardizaciji,
- uputstva za rukovanje i održavanje PTP,
- šemu veza elektro instalacija PTP te šemu automatike PTP.
VII UNUTRAŠNJI TOPLOTNI UREĐAJI KUPCA
U toplotne uređaje Kupaca spadaju svi uređaji, koji su vezani na toplotnu podstanicu i predaju toplotu za različite namene. U pogledu na način predaje toplote izdvajamo:
radijatorsko grejanje (CG RAD)*,
konvektorsko grejanje (CG KON)*,
podno grejanje (CG POD)*,
plafonsko grejanje (CG PL)*,
ventilacija toplim vazduhom sa kaloriferima (TG VN KAL)*,
ventilacija toplim vazduhom sa klimatima (TG VN KLM)*,
grejanje toplim vazduhom sa kaloriferima (TG KAL)*,
grejanje toplim vazduhom sa klimatima (TG KLM)*,
klimatizacija, nepotpuno sa predgrevanjem (KL NEP P)*,
klimatizacija, nepotpuno sa dogrevanjem (KL NEP D)*,
klimatizacija, potpuno s predgrevanjem (KL POP P)*,
klimatizacija, potpuno sa dogrevanjem (KL POP D)*,
* Skraćenice za način predaje toplote, koje koristi Energetski subjekat.
Unutrašnji toplotni uređaji Kupca moraju biti projektovani i izvedeni po važećim opštim normativima i standardima, kao i ovim Pravilima o radu. Energetski subjekat ne odgovara za radne/funkcionalne smetnje, koje nastaju radi neispravnosti unutrašnjih toplotnih uređaja Kupca.
U zgradama sa toplotnim uređajima za poslovne prostore i stanovanje mogu biti razvodne mreže izvedene odvojeno.
Temperaturni režim radijatorskog grejanja mora biti izabran u skladu sa navedenim maksimalnim režimom (moguć je niži temperaturni režim od onog koji je naveden u poglavlju o toplotnim podstanicama), dok temperature povratka ne smeju prelaziti navedene vrednosti.
Pri dimenzionisanju konvektora potrebno je uvažavati, obzirom na specifični način predaje toplote, odgovarajuću razliku temperature i predvideti samostalan razvod i temperaturnu regulaciju.
Podno grejanje ne sme biti vezano direktno na toplotnu podstanicu. Potrebno je obezbediti odgovarajuću zaštitu/ osiguranje od prekoračenja najviše dozvoljene temperature u dovodu.
Zajednički razvod od kućne podstanice do pojedinačnih jedinica najbolje je da bude izveden dvocevno. Razdelnike sa dvojnom komorom je dozvoljeno koristiti samo u slučaju, ako su dovodna i povratna komora međusobno odvojene sa toplotnom izolacijom.
Pojedina odvajanja u toplotnoj podstanici i priključci na razdelnike mogu biti na povratku opremljeni sa regulacionim ventilima za održavanje protoka i na dovodnim i povratnim vodovima sa termometrima te po potrebi i sa manometrima i armaturom za punjenje i pražnjenje sistema. Ako je u kolu ugrađena cirkulaciona pumpa sa promenljivom brzinom obrtanja i mogućnošću ograničenja protoka, mogu se regulacioni ventili izostaviti.
Za dostizanje odgovarajuće hidraulične uravnoteženosti i posledično optimalnog rada grejnog sistema, preporučljivo je u cevnu mrežu ugraditi armaturu za hidrauličnu izregulisanost sistema.
Grejna tela moraju biti dimenzionisana u skladu sa potrebnom toplotnom snagom, koja je određena proračunom toplotnih gubitaka prostora. Najviši temperaturni režim za dimenzionisanje grejnih tela je definisan u članovima 37-38. ovih Pravila o radu. Temperaturu zagrevanog prostora i izabrani temperaturni režim potrebno je uzeti u obzir pri određivanju instalisane snage grejnih tela.
Korekcijske faktore daje tehnička dokumentacija proizvođača grejnih tela.
Regulacija temperature prostora
Za regulaciju temperature prostora se, u skladu sa propisima o toplotnoj zaštiti zgrada i racionalnoj potrošnji energije, upotrebljavaju termostatski radijatorski ventili, koji ograničavaju protok zagrevane vode kroz grejna tela. Termostatski ventili moraju biti takvog kvaliteta, da održavaju temperaturu prostora u toleranciji ± 1 K. Kao radijatorski termostatski ventili najbolje je koristiti ventile sa mogućnošću kontinualnog postavljanja nazivnog protoka kroz grejno telo i termostatske glave sa mogućnošću zaštite od zamrzavanja.
