KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "VODOVOD" KRALJEVO("Sl. list grada Kraljeva", br. 8/2013) |
Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisima uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u JKP "Vodovod" Kraljevo i međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora, postupak izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca.
Osnivač u smislu ovog kolektivnog ugovora je grad Kraljevo, a osnivačka prava vrše nadležni organi grada Kraljeva, u skladu sa zakonom.
Poslodavac u smislu ovog kolektivnog ugovora je Javno komunalno preduzeća "Vodovod" Kraljevo (u daljem tekstu: poslodavac).
Odredbe ovog kolektivnog ugovora neposredno se primenjuju na sve zaposlene.
Kolektivnim ugovorom se ne mogu utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova rada utvrđenim zakonom i drugim propisima.
Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu uređene ovim kolektivnim ugovorom, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i drugih propisa koji regulišu ovu materiju.
O potrebi zasnivanja radnog odnosa odluku donosi direktor.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom, i posebne uslove utvrđene aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor.
Radni odnos sa pripravnikom zasniva se za rad na poslovima utvrđenim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Pripravnički staž zavisno od stepena stručne spreme traje najduže i to:
- za pripravnike sa III i IV stepenom stručne spreme - 6 meseci;
- za pripravnike sa VI stepenom stručne spreme - 9 meseci;
- za pripravnike sa VII stepenom stručne spreme - 12 meseci.
Pripravnik polaže stručni ispit pred komisijom od 3 člana, koju imenuje direktor, s tim što najmanje jedan član mora biti istog zanimanja i istog stepen stručne spreme.
Stručni ispit se polaže putem testa, pisanog rada ili na drugi odgovarajući način utvrđen u odluci-rešenju o imenovanju komisije.
Komisija je dužna da u toku polaganja stručnog ispita sačini zapisnik koji zajedno sa ocenom o osposobljenosti pripravnika za samostalni rad dostavlja direktoru.
U slučaju potrebe procesa i organizacije rada, zaposleni može biti premešten na drugi odgovarajući posao za čije obavljanje se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu o čemu će se zaključiti aneks ugovora.
Zaposleni može da bude premešteni u drugo mesto rada pod uslovima utvrđenim zakonom.
Zaposleni može biti upućen na rad kod drugog poslodavca pod uslovima utvrđenim zakonom.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac prema potrebi procesa rada i potrebi organizacionih delova.
Skraćeno radno vreme iznosi 35 časova nedeljno za zaposlene koji obavljaju naročito teške i za zdravlje štetne poslove odnosno poslove sa posebnim uslovima rada:
1) radnik na održ. kanalizacione mreže;
2) vozač kamiona cisterne-sengrupače;
3) vozač specijalne autocisterne za raspušavanje kanalizacije i čišćenje slivnika.
Na zahtev poslodavca zaposlen je dužan da radi duže od punog radnog vremena pored slučajeva utvrđenih zakonom (u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla) i u drugim slučajevima kada je neophodno da se završi posao koji nije planiran - prekovremeni rad, a naročito:
- radi izvršenja poslova čije se trajanje nije moglo predvideti, a čije bi ne izvršenje prouzrokovalo materijalnu ili drugu štetu poslodavcu, osnivaču, drugom pravnom ili fizičkom licu i radi održavanja kontinuiteta procesa rada u obavljanju poverenih poslova od strane osnivača.
Prekovremeni rad, ne može da traje duže od 8 časova nedeljno niti duže od 4 časa dnevno po zaposlenom.
Odluku o prekovremenom radu donosi direktor ili zaposleni sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima po ovlašćenju direktora.
Poslodavac, u skladu sa zakonom može vršiti preraspodelu radnog vremena odlukom, tako da ukupno radno vreme u periodu od 6 (šest) meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, na odmor između 2 uzastopno radna dana u trajanju od 12 časova neprekidno i pravo na nedeljni odmor u trajanju od 24 časa neprekidno.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
Dužine staža osiguranja: |
|
- za navršenih od 1 - 10 godina |
1 radni dan; |
od 10-20 godina |
2 radna dana; |
od 20-30 godina |
3 radna dana; |
2) Uslovi rada: |
|
- rad u otežanim uslovima (buka, vibracije, osvetljenje, vlaga i dr. i radnici koji rade na održavanju kan. mreže) |
4 radna dana; |
3) Složenost poslova: |
|
- za poslove za koje je predviđen VII stepen stručne spreme |
5 radnih dana; |
- za poslove za koje je predviđen VI, V i stepen stručne spreme |
4 radna dana; |
- za poslove za koje je predviđen IV i III stepen stručne spreme |
3 radna dana; |
- za poslove za koje je predviđen I i II stepen stručne spreme |
2 radna dana; |
4) Doprinosa radu, na predlog neposrednog rukovodioca, do |
2 radna dana |
5) Zdravstvenog i socijalnog stanja: |
|
- invalidu rada |
1 radni dan; |
- zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju i samohranom roditelju |
2 radna dana; |
- roditelju koji ima više od troje dece do 14 godina |
2 radna dana; |
- davaocu krvi, koji je u prethodnoj godini dao najmanje dva puta krv |
2 radna dana; |
- za rad noću |
1 radni dan; |
- za rad subotom i nedeljom |
1 radni dan; |
Zaposlenom sa radnim stažom preko 30 godina ili sa preko 55 godina života, zaposlenoj sa preko 25 godina radnog staža ili sa preko 50 godina života, utvrđuje se godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Godišnji odmor zaposlenog po osnovu kriterijuma iz člana 19. ovog kolektivnog ugovora, ne može biti duži od 30 radnih dana u toku kalendarske godine, izuzev radnika sa posebnim uslovima rada iz člana 14. ovog kolektivnog ugovora koji imaju pravo na godišnji odmor do 35 radnih dana.
