PRAVILNIKO LETILIŠTIMA I TERENIMA("Sl. glasnik RS", br. 23/2012 i 33/2013) |
Ovim pravilnikom se utvrđuju uslovi i postupak dobijanja dozvole za korišćenje letilišta i terena, sadržaj, važenje, izmena, prenos, suspenzija i stavljanje van snage dozvole za korišćenje letilišta i terena, kao i uslovi pod kojima letilišta i tereni mogu da se koriste u vazdušnom saobraćaju, u cilju bezbednog obavljanja panoramskih letova, pružanja usluga iz vazduha, prevoza za sopstvene potrebe i obavljanja drugih letova (sportsko i amatersko letenje, vazduhoplovne manifestacije).
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:
1) zaštitna zona (Safety area) je definisana zona oko zone završnog prilaženja i poletanja na kojoj ne postoje prepreke, osim prepreka koje su namenjene navigaciji i smanjenju rizika od slučajnog oštećenja helikoptera koji odstupi od zone završnog prilaženja i poletanja;
2) zona završnog prilaženja i poletanja (Final approach and take-off area, FATO) je definisana površina iznad koje se završava faza prilaznog manevra lebdenja ili prizemljenja i sa koje započinje manevar poletanja;
3) zona sletanja i uzletanja (Touchdown and lift-off area, TLOF) je zona na kojoj helikopter može da sleti ili da uzleti;
4) letilište je kopnena ili vodena površina koja ispunjava uslove koji su propisani za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova koji se koriste u poljoprivredi, šumarstvu, za sportske aktivnosti i sl;
5) operater letilišta je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji koristi letilište, registrovan je da pruža odgovarajuće usluge, ima dozvolu za korišćenje letilišta koje je upisano u registar letilišta i odgovoran je za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja na letilištu;
6) operater terena je pravno ili fizičko lice koje koristi teren, ima dozvolu za korišćenje terena koji je upisan u registar terena i odgovorno je za bezbedno odvijanje letačkih aktivnosti na terenu;
7) osnovna staza poletno-sletne staze(Runway strip) je određena površina koja obuhvata poletno-sletnu stazu i produžetak za zaustavljanje, ako postoji, koja je namenjena:
(a) smanjenju rizika od oštećenja vazduhoplova koji skrene sa poletno-sletne staze;
(b) zaštiti vazduhoplova koji je nadleće, za vreme poletanja, odnosno sletanja;
8) prag (Threshold) je početak onog dela poletno-sletne staze koji se koristi za sletanje;
9) prepreka (Obstacle) je svaki fiksni (privremeni ili stalni) ili pokretni objekat ili deo objekta koji se nalazi u oblasti površina za kretanje vazduhoplova ili koji se prostire iznad površi namenjenih zaštiti vazduhoplova u letu, koje su definisane međunarodnim standardima i preporučenom praksom, koji može da utiče ili koja ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja;
10) poletno-sletna staza (Runway) je površina na zemlji, vodi ili objektu namenjena za poletanje i sletanje vazduhoplova;
11) referentna dužina poletno-sletne staze (Aeroplane reference field length) je najmanja dužina koja je neophodna za poletanje vazduhoplova koji će se koristiti na letilištu, pri najvećoj sertifikovanoj masi na poletanju, na nivou mora, pri standardnim atmosferskim uslovima, bez vetra i pri nultom nagibu poletno-sletne staze;
Napomena: Referentna dužina poletno-sletne staze je data u odgovarajućem letačkom priručniku vazduhoplova ili u podacima proizvođača vazduhoplova;
12) referentna tačka letilišta, odnosno terena je određeni geografski položaj letilišta, odnosno terena, čiji se položaj meri u stepenima, minutama i sekundama geografske širine i dužine, pri čemu se kao referentni geodetski sistem koristi Svetski geodetski sistem - 1984 (WGS-84);
13) referentna temperatura letilišta je srednja vrednost najviših dnevnih temperatura u najtoplijem mesecu u godini, pri čemu se uzima da je najtopliji mesec onaj koji u periodu od pet godina ima najvišu srednju vrednost temperature;
14) teren je kopnena površina koja zadovoljava uslove za povremeno obavljanje sportskih aktivnosti zmajem bez motora, paraglajderom, padobranom i balonom, kao i za poletanje i sletanje vazduhoplova radi intervencije i pružanja pomoći i može uključivati više poletišta i sletišta, od kojih je jedno centralno.
Uslovi za korišćenje letilišta i terena
Letilište može da se koristi u vazdušnom saobraćaju ako operater ima važeću dozvolu za korišćenje letilišta koju izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat), ako je letilište upisano u registar letilišta koji vodi Direktorat i ako u trenutku korišćenja ispunjava sve uslove za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja propisane ovim pravilnikom.
Teren može da se koristi za odvijanje letačkih aktivnosti ako operater ima važeću dozvolu za korišćenje terena koju izdaje Direktorat, ako je teren upisan u registar terena koji vodi Direktorat i ako u trenutku korišćenja ispunjava sve uslove za bezbedno odvijanje letačkih aktivnosti propisane ovim pravilnikom.
