KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "ČISTOĆA" KRALJEVO("Sl. list grada Kraljeva", br. 8/2013) |
Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u JKP "Čistoća" Kraljevo i međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora.
Osnivač u smislu ovog kolektivnog ugovora je Skupština grada Kraljeva.
Poslodavac u smislu ovog kolektivnog ugovora je Javno komunalno preduzeće "Čistoća" Kraljevo.
Odredbe ovog kolektivnog ugovora neposredno se primenjuju na sve zaposlene.
Na prava obaveze i odgovornosti koje nisu uređene ovim kolektivnim ugovorom primenjuju se odredbe zakona i drugih propisa.
Prava, obaveze i odgovornosti direktora utvrđuju se ugovorom o radu koji direktor zaključuje sa Nadzornim odborom preduzeća.
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ispunjava uslove utvrđene zakonom i Pravilnikom o sistematizaciji poslova.
Direktor odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih.
Direktor odlučuje o potrebi zasnivanja radnog odnosa.
Radni odnos se zasniva Ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i direktor ili zaposleni koga on ovlasti i smatra se zaključenim kada ga ugovorne strane potpišu.
Zavisno od potrebe procesa rada, odnosno potreba za zaposlenim kod poslodavca radni odnos se zasniva na neodređeno ili određeno vreme, sa punim ili nepunim, odnosno skraćenim radnim vremenom, što se određuje ugovorom o radu u skladu sa zakonom i opštim aktima poslodavca.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad u trajanju do 6 meseci.
Za vreme trajanja probnog rada, obe ugovorne strane mogu otkazati ugovor o radu po slobodnoj volji, sa otkaznim rokom od najmanje 5 radnih dana.
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, ako ispunjava uslove predviđene Pravilnikom o sistematizaciji poslova.
Ugovorom o radu utvrđuje se zarada i druga prava iz radnog odnosa za vreme pripravničkog staža.
Pripravnički staž, zavisno od stepena stručne spreme traje najduže i to:
- za pripravnike sa IV stepenom stručne spreme - 6 meseci;
- za pripravnika sa VI stepenom stručne spreme - 9 meseci;
- za pripravnike sa VII stepenom stručne spreme - 12 meseci.
Trajanje pripravničkog staža u smislu stava 3. ovog člana, uređuje se ugovorom o radu.
Pripravnik polaže stručni ispit pred komisijom od 3 člana koju imenuje direktor.
Stručni ispit se polaže putem testa, pisanog rada ili na drugi odgovarajući način utvrđen u odluci o imenovanju komisije.
Komisija je dužna da u toku polaganja stručnog ispita sačini zapisnik, koji zajedno sa ocenom o osposobljenosti pripravnika za samostalni rad dostavlja direktoru.
Na predlog rukovodioca radne jedinice odnosno službe u kojoj se pripravnik osposobljava, direktor može da odluči da pripravnik nije dužan da polaže stručni ispit, s obzirom da je u toku pripravničkog staža osposobljen za samostalan rad.
Ova mogućnost mora da bude prethodno utvrđena u ugovoru o radu koji pripravnik zaključuje sa direktorom.
Direktor može da odluči da pripravnik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, po isteku pripravničkog staža ostane u radnom odnosu na neodređeno vreme, što se utvrđuje aneksom ugovora.
U slučaju potreba procesa i organizacije rada zaposleni može biti premešten na drugi odgovarajući posao, za čije obavljanje se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koju si utvrđeni ugovorom o radu, o čemu će se zaključiti aneks ugovora o radu.
Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada pod uslovima utvrđenim zakonom.
Zaposleni može biti upućen na rad kod drugog poslodavca pod uslovima utvrđenim zakonom.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Poslodavac može da uvede radno vreme kraće od punog radnog vremena, koje ne može da traje kraće od 36 časova nedeljno, pored slučajeva predviđenih zakonom i u sledećim slučajevima:
1. kada se znatno smanji ukupan obim poslova preduzeća;
2. kada se proceni da se isti rezultati mogu postići i sa kraćim radnim vremenom;
3. u drugim opravdanim slučajevima.
Odluku o uvođenju kraćeg radnog vremena u smislu ovog člana donosi direktor preduzeća.
Skraćeno radno vreme iznosi 35 časova nedeljno za zaposlene koji obavljaju:
- naročito teške naporne i za zdravlje štetne poslove utvrđene Pravilnikom o sistematizaciji poslova.
1. Odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor, u skladu sa zakonom.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
1. Dužine staža osiguranja: |
|
- za svakih navršenih 5 godina |
1 radni dan; |
2. Uslova rada: |
|
- rad u otežanim uslovima (buka, vibracije, osvetljenje, vlaga i dr.) |
5 radnih dana; |
- rad noću |
1 radni dan; |
- rad subotom i nedeljom |
1 radni dan; |
3. Složenost poslova: |
|
- za poslove za koje je predviđen VII stepen stručne spreme |
5 radnih dana; |
- za poslove za koje je predviđen VI i V stepen stručne spreme |
4 radna dana; |
- za poslove za koje je predviđen IV i III stepen stručne spreme |
3 radna dana; |
- za poslove za koje je predviđen II i I stepen stručne spreme |
2 radna dana; |
4. Doprinosa u radu, na predlog neposrednog rukovodioca do |
3 radna dana; |
5. Zdravstvenog i socijalnog stanja: |
|
- invalidu rada |
3 radna dana; |
- zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihičkom razvoju |
2 radna dana; |
- zaposlenom samohranom roditelju deteta do 14 godina života |
2 radna dana; |
Godišnji odmor zaposlenog po osnovu kriterijuma iz člana 17. ovog kolektivnog ugovora, ne može biti duži od 30 radnih dana u toku kalendarske godine.
Godišnji odmor zaposlenima koji rade skraćeno radno vreme iz člana 15. ovog ugovora ne može biti duži od 35 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjih odmora utvrđuje direktor, prema Planu korišćenja godišnjih odmora za svaku godinu, uz konsultaciju zaposlenog, s tim da se ne remeti proces rada poslodavca, a na predlog neposrednih rukovodilaca.
Odluku o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor preduzeća.
3. Odsustvo uz naknadu zarade - plaćeno odsustvo
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju najviše 7 radnih dana u kalendarskoj godini u slučaju:
1. sklapanja braka |
5 radnih dana |
2. porođaja supruge |
5 radnih dana |
3. porođaja drugog člana uže porodice |
1 radni dan |
4. teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana |
5. smrti člana uže porodice |
5 radnih dana |
6. smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog |
2 radna dana |
7. dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
8. odlaska zaposlenog na redovno odsluženje vojnog roka |
2 radna dana |
9. selidbe zaposlenog |
3 radna dana |
10. zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnim nepogodama |
3 radna dana |
11. učestvovanja na radno-proizvodnom ili sportskom takmičenju organizovanom od strane sindikata, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja najmanje |
2 radna dana |
12. polaganje stručnog ili drugog ispita (ukupno šest radnih dana u toku kalendarske godine) |
1 radni dan |
13. korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
7 radnih dana |
Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačka 4. i 5. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojioci, usvojenici, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Plaćeno odsustvo za slučaj smrti člana uže porodice i dobrovoljno davanje krvi ne računa se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva.
Odluku o plaćenom odsustvu donosi direktor.
4. Odsustvo bez naknade zarade - neplaćeno odsustvo
Poslodavac može zaposlenom da odobri neplaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:
- negovanje bolesnog člana uže porodice iz člana 20. ovog kolektivnog ugovora - 5 radnih dana;
- smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 20. ovog kolektivnog ugovora - 2 radna dana.
Direktor može zaposlenom na njegov zahtev odobriti korišćenje neplaćenog odsustva do 12 meseci, pod uslovom da se time ne remeti proces rada.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. i 2. ovog člana, prava i obaveze zaposlenog miruju.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktima kojima se uređuje i organizuje zaštita na radu kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenog, da zaposlenog bliže upozna sa uslovima rada, merama zaštite na radu, opštim aktima i da svakog zaposlenog osposobi za bezbedan rad.
Zaposleni na poslovima za čije obavljanje mora da ispunjava posebne zdravstvene uslove, kod koga je došlo do privremenog gubitka zdravstvene sposobnosti, utvrđene od strane nadležnog zdravstvenog organa, privremeno se premešta na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima.
Poslodavac snosi troškove profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, čija je radna sposobnost smanjena zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, koje su nastale za vreme radnog odnosa kod poslodavca, u skladu sa zakonom.
Invalid - zaposleni sa preostalom radnom sposobnošću, kome nije mogao da se obezbedi drugi odgovarajući posao, može da se uputi na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, u skladu sa godišnjim programom poslovanja.
VII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH
Odgovarajuća zarada, na koju zaposleni ima pravo, utvrđuje se na osnovu zakona, Kolektivnog ugovora i ugovora o radu.
Zaradu u smislu stava 1. ovog člana čini: zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i druga primanja po osnovu radnog odnosa utvrđena zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaradom u smislu Kolektivnog ugovora smatra se zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
1. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak i
- uvećane zarade.
Osnovna zarada utvrđuje se za poslove koji su definisani Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, za koje su zaposleni zaključili ugovore o radu, i na osnovu vremena provedenog na radu.
Zaposleni ima pravo na pun iznos osnovne zarade iz stava 1. ovog člana za puno radno vreme provedeno na radu i ostvareni standardni učinak na osnovu normativa, standarda i drugih merila i kriterijuma kojima se utvrđuje standardni učinak.