O rasporedu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, a na osnovu plana korišćenja godišnjeg odmora u službama gde je to moguće, ili na osnovu zahteva radnika uz dobijenu saglasnost neposrednog rukovodioca.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju najviše do 7 radnih dana u kalendarskoj godini u slučaju:
1) sklapanja braka |
5 radnih dana; |
2) porođaja supruge |
5 radnih dana; |
3) porođaja drugog člana uže porodice |
1 radni dan; |
4) teže bolesti člana uže porodice |
7 radnih dana; |
5) smrt člana uže porodice |
7 radnih dana; |
6) smrt roditelja, usvojioca brata ili sestre, bračnog druga zaposlenog |
2 radna dana; |
7) odlaska zaposlenog na redovno odsluženje vojnog roka |
2 radna dana; |
8) selidbe zaposlenog: |
|
- na području istog mesta |
1 radni dan; |
- na području drugog mesta |
3 radna dana; |
9) zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnim nepogodama |
3 radna dana; |
10) učestvovanja na radno-proizvodnom ili sportskom takmičenju organizovanom od strane sindikata, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja do |
7 radnih dana; |
11) korišćenje rekreativnog odmora sa uputom sindikata do |
7 radnih dana; |
12) smrt srodnika koji nisu obuhvaćeni tačkom 5. i 6. ovog člana |
3 radna dana; |
13) za stručno usavršavanje, za polaganje ispita 1 radni dan po ispitu; ukupno 6 radnih dana u toku kalendarske godine; |
|
14) za prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju do |
7 radnih dana; |
Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačka 4) i 5) ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojioci, usvojenici, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
- 5 radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
- 2 radna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.
Radniku se može odobriti neplaćeno odsustvo od 7 radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nega člana uže porodice |
5 radnih dana; |
- nega člana šire porodice |
3 radnih dana; |
- učešće u sportskim i dr. manifestacijama koje nisu u organizaciji preduzeća |
7 radnih dana. |
Poslodavac može zaposlenom odobriti neplaćeno odsustvo na njegov zahtev u maksimalnom trajanju do 12 meseci, u slučajevima za koje se oceni da su opravdani, a čime se ne remeti proces rada.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktima kojima se uređuje i organizuje zaštita na radu kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenog, da zaposlenog bliže upozna sa uslovima rada, merama zaštite na radu, opštim aktima i da svakog zaposlenog osposobi za bezbedan rad.
Zaposleni na poslovima za čije obavljanje mora da ispunjava posebne zdravstvene uslove, kod koga je došlo do privremenog gubitka zdravstvene sposobnosti, utvrđene od strane nadležnog zdravstvenog organa, privremeno se premešta na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima.
Invalid zaposleni sa preostalom radnom sposobnošću, kome nije mogao da se obezbedi drugi odgovarajući posao, može da se uputi na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, u skladu sa godišnjim programom poslovanja.
VI ZARADE, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH
Ovim kolektivnim ugovorom uređuje se:
1) zarada,
2) uvećana zarada,
3) naknada zarade,
4) druga primanja, i
5) naknada troškova.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaradu u smislu stava 1. ovog člana čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog, poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak, i
- uvećane zarade.
Godišnjim programom poslovanja, na koji saglasnost daje osnivač, poslodavac utvrđuje elemente za obračun i isplatu zarada u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada koju utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Ukupan iznos sredstava namenjenih za isplatu zarada u tekućem mesecu poslodavac utvrđuje u zavisnosti od realizacije prihoda, rashoda i obima ugovorenih poslova čija je realizacija u toku.
U skladu sa ukupnim iznosom za zarade iz stava 2. ovog člana poslodavac, utvrđuje zaradu po radnom času izraženom u dinarima, koju koristi kao faktor za obračun osnovne zarade, odnosno ukupne zarade koja pripada zaposlenom u skladu sa elementima i kriterijumima uređenim kolektivnim ugovorom za puno radno vreme.
