ZAKLJUČAKO USVAJANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE REPUBLIKE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 53/2013) |
1. Usvaja se Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, koji je odštampan uz ovaj zaključak i čini njegov sastavni deo.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI AKCIONI PLAN
ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE REPUBLIKE SRBIJE
(U skladu sa obrascem predviđenim
Direktivom 2009/28/EZ - Odluka 2009/548/EZ)
LISTA SKRAĆENICA
APV - Autonomna pokrajina Vojvodina
APEE - Akcioni plan za energetsku efikasnost
BDP - Bruto domaći proizvod
BFPE - Bruto finalna potrošnja energije
GIS - Geografsko-informacioni sistem
GHG - Gasovi sa efektom staklene bašte
G2G - Government to Government Programme (G2G)
EE - Energetska efikasnost
EESC - Scenario sa merama za energetsku efikasnost
EU - Evropska unija
EnZ - Energetska zajednica
EZ - Evropska zajednica
JVP - Javno-vodoprivredno preduzeće
JKP - Javno-komunalno preduzeće
JP - Javno preduzeće
ktoe - Kilo tona ekvivalentne nafte
Mtoe - Miliona tona ekvivalentne nafte
MHE - Male hidroelektrane
NAPOIE - Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije
OIE - Obnovljivi izvori energije
PFE - Potrošnja finalne energije
REFSC - Referentni (osnovni) scenario
SDG - Sistem daljinskog grejanja
STV - Sanitarna topla voda
UOEnZ - Ugovor o osnivanju Energetske zajednice
HBU - Hidrogenizovana biljna ulja
Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: NAPOIE) je dokument kojim se utvrđuju ciljevi korišćenja obnovljivih izvora energije do 2020. godine, kao i način za njihovo dostizanje. Između ostalog, on ima za cilj i da podstakne investiranje u oblasti obnovljivih izvora energije.
Izrada NAPOIE u prikazanoj formi pitanja i odgovora, proistekla je iz međunarodne obaveze koju je Republika Srbija preuzela 2006. godine "Zakonom o ratifikaciji ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ("Službeni glasnik RS", broj 62/06)".
Prema članu 20. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice (u daljem tekstu: UOEnZ), Republika Srbija je prihvatila obavezu da primeni evropske Direktive u oblasti obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu: OIE) - Direktivu 2001/77/EZ za promociju električne energije iz obnovljivih izvora energije i Direktivu 2003/30/EZ za promociju biogoriva ili drugih goriva proizvedenih iz obnovljivih izvora za saobraćaj. Navedene Direktive su od 2009. godine postepeno zamenjivane, i u januaru 2012. godine ukinute novom Direktivom 2009/28/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2009. godine o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora i izmenama, i potom ukidanju Direktiva 2001/77/EZ i 2003/30/EZ (engleski tekst: Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC CELEX No. 32009L0028).
U skladu sa Direktivom 2009/28/EZ postavljeni su obavezujući ciljevi za članice Evropske unije kako bi se obezbedilo da OIE, u 2020. godini, učestvuju sa 20% u bruto finalnoj potrošnji (u daljem tekstu: BFPE) na nivou Evropske unije. Obavezujući nacionalni ciljevi zemalja članica EU definisani su u delu A Aneksa I, i konzistentni su sa ciljem da učešće OIE bude najmanje 20% u BFPE na nivou EU u 2020. godini. U okviru ispunjenja definisanog učešća OIE u BFPE, svaka zemlja članica je obavezna da obezbedi i učešće energije iz OIE od najmanje 10% BFPE u saobraćaju u toj zemlji članici do 2020. godine. BFPE se računa u skladu sa članom 2 (f) Direktive 2009/28/EZ.
Dodatno, unapređenje energetske efikasnosti je ključni zadatak, i cilj je da se ostvari poboljšanje od 20% u energetskoj efikasnosti do 2020. godine na nivou EU. Direktivom je predviđeno da svaka zemlja članica EU pripremi NAPOIE u skladu sa usvojenim obrascem za izradu ovog dokumenta (Odluka 2009/548/EZ). Nacionalni akcioni plan postavlja nacionalne ciljeve za učešće energije iz obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja, električne energije i grejanja i hlađenja do 2020. godine, uzimajući u obzir efekte mera u vezi sa energetskom efikasnošću na BFPE. Takođe, akcioni plan predviđa adekvatne mere koje treba da se preduzmu za postizanje nacionalnih ciljeva, uključujući saradnju između lokalnih, regionalnih i nacionalnih vlasti, kao planirane projekte zajedničke saradnje između zemalja članica EnZ za dostizanje njihovih obavezujućih nacionalnih ciljeva.
Ista metodologija iz Direktive (definisana u članovima od 5 do 11) koja je primenjena za izračunavanje ciljeva u oblasti OIE za zemlje članice EU, primenjena je i za određivanje obavezujućeg udela OIE u BFPE 2020. godine za svaku zemlju članicu EnZ, s tom razlikom što je kao bazna godina za proračun cilja za Ugovorne zemlje EnZ (Republika Albanija, Republika Bugarska, Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Bivša jugoslovenska Republika Makedonija, Republika Crna Gora, Rumunija, Republika Srbija i Privremena misija Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija) umesto 2005. određena 2009. godina.
U skladu sa Direktivom 2009/28/EZ i Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice od 18. oktobra 2012. godine (D/2012/04/MS - EnZ) određen je veoma ambiciozan obavezujući cilj za Republiku Srbiju koji iznosi 27% obnovljivih izvora energije u njenoj bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini. Istom Odlukom definisano je da Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije Republike Srbije treba da bude pripremljen u skladu sa usvojenim obrascem za izradu ovog dokumenta (Odluka 2009/548/EZ).
Prema ovoj odluci svaka zemlja potpisnica UOEnZ je obavezna da donese zakone, propise i administrativne odredbe koji su u skladu sa Direktivom 2009/28/EC do 1. januara 2014. godine.
Ovaj akcioni plan stalno će se unapređivati i usaglašavati sa državnim prioritetima i ekonomskim razvojem zemlje.
Nacionalni akcioni plan je izradila međuresorna radna grupa sastavljena od predstavnika organa državne uprave, pokrajinskih organa i drugih merodavnih institucija u Republici Srbiji.
U izradi Nacionalnog akcionog plana Republici Srbiji je pomogla Kraljevina Holandija kroz projekat "Razvoj pravnog okvira za korišćenje obnovljivih izvora energije" u okviru programa G2G (engleski tekst: Government to Government Programme).
1. PREGLED NACIONALNE STRATEGIJE ZA OIE
Nacionalni ciljevi i plan korišćenja obnovljivih izvora Republike Srbije određeni su Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 57/11, 80/11 - ispravka, 93/12 i 124/12), poglavlje VI - Energija iz obnovljivih izvora energije i podsticajne mere, naslov 1. Nacionalni ciljevi i plan korišćenja obnovljivih izvora. Tako se, između ostalog, članom 52. Zakona o energetici predviđa da Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike, donosi Nacionalni akcioni plan kojim se utvrđuju ciljevi za korišćenje obnovljivih izvora energije za period od najmanje 10 godina. Ciljevi se utvrđuju na osnovu energetskih potreba, ekonomskih mogućnosti i obaveza Republike Srbije preuzetih ratifikovanim međunarodnim sporazumima.
