PRAVILNIKO NACIONALNIM STANDARDIMA ZA OBAVLJANJE BIBLIOTEČKO-INFORMACIONE DELATNOSTI("Sl. glasnik RS", br. 39/2013) |
Ovim pravilnikom propisuju se nacionalni standardi za obavljanje bibliotečko-informacione delatnosti javnih, školskih, specijalnih, visokoškolskih i univerzitetskih biblioteka i biblioteka naučno-istraživačkih instituta i ustanova.
Nacionalni standardi za obavljanje bibliotečko-informacione delatnosti odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI STANDARDI ZA OBAVLJANJE BIBLIOTEČKO-INFORMACIONE DELATNOSTI
1. Standardi u pogledu vrste poslova i aktivnosti
Javna biblioteka radi obavljanja bibliotečko-informacione delatnosti prikuplja, obrađuje, štiti, čuva, predstavlja i daje na korišćenje bibliotečko-informacionu građu i izvore; vodi zavičajne zbirke; učestvuje u izradi zajedničkih kataloga i baza podataka; izrađuje biltene, kataloge, bibliografije i druge informacione izvore; vodi dokumentaciju i statistiku o bibliotečko-informacionoj građi, izvorima i korisnicima; pomaže korisnicima pri izboru i korišćenju bibliotečko-informacione građe, informacionih instrumenata i izvora; sprovodi kulturno-obrazovne programe i izdavačku delatnost.
Javna biblioteka različitim oblicima delovanja podstiče kod svih kategorija stanovništva, počev od predškolskog uzrasta, korišćenje biblioteke i bibliotečko-informacione građe i izvora.
Javna biblioteka digitalizuje zavičajnu zbirku da bi ona bila dostupna što širem krugu korisnika u zemlji i inostranstvu i da bi na taj način bila zaštićena i sačuvana u digitalnoj formi.
Prema broju stanovnika pojedinih opština, odnosno gradova u Republici Srbiji javne biblioteke se mogu svrstati u sledeće kategorije:
Tabela 1.
Kategorija |
Broj stanovnika |
I kategorija |
za područje do 10.000 stanovnika |
II kategorija |
za područje od 10.000 do 20.000 stanovnika |
III kategorija |
za područje od 20.000 do 35.000 stanovnika |
IV kategorija |
za područje od 35.000 do 60.000 stanovnika |
V kategorija |
za područje od 60.000 do 100.000 stanovnika |
VI kategorija |
za područje sa više od 100.000 stanovnika |
Javna biblioteka organizuje mrežu ogranaka na teritoriji grada, odnosno opštine. Ogranak se otvara u mestima sa više od 1.000 stanovnika i može biti stacionarni ili pokretni.
Javna biblioteka u saradnji sa školama, drugim ustanovama ili lokalnim samoupravama može neke oblike delovanja obavljati i u prostorima tih ustanova.
Gradska, odnosno opštinska javna biblioteka je na teritoriji svog grada, odnosno opštine kulturna i obrazovna ustanova, kao i nosilac i središte bibliotečko-informacione delatnosti. Ona je i glavni pokretač prikupljanja, očuvanja i promocije lokalne kulture u svoj njenoj raznolikosti.
Gradska, odnosno opštinska javna biblioteka svoju delatnost obavlja preko odeljenja za odrasle, odeljenja za decu i mlade, odeljenja za stručnu literaturu i referensnu zbirku, odeljenja za periodiku i odeljenja za zavičajnu zbirku, koje imaju odgovarajuće čitaonice, odnosno čitalačka mesta, kao i odeljenja za nabavku i obradu bibliotečko-informacione građe i izvora, i odeljenja za kulturno-obrazovne programe i podsticanje čitanja.
Gradska, odnosno opštinska javna biblioteka obezbeđuje uslugu dostavljanja bibliotečko-informacione građe i izvora pojedincu ili grupi korisnika sa posebnim potrebama, kao što su starije i bolesne osobe i osobe s invaliditetom.
Matična javna biblioteka je nosilac bibliotečko-informacionog sistema na svom području. Ona prati, koordinira i planira razvoj svih biblioteka na svom području, pruža im odgovarajuću stručnu pomoć, vrši nadzor nad njihovim radom, stara se o usavršavanju bibliotečko-informacionih stručnjaka za obavljanje bibliotečko-informacione delatnosti i o unapređenju celokupne bibliotečke mreže na svom području, vodeći pritom računa o demografskim, socijalnim i geografskim uslovima i nastojeći da bibliotečko-informacionu građu i izvore učini dostupnim građanima u njihovom mestu stanovanja ili zaposlenima u određenoj radnoj sredini. U tom cilju matična biblioteka sarađuje s lokalnom samoupravom, ustanovama kulture i obrazovanja, preduzećima i drugim pravnim i fizičkim licima.
Matična javna biblioteka ima sledeća odeljenja: odeljenje za odrasle, odeljenje za decu i mlade sa odgovarajućom čitaonicom, odeljenje za stručnu literaturu i referensnu zbirku sa odgovarajućom čitaonicom, odeljenje za periodiku sa odgovarajućom čitaonicom, odeljenje za zavičajnu zbirku sa odgovarajućom čitaonicom odnosno čitalačkim mestima, odeljenje za nabavku i obradu bibliotečko-informacione građe i izvora, odeljenje za kulturno-obrazovne programe i podsticanje čitanja, kao i odeljenje za matične poslove.
2. Standardi u pogledu uslova i resursa
Javna biblioteka treba da bude smeštena u delu grada ili naselja koje je najgušće naseljeno i koji ima dobre saobraćajne veze sa ostalim delovima grada ili naselja.
Prostorije u kojima se čuvaju bibliotečko-informaciona građa i izvori treba da budu od čvrstog materijala, suve i bez oštećenja.
Spoljašnjim izgledom i uočljivim natpisom javna biblioteka treba da ukaže na svoju namenu.
Biblioteka u zgradi koja ima i druge namene, mora biti smeštena u posebnim prostorijama odvojenim od onih za druge namene sa zasebnim ulazom.
Prostorije za smeštaj bibliotečko-informacione građe i izvora treba obezbediti od prodiranja podzemnih voda.
Prostorije za korisnike i za rad bibliotečko-informacionih stručnjaka treba da budu dobro osvetljene. Prostorije u kojima se čuva bibliotečko-informaciona građa i izvori treba zaštititi od direktne sunčeve ili neodgovarajuće veštačke svetlosti.
Pri planiranju izgradnje ili adaptacije biblioteke treba obezbediti dovoljno prostora za smeštaj bibliotečkih zbirki, odgovarajući čitalački prostor za odrasle, decu i mlade, prostor za rad bibliotečko-informacionih stručnjaka, prostor za održavanje javnih skupova, prostor za informaciono-komunikacionu opremu, dovoljno prostora za lako kretanje korisnika i bibliotečko-informacionih stručnjaka, dostupnost biblioteke za osobe sa invaliditetom, prostor za odmor korisnika i bibliotečko-informacionih stručnjaka (u većim bibliotekama), prostor za tehničke službe biblioteke, parking prostor rezervisan za biblioteku, garderobe i toalete za korisnike i bibliotečko-informacione stručnjake, liftove u koje se mogu smestiti invalidska ili dečja kolica.