Osnovna zarada zaposlenog iz stava 1. ovog člana utvrđuje se kao proizvod vrednosti časa, vremena provedenog na radu i koeficijenta za pojedine poslove, koji su dati u tabelarnom pregledu koji je sastavni deo Kolektivnog ugovora.
GRUPA POSLOVA PO KOLE. UGOVORU |
GRUPA PO SISTEMATIZACIJI |
RED. BR. |
NAZIV RADNOG MESTA |
KOEFICIJENT |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
I |
I |
01. |
KAFE KUVARICA |
1,30 |
II |
I |
01. |
HIGIJENIČAR NA GROBLJU |
1,30 |
|
I |
02. |
HIGIJENIČAR |
1,40 |
|
I |
03. |
ČISTAČ JAVNO PROMETNIH POVRŠINA I GRUPE |
1,50 |
|
I |
04. |
RADNIK NA ODRŽA. ZELENIH POVRŠINA I GRUPE |
1,50 |
|
I |
05. |
RADNIK NA PROIZV. BILJ. MATERIJALA I GRUPE |
1,50 |
|
I |
06. |
RADNIK - HIGIJENIČAR I GRUPE |
1,50 |
III |
I |
01. |
ČUVAR ZELENIH POVRŠINA |
1,56 |
|
II |
02. |
RADNIK NA PARKINGU II |
1,56 |
|
I |
03. |
RADNIK NA IZNOŠENJU SMEĆA I GRUPE |
1,70 |
|
I |
04. |
PERAČ JAVNO PROMET. POVRŠINA I GRUPE |
1,70 |
|
I |
05. |
RADNIK NA SAHRANJIVANJU I ODRŽ. I GRUPE |
1,70 |
|
I |
06. |
RADNIK NA ODRŽ. ZELEN. POV. II GRUPE |
1,75 |
|
II |
07. |
RADNIK NA PROIZV. BILJ. MATERIJALA II GRUPE |
1,75 |
|
II |
08. |
ČISTAČ JAVNO PROMETNIH POVRŠINA II GRUPE |
1,75 |
|
II |
09. |
RADNIK NA ODRŽ. KOMUNALNE HIGIJENE |
1,75 |
|
II |
10. |
RADNIK NA IZNOŠ. SMEĆA II GRUPE |
1,90 |
|
II |
11. |
RADNIK NA DEPONIJI |
1,90 |
|
II |
12. |
PERAČ JAVNO-PROMETNIH POVRŠINA II GRUPE |
1,90 |
|
II |
13. |
RADNIK NA SAHRANJIVANJU I ODRŽ. II GRUPE |
1,90 |
|
II |
14. |
RUKOVODILAC RADNIH MAŠINA PK |
1,90 |
|
II |
15. |
LOŽAČ TOPLOVODNOG KOTLA |
1,90 |
|
II |
16. |
RADNIK HIGIJENIČAR II GRUPE |
1,90 |
|
II |
18. |
POMOĆNI GRAĐEVINSKI RADNIK |
1,90 |
|
II |
19. |
POMOĆNI RADNIK NA POSLOVIMA DDD |
1,90 |
IV |
I, II, III |
01. |
RADNIK NA OBEZBEĐENJU |
1,90 |
|
I, II, III |
02. |
ČUVAR |
1,90 |
|
III |
03. |
KURIR |
2,15 |
|
III |
04. |
EVIDENTIČAR |
2,05 |
|
III |
05. |
POMOĆNIK MAGACIONERA |
2,10 |
|
II, III, IV |
06. |
ARHIVAR |
2,15 |
|
III |
07. |
SEKAČ - MOTORISTA |
2,10 |
|
III |
08. |
RADNIK NA PRESI ZA BALIRANJE |
2,10 |
|
III |
09. |
RADNIK NA PROIZVODNJI BILJ. MATERIJALA KV |
2,10 |
|
III |
10. |
DOMAR |
2,10 |
|
III |
11. |
RUKOVALAC RADNIH MAŠINA KV |
2,10 |
|
III |
12. |
STOLAR - FARBAR |
2,10 |
|
III |
13. |
ZIDAR PK |
2,10 |
|
III |
14. |
ZIDAR KV |
2,20 |
|
III |
15. |
VOZAČ MOTORNOG VOZILA KV |
2,20 |
|
III |
16. |
AUTOLIMAR KV |
2,20 |
|
III |
17. |
VARILAC - ZAVARIVAČ KV |
2,20 |
|
III |
18. |
PERAČ PODMAZIVAČ VOZILA KV |
2,20 |
|
III |
19. |
VOZAČ AUTOČISTILICE KV |
2,30 |
|
II/III |
20. |
RUKOVALAC RADNIH MAŠINA NA DEPONIJI |