Najznačajnija ležišta uglja u Republici Srbiji predstavljena su lignitima (meki mrki ugljevi) i istovremeno predstavljaju najveći mineralni kompleks. Geološke rezerve lignita u odnosu na geološke rezerve svih vrsta uglja u Republici Srbiji čine 93%. Ostale vrste uglja (kameni, mrki i mrko ligniti ili čvrsti mrki ugljevi). Najveći deo rezervi lignita, preko 76%, nalazi se u Kosovsko - Metohijskom basenu1.
Prema Odluci o utvrđivanju Energetskog bilansa Republike Srbije za 2013. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 122/12) energetska uvozna zavisnost Srbije u 2011. godini iznosila je 30,28%. U budućnosti, za Republiku Srbiju će biti od najveće važnosti da obezbedi sigurno, kvalitetno i pouzdano snabdevanje energijom i energentima, i smanji energetsku zavisnost zemlje. U tom smislu Zakonom o energetici definisane su mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva, i to mere i aktivnosti:
1) pouzdanog, sigurnog i kvalitetnog snabdevanja energijom i energentima;
2) stvaranja uslova za pouzdan i bezbedan rad i održivi razvoj energetskih sistema;
3) konkurentnosti na tržištu energije na načelima nediskriminacije, javnosti i transparentnosti;
4) obezbeđivanja uslova za unapređenje energetske efikasnosti u obavljanju energetskih delatnosti i potrošnji energije;
5) stvaranja ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije i kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije;
6) stvaranje uslova za korišćenje novih izvora energije;
7) unapređenja zaštite životne sredine u svim oblastima energetskih delatnosti;
8) stvaranja uslova za investiranje u energetiku;
9) zaštite kupaca energije i energenata;
10) povezivanja energetskog sistema Republike Srbije sa energetskim sistemima drugih država;
11) razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa i njihovog povezivanja sa regionalnim i unutrašnjim tržištem EU.
____________
1 Od 1. juna 1999. godine Republika Srbija ne raspolaže svojim energetskim resursima na Kosovu i Metohiji
Obnovljivi izvori energije (OIE)
Prema Zakonu o energetici energija iz obnovljivih izvora je energija proizvedena iz nefosilnih obnovljivih izvora kao što su: vodotokovi, biomasa, vetar, sunce, biogas, deponijski gas, gas iz pogona za preradu kanalizacionih voda i izvori geotermalne energije.
Prema Direktivi 2009/28/EZ energija iz obnovljivih izvora je energija iz nefosilnih obnovljivih izvora i to: energija vetra, solarna, aerotermalna, geotermalna, hidrotermalna, energija okeana, hidroenergija, biomasa, deponijski gas, gas iz postrojenja za obradu otpada i biogas.
Obnovljivi izvori energije sa procenjenim tehnički iskoristivim potencijalom od oko 5,6 Mtoe godišnje (Slika 1) mogu značajno doprineti manjem korišćenju fosilnih goriva i ostvarivanju definisanih ciljeva o udelu obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije, kao i unapređenju životne sredine. Potencijal biomase iznosi oko 3,4 Mtoe godišnje (2,3 Mtoe je neiskorišćeni, a 1,1 Mtoe se već koristi), 1,7 Mtoe u hidropotencijalu (0,8 Mtoe godišnje je neiskorišćeni, a 0,9 Mtoe godišnje je iskorišćeni hidropotencijal), 0,2 Mtoe godišnje u geotermalnoj energiji, 0,1 Mtoe godišnje u energiji vetra, 0,2 Mtoe godišnje u solarnoj energiji i 0,04 Mtoe godišnje u biorazgradivom delu otpada. Republika Srbija od ukupno raspoloživog tehničkog potencijala OIE već koristi 35% (0,9 Mtoe iskorišćenog hidro potencijala i 1,06 Mtoe iskorišćenog potencijala biomase i geotermalne energije).
Slika 1: Struktura OIE u Republici Srbiji
Korišćenje OIE u prethodnom periodu zasnivalo se na proizvodnji električne energije iz velikih rečnih tokova, i korišćenju biomase najvećim delom za potrebe grejanja u domaćinstvima, a manjim delom u industriji. Prema podacima iz energetskog bilansa Republike Srbije za 2009. godinu (2009. godina je određena od strane Sekretarijata EnZ kao bazna u metodologiji za proračun obavezujućeg udela OIE u BFPE Srbije 2020. godine), učešće električne energije iz hidropotencijala u BFPE iznosilo je 9,6% (28,7% u sektoru električne energije), a učešće toplotne energije iz biomase u BFPE iznosilo je 11,5% (27,5% u sektoru grejanja i hlađenja).
U periodu od 2009. godine interesovanje za korišćenje OIE je stalno raslo, ali je broj novoizgrađenih objekata relativno mali (oko 40 energetskih subjekata sa statusom povlašćenog proizvođača električne energije). Povećano interesovanje za izgradnju objekata koji koriste OIE je započelo usvajanjem propisa i to:
1) Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 57/11 i 80/11);
2) Uredba o izmenama i dopunama uredbe o utvrđivanju programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine - obnovljivi izvori energije ("Službeni glasnik RS", broj 99/09);
3) Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 72/09), i
4) Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije ("Službeni glasnik RS", broj 99/09).
U skladu sa ratifikovanim UOEnZ, usvojen je Zakon o energetici gde je članom 52. jasno izraženo da je korišćenje OIE u interesu Republike Srbije, takođe, celo poglavlje VI je posvećeno OIE.
Ciljeve energetske politike Republike Srbije koji se odnose na veće korišćenje OIE postizaće se realizacijom sledećih aktivnosti:
1) izgradnja novih objekata koji zadovoljavaju zahteve u pogledu energetske efikasnosti i korišćenja OIE;
2) energetska sanacija zgrada i uvođenje OIE u sektoru zgradarstva (uglavnom u javnom sektoru);
3) zamena ulja za loženje, uglja i prirodnog gasa koji se koriste za grejanje biomasom i drugim OIE;
4) uvođenje daljinskih sistema grejanja baziranih na korišćenju OIE i kombinovanoj proizvodnji električne i toplotne energije;
5) zamena korišćenja električne energije za proizvodnju sanitarne tople vode solarnom energijom i drugim OIE;
6) proizvodnja električne energije iz OIE;
7) uvođenje biogoriva i drugih OIE u sektor saobraćaja;
8) razvoj distributivne mreže za priključenje manjih proizvođača električne energije, i
9) korišćenje i proizvodnja opreme i tehnologija koje će omogućiti efikasnije korišćenje energije iz OIE.