Osnovna zarada za poslove koje zaposleni obavlja, za karakteristične poslove u posebnom, odnosno za grupe poslova u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, utvrđuje se množenjem osnovne zarade za najjednostavniji posao sa koeficijentom posla za puno radno vreme.
Osnovna zarada iz ovog člana kolektivnog ugovora može se uvećati za dodatne koeficijente po osnovu rukovođenja najviše do 0,50
Tabelarni pregled naziva radnog mesta po grupama poslova i utvrđenim koeficijentima:
|
Grupa po sistematiza. |
Koefic. |
Dodatak po osno. ruk. |
Ukupn. koefi. |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
|
|
|
|
|
- nekvalifikovan. radnik-početnik |
I |
1,20 |
|
|
Grupa po sistematiza. |
Koefic. |
Dodatak po osno. ruk. |
Ukupn. koefi. |
|
- kafe - kuvarica |
I |
1,30 |
|
|
- pomoćni radnik u laborato. |
I |
1,30 |
|
|
- higijeničar I |
I |
1,30 |
|
|
- higijeničar II |
I |
1,40 |
|
|
- pomoćni radnik za nadz. mreže |
I |
1,30 |
|
|
- NK radnik u sl. za proiz. vode |
I |
1,40 |
|
|
- NK radnik na izvođ. radova |
I |
1,45 |
|
|
- perač vodomera I |
I |
1,45 |
|
|
- perač vodomera II |
I |
1.60 |
|
|
- NK na održ. kanal. mreže I |
I |
1,50 |
|
|
- NK na održ. kanal. mreže II |
I |
1,60 |
|
|
Grupa po sistematiza. |
Koefic. |
Dodatak po osno. ruk. |
Ukupn. koefi. |
|
- pom. radnik na održ. vod. mreže |
II |
1,60 |
|
|
- pom. radnik na izvođ. invest. rad. |
II |
1,60 |
|
|
- radnik na obezbeđenju objek. PK-NK |
II/I |
1,70 |
|
|
- pom. radnik na održ. kan. mreže I |
II |
1,70 |
|
|
- pom. radnik na održ. kan. mreže II |
II |
1,90 |
|
|
- rukovaoc grđ. mašina PK-NK |
II/I |
1,85 |
|
|
- rukovaoc stab. graš. maš. PK-NK |
II/I |
1,85 |
|
|
- daktilograf |
II/III |
1,90 |
|
|
- pomoćnik mašiniste postrojenja PK-NK |
II/I |
2,00 |
|
|
Grupa po sistematiza. |
Koefic. |
Dodatak po osno. ruk. |
Ukupn. koefi. |
|
- kopirant - crtač |
III |
1,85 |
|
|
- telefonista |
III |
1.90 |
|
|
- vozač "C" kategorije I |
III |
1,95 |
|
|
- vozač "C" kategorije II |
III |
2,05 |
|
|
- serviser vodomera I |
III |
1,95 |
|
|
- serviser vodomera II |
III |
2,05 |
|
|
- mašinista postrojenja I |
III |
2,00 |
|
|
- mašinista postrojenja II |
III |
2,15 |
|
|
- bravar održavanja |
III |
2,00 |
|
|
- bravar održ.(preči. otpad. vod.) |
III |
2,00 |
|
|
- autoelektričar I |
III |
2,00 |
|
|
- autoelektričar II |
III |
2,10 |
|
|
- bravar |
III |
2.00 |
|
|
- čitač vodomera I |
III/IV |
2,00 |
|
|
- čitač vodomera II |
III/IV |
2,15 |
|
|
- rukovaoc građ. mašina I |
III |
2,00 |
|
|
- rukovaoc građ. mašina II |
III |
2,15 |
|
|
- vodoinstalater na postrojenju |
III |
2,00 |
|
|
- vozač putničkog automobila |
III |
2,05 |
|
|
- alatničar |
III |
2,05 |
|
|
- građevinski radnik I |
III |
2,05 |
|
|
- građevinski radnik II |
III |
2,15 |
|
|
- električar održavanja I |
III |
2,10 |
|
|
- električar održavanja II |
III |
2,25 |
|
|
- električar održ.(preč. otp. voda) |
III |
2,10 |
|
|
- rukovaoc stab. građ. mašina |
III |
2,10 |
|
|
- maš. postrojenja (preč. otp. voda) |
III |
2,10 |
|
|
- automehaničar I |
III |
2,10 |
|
|
- automehaničar II |
III |
2.20 |
|
|
- vozač "C" kategorije i rukovaoc hidroul. auto dizalice |
III |
2,15 |
|
|
- vodoins. na održ. vod. mreže I |
III |
2,15 |
|
|
- vodoins. na održ. vod. mreže II |
III |
2,25 |
|
|
- vodoins. na skidanju vodomera |
III |
2,20 |