Veličina prostora za javnu biblioteku, uključujući i prostor za javne priredbe i izložbe, planira se u odnosu na broj stanovnika, i to:
1) Prema broju stanovnika
Broj stanovnika |
Potrebna površina na 1.000 stanovnika |
Ukupna potrebna |
Do 10.000 |
45 m2 |
Do 450 m2 |
10.000 - 20.000 |
42 m2 |
420 - 840 m2 |
20.000 - 35.000 |
39 m2 |
780 - 1.365 m2 |
35.000 - 60.000 |
35 m2 |
1.225 - 2.100 m2 |
60.000 - 100.000 |
31 m2 |
1.860 - 3.100 m2 |
Više od 100.000 |
28 m2 |
Više od 2.800 m2 |
Prostor za javne priredbe i izložbe može biti i izvan zgrade javne biblioteke.
2) Prema broju korisničkih mesta u čitaonicama
(1) jedno korisničko mesto na svakih 1.000 stanovnika u matičnoj i javnoj opštinskoj biblioteci I i II kategorije;
(2) jedno korisničko mesto na svakih 2.000 stanovnika u matičnoj i opštinskoj javnoj biblioteci od III do VI kategorije.
Za svako korisničko mesto treba predvideti najmanje 3 m2, a za mesto bibliotečko-informacionog stručnjaka 4 m2.
Prostor bibliotečkog ogranka treba da ima najmanje 150 m2, uključujući i prostor za javne priredbe i izložbe i najmanje četiri čitalačka mesta.
Javna biblioteka treba da ima prostor za sledeće sadržaje i namene:
1) ulaz i garderobu;
2) odeljenje za odrasle;
3) odeljenje za decu i mlade;
4) odeljenje zavičajne zbirke;
5) odeljenje za stručnu knjigu i referensnu literaturu;
6) odeljenje periodike;
7) magacinski prostor;
8) prostor za rad bibliotečko-informacionih stručnjaka, uprave i administracije;
9) izložbeni prostor;
10) salu za predavanja i kulturne programe;
11) prostor za odmor korisnika i bibliotečko informacionih stručnjaka;
12) prostor za tehničku službu (liftovi, grejanje, ventilacija, održavanje, skladištenje higijenskog pribora itd.);
13) pomoćne prostorije (toaleti za korisnike i zaposlene).
Odeljenja za rad s korisnicima treba da imaju informacioni pult, pretežan deo kolekcija u slobodnom pristupu i čitaonice ili čitalačka mesta, a dečje odeljenje i prostor za grupni rad s decom.
Pod bibliotečkom opremom podrazumeva se nameštaj i tehnička oprema.
Bibliotečka oprema treba da zadovolji osnovne funkcije biblioteke:
1) da omogući pravilno skladištenje bibliotečko-informacione građe i izvora i njihovo odgovarajuće čuvanje i zaštitu;
2) da omogući korisnicima povoljne uslove za korišćenje bibliotečko-informacionih usluga;
3) da omogući svim zaposlenima u biblioteci najbolje uslove za stručni rad.
2.2.1. Nameštaj
Nameštaj treba da bude funkcionalan, udoban, jednostavnih oblika, napravljen od trajnih materijala koji se lako održavaju.
Nameštaj u biblioteci čine: jednostrane i dvostrane police za smeštaj knjiga, police za smeštaj novina i časopisa, radni stolovi i stolice, informacioni pult, kolica za vertikalni i horizontalni transport bibliotečke građe i police za smeštaj svih drugih vrsta bibliotečko-informacione građe.
Police za smeštaj knjiga i časopisa dužine su 80 - 100 cm, širine 35 cm (za knjige velikog formata i novine 40 - 45 cm), do 185 cm visine sa unutrašnjim vodoravnim policama koje se mogu pomerati (u dečjem odeljenju do 165 cm, u magacinu i više od 185 cm). Za dvostrane police širina se udvostručuje s pregradom na sredini. Na dužni metar police smeštaju se u proseku 30 - 33 knjige (do 35 dečjih knjiga). Prvi i poslednji red knjiga treba da bude odvojen od poda, tavanice i zidova 15 - 20 cm.
Sve druge vrste bibliotečko-informacione građe (audio-vizuelna i multimedijska građa), smeštaju se u posebne namenske police ili ormare.
Radni stolovi i stolice prilagođene su korisnicima u skladu s namenom čitaonice.
Visina informacionog pulta za pozajmljivanje bibliotečko-informacione građe prilagođena je za odrasle, decu i osobe u invalidskim kolicima.
Deo opreme čine i držači i nosači za knjige, ormari s fiokama za velike formate, stalci za novine, natpisi za police, oznake za kretanje u prostoru, izložbeni panoi i drugo.
2.2.2. Tehnička oprema
Tehnička oprema treba da bude funkcionalna, redovno servisirana i održavana na najboljem nivou.
Tehničku opremu biblioteke čine: telefon, faks aparat, fotokopir aparat, oprema za čitanje nekonvencionalnih publikacija (čitači za mikrofiš, mikrofilm, itd.), audiovizuelna oprema (Hi-Fi linija, TV prijemnik, foto-aparat, video-rikorder, CD ili DVD plejer/rikorder, kamera, dijaprojektor, grafoskop, videobim i sl.), računar, skener, štampač, aktivna i pasivna mrežna oprema, oprema za stalni pristup internetu, oprema za dojavu požara, oprema za video-nadzor, barkod čitači, oprema za magnetnu zaštitu fondova, uređaji za samostalno zaduživanje i razduživanje bibliotečko-informacione građe, i druga savremena tehnička oprema, kao i oprema za slepe i slabovide osobe i osobe sa invaliditetom.
Sve radne stanice u biblioteci treba da budu opremljene priključkom na lokalnu računarsku mrežu biblioteke i na Internet.
Javna biblioteka treba da ima određen broj mesta za pristup internetu, prema sledećoj tabeli:
Broj aktivnih korisnika biblioteke |
Broj mesta za korisnike interneta |
Do 500 |
1 |
500 - 2000 |
3 |
2000 - 5000 |
5 |
5000 - 8000 |
8 |
Više od 8.000 |
8+1 na svakih narednih 5.000 korisnika |
2.3. Bibliotečko-informacioni stručnjaci
Najmanji broj potrebnih bibliotečko-informacionih stručnjaka u javnoj biblioteci prema broju stanovnika je: jedan diplomirani bibliotekar, odnosno bibliotekar i jedan viši knjižničar, odnosno knjižničar na 6.000 - 8.000 stanovnika za gradske, odnosno opštinske javne biblioteke, odnosno na 8.000 - 10.000 stanovnika za matične javne biblioteke.
Matičnoj javnoj biblioteci potreban je jedan diplomirani bibliotekar za matičnu službu na 50 biblioteka, odnosno organizacionih jedinica.