2,30 |
|
III |
21. |
VOZAČ POGREBNOG VOZILA |
2,30 |
|
III |
22. |
AUTOMEHANIČAR KV |
2,30 |
|
III |
23. |
AUTOELEKTRIČAR KV |
2,30 |
|
III, IV |
24. |
INKASANT U PARKING SLUŽBI |
2,20 |
|
III |
25. |
VOZAČ SPECIJALNOG VOZILA |
2,20 |
V |
IV |
01. |
RADNIK NA PROIZVODNJI BILJNOG MATERIJALA |
2,10 |
|
IV |
02. |
REFERENT ADMINISTRATIVNIH POSLOVA |
2,25 |
|
IV |
03. |
ADMINISTRATIVNI RADNIK |
2,15 |
|
IV |
04. |
KARTOTEKAR - MAGACIONER |
2,15 |
|
IV |
05. |
MAGACIONER EKONOM |
2,15 |
|
III/IV |
06. |
PRODAVAC |
2,15 |
|
III/IV |
07. |
POSLOVOĐA PRODAVNICE |
2,30 |
|
IV |
08. |
RADNIK NA POSLOVIMA DDD |
2,20 |
|
IV |
09. |
REFERENT KOMUNALNE HIGIJENE |
2,20 |
|
III, IV |
10. |
REFERENT ZA NAPLATU NA ŠALTERU |
2,20 |
|
IV |
11. |
MATERIJALNI KNJIGOVOĐA |
2,25 |
|
IV |
12. |
ROBNI KNJIGOVOĐA |
2,25 |
|
IV |
13. |
KNJIGOVOĐA PROIZVODNJE |
2,25 |
|
IV |
14. |
KNJIGOVOĐA KUPACA ZA FIZIČKA LICA |
2,25 |
|
IV |
15. |
KNJIGOVOĐA KUPACA ZA PREDUZETNIKE |
2,25 |
|
IV |
16. |
KNJIGOVOĐA KUPACA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA |
2,25 |
|
IV |
17. |
KNJIGOVOĐA DOBAVLJAČA |
2,25 |
|
IV |
18. |
OBRAČUNSKI RADNIK |
2,25 |
|
IV |
19. |
BLAGAJNIK U PARKING SERVISU |
2,20 |
|
IV |
20. |
FAKTURISTA - KALKULANT |
2,25 |
|
IV |
21. |
KONTISTA ULAZNIH FAKTURA I IZVODA PARKINGA |
2,25 |
|
IV |
22. |
REFERENT ZA NAPLATU POTRAŽIVANJA |
2,30 |
|
IV |
23. |
REFERENT OSIGURANJA IMOVINE I LICA |
2,25 |
|
IV |
24. |
REFERENT KOMUNALNE HIGIJENE U UŠĆU |
2,25 |
|
IV |
25. |
ADMINISTRATIVNI RADNIK U UŠĆU |
2,15 |
|
IV |
26. |
BLAGAJNIK GLAVNE BLAGAJNE |
2,35 |
|
III, IV |
27. |
INKASANT NA TERENU ZA RAD SA FIZ. LICIMA |
2,30 |
|
III, IV |
28. |
INKASANT NA TERENU ZA RAD SA PRAV. LICIMA |
2,20 |
|
IV |
29. |
MAGACIONER |
2,40 |
|
IV |
30. |
SAOBRAĆAJNI REFERENT |
2,30 |
VI |
IV |
01. |
DISPEČER U SLUŽBI "PARKING SERVIS" |
2,35 |
|
IV |
02. |
KONTROLOR U SLUŽBI "PARKING SERVIS" |
2,30 |
|
IV |
03. |
REF. NAB. I PROD. ZA MAL. PROD. OBJEKTE |
2,40 |
|
V |
04. |
VOZAČ MOTORNOG VOZILA VK |
2,60 |
|
V |
05. |
AUTOMEHANIČAR VK |
2,60 |
|
V |
06. |
AUTOELEKTRIČAR VK |
2,60 |
|
V |
07. |
ORGANIZATOR RADA-INSTALATER GREJANJA |
2,60 |
|
V |
08. |
ZAVARIVAČ |
2,60 |
|
IV |
10. |
POSLOVOĐA SLUŽBE IZNOŠENJA SMEĆA |
2,70 |
|
IV |
11. |
POSLOVOĐA SLUŽBE ODRŽ. JAVNO-PROMETNIH POVRŠINA |
2,70 |
|
IV |
12. |
POSLOVOĐA NA SAHRANJIVANJU I ODRŽAVANJU |
2,70 |
|
IV |
13. |
POSLOVOĐA ODRŽAVANJA JAVNO ZELENIH POVRŠINA |
2,70 |
|
IV |
14. |
POSLOVOĐA PROIZVODNJE BILJNOG MATERIJALA |
2,70 |
|
V |
15. |
POSLOVOĐA RADIONICE |
2,80 |
|
IV |
16. |
