KOLEKTIVNI UGOVORZA JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE "PIJACA" KRALJEVO("Sl. list grada Kraljeva", br. 8/2013) |
Ovim kolektivnim ugovorom za javno komunalno preduzeće "Pijaca" JP Kraljevo (dalje: Kolektivni ugovor), u skladu sa zakonom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u JKP "Pijaca" Kraljevo (dalje: zaposleni), obaveze JKP "Pijaca" Kraljevo (dalje: Poslodavac) u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih iz radnog odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika u zaključivanju Kolektivnog ugovora.
Kolektivni ugovor primenjuje se na sve zaposlene u JKP "Pijaca" Kraljevo.
Kolektivnim ugovorom se ne mogu utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova rada utvrđenih zakonom i drugim propisima.
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih koji nisu uređeni Kolektivnim ugovorom, neposredno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.
Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa zakonom o radu.
Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zaštitu.
Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.
Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 1. ovog člana ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Zaposleni je dužan:
1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;
3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.
Poslodavac je dužan da:
1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu;
2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
3) zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;
4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
5) zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.
4) Obaveze poslodavca i zaposlenog
Poslodavac i zaposleni dužni su da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
III OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada.
Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.
Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, dužan je da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga, koji će biti definisani ugovorom.
1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: Pravilnik).
Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Pravilnik donosi direktor JKP "Pijaca" Kraljevo.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.
Troškove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog člana koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi republička organizacija nadležna za zapošljavanje - snosi ta organizacija.
Kandidat je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih Pravilnikom.
Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od strane nadležnog zdravstvenog organa.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.
Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz člana 15. tačka 2. Zakona o radu.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor.
Ugovor o radu može da potpiše i zaposleni koga ovlasti direktor, u skladu sa članom 192. Zakona o radu.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Ugovor o radu sadrži:
1) naziv i sedište poslodavca;
2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3) vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog;
4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5) mesto rada;
6) način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme;
8) dan početka rada;
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10) novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona o radu.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.
Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
Probni rad može da traje najduže šest meseci.
Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
5. Radni odnos na određeno vreme
Radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl., za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.
Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na lice koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno. Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
V RADNO VREME ODMORI I ODSUSTVA
Radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova u radnoj nedelji.
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored, početak i završetak radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor preduzeća, posebnom odlukom.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
4. Preraspodela radnog vremena
Direktor može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
Zaposlenom koji radi u smislu člana 26. ovog kolektivnog ugovora, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću.
Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.
Za organizovan rad u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz stava 1-2. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, jer priroda posla - delatnosti preduzeće ne dozvoljava prekid rada, obzirom da se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi direktor.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
1. doprinosa u radu do 3 (tri) radna dana; |
|
2. stručne spreme: |
|
- za I - II stepen stručne spreme |
1 radni dan; |
- za III - IV stepen stručne spreme |
2 radna dana; |
- za V - VI stepen stručne spreme |
3 radna dana; |
- za VII - VIII stepen stručne spreme |
4 radna dana; |
3. rada noću |
1 radni dan; |
4. rada subotom i nedeljom |
1 radni dan; |
5. statusa samohranog roditelja deteta do 14 godina života |
1 radni dan; |
6. utvrđene invalidnosti |
2 radna dana; |
7. staža osiguranja - 1 radni dan za svakih navršenih 10 godina staža osiguranja
8. zaposleni preko 30 godina radnog staža stiču pravo na 1 radni dan po osnovu radnog staža i 1 radni dan po osnovu doprinosa u radu;
9. samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života i roditelju koji ima troje i više dece do 15 godina života, dužina godišnjeg odmora utvrđena u smislu stava 1. ovog člana, uvećava se za 2 radna dana.
Godišnji odmor zaposlenog ne može biti duži od 30 radnih dana u kalendarskoj godini.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor u neprekidnom trajanju.