|
|
- vozač kamiona cisterne-sengrupače |
III |
2,20 |
|
|
- rukovaoc teških građ. maš. KV |
III |
2,20 |
|
|
- vozač specijalne autocist. za raspuš. kanal. i čišćenje slivnika |
III |
2,20 |
|
|
- radnik na održ. kanal. mreže I |
III |
2,20 |
|
|
- radnik na održ. kanal. mreže II |
III |
2,25 |
|
|
- KV radnik za nadz. i ispit. mreže |
III |
2,20 |
|
|
Grupa po sistematiza. |
Koefic. |
Dodatak po osno. ruk. |
Ukupn. koefi. |
|
- radnik na obezbeđenju objekta I |
IV/III |
2,05 |
|
|
- radnik na obezbeđenju objekta II |
IV/III |
2,15 |
|
|
- dispečer I |
IV |
2,15 |
|
|
- dispečer II |
IV |
2,35 |
|
|
- analit. za fiz. hem. analize |
IV |
2,20 |
|
|
- analit. za mikro-biol. analize |
IV |
2,20 |
|
|
- tehnički sekretar |
IV/III |
2,20 |
|
|
- ubirači prihoda I |
IV |
2,20 |
|
|
- ubirači prihoda II |
IV |
2,30 |
|
|
- magacioner I |
IV/III |
2,25 |
|
|
- magacioner II |
IV/III |
2,35 |
|
|
- referent nabavke |
IV/III |
2,25 |
|
|
- administrator arhivar |
IV |
2,25 |
|
|
- administrativni radnik |
IV |
2,25 |
|
|
- blagajnik |
IV |
2,25 |
|
|
- materijalni knjigovođa |
IV |
2,25 |
|
|
- referent za radne odnose |
IV |
2,30 |
|
|
- referent za utuženja |
IV |
2,30 |
|
|
- ref. naplate i obračuna |
IV |
2,30 |
|
|
- likvidator i ref. plaćanja |
IV |
2,35 |
|
|
- knjigovođa kupaca i dobavljača |
IV |
2,35 |
|
|
- knjigovođa blag. osnovnih sredstava i pogon. knjigovodstva |
IV |
2,35 |
|
|
- obračunski radnik-fakturista |
IV |
2,35 |
|
|
Grupa po sistematiza. |
Koefic. |
Dodatak po osno. ruk. |
Ukupn. koefi. |
|
- vozač "C" kategorije I |
V |
2,20 |
|
|
- vozač "C" kategorije II |
V |
2,30 |
|
|
- saradnik za projek. i nadzor I |
IV |
2,25 |
|
|
- saradnik za projek. i nadzor II |
IV |
2,35 |
|
|
- rukovaoc građ. mašina I |
V |
2.30 |
|
|
- rukovaoc građ. mašina II |
V |
2,40 |
|
|
- automehaničar I |
V |
2,30 |
|
|
- automehaničar II |
V |
2,40 |
|
|
- električar održavanja I |
V |
2,30 |
|
|
- električar održavanja II |
V |
2,40 |
|
|
- referent za ispitivanje vodov. mreže i praćenje gubitaka |
IV |
2,35 |
|
|
- kontrolor |
VI |
2,35 |
|
|
- referent za geod. poslove |
IV |
2,40 |
|
|
- vodoinstalater I |
V |
2,40 |
|
|
- vodoinstalater II |
V |
2,50 |
|
|
- VK radnik za nadz. isp. mreže |
V |
2,45 |
|
|
- glavni kontista |
IV |
2,45 |
|
|
- tehn. održ. vod. i kan. mreže |
IV |
2,45 |
|
|
- referent za kalkul. i norme |
IV |
2,50 |
|
|
- saradnik za proj. izv. i nadzor I |
IV |
2,50 |
|
|
- saradnik za proj. izv. i nadzor II |
IV |
2,95 |
|
|
- referent za priključke |
IV |
2,55 |
|
|
- poslovođa održ. crp. postro. KV |
III |
2,55 |
|
|
- brigadir |
V/III |
2,55 |
|
|
- poslovođa na održ. postrojenja |
IV |
2,80 |
|
|
- šef gradilišta |
IV |
2,80 |
|
|
- poslovođa održ. sred. rada |
V |
2,70 |
0,10 |
2,80 |
- poslovođa na izvođ. inv. radova |
IV/V |
2,80 |
0,10 |
2,90 |
- poslov. na održ. kanal. mreže |
V |
2,85 |
0,10 |
2,95 |
- šef mehanizacije |
IV |
2,90 |
0,10 |
3,00 |
- poslovođa održ. crp. postr. |
V |
2,95 |
0,10 |
3,05 |
- poslovođa održ. vod. mreže |
V |
2,95 |
0,10 |
3,05 |
Grupa po sistematiza. |
Koefic. |
Dodatak po osno. ruk. |
Ukupn. koefi. |
|
- kontrolor čitača i evidencije potrošača |
VI |
3,00 |
|
|
- pomoćnik rukovodioca |
VI/IV |
2,90 |
0,10 |
3,00 |
- šef knjigovodstva |
VI/IV |
3,15 |
0,10 |
3,25 |
- tehnolog |
VI |
3,00 |
|
|