POSLOVOĐA HIGIJENIČARSKE SLUŽBE |
2,70 |
VII |
IV/VI |
01. |
LIKVIDATOR |
2,70 |
|
IV/VI |
02. |
GLAVNI KONTISTA |
2,60 |
|
VI |
03. |
REFERENT ZA PRAĆENJE PLANA JAVNIH NABAVKI |
2,80 |
|
VI |
04. |
REFERENT ZA BZR, PPZ I OBEZBEĐENJE |
3,00 |
|
VI |
05. |
FINANSIJSKI REFERENT-LIKVIDATOR |
3,00 |
|
VI |
06. |
KOMERCIJALISTA |
2,60 |
|
IV/VI |
07. |
ŠEF KNJIGOVODSTVA |
3,20 |
|
V |
08. |
ŠEF SLUŽBE "RADIONICA" |
3,20 |
|
VI |
09. |
ŠEF SLUŽBE NAPLATE POTRAŽIVANJA |
3,20 |
|
VI |
10. |
ŠEF SLUŽBE "PARKING SERVIS" |
3,20 |
|
IV/VI |
11. |
ŠEF ODRŽAVANJA JAV. ZEL. POV. I PROIZVODNJE BILJNOG MATERIJALA |
3,20 |
|
IV/VI |
12. |
ŠEF IZNOŠ. SMEĆA I ODRŽ. JAVNO-PROMETNIH POVRŠINA |
3,20 |
VIII |
VI/VII |
01. |
REFERENT OPŠTIH POSLOVA |
3,30 |
|
VII |
02. |
INŽENJER ZA PROJEK. PODIZ. I ODRŽ. ZEL. POVRŠ. KAO I PROIZVOD. BILJNOG MATERIJALA |
3,50 |
|
VII |
03. |
IT ADMINISTRATOR |
3,70 |
|
VII |
04. |
SAMOSTALNI STRUČ. SARAD. ZA KOM. HIGI. EKOLOGIJU I INVESTICIJE |
3,70 |
|
VII |
05. |
PRAVNI REFERENT |
3,80 |
|
VII |
06. |
SAMOSTALNI STRUČNI SARADNIK - VETERINAR |
3,70 |
|
VI/VII |
07. |
SAMOSTALNI REFERENT ZA EKOLOGIJU |
3,70 |
|
VII |
08. |
SLUŽBENIK ZA JAVNE NABAVKE |
3,80 |
|
VII |
09. |
SAMOSTALNI REFERENT MALOPRODAJE |
3,80 |
|
VII |
10. |
ŠEF KOMERCIJALNE SLUŽBE |
3,90 |
|
VII |
11. |
ŠEF FINANSIJSKE SLUŽBE |
3,90 |
|
VII |
12. |
ŠEF SLUŽBE NA SAHRANJ. ODRŽ. GR. I GRAĐ. RAD. |
3,90 |
|
VII |
13. |
ŠEF SLUŽBE DDD |
3,90 |
|
VII |
14. |
ŠEF SLUŽBE ZA SEPARACIJU |
3,90 |
|
VII |
15. |
ŠEF SLUŽBE ZA PRAVNE I OPŠTE POSLOVE |
3,90 |
|
VII |
16. |
ŠEF SLUŽBE ZA DEPONOVANJE SMEĆA |
3,90 |
|
VII |
17. |
ŠEF SLUŽBE BZR, OBEZBEĐ. I ZAJED. POSLOVA |
3,90 |
|
VI/VII |
18. |
ŠEF SLUŽBE MALOPRODAJE |
3,90 |
IX |
VII |
01. |
RUKOVODILAC RJ "GRADSKO ZELENILO" |
4,00 |
|
VII |
02. |
RUKOVODILAC RJ "GRADSKO GROBLJE" |
4,00 |
|
VII |
03. |
RUKOVODILAC RJ "KOMUNALNA HIGIJENA" |
4,00 |
|
VII |
04. |
RUKOVODILAC RJ "PARKING SERVIS" |
4,00 |
|
VII |
05. |
FINANSIJSKI DIREKTOR |
4,30 |
|
VII |
06. |
KOMERCIJALNI DIREKTOR |
4,30 |
|
VII |
07. |
POMOĆNIK DIREKTORA |
4,30 |
|
VII |
08. |
TEHNIČKI DIREKTOR |
4,50 |
|
VII |
09. |
ZAMENIK DIREKTORA |
5,00 |
Godišnjim programom poslovanja, na koji saglasnost daje osnivač, poslodavac utvrđuje elemente za obračun i isplatu zarada u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada koju utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Ukupan iznos sredstava namenjenih za isplatu zarada u tekućem mesecu poslodavac utvrđuje u zavisnosti od realizacije prihoda, rashoda i obima ugovorenih poslova čija je realizacija u toku.