Postavljanje termostatskog ventila je obavezno u svim prostorijama.
Odzračivanje toplotnih uređaja
Toplotne uređaje treba na najvišim mestima instalacije pravilno odzračiti, da se pri punjenju u višim delovima uređaja ne bi sakupio vazduh, koji bi sprečio protok zagrevane vode ili da ih pri pražnjenju nastajanje potpritiska ne bi oštetilo.
3. Ventilacioni i klimatizacioni uređaji
Za priključivanje ventilacionih i klimatizacionih uređaja na vrelovodnu/ toplovodnu mrežu važe ista opšta pravila kao za uređaje za grejanje.
Ventilacioni i klimatizacioni uređaji se priključuju preko indirektnih toplotnih podstanica. Ako su priključeni preko zajedničke toplotne podstanice zajedno sa radijatorskim grejanjem, grejna kriva osnovne regulacije mora biti postavljena na višu krivu, primereno za ventilaciju. Za zagrevanje mora biti izvedena dodatna regulacija na sekundarnoj strani toplotne podstanice.
Temperaturni režim mora biti izabran u skladu sa odredbama u poglavlju Toplotna podstanica. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja na cirkulacioni vazduh, potrebno je uvažavati radne karakteristike vrelovodne/ toplovodne mreže (prilog 1). Zbog mešanja svežeg i cirkulacionog vazduha potreba za protokom zagrevane vode nije linearno zavisna od spoljnje temperature.
Hidraulično vezivanje grejača treba izvesti na način koji sprečava povećavanje temperature zagrevane vode u povratku (šema u prilogu 6). Kao regulacioni organ se može koristiti trokraki ili prolazni regulacioni ventil u kombinaciji sa cirkulacionom pumpom koji sprečavaju zamrzavanje grejača. Kratkospojna veza sa prelaskom dovoda u povratak bez hlađenja zagrevane vode nije dozvoljena.
Pri dimenzionisanju i izgradnji uređaja potrebno je poštovati važeće propise i standarde u oblasti zaštite od buke. Pravilan izbor lokacije toplotne podstanice i drugih postrojenja u zgradi može značajno doprineti zaštiti od buke u prostorima u kojima se boravi, kao što su na primer spavaće sobe i sl. Sa pravilnim izvođenjem izolacije cevovoda i uređaja kod pričvršćivanja na ili prolasku kroz građevinske konstrukcije mora se sprečiti prenos zvuka na građevinsku konstrukciju.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ova Pravila o radu se primenjuju za sve nove izgradnje i rekonstrukcije, a koje se odnose na distributivni sistem toplotne energije, priključne vrelovode/toplovode, toplotne podstanice, kao i unutrašnje toplotne uređaje i instalacije.
Svi toplotni uređaji, koji su bili priključeni u skladu s prethodnim tehničkim propisima, će i dalje raditi u saglasnosti sa Energetskim subjektom. Kod popravki i prepravki potrebno je pridržavati se zahteva iz aktuelnih tehničkih propisa.
Izgradnja priključnih vrelovoda/ toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija, kao i odgovarajuće rekonstrukcije, za koje su izdati Tehnički uslovi po važećim propisima, pre stupanja na snagu ovih Pravila o radu, izvršiće se i priključiti na SDG pod tim uslovima.
Do donošenja podzakonskih akata (Pravilnika) iz člana 9. ovih Pravila o radu, Energetskom subjektu će se dostavljati podloge toplotnih proračuna zgrada po važećim propisima.
Do usvajanja, odnosno uvođenja u upotrebu standarda EU, a koji su navedeni u ovim Pravilima o radu, primenjivaće se postojeći važeći standardi i tehničke norme.
Rokovi i dinamika za ugradnju sistema za merenje isporučene toplotne energije (na pragu toplane i u toplotnim podstanicama) na postojećim sistemima daljinskog grejanja, određeni su u Odluci o uslovima snabdevanja toplotnom energijom.
Ova Pravila o radu donosi Upravni odbor JKP "Toplana-Loznica" a uz pribavljenu saglasnost Gradskog veća grada Loznice, a stupaju na snagu osmog dana po objavljivanju u Službenom listu grada Loznice.
Redakcija je preuzela numeraciju tačaka u okviru dela II Projektna dokumentacija, kako su one objavjene u "Sl. listu grada Loznice", br. 2/2013.
Prilozi 1 do 13 koji su sastavni deo ovih pravila, objavljeni su u "Sl. listu Grada Loznice", br. 2/2013, str. 244-258.