II OPŠTI USLOVI ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE LETILIŠTA I TERENA
Uslovi za izdavanje dozvole za korišćenje letilišta i terena
Direktorat izdaje dozvolu za korišćenje letilišta ako utvrdi da letilište ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom u pogledu dužine, širine, ravnosti i nagiba poletno-sletne staze i osnovne staze poletno-sletne staze, uslove u pogledu prepreka koje ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja ili mogu da utiču na ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja, kao i uslove u pogledu oznaka na letilištu.
Direktorat izdaje dozvolu za korišćenje terena ako utvrdi da na terenu ne postoji visoko rastinje, dalekovodi, žičare i slični objekti koji mogu da ugroze bezbednost odvijanja letačkih aktivnosti.
Dozvola za korišćenje letilišta, odnosno terena se izdaje na dokumentovan zahtev privrednog društva ili drugog pravnog lica, preduzetnika ili drugog fizičkog lica koje namerava da bude operater letilišta, odnosno terena.
Referentna tačka letilišta i terena
Operater letilišta, odnosno terena određuje referentnu tačku letilišta, odnosno terena, koja mora da se nalazi u blizini početnog ili planiranog geometrijskog centra letilišta, odnosno terena.
Operater letilišta može da izmeni referentnu tačku letilišta, odnosno terena ako za to postoje opravdani razlozi.
Dužina poletno-sletne staze letilišta
Dužina poletno-sletne staze letilišta se određuje na osnovu nomograma proizvođača vazduhoplova ili korekcijom referentne dužine poletno-sletne staze i ne može da iznosi manje od 300 m.
Korekcija referentne dužine poletno-sletne staze podrazumeva produžavanje referentne dužine poletno-sletne staze za:
(a) 7 % na svakih dodatnih 300 m relativne nadmorske visine lokacije;
(b) 1 % za svaki dodatni stepen celzijusa razlike referentne temperature letilišta i temperature u standardnoj atmosferi na toj nadmorskoj visini;
(v) 10 % na svaki dodatni procenat nagiba poletno-sletne staze čija je dužina 900 m i više; i
(g) 20 % za travnatu podlogu.
Širina poletno-sletne staze letilišta
Ako je dužina poletno-sletne staze letilišta manja od 800 m, njena širina ne može da iznosi manje od 20 m, odnosno 18 m za poletno-sletne staze sa asfaltnim i betonskim zastorom.
Ako je dužina poletno-sletne staze letilišta između 800 m i 1.200 m njena širina ne može da iznosi manje od 23 m, a ako je dužina preko 1.200 m njena širina ne može da iznosi manje od 30 m.
Dimenzije osnovne staze poletno-sletne staze letilišta
Osnovna staza poletno-sletne staze letilišta se pruža ispred pragova poletno-sletne staze, u dužini od najmanje 30 m.
Osnovna staza poletno-sletne staze letilišta se pruža sa svake strane ose poletno-sletne staze i njene produžene ose, čitavom dužinom staze, do udaljenosti od ose od najmanje 20 m, odnosno 30 m za poletno-sletne staze čija je dužina preko 800 m.
Ravnost, nagib i pravac pružanja poletno-sletne staze letilišta
Ravnost površine poletno-sletne staze letilišta sa asfaltnim i betonskim zastorom ne sme da odstupa više od ± 3 cm, odnosno više od ± 5 cm za travnate poletno-sletne staze, mereno ravnjačom dužine 3 m po čitavoj dužini i širini poletno-sletne staze letilišta.
Najveći uzdužni i poprečni nagib poletno-sletne staze letilišta ne sme da iznosi više od 3 %.
Položaj i pravac pružanja poletno-sletne staze letilišta mora da bude takav da prilazne i odletne površi u najmanjoj meri prelaze iznad zona predviđenih za stanovanje i drugih zona u blizini letilišta osetljivih na buku vazduhoplova.
Dopunski uslovi za letilišta sa travnatom poletno-sletnom stazom
Pored drugih uslova za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova propisanih ovim pravilnikom, letilište sa travnatom poletno-sletnom stazom mora da ispunjava i sledeće uslove:
1) podloga mora da bude stabilizovana;
2) trava na poletno-sletnoj stazi ne sme da bude viša od 15 cm, odnosno 10 cm ako je letilište namenjeno za ultralake vazduhoplove;
3) trava na osnovnoj stazi poletno-sletne staze ne sme da bude viša od 30 cm, odnosno 20 cm ako je letilište namenjeno za ultralake vazduhoplove.
Posebni uslovi za letilišta na vodi
Letilišta na vodi moraju da budu locirana na vodenim površinama (reke, jezera, kanali) gde vodene struje ne mogu da utiču na bezbednost vazduhoplova pri poletanju odnosno sletanju.
Za vreme korišćenja letilišta na vodi dubina vode mora da iznosi najmanje 1,5 m na bilo kom mestu poletno-sletne staze i osnovne staze poletno-sletne staze.