Ključne aktivnosti koje će se preduzeti da bi se navedeni ciljevi ostvarili obuhvataju:
1) obezbeđivanje vodeće uloge javnog sektora u sprovođenju efikasne upotrebe energije i OIE;
2) postavljanje efikasne upotrebe energije i OIE kao jednog od prioriteta u Strategiji razvoja energetike Srbije na način da se podstakne ekonomski razvoj zemlje (proizvodnja opreme i tehnologije za zelenu energiju);
3) dosledno sprovođenje planiranih mera u oblasti OIE i energetski efikasnije potrošnje energije koje su definisane programskim dokumentima države;
4) razvijanje održive proizvodnje biomase, biogasa i biogoriva visokoefikasnim tehnologijama i obezbeđivanje finansijske podrške za takav razvoj, i
5) formiranje tržišta biomase.
Za postizanje navedenih ciljeva u oblasti OIE, Vlada Republike Srbije će primeniti sledeće mere podrške:
1) donošenje i unapređenje pravnog okvira koji će podstaći energetski efikasnije korišćenje energije i veće korišćenje OIE;
2) mere ekonomskih podsticaja (kroz nastavljanje već uspostavljene šeme podrške za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i kogeneracije toplotne i električne energije sa visokom efikasnošću procesa, kao i pripremom smernica za podršku proizvodnje toplotne energije iz OIE na lokalnom nivou), direktne finansijske stimulacije i odgovarajuće poreske politike;
3) mere koje će podstaći održivo tržište biomase;
4) unapređenje administrativnih procedura za investiranje u oblasti OIE i provera njihove efikasnosti kroz demonstracione projekte;
5) sistematsko promovisanje najboljih praksi primenjenih u zemljama EU (efikasno korišćenje energije i OIE);
6) uvođenje sistema organizovanog upravljanja energijom (sistem energetskog menadžmenta), i
7) sistematsko planiranje projekata u oblasti OIE.
Akcioni plan je pripremljen u skladu sa metodologijom i standardima EU, a na osnovu svih relevantnih podataka u oblasti energetike i OIE u Republici Srbiji. Pretpostavke koje se koriste u okviru pomenute metodologije EU, korišćene su i za izradu Akcionog plana.
Zbog nepotpunog bilansiranja OIE od strane Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije (bilansom su trenutno obuhvaćeni hidropotencijal, drvna biomasa za potrebe grejanja i geotermalna energija), i sa željom da se indikativna putanja za dostizanje cilja uradi na osnovu istovetnih podataka i pretpostavki na osnovu kojih je urađen i obavezujući cilj (prvenstveno u pogledu prognozirane BFPE 2020. godine), za izradu Akcionog plana korišćeni su podaci iz sledećih dokumenata:
1) Energetski bilansi Republike Srbije za 2011, 2012. i 2013. godinu; Ministarstvo nadležno za poslove energetike je, u skladu sa Zakonom o energetici usvojenim u julu 2004. godine, počelo sa izradom Energetskog bilansa u skladu sa metodologijom Eurostat-a i Međunarodne Agencije za energiju. Energetski bilans se izrađuje za tri godine: realizaciju prethodne godine, procenu stanja tekuće godine, plan za narednu godinu. Republički zavod za statistiku je od 2005. godine započeo uspostavljanje energetske statistike tako da je tek 2009. godine obuhvaćena i pripremljena većina energetskih bilansa (bilans električne i toplotne energije, bilans uglja, bilans prirodnog gasa, bilans nafte i naftnih derivata, bilans geotermalne energije, bilans ogrevnog drveta), dok energetska statistika u oblasti OIE nije još uvek u potpunosti uspostavljenja. Stoga je ministarstvo nadležno za poslove energetike od 2009. godine pokrenulo usaglašavanje podataka koji se odnose na realizaciju energetskog bilansa sa Republičkim zavodom za statistiku, kako bi se dobili jedinstveni, i što je moguće kvalitetniji i pouzdaniji podaci o proizvodnji i potrošnji u sektoru energetike. Ovo usaglašavanje podataka je neophodno i zbog toga što je ministarstvo nadležno za poslove energetike, odgovorno za izradu energetskog bilansa, i dostavljanje podataka Međunarodnoj Agenciji za energiju, a upitnike Međunarodne Agencije za energiju popunjava Republički zavod za statistiku nakon završenog usklađivanja podatka. Tako, može se reći da je od 2009. godine u Srbiji napravljen značajan napredak u oblasti energetske statistike.
Za dalje unapređenje energetskog bilansa neophodno je sprovesti potpuno uspostavljanje energetske statistike u oblasti OIE, i sprovođenje istraživanja o potrošnji energije čime bi se omogućila i izrada energetskih indikatora;
2) Prvi akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine;
3) Studija "Potrošnja biomase u energetske svrhe u Energetskoj zajednici - Republika Srbija" - studija o potrošnji biomase u 2009/10 i 2010/11 godini, koja je realizovana za potrebe proračuna obavezujućeg udela OIE za svaku zemlju članicu EnZ i koju je realizovao Centre for Renewable Energy Sources and Saving (CRES), 2011;
4) Studija "Obavezne rezerve nafte i naftnih derivata u Energetskoj Zajednici" - studija o obaveznim rezervama u skladu sa Direktivom 2009/119/EZ, koju je izradio Energetski institut Hrvoje Požar, 2011;
5) "Strateški i razvojni projekti Elektroprivrede Srbije" - pregled planirane strukture razvoja kapaciteta u sektoru električne energije, Elektroprivreda Srbije, 2011;
6) Studija "Mogućnosti i procena primene biomase za grejanje u Srbiji" - studija o mogućnostima korišćenja biomase u sistemu daljinskog grejanja - poboljšanje energetske efikasnosti i zamena konvencionalnih goriva (lignita i ulja za loženje) biomasom, koju je izradio USAID, 2010;
7) Studija "Izgradnja kapaciteta za korišćenje i promociju solarne energije u Republici Srbiji - analiza postojeće ponude i potencijalne potražnje za solarnim sistemima na srpskom tržištu", Mercados, 2010;
8) Planovi razvoja kapaciteta u sektoru saobraćaja za potrebe proizvodnje i distribucije biogoriva, izrađeni na osnovu postojećih kapaciteta i planova vodećih kompanija u toj oblasti.
Imajući u vidu da je Akcioni plan pripreman za period do 2020. godine, i da se projekcije proizvodnje energije korišćenjem OIE zasnivaju na pretpostavkama sa velikim brojem promenljivih faktora (prognoze ekonomskog razvoja zemlje, prognoze razvoja energetskog tržišta i slično), mogu se očekivati odstupanja podataka prikazanih u akcionom planu u odnosu na realizovane. Sve to nameće potrebu za stalnim ažuriranjem, i unapređivanjem ovog akcionog plana u skladu sa prioritetima Republike Srbije u sektoru energetike. Članom 52. Zakona o energetici predviđeno je da ministarstvo nadležno za poslove energetike prati sprovođenje Nacionalnog akcionog plana i o tome dostavlja Vladi godišnji izveštaj. Stalno ažuriranje plana je neophodno i zbog pripreme odgovarajućih izveštaja o ostvarenom napretku sprovođenja Nacionalnog akcionog plana, a koji se dostavljaju Sekretarijatu EnZ (član 15. Odluke Ministarskog saveta EnZ od 18. oktobra 2012. godine).