U skladu sa ukupnim iznosom za zarade iz stava 2. ovog člana poslodavac, utvrđuje zaradu po radnom času izraženu u dinarima, koju koristi kao faktor za obračun osnovne zarade, odnosno ukupne zarade koja pripada zaposlenom u skladu sa elementima i kriterijumima uređenim Kolektivnim ugovorom.
Osnovna zarada iz člana 27. Kolektivnog ugovora može se uvećati za dodatne koeficijente po osnovu rukovođenja najviše do 0,50.
Zarada direktora utvrđuje se u najvišem iznosu koeficijenta 6,00.
Pripravnik ima pravo na zaradu u visini od 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu, kao i na naknadu troškova i druga primanja, u skladu sa Ugovorom o radu.
Deo zarade za radni učinak i pravo na stimulaciju direktora
Deo zarade za radni učinak utvrđuje se po osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama u skladu sa sledećim kriterijumima:
- kvalitet i obim obavljenog rada;
- blagovremenost izvršavanja poslova;
- doprinos timskom radu;
- radna disciplina,
- odnos prema sredstvima rada i imovini preduzeća.
Radni učinak zaposlenog utvrđuju se mesečno.
Po osnovu radnog učinka, zarada može da se uveća odnosno umanji najviše do 20%.
Odluku o uvećanju zarade zaposlenog donosi direktor preduzeća, na pismeno obrazloženi predlog neposrednih rukovodilaca.
O uvećanju odnosno umanjenju zarada rukovodilaca odlučuje direktor primenom kriterijuma iz stava 1. ovog člana.
Direktor ima pravo na stimulaciju u slučaju kada preduzeće posluje sa pozitivnim rezultatima, o čemu odluku donosi Skupština grada.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, i to za:
- za rad na dan praznika koji je neradni dan za 110%;
- za rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade za 26%;
- za prekovremeni rad za 26%;
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - minuli rad za 0,4%.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom.
Zarada na osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca
Do 50% dela dobiti koja pripada preduzeću može se isplatiti kroz zarade zaposlenima.
Odluku o raspodeli dela dobiti koja pripada preduzeću iz stava 1. ovog člana donosi Nadzorni odbor preduzeća.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, u sledećim slučajevima:
- korišćenje godišnjeg odmora;
- korišćenja plaćenog odsustva;
- odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan;
- vojne vežbe;
- odazivanje na poziv državnog organa;
- davanja tkiva i drugih organa u humane svrhe;
- prisustvovanja sednicama i seminarima državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, udruženja poslodavaca, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada kod poslodavca;
- profesionalne rehabilitacije zaposlene osobe sa invaliditetom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to:
- u visini 70% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;
- u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca u sledećim slučajevima:
- za vreme prekida rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, ali ne manje od minimalne zarade;
- za vreme čekanja na raspoređivanje na druge poslove, na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju prema važećim propisima;
- za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu zakona;
- za vreme čekanja na raspoređivanje na odgovarajuće poslove, nakon obavljene prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu važećih propisa.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Pod prosečnom zaradom ostvarenom u prethodna tri meseca podrazumeva se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koja se sastoji od osnovne zarade, radnog učinka, uvećane zarade i drugih primanja koja imaju karakter zarade u skladu sa zakonom (regres za godišnji odmor, naknade za ishranu u toku rada).
Poslodavac se obavezuje da obezbedi isplatu zarade zaposlenima i to:
- akontacija za tekući mesec, u visini do 50% od isplate zarade za prethodni mesec, do 25-tog u mesecu;
- konačan obračun zarade najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:
1. Za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, a za udaljenost veću od 3 kilometra;
2. Za vreme provedeno na službenom putu u zemlji u visini od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a najviše do neoporezivog iznosa, s tim što se putni troškovi i troškovi noćenja, osim u hotelu luks kategorije, priznaju u celini, prema priloženom računu;
3. Za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, zaposleni ima pravo na dnevnicu i druge troškove u iznosima i pod uslovima, utvrđenim Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika;
4. Za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade i to: za troškove smeštaja prema priloženom hotelskom računu za prenoćište i doručak, izuzev za hotel I kategorije (pet zvezdica), za ishranu u visini dnevnice za službeni put u zemlji;
5. Za mesečnu ishranu u toku rada, za dane provedene na radu u visini 15% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u gradu Kraljevu u mesecu decembru prethodne godine;
6. Za regres za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana - u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u gradu Kraljevu u mesecu decembru prethodne godine, a srazmerni deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana u skladu sa zakonom;
7. Na ime korišćenja sopstvenog putničkog vozila na službenom putu, najmanje u visini od 10% cene jednog litra pogonskog goriva po pređenom kilometru.
Zaposlenom na službenom putu pripada pravo na dnevnicu i to:
- svakih 24 časa, puna dnevnica;
- za više od 12 časova, a manje od 24 časa, puna dnevnica;
- za više od 8 časova, a manje od 12 časova, pola dnevnice.