Ograničenje prepreka u blizini letilišta
U blizini letilišta ne mogu da se nalaze objekti koji mogu da predstavljaju prepreku za bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Granične visine za objekte koji mogu da budu postavljeni u zoni letilišta se određuju uspostavljanjem sledećih površi za ograničenje prepreka:
1) unutrašnja horizontalna granična površ - uspostavlja se na visini od 45 m u odnosu na referentnu tačku letilišta sa poluprečnikom od najmanje 1.000 m;
2) prilazna i odletna površ - počinju od spoljne ivice osnovne staze koja je normalna na osu poletno-sletne staze, sa nagibom od 5 % i divergencijom bočnih ivica od 10 % na dužini od 900 m;
3) prelazna površ - počinje od bočne ivice osnovne staze sa nagibom od:
- 50 % na letilištima čija je osnovna staza poletno-sletne staze širine najmanje 60 m,
- 25 % na ostalim letilištima,
i prostire se do unutrašnje horizontalne površi (slike 1, 2. i 3. ovog pravilnika).
Slika 1.
* minimalna širina osnovne staze poletno-sletne staze
Slika 2.
Slika 3.
III POSEBNI USLOVI ZA LETILIŠTA KOJA KORISTE HELIKOPTERI
Zona završnog prilaženja i poletanja
Na letilištu koje je namenjeno za poletanje i sletanje helikoptera mora da se nalazi najmanje jedna zona završnog prilaženja i poletanja, dovoljno velika da se u nju ucrta krug čiji prečnik iznosi najmanje:
1) jedan "D" najvećeg helikoptera, za helikoptere čije su performanse klase 1;
2) jedan "D" najvećeg helikoptera čija je maksimalna masa na poletanju veća od 3.175 kg, odnosno 0,83 "D" najvećeg helikoptera čija je maksimalna masa na poletanju manja od 3.175 kg, za helikoptere čije su performanse klase 2 ili 3, pri čemu "D" predstavlja najveću ukupnu dužinu helikoptera koji će se koristiti na letilištu (merodavni helikopter).
Srednji nagib zone završnog prilaženja i poletanja u bilo kom smeru ne sme da iznosi više od 3 %, s tim da nijedan deo te zone ne sme da ima nagib veći od 5 % za helikoptere čije su performanse klase 1, odnosno 7 % za helikoptere čije su performanse klase 2 ili 3.
Površina zone završnog prilaženja i poletanja mora da bude stabilizovana, bez prepreka, otporna na uticaj vazdušnog strujanja usled rada rotora i takve nosivosti da može da izdrži statičko opterećenje helikoptera.
Na letilištu koje je namenjeno za poletanje i sletanje helikoptera mora da se nalazi najmanje jedna zona sletanja i uzletanja, koja može da bude nepravilnog oblika, ali dovoljno velika da se u nju ucrta krug čiji je prečnik najmanje 0,83 "D" najvećeg helikoptera koji će se koristiti na letilištu.
Nagibi na zoni sletanja i uzletanja moraju da budu takvi da onemoguće skupljanje vode na površini zone i ne smeju da iznose više od 2 % u bilo kom smeru.
Površina zone sletanja i uzletanja mora da bude stabilizovana, otporna na uticaj vazdušnog strujanja usled rada rotora i takve nosivosti da može da izdrži dinamičko opterećenje helikoptera.
Zaštitna zona mora da se pruža na rastojanju od najmanje 3 m ili 0,25 "D" (u zavisnosti šta je veće) za helikoptere čije su performanse klase 1, odnosno od najmanje 3 m ili 0,5 "D" (u zavisnosti šta je veće) za helikoptere čije su performanse klase 2 ili 3, u odnosu na granicu zone završnog prilaženja i poletanja.
Ako je zona završnog prilaženja i poletanja pravougaonog oblika, svaka spoljna ivica zaštitne zone mora da bude dugačka najmanje 2 "D", a ako je kružnog oblika prečnik zaštitne zone mora da bude najmanje 2 "D".
U zaštitnoj zoni ne smeju da se nalaze nepokretni i pokretni objekti, osim nepokretnih lomljivih objekata koji zbog svoje namene moraju da budu u zaštitnoj zoni.
Nagibi u zaštitnoj zoni ne smeju da iznose više od 4 % od ivice zone završnog prilaženja i poletanja.
Na rastojanju do 10 m od ivica zaštitne zone mora da postoji zaštitna površ pod uglom od 45° koju ne smeju da probijaju prepreke.
Površina zaštitne zone mora da bude stabilizovana i otporna na uticaj vazdušnog strujanja usled rada rotora, a prelaz između zone završnog prilaženja i poletanja i zaštitne zone mora da bude nivelisan.
Ograničenje prepreka u blizini letilišta koje koriste helikopteri
Na letilištu koje je namenjeno za poletanje i sletanje helikoptera za neinstrumentalni prilaz uspostavljaju se prilazna i odletna površ za ograničenje prepreka.