Usled stalnog razvoja informacionih tehnologija i bibliotečko-informacionih usluga, kao i usled promena u bibliotečko-informacionoj struci, bibliotečko-informacioni stručnjaci se stalno stručno obrazuju i usavršavaju.
2.4. Bibliotečko-informaciona građa
Javne biblioteke mogu obavljati delatnost ako imaju:
1) književna i neknjiževna dela za odrasle, mlade i decu;
2) referentna dela;
3) pristup bazama podataka;
4) časopise;
5) lokalne, regionalne i nacionalne novine;
6) informacije o zajednici;
7) službene informacije, uključujući informacije o lokalnim organima uprave;
8) poslovne informacije;
9) izvore za zavičajnu istoriju;
10) genealoške izvore;
11) izvore na glavnom jeziku zajednice;
12) izvore na manjinskim jezicima koji se govore u zajednici;
13) izvore na drugim jezicima;
14) muzičke kompozicije;
15) računarske igre;
16) igračke;
17) igre i slagalice;
18) materijal za učenje.
U javnoj biblioteci treba da budu zastupljeni sledeći formati bibliotečko-informacione građe i izvora:
1) knjige, u tvrdom i mekom povezu;
2) brošure, leci i periodika;
3) novine i časopisi, uključujući zbirke isečaka iz novina;
4) digitalne informacije na internetu;
5) onlajn dostupne baze podataka;
6) baze podataka na CD-u;
7) DVD diskovi;
8) video-kasete;
9) laserski diskovi;
10) materijali štampani krupnim slovima;
11) materijali na Brajevom pismu;
12) zvučne knjige;
13) elektronske knjige;
14) posteri.
Biblioteke nabavljaju bibliotečko-informacionu građu i izvore i stvaraju nove informacione izvore na osnovu samostalne procene bibliotečko-informacionih stručnjaka, prema utvrđenoj nabavnoj politici, a u skladu s potrebama najšireg kruga korisnika, uključujući i potrebe nacionalnih, verskih i jezičkih manjina.
Javna biblioteka prikuplja bibliotečko-informacionu građu i izvore koji se svojim sadržajem odnose na geografsko, političko, etničko, istorijsko, kulturno i ekonomsko obeležje područja na kome ona obavlja svoju delatnost - zavičajna zbirka. Zavičajnu zbirku čine dela autora (pisac, prevodilac, priređivač itd.) koji su živeli ili žive na području na kome javna biblioteka obavlja svoju delatnost.
Zavičajna zbirka obuhvata: monografske i serijske publikacije, neknjižnu građu (rukopisi, gravire, pozivnice, plakati, programi, fotografije, razglednice, kartografska građa), kao i multimedijalnu građu (CD, DVD, zvučni i video zapisi) i izvore.
Fond zavičajne zbirke javne biblioteke trajno se čuva i koristi se samo u čitaonicama biblioteke.
U bibliotečkom fondu javne biblioteke potrebno je da se nalazi određen broj primeraka monografskih publikacija u odnosu na broj stanovnika i to:
Broj stanovnika |
Broj primeraka |
Početni fond prema |
Do 10.000 |
2,5 |
25.000 |
10.000 - 20.000 |
2 |
40.000 |
20.000 - 35.000 |
2 |
70.000 |
35.000 - 60.000 |
1,5 |
90.000 |
60.000 - 100.000 |
1,5 |
150.000 |
Više od 100.000 |
1,5 |
Više od 150.000 |
Najmanji broj naslova tekuće periodike u štampanom ili elektronskom obliku u odnosu na broj stanovnika je sledeći:
Broj stanovnika |
Najmanji broj naslova tekuće periodike |
Do 10.000 |
10 |
10 - 20.000 |
20 |
20 - 35.000 |
30 |
35 - 60.000 |
40 |
60 - 100.000 |
50 naslova domaće i dva naslova strane periodike |
Više od 100.000 |
70 naslova domaće i pet naslova strane periodike |
Javna biblioteka nabavlja dnevne i nedeljne novine, časopise i stručnu i naučnu periodiku u štampanom ili elektronskom obliku.
Ako u jedinici lokalne samouprave žive pripadnici nacionalnih manjina ili etničkih zajednica, javna biblioteka je u obavezi da formira fondove tako da jezička struktura kolekcija odgovara nacionalnoj strukturi stanovništva.
Javna biblioteka u svom fondu treba da ima i zbirku neknjižne građe.
Multimedijska građa se formira kao posebna zbirka u svakoj javnoj biblioteci.
Najmanji broj novih knjiga u odnosu na početni fond određuje se u odnosu na broj stanovnika i to:
Broj stanovnika |
Broj knjiga po stanovniku |
Početni fond |
Broj novih knjiga (5% u odnosu na početni fond) |
Do 10.000 |
2,5 |
25.000 |
1.250 |
10 - 20.000 |
2 |
40.000 |
2.000 |
20 - 35.000 |
2 |
70.000 |
3.500 |
35 - 60.000 |
1,5 |
90.000 |
4.500 |
60 - 100.000 |
1,5 |
150.000 |
7.500 |
Više od 100.000 |
1,5 |
Više od 150.000 |
Više od 7.500 |
2.4.1. Korišćenje javnih fondova
Broj upisanih korisnika treba da obuhvati najmanje 12% ukupnog broja stanovnika grada/opštine.
Godišnji obrt fonda monografskih publikacija javne biblioteke treba da iznosi najmanje dva puta.
Posebne usluge i posebna bibliotečko-informaciona građa i izvori obezbeđuju se za korisnike koji se iz bilo kog razloga ne mogu služiti redovnim uslugama i redovnom bibliotečko-informacionom građom i izvorima, kao što su: osobe sa invaliditetom, bolesni i stariji korisnici, pacijenti u bolnicama, penzioneri u staračkim domovima, zatvorenici i sl.
Prostorije javne biblioteke se čiste svakodnevno. Temeljno čišćenje se vrši četiri puta godišnje (pranje vrata, prozora, radijatora, sijalica i zidova).
Fond knjiga redovno se čisti četiri puta godišnje (usisivačem, mekom četkom i suvom krpom), počev od najviše police.
Mere protivpožarne zaštite, dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije sprovode se prema važećim zakonskim propisima.
1. Standardi u pogledu vrste poslova i aktivnosti
Zadaci školske biblioteke su:
1) učešće u ostvarivanju nastavnog plana i programa;
2) omogućavanje slobodnog pristupa informacijama, znanjima i idejama sadržanim u bibliotečko-informacionoj građi i izvorima;
3) omogućavanje učenicima da ovladaju veštinama nalaženja i kritičkog procenjivanja informacija i samostalnog i stalnog učenja tokom čitavog života;
4) razvijanje i negovanje navike čitanja, kao i korišćenja biblioteke tokom čitavog života.