Zaposleni može da koristi godišnji odmor u dva dela, s tim da prvi deo u trajanju od tri radne nedelje koristi u tekućoj kalendarskoj godini, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora u smislu člana 68. stav 2. Zakona o radu, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
U zavisnosti od potrebe posla, direktor ili zaposleni koga ovlasti direktor odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo, u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u slučaju:
1. sklapanja braka - 5 radnih dana;
2. porođaja supruge - 5 radna dana;
3. porođaja drugog člana uže porodice - 1 radni dan;
4. teže bolesti člana uže porodice - 7 radnih dana;
5. selidbe sopstvenog domaćinstva na području istog naseljenog mesta - 2 radna dana;
selidbe sopstvenog domaćinstva iz jednog u drugo naseljeno mesto - 4 radna dana;
6. polaganja stručnog ili drugog ispita - 1 radni dan, a ukupno šest radnih dana u toku jedne kalendarske godine;
7. odlaska na odsluženje vojnog roka - 2 radna dana;
8. učešća na stručnim savetovanjima i simpozijumima - 5 radnih dana;
9. učešća na radno proizvodnim takmičenjima koja organizuje sindikat - najmanje po jedan radni dan, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja;
10. korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - 7 radnih dana;
11. zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom - 3 radna dana;
12. smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koje ne živi u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim - 2 radna dana;
13. polaganja stručnih ispita u oblasti bezbednost zdravlja na radu, pravosudnog ispita, službenika za javne nabavke - 7 radnih dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim u smislu člana 40. stav 1. tačka 11. ovog kolektivnog ugovora, jesu srodnici između kojih postoji obaveza izdržavanja, a žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Pored plaćenog odsustva iz člana 40. Kolektivnog ugovora, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo:
- pet radnih dana u slučaju smrti člana uže porodice, (članom uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim);
- dva radna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi.
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u slučaju:
1) negovanja bolesnog člana uže porodice - 7 radnih dana;
2) posete bračnom drugu na radu u inostranstvu - 15 radnih dana;
3) obavljanja privatnih (ličnih) poslova - 5 radnih dana;
4) smrti srodnika - 1 radni dan;
5) lečenja u inostranstvu - do šest meseci.
Na zahtev zaposlenog, poslodavac može da odobri zaposlenom korišćenje neplaćenog odsustva u tajanju do 12 meseci, kada to ne remeti proces rada.
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca, kada je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz stava 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.
Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.
Poslodavac je dužan da, na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac je dužan da, pored osiguranja iz stava 1. ovog člana, osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, u uvećanom iznosu, utvrđenom posebnim, odnosno kolektivnim ugovorom kod poslodavca, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Opštim aktom odrediće će se radna mesta sa posebnim uslovima rada.
Zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.
Zaposlena žena za vreme prve 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti - samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.
3. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece, a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
Zaposlena žena iz stava 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Otac deteta iz stava 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim ovim članom u stavu 2, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju od tri meseca od dana porođaja ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.
Pravo u smislu stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
VIII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH
Odgovarajuća zarada, na koju zaposleni ima pravo, utvrđuje se na osnovu zakona, Kolektivnog ugovora i ugovora o radu.
Zaradu u smislu stava 1. ovog člana čini: zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i druga primanja po osnovu radnog odnosa utvrđena zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaradom u smislu Kolektivnog ugovora smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
1.1. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak, i
- uvećane zarade.
1.1.1. Osnovna zarada
Osnovna zarada utvrđuje se po grupama poslova koji su definisani Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, za koje su zaposleni zaključili ugovore o radu, i na osnovu vremena provedenog na radu.
Zaposleni ima pravo na pun iznos osnovne zarade iz stava 1. ovog člana za puno radno vreme provedeno na radu i ostvareni standardni učinak na osnovu normativa, standarda i drugih merila i kriterijuma kojima se utvrđuje standardni učinak.
Osnovna zarada iz stava 1. ovog člana za poslove koje zaposleni obavlja, za karakteristične poslove u posebnom, odnosno za grupe poslova u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, utvrđuje se množenjem osnovne zarade za najjednostavniji posao sa koeficijentom posla.