Prilazna površ je kosa površ ili kombinacija više površi sa nagibom od kraja zaštitne zone koji iznosi:
1) najviše 8 % u prvom sektoru (koji počinje od spoljne ivice zaštitne zone u dužini od 245 m i sa divergencijom od 10 %);
2) najviše 12,5 % u drugom sektoru (koji se nastavlja na prvi sektor sa divergencijom od 10 % do tačke gde je širina sektora sedam širina prečnika rotora);
3) najviše 15 % u trećem sektoru (koji se nastavlja na drugi sektor do tačke gde prilazna površ dostiže visinu od 150 m u odnosu na spoljnu ivicu zaštitne zone).
Odletna površ je kosa površ ili kombinacija više površi sa nagibom od kraja zaštitne zone koji iznosi:
1) najviše 4,5 % u prvom sektoru, za helikoptere čije su performanse klase 1, odnosno najviše 8 % za helikoptere čije su performanse klase 2 ili 3,
2) najviše 4,5 % u drugom sektoru, za helikoptere čije su performanse klase 1, odnosno najviše 15 % za helikoptere čije su performanse klase 2 ili 3,
3) najviše 15 % u trećem sektoru, za helikoptere čije su performanse klase 2 ili 3,
pri čemu se sektori određuju na isti način kao kod prilazne površi.
IV POSTUPAK ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE LETILIŠTA, ODNOSNO TERENA
Podnošenje zahteva za izdavanje dozvole
Zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje letilišta, odnosno terena podnosi se Direktoratu, najkasnije 60 dana pre dana kada se planira početak korišćenja letilišta, odnosno terena.
Zahtev za izdavanje dozvole za korišćenja letilišta mora da sadrži naziv, namenu i kratak opis letilišta, koordinate referentne tačke letilišta (u sistemu WGS-84), referentnu temperaturu letilišta, nadmorsku visinu na kojoj se letilište nalazi, dimenzije, pravac pružanja i vrstu podloge poletno-sletne staze, i tip vazduhoplova koji će se koristiti na letilištu (merodavni vazduhoplov).
Zahtev za izdavanje dozvole za korišćenja terena mora da sadrži naziv, namenu i kratak opis terena, koordinate referentne tačke terena (u sistemu WGS-84), tip vazduhoplova koji će se koristiti na terenu, nadmorsku visinu i dimenzije svih poletišta i sletišta koje teren uključuje.
Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje letilišta
Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje letilišta podnosilac zahteva je dužan da dostavi sledeću dokumentaciju:
1) ispravu kojom dokazuje pravo korišćenja površine na kojoj se nalazi letilište, odnosno odobrenje nadležne lučke kapetanije sa nautičkim uslovima, ako je u pitanju letilište na vodi;
2) situacioni plan letilišta u razmeri 1:25.000, sa ucrtanim najbližim naseljenim mestom;
3) plan-skicu poletno-sletne staze u razmeri 1:10.000, u vertikalnoj i horizontalnoj projekciji, sa ucrtanim visinama prepreka i drugih opasnih mesta koja bi mogla da ugroze bezbednost letenja, koja se nalaze ispod površi za ograničenje prepreka sa ucrtanim međusobnim rastojanjima;
4) priručnik za korišćenje letilišta;
5) mišljenje pružaoca usluga kontrole letenja u vezi letenja u planiranoj zoni letenja;
6) saglasnost ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ukoliko se letilište planira u pograničnom pojasu;
7) drugu dokumentaciju za koju Direktorat oceni da je potrebna da bi odlučio o zahtevu.
Priručnik za korišćenje letilišta mora da sadrži osnovne podatke o operateru letilišta, tehničke podatke o letilištu, procedure za korišćenje letilišta i druge podatke od značaja za bezbedno odvijanje letačkih aktivnosti na letilištu.
Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje terena
Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje terena podnosilac zahteva je dužan da dostavi sledeću dokumentaciju:
1) ispravu kojom podnosilac zahteva dokazuje pravo korišćenja površine na kojoj se nalazi teren;
2) situacioni plan terena u razmeri 1:25.000 sa ucrtanom lokacijom poletišta i sletišta;
3) plan-skicu poletišta i sletišta u razmeri 1:10.000, u vertikalnoj i horizontalnoj projekciji, sa ucrtanim visinama prepreka i drugih opasnih mesta koja bi mogla da ugroze bezbednost letenja;
4) mišljenje instruktora paraglajdinga koji se nalazi na listi ovlašćenih ispitivača Direktorata o pogodnosti terena za odvijanje letačkih aktivnosti;
5) saglasnost ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ukoliko se teren planira u pograničnom pojasu;
6) drugu dokumentaciju za koju Direktorat oceni da je potrebna da bi odlučio o zahtevu.
Po prijemu zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje letilišta, odnosno terena, ovlašćena lica Direktorata (proverivači) sprovode osnovnu proveru kojom se utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje dozvole.
Osnovna provera se sastoji od preliminarnog pregleda podnetog zahteva i prateće dokumentacije i, po pravilu, neposredne provere letilišta, odnosno terena.
Neposredna provera letilišta, odnosno terena se neće sprovoditi ako proverivači, samo na osnovu preliminarnog pregleda podnetog zahteva i prateće dokumentacije, ocene da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove za izdavanje dozvole.
