DEKLARACIJA
O ZAŠTITI USTAVNIH I ZAKONSKIH PRAVA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

("Sl. list AP Vojvodine", br. 18/2013)

Demokratsko društvo mora da uvažava specifičnosti istorijskog, nacionalnog, kulturnog, religijskog i političkog pluralizma. U njemu je prirodno prisutna autonomija kroz koju se bez ugrožavanja prava drugih poštuju osećanja osobene pripadnosti svom narodu, ali i regionalnoj celini.

Polazeći od toga, autonomija Vojvodine je istorijsko i prirodno pravo njenih građana, jer je nastala i potvrđena voljom njenih naroda na Skupštini izaslanika naroda Vojvodine u Novom Sadu 30.-31.7.1945. godine, kada su oni jedinstveno odlučili da se Vojvodina, kao Autonomna Pokrajina, priključi Srbiji.

U tom duhu, autonomija Vojvodine je i Ustavom Republike Srbije uređeno i obezbeđeno pravo na različitost, pri čemu se podrazumeva decentralizacija vlasti, podela nadležnosti i samostalno uređivanje određenih poslova od interesa za građane pokrajine.

Ustav Republike Srbije utvrđuje da raspodela nadležnosti između centralne vlasti i autonomnih pokrajina počiva na principu subsidijarnosti, i da se poštovanje načela vladavine prava, vršenjem izvornih i prenetih nadležnosti temelji na principima harmonizacije, pravičnosti i solidarnosti.

Nesporno je da se elementi prava, obaveze i odgovornosti bliže određuju zakonima i uredbama koje se donose na nivou Republike Srbije, kao i Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Poštovanje navedenih načela i ustavnih i zakonskih rešenja, imperativ je pravne države i demokratske prakse i osnova je stabilnosti i normalnog funkcionisanja svake savremene i odgovorne države.

Činjenica je da je u dosadašnjoj političkoj praksi bilo perioda kada značajnije nisu poštovani ovi nesporni principi. Očekivalo bi se da razvoj demokratskog društva i njegovo približavanje opštim civilizacijskim i evropskim vrednostima smanjuje obim ovakvih pojava.

Nažalost, svedoci smo činjenice da u poslednje vreme dolazi do narušavanja ukupnog ambijenta koji, ne samo da ne doprinosi razvoju pravnog sistema i uspostavljanja poverenja između organa Autonomne Pokrajine Vojvodine i centralne vlasti, nego i najdirektnije utiče na interese građana Vojvodine, ostvarivanje njihovih prava i garanciju sigurnosti. Posebno je osetljivo pitanje vezano za narušavanje ranije stečenih prava, a što je nezabeleženo u modernoj evropskoj praksi.

Rok za donošenje Zakona o finansiranju Autonomne Pokrajine Vojvodine propisan Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava je istekao 31. decembra 2008. godine. To je u sferi javnih finansija imalo za posledicu ne samo nastavak neadekvatnog finansiranja već i produžavanje pa i produbljivanje političkih i ekonomsko-finansijskih sporenja između organa Pokrajine i organa Republike; usled nepostojanja institucionalnih mehanizama sistem finansiranja Autonomne Pokrajine Vojvodine se pokazao nekonzistentnim i neadekvatnim, a takvo stanje se do sada palijativno premošćavalo političkim pregovaranjima.

Čak ni ustavna garancija iz čl. 184. stav 4. Ustava Republike Srbije prema kojoj budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda, nije mnogo pomogla, uprkos svojoj jasnoći i preciznosti.

Sporenje je kulminiralo prilikom donošenja Izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, što je dovelo do:

- podnošenja Predloga Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i

- utvrđivanja Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu koji je Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine uputila Narodnoj skupštini, budući da je izmenama Zakona smanjen okvir na osnovu koga se opredeljuje minimum finansijskih sredstava za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu garantovan Ustavom.

Ustavni sud, pored nesporne urgentnosti ovog problema, još uvek nije ni nagovestio svoje odgovarajuće aktivnosti i utvrđivanje svoga stava.

Vlada Republike Srbije je shodno članu 73. stav 2. Zakona o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj: 72/11) bila u obavezi da svojim aktom utvrdi sredstva koja pripadaju Autonomnoj Pokrajini Vojvodini za ostvarivanje njenih nadležnosti na poslovima rudarstva i energetike, sajmova i drugih privrednih manifestacija, javnog informisanja, zaštite kulturnih dobara, nauke i tehnološkog razvoja i drugih poslova predviđenih Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.

Rok od 6 meseci je istekao krajem aprila 2012. godine.

Sa druge strane, Republička Vlada, bez konsultacija sa pokrajinskim organima, počela je na neustavan način da raspolaže pokrajinskom imovinom. Tako je Uredbom, primera radi, značajna imovina čiji je gruntovni vlasnik Pokrajina, bez bilo kakve saglasnosti, protivzakonito ustupljena gradu Novom Sadu.

Vlada Republike Srbije je ignorisala zahtev Pokrajinske vlade da utvrdi pripadajući udeo Autonomne Pokrajine Vojvodine u osnovnom kapitalu A.D. "Novosadski sajam", Novi Sad, i naloži Centralnom registru hartija od vrednosti da izvrši prenos prava vlasništva u nadležnom registru nad 328.764 akcija što iznosi 42,34% ukupnog broja akcija.

Istovremeno, masovno se vrše smene rukovodećih ljudi i članova upravnih odbora u značajnim državnim institucijama pre isteka mandata, bez zakonske osnove i bilo kakvog obrazloženja. Imenuju se stranački podobni kadrovi uz nepoštovanje mišljenja pokrajinske i lokalne administracije, eksperata odgovarajućih struka i sindikalnih organizacija.

Uzurpirano je pravo o postavljanju v.d. direktora Pokrajinskog fonda za zdravstveno osiguranje sa sedištem u Novom Sadu, suprotno od ranije podnete inicijative, zasnovane na zakonu, na šta ima nesporno pravo Autonomna Pokrajina Vojvodina. Naime, Upravni odbor Republičkog fonda prekršio je Zakon o zdravstvenom osiguranju kojim je eksplicitno propisano da se direktor Pokrajinskog fonda, po sprovedenom javnom konkursu, imenuje na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine. Ovim se suspenduje mogućnost građana Vojvodine da na transparentan način imaju uvid u raspodelu i plasman sredstava ovoga fonda.

Polazeći od svoje odgovornosti kao najvišeg organa i nosioca normativne vlasti u AP Vojvodini (u skladu sa članom 33. Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine), Skupština AP Vojvodine, donosi

DEKLARACIJU O ZAŠTITI USTAVNIH I ZAKONSKIH PRAVA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE, u kojoj se:

- konstatuje pojava višestruke povrede Ustavnih principa i zakonskih regulativa u odnosu na prava i nadležnosti organa i institucija u AP Vojvodini

- pozivaju republički organi i institucije da zajedno sa pokrajinskom administracijom i predstavnicima lokalnih samouprava, uz jačanje međusobne saradnje, unaprede nivo poštovanja propisanih procedura, kao i nespornih prava i obaveza.

Ova Deklaracija objaviće se u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".