Koeficijent za utvrđivanje osnovne zarade za poslove koje zaposleni obavlja, utvrđen kolektivnim ugovorom kod poslodavca, sadrži sledeće elemente: složenost, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
Godišnjim programom poslovanja, na koji saglasnost daje osnivač, poslodavac utvrđuje elemente za obračun i isplatu zarada u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada koju utvrđuje Vlada Republike Srbije.
U skladu sa ukupnim iznosom za zarade iz stava 1. ovog člana poslodavac, utvrđuje cenu rada za najjednostavniji rad izraženu u dinarima, odnosno zaradu koja pripada zaposlenom u skladu sa elementima i kriterijumima utvrđenim Kolektivnim ugovorom.
Red. broj |
Naziv radnog mesta |
Grupa po sistematizaciji poslova |
Grupa poslova |
Koeficijenat za utvrđivanje cene rada radnog mesta |
1. |
Zamenik direktora |
VII |
IX |
4,50 |
2. |
Pomoćnik direktora za planiranje razvoj i investicije |
VII |
IX |
4,30 |
3. |
Viši referent za planiranje razvoj i investicije |
VI |
VII |
3.80 |
4. |
Savetnik za poljoprivredu |
VII |
IX |
4,20 |
5. |
Pomoćnik direktora za pravne poslove |
VII |
VIII |
4,30 |
6. |
Poslovno tehnički sekretar |
IV |
VI |
2,80 |
7. |
Vozač putničkog automobila |
III |
V |
2,60 |
8. |
Šef službe za finansijsko knjigovodstvene poslove |
VII |
VIII |
4.30 |
9. |
Šef računovodstva |
VII |
VII |
3,50 |
10. |
Likvidator |
VI |
VI |
3,00 |
11. |
Knjigovođa |
IV |
VI |
2,80 |
12. |
Obračunski radnik - blagajnik |
IV |
VI |
2,80 |
13. |
Referent za menjačke poslove |
IV |
VI |
2,80 |
14. |
Šef službe za pravne kadrovske i opšte poslove |
VII |
VIII |
4,20 |
15. |
Referent za kadrovske poslove |
IV |
VI |
2,80 |
16. |
Referent za opšte poslove |
IV |
VI |
2,80 |
17. |
Stručni saradnik-bezbednost zdravlja na radu |
VII |
VIII |
3,50 |
18. |
Administrator računarskog sistema |
IV |
VI |
2,80 |
19. |
Daktilograf |
IV |
VI |
2,20 |
20. |
Kurir - higijeničar |
III |
IV |
2,20 |
21. |
Upravnik pijace |
VII |
VIII |
4,20 |
22. |
Šef službe za pijačne usluge gradskih pijaca |
VII |
VIII |
3,80 |
23. |
Šef službe za pijačne usluge pijace "Borjak" |
VII |
VIII |
3.80 |
24. |
Šef službe za pijačne usluge pijace u Mataruškoj Banji |
|
|
|
25. |
Šef službe za pijačne usluge - usluga parkiranja |
|
|
|
26. |
Poslovođa pijace |
IV |
VI |
3,00 |
27. |
Referent naplate |
IV |
VI |
2,88 |
28. |
Referent naplate parking prostora |
IV |
VI |
2,20 |
29. |
Referent protivpožarne zaštite |
IV |
VI |
3,00 |
30. |
Šef obezbeđenja |
IV |
VI |
2,40 |
31. |
Čuvar imovine - portir |
III |
IV |
2,10 |
32. |
Radnik obezbeđenja |
II |
III |
2,00 |
33. |
Šef održavanja higijene pijace |
IV |
V |
2,40 |
34. |
Vodeći radnik na održavanju higijene pijace |
IV |
IV |
2,30 |
35. |
Radnik na održavanju higijene pijace |
II |
III |
2,00 |
36. |
Referent za investicije i održavanje |
IV |
VII |
3,00 |
37. |
Radnik održavanja imovine preduzeća |
IV |
VI |
2,40 |
38. |
Pomoćni radnik održavanja imovine preduzeća |
II |
III |
2,10 |
39. |
Šef službe kontrole |
VII |
VIII |
4,20 |
40. |
Glavni kontrolor |
IV |
VI |
3,00 |
41. |
Kontrolor |
IV |
VI |
3,00 |
42. |
Šef službe naplate pijačno-poslovnog prostora |
VII |
VIII |
3,80 |
43. |
Viši referent naplate zakupa pijačno-poslovnog prostora |
VII |
VIII |
3,50 |
44. |
Referent naplate zakupa pijačnih tezgi i prostora |
IV |
VII |
3,00 |
Koeficijenat za utvrđivanje cene rada radnog mesta direktora iznosi 6,00.