Preliminarni pregled obuhvata proveru statusa podnosioca zahteva i zemljišta na kome se nalazi letilište, odnosno teren i zemljišta oko letilišta, odnosno terena, proveru usklađenosti dostavljene tehničke dokumentacije sa tehničkim uslovima propisanim za poletno-sletnu stazu i osnovnu stazu poletno-sletne staze, procenu priručnika za korišćenje letilišta, kao i proveru ostale dokumentacije iz člana 18. odnosno 19. ovog pravilnika.
Neposredna provera predstavlja pregled letilišta, odnosno terena sa ciljem da se utvrdi tačnost podataka dostavljenih u zahtevu za izdavanje dozvole i pratećoj dokumentaciji.
Neposredna provera obuhvata:
1) pregled dimenzija i stanja površina za kretanje vazduhoplova;
2) utvrđivanje postojanja prepreka iznad površi za ograničenje prepreka i u blizini letilišta, odnosno utvrđivanje postojanja visokog rastinja, dalekovoda, žičara i sličnih objekata koji mogu da ugroze bezbednost odvijanja letačkih aktivnosti;
3) proveru postojanja medicinskog i vatrogasnog obezbeđenja letilišta, odnosno terena, kao i postojanja odgovarajuće meteorološke opreme;
4) pregled oznaka poletno-sletne staze letilišta.
Po završenoj osnovnoj proveri, a najkasnije 15 dana od dana kada je izvršena neposredna provera, proverivači sačinjavaju pismeni izveštaj o izvršenoj proveri koji sadrži činjenično stanje i dostavljaju ga podnosiocu zahteva.
Ako izveštaj o izvršenoj proveri konstatuje postojanje nepravilnosti zbog kojih nije moguće izdati dozvolu za korišćenje letilišta, odnosno terena, a koje nije moguće otkloniti korektivnim merama, Direktorat donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje letilišta, odnosno terena.
Ako izveštaj o izvršenoj proveri konstatuje postojanje nepravilnosti koje je moguće otkloniti, Direktorat nalaže podnosiocu zahteva da predloži korektivne mere za otklanjanje nepravilnosti i rokove za njihovo preduzimanje.
Direktorat procenjuje korektivne mere koje je predložio podnosilac zahteva i prihvata ih, ukoliko su pogodne za otklanjanje uočenih nepravilnosti, a podnosilac zahteva je dužan da primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.
Ako u izveštaju o izvršenoj proveri nisu konstatovane nepravilnosti zbog kojih nije moguće izdati dozvolu, Direktorat donosi rešenje o izdavanju dozvole i izdaje podnosiocu zahteva dozvolu za korišćenje letilišta, odnosno terena.
Direktorat donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje letilišta, odnosno terena ako:
1) podnosilac zahteva ne predloži korektivne mere u roku od 30 dana računajući od dana kada je primio izveštaj o izvršenoj proveri koji sadrži nalog za predlaganje korektivnih mera; ili
2) podnosilac zahteva ne primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat u roku koji je sporazumno određen između Direktorata i podnosioca zahteva.
V DOZVOLA ZA KORIŠĆENJE LETILIŠTA, ODNOSNO TERENA
Dozvola za korišćenje letilišta, odnosno terena se izdaje na obrascu koji je dat u Prilogu ovog pravilnika i sadrži:
1) naziv izdavaoca - "Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije" i logo Direktorata;
2) pravni osnov za izdavanje dozvole;
3) naziv i lokaciju letilišta, odnosno terena;
4) podatke o operateru letilišta, odnosno terena (naziv i sedište, ako je operater privredno društvo ili drugo pravno lice, odnosno ime i prezime, ako je operater preduzetnik ili fizičko lice);
5) datum izdavanja dozvole;
6) rok važenja dozvole;
7) specifikaciju uslova za korišćenje letilišta, odnosno terena (namenu, vrstu vazduhoplova kojima je dopušteno korišćenje, tehničke karakteristike poletno-sletne staze i sl);
8) pečat i potpis ovlašćenog lica Direktorata.
Osim u slučaju suspenzije ili stavljanja dozvole van snage, dozvola za korišćenje letilišta važi godinu dana, a dozvola za korišćenje terena tri godine.
Za produženje roka važenja dozvole za korišćenje operater letilišta, odnosno terena podnosi Direktoratu zahtev za obavljanje periodične provere i to najranije 60 dana pre isteka roka važenja dozvole.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana, operater letilišta, odnosno terena podnosi izjavu o tome da nema promena u pogledu uslova pod kojima je dozvola za korišćenje izdata, a u suprotnom uz zahtev podnosi dokumentaciju na kojoj zasniva svoj zahtev.
Ako se periodičnom proverom utvrdi da operater letilišta i dalje ispunjava uslove pod kojima je dozvola izdata, Direktorat donosi rešenje o produženju roka važenja dozvole na narednih godinu dana i izdaje operateru nov obrazac dozvole za korišćenje letilišta.
Ako se periodičnom proverom utvrdi da operater terena i dalje ispunjava uslove pod kojima je dozvola izdata, Direktorat donosi rešenje o produženju roka važenja dozvole na narednih tri godine i izdaje operateru nov obrazac dozvole za korišćenje terena.