Obrazovno-vaspitna delatnost školske biblioteke obuhvata:
1) učestvovanje u obrazovno-vaspitnom procesu u skladu s principima, ciljevima i standardima obrazovanja i vaspitanja;
2) stvaranje uslova za interdisciplinarni pristup nastavi;
3) ostvarivanje saradnje s direktorom škole, nastavnicima, stručnim saradnicima i roditeljima.
Obrazovno-vaspitni rad sa učenicima obuhvata:
1) upoznavanje učenika s radom, fondom i korišćenjem školske biblioteke;
2) stvaranje uslova za neposredan i jednostavan pristup bibliotečkom fondu i raspoloživim izvorima informacija;
3) sistematsko obučavanje učenika za samostalnu upotrebu informacionog sistema biblioteke i izvora znanja, u skladu s njihovim sposobnostima i interesovanjem;
4) pružanje pomoći u nalaženju i izboru literature;
5) razvijanje kritičkog odnosa kod učenika prema različitim izvorima znanja;
6) razvijanje čitalačkih sposobnosti;
7) stvaranje uslova za individualni i grupni rad u nastavi i vannastavnim aktivnostima;
8) pripremanje i realizovanje programa namenjenih učenicima s posebnim potrebama i posebnim sposobnostima;
9) upoznavanje učenika s metodama istraživanja i tehnikama bibliografskog citiranja;
10) navikavanje učenika da pažljivo koriste i čuvaju bibliotečko-informacionu građu i izvore.
Saradnja s direktorom škole, nastavnicima, stručnim saradnicima i roditeljima obuhvata:
1) pružanje podrške nastavnicima i stručnim saradnicima za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u skladu s principima, ciljevima i prihvaćenim standardima;
2) pružanje pomoći nastavnicima u razvijanju individualnih obrazovnih planova;
3) saradnju sa stručnim organima škole u pripremi godišnjeg plana rada i razvojnog plana škole;
4) planiranje razvoja školske biblioteke i nabavke bibliotečko-informacione građe i izvora potrebnih za realizaciju nastave i obrazovno-vaspitni rad;
5) saradnju sa nastavnicima i stručnim saradnicima u vezi s korišćenjem resursa biblioteke u procesu nastave;
6) saradnju s nastavnicima u primeni različitih metoda u nastavi i istraživačkom radu;
7) organizovanje nastavnih časova u biblioteci, u saradnji s nastavnicima;
8) predlaganje uvođenja novih informaciono-komunikacionih tehnologija i novih medija/nosača/izvora informacija u obrazovno-vaspitnom radu i saradnju s nastavnicima u njihovoj primeni;
9) saradnju sa stručnim organima škole i direktorom škole u vezi s nabavkom bibliotečko-informacione građe i izvora, korišćenjem i organizacijom rada školske biblioteke;
10) obezbeđivanje uslova za usavršavanje nastavnika i stručnih saradnika kroz bibliotečko-informacionu delatnost školske biblioteke;
11) organizovanje mentorskog rada za školske bibliotekare;
12) pružanje pomoći učenicima, roditeljima i nastavnicima u pitanjima značajnim za obrazovanje i vaspitanje.
Bibliotečko-informaciona delatnost školske biblioteke obuhvata poslove:
1) planiranje i nabavku bibliotečko-informacione građe i izvora u skladu s potrebama obrazovno-vaspitnog procesa škole;
2) redovno praćenje tekuće izdavačke produkcije u skladu s potrebama škole;
3) fizičku obradu i inventarisanje bibliotečko-informacione građe i izvora;
4) katalogizaciju i klasifikaciju bibliotečko-informacione građe i izvora;
5) rad na automatizaciji ukupnog bibliotečkog poslovanja;
6) obuku učenika, nastavnika i stručnih saradnika za korišćenje kataloga bibliotečko-informacione građe i izvora dostupnih u školskoj biblioteci i pretraživanje baza podataka o izvorima znanja dostupnim u drugim bibliotekama u Republici Srbiji preko elektronske mreže;
7) davanje na korišćenje odgovarajuće bibliotečko-informacione građe i izvora, u biblioteci ili preko elektronske mreže;
8) pružanje informacija relevantnih za nastavu i korišćenje fonda;
9) sprovođenje postupka revizije i otpisa bibliotečko-informacione građe i izvora;
10) učestvovanje u procesu razmene i pozajmice bibliotečko-informacione građe i izvora s drugim bibliotekama u bibliotečkoj mreži Republike Srbije;
11) vođenje bibliotečke statistike;
12) saradnju s drugim bibliotekama, muzejima, galerijama, pozorištima i drugim ustanovama kulture;
13) saradnju s drugim obrazovnim ustanovama;
14) saradnju sa strukovnim udruženjima i drugim srodnim organizacijama;
15) kreiranje programa iz oblasti kulture i učešće u njihovoj organizaciji kroz: književne susrete, predavanja, radionice, tribine, takmičenja, promocije i izložbe knjiga, izložbe učeničkih radova, kvizove i drugo.
2. Standardi u pogledu uslova i resursa
Prostor školske biblioteke treba planirati u najpogodnijem delu školske zgrade, na pristupačnom mestu, zaštićenom od buke.
Funkcionalna organizacija Biblioteke treba da bude funkcionalno organizovana da omogući prilagodljivost prostora i opreme, čime bi se stvorili uslovi za različite aktivnosti, kao i da omogući prilagodljivost promenama nastavnog programa i tehnologije.
Bibliotečki prostor treba planirati tako da svi delovi budu međusobno povezani.
Prostor biblioteke mora biti prilagođen za korišćenje i licima s posebnim potrebama, što podrazumeva ispunjenost svih propisanih uslova koji su utvrđeni.
Školska biblioteka treba da ima sledeće prostorne celine:
1) prostor za smeštaj bibliotečko-informacione građe i izvora;
2) čitaonicu;
3) prostor za stručni rad bibliotekara.
Opremu školske biblioteke čini nameštaj i tehnička oprema.
2.2.1. Nameštaj
U nameštaj spada klasična bibliotečka oprema: police za knjige i periodiku, ormari, manji čitaonički stolovi, stolice, radni stolovi, zidni panoi, pokretni paravani, pult za iznajmljivanje i bibliotečka kolica.
Nameštaj treba da bude jednostavne konstrukcije i stabilan, funkcionalan i udoban, pogodan za održavanje, lako pokretljiv tako da pri pomeranju ne stvara buku i ne oštećuje pod, kompatibilan s drugom opremom i prilagođen za korišćenje licima s posebnim potrebama.
Sve ivice i uglovi nameštaja moraju biti zaobljeni (bez oštrih ivica).
Teški ormani i visoke police moraju biti pričvršćeni za pod i zid.
Veličina stolica i stolova određuje se prema uzrastu učenika, u skladu sa standardnim nameštajem u obrazovnim ustanovama.
2.2.2. Tehnička oprema
Tehničku opremu školske biblioteke čine: telefon, uređaj za reprodukciju zvuka, računar s pristupom internetu ili drugi uređaj za korišćenje savremenih elektronskih, kombinovanih i multimedijalnih publikacija, skener i štampač ili drugi multifunkcijski uređaji sa mogućnošću stvaranja nove bibliotečko-informacione građe i izvora i kopiranja/umnožavanja postojeće.