Osnovna zarada iz člana 54. Kolektivnog ugovora uvećava se za dodatne koeficijente za poslove rukovođenja i to:
- zamenik direktora - 0,50;
- pomoćnik direktora za planiranje razvoj i investicije - 0,50;
- viši referent za planiranje razvoj i investicije - 0,50;
- savetnik za poljoprivredu - 0,50;
- pomoćnik direktora za pravne poslove - 0,50;
- šef službe za ekonomsko knjigovodstvene poslove - 0,50;
- šef službe za pravne kadrovske i opšte poslove - 0,50;
- upravnik pijace - 0,50;
- šef službe za pijačne usluge pijaca "Borjak" - 0,50;
- šef službe za pijačne usluge gradskih pijaca - 0,50;
- šef službe kontrole - 0,50;
- šef službe naplate pijačno - poslovnog prostora - 0,50;
- glavni kontrolor - 0,20.
Osnovna zarada pripravnika ne može se ugovoriti u nižem iznosu od 80% osnovne zarade za odgovarajuće poslove iz člana 54. Kolektivnog ugovora na kojima se zaposleni osposobljava za samostalni rad u struci.
1.1.2. Zarada po osnovu radnog učinka
Deo zarade zaposlenog za radni učinak utvrđuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, u skladu sa sledećim kriterijumima:
1) kvalitet i obim obavljenog rada,
2) blagovremenost izvršavanja poslova,
2) doprinos timskom radu,
3) radna disciplina,
4) radno iskustvo,
5) drugi elementi od značaja za ocenu radnog učinka.
Radni učinak zaposlenog, utvrđuje se mesečno.
Po osnovu radnog učinka u smislu člana 58. Kolektivnog ugovora, zarada zaposlenog može da se uveća najviše do 20%, odnosno umanji najviše do 20%.
Odluku o uvećanju zarade ili umanjenju zarade donosi direktor preduzeća, na predlog šefa službe, odnosno na sopstveni predlog.
Uvećanje zarade po osnovu radnog učinka neposredno se primenjuje i na direktora preduzeća u visini određenoj za rukovodioce službi.
Zarada direktora u slučaju uspešnog poslovanja i ostvarivanja dobrih rezultata u radu JKP "Pijaca" Kraljevo, može se po osnovu varijabilnog dela uvećati do 30% od iznosa utvrđenog Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", broj 93/12). Merila za obračun i isplatu varijabilnog dela zarade utvrđuje Vlada Republike Srbije, a odluku o isplati donosi Skupština grada Kraljeva.
1.1.3. Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, i to za:
- rad na dan praznika koji je neradan dan - 110 %;
- prekovremeni rad - 26%;
- rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije redovan pri utvrđivanju cene rada - 26%;
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvaren u radnom odnosu - minuli rad 0,40%.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom.