Operater letilišta, odnosno terena mora da ispunjava uslove pod kojima je izdata dozvola za korišćenje za sve vreme njenog važenja.
Ako operater letilišta, u toku važenja dozvole za korišćenje namerava da izvrši značajne izmene na letilištu (npr. određivanje nove poletno-sletne staze na istom letilištu, izmena pravca pružanja poletno-sletne staze, i sl) dužan je da podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole za korišćenje letilišta sa dokumentacijom na kojoj zasniva svoj zahtev.
Ako vazduhoplovni inspektor, vršeći inspekcijski nadzor u toku važenja dozvole ustanovi da letilište, odnosno teren ne ispunjava neki od uslova pod kojim je dozvola izdata, on može da podnese obrazloženi pismeni predlog direktoru Direktorata da se dozvola izmeni, suspenduje ili stavi van snage.
U slučaju da uvaži predlog iz stava 3. ovog člana, direktor Direktorata donosi rešenje o izmeni, suspenziji ili stavljanju van snage dozvole za korišćenje letilišta, odnosno suspenziji ili stavljanju van snage dozvole za korišćenje terena.
Posledice izmene i suspenzije dozvole
Rešenjem o izmeni dozvole za korišćenje letilišta se menja specifikacija uslova za korišćenje letilišta, ali se ne menja rok važenja dozvole.
Rešenjem o suspenziji dozvole za korišćenje letilišta, odnosno terena, operateru se izriče zabrana korišćenja letilišta, odnosno terena u cilju obavljanja letačkih aktivnosti.
Zabrana korišćenja letilišta, odnosno terena iz stava 2. ovog člana može da traje najduže šest meseci, računajući od dana kada je dostavljeno rešenje o suspenziji.
Direktorat može rešenjem o suspenziji da naloži operateru letilišta, odnosno terena da u određenom roku ispuni odgovarajuće obaveze radi ispunjenja propisanih uslova za važenje dozvole za korišćenje letilišta, odnosno terena.
Suspenzija korišćenja dozvole se ukida ako operater letilišta, odnosno terena pre isteka određenog roka ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji.
Direktorat stavlja van snage dozvolu za korišćenje letilišta, odnosno terena:
1) ako operater ne ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji, do isteka roka koji je određen u rešenju o suspenziji;
2) neposredno, na osnovu predloga vazduhoplovnog inspektora za stavljanje dozvole van snage, ako je očigledno da operater letilišta, odnosno terena ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ili ako se letilište, odnosno teren ne može dovesti u stanje koje je neophodno za bezbedno odvijanje letačkih aktivnosti.
Operater letilišta, odnosno terena (prenosilac dozvole) može, uz odobrenje Direktorata, da prenese važeću dozvolu za korišćenje letilišta, odnosno terena na drugog operatera (primalac dozvole).
Prenos dozvole se vrši na osnovu pismenog zahteva koji primalac dozvole podnese Direktoratu, najkasnije 60 dana pre nego što prenosilac dozvole prestane da koristi letilište, odnosno teren, a prenosilac dozvole je dužan da u istom roku pismeno obavesti Direktorat da planira prenos dozvole.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana primalac dozvole podnosi ispravu kojom se dokazuje pravo korišćenja površine na kojoj se nalazi letilište, odnosno teren, kao i izjavu prenosioca dozvole kojom daje saglasnost za prenos, ako ta saglasnost ne proizlazi iz sadržine same isprave.
Prenosilac dozvole zadržava svu odgovornost za korišćenje letilišta, odnosno terena, sve dok Direktorat ne odobri prenos dozvole.
Direktorat odobrava prenos dozvole ako primalac dozvole ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom za izdavanje dozvole.
Ako odobri prenos dozvole, Direktorat izdaje dozvolu za korišćenje novom operateru sa rokom važenja dozvole koja je predmet prenosa, a podatke o novom operateru po službenoj dužnosti unosi u registar letilišta, odnosno terena.
Direktorat je dužan da o izdavanju, izmeni, prenosu, suspenziji i stavljanju van snage dozvole za korišćenje letilišta, odnosno terena, obavesti pružaoca usluga vazduhoplovnog informisanja radi objavljivanja tih podatka u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.
Obrasci zahteva koji se podnose Direktoratu
Zahtevi za izdavanje, izmenu i produženje roka važenja dozvole za korišćenje letilišta, odnosno terena, kao i za prenos dozvole na drugog operatera, se podnose na obrascima čiji sadržaj i izgled utvrđuje direktor Direktorata.
VI USLOVI ZA BEZBEDNO KORIŠĆENJE LETILIŠTA, ODNOSNO TERENA
Za vreme korišćenja letilišta poletno-sletna staza mora da bude obeležena na način koji je propisan ovim pravilnikom.
Poletno-sletna staza se obeležava oznakama koje mogu biti nepokretne ili pokretne.
Nepokretne oznake poletno-sletne staze letilišta su ugaonici i trake.