Prostor i oprema školske biblioteke bliže se utvrđuju propisima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.
2.3. Bibliotečko-informacioni stručnjaci
Bibliotečko-informacionu delatnost u školskoj biblioteci obavlja stručni saradnik - školski bibliotekar, u skladu s propisima u oblasti obrazovanja i vaspitanja i bibliotečko-informacione delatnosti.
2.4. Bibliotečko-informaciona građa
Bibliotečki fond je namenjen učenicima, nastavnicima, stručnim saradnicima i ostalim zaposlenim u školi.
Bibliotečki fond omogućava da školska biblioteka odgovori svojoj osnovnoj funkciji, cilju i zadacima i pruža stručnu podršku celokupnom nastavnom procesu.
Uspešan rad školske biblioteke zavisi od brižljivog i planskog formiranja bibliotečkog fonda usklađenog s nastavnim planom i programom.
U planiranju bibliotečkog fonda učestvuju bibliotekar, nastavnici, stručni saradnici, uprava škole, kao i predstavnici učenika, odnosno učeničkog parlamenta.
U školskoj biblioteci je evidentirana sva bibliotečko-informaciona građa i izvori koje poseduje škola, u skladu s propisima iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti.
Bibliotečki fond školske biblioteke čine različite vrste i oblici bibliotečko-informacione građe i izvora: knjige, brošure, separati, časopisi, novine i ostale serijske publikacije, muzička dela, kartografska građa, katalozi, kalendari, umnoženi umetnički i scenski programi, fotografije, albumi, razglednice i crteži, plakati, zvučni i video zapisi na bilo kom mediju, elektronske publikacije na fizičkim nosačima i elektronske publikacije objavljene na internetu, sadržaj internet domena Republike Srbije, kombinovane i multimedijalne publikacije, računarski programi u javnoj upotrebi i druge publikacije.
Bibliotečki fond formiran je u skladu s potrebama i interesovanjima nastavnika, stručnih saradnika i učenika, pri čemu se posebna pažnja obraća na potrebe učenika sa invaliditetom.
Bibliotečki fond školske biblioteke sadrži:
1) lektiru za nastavu srpskog, odnosno maternjeg jezika (najmanje dvadeset pet primeraka jednog naslova lektire za škole do četiri odeljenja, odnosno po jedan primerak naslova lektire na svaka četiri učenika za škole koje imaju više od četiri odeljenja po razredu);
2) lektiru za ostale predmete (tj. publikacije sadržajno vezane za nastavne predmete koji se izučavaju u školi);
3) klasična dela književnosti;
4) udžbenike (najmanje pet po nastavnom predmetu);
5) stručnu i naučnu literaturu iz svih oblasti;
6) referensnu zbirku (enciklopedije, leksikone, rečnike, bibliografije);
7) psihološko-pedagošku i metodičku literaturu;
8) zakone i podzakonska akta iz oblasti obrazovanja i vaspitanja i iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti;
9) stručne i pedagoške časopise i časopise za decu;
10) naučno popularnu literaturu za sve naučne oblasti, primerenu deci i mladima;
11) beletristiku za decu i mlade koja po svojoj literarnoj i pedagoškoj vrednosti odgovara učenicima;
12) literaturu na stranim jezicima.
U školama gde se nastava odvija na jezicima nacionalnih manjina, bibliotečki fond je i na jezicima nacionalnih manjina.
Struktura bibliotečkog fonda školske biblioteke usklađena je s nastavnim programom škole i utvrđuje se prema nivou i vrsti obrazovanja:
U biblioteci osnovne škole:
1) literatura potrebna za nastavu srpskog, odnosno maternjeg jezika i književnosti iznosi 60% fonda;
2) bibliotečke jedinice potrebne za nastavu drugih predmeta (stručna i ostala literatura) iznose 40% fonda.
U biblioteci srednje škole:
1) literatura potrebna za nastavu srpskog, odnosno maternjeg jezika i književnosti iznosi 50% fonda;
2) bibliotečke jedinice potrebne za nastavu drugih predmeta (stručna i ostala literatura), srazmerno nastavnim predmetima, iznose 50% fonda.
Prostor u kojem je smešten bibliotečki fond određuje se prema broju učenika, nastavnika i stručnih saradnika i to najmanje 10 - 12 knjiga po učeniku, nastavniku i stručnom saradniku (knjige mogu biti u štampanom ili elektronskom obliku).
Najmanji fond dovoljan za rad školske biblioteke je 3.000 bibliotečkih jedinica (različitih vrsta bibliotečko-informacione građe i izvora).
U bibliotečki fond godišnje se nabavlja 0,5 - 1 nova knjiga po učeniku, nastavniku i stručnom saradniku (knjige mogu biti u štampanom ili elektronskom obliku).
Planska kupovina bibliotečkih jedinica godišnje iznosi najmanje 60% ukupnog broja nabavljenih bibliotečkih jedinica.
Bibliotečki fond u školskoj biblioteci smešten je sistemski i pristup mu je slobodan.
Lektira u školskoj biblioteci razvrstana je i smeštena odvojeno, po razredima.
2.4.1. Korišćenje javnih fondova
Usluge školske biblioteke koriste učenici, nastavnici, stručni saradnici i ostali zaposleni u školi.
Pri upisu u biblioteku korisnici dobijaju člansku kartu.
1. Standardi u pogledu vrste poslova i aktivnosti
Specijalna biblioteka može biti obrazovana kao posebna organizaciona jedinica u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, u javnim službama, privrednim društvima, političkim organizacijama, verskim zajednicama, udruženjima i kod drugih pravnih i fizičkih lica.
Specijalne biblioteke korisnicima obezbeđuju bibliotečko-informacione usluge koje se odnose na pristup različitim izvorima informacija i njihovo korišćenje radi podrške naučnicima, stručnjacima i umetnicima u pogledu istraživanja specifične oblasti interesovanja, obrazovanja i informisanja u različitim naučnim, stručnim, umetničkim i drugim oblastima.
Delatnost specijalne biblioteke obuhvata: pružanje usluga korisnicima, omogućavanje pristupa bibliotečko-informacionoj građi; davanje informacija o bibliotečko-informacionoj građi; pomoć korisnicima pri izboru i korišćenju bibliotečko-informacione građe i izvora; vođenje evidencije i dokumentacije o bibliotečko-informacionoj građi i korisnicima; izradu biltena, kataloga, bibliografija i drugih informacionih izvora; omogućavanje pozajmice bibliotečko-informacione građe i protoka informacija; izradu, nabavku, stručnu obradu, čuvanje i zaštitu bibliotečko-informacione građe; učestvovanje u izradi zajedničkih kataloga i baza podataka.
Specijalna biblioteka različitim oblicima delovanja podstiče stručnu javnost i posebne korisničke grupe na korišćenje biblioteke i bibliotečko-informacione građe.