Zaposlenom se može isplatiti zarada iz dobiti na način i pod uslovima predviđenim Programom poslovanja u sladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, za vreme odsustvovanja sa rada na dan državnog i verskog praznika koji je neradan dan; godišnjeg odmora; plaćenog odsustva osim odsustva po osnovu privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenog; davanje krvi, tkiva i drugih delova tela; prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu člana; stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada kod poslodavca; učešća na radno-proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva; vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to:
1) u visini 70% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60 % prosečne zarade u prethodna tri meseca, a ne manje od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže za 45 dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca, a ne manje od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Poslodavac se obavezuje da obezbedi isplatu zarade zaposlenima na sledeći način:
- akontacija zarade za tekući mesec isplaćuje se između 15-og i 20-og u tekućem mesecu do 50% iz zarade iz prethodnog meseca;
- konačan obračun zarade isplaćuje se najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova, i to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji u visini od 5 % prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, s'tim što se putni troškovi i troškovi noćenja priznaju u celini prema priloženom računu;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
5) za ishranu u toku rada u visini od 15% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u gradu Kraljevu, a najmanje u visini neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana;
6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana - u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u gradu Kraljevu, odnosno do neoporezivog dela shodno Zakonu o porezu na dohodak građana, a srazmerni deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana u skladu sa zakonom;
7) na ime korišćenja sopstvenog putničkog vozila u službene svrhe, najmanje u visini od 10 % cene jednog litra goriva (benzin, dizel) po pređenom kilometru, a najviše do neoporezivog iznosa u skladu sa zakonom o porezu na dohodak.
Poslodavac je dužan da, uz isplatu mesečne zarade zaposlenima, obezbedi sredstva od najmanje 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade, za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenog, u skladu sa posebnim, odnosno kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:
1) isplati otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije;
2) isplati naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini troškova pogrebnih usluga;
3) isplati naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, na način i u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poslodavac može zaposlenima ženskog pola da obezbedi poklone za 8. mart - Dan žena u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Pod prosečnom zaradom iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku ili u preduzeću.
Članovima uže porodice, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Ovim kolektivnim ugovorom utvrđuje se pravo na:
1) solidarnu pomoć i
2) jubilarnu nagradu.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi novčanu pomoć na ime solidarne pomoći u sledećim slučajevima (do neoporezivog iznosa):
- duže i teže bolesti ili povrede na radu;
- za kupovinu lekova za zaposlenog ili člana njegove porodice;
- nastupanja teže invalidnosti;
- za pomoć u troškovima lečenja u zemlji ili inostranstvu;
- za pomoć u slučaju štete od elementarnih nepogoda;
- pomoć u slučaju smrti roditelja ili staratelja;
- zdravstvene rehabilitacije zaposlenog.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi jubilarnu nagradu, i to:
1. po osnovu jubilarnih godina rada kod poslodavca,
Jubilarnom godinom rada iz tačke 1) smatra se deseta, dvadeseta i trideseta godina rada kod poslodavca. Isplata jubilarne nagrade vrši se kada radnik stiče navedeni uslov odnosno navrši pune godine rada u JKP "Pijaca" Kraljevo.
Jubilarna nagrada iz člana 72. stava 1 tačka 1. jednaka je za sve zaposlene, i iznosi:
- za 10 godina rada 1 prosečna zarada;
- za 20 godina rada 1,5 prosečne zarade;
- za 30 godina rada 2 prosečne zarade.
Odluku o isplati solidarne pomoći i jubilarne nagrade odluku donosi direktor poslodavca.
Poslodavac može zaposlenima odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika.
Zajam u smislu stava 1. ovog člana, poslodavac može odobriti pod sledećim uslovima:
- iznos odobrenog zajma ne može biti veći od dve prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
- isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplate zarade za prethodni mesec;
- vraćanje zajma se vrši iz zarade zaposlenog, najduže u devet mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je isplaćen zajam;
- novi zajam se ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.
Poslodavac može davati stipendije, deci umrlog zaposlenog i to u novcu, plaćanjem udžbenika, školarine, ispita i dr.
Mesečni iznos stipendije ne može biti veći od primanja pripravnika na radnom mestu na kome će stipendista raditi (ako je to ugovoreno).
Kriterijumi za davanje stipendije naknadno će biti uređeni posebnim pravilnikom.
Odluku o davanju stipendije donosi Upravni odbor poslodavca, a ugovor o stipendiranju kreditiranju zaključuje direktor poslodavca.
Zaposleni se obavezuje da u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca ne može da obavlja poslove utvrđene ugovorom o radu na teritoriji opštine Kraljevo.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu prouzrokovanu poslodavcu pokreće direktor po prijemu pismene prijave ili saznanja za prouzrokovanu štetu.