Zaposleni je dužan da u roku od 3 dana po povratku sa službenog puta podnese uredno popunjen putni nalog sa izveštajem o obavljenom poslu.
Poslodavac je dužan zaposlenom da isplati:
1. Otpremninu pri odlasku u penziju u visini trostrukog iznosa njegove zarade u momentu isplate, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti manja od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, ako je to za zaposlenog povoljnije;
2. Naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga, a najviše do neoporezivog iznosa.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
3. Naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja u visini procenjene štete od strane ovlašćenog procenjivača.
Odluku po svim isplatama iz ovog člana donosi direktor.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi solidarnu pomoć u sledećim slučajevima:
1. Duže ili teže bolesti zaposlenog i članova uže porodice u visini polovine prosečne zarade u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa za statistiku, a najviše do neoporezivog iznosa;
2. Ublažavanja posledica elementarnih nepogoda na osnovu izveštaja i predloga Komisije za utvrđivanje štete, a najviše do dve prosečne zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa za statistiku;
3. Pomoć zaposlenom u slučaju smrti roditelja, usvojenika ili usvojioca u visini polovine prosečne zarade u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa za statistiku, a najviše do neoporezivog iznosa.
Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačka 1. ovog člana smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Odluku o svim isplatama iz ovog člana donosi direktor.
Poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu povodom jubilarne godine rada kod poslodavca, i to:
- za 10 godina rada - jedna prosečna zarada;
- za 20 godina rada - jedna i po prosečna zarada;
- za 30 godina rada - dve prosečne zarade.
Pod prosečnom zaradom u smislu ovog člana podrazumeva se prosečna zarada ostvarena kod poslodavca u mesecu koji prethodi isplati.
Odluku o isplati jubilarnih nagrada donosi direktor poslodavca.
Poslodavac može u skladu sa finansijskim mogućnostima obezbediti sredstva za:
- dečije novogodišnje paketiće do navršenih 10 godina deteta zaposlenog, u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen Zakonom o porezu na dohodak građana;
- poklon zaposlenim ženama za Dan žena, u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen Zakonom o porezu na dohodak građana;
Odluku o isplatama po svim osnovima iz ovog člana donosi direktor.
Poslodavac može zaposlenima odobriti beskamatni zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika.
Zajam u smislu stava 1. ovog člana, poslodavac može odobriti pod sledećim uslovima:
- iznos odobrenog zajma ne može biti veći od jedne prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
- isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplate zarade za prethodni mesec;
- vraćanje zajma se vrši iz zarade zaposlenog, najduže u šest mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je isplaćen zajam;
- novi zajam se ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.
Odluku o isplati zajma donosi Nadzorni odbor poslodavca, a Ugovor o isplati zajma potpisuje direktor poslodavca.
Poslodavac može obezbediti uz isplatu mesečne zarade zaposlenima sredstva u iznosu od 1% na masu sredstava isplaćenih na ime zarada, za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih.
Sredstva iz stava 1. ovog člana su namenska i prenose se svakog meseca reprezentativnim sindikatima i koriste prema programu sindikata uz saglasnost direktora.
Poslodavac je dužan, u skladu sa zakonom, da zaposlenog osigura od povrede na radu i profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Ugovorom o radu sa zaposlenim se može ugovoriti zabrana konkurencije, u skladu sa zakonom, za obavljanje određenih poslova na teritoriji grada Kraljeva.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje komisija koju imenuje poslodavac, a u kojoj se nalazi i predstavnik sindikata.
Direktor ili zaposleni koga on ovlasti, pokreće rešenjem postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu u roku od 5 dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je šteta prouzrokovana poslodavcu i određuje komisiju za sprovođenje postupka.
Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezima zaposlenog koji je štetu prouzrokovao, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu i predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove koje zaposleni obavlja, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju na to da je zaposleni izvršio štetnu radnju i imena i prezimena lica određenih za sprovođenje postupka.
Visina štete utvrđuje se na osnovu tržišne ili knjigovodstvene vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi prema stavu 1. ovog člana ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje poslodavac u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem stručnog lica.
Komisija određena za sprovođenje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog, kada utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, predlaže direktoru ili zaposlenom koga je on ovlastio da donese rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu, određuje se način i rok naknade štete.
Zaposleni je dužan da po prijemu rešenja iz člana 55. ovog kolektivnog ugovora, da pisanu izjavu da li prihvata ili ne prihvata da nadoknadi štetu.
Ako zaposleni ne prihvati da nadoknadi štetu, o šteti odlučuje nadležni sud.
Poslodavac može, u opravdanim slučajevima delimično (ili potpuno) osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti komisija i zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog kao i da li bi zaposleni sa naknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba vrši se prema kriterijumima predviđenim: Programom rešavanja viška zaposlenih, odnosno u slučajevima kada ne postoji obaveza donošenja programa, odlukom direktora, koji se dostavljaju reprezentativnim sindikatima, radi davanja mišljenja.
Poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa po osnovu viška invalidu rada koji je invalidnost stekao radom kod tog poslodavca, bez njegove saglasnosti, kao ni zaposlenom kome nedostaje pet (ili manje od pet) godina do sticanja prava na starosnu penziju, u skladu sa zakonom.
Zaposlenima koji predstavljaju višak zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, u slučaju otkaza ugovora o radu, poslodavac je dužan da isplati otpremninu u visini trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu, za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.
Zaradom u smislu stava 1. ovog člana, smatra se prosečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.
XI PRESTANAK RADNOG ODNOSA - OTKAZ OD STRANE POSLODAVCA
Zaposlenom prestaje radni odnos u slučajevima predviđenim zakonom.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu iz razloga i na način predviđen zakonom.
Zaposlenom može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini sledeće povrede radnih obaveza i to:
1. neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje poslova;
2. odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na kojima radi;
3. zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja;
4. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene opštim aktima poslodavca;
5. neprijavljivanje povrede radne obaveze;
6. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada i neovlašćena posluga sredstava rada;
7. prouzrokovanje imovinske štete namerno ili iz grube nepažnje.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu i to:
1. neopravdano izostajanje sa rada najmanje pet radnih dana sa prekidima u toku dvanaest meseci, odnosno tri radna dana sa prekidima u toku jednog meseca;
2. dolazak na rad u napitom stanju ili opijanje u toku rada;
3. nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima i strankama (svađa, uvreda i slično);
4. izazivanje nereda ili učestvovanje u tuči;
5. nemaran odnos prema sredstvima rada, poverenoj dokumentaciji i slično.
XII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Sporna pitanja između poslodavca i zaposlenog može rešavati arbitar. Arbitra sporazumom određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.
Rok za pokretanje postupka pred arbitrom je tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom. Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja.
Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos.
Ako arbitar ne donese odluku u roku iz stava 2. ovog člana, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Nadzorni odbor poslodavca sačinjavaju predstavnici osnivača i predstavnik zaposlenih.
Predstavnik zaposlenih u Nadzornom odboru imenuju se u skladu sa Statutom preduzeća.
Predsednici reprezentativnih sindikata imaju pravo da prisustvuju sednicama Nadzornog odbora.
Nadzorni odbor poslodavca dužan je da pre razmatranja predloga statusnih promena ili privatizacije zatraži mišljenje sindikata.
Poslodavac je dužan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima.
Poslodavac je dužan da organizaciji sindikata obezbedi uslove za rad u skladu sa Zakonom.
Organizacija sindikata je dužna da obezbedi vršenje svojih aktivnosti na način kojim se ne remeti redovno funkcionisanje i poslovanje poslodavaca i radna disciplina.
Zaposleni se obavezuju da u pogledu prava na štrajk, načina organizovanja i sprovođenje štrajka u svemu postupaju saglasno Zakonu o štrajku.
Minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka utvrđuje se aktom osnivača.
XVI REŠAVANJE SPOROVA U PRIMENI KOLEKTIVNOG UGOVORA
Sporovi koji nastanu u primeni ovog kolektivnog ugovora rešavaju se pred arbitražom i nadležnim sudom.
Učesnici u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora će, u roku od 15 dana od nastanka spora u primeni kolektivnog ugovora, obrazovati arbitražu čiji je zadatak da nastali spor reši.
Arbitraža se obrazuje za svaki nastali spor.
Arbitraža ima 7 članova.
Arbitraža je sastavljena od po jednog predstavnika učesnika u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora i tri arbitra, koje određuju sporazumno.
Članovi arbitraže iz svojih redova biraju predsednika.
Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju u roku od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.
Arbitraža donosi odluku većinom glasova svih članova.
Odluka arbitraže obavezuje učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora će troškove angažovanja članova i rada arbitraže snositi solidarno.
XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj kolektivni ugovor se zaključuje na tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici kolektivnog ugovora drugačije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja kolektivnog ugovora.
Važenje ovog kolektivnog ugovora može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom kolektivnog ugovora u celosti ili delimično.
Otkaz kolektivnog ugovora u celosti ili delimično podnosi se u pisanoj formi, sa obrazloženjem i mora da sadrži predlog novih odredbi.
U slučaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje do zaključivanja novog kolektivnog ugovora, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza.
Učesnici su dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se aneksom, na način i po postupku za njegovo zaključivanje.
Ovaj ugovor se smatra zaključenim kad ga potpišu svi ovlašćeni predstavnici učesnika u njegovom zaključivanju.
Danom stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor JKP "Čistoća" Kraljevo ("Službeni list grada Kraljeva", broj 8/2010).
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kraljeva".