Specijalna biblioteka učestvuje u razvoju bibliotečko-informacionog sistema, podstiče saradnju među specijalnim bibliotekama u zemlji i inostranstvu, usklađuje delovanje prema smernicama razvoja nacionalnog bibliotečko-informacionog sistema, neposredno sarađuje s nadležnom matičnom bibliotekom, Narodnom bibliotekom Srbije i Bibliotekom Matice srpske i drugim ustanovama kojima je cilj unapređenje bibliotečko-informacione delatnosti u Republici Srbiji.
Specijalna biblioteka se može aktivno uključivati u bibliotečke asocijacije, stručna udruženja, zajednice, konzorcijume ili saveze u okviru kojih ostvaruje svoje interese, programe razvoja i unapređuje svoj rad; ostvaruje saradnju, razmenu i uzajamno korišćenje tehničkih, informacionih i kadrovskih resursa.
2. Standardi u pogledu uslova i resursa
Pri planiranju prostora za specijalnu biblioteku u obzir se uzima sledeće: obim bibliotečkih zbirki i bibliotečko-informacione građe, odgovarajući čitaonički prostor za korisnike, uslove za rad bibliotečko-informacionih stručnjaka, prostor za održavanje skupova, opremu za informaciono-komunikacionu tehnologiju, dovoljno prostora za lako kretanje korisnika i bibliotečko-informacionih stručnjaka, dostupnost biblioteke za osobe sa invaliditetom i pomoćne prostorije za korisnike i zaposlene.
Uočljivim natpisom specijalna biblioteka treba da ukaže na svoju namenu.
Prostorije specijalne biblioteke zaštićene su od vlage, visokih i niskih temperatura i jakog svetla.
Sve prostorije za korisnike i za bibliotečko-informacione stručnjake dobro su osvetljene ublaženom dnevnom svetlošću ili umerenim osvetljenjem od 100 do 500 luksa.
Podovi su prekriveni materijalom kojim se eliminiše zvuk, postiže toplotna izolacija, štiti od požara i koji je otporan na habanje. Hladni podovi se koriste isključivo u zajedničkim prostorijama biblioteke.
Specijalna biblioteka ima prostorije za sledeće sadržaje i namene:
1) ulaz i garderobu;
2) prijemnu službu (informacije, katalozi, naručivanje i pozajmljivanje bibliotečko-informacione građe);
3) prostor za slobodan pristup fondu;
4) čitaonicu s priključcima za računare i referensnom zbirkom u slobodnom pristupu;
5) prostor za posebne fondove (multimedija, fonoteka, kartoteka) i fond stare i retke knjige;
6) salu za predavanja, kulturne, naučne, umetničke i druge programe, video-projekcije, izložbe i slično;
7) magacinski prostor;
8) prostor za rad bibliotečko-informacionih stručnjaka, uključujući radni prostor i prostor za odmor tokom pauze, sobu za sastanke;
9) pomoćne prostorije (toaleti za korisnike i zaposlene).
Od veličine biblioteke zavisi da li su navedene prostorije odvojene ili jedinstvene.
Pri planiranju izgradnje ili adaptacije specijalne biblioteke potrebno je urediti prostor za rad korisnika i zaposlenih, garderobu, toalete za korisnike i zaposlene; prostor treba da bude funkcionalan, pregledan i lako prilagodljiv.
Prostorije biblioteke su sledeće veličine:
1) 20 m2 za prijemno odeljenje;
2) 3 m2 za svako korisničko mesto u čitaonici;
3) 4 m2 za svakog bibliotečko-informacionog stručnjaka.
Na svakih 1.000 bibliotečkih jedinica u fondu neophodno je planirati:
1) 7 m2 za lako dostupne magacine;
2) 5,5 m2 za zatvorene magacine.
Pod bibliotečkom opremom podrazumevaju se nameštaj i tehnička oprema.
Bibliotečka oprema je funkcionalna i omogućava osnovne funkcije biblioteke:
1) korisnicima povoljne uslove za korišćenje bibliotečko-informacionih usluga;
2) pravilno skladištenje bibliotečko-informacione građe i njeno odgovarajuće čuvanje i zaštitu;
3) svim zaposlenim u biblioteci najbolje uslove za stručni rad.
2.2.1. Nameštaj
Nameštaj treba da bude funkcionalan, udoban, jednostavnih oblika, napravljen od trajnih materijala koji se lako održavaju.
Osnovni nameštaj u biblioteci čine: jednostrane i dvostrane police za smeštaj knjiga, police za smeštaj novina i časopisa, kataloški ormari, radni stolovi i stolice, informacioni pult, kolica za knjige, kao i različite police za smeštaj svih drugih vrsta bibliotečko-informacione građe.
Nameštaj treba da ima sledeće karakteristike:
- police za smeštaj fonda su dužine 80 - 100 cm, širine 25 cm, a prosečna visina im je 185 cm s mogućnošću da se promeni unutrašnji razmak između polica. Dvostrane police su dvostruko šire s pregradom na sredini. U većim magacinima preporučuju se pokretne kompaktne police;
- posebne namenske police za smeštaj novina i časopisa;
- posebne namenske police za smeštaj svih drugih vrsta bibliotečko-informacione građe (audio-vizuelna i multimedijska građa);
- kataloški ormari imaju kataloške kutije unutrašnjih dimenzija: dužina 40 - 45 cm, dubina 10 cm i širina 13 cm, a svaka kutija treba da ima šipku vođicu;
- broj kataloških ormara, odnosno kataloških kutija, zavisi od veličine fonda i vrsta kataloga, a u obzir se uzima povećanje knjižnog fonda u narednih 20 godina;
- radni stolovi i stolice su prilagođeni korisnicima u skladu s namenom čitaonice;
- visina informacionog pulta za pozajmljivanje bibliotečko-informacione građe je prilagođena osobama u invalidskim kolicima;
- deo opreme čine i držači i nosači za knjige, ormari s fiokama za velike formate, stalci za novine, natpisi za police, oznake za kretanje u prostoru, izložbeni panoi i drugo.
2.2.2. Tehnička oprema
Tehnička oprema je funkcionalna, redovno servisirana i održavana na najboljem nivou.
Osnovnu tehničku opremu biblioteke čini: telefon, faks aparat, fotokopir aparat, oprema za čitanje nekonvencionalnih publikacija (čitači za mikrofiš, mikrofilm, itd.), audiovizuelna oprema (Hi-Fi linija, TV prijemnik, foto-aparat, video-rikorder, CD ili DVD plejer, odnosno rikorder, kamera, dijaprojektor, grafoskop, video-bim i sl.), računar, skener, štampač, aktivna i pasivna mrežna oprema, oprema za stalan pristup internetu, oprema za dojavu požara, oprema za video nadzor, barkod čitači, oprema za magnetnu zaštitu fondova, uređaji za samostalno zaduživanje i razduživanje bibliotečko-informacione građe i druga savremena tehnička oprema, kao i oprema za slepa i slabovida lica i osobe s telesnim nedostacima.
Sve radne stanice u biblioteci treba da budu opremljene priključkom na lokalnu računarsku mrežu biblioteke i na internet.