Postojanje štete i okolnosti pod kojima je nastala, visinu i način nadoknade utvrđuje posebna komisija od tri člana koju obrazuje direktor.
Komisija iz stava 1. ovog člana zakazuje raspravu, sprovodi postupak saslušanja zaposlenog čija se odgovornost utvrđuje, svedoka (ako ih ima) i izvodi druge dokaze radi utvrđivanja činjeničnog stanja.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika i knjigovodstvene vrednosti oštećene stvari ili na osnovu procene veštačenjem stručnjaka.
O sprovedenom postupku sačinjava se zapisnik i utvrđuje stepen krivice zaposlenog i visina štete, na osnovu koga direktor donosi rešenje o odgovornosti zaposlenog ili o oslobađanju od odgovornosti.
Sastavni deo zapisnika iz stava 1. ovog člana je i izjava zaposlenog da li pristaje da naknadi štetu.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se način naknade štete i rok u kome je zaposleni dužan da naknadi štetu.
Ako zaposleni ne pristane da naknadi štetu u utvrđenom roku, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu, poslodavac je dužan da mu u roku od 30 dana, od dana nastanka povrede ili štete, naknadi štetu u skladu sa zakonom.
Ako se zaposleni i poslodavac ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
Zaposleni može da se privremeno udalji sa rada ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti kod poslodavca.
XII UPUĆIVANJE NA RAD KOD DRUGOG POSLODAVCA
Zaposleni može, uz svoju saglasnost da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca ako je došlo do privremenog prekida ili smanjenja obima rada kod poslodavca.
Zaposleni može da bude upućen na rad kod drugog poslodavca u smislu stava 1. ovog člana za vreme dok traju razlozi za upućivanje, a najduže godinu dana.
XIII PRESTANAK RADNOG ODNOSA - OTKAZ OD STRANE POSLODAVCA
Zaposlenom prestaje radni odnos u slučajevima utvrđenim zakonom.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na njegovo ponašanje (nepoštovanje radne discipline, povrede radnih obaveza).
Zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, ako:
1) pokazuje nemaran odnos prema sredstvima rada, poverenoj dokumentaciji, robi i sl.;
2) neopravdano zakašnjava na posao duže od 5 radnih dana u mesecu;
3) pasivno obavlja radne zadatke;
4) neblagovremeno i nepravilno izvršava naloge i odluke poslodavca;
5) neuredno održava prostor u kome je smeštena roba, dokumentacija i dr., a što ima za posledicu oštećenje stvari i robe;
6) neopravdano napušta radno mesto u toku radnog vremena;
7) nedolično ponašanje i ophođenje prema ostalim zaposlenima (svađa, uvreda i sl.), direktoru odnosno poslodavcu;
8) nedolično ponašanje i ophođenje za vreme rada prema korisnicima pijačnih usluga (uvrede, svađa);
9) izazivanje nereda i učestvovanje u tuči;
10) dolazi na rad u pripitom stanju ili konzumira alkohol u toku radnog vremena
11) davanje netačnih podataka koji su od uticaja za donošenje odluke nadležnog organa;
12)onemogućavanje sindikata da učestvuje u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih.
Zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu, ako svojom krivicom učini sledeće povrede radnih obaveza:
1) neopravdano izostane sa posla pet radnih dana uzastopno;
2) odbije obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu i pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta poslodavca;
3) neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava poslove;
4) nezakonito raspolaže sredstvima;
5) zloupotrebi položaj i prekorači ovlašćenja;
6) oda poslovnu, službenu ili drugu tajnu utvrđenu zakonom ili opštim aktom poslodavca;
7) necelishodno ili neodgovorno koristi sredstva rada;
8) falsifikuje novčana i druga službena dokumenta;
9) odbije da izvrši propisani lekarski pregled;
10) dolazi na rad u napitom stanju ili se opija u toku rada;
11) ukoliko se kod zaposlenog za vreme rada, dva puta u toku kalendarske godine utvrdi alkoholemija preko 0,5%;
12) ukoliko zaposleni odbije da se podvrgne kontroli - alko testu;
13) zloupotreba prava korišćenja bolovanja;
14) organizovanja političkih organizacija kod poslodavca;
15) neovlašćena posluga sredstvima poverenih zaposlenima za izvršavanje poslova, odnosno radnih zadataka;
16) povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda kao i povreda propisa i nepreduzimanje mera radi zaštite zaposlenih, sredstva rada i životne sredine;
17) ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojima se izrazito otežava izvršenje radnih obaveza;
18) neostvarivanje predviđenih rezultata rada iz neopravdanih razloga u periodu od 3 meseca uzastopno.