- samostalni ref. za izvođenje i nadzor |
VI |
3,00 |
|
|
- samostalni ref. za geod. poslove |
VI |
3,25 |
|
|
- šef bezbednosti i zdravlja na radu, protivpožarne zaštite, obezbeđenja i poslova planiranja odbrane |
VI/VII |
3,30 |
0.10 |
3,40 |
Grupa po sistematiza. |
Koefic. |
Dodatak po osno. ruk. |
Ukupn. koefi. |
|
- referent (službenik) javnih nabavki |
VII |
3,40 |
|
|
- referent interne revizije |
VII |
3,40 |
|
|
- stručni saradnik za AOP |
VII |
3,40 |
|
|
- rukovodilac organizacione celine tehnički rukovodilac |
VII |
3,30 |
0,10 |
3,40 |
- rukovodilac kvaliteta |
VII |
3,30 |
0,10 |
3,40 |
- rukovodilac servisa |
VII |
3,30 |
0,10 |
3,40 |
- samostalni referent za odnose sa javnošću (public relations) |
VII |
3,40 |
|
|
- samostalni saradnik za razvoj i investicije |
VI/VII |
3,40 |
|
|
- saradnik za razvoj projektov. i nadzor (mašinac) |
VII |
3,60 |
|
|
- stručni sarad. za pravne posl. |
VII |
3,70 |
|
|
- saradnik za projek. razvoj i nadzor (hidrogeolog) |
VII |
3,70 |
|
|
- mikrobiolog |
VII |
3,70 |
|
|
- saradnik za projek. razvoj i nadzor (građevinac) |
VII |
3,80 |
|
|
- stručni saradnik za ekologiju i zaštitu životne sredine |
VII |
3,80 |
|
|
Grupa po sistematiza. |
Koefic. |
Dodatak po osno. ruk. |
Ukupn. koefi. |
||
- šef laboratorije |
VII |
3,80 |
0,20 |
4,00 |
|
- šef službe za ispitivanje vod. |
VII |
3,80 |
0,20 |
4,00 |
|
- šef službe za obr. cene, plan i analizu |
VII |
3,80 |
0,20 |
4,00 |
|
- šef službe za opšte pravne i kadrovske poslove |
VII |
3,80 |
0,20 |
4,00 |
|
- rukovodilac disp. centra |
VII |
3,95 |
0,25 |
4,20 |
|
- ruk. za proiz. i kontrolu vode prečistač otpadnih voda |
VII |
4,25 |
0,30 |
4,55 |
|
- rukovodilac tehničke pripreme |
VII |
4,25 |
0,30 |
4.55 |
|
- rukovodilac službe za održ. mreže izv. inv. radova i sred. rada |
VII |
4,30 |
0,30 |
4,60 |
|
- rukovodilac sektora za prav. kadrovske i opšte poslove |
VII |
4,45 |
0,35 |
4,80 |
|
- rukovodilac sektora za sekon. -fin. poslove i komercijalu |
VII |
4,55 |
0,35 |
4,90 |
|
- pomoćnik direktora za razvoj |
VI/VII |
4,55 |
0,35 |
4,90 |
|
- rukovodilac tehničkog sektora |
VII |
4,60 |
0,40 |
5,00 |
|
- pomoćnik direktora |
VII |
4,85 |
0,40 |
5.25 |
|
- tehnički direktor (zam. direktora) |
VII |
4,90 |
0,45 |
5,35 |
|
Koeficijent zarade direktora utvrđuje se u najvišem iznosu koeficijenta 6,00.
Pripravnik ima pravo na zaradu u visini od 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu kao i na naknadu troškova i druga primanja u skladu sa ugovorom o radu.
Rezultati rada utvrđuju se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla zaposlenog kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, a u skladu sa utvrđenim kriterijumima za ocenu rezultata rada.
Osnovni elementi za utvrđivanje ocene rezultata rada zaposlenog utvrđuju se:
1) kvalitet, tačnost i blagovremenost izvršavanja poslova;
2) doprinos timskom radu;
3) radna disciplina;
4) radno iskustvo;
5) drugi elementi od značaja za ocenu rezultata rada utvrđeni ugovorom o radu.
Rezultate rada zaposlenog, utvrđuje mesečno neposredni rukovodilac, a na osnovu kriterijuma koji su zajedno utvrdili direktor i reprezentativni sindikat ovog preduzeća.
Po osnovu radnog učinka, u smislu člana 34. ovog kolektivnog ugovora zarada može da se uveća najviše do 20%, odnosno umanji najviše do 20%.
Zaposleni ima pravo na uvećanu osnovnu zaradu iz člana 31. ovog ugovora:
- za prekovremeni rad 26%;
- za rad noću i u smenama ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade 26%;
- za rad na dan praznika koji je neradni dan 110%;
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu 0,4%.
Zaposleni mogu ostvariti pravo na učešće u dobiti preduzeća.
Odluku o raspodeli dobiti iz stava 1. ovog člana donosi Nadzorni odbor ovog preduzeća.
Deo dobiti koji ostaje u preduzeću podeliti tako da deo dobiti može ići na zarade, a ostatak na investicije.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca, za vreme odsustvovanja sa rada:
- na dan praznika koji je neradan dan,
- godišnjeg odmora, plaćenog odsustva,
- vojne vežbe,
- odazivanja na poziv državnog organa,
- privremene sprečenosti za rad, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili privremenom bolešću,
- davanja tkiva i drugih organa u humane svrhe,
- prisustvovanje sednicama i seminarima državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, udruženja poslodavaca, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata,
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada kod poslodavca.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, u visini 75% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila nesposobnost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ali ne niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom o radu.
Privremena sprečenost za rad, prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, isplaćuje se u visini od 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila nesposobnost za rad, stim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini od 60% prosečne zarade u prethodna 3 (tri) meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Izuzetno u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva dugo odsustvo, poslodavac može uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana.
Pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikat, grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu zarade u visini od najmanje 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, i to:
- za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu koje su uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom,
- za vreme čekanja na raspoređivanje na druge poslove, na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju prema važećim propisima,
- za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu zakona, i
- za vreme čekanja na raspoređivanje na odgovarajuće poslove, nakon obavljene prekvalifikacije ili dokvalifikacije, na osnovu važećih propisa.
Pod zaradom ostvarenom u prethodna tri meseca podrazumeva se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu koja se sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade i drugih primanja koja imaju karakter zarade u skladu sa zakonom (regres za godišnji odmor, naknada za ishranu u toku rada).
Poslodavac se obavezuje da obezbedi isplatu zarade zaposlenima na sledeći način:
- akontacija za tekući mesec do 25 u mesecu, najviše do 50%,
- konačan obračun zarade najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i povratak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju na relaciji dužoj od 3 kilometra od mesta stanovanja do mesta rada.
Zaposleni ima pravo na dnevnicu (na naknadu troškova) za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za poslove statistike, a najviše do neoporezivog iznosa.
Službenim putovanjem u zemlji smatra se putovanje van mesta rada zaposlenog, radi izvršavanja određenih poslova po nalogu ovlašćenog zaposlenog.
Za vreme službenog putovanja u zemlji, zaposleni pored prava na naknadu troškova za ishranu (dnevnice) ima pravo i na troškove noćenja, prevoz i druge troškove po priloženom računu, osim u hotelu luks kategorije.
Akontacija za službeni put može se isplatiti u visini planiranih troškova prema predviđenom trajanju službenog puta.
Zaposlenom na službenom putu pripada pravo na dnevnicu, i to:
- pun iznos dnevnice za vreme provedeno na službenom putu preko 12 časova.
- 50% iznosa pune dnevnice za vreme provedeno na službenom putu od 8-12 časova.
- bez dnevnice sva ostala putovanja ispod 8 časova provedenih na putu.
Zaposleni je dužan da u roku od 2 dana po povratku sa službenog putovanja podnese uredno popunjen putni nalog sa izveštajem o obavljenom poslu.
Za službeno putovanje u inostranstvu zaposlenom pripada naknada troškova u skladu sa posebnim propisima i izdacima za službeno putovanje u inostranstvu.
Zaposleni ima pravo na naknadu za ishranu u toku rada u visini od 15% od prosečne zarade u gradu Kraljevu, u mesecu decembru prethodne godine.
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana (zakonski minimum) pripada mu pravo na regres u visini prosečne zarade u gradu Kraljevu u mesecu decembru prethodne godine, a srazmerni deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u kraćem trajanju do 20 radnih dana u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne zarade po zaposlenom u privredi RS, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa za statistiku, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana zaposlenom na naknadu troškova smeštaja i ishrane.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini tri prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate, stim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.
- naknadu troškova neophodnih pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog u visini troškova pogrebnih usluga, a najviše do neoporezivog iznosa po zakonu.
- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja u visini utvrđenom kod poslodavca, odnosno procenjene štete od strane ovlašćenog procenjivača.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Poslodavac može:
- obezbediti poklone za Božić i Novu godinu deci zaposlenog starosti do 15 godina života u vrednosti predviđenoj zakonom, a najviše do neoporezivog iznosa.
Poslodavac može da obezbedi jednokratnu isplatu najviše u visini prosečne zarade u preduzeću za prethodni mesec, odnosno najviše do visine neoporezivog iznosa u sledećim slučajevima:
- duže i teže bolesti ili povrede na radu;
- pomoć u troškovima lečenja u zemlji ili inostranstvu;
- nabavku lekova, ortopedskih pomagala i sl., za zaposlenog ili člana uže porodice;
- ublažavanje posledica elementarnih nepogoda i drugih nepogoda (požar, poplava, oluja, pomeranje i klizanje zemljišta i slične prirodne nepogode);
- pomoć zaposlenom u slučaju smrti roditelja;
- zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
- pomoć za redovno školovanje deci preminulog radnika;
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu povodom jubilarnih godina rada kod poslodavca u kojima je ostvario izuzetan doprinos u radu, i to:
- za 10 godina rada 1 prosečna neto zarada radnika kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome se jubilarna nagrada isplaćuje;
- za 20 godina rada 2 prosečne neto zarade radnika kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome se jubilarna nagrada isplaćuje;
- za 30 godina rada 3 prosečne neto zarade radnika kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.
O isplati jubilarne nagrade iz stava 1. ovog člana odluku donosi direktor.
Poslodavac može u skladu sa finansijskim mogućnostima obezbediti sredstva za:
- Zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku pod sledećim uslovima:
1. zajam se odobrava bez kamate sa rokom vraćanja od 6 meseci, a najkasnije do kraja tekuće godine, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je isplaćen zajam.
2. isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplate zarade za prethodni mesec.
3. novi zajam se ne može dobiti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.
- Stručno usavršavanje i doškolovavanje radnika putem stručnih ispita, savetovanja, seminara, kurseva (stranih jezika, kompjutera isl.) i druge vrste obuke.
Odluku o isplati po svim osnovama iz ovog člana donosi direktor.
Poslodavac je obavezan da uz isplatu zarada, uplaćuje na račun reprezentativnog sindikata JKP "Vodovod" iznos od 1% obračunat na bruto zaradu za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor radnika i radničko sportske igre.
Sa zaposlenim se može ugovoriti klauzula zabrane konkurencije po kojoj zaposleni ne može bez saglasnosti poslodavca u svoje ime i za svoj račun, odnosno u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica izvoditi radove ili poslove utvrđene ugovorom o radu na teritoriji grada Kraljeva.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje utvrđuje poslodavac u skladu sa Zakonom o radu i ovim kolektivnim ugovorom.
Komisija koju imenuje poslodavac, a u kojoj se nalazi i predstavnik sindikata, pokreće rešenjem postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu u roku od 5 dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je šteta prouzrokovana poslodavcu i određuje lice za sprovođenje postupka.
Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu i predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove koje zaposleni obavlja, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju na to da je zaposleni izvršio štetnu radnju i ime i prezime lica određenog za sprovođenje postupka.
Visina štete utvrđuje se na osnovu tržišne ili knjigovodstvene vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi prema stavu 1. ovog člana ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje poslodavac u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem stručnog lica.
Komisija za sprovođenje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog, kada utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, predlaže direktoru ili zaposlenom koga je on ovlastio da donese rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu, određuje se način i rok naknade štete.
Zaposleni je dužan da po prijemu rešenja iz člana 63. ovog kolektivnog ugovora, da pisanu izjavu da prihvata ili ne prihvata da nadoknadi štetu.
Ako zaposleni ne prihvati da nadoknadi štetu, o šteti odlučuje nadležni sud.
Poslodavac može, u opravdanim slučajevima delimično (ili potpuno) osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog kao i da li bi zaposleni sa naknadnom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Određivanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba vrši nadležni organ poslodavca primenom kriterijuma utvrđenim zakonom i kolektivnim ugovorom i programom rešavanja viška zaposlenih.
Poslodavac je dužan da u slučaju stava 1. ovog člana donese Program rešavanja viška zaposlenih u saradnji sa reprezentativnim sindikatom.
Program mora da sadrži podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak, poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu zaposlenih, godine starosti, socijalno stanje zaposlenog, kao i mere i uslove za rešavanje zapošljavanja i rok u kojem će im prestati rad.
Poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa po osnovu viška invalidu rada koji je invalidnost stekao kod poslodavca, radniku sa najmanje 20 godina radnog staža u kontinuitetu u komunalnoj delatnosti, bez njegove saglasnosti, kao ni zaposlenom kome nedostaje 5 (ili manje od 5) godina staža osiguranja do sticanja prava na punu starosnu penziju, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu u iznosu koja ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu, odnosno u skladu sa zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom, ako je to za radnika povoljnije.
X POVREDE RADNIH OBAVEZA I OTKAZ UGOVORA O RADU
Zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini sledeće povrede radnih obaveza, i to:
1) neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza;
2) odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na kojima radi;
3) zloupotreba položaja i prekoračenja datog ovlašćenja;
4) odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene opštim aktima poslodavca;
5) neprijavljivanje povrede radne obaveze;
6) propuštanje informisanja neposrednog rukovodioca i organa preduzeća o upozorenjima, nalozima i odlukama inspekcijskih organa;
7) zabrana obavljanja poslova iz delatnosti ovog preduzeća (prekršaj zabrane klauzule konkurencije shodno članu 161. i 162. Zakona o radu);
8) zloupotreba radne obaveze u nameri da se za sebe ili drugog pribavi imovinska korist ili drugom nanese šteta, pribavljanje materijalne koristi, primanje mita ili poklona, osim uobičajenih reklamnih i prazničnih poklona u vezi sa radom;
9) prouzrokovanje znatne materijalne štete preduzeću;
10) pronevera ili krađa imovine preduzeća u većem obimu ili prikrivanje oštećenja za rad preduzeća;
11) ometanje jednog ili više radnika u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršavanje radnih obaveza;
12) povreda propisa i nepreduzimanje mera radi zaštite radnika, sredstava rada i životne sredine;
13) neovlašćena posluga sredstava preduzeća veće vrednosti koja su radniku poverena za izvršavanje radnih zadataka;
14) dolazak na rad u napitom stanju ili upotreba alkohola ili drugog narkotičnog sredstva za vreme rada više puta u toku meseca;
15) netačno upisivanje stanja brojila na vodomeru i ostalim mernim instrumentima, neredovno očitavanje vodomera i ostalih mernih instrumenata;
16) nenošenje ili otuđenje propisane zaštitne odeće i obuće;
17) zloupotreba prava korišćenja bolovanja;
18) neopravdano i uzastopno izostajanje sa rada 4 radna dana ili neopravdano izostajanje sa rada 7 radnih dana sa prekidima u toku godine.
XI OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Sporno pitanje između poslodavca i zaposlenog rešava arbitar. Arbitra sporazumom određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.
Rok za pokretanje postupka pred arbitrom je tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom. Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje pitanja.
Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos.
Ako arbitar ne donese odluku u roku iz stava 2. ovog člana, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Predsednik sindikata učesnik ovog kolektivnog ugovora ima pravo u toku meseca na plaćene časova (odsustvo sa rada) u skladu sa zakonom za sindikalne aktivnosti.
Predstavnik organa sindikata - učesnika ovog kolektivnog ugovora ima pravo u toku meseca na plaćene časove (odsustvo sa rada) u skladu sa zakonom za sindikalne aktivnosti.
Vreme korišćenja plaćenih časova u skladu sa ovim članom utvrđuje se prema potrebama sindikalnog delovanja i uz dogovor sa neposrednim rukovodiocem, kako odsustvo sindikalnog aktiviste ne bi ugrozilo odvijanje procesa rada.
Poslodavac će omogućiti predsednicima sindikata - učesnika ovog kolektivnog ugovora odsustvo prema ukazanoj potrebi, a članovima organa tih sindikata do 10 radna dana u toku godine, za prisustvovanje sednicama organa sindikata na višim nivoima organizovanja, seminarima i drugim vidovima sindikalne aktivnosti.
Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu člana 71. i 72. ovog kolektivnog ugovora, predstavnici sindikata ostvaruju naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvarili kao da rade.
XIII REŠAVANJE SPOROVA U PRIMENI KOLEKTIVNOG UGOVORA
Sporovi koji nastanu u primeni ovog kolektivnog ugovora rešavaju se pred arbitražom.
Učesnici u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora će, u roku od 15 dana od nastanka spora u primeni kolektivnog ugovora, obrazovati arbitražu čiji je zadatak da nastali spor reši.
Arbitraža se obrazuje za svaki nastali spor.
Arbitraža ima 5 članova.
Arbitraža je sastavljena od po jednog predstavnika učesnika u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora i dva arbitra, koje određuje sporazumno.
Članovi arbitraže iz svojih redova biraju predsednika.
Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju u roku od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.
Arbitraža donosi odluku većinom glasova svih članova.
Odluka arbitraže obavezuje učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora će troškove angažovanja članova i rada arbitraže snositi solidarno.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj kolektivni ugovor se zaključuje na tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici kolektivnog ugovora drukčije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja kolektivnog ugovora.
Važenje ovog kolektivnog ugovora može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom kolektivnog ugovora u celosti ili delimično.
Otkaz kolektivnog ugovora u celosti ili delimično podnosi se u pisanoj formi, sa obrazloženjem i mora da sadrži predlog novih odredbi.
U slučaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje do zaključivanja novog kolektivnog ugovora, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza.
Učesnici su dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se aneksom, na način i po postupku za njegovo zaključivanje.
Danom stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor Javnog komunalnog preduzeća "Vodovod" Kraljevo ("Službeni list grada Kraljeva", broj 8/2010, 9/2012 i 24/2012).
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kraljeva".