Specijalna biblioteka ima utvrđeni najmanji broj mesta za besplatan pristup internetu.
2.3. Bibliotečko-informacioni stručnjaci
U specijalnoj biblioteci stručne poslove obavljaju zaposleni:
1) sa visokim stručnim obrazovanjem: diplomirani bibliotekari i bibliotekari ili odgovarajući poslovi koje obavljaju diplomirani bibliografi, diplomirani arheografi, diplomirani informatori, diplomirani dokumentalisti, diplomirani konzervatori, bibliografi, arheografi, informatori, dokumentalisti, konzervatori);
2) sa višim stručnim obrazovanjem: viši knjižničar;
3) sa srednjim stručnim obrazovanjem: knjižničari i knjigovesci.
U specijalnoj biblioteci za fond do 15.000 jedinica i za čitaonicu do petnaest čitalačkih mesta treba budu dva zaposlena bibliotečko-informaciona stručnjaka (jedan diplomirani bibliotekar, odnosno bibliotekar i jedan viši knjižničar, odnosno knjižničar). Na svakih novih 15.000 jedinica treba dodati po jednog novog diplomiranog bibliotekara, odnosno bibliotekara ili višeg knjižničara, odnosno knjižničara.
2.4. Bibliotečko-informaciona građa
Bibliotečko-informacionu građu predstavljaju informacioni izvori u kojima su jezički, rukopisno, grafički, zvučno, likovno, elektronski ili na bilo koji drugi način zabeležene različite informacije, i to na različitim materijalima i medijima.
Specijalna biblioteka fizički obrađuje i inventariše svaku jedinicu bibliotečko-informacione građe u skladu s propisima o evidenciji bibliotečko-informacione građe.
Specijalna biblioteka poseduje ili jedinstven elektronski katalog ili konvencionalne kataloge bibliotečko-informacione građe koji su propisani zakonom. Bibliografska i sadržinska obrada bibliotečko-informacione građe vrši se na jedinstven način u skladu sa zakonom, drugim propisima i međunarodnim standardima.
Specijalna biblioteka vodi brigu o zaštiti i čuvanju bibliotečko-informacione građe u skladu s pravnim propisima o zaštiti bibliotečko-informacione građe.
Bibliotečko-informaciona građa u specijalnoj biblioteci se digitalizuje radi zaštite, korišćenja, prezentacije, obrazovanja i slično.
Specijalna biblioteka naročitu pažnju poklanja razvoju lokalne računarske mreže čime omogućava da veliki deo internih, neobjavljenih i aktuelnih dokumenata, značajnih za rad osnivača, bude dostupan širem krugu korisnika biblioteke u digitalnom obliku.
2.4.1. Korišćenje javnih fondova
Bibliotečko-informaciona građa se koristi u čitaonici specijalne biblioteke. Izuzetno, bibliotečko-informaciona građa specijalne biblioteke može se pozajmljivati na korišćenje van prostorija biblioteke ako je takva mogućnost predviđena posebnim aktom o radu specijalne biblioteke. Stara i retka bibliotečka građa ne pozajmljuju se na korišćenje izvan biblioteke bez izuzetka.
Specijalna biblioteka posreduje u prikupljanju informacija za svoje korisnike i izvan biblioteke, tako što se uključuje u bibliotečko-informacione sisteme.
Specijalna biblioteka pored obavljanja osnovnih funkcija svojim korisnicima omogućava i:
- pristup bazama podataka biblioteke;
- pristup svim izvorima informacija dostupnim preko interneta.
Bibliotečko-informaciona građa kojom specijalna biblioteka ne raspolaže, obezbeđuje se korisnicima putem međubibliotečke pozajmice u skladu sa uslovima dogovorenim između različitih biblioteka.
IV VISOKOŠKOLSKE I UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE
1. Standardi u pogledu vrste poslova i aktivnosti
Visokoškolske i univerzitetske biblioteke su organizacioni deo univerziteta, odnosno visokoškolske ustanove koje obavljaju bibliotečko informacionu delatnost u skladu s potrebama ustanove koja ih je osnovala.
Način upravljanja visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama uređuje ustanova koja vrši upravni nadzor nad radom biblioteka.
Nadzor nad stručnim radom vrši nadležna matična biblioteka utvrđena rešenjem ministra kulture, odnosno nadležnog organa Autonomne pokrajine Vojvodine.
2. Standardi u pogledu uslova i resursa
Visokoškolske i univerzitetske ustanove obezbeđuju visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama, kao posebnim organizacionim jedinicama koje obavljaju bibliotečko-informacionu delatnost, odgovarajući prostor i opremu srazmerno veličini bibliotečkog fonda i broju upisanih studenata.
Odgovarajući prostor podrazumeva:
1) prostor za čitaonice;
2) prostor za čitaonice za grupni rad;
3) prostor za knjižni fond;
4) izložbeni prostor;
5) prostor za kopiranje;
6) prostor za bibliotečko osoblje;
7) prostor za neformalnu komunikaciju korisnika;
8) sanitarni čvor.
Odgovarajuća oprema podrazumeva da visokoškolske i univerzitetske biblioteke imaju savremenu telekomunikacionu i računarsku opremu koja omogućava pristup elektronskim informacionim izvorima i servisima svim korisnicima, kao i mogućnost reprodukcije bibliotečko informacione građe štampanjem, skeniranjem, fotografisanjem itd.
2.3. Bibliotečko-informacioni stručnjaci
U visokoškolskoj i univerzitetskoj biblioteci stručne poslove obavljaju zaposleni:
1) sa visokim stručnim obrazovanjem: diplomirani bibliotekari i bibliotekari ili odgovarajuće poslove obavljaju diplomirani bibliograf, diplomirani arheograf, diplomirani informator, diplomirani dokumentalist, diplomirani konzervator i diplomirani informatičar, bibliograf, arheografi, informator, dokumentalist i konzervator;
2) sa višim stručnim obrazovanjem: viši knjižničar;
3) sa srednjim stručnim obrazovanjem: knjižničari i knjigovesci.
Broj bibliotečko-informacionih stručnjaka u visokoškolskoj i univerzitetskoj biblioteci određuje se u skladu s propisima u oblasti visokog obrazovanja i bibliotečko-informacione delatnosti.
2.4. Bibliotečko-informaciona građa
Bibliotečka zbirka obuhvata svu fizičku bibliotečku građu, kao i digitalnu i digitalizovanu građu na bibliotečkim serverima.
Pristup do komercijalnih elektronskih časopisa i baza podataka obezbeđuje se preko konzorcijuma biblioteka Republike Srbije za objedinjenu nabavku inostranih serijskih publikacija u štampanoj i elektronskoj formi.
U skladu s politikom podrške otvorenom pristupu informacijama, biblioteke osnivaju i održavaju ili se uključuju u postojeće digitalne repozitorijume sa otvorenim pristupom, podstiču studente i zaposlene da u repozitorijum pohranjuju digitalne publikacije i prepublikacije i podstiču ih na korišćenje postojećih relevantnih repozitorija i drugih informacionih izvora u otvorenom pristupu na svetskoj mreži.