Povrede radnih obaveza određene u članu 85. stav 1. tačka 11. i 12. bliže će se odrediti aktom poslodavca - Pravilnikom ponašanja zaposlenih.
XIV ZAŠTITA POJEDINAČNIH PRAVA
Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni mogu da sporna pitanja reše sporazumno.
Sporna pitanja rešava arbitar, koga sporazumno određuju poslodavac i zaposleni.
Predlog za rešavanje spornog pitanja u pisanoj formi mogu podneti i poslodavac i zaposleni, u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje strane u sporu - poslodavca i zaposlenog.
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili predstavnik sindikata - po ovlašćenju zaposlenog, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da, bez prethodnog odobrenja, obrazuju sindikat, kao i da mu pristupaju pod isključivim uslovima da se pridržavaju njegovih statuta i pravila.
Sindikat ima pravo na donošenje svojih statuta i pravila, slobodne izbore svojih predstavnika, organizovan način upravljanja i delovanja i formulisanje svog akcionog programa.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena administrativnim aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Izgled i sadržaj pristupnice utvrđuje se aktom sindikata, koja obavezno sadrži izjavu zaposlenog da prihvata da mu se na ime sindikalne članarine odbija iznos od zarade, i da se taj iznos uplaćuje na odgovarajući račun sindikata u skladu sa odlukom najvišeg organa sindikata.
Poslodavac je dužan da sindikalnoj organizaciji kod poslodavca, bez naknade, posredstvom službi poslodavca:
- odbije iznos sindikalne članarine od zarade zaposlenog i uplati ga na odgovarajući račun sindikata, u skladu sa statutom;
- vrši uplatu na račun fondova koje sindikat osniva;
- izradi završni račun;
- vrši obradu podataka o uplati članarine i daje na uvid sindikalnom rukovodstvu.
Poslodavac ima obavezu da reprezentativnu sindikalnu organizaciju obaveštava o pitanjima iz svoje nadležnosti, koja su od bitnog značaja za ekonomski i radno-socijalni položaj zaposlenih, a naročito o:
- planu proizvodnje i realizaciji plana proizvodnje;
- godišnjem izveštaju o poslovanju preduzeća, iskazanom profitu i planiranoj raspodeli istog;
- strukturi ostvarenih troškova;
- učešću zarada u troškovima poslovanja poslodavca;
- podacima o prosečnoj zaradi, isplaćenim zaradama po kvalifikacijama i po organizacionim jedinicama;
- planovima razvoja preduzeća;
- broju novoprimljenih zaposlenih, na koje poslove su raspoređeni i u koju radnu jedinicu;
- mesečnim izveštajima o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu i povredama zaposlenih;
- i drugim pitanjima, u skladu sa postignutim dogovorom.
Poslodavac je dužan da sindikatu omogući pristup svim poslovima kod poslodavca, kada je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorima, uz poštovanje uslova i standarda utvrđenih zakonom.
Poslodavac je dužan da sindikatu, bez naknade, obezbedi sledeće uslove za rad:
- korišćenje poslovnog prostora koji podrazumeva potreban broj kancelarija, u zavisnosti od broja članova sindikata sa neophodnim kancelarijskim nameštajem;
- po potrebi, pravo korišćenja i drugih prostorija poslodavca za održavanje većih skupova neophodnih za ostvarivanje uloge sindikata;
- neophodne tehničke uslove za rad;
- posebna mesta za oglašavanje sindikalnih informacija;
- upotrebu službenog automobila ili drugog odgovarajućeg prevoznog sredstva, sa plaćenim troškovima za odlazak na sastanke, seminare i sl.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa rada radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sastanak.
Poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nadležnog organa sindikata, omogući odsustvovanje sa rada predstavnicima sindikata u trajanju od najmanje sedam radnih dana godišnje.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u više organe sindikata omogući odsustvovanje sa rada za učestvovanje u radu tih organa, uz priložen poziv.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji zastupaju članove sindikata organizovane u posebna udruženja u okviru sindikata (rekreacija, kase uzajamne pomoći i sl.) omogući rad, u skladu sa pravilnicima tih udruženja.
Poslodavac i svi sindikati koji deluju kod poslodavca zalažu se za najveći mogući stepen međusobne saradnje, uvažavanja, demokratskog dijaloga i razumevanja.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih (raspoređivanje na druge, manje plaćene poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, proglašavanje tehnološkim viškom) za vreme obavljanja funkcije i dve godine po prestanku funkcije, ako postupa u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Poslodavac je obavezan da funkcionere reprezentativnih sindikata, po isteku funkcije, vrati na poslove koje su obavljali pre izbora, odnosno na poslove, na kojim neće imati manju zaradu od zarade koju su imali pre izbora na profesionalnu funkciju.
Sindikat za svoj rad koristi prostorije za to određene kod poslodavca sa inventarom neophodnim za obavljanje sindikalne aktivnosti, i to od 13,00 časova do 15,00 časova, a ukoliko vanredne okolnosti zahtevaju drugi vremenski termin može ih koristiti po potrebi.
Ukoliko kod poslodavca postoje dva ili više reprezentativna sindikata isti mogu koristiti prostorije za svoj rad pod uslovima bliže navedenim u stavu 1. ovog člana.
Sindikalni predstavnik - član odbora za kolektivno pregovaranje ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme pregovaranja.
Sindikalni predstavnik - zastupnik zaposlenog u radnom sporu ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme zastupanja.
Za vreme odsustvovanja sa rada u skladu sa članom 50. i 51. Kolektivnog ugovora, sindikalni predstavnik ima pravo na naknadu zarade u visini osnovne zarade.
Predsedniku reprezentativnog Sindikata za vreme obavljanja funkcije i u roku od dve godine dana po prestanku funkcije, ako postupa u skladu sa zakonom, Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, ne može da se otkaže ugovor o radu, niti se mogu staviti u nepovoljniji položaj u odnosu na položaj pre izbora na funkciju.
XVI PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
Predstavnici Sindikata koji učestvuju u pregovaranju za zaključivanje Kolektivnog ugovora i zaključuju isti, moraju da imaju ovlašćenje od svoje osnovne sindikalne organizacije.
U postupku pregovaranja reprezentativni Sindikat je dužan da sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca.
Kolektivni ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Važenje Kolektivnog ugovora pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, prestaje sporazumom učesnika u njegovom zaključivanju ili otkazom.
Važenje Kolektivnog ugovora prestaje sporazumom kada odgovarajući pismeni sporazum potpišu učesnici u njegovom zaključivanju.
Svaka od ugovornih strana može da podnese pismeni otkaz Kolektivnog ugovora.
U slučaju otkaza, Kolektivni ugovor se primenjuje šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Sporna pitanja u primeni Kolektivnog ugovora rešava arbitraža koju obrazuju učesnici Kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Arbitraža ima tri člana - po jednog predstavnika učesnika u sporu i jednog arbitra koga učesnici u sporu odrede sporazumno.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Kolektivni ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu gradonačelnik grada Kraljeva, direktor i ovlašćeni predstavnici reprezentativnog Sindikata.
Za sve što nije uređeno ovim kolektivnim ugovorom primenjuju se odredbe Zakona o radu, Posebnog kolektivnog ugovora i drugih pozitivnih zakona i propisa.
Danom stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora, prestaje da važi Kolektivni ugovor za Javno komunalno preduzeće "Pijaca" Kraljevo, broj 129/10 od 30.04.2010. godine objavljenog u "Službenom listu opštine Kraljevo".
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kraljeva".