2. OČEKIVANA FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE 2010 - 2020.
Za potrebe izrade Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije razvijena su dva scenarija za definisanje bruto finalne potrošnje energije (BFPE) do 2020. godine, kao i scenariji potrošnje energije po sektorima (sektor električne energije, sektor grejanja i hlađenja i sektor saobraćaja). Modeliranje scenarija urađeno je od strane holandske konsultantske kuće "EKOFIS" (engleski ECOFYS) koja je angažovana u okviru pomenutog projekta G2G, kroz koji je holandska Vlada pomogla Srbiji da uradi NAPOIE.
Razvijeni su sledeći scenariji:
1) Referentni (bazni) scenario (u daljem tekstu: REFSC), i
2) Scenario sa primenom mera za energetsku efikasnost (u daljem tekstu: EESC).
Referentni scenario ne uzima u obzir mere uštede energije, već se zasniva na povećanju BFPE u skladu sa prognoziranim ekonomskim rastom u razmatranom periodu. Scenario sa primenom mera za energetsku efikasnost uzima u obzir uštedu finalne energije u sektoru domaćinstava i javnih i komercijalnih delatnosti, sektoru industrije i sektoru saobraćaja, a koje su definisane u okviru Nacionalnog Akcionog plana za energetsku efikasnost iz 2010. godine. Indikativna putanja za dostizanje obavezujućeg cilja urađena je na osnovu EESC kako je i predviđeno obrascem za izradu NAPOIE Scenariji su razvijeni na osnovu usvojenog Energetskog bilansa Republike Srbije za 2009. godinu i na osnovu ciljeva i obaveza definisanih u pregovorima sa Energetskom zajednicom.
Energetski bilans Republike Srbije za 2009. godinu je korigovan na osnovu podataka o potrošnji biomase. S obzirom da kvalitetni i detaljni podaci o potrošnji biomase u zemljama potpisnicama UOEnZ nisu postojali, Energetska zajednica je u okviru svojih aktivnosti u oblasti OIE organizovala istraživanje o potrošnji biomase u 2009. i 2010. godini. Na osnovu istraživanja urađena je revizija energetskog bilansa za 2009. godinu, a novi podaci o potrošnji biomase u 2010. godini utvrđeni na osnovu istraživanja, uključeni su u energetski bilans za 2010. godinu, tako da je na osnovu novih pokazatelja o potrošnji biomase pripremljen i energetski bilans za 2011. godinu (procena stanja) kao i plan za 2012. godinu.
Oscilacije u podacima o proizvodnji i potrošnji energije u Srbiji postoje u poslednjih nekoliko godina (pre svega od 2009. godine do danas) ne samo zbog korekcije podataka o proizvodnji i potrošnji biomase, već i iz sledećih razloga:
1) Gasne krize u 2009. godini, koja je uticala na smanjeni uvoz prirodnog gasa (uvoz prirodnog gasa je bio manji za skoro 30% u odnosu na 2008. godinu);
2) Značajnog porasta proizvodnje domaćeg prirodnog gasa (preko 30%) i sirove nafte (preko 40%);
3) Smanjenje domaće rafinerijske prerade, odnosno domaće proizvodnje naftnih derivata i značajnog povećanja uvoza naftnih derivata;
4) Zbog dobre hidrologije, proizvodnja električne energije iz hidroelektrana je u 2009. i 2010. godini bila značajno veća u odnosu na 2011. godinu kada zbog loše hidrologije (od aprila do kraja 2011. godine) dolazi do značajnog pada korišćenja hidropotencijala, te je proizvodnja hidroelektrana manja za 28% u odnosu na 2010. godinu;
5) Zbog loše hidrologije u 2011. godini značajno raste proizvodnja električne energije iz termoelektrana i TE - TO, te dolazi do porasta proizvodnje uglja, pre svega zbog potreba termoelektrana.
Usvojeni podaci Energetske zajednice BFPE i učešću OIE u BFPE za 2009. i 2020. godine, su:
1) 2009. godina: BFPE - 9.149,7 ktoe, učešće OIE - 21,2%;
2) 2020. godina: BFPE - 10.330,6 ktoe, učešće OIE - 27,0%, pri čemu učešće OIE u sektoru saobraćaja treba da bude 10%.
U Tabeli 1 su prikazane procenjene vrednosti za BFPE u Republici Srbiji koje su usaglašene sa prognozom (rezultatima korišćenog modela) koju je izradila Energetska zajednica. Prikazani scenariji potrošnje energije i učešće OIE u potrošnji energije do 2020. godine su usvojeni na osnovu modela koji je primenjen za sve zemlje potpisnice UOEnZ, i na osnovu pretpostavki usvojenih u modelu. Potrošnja energije i učešće OIE zavise od velikog broja uticajnih faktora kao što su ekonomski, tehnološki, politički, društveni i demografski. Imajući u vidu navedene faktore i mogućnost njihovog uticaja na razvoj sektora energetike, realno je očekivati da će biti neophodna određena prilagođavanja NAPOIE u razmatranom periodu do 2020. godine.
Proračun obavezujućeg cilja od strane EnZ za OIE u 2020. godini određen je na osnovu tri parametra:
1) Osnovnog udela OIE - učešće obnovljivih izvora energije u BFPE u 2009. godini;
2) Paušalne stope povećanja učešća OIE, i
3) Dodatnog preostalog napora koji se određuje na osnovu relativnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) po glavi stanovnika.
Polazni podatak za proračun je BFPE u 2009. godini, koja se u skladu sa Direktivom 2009/28/EZ definiše kao potrošnja energije sa gubicima u prenosu i distribuciji i sa sopstvenom potrošnjom u sektoru električne i toplotne energije, a koja ne uzima u obzir neenergetsku potrošnju. U skladu sa ovom definicijom i prema Eurostat metodologiji, BFPE je izračunata kao potrošnja finalne energije (PFE) uvećana za sopstvenu potrošnju u sektoru električne i toplotne energije i gubitke u distribuciji i prenosu.
Metodologija EU je zahtevala da proizvodnja energije iz hidroelektrana bude uprosečena/normalizovana za period od 15 godina (na osnovu podataka iz prethodnih godina) i da se na taj način odredi prosečna vrednost za period od 1995. do 2009. godine. Normalizacija se vrši zbog mogućeg uticaja izuzetno sušne ili kišovite godine na proizvodnju energije u hidroelektranama u posmatranoj godini za koju se procena pravi. Isto pravilo normalizacije primenjuje se i na energiju proizvedenu u vetroelektranama (Aneks II Direktive 2009/28/EZ).