Iz bibliotečke zbirke redovno se izdvaja zastarela bibliotečka građa.
Bibliotečka zbirka je organizovana tako da osigurava efikasno pronalaženje građe i obezbeđuje najveću moguću dostupnost biblioteke i njenih resursa. Bibliotečka građa je obrađena prema usvojenim standardima u skladu sa zakonom o bibliotečko-informacionoj delatnosti.
Visokoškolska i univerzitetska biblioteka vodi elektronski katalog i obezbeđuje bibliografsku kontrolu produkcije institucije - osnivača.
2.4.1. Korišćenje javnih fondova
Visokoškolska i univerzitetska biblioteka, kao deo jedinstvenog bibliotečko informacionog sistema Republike Srbije, povezuje se u sistem uzajamne katalogizacije, konzorcijum za objedinjenu nabavku, mrežu digitalnih repozitorija i druge nacionalne i međunarodne programe i projekte u cilju pružanja bibliotečko informacionih usluga korisnicima na najvišem nivou i omogućavanja opšte dostupnosti informacijama.
V BIBLIOTEKE NAUČNOISTRAŽIVAČKIH INSTITUTA
1. Standardi u pogledu vrste poslova i aktivnosti
Biblioteke naučnoistraživačkih instituta i ustanova su samostalne biblioteke ili biblioteke u sastavu naučnoistraživačkih instituta i ustanova koje obuhvataju određenu naučnu disciplinu ili oblast znanja, odnosno područje specijalne delatnosti.
Primarna uloga biblioteke je da prikuplja, obrađuje, istražuje, čuva i daje na korišćenje bibliotečko-informacionu građu i izvore i da pruža pristup korisnicima do informacija relevantnih za oblast naučnog rada institucije osnivača. Program rada, usluge i aktivnosti biblioteka naučnoistraživačkih instituta i ustanova moraju biti u skladu sa misijom, vizijom i ciljevima njihovih osnivača.
Biblioteke naučnoistraživačkih instituta i ustanova:
1) sprovode nabavnu politiku instituta i ustanova u čijem su sastavu u skladu s naučnoistraživačkim projektima i u koordinaciji sa srodnim bibliotekama;
2) materijalno odgovaraju za fond i vode evidenciju celokupnog fonda;
3) vode elektronski katalog u skladu s propisima kataloško-bibliografske obrade;
4) čuvaju bibliotečku građu u skladu s propisima;
5) obezbeđuju pristup informacijama i dokumentima;
6) obavljaju međubibliotečku pozajmicu;
7) učestvuju u planiranju tehničko-tehnološkog razvoja biblioteke;
8) sistematski obrazuju korisnike za efikasno korišćenje bibliotečko-informacionih usluga biblioteke;
9) obrađuju i čuvaju u biblioteci ili repozitoriju dokumenta nastala u naučno-istraživačkom radu matične institucije;
10) formiraju statističke podatke o svom radu u skladu s propisima o bibliotečkoj statistici;
11) učestvuju u izradi aktuelne dokumentacije o biblioteci;
12) obavljaju obaveznu reviziju i otpis bibliotečke građe;
13) obavljaju i ostale poslove predviđene zakonom, kao i planom i programom osnivača;
14) aktivno učestvuju u održavanju zajedničkih baza podataka i mrežnih stanica;
15) šire informacije, u skladu s najnovijim informacionim sistemom;
16) primenjuju usvojene standarde i preporuke iz oblasti bibliotečke delatnosti;
17) učestvuju u organizaciji i sprovođenju informacione delatnosti u naučnoistraživačkim institutima i ustanovama;
18) održavaju bazu podataka i uređuju bibliografije radova nastavnika i saradnika naučnoistraživačkog instituta i ustanove.
2. Standardi u pogledu uslova i resursa
Biblioteke u naučnoistraživačkim institutima i ustanovama koriste adekvatan prostor i opremu za rad bibliotečkih radnika i za rad korisnika u kome je korisnicima omogućen pristup svim relevantnim fondovima, kako u štampanom, tako i u elektronskom obliku.
Biblioteke naučnoistraživačkih instituta i ustanova imaju:
1) prostor za bibliotečko osoblje;
2) prostor za obavljanje bibliotečko-informacione delatnosti (prijem i obrada građe, referalne usluge, pozajmica, obuka itd.);
3) prostor za korisnike sa odgovarajućom komunikacijskom, informacijskom i ostalom tehničkom opremom;
4) prostor za grupni rad sa odgovarajućom komunikacijskom, informacijskom i ostalom tehničkom opremom;
5) prostor za knjižni fond;
6) pomoćni prostor.
Pri izboru lokacije za biblioteku treba voditi računa o pristupačnosti i funkcionalnosti prostora, a u skladu sa sistemom IFLA (International Federation of Library Asso4.5 pt4.5 ptciations and Institutions - Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija) za uređenje i izgradnju prostora.
Veličinu potrebnog bibliotečkog prostora određuje:
1) vrsta i veličina fonda;
2) broj i struktura korisnika;
3) pružanje bibliotečko-informacionih usluga;
4) broj bibliotečkog osoblja;
5) tehnička oprema.
Prostor u biblioteci zadovoljava sledeće kriterijume:
1) funkcionalnost (osigurava najbolje uslove za rad);
2) prilagodljivost (lako se menja u skladu s potrebama);
3) laku dostupnost;
4) ekološku prikladnost (najbolji uslovi za osoblje i korisnike; odgovarajuće prirodno i veštačko svetlo, dobra ventilacija, najbolje temperatura i vlaga, minimalna buka);
5) sigurnost za korisnike i zaposlene (u skladu sa propisima o zaštiti na radu);
6) zaštićenost bibliotečko-informacione građe;
7) prikladnost u informacijsko-tehnološkom smislu (omogućuje najbolje korišćenje informacijsko-tehnološke opreme u svim vidovima bibliotečke delatnosti).
Oprema u biblioteci podrazumeva:
1) odgovarajuću komunikaciono-informacionu i tehničku opremu;
2) odgovarajući broj stolova/polica/ormara i nameštaja za informaciono-komunikacionu i ostalu tehničku opremu.
2.3. Bibliotečko-informacioni stručnjaci
U biblioteci naučnoistraživačkog instituta ili ustanove, sa visokim stručnim obrazovanjem stručne poslove obavljaju zaposleni: diplomirani bibliotekari ili odgovarajuće poslove obavlja diplomirani bibliograf, diplomirani arheograf, diplomirani informator, diplomirani dokumentalist i diplomirani konzervator.
U biblioteci naučnoistraživačkog instituta ili ustanove sa fondom do 15.000 jedinica i sa čitaonicom do petnaest čitalačkih mesta, zaposlena su dva bibliotečko-informaciona stručnjaka (diplomirani bibliotekari, odnosno bibliotekari). Na svakih novih 15.000 jedinica treba dodati po jednog novog bibliotečko-informacionog stručnjaka.