Pragovi poletno-sletne staze letilišta se obeležavaju ugaonicima čiji su kraci dužine 6 m i širine 1 m.
Ivice poletno-sletne staze letilišta se obeležavaju trakama dužine 4 m i širine 1 m, koje se postavljaju na svakih 50 m.
Ugaonici i trake se izrađuju od betona, tucanika i drugog pogodnog materijala i boje se belom bojom.
Ugaonici i trake moraju da budu u nivou sa okolnim terenom.
Kao pokretne oznake poletno-sletne staze letilišta prvenstveno se koriste zastavice, ali mogu da se koriste i konusi, zarubljene piramide, prizme i sl.
Uglovi praga poletno-sletne staze letilišta se obeležavaju postavljanjem po jedne zastavice crvene boje.
Bočne ivice poletno-sletne staze letilišta se obeležavaju zastavicama crveno bele boje dimenzija 50 cm x 40 cm, koje se postavljaju na razmaku od 50 m.
Prepreke i druga opasna mesta izvan poletno-sletne staze letilišta koja mogu da ugroze bezbednost letenja se obeležavaju zastavicama crvene boje.
Prostor za parkiranje vazduhoplova se obeležava zastavicama žute boje.
Pokretne oznake moraju da budu izrađene od krtog, lako lomljivog materijala ili nekog mekog materijala koji ne može da ugrozi bezbednost vazduhoplova ili da prouzrokuje njegovo oštećenje.
Visina pokretnih oznaka mora da bude takva da elisa vazduhoplova ne može da dođe u kontakt sa oznakom.
Pokazivač pravca sletanja se postavlja ispred ili pored poletno-sletne staze letilišta i to tako da bude jasno vidljiv.
Pokazivač pravca sletanja mora da bude napravljen od platna ili drugog pogodnog materijala bele boje u obliku slova "T", oblika i dimenzija kao što je prikazano na slici 4. ovog pravilnika.
Slika 4.
Oznaka neupotrebljivosti poletno-sletne staze
Oznaka u obliku krsta, čiji su kraci dužine 6 m i širine 0,9 m, se postavlja da ukaže pilotu na poletno-sletnu stazu koja nije u upotrebi.
Oznaka iz stava 1. ovog člana mora da bude napravljena od platna ili drugog pogodnog materijala bele boje.
Obeležavanje letilišta na vodi
Poletno-sletna staza letilišta na vodi se obeležava na sledeći način:
1) ivice poletno-sletne staze moraju da se obeleže bovama bele boje ili druge boje koja je na vodenoj površini lako uočljiva;
2) bove moraju da budu postavljene na međusobnom rastojanju od najviše 50 m;
3) uglovi poletno-sletne staze moraju da budu obeleženi bovama crvene boje;
4) bove moraju da budu minimalnog prečnika 50 cm, prvenstveno u obliku lopte ili konusa i izrađene od plastike ili drugog sličnog materijala;
5) u vreme korišćenja letilišta sve bove moraju da se nalaze na površini vode, pričvršćene za dno užetom sa kontrategom.
Osnovna staza poletno-sletne staze letilišta na vodi se obeležava žutim ili crvenim bovama u obliku lopte prečnika 1 m ili u obliku konusa visine 1 m, ukoliko to nije drugačije određeno propisima koji uređuju plovidbu na unutrašnjim vodama.
Prepreke i druga opasna mesta izvan poletno-sletne staze letilišta na vodi koja mogu da ugroze bezbednost letenja se obeležavaju bovama ili zastavicama crvene boje.
Vodena površina namenjena za parkiranje vazduhoplova (sidrenje), se obeležava žutom bovom, ukoliko se nalazi na mestu gde može da utiče na bezbednost saobraćaja na vodi i ukoliko nije drugačije određeno propisima koji uređuju plovidbu na unutrašnjim vodama.
Obeležavanje letilišta koja koriste helikopteri
Zona završnog prilaženja i poletanja letilišta koja koriste helikopteri se obeležava trakama bele boje, dimenzija 1 m x 3 m.
Ako je zona završnog prilaženja i poletanja pravougaonog ili kvadratnog oblika, svaka stranica mora da se obeleži sa najmanje tri oznake.
Ako je zona završnog prilaženja i poletanja kružnog oblika, mora da se postavi najmanje pet oznaka sa najvećim rastojanjem između oznaka od 10 m.
Unutar zone završnog prilaženja i poletanja se postavlja oznaka u obliku slova "H" bele boje, dimenzija 3 m x 1,8 m, sa debljinom linija od 0,4 m.
Zona sletanja i uzletanja se obeležava kružnicom žute boje debljine linije od 0,5 m.
Unutrašnji prečnik kruga zone sletanja i uzletanja mora da iznosi najmanje 0,5 "D" najvećeg helikoptera koji će se koristiti na letilištu.
Za vreme korišćenja na letilištu mora da postoji medicinsko i vatrogasno obezbeđenje, kao i odgovarajuća meteorološka oprema.
Medicinsko obezbeđenje se sastoji od apoteke za prvu pomoć (makaze, Kramerove šine, zavojni i potrošni materijal - alkohol, benzin, vata, gaza, flaster, gumene rukavice i sl, nosila i putničkog vozila za prevoz povređenih.
Vatrogasno obezbeđenje na letilištu se sastoji od:
1) najmanje jednog aparata za gašenje požara tipa S-50 za svaki vazduhoplov na letilištu namenjenom za pružanje usluga iz vazduha;
2) najmanje jednog aparata za gašenje požara tipa S-9 za svaki vazduhoplov na letilištu namenjenom za sportsko i amatersko letenje ili za prevoz za sopstvene potrebe.
Za vreme odvijanja letačkih aktivnosti na letilištu mora da bude prisutno najmanje jedno lice posebno obučeno za gašenje požara.
Za vreme korišćenja na letilištu mora da postoji sledeća meteorološka oprema:
1) pokazivač pravca i jačine vetra;
2) anemometar, koji može da bude elektronski ili mehanički i koji mora da ima važeću listu provere (listu izvršenog baždarenja).
Pokazivač pravca i jačine vetra
Pokazivač pravca i jačine vetra mora da bude izrađen od platna, cilindričnog oblika, dužine od 1,5 m do 2 m.
Pokazivač pravca i jačine vetra se postavlja na visini od 2 m do 3 m, na vidnom mestu, bočno od poletno-sletne staze, na rastojanju od 40 m u nivou prizemljenja vazduhoplova.
Za vreme korišćenja letilište na vodi mora da bude snabdeveno sledećom opremom za gašenje požara i spasavanje na vodi: aparat za gašenje požara tipa S-3, radio-stanica, dva vesla, konopac debljine 10 mm i dužine do 10 m, dva pojasa za spasavanje, megafon, nož i najmanje jedan čamac sa motorom u koji se smešta oprema za gašenje požara i spasavanje, kao i apoteka za prvu pomoć.
Za vreme odvijanja letačkih aktivnosti teren mora da bude snabdeven sledećom opremom: anemometar, pokazivač pravca i brzine vetra malih brzina (tzv. strimer traka), radio-stanica i apoteka za prvu pomoć.
Zabrana kretanja i obaveza rasterivanja ptica
Za vreme korišćenja letilišta zabranjeno je kretanje ljudi, vozila i životinja po poletno-sletnoj stazi.
Operater letilišta je dužan da preduzme mere za sprečavanje kretanja iz stava 1. ovog člana, tokom odvijanja letačkih aktivnosti.
U slučaju da su u blizini letilišta zasejane poljoprivredne kulture koje predstavljaju izvor hrane za ptice i uzrok njihovog okupljanja, operater letilišta je dužan da pre početka letačkih aktivnosti preduzme mere osmatranja i rasterivanja ptica.
Pregled poletno-sletne staze i osnovne staze
Operater letilišta je dužan da pre početka letačkog dana detaljno pregleda poletno-sletnu stazu i osnovnu stazu da bi utvrdio da li se na njima nalaze oštećenja (krtičnjaci, rupe i sl) ili strani predmeti.
Ukoliko je to izvodljivo, oštećenja se saniraju, a strani predmeti uklanjaju.
Ako ne postupi na način propisan u stavu 2. ovog člana, operater letilišta je dužan da privremeno obustavi korišćenje letilišta.
Operater letilišta je dužan da vodi liste izvršenih pregleda.
Obaveza obaveštavanja Direktorata o promenama
Ako u toku važenja dozvole za korišćenje letilišta, odnosno terena nastupi neka promena na letilištu odnosno terenu ili u njegovoj okolini koja može da utiče na bezbednost letenja (npr. nova prepreka u blizini letilišta, novi dalekovod, žičara i sl), operater letilišta, odnosno terena je dužan da prestane sa korišćenjem letilišta, odnosno terena i da o tome odmah obavesti Direktorat.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Važenje dozvola izdatih na osnovu važećih propisa
Dozvole za korišćenje letilišta, odnosno terena koje su izdate po propisima koji su na snazi do stupanja na snagu ovog pravilnika ostaju na snazi najkasnije godinu dana od dana stupanja ovog pravilnika na snagu, odnosno do izdavanja odgovarajućih dozvola koje se izdaju na osnovu ovog pravilnika.
Prestanak važenja drugih propisa
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o korišćenju letilišta ("Službeni list SFRJ", broj 11/79).
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe koje se odnose na letilišta i terene sadržane u Pravilniku o izdavanju dozvole za korišćenje aerodroma ("Službeni glasnik RS", broj 2/11) i odredbe koje se odnose na letilišta sadržane u Pravilniku o vatrogasno-spasilačkoj službi i obezbeđenju na aerodromima ("Službeni glasnik RS", broj 93/09).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Pravilnika o izmenama
Pravilnika o letilištima i terenima
("Sl. glasnik RS", br. 33/2013)
Član 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
OBRAZAC DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE LETILIŠTA, ODNOSNO TERENA
Na osnovu člana 102. stav 2. Zakona o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 73/10 i 57/11) izdaje se DOZVOLA __________________________________________________________ __________________________________________________________
Specifikacija uslova za korišćenje letilišta/terena:
|