Definisana vrednost paušalne stope povećanja učešća je ista za sve potpisnice UOEnZ.
S obzirom da je utvrđeno da postoji zavisnost između BDP i energetskog intenziteta uveden je parametar dodatnog preostalog napora. Dodatni preostali napor je u korelaciji sa BDP po glavi stanovnika i određen je za zemlje potpisnice UOEnZ, kao i za zemlje EU.
Na osnovu ovako primenjene metodologije proračuna BFPE i OIE u 2020. godini obavezujući udeo je za Republiku Srbiju prvobitno iznosio 29% OIE u BFPE 2020. godine. Nakon pregovora za EnZ ovaj udeo je smanjen na konačnih 27% OIE u BFPE 2020. godine.
Potrošnja energije po sektorima određena je na osnovu energetskih bilansa Republike Srbije za 2011, 2012. i 2013. godinu, kao i na osnovu raspoloživih statističkih podataka za navedene sektore. Projekcije BFPE i potrošnje energije po sektorima su određene u odnosu na 2009. godinu kao baznu, to za oba scenarija (REFSC i EESC).
BFPE bez primene mera za energetsku efikasnost će u razmatranom periodu da poraste sa 9.149,7 ktoe u 2009. godini na 10.330,6 ktoe u 2020. godini, što predstavlja porast od 12,9%. Od sva tri sektora potrošnje energije, najveći deo potrošnje energije je u sektoru grejanja i hlađenja (45,3% u 2009, odnosno 45,5% u 2020. godini). Učešće sektora saobraćaja u BFPE je najmanje (21,1% u 2009, odnosno 22,6% u 2020. godini). Sektor saobraćaja će ostvariti najveći porast u potrošnji energije i to sa 1.926 ktoe na 2.675 ktoe, što predstavlja porast od 38,9%. Prema REFSC scenariju, potrošnja energije u sektoru grejanja i hlađenja povećaće se sa 4.144 ktoe na 4.231 ktoe, što predstavlja porast od 2,1%. Potrošnja energije u sektoru električne energije će porasti sa 3.079 ktoe na 3.425 ktoe, tako da će porast potrošnje energije u ovom sektoru iznositi 11,2%. Za izradu EESC scenarija korišćeni su ciljevi definisani Prvim akcionim planom za energetsku efikasnost (APEE) Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine. Prema APEE definisano je da indikativni cilj uštede energije države iznosi prosečno 1% godišnje, odnosno najmanje 9% finalne potrošnje energije u devetoj godini primene (2018. godina), što iznosi 752,4 ktoe. Dodatno, uvedena je pretpostavka da će u periodu od 2018. do 2020. godine biti ostvarena ušteda energije od 1%, tako da ukupna ušteda energije u periodu od 2010. do 2020. godine iznosi 10%, odnosno 836 ktoe. Predviđeni karakter rasta BFPE u sektorima toplotne, električne energije i sektoru saobraćaja po oba scenarija prikazani su na slikama 2 i 3.
Slika 2: BFPE - REFSC (Tabela 1)
Slika 3: BFPE - EESC (Tabela 1)
Tabela 1: Očekivana bruto finalna potrošnja energije u Republici Srbiji u oblasti grejanja i hlađenja, električne energije i saobraćaja do 2020, uzimajući u obzir uticaj mera energetske efikasnosti i uštede energije 2010 - 2020 (ktoe)
|
2009 |
2010 |
2011 |
2012 |
2013 |
2014 |
|||||
Bazna godina |
Bazni scenario |
Dodatna energetska efikasnost |
Bazni scenario |
Dodatna energetska efikasnost |
Bazni scenario |
Dodatna energetska efikasnost |
Bazni scenario |
Dodatna energetska efikasnost |
Bazni scenario |
Dodatna energetska efikasnost |
|
Grejanje i hlađenje |
4.144 |
4.608 |
4.608 |
4.890 |
4.890 |
5.023 |
5.023 |
4.923 |
4.881 |
4.823 |
4.739 |
Električna energija |
3.079 |
3.191 |
3.191 |
3.237 |
3.237 |
3.237 |
3.237 |
3.260 |
3.226 |
3.284 |
3.215 |
Saobraćaj |
1.926 |
2.005 |
2.005 |
2.073 |
2.073 |
2.140 |
2.140 |
2.208 |
2.180 |
2.275 |
2.220 |
BFPE |
9.150 |
9.804 |
9.804 |
10.200 |
10.200 |
10.400 |
10.400 |
10.391 |
10.287 |
10.383 |
10.174 |
|
2015 |
2016 |
2017 |
2018 |
2019 |
2020 |
||||||
Bazni scenario |
Dodatna energetska efikasnost |
Bazni scenario |
Dodatna energetska efikasnost |
Bazni scenario |
Dodatna energetska efikasnost |
Bazni scenario |
Dodatna energetska efikasnost |
Bazni scenario |
Dodatna energetska efikasnost |
Bazni scenario |
Dodatna energetska efikasnost |
|
Grejanje i hlađenje |
4.724 |
4.597 |
4.625 |
4.456 |
4.527 |
4.314 |
4.428 |
4.172 |
4.329 |
4.030 |
4.231 |
3.888 |
Električna energija |
3.307 |
3.203 |
3.331 |
3.192 |
3.354 |
3.181 |
3.378 |
3.170 |
3.401 |
3.159 |
3.425 |
3.148 |
Saobraćaj |
2.343 |
2.260 |
2.409 |
2.299 |
2.476 |
2.339 |
2.542 |
2.379 |
2.609 |
2.419 |
2.675 |
2.458 |
BFPE |
10.374 |
10.060 |
10.365 |
9.947 |
10.357 |
9.834 |
10.348 |
9.721 |
10.339 |
9.608 |
10.331 |
9.495 |
3. OIE, CILJ I NAČINI OSTVARIVANJA
U skladu sa Energetskim bilansom za 2011. godinu učešće OIE u BFPE 2009. godine iznosilo je 21,2%. Do 2020. godine, Republika Srbija treba da poveća učešće OIE na 27,0%. U skladu sa projektovanom BFPE, količina OIE treba da iznosi 2.563,6 ktoe u 2020. godini, što znači da je u periodu od 2009. do 2020. godine potrebno ostvariti povećanje OIE za 621,0 ktoe. S obzirom na raspoloživi neiskorišćeni potencijal OIE Republika Srbija može da ostvari postavljeni cilj za 2020. godinu iz domaćih izvora, osim u pogledu obavezujućeg udela biogoriva od 10% u sektoru saobraćaja 2020. godine. Uzimajući u obzir trenutno raspoložive kapacitete za proizvodnju biogoriva iz biomase druge generacije koja zadovoljavaju u pogledu emisije gasova staklene bašte, kao i nepostojanje regulative i prateće infrastrukture za njenu primenu u oblasti biogoriva, Republika Srbija će morati da planira uvoz biogoriva u 2018. godini.
Tabela 2: Nacionalni opšti cilj za udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u 2009. i 2020.
A. Udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u 2009 (S 2009) (%) |
21,2 |
B. Cilj za energiju iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020 (S 2020) (%) |
27,0 |
C. Očekivana ukupna korigovana potrošnja energije u 2020. (iz Tabele 1, poslednja ćelija) (ktoe) |
9.495,0 |
D. Očekivana količina energije iz obnovljivih izvora koja odgovara cilju u 2020. (izračunata kao B x C) (ktoe) |
2.563,6 |
3.2 Scenariji i načini ostvarivanja po sektorima
Sve procene potrošnje u sektorima odnose se na scenario sa primenjenim merama EE, kako je propisano obrascem za izradu NAPOIE.
U Tabeli 3 su prikazane očekivane trajektorije (indikativne putanje) udela energije iz obnovljivih izvora u sektoru električne energije, sektoru energije za grejanje i hlađenje i u sektoru saobraćaja. Ove trajektorije su razvijene za sva tri sektora na osnovu raspoloživih podataka o očekivanoj potrošnji energije u svakom od tri sektora i projektima koji su planirani da se realizuju u razmatranom periodu, a u skladu sa ciljevima definisanim u Strategiji razvoja energetike do 2015. godine i drugim planskim dokumentima Republike Srbije.
U odnosu na zahteve Direktive 2009/28/EZ način određivanja preporučene trajektorije (Aneks I Direktive), odnosno učešća obnovljivih izvora energije po godinama do 2020. godine, je izmenjen. Izmene su nastale usled značajnog pomeranja početka primene Direktive 2009/28/EZ od strane zemalja potpisnica UOEnZ u odnosu na zemlje EU (bazna 2009. godina za potpisnice UOEnZ, odnosno 2005. godina za članice EU).
Učešće OIE u sektoru električne energije iznosiće 36,6%, u sektoru energije za grejanje i hlađenje 30% i u sektoru saobraćaja 10% u 2020. godini. Svi ovi pojedinačni ciljevi omogućiće zadovoljenje ukupnog cilja od 27% u BFPE 2020 (toplotna energija iz OIE doprineće ostvarenju cilja sa 12,3%, električna energija iz OIE doprineće sa 12,1% i biogoriva sa 2,6%). Ovi ciljevi po sektorima nisu obavezujući, i ne predstavljaju fiksne ciljeve za svaki od sektora pojedinačno, te se mogu promeniti, odnosno povećati, ukoliko budu postojale mogućnosti za ubrzaniji razvoj pojedinih sektora u odnosu na druge.
Cilj za sektor električne energije
Prema modelu EESC scenarija, u sektoru električne energije potrebno je ostvariti povećanje energije iz OIE u odnosu na baznu 2009. sa 884 ktoe na 1151 ktoe, što predstavlja povećanje za oko 30% OIE u sektoru električne energije do 2020. godine. Izraženo u odnosu na BFPE ovo povećanje iznosi 2,4% (sa 9,7% električne energije iz OIE u 2009. godini na 12,1% u 2020. godini).
Za ostvarivanje ciljeva u sektoru električne energije planirano je da se u Republici Srbiji do 2020. godine instalira dodatnih 1092 MW (Tabela I).
Tabela I: Proizvodnja električne energije iz OIE iz novih postrojenja u 2020. godini
Vrsta OIE |
(MW) |
Pretpostavljeni broj radnih sati (h) |
(GWh) |
(ktoe) |
Učešće |
HE (preko 10 MW) |
250 |
4430 |
1108 |
95 |
30,3 |
MHE (do 10 MW) |
188 |
3150 |
592 |
51 |
16,2 |
Energija vetra |
500 |
2000 |
1000 |
86 |
27,4 |
Energija sunca |
10 |
1300 |
13 |
1 |
0,4 |
Biomasa - elektrane sa kombinovanom proizvodnjom |
100 |
6400 |
640 |
55 |
17,5 |
Biogas (stajnjak) - elektrane sa kombinovanom proizvodnjom |
30 |
7500 |
225 |
19 |
6,2 |
Geotermalna energija |
1 |
7000 |
7 |
1 |
0,2 |
Otpad |
3 |
6000 |
18 |
2 |
0,5 |
Deponijski gas |
10 |
5000 |
50 |
4 |
1,4 |
UKUPNO planirani kapacitet |
1092 |
- |
3653 |
314 |
100,0 |
Cilj za sektor grejanja i hlađenja
Prema EESC scenariju, u sektoru grejanja i hlađenja potrebno je povećanje učešća OIE sa 1059 ktoe u 2009. godini, na 1167 ktoe u 2020. godini, što iznosi 10,2%.
Da bi ostvarila svoje ciljeve u sektoru grejanja i hlađenja Republika Srbija će do 2020. godine, pored korišćenja biomase za grejanje u individualnim domaćinstvima, koristiti i obnovljive izvore energije koji do sada nisu korišćeni. Planirano je da se cilj u ovom sektoru ostvari sa dodatnih 149 ktoe kako je prikazano u Tabeli II.
Tabela II: Proizvodnja energije u sektoru grejanja i hlađenja iz novih kapaciteta koji koriste OIE
Vrsta OIE |
(ktoe) |
Učešće u dodatno planiranoj proizvodnji toplotne energije do 2020. godine |
Biomasa - elektrane sa kombinovanom proizvodnjom |
49 |
33% |
Biomasa (SDG) |
25 |
16% |
Biogas (stajnjak) - elektrane sa kombinovanom proizvodnjom |
10 |
7% |
Geotermalna energija |
10 |
7% |
Energija sunca |
5 |
3% |
Biomasa u individualnim domaćinstvima |
50 |
34% |
U sektoru saobraćaja u 2009. godini, OIE (odnosno biogoriva) su bili zastupljeni na tržištu sa samo 0,21 ktoe (ova količina nije registrovana u nacionalnoj statistici). Navedena količina biodizela se prodavala kao B100 i koristio se u poljoprivredi. Biogoriva se nisu nalazila na tržištu u mešavini sa gorivima naftnog porekla za motorna vozila, u skladu sa dozvoljenim količinama prema odgovarajućim standardima za motorni benzin i dizel gorivo. U skladu sa Direktivom za OIE obavezni cilj za učešće obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja iznosi 10% u 2020. godini. Prema definisanom cilju i EESC scenariju, količina obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja iznosiće 246 ktoe u 2020. godini, što će predstavljati 2,6% obnovljivih izvora energije u BFPE.
Način ostvarivanja učešća obnovljivih izvora energije u BFPE
U okviru REFSC potrošnja energije iz OIE će porasti u periodu od 2009. do 2020. godine sa 1.942,6 ktoe na 2.789,3 ktoe, što predstavlja povećanje od 43,6%. Ovo povećanje udela OIE u BFPE u navedenom periodu iznosi 8,2%.
U okviru EESC potrošnja energije iz OIE će porasti u periodu od 2009. do 2020. godine sa 1.942,6 ktoe na 2.563,6 ktoe, što predstavlja povećanje od 32,0%. Ovo povećanje udela OIE u BFPE u navedenom periodu iznosi 5,8%.
Važno je primetiti da je primena mera energetske efikasnosti ključna za dostizanje veoma ambicioznog obavezujućeg cilja u oblasti OIE (posmatrano sa aspekta procenjenih investicionih ulaganja u oblasti OIE neophodnih za dostizanje cilja). Mere energetske efikasnosti će doprineti smanjenju BFPE na koju se udeo od 27% OIE i odnosi.
Tabela 3: Nacionalni cilj za 2020. i procenjeni način ostvarivanja energije iz obnovljivih izvora u grejanju i hlađenju, električnoj energiji i saobraćaju
|
2009 |
2010 |
2011 |
2012 |
2013 |
2014 |
2015 |
2016 |
2017 |
2018 |
2019 |
2020 |
OIE - grejanje i hlađenje (%) |
25,6 |
22,4 |
21,3 |
20,8 |
21,1 |
22,0 |
23,4 |
24,5 |
26,1 |
27,4 |
28,6 |
30,0 |
OIE - električna energija (%) |
28,7 |
32,0 |
23,0 |
25,1 |
29,5 |
29,9 |
31,0 |
31,4 |
32,4 |
33,4 |
35,1 |
36,6 |
OIE - saobraćaj (%) |
0,0 |
0,0 |
0,0 |
0,0 |
0,0 |
0,0 |
1,5 |
3,2 |
5,0 |
6,7 |
8,4 |
10,0 |
OIE - ukupno učešće (%) |
21,2 |
20,9 |
17,5 |
17,8 |
19,3 |
19,7 |
20,9 |
21,8 |
23,1 |
24,3 |
25,6 |
27,0 |
Od čega iz mehanizama saradnje (%) |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
Višak predviđen za mehanizam saradnje (%) |
0,0 |
0,0 |
0,0 |
0,0 |
0,0 |
0,0 |
0,0 |
0,0 |
0,1 |
0,2 |
0,2 |
0,3 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Indikativna putanja u skladu sa delom B Aneksa I Direktive2 |
|
|
2011-2012 |
2013-2014 |
2015-2016 |
2017-2018 |
|
2020 |
|
|
S2009+20% (S2020-S2009) |
S2009 +30% (S2020-S2009) |
S2009 + 45% (S2020-S2009) |
S2009 +65% (S2020-S2009) |
|
S2020 |
|
OIE putanja - minimalne vrednosti (%) |
|
|
22,36 |
22,94 |
23,81 |
24,97 |
|
27,00 |
OIE putanja - minimalne vrednosti(ktoe) |
|
|
2303 |
2347 |
2382 |
2441 |
|
2564 |
____________
2 Indikativna putanja za dostizanje obavezujućeg udela od 27% do 2020. godine razlikuje se od preporučene Direktivom zato što je nije moguće slediti sa trenutno raspoloživim energetskim kapacitetima za proizvodnju energije korišćenjem OIE.
Tabela 4a: Proračun doprinosa korišćenja OIE svakog sektora u BFPE (ktoe)3
|
2009 |
2010 |
2011 |
2012 |
2013 |
2014 |
2015 |
2016 |
2017 |
2018 |
2019 |
2020 |
(A) Očekivana BFPE iz OIE u sektoru grejanja i hlađenja |
1059 |
1031 |
1040 |
1043 |
1031 |
1043 |
1075 |
1092 |
1127 |
1143 |
1152 |
1167 |
(B) Očekivana BFPE iz OIE u sektoru proizvodnje električne energije |
884 |
1022 |
745 |
812 |
951 |
962 |
992 |
1004 |
1031 |
1059 |
1108 |
1151 |
(C) Očekivana BFPE iz OIE u sektoru saobraćaja |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
34 |
74 |
117 |
159 |
203 |
246 |
(D) Očekivana ukupna potrošnja OIE (procenjeni višak u odnosu na cilj) |
1943 |
2062 |
1814 |
1883 |
1976 |
2005 |
2082 |
2149 |
2234 |
2319 |
2463 |
2596 |
(E) Očekivani transfer OIE prema zemljama EU |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
3,0 |
8,9 |
16,2 |
23,7 |
32,1 |
(F) Očekivani transfer OIE iz EU i trećih zemalja |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
0 |
(G) Očekivana potrošnja OIE u skladu sa ciljem (D)-(E)+(F) |
1943 |
2062 |
1814 |
1883 |
1976 |
2005 |
2082 |
2146 |
2226 |
2303 |
2440 |
2564 |
____________
3 Prikazani podaci odnose se na realizovane potrošnje u 2009, 2010. i 2011. godini, i procenu za 2012. u skladu sa Energetskim bilansima Republike Srbije.
Tabela 4b: Proračun doprinosa korišćenja OIE u sektoru saobraćaja (ktoe)
|
2009 |
2013 |
2014 |
2015 |
2016 |
2017 |
2018 |
2019 |
2020 |
(C) Očekivana BFPE OIE u sektoru saobraćaja |
- |
- |
- |
34 |
74 |
117 |
159 |
203 |
246 |
(H) Očekivana električna energija iz OIE u sektoru saobraćaja |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
(I) Očekivana potrošnja OIE iz otpada, ostataka, neprehrambenih celuloznih i lignoceluloznih materijala u sektoru saobraćaja |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
(J) Očekivani doprinos OIE u saobraćaju za ispunjenje OIE-T cilja: (C)+(2,5-1)x(H)+(2-1)x(I) |
- |
- |
- |
34 |
74 |
117 |
159 |
203 |
246 |
4. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA
4.1. Pregled svih politika i mera za unapređenje korišćenja energije iz obnovljivih izvora
U Tabeli 5 je prikazana najvažnija postojeća regulativa koja se odnosi na obnovljive izvore energije, kao i regulativa koju je potrebno doneti u narednom periodu. Deo regulative koja je predviđena da se donese u narednom periodu proističe iz zahteva Direktive 2009/28/EZ.
Tabela 5: Pregled celokupne regulative i mera
Naziv |
Vrsta mere* |
Očekivani rezultati** |
Ciljna grupa i/ili aktivnost *** |
Postoji/planirana |
Datum početka i završetka mere |
Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 57/11, 80/11 - ispravka, 93/12 i 124/12) |
regulatorna - ciljevi energetske politike, pouzdana, kvalitetna i sigurna isporuka energije i energenata, ciljevi za korišćenje OIE, način, uslovi i podsticaji za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora |
povećanje korišćenja OIE - |
svi subjekti u energetskom sektoru |
postojeći |
2011- |
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. ("Službeni glasnik RS", broj 44/05) |
planski - prioriteti razvoja energetike |
povećanje korišćenja OIE |
energetski sistemi, subjekti, investitori |
postojeći |
2005-2015 |
Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period 2007 - 2012 ("Službeni glasnik RS", broj 99/09) |
planski - prioriteti razvoja energetike, prioriteti u korišćenju OIE |
povećanje korišćenja OIE |
energetski sistemi, subjekti, investitori |
postojeći |
2007-2012 |
Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 8/13) |
regulatorna - propisuje uslove i postupak sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, sadržinu zahteva za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije, dokaze o ispunjavanju uslova za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije, minimalni stepen iskorišćenja primarne energije u elektranama sa kombinovanom proizvodnjom u zavisnosti od vrste osnovnog goriva i instalisane snage, maksimalnu ukupnu instalisanu snagu vetroelektrana i solarnih elektrana za koje se može steći povlašćen, odnosno privremeni povlašćeni status proizvođača električne energije, obaveze povlašćenog proizvođača i način kontrole ispunjavanja propisanih obaveza, kao i sadržinu i način vođenja Registra povlašćenih proizvođača električne energije |
povećanje proizvodnje električne energije iz OIE |
investitori |
postojeća |
2013- |
Zakon o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13) |
regulatorna - propisuje uslove i način efikasnog korišćenja energije i energenata u sektoru proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije; politiku efikasnog korišćenja energije; sistem energetskog menadžmenta; označavanje nivoa energetske efikasnosti proizvoda koji utiču na potrošnju energije; minimalne zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji, prenosu i distribuciji električne i toplotne energije i isporuci prirodnog gasa; finansiranje, podsticajne i druge mere u ovoj oblasti, kao i druga pitanja od značaja za prava i obaveze fizičkih i pravnih lica u vezi sa efikasnim korišćenjem energije |
povećanje korišćenja OIE |
energetski sistemi, subjekti, investitori |
postojeći |
2013- |
Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", broj 10/13) |
finansijska - utvrđuje se vrsta podsticaja, način korišćenja podsticaja, registar podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju |
povećanje korišćenja OIE |
poljoprivredni subjekti, investitori |
postojeći |
2013- |
Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 8/13) |
finansijska - definiše kategorije povlašćenih proizvođača električne energije, propisuje mere podsticaja, uslove za njihovo ostvarivanje, način određivanja podsticajnog perioda, prava i obaveze koje iz tih mera proizlaze za povlašćene proizvođače i druge energetske subjekte i uređuje sadržinu ugovora i predugovora o otkupu električne energije od povlašćenog proizvođača |
povećanje proizvodnje električne energije iz OIE |
investitori |
postojeća |
2013-31. decembra 2015. |
Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 8/13) |
finansijska - definiše se način obračuna, način naplate, odnosno plaćanja i prikupljanja sredstava po osnovu naknade, kao i način raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije |
povećanje proizvodnje električne energije iz OIE |
energetski sistemi, subjekti, investitori |
postojeća |
2013- |
Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2013. godini ("Službeni glasnik RS", broj 8/13) |
finansijska - utvrđuje se visina posebne naknade za podsticaj u 2013. godini |
povećanje proizvodnje električne energije iz OIE |
energetski sistemi, subjekti, investitori |
postojeća |
2013- |
Zakon o ratifikaciji Kjoto Protokola ("Službeni glasnik RS", br. 88/07 i 38/09) |
regulatorna - smanjenje emisije GHG |
povećanje korišćenja OIE |
energetski sistemi, subjekti |
postojeći |
2009- |
Nacionalna strategija održivog razvoja ("Službeni glasnik RS", broj 57/08) |
planski - održivi razvoj, smanjenje uticaja na životnu sredinu i prirodne resurse |
povećanje korišćenja OIE |
energetski sistemi, subjekti, investitori |
postojeći |
2008- |
Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2011. do 2017. godine ("Službeni glasnik RS", broj 62/11) |
planski - mere i aktivnosti za sprovođenje strategije održivog razvoja |
promovisanje i povećanje korišćenja OIE |
energetski sistemi, subjekti, investitori |
postojeći |
2011-2017 |
Nacionalni program zaštite životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 12/10) |
planski - zaštita životne sredine i primena najpovoljnijih mera za održivi razvoj i upravljanje zaštitom životne sredine |
povećanje korišćenja OIE |
energetski sistemi, subjekti, investitori |
postojeći |
2010- |
Strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara ("Službeni glasnik RS", broj 33/12) |
planski - korišćenje prirodnih resursa na održiv način, osiguranje njihove raspoloživosti u budućnosti i smanjenje uticaja njihovog korišćenja na životnu sredinu |
povećanje korišćenja OIE |
energetski sistemi, subjekti, investitori |
postojeći |
2012- |
Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 13/10) |
planski - podizanje nivoa znanja u društvu i unapređenje tehnološkog razvoja i privrede |
povećanje energetske efikasnosti, povećanje korišćenja OIE |
naučno-istraživačke institucije, energetski sistemi, subjekti, investitori |
postojeći |
2010- |
Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 17/09) |
planski - definisanje mera za sprečavanje zagađenja |
energetska efikasnost, povećanje korišćenja OIE |
energetski sistemi, subjekti, investitori |
postojeći |
2009- |
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 88/10) |
regulatorna - definisanje postupka procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu |
sprečavanje uticaja na životnu sredinu pri izgradnji objekata na OIE |
investitori |
postojeći |
2010- |
Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu |
regulatorna - definisanje vrste objekata za koje je potrebna procena uticaja |
sprečavanje uticaja na životnu sredinu pri izgradnji objekata na OIE |
investitori |
postojeći |
2008- |
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 88/10) |
regulatorna - uslovi, način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu |
zaštita životne sredine, unapređivanje održivog razvoja |
investitori |
postojeći |
2010- |
Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) |
regulatorna - planiranje upravljanja otpadom, upravljanje otpadom - delatnost od opšteg interesa |
upravljanje otpadom, korišćenje otpada kao energenta |
industrija, energetski subjekti, investitori |
postojeći |
2010- |
Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik RS", broj 56/10) |
regulatorna - klasifikacija otpada |
upravljanje posebnim tokovima otpada |
investitori |
postojeći |
2010- |
Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije ("Službeni glasnik RS", broj 98/10) |
regulatorna - upravljanje otpadom |
korišćenje otpada u energetske svrhe |
investitori, energetski subjekti, industrija |
postojeći |
2010- |
Uredba o vrstama otpada za koje se vrši termički tretman, uslovima i kriterijumima za određivanje lokacije, tehničkim i tehnološkim uslovima za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termički tretman otpada, postupanju sa ostatkom nakon spaljivana ("Službeni glasnik RS", broj 102/10) |
regulatorna |
korišćenje otpada u energetske svrhe |
investitori, energetski subjekti, industrija |
postojeći |
2010- |
Pravilnik o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima ("Službeni glasnik RS", broj 71/10) |
regulatorna - način i postupak upravljanja otpadnim uljima |
korišćenje ulja u energetske svrhe |
investitori, industrija, energetski subjekti |
postojeći |
2010- |
Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04) |
regulatorna - uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja |
izgradnja objekata na OIE |
investitori, energetski subjekti |
postojeći |
2004- