ZAKLJUČAKO USVAJANJU OBRAZACA I METODOLOŠKIH UPUTSTAVA ZA POPUNJAVANJE INSTRUMENATA ZA USKLAĐIVANJE PROPISA REPUBLIKE SRBIJE SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE("Sl. glasnik RS", br. 51/2013) |
1. Usvajaju se obrasci za popunjavanje instrumenata za usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije - Izjave o usklađenosti i Tabele usklađenosti propisa, koji su sastavni deo ovog zaključka.
2. Usvajaju se metodološka uputstva za popunjavanje instrumenata za usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije - Izjave o usklađenosti i Tabele usklađenosti propisa, koji su sastavni deo ovog zaključka.
3. Organi državne uprave, odnosno predlagači materijala za Vladu u smislu Poslovnika Vlade, dužni su da popunjavaju obrasce instrumenata za usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije predviđene ovim zaključkom i da ih za nacrte zakona, predloge uredaba i predloge odluka kojima se vrši usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije, dostavljaju kao njihove priloge, u skladu sa Poslovnikom Vlade.
4. Nalaže se ministarstvima i posebnim organizacijama da u postupku pripreme pravilnika, naredaba i uputstava, kada se ovim aktima vrši usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije, popune obrasce instrumenata za usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije predviđene ovim zaključkom i dostave ih Kancelariji za evropske integracije.
5. Organi državne uprave iz tač. 3. i 4. ovog zaključka dužni su da podatke iz Tabela usklađenosti propisa unesu u elektronsku bazu podataka koja prati Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije i redovno ih ažuriraju.
6. Stavlja se van snage Zaključak Vlade 05 broj 011-3498/2010 ("Službeni glasnik RS", broj 34/10).
7. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
2. Naziv propisa
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizilaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizilaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
Potpis rukovodioca organa, organa državne uprave, odnosno drugog ovlašćenog predlagača propisa, datum i pečat.
UPUTSTVO
ZA POPUNJAVANJE IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Upisuje se naziv organa državne uprave, odnosno drugog ovlašćenog predlagača propisa i unutrašnje organizacione jedinice u kojoj je propisa izrađen. Potrebno je naznačiti i da li je organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa jedini predlagač (isključiva nadležnost) ili je nacrt propisa izrađen u saradnji dva ili više organa državne uprave, odnosno ovlašćenih predlagača propisa (podeljena nadležnost).
Upisuje se puni naziv propisa na srpskom jeziku i u prevodu na engleski jezik.
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum) i odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma koje se odnose na normativnu sadržinu propisa
Navodi se odredba, odnosno odredbe, Sporazuma i Prelaznog sporazuma, koje se odnose na normativni sadržaj propisa tako da se naznači Glava, odnosno poglavlje Sporazuma i broj člana. Ukoliko smatra da Sporazum ili Prelazni sporazum ne sadrži odredbe koje se odnose na normativnu sadržinu propisa obrađivač je dužan da o tome pruži obrazloženje i u tom slučaju ne popunjava alineje v) do d) tačke 3. Izjave.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Obrađivač treba da navede rok koji je predviđen odgovarajućom odredbom Sporazuma ili Prelaznog sporazuma za izvršavanje obaveze usklađivanja zakonodavstva. Ukoliko Sporazumom ili Prelaznim sporazumom nije određen poseban rok, odnosno ukoliko Sporazum ili Prelazni sporazum ne sadrži odredbu koja se odnosi na normativni sadržaj propisa obrađivač navodi opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma. Ukoliko je u izgledu da usklađivanje neće biti sprovedeno u roku, odnosno ukoliko usklađivanje nije sprovedeno u roku, obrađivač je dužan da navede razloge nepoštovanja roka.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizilaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Navodi se u kojoj se meri propisom ispunjavaju obaveze koje proizilaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma. Izrazi koje tom prilikom treba koristiti su: "ispunjava u potpunosti", "delimično ispunjava" ili "ne ispunjava".
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizilaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Ukoliko se obaveza samo delimično ispunjava ili se uopšte ne ispunjava, obrađivač je dužan da navede razloge, bilo da je reč o privrednim, finansijskim, socijalnim ili nekim drugim razlozima. Pri tome, potrebno je da se pozove na određenu analizu efekata ili neki drugi dokument, umesto opšteg navođenja razloga. Predlagač je dužan da navede u kom roku namerava da u potpunosti ispuni obavezu koja je u pitanju.
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije
U ovom delu navodi se da je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije predviđeno donošenje navedenog propisa, a ukoliko jeste navodi se odgovarajuće poglavlje Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije. Takođe, potrebno je navesti rokove predviđene Nacionalnim programom i da li je pri donošenju propisa poštovan rok predviđen Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije. Ukoliko taj rok nije poštovan, predlagač je dužan da navede razloge zbog kojih obaveza nije ispunjena u roku.
4. Usklađenost propisa sa pravom Evropske unije
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
Navode se odredbe primarnih izvora prava Evropske unije koje su u vezi sa nacrtom propisa, kao i stepen usklađenosti nacrta propisa sa njima.
Primarno zakonodavstvo (primary law) čine Osnivački ugovori (Founding Treaties) koje čine Ugovor o osnivanju Evropske unije, Ugovor o funkcionisanju Evropske unije i Ugovor o EURATOM-u uključujući sve pripadajuće protokole, priloge i deklaracije, ugovore kojim se menjaju Osnivački ugovori (Amending Treaties), kao i ugovore o pristupanju države članice (Accession Treaties) sa svim pripadajućim protokolima, prilozima i deklaracijama (dostupni su na internet adresi http://eur-lex.europa.eu/en/treaties/index.htm). U skladu sa članom 6. Ugovora o osnivanju Evropske unije Povelja Evropske unije o osnovnim pravima (Charter of Fundamental Rights of the European Union of 7 December 2000, as adapted at Strasbourg, on 12 December 2007) ima jednaku pravnu snagu kao Osnivački ugovori.
Potrebno je navesti naziv osnivačkog ugovora, kao i deo, naslov, odnosno poglavlje osnivačkog ugovora i naznačiti broj odredbe. Na primer, Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Naslov II Slobodni promet robe, Poglavlje 3. Zabrana kvantitativnih ograničenja između država članica, član 34.
Za naznaku stepena usklađenosti treba koristiti sledeće oznake:
1. "potpuno usklađen" - propis je u skladu s odredbama primarnih izvora prava Evropske unije i usklađen je sa svim načelima koja iz tih odredaba proizilaze;
2. "delimično usklađen" - propis je u skladu s odredbama primarnih izvora prava Evropske unije; ali nije usklađen sa svim načelima, već samo s pojedinim, najvažnijim načelima koja iz tih odredaba proizilaze;
3. "neusklađen" - propis je u suprotnosti s odredbama primarnih izvora prava Evropske unije i neusklađen je s najvažnijim načelima koja iz tih odredaba proizilaze.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
Navode se sekundarni izvori prava EU koje se odnose na normativni sadržaj nacrta propisa i stepen usklađenosti propisa sa navedenim izvorima prava.
Ukoliko se propisom ne vrši prenos odredbe/i sekundarnog izvora prava Evropske unije, već se vrši isključivo sprovođenje ili primena zahteva iz odredbe sekundarnog izvora prava Evropske unije, potrebno je da obrađivač navede tu informaciju, kao i odredbu sekundarnog izvora prava Evropske unije čija primena ili sprovođenje je predmet predloga/nacrta propisa. (Obrađivač navodi da će se Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja sprovesti obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ o proceni uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu, ali da se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).
Sekundarni izvori prava Evropske unije su propisi (uredbe, direktiva i odluke) i drugi akti (npr. mišljenja, preporuke, rezolucije itd.) koje donose institucije Evropske unije na osnovu ovlašćenja koja proističu iz primarnih izvora prava Evropske unije.
Popis i tekst odredaba propisa Evropske unije koji je na snazi dostupan je i na internet adresi http://eur-lex.europa.eu/en/index.htm. Popis i tekst odredaba predloga propisa dostupni su na internet adresi http://eur-lex.europa.eu/en/prep/index.htm.
Potrebno je navesti pun naziv propisa u prevodu na srpski jezik i na engleskom jeziku na način da se navede vrsta propisa, oznaka institucije/institucija EU koja ga je donela, njegovu brojčanu oznaku, broj Službenog lista Evropske unije (Official Journal - OJ) u kojem je objavljen i njegovu oznaku u bazi podataka CELEX. Nije potrebno navesti datum donošenja propisa.
Oznaka EEZ (EEC) se nalazi na aktima donetim pre 1. novembra 1993. godine, a na propisima donetim posle 1. novembra 1993. godine nalazi se oznaka EZ (EC). Akti usvojeni nakon stupanja na snagu Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, odnosno nakon 1. decembra 2009. godine, nose oznaku EU (EU).
Nazivi akata i skraćenica koji se odnose na tri Zajednice ili Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, kao i Saradnju u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova na srpskom jeziku (u skladu sa Priručnikom za prevođenje pravnih akata Evropske unije, koji je usvojen Zaključkom Vlade 05 broj 011-4583/2009 od 23. jula 2009. godine), kao i na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku su sledeći:
uredba |
Regulation, règlement, Verordnung |
direktiva |
Directive, directive, Richtlinie |
odluka |
Decision, décision, Entscheidung |
mišljenje |
Opinion, avis, Stellungnahme |
preporuka |
Recommendation, recommandation, Empfehlung |
rezolucija |
Resolution, resolution, Entschlossung |
saopštenje |
Communication, communication, Mitteilung |
okvirna odluka |
Framework decision, décision-cadre, Rahmenbeschluss |
zajednički stav |
Common Position, position commune, gemeinsamer Standpunkt |
zajednička akcija |
Joint Action, action commune, gemeinsame Aktion |
zajednička deklaracija |
Joint Declaration, déclaration commune, gemeinsame Erklärung |
zajednička strategija |
Common strategy, stratégie commune, gemeinsame Strategie |
deklaracija |
Declaration, déclaration, Erklärung |
zaključak |
Conclusion, conclusion, Schlußfolgerung |
konvencija |
Convention, convention, Abkommen (Übereinkommen) |
međunarodni sporazum |
International agreement, accord international, internationale Übereinkunft (Übereinkommen) EEZ EEC, CEE, EWG |
EZ |
EC, CE, EG |
EZUČ |
ECSC, CECA, EGKS |
EU |
EU, UE, EU |
Evroatom |
EURATOM |
PUP |
JHA, JAI, JI |
ZSBP |
CFSP, PESC, GASP |
Pri navođenju stepena usklađenosti koriste se sledeće oznake:
1. "potpuno usklađen" - nacrt propisa je u skladu s odredbama sekundarnih izvora prava Evropske unije, usklađen je sa svim načelima koja iz tih odredaba proizilaze pa se njime preuzimaju sve odredbe sekundarnog izvora prava Evropske unije u pitanju;
2. "delimično usklađen" - nacrt propisa je u skladu s odredbama sekundarnih izvora prava Evropske unije, ali nije usklađen sa svim već samo sa pojedinim, najvažnijim načelima koja iz tih odredaba proizlaze pa se njime ne preuzimaju sve odredbe sekundarnog izvora prava Evropske unije u pitanju;
3. "nije usklađen" - nacrt propisa je u suprotnosti s odredbama sekundarnih izvora prava Evropske unije i nije usklađen s najvažnijim načelima koja iz tih odredaba proizilaze.
v) Ostali izvori prava Evropske unije
Navode se ostali izvori prava Evropske unije koji se odnose na normativni sadržaj propisa i stepen usklađenosti nacrta propisa s navedenim izvorima.
Pod ostalim izvorima prava podrazumevaju se, presude Evropskog suda pravde, opšta načela prava Evropske unije, međunarodni ugovori koje je Evropska unija zaključila sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, kao i međunarodni ugovori između članica Evropske unije. Organ državne uprave nadležan za pripremu propisa, pre svega, treba da utvrdi da li je Evropski sud pravde doneo presudu koja se odnosi na odredbe primarnih, odnosno sekundarnih izvora prava Evropske unije, sa kojima se propis usklađuje. Ukoliko jeste, predlagač pri izradi propisa treba da uvaži i navode presude.
Tekstovi presuda Evropskog suda pravde dostupni su na internet adresi http://curia.eu.int/en/recdoc/indexaz/index.htm. Presudama je moguće pristupiti korišćenjem internet adrese za sekundarni izvor prava http://eur-lex.europa.eu/en/index.htm. Kada se pristupi sekundarnom izvoru prava potrebno je odabrati opciju "Bibilographic notice". Posle toga, otvoriće se stranica sa koje se može pristupiti presudama koje se odnose na tumačenje sekundarnog izvora prava (pod oznakom "Affected by case").
Presude je potrebno navoditi tako da se naznači puna brojčana oznaka predmeta u kojem je presuda doneta, kao i naziv stranaka u predmetu, a po mogućnosti i oznaka Izveštaja Evropskog suda pravde (European Court Reports) u kojem je objavljena i njenu oznaku u bazi podataka CELEX.
Primer ispravnog navoda:
Predmet 145/88 Torfaen BC v. B & Q plc ([1989] European Court Reports, str. 3851.) 61988J0145.
Za naznaku stepena usklađenosti treba koristiti sledeće oznake:
1. "potpuno usklađen" - nacrt propisa je u skladu s ostalim izvorima prava Evropske unije i usklađen je sa svim načelima koja iz tih izvora proizilaze;
2. "delimično usklađen" - nacrt propisa je u skladu s ostalim izvorima prava Evropske unije, ali nije usklađen sa svim, već samo s pojedinim najvažnijim načelima koja iz tih izvora proizlaze;
3. "nije usklađen" - nacrt propisa je u suprotnosti s ostalim izvorima prava Evropske unije, i neusklađen je sa najvažnijim načelima koja iz tih izvora prava proizlaze.
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Ako je nacrt propisa samo delimično usklađen sa izvorima prava Evropske unije ili je s njima neusklađen, predlagač je dužan da navede razloge, bilo da je reč o ekonomskim, finansijskim, socijalnim ili nekim drugim razlozima. Pri tome, potrebno je da se pozove na određenu analizu efekata ili neki drugi dokument, a ne samo uopšteno da navede razlog. Takođe, potrebno je da navede u kom roku namerava da postigne potpunu usklađenost.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Potrebno je da predlagač navede rok koji je predviđen Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Sporazumom i Prelaznim sporazumom ili nekim drugim dokumentom, za postizanje potpune usklađenosti nacrta propisa s propisima Evropske unije, kao i da naznači da li je usklađivanje sprovedeno u predviđenom roku. Ukoliko usklađivanje nije sprovedeno u roku, potrebno je da predlagač navede razloge za nepridržavanje rokova.
5. Ako ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).
6. Da li su gore navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
Potrebno je da predlagač navede da li su izvori prava Evropske unije sa kojima je sprovodio usklađivanje propisa prevedeni na srpski jezik.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Potrebno je da predlagač navede da li je nacrt propisa preveden na neki od službenih jezika Evropske unije.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Predlagač treba da navede da li su u izradi propisa učestvovali domaći ili strani konsultanti. Ukoliko jesu, dužan je da priloži njihovo mišljenje o usklađenosti odredaba propisa sa propisima Evropske unije.
Potpis rukovodioca organa državne uprave, odnosno drugog ovlašćenog predlagača propisa, datum i pečat
Potpisima i pečatom organa državne uprave, odnosno drugog ovlašćenog predlagača propisa overava se Izjava o usklađenosti koju je izradio predlagač.
UPUTSTVO
ZA POPUNJAVANJE TABELA USKLAĐENOSTI PROPISA
I. Tabela usklađenosti propisa kao instrument usklađivanja propisa sa propisima Evropske unije
Tabela usklađenosti propisa predstavlja metod tabelarnog prikazivanja podudarnosti odredaba (nacrta, predloga) propisa s odredbama propisa Evropske unije (sekundarnog izvora prava) koji je predmet analize. (O izvorima prava Evropske unije i procesu usklađivanja zakonodavstva više informacija moguće je videti na http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/instrumenti_za_uskladjivanje_propisa/izvori_prava_eu.pdf.) Cilj ovog instrumenta je da omogući da se proces usklađivanja odvija na pregledan, kvalitetan, delotvoran i planski način putem preciznog povezivanja odredbi propisa EU sa odredaba domaćih propisa.
Za razliku od Izjave o usklađenosti koja vrši povezivanje propisa sa svim izvorima primarnog i sekundarnog zakonodavstva Evropske unije relevantnim za njegov normativni sadržaj bez ulaženja u pojedinosti, Tabela usklađenosti vrši prikaz podudarnosti konkretnih odredaba propisa s odredbama određenog sekundarnog izvora prava Evropske unije.
Tabela usklađenosti ima višestruku funkciju:
- utvrđivanja usklađenosti odredbi važećih propisa s odredbama propisa Evropske unije;
- utvrđivanja usklađenosti odredbi nacrta ili predloga propisa s odredbama propisa Evropske unije;
- osnove za planiranje daljih zakonodavnih aktivnosti na usklađivanju propisa sa propisima Evropske unije u određenim oblastima i godišnje revizije Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA);
- osnove za izveštavanje Evropske komisije o stepenu usklađenosti određene pravne oblasti u procesu evropskih integracija;
- korišćenja podataka sadržanih u Tabeli usklađenosti u pregovorima o zaključenju Sporazuma o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji u fazi analitičkog pregleda i ocene usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa propisima Evropske unije (screening) i fazi pregovora po pojedinim poglavljima, a nakon ulaska u članstvo u Evropskoj uniji, u odgovarajućoj formi, i u okviru postupka obaveštavanja Evropske komisije o preduzetim nacionalnim merama za prenos direktiva Evropske unije u domaći pravni sistem.
Usklađenost propisa se posmatra u odnosu na celokupno pravo EU, ne samo u odnosu na konkretan pravni propis Evropske unije. Potpuna usklađenost propisa utvrđuje se u odnosu na propis EU koji je predmet tabele usklađenosti i u odnosu na zahteve drugih izvora prava Evropske unije, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum (PTS), koji su predmet Izjave o usklađenosti.
II. Način formiranje Tabele usklađenosti
Tabela usklađenosti se formira prema važećem pojedinačnom sekundarnom propisu Evropske unije sa njegovim poslednjim izmenama i dopunama (prečišćena verzija propisa Evropske unije - consolidated version). Obrađivač mora sve vreme voditi računa o važenju propisa Evropske unije u pravnom poretku Evropske unije i o statusu izmena i dopuna. Ukoliko je propis Evropske unije prestao da važi u pravnom poretku Evropske unije, obrađivač će preispitati celishodnost izrade tabele usklađenosti za nevažeći sekundarni izvor prava i izuzetno će pristupiti formiranju Tabele usklađenosti za takav propis (npr. moguće je da Evropska komisija iz određenih razloga zahteva dostavljanje Tabele usklađenosti za propis koji je ukinut. Takođe, propis kojim je ukinut raniji propis je možda izvršio samo kodifikaciju svih ranijih izmena i dopuna tog propisa bez izmena njihove sadržine. U tom slučaju, tabela izrađena na konsolidovanoj verziji ukinutog propisa sadržinski će se poklopiti sa tabelom usklađenosti kodifikovane verzije navedenog propisa. Takođe, moguće je da je propis EU kojim se ukida raniji propis, u svojim završnim i prelaznim odredbama predvideo značajno vremensko produženje važenje odredbi ukinutog propisa, itd.).
Važnost propisa Evropske unije, kao i izmene i dopune koje je propis pretrpeo, obrađivač proverava uz pomoć internet pretraživač propisa Evropske unije EUR-lex koji se nalazi na internet stranici http://eur-lex.europa.eu/RECH_menu.do?ihmlang=en. Ulaskom na stranicu sa odabranim propisom, obrađivač odabrati opciju bibliographic notice na kojoj može proveriti važenje propisa, izmene i dopune propisa i povući prečišćenu verziju Evropske unije propisa (consolidated version).
Jedna tabela se formira za jedan sekundarni propis Evropske unije. Tabelu formira prema navedenom obrascu organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa, koji je nadležan za izradu propisa, odnosno praćenje usklađenosti važećeg propisa.
III. Pristupanje izradi propisa i primena Tabele usklađenosti
Tabela usklađenosti se popunjava uporedo sa izradom nacrta ili predloga propisa, s odredbama propisa Evropske unije u kolonama a) i a1). Kolone b) i b1) se postepeno popunjavaju sa odredbama propisa u toku njegove izrade. Formirana Tabela se koristi u toku izrade propisa, popunjava se i ažurira za potrebe izrade propisa, odnosno analize podudarnosti važećeg propisa.
Potrebno je prilikom izrade propisa da organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa, pođe od ranije izrađene Tabele usklađenosti za određeni propis E koja se nalazi u bazi NPAA.
Obrađivač, može pored odredbi (predloga, nacrta) propisa povodom kojeg izrađuje tabelu usklađenosti za sekundarni izvor prava Evropske unije, u izradi Tabele uzimati u obzir i navoditi u koloni b) i b1) i odredbe drugih domaćih propisa koji su relevantni za ocenu usklađenosti sa odredbom Evropske unije propisa koja je navedena u koloni a) i a1).
Primer:
5. Naziv (važećih, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom Evropske unije: |
6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPAA: |
0.1. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima |
|
Videti takođe primer broj 2 u delu V. Uputstva pod naslovom 5. Naziv (nacrta, predloga) propisa.
Ako je predmet analize domaći propis kojim se vrše izmene i dopune propisa kojim je ranije već vršen prenos ili usklađivanje s odredbama sekundarnog izvora prava Evropske unije koji je predmet Tabele usklađenosti, obrađivač će koristiti prečišćenu verziju teksta domaćeg propisa sa unetim izmenama i dopunama iz predloga ili nacrta propisa.
Primer:
2 |
A trade mark may consist of any signs capable of being represented graphically, particularly words, including personal names, designs, letters, numerals, the shape of goods or of their packaging, provided that such signs are capable of distinguishing the goods or services of one undertaking from those of other undertakings. |
4.1 |
Žigom se štiti znak koji se može grafički predstaviti POD USLOVOM DA JE PODOBAN ZA RAZLIKOVANJE U PROMETU ROBE, ODNOSNO USLUGA JEDNOG FIZIČKOG ILI PRAVNOG LICA OD ROBE, ODNOSNO USLUGA DRUGOG FIZIČKOG ILI PRAVNOG LICA. |
PU |
|
|
|
|
4.2 |
Znak se može sastojati od reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzičkih fraza prikazanih notnim pismom i sl. |
|
|
|
IV. Ažuriranje Tabele usklađenosti
Tabela usklađenosti se ažurira u postupku izrade propisa. Posle donošenja propisa Tabelu je neophodno ponovo ažurirati.
Ažuriranu tabelu organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa u elektronskoj formi dostavlja Kancelariji za evropske integracije.
Praćenje stepena prenosa pojedinačnog propisa Evropske unije u pravni poredak, odnosno tekuće ažuriranje Tabele usklađenosti vrši organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa koji je unutar podgrupe Stručne grupe Koordinacionog tela za proces pristupanja Evropskoj uniji preuzeo nadležnost za propis Evropske unije koji je predmet Tabele usklađenosti.
V. Obrazac Tabele usklađenosti
1. Naziv propisa Evropske unije: |
2. "CELEX" oznaka EU propisa |
||||||
3. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa: |
4. Datum izrade tabele: |
||||||
|
|
||||||
5. Naziv (nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom Evropske unije: |
6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPAA: |
||||||
|
|
||||||
7. Usklađenost odredbi propisa sa odredbama propisa EU: |
|||||||
a) |
a1) |
b) |
b1) |
v) |
g) |
d) |
|
Odredba propisa EU |
Sadržina odredbe |
Odredbe propisa Republike Srbije |
Sadržina odredbe |
Usklađenost |
Razlozi za delimičnu |
Napomena o usklađenosti |
1. Naziv propisa Evropske unije
U ovaj deo tabele unosi se naziv sekundarnog izvora prava Evropske unije koji je predmet analize podudarnosti.
Ukoliko se radi o važećem ili planiranom propisu iz NPAA korisno je, prilikom utvrđivanja relevantnog sekundarnog izvora prava Evropske unije poći od NPAA. Pri tome, treba voditi računa o važenju navedenog propisa u pravnom poretku Evropske unije i uzeti u obzir sve njegove izmene i dopune. Potrebno je formirati i popunjavati Tabele usklađenosti za sve sekundarne izvore prava Evropske unije koji su predmet prenošenja/usklađivanja u toku izrade propisa, odnosno za sve sekundarne izvore prava Evropske unije sa kojim je važeći propis povezan u NPAA bazi.
Potrebno je navesti pun naziv propisa Evropske unije u prevodu na srpski jezik i na engleskom jeziku na način da se navede vrsta akta, oznaka institucije/institucija Evropske unije koja ga je donela, brojčana oznaka propisa Evropske unije i broj Službenog glasnika Evropske unije (Official Journal - OJ) u kojem je objavljen.
Ukoliko je propis Evropske unije pretrpeo izmene, potrebno je u zagradi iza naziva propisa navesti kratko vrstu propisa kojom je izvršena poslednja izmena, institucije/institucija Evropske unije koja ga je donela i njegov broj u Službenom glasniku Evropske unije (npr. "sa poslednjom izmenom Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2008/43/EZ"). Alternativno, obrađivač može navesti u zagradi pored naziva propisa napomenu "prečišćena verzija" (pored engleske verzije naziva navesti izraz "consolidated version") sa navodom datuma poslednje prečišćene verzije teksta sekundarnog izvora prava Evropske unije (npr. "prečišćena verzija, 2009-06-25", odnosno "consolidated version, 2009-06-25").
Primer:
1. Naziv propisa Evropske unije: |
2. "CELEX" oznaka EU propisa |
Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy (Consolidated version, 2009-06-25) |
32000L0060 |
2. "CELEX" oznaka propisa Evropske unije
Navesti CELEX oznaku propisa Evropske unije (vidi prethodni primer).
3. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Unosi se naziv organa državne uprave, odnosno drugog ovlašćenog predlagača propisa koji je izradio Tabelu usklađenosti propisa.
4. Datum izrade Tabele usklađenosti propisa
Navesti datum izrade Tabele usklađenosti propisa (datum navoditi u sledećem obliku: dan, mesec, godina - tj. 24.5.2009.)
5. Naziv (nacrta, predloga) propisa
Upisuje se puni naziv propisa na srpskom jeziku i u prevodu na engleski jezik bilo da je reč o zakonu, uredbi, pravilniku, odluci ili drugom podzakonskom aktu kojim se sprovodi usklađivanje. Ukoliko je u pitanju važeći propis izrađivač tabele unosi naziv službenog glasnika ili službenog lista.
Obrađivač može, prilikom izrade i ažuriranja Tabele usklađenosti propisa uzimati u obzir i odredbe drugih domaćih propisa. Ukoliko obrađivač prilikom izrade Tabele usklađenosti uzima u obzir i odredbe drugih domaćih propisa on će u polju 5 obrasca ispred naziva svakog od propisa navesti redni broj.
Primer broj 1:
5. Naziv (važećih, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom Evropske unije: |
6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPAA: |
0.1. Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 i 119/12) |
|
Zatim će redni broj domaćeg propisa iz polja 5 navoditi u koloni b) u odgovarajućem redu ispred broja odredbe tog domaćeg propisa kako bi bilo jasno u kojem domaćem propisu iz polja 5 obrasca se citirana odredba u koloni b1) nalazi.
Primer broj 2:
12.1 |
Member States shall ensure by means of civil or administrative law, as appropriate, that the parties enter and conduct negotiations regarding authorization for cable retransmission in good faith and do not prevent or hinder negotiation without valid justification |
0.1. |
|
PU |
|
|
67.2. |
Na autorski ugovor primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuju obligacioni odnosi, ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno. |
|
|
|
||
0.2. |
|
|
|
|
||
30.1. |
(1) Pregovori koji prethode zaključenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad hoće. |
|
|
|
||
30.2. |
(2) Strana koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor odgovara za štetu nastalu vođenjem pregovora. |
|
|
|
||
30.3. |
(3) Odgovara za štetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zaključi ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje štetu. |
|
|
|
6. Brojčana oznaka (šifra) planiranih propisa iz baze NPAA
Uneti jedinstvenu brojčanu oznaku (šifru) propisa koja je tom propisu dodeljena u bazi NPAA.
7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa Evropske unije
a) Odredbe i zahtevi propisa Evropske unije (član, stav, podstav, tačka, aneks)
U cilju formiranja Tabele usklađenosti odredbu sekundarnog izvor prava Evropske unije treba raščlaniti na članove, stavove, podstavove i tačke tako da jedan red zauzima jedan član, stav, podstav i tačka (zaključno sa nivoom tačke).
Primer broj 1:
6.1. |
1. Inventions shall be considered unpatentable where their commercial exploitation would be contrary to ordre public or morality; however, exploitation shall not be deemed to be so contrary merely because it is prohibited by law or regulation. |
9.1 |
Patentom ili malim patentom se ne mogu štititi: |
PU |
|
|
9.1.1 |
1) pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu, s tim da se komercijalna upotreba neće smatrati protivna javnom poretku ili moralu samo zato što je zabranjena zakonom ili drugim propisom, a naročito sledeće: |
|||||
6.2.a |
2. On the basis of paragraph 1, the following, in particular, shall be considered unpatentable: |
9.1.1.1 |
(1) postupci kloniranja ljudskih bića; |
PU |
|
|
6.2.b |
(b) processes for modifying the germ line genetic identity of human beings; |
9.1.1.2 |
(2) postupci za promenu genetskog identiteta germinativnih ćelija ljudskih bića; |
PU |
|
|
6.2.c |
(c) uses of human embryos for industrial or commercial purposes; |
|
|
NU |
Obrazloženje ocene: Zakonom nije preneta odredba 6.2.c Uredbe. Prema NPAA, potpuno usaglašavanje zakona sa Uredbom Evropske unije je predviđeno za 4. kvartal 2013. godine, kada će biti izvršen prenos odredbe 6.2.c. |
|
Alternativno, raščlanjivanje jednog člana se može izvršiti u okviru jednog reda, pod uslovom da se to čini na pregledan način. U tom slučaju, obrađivač propisa mora voditi računa da ocena usklađenosti zavisi od potpunog prenosa ili usklađenosti odredaba domaćih propisa sa svim odredbama člana propisa Evropske unije. Ukoliko bi jedna ili više odredbi bilo neusklađeno sa jednom ili više odredbi člana propisa Evropske unije, ili ukoliko ne postoji odredba domaćeg propisa koja prenosi jednu ili više odredbi člana propisa Evropske unije to bi uticalo na konačnu ocenu usklađenosti sa celokupnim članom propisa Evropske unije.
Primer broj 2:
6.1. |
1. Inventions shall be considered unpatentable where their commercial exploitation would be contrary to ordre public or morality; however, exploitation shall not be deemed to be so contrary merely because it is prohibited by law or regulation. |
9.1. |
Patentom ili malim patentom se ne mogu štititi: |
DU |
Obrazloženje ocene: Član 9. je delimično usklađen sa članom 6. Uredbe (EZ) 2003/75, jer zakonom nije preneta odredba 6.2.c Uredbe. |
|
6.2. |
2. On the basis of paragraph 1, the following, in particular, shall be considered unpatentable: |
9.1.1 |
1) pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu, s tim da se komercijalna upotreba neće smatrati protivna javnom poretku ili moralu samo zato što je zabranjena zakonom ili drugim propisom, a naročito sledeće: |
|||
6.2.a |
(a) processes for cloning human beings; |
9.1.1.1 |
(1) postupci kloniranja ljudskih bića; |
|||
6.2.b |
(b) processes for modifying the germ line genetic identity of human beings; |
9.1.1.2 |
(2) postupci za promenu genetskog identiteta germinativnih ćelija ljudskih bića; |
|||
6.2.c |
(c) uses of human embryos for industrial or commercial purposes; |
Aneksi propisa EU mogu se, povezivati sa glavama, odeljcima, odnosno prilozima koji su sastavni deo domaćeg propisa ili na drugi odgovarajući način.
a1) Sadržina odredbe
Potrebno je u celini ili sažeto prikazati sadržinu odredbe (naznačiti šta je predmet uređivanja te odredbe, a to je moguće učiniti i navođenjem naziva odredbe ili ključnog pojma iz odredbe).
b) Odredbe propisa (član, stav, tačka)
U odgovarajući red kolone b) unosi se član, stav i tačka propisa koji je relevantan za sadržinu odredbe sekundarnog izvora prava Evropske unije koja se nalazi u odgovarajućem redu kolone a) ukoliko postoji takva odredba propisa. U pitanju može biti odredba propisa koja delimično ili u celini prenosi određenu odredbu sekundarnog izvora prava Evropske unije ili tretira istu materiju kao i relevantna odredba sekundarnog izvora prava Evropske unije [vidi primere pod tačkom a) - Odredbe i zahtevi propisa Evropske unije (član, stav, podstav, tačka, aneks)].
Ukoliko se nacrtom/predlogom propisa vrše izmene i dopune propisa, u odgovarajući red kolone b) unosi se član, stav i tačka propisa, tako što se tekst odredbe propisa prikazuje u celini, kako glasi sa predloženim izmenama i dopunama. Tekst odredbe propisa se unosi na način na koji se prikazuje u pregledu odredaba važećih propisa koji se menjaju, odnosno dopunjuju, u obrazloženju nacrta zakona i predloga uredbe ili odluke (priprema se tako što se precrtava deo teksta koji se menja, a novi tekst upisuje velikim slovima).
Ukoliko više odredbi domaćih propisa zajedno predstavlja celinu, koja se kao celina može prema sadržini upoređivati sa odredbom propisa Evropske unije, moguće je i na taj način uporediti odredbe radi utvrđivanja njihove usklađenosti sa odredbom propisa Evropske unije [vidi primere pod tačkom 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa].
b1) Sadržina odredbe domaćeg propisa
Potrebno je u celini ili sažeto prikazati sadržinu odredbe domaćeg propisa (naznačiti šta je predmet uređivanja te odredbe, a to je moguće učiniti i navođenjem naziva odredbe ili ključnog pojma iz odredbe).
v) Ocena usklađenosti odredbe propisa sa odredbom propisa Evropske unije
Pri oceni stepena usklađenosti odredbe propisa sa odredbom sekundarnog propisa Evropske unije treba se ograničiti na ocenu usklađenosti konkretne odredbe propisa navedene u koloni b) sa konkretnom odredbom sekundarnog propisa Evropske unije navedenoj u koloni a) i na osnovu takve analize navesti neku od sledećih ocena stepena usklađenosti:
1. "potpuno usklađeno" - odredba je u skladu sa odredbom sekundarnog izvora prava Evropske unije, usklađena je sa svim obavezama koje proizlaze iz te odredbe, odnosno tom odredbom se preuzimaju sve obaveze koje proizlaze iz odredbe sekundarnog izvora prava Evropske unije. Oznaka za ovu ocenu je "PU";
2. "delimično usklađeno" - odredba propisa je u skladu sa odredbom sekundarnog izvora prava EU, ali nije usklađena sa svim, već samo sa pojedinim, obavezama koje iz tih odredaba proizlaze, odnosno tom odredbom se ne preuzimaju sve obaveze koje proizlaze iz odredbe sekundarnog izvora prava EU u pitanju. Oznaka za ovu ocenu je "DU";
3. "neusklađeno" - odredba propisa je u suprotnosti sa odredbom izvora prava EU, i neusklađena je sa najvažnijim obavezama koje iz te odredbe proizlaze. Ova ocena se može uneti i ako ne postoji odredba domaćeg propisa koja se može uporediti sa odredbom propisa EU. Oznaka za ovu ocenu je "NU";
4. "neprenosivo" - odredba izvora prava EU ne uspostavlja obavezu u pogledu usklađivanja. Oznaka za ovu ocenu je "NP" [npr. odredbe koje se ne prenose su one koje definišu stupanje na snagu propisa, rok za prenošenje direktive, način donošenja, odnosno prenos nadležnosti na Komisiju radi donošenja akata na nivou Evropske unije (odredba koja upućuje na primenu Odluke 1999/468/EZ, tzv. "the Comitology Decision"), rokove za izveštavanje i dr.].
Ocena "neprenosivo" se koristi i u slučaju tzv. alternativnih obaveza/opcija. Naime, takva situacija postoji kada propis EU izričito ostavlja diskreciono pravo državi članici da se opredeli za jednu od ponuđenih alternativnih načina ispunjavanja obaveze. Izbor jedne opcije tada isključuje obavezu prenošenja domaćim propisom druge opcije. U tom slučaju, stepen usklađenosti (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno) određuje se samo u odnosu na odredbu propisa Evropske unije koja sadrži opciju koja se preuzima odredbom domaćeg propisa. Za odredbu koja sadrži opciju koju domaći propis ne preuzima, unosi se oznaka "NP" uz odgovarajuće obrazloženje u koloni "g)".
Ocena "neprenosivo" se koristi i kada odredba Evropske unije propisa prepušta odluku državi članici da je prenese, ali ne i obavezu da to učini (tzv. diskreciona odredba). U slučaju da se obrađivač opredelio da takva odredba ne bude preneta odredbom domaćeg propisa on će oceniti odredbu Evropske unije propisa "neprenosivom" i staviti oznaku "NP" uz odgovarajuće obrazloženje u koloni "g)".
Prilikom ocenjivanja, potrebno je da se sve vreme vodi računa da li je odredba propisa iz odgovarajućeg reda kolone b) praćena odgovarajućom merom nadzora i srazmernom (proporcionalnom) sankcijom ukoliko takav zahtev izričito ili implicitno proizlazi iz obaveze koju nameće odredba sekundarnog propisa Evropske unije. Srazmernost (proporcionalnost) podrazumeva da je mera takve prirode da obezbeđuje ostvarenje cilja koji proizlazi iz propisa EU i ne ide izvan neophodnog da bi se cilj propisa Evropske unije ostvario.
Potrebno je sve vreme voditi računa o usklađenosti drugih odredbi propisa koje nisu predmet analize podudarnosti (jer ne tretiraju neposredno pitanje koje pokrivaju odredbe sekundarnog izvora prava Evropske unije koji je predmet tabele) sa drugim sekundarnim i primarnim izvorima prava Evropske unije, Prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost
Ukoliko je odredba domaćeg propisa samo delimično usklađena sa odredbom sekundarnog propisa Evropske unije ili je sa njima neusklađena, potrebno je navesti razloge, bilo da je reč o pravnim razlozima (npr. ukoliko je smetnja usklađivanju status nečlanice Evropske unije ili potpuno usklađivanje zavisi od usvajanja podzakonskog akta), privrednim, finansijskim, socijalnim, ili nekim drugim razlozima. Pri tome, mora se pozvati na određenu analizu efekata, studiju ili neki drugi dokument, a ne uopšteno navesti razlog. Takođe, potrebno je navesti u kom roku se namerava postići potpuna usklađenost.
U slučaju upotrebe ocene "neprenosivo", neophodno je opravdati njeno korišćenje.
Kada obrađivač vrši poređenje odredbi propisa Evropske unije sa odredbama jednog domaćeg propisa, ukoliko je u koloni "v" uneta ocena "potpuno usklađeno", a to ne proizlazi iz odredbe propisa unete u odgovarajućem redu u kolone "a" i "b", kolona "g" se može iskoristiti i za ukazivanje na odredbu drugog propisa koja, zajedno sa odredbom propisa u pitanju, čini celinu iz koje proizlazi puno usklađivanje sa obavezom, odnosno puno preuzimanje obaveze. Ukoliko obrađivač istovremeno vrši poređenje odredbi propisa Evropske unije sa odredbama više domaćih propisa, obrađivač će postupiti kao u primerima navedenim pod tačkom 5. - Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa).
Obrađivač može kolonu "g" koristiti za napomene u kojima ukazuje da je neophodno predvideti prestanak važenja, ukidanje, izmene i/ili dopune druge odredbe domaćeg propisa, kako bi preneta obaveza iz sekundarnog izvora prava mogla da se sprovede i primeni u potpunosti i bez smetnji. Ukoliko je predmet analize Tabele usklađenosti uredba Evropske unije (EEZ, EZ) ili odluka Evropske unije (EEZ, EZ), obrađivač može u odgovarajućem redu kolone "g" navesti informaciju o tome da li je neophodno predvideti prestanak važenja odredbe domaćeg propisa nakon stupanja na snagu Ugovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, odnosno nakon stupanja Republike Srbije u članstvo Evropske unije. [Za razliku od direktiva za koje Ugovor o funkcionisanju EU predviđa izričitu obavezu prenošenja od strane država članica, uredbe i odluke su izvori prava EU koje države članice EU primenjuju neposredno bez prenošenja nacionalnim propisom (čak je takva praksa i zabranjena). Stoga je neophodno predvideti prestanak važenja domaćih odredbi na čije mesto će stupiti odredbe uredbi (EEZ, EZ) EU i odluka (EEZ, EZ) EU danom stupanja u članstvo EU.]
Ukoliko je puna primena, ili sprovođenje odredbe sekundarnog izvora prava, uslovljena odredbom domaćeg propisa kojom se utvrđuje prelazni rok, obrađivač može navesti tu činjenicu u odgovarajućem redu kolone "g" Tabele usklađenosti.
d) Napomena o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
U ovo polje svoje nepomene i sugestije unosi Kancelarija za evropske integracije.
VI. Standardizovani način unošenja podataka u tabelama u kolonama "a", "a1" "b" i "b1"
Tabele usklađenosti je potrebno povezati sa pojedinačnim propisima Evropske unije preko baze podataka NPAA. Kako bi se u kasnijoj fazi razvoja NPAA baze/aplikacije obezbedilo jednostavnije prebacivanje podataka o vezama propisa Evropske unije i propisa Republike Srbije iz tabela usklađenosti u tabele NPAA baze podataka, neophodno je da sve tabele imaju standardizovani način unošenja podataka, odnosno da na jedinstven način budu obeležavani članovi, stavovi, podstavovi, tačke, aneksi propisa Evropske unije, za koji se izrađuje tabela usklađenosti kao i članovi, stavovi, podstavovi i tačke domaćeg propisa kojim se vrši usklađivanje.
Struktura označavanja odgovarajućih delova propisa Evropske unije i propisa Republike Srbije čiji se stepen usklađenosti prikazuje, sastoji se od slovno-brojčanih oznaka, razdvojenih tačkama, tako da oznake imaju sledeću strukturu:
č.s.p.t - gde "č" označava redni broj člana; "s" označava redni broj stava u okviru člana; "p" označava podstav u okviru stava i, "t" označava rednu tačku u okviru stava ili podstava, (npr. "5.2.3.a" gde "5"predstavlja član 5, "2"predstavlja stav 2, "3"predstavlja podstav 3, "a" predstavlja rednu tačku "a)" datog propisa).
a) |
a1) |
b) |
b1) |
v) |
g) |
d) |
3.2.1.a |
... |
7.2.1 |
... |
... |
... |
... |
3.2.1.b |
... |
7.2.2 |
... |
... |
... |
... |
Budući da ne postoji jednoobrazna struktura aneksa koji su sastavni deo sekundarnog izvora prava Evropske unije, potrebno ih je razložiti u skladu sa datom strukturom aneksa u konkretnom propisu Evropske unije.
U svakom slučaju, potrebno je brojčano obeležiti redni broj aneksa oznakom a* - gde: "a" označava da je u pitanju aneks propisa EU, dok * označava redni broj aneksa iz propisa EU.
Dalje razlaganje se može vršiti prilagođeno samoj strukturi aneksa u pitanju
Na primer: a*.p.t - gde: "a" označava da je u pitanju aneks propisa Evropske unije; * označava broj aneksa; "p" označava redni broj pasusa u okviru aneksa; i, "t" označava redni broj tačke u okviru pasusa, (na primer "aI.4.1" gde "aI" predstavlja aneks I, "4" predstavlja pasus 4, "1" predstavlja tačku 1 datog pasusa aneksa).
VII. Unos podataka sadržanih u Tabeli usklađenosti u elektronsku bazu podataka koja prati NPAA
U okviru razvoja elektronske baze koja prati Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (2013-2016) uvedena je funkcija koja omogućava popunjavanje, ažuriranje i čuvanje tabela usklađenosti u samoj bazi.
Elektronska baza, na osnovu unetih podataka, omogućava više vrsta izveštaja, na nivou veza između pojedinačnih odredbi propisa, u formi tabelarnih prikaza koji omogućavaju uvid u:
- Normativnu povezanost odredaba propisa EU sa odredbama pojedinačnog propisa;
- Normativnu povezanost odredaba propisa EU sa odredbama više propisa;
- Normativnu povezanost odredaba propisa EU sa odredbama više propisa prema obrascu tabele usklađenosti Generalnog direktorata za unutrašnje tržište i usluge Evropske komisije.
1. Prednosti popunjavanja Tabele usklađenosti u okviru NPAA aplikacije
- Brzo pronalaženje i uvid u važeću verziju tabele usklađenosti, odnosno, uvid u trenutno stanje prenosa Evropske unije propisa prema datumu ažuriranja;
- Smanjenje mogućnosti pogrešnog unosa na pojedinim pozicijama tabele, automatskim popunjavanjem tih pozicija podacima koji se već nalaze u pratećoj bazi podataka NPAA aplikacije;
- Mogućnost automatizovanog objedinjavanja podataka iz većeg broja pojedinačnih tabela usklađenosti u zbirnu tabelu koja, za konkretan propis Evropske unije, pruža pregled usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa datim propisom, a u situaciji kada se odredbe konkretnog propisa Evropske unije u domaće zakonodavstvo prenose putem većeg broja propisa.
Organi državne uprave, odnosno predlagači materijala za Vladu, u smislu Poslovnika Vlade, dužni su da popunjavaju obrazac tabele usklađenosti i da ih za nacrte zakona, predloge uredaba, odnosno predloge odluka kojima se vrši usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije, dostavljaju kao njihove priloge, u skladu sa Poslovnikom Vlade. Ministarstva i posebne organizacije u postupku pripreme pravilnika, naredaba i uputstava, kada se ovim aktima vrši usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije, popunjavaju obrazac Tabele usklađenosti i dostavljaju ih Kancelariji za evropske integracije. Podatke sadržane u ovako pripremljenim tabelama usklađenosti propisa nadležni organi državne uprave unose u elektronsku bazu podataka koja prati Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije i redovno ih ažuriraju.
Nadležnost za popunjavanje, ažuriranje i čuvanje Tabela usklađenosti u elektronskoj bazi koja prati NPAA određuje se uzimajući u obzir podelu nadležnosti za praćenje propisa Evropske unije, koja je izvršena u okviru podgrupa Stručne grupe Koordinacionog tela za pristupanje Evropskoj uniji. Za svaki propis Evropske unije sadržan u poglavlju Screening New baze Progress Editor utvrđena je institucija koja je, u skladu sa svojim delokrugom, nadležna za praćenje konkretnog propisa, kao i državni službenik nadležan za njegovo praćenje. Podela nadležnosti sadrži i navođenje institucije čijoj nadležnosti odgovara praćenje manjeg dela konkretnog propisa Evropske unije. Podaci o podeli nadležnosti za praćenje propisa Evropske unije dostupni su u NPAA aplikaciji, i to: 1) sekretarima podgrupa Stručne grupe u okviru menija aplikacije "Dodela nadležnosti", odnosno menija "Pregled nadležnosti", i; 2) ostalim kategorijama korisnika aplikacije ovlašćenim za rad sa tabelama usklađenosti, dostupni su kroz meni aplikacije "TU".
2. Podaci o podeli nadležnosti za praćenje propisa Evropske unije pružaju informacije o nadležnosti za pripremu tabela usklađenosti u NPAA bazi
Unos podataka sadržanih u Tabeli usklađenosti propisa vrši se u skladu sa Uputstvom za popunjavanje tabela usklađenosti propisa u okviru "NPAA" aplikacije, koje je dostupno na početnoj strani NPAA aplikacije.
Uputstvo uređuje detalje i tehničke specifičnosti popunjavanja tabele usklađenosti unutar NPAA aplikacije. Pojedinačna tabela usklađenosti (tabela usklađenosti odredaba propisa Evropske unije sa odredbama pojedinačnog propisa) se u smislu sadržaja i značenja unetih podataka ne razlikuje od tabele usklađenosti kakva je definisana ovim metodološkim uputstvom.
3. Grupe korisnika koje mogu popunjavati tabele usklađenosti
Funkciju namenjenu popunjavanju tabele usklađenosti mogu koristiti registrovani korisnici NPAA aplikacije. Korisnici NPAA aplikacije su, u zavisnosti od poslova za koje su zaduženi u vezi za unosom podataka u elektronsku bazu, podeljeni u nekoliko grupa, a svakoj grupi korisnika omogućena su prava pristupa odgovarajućim delovima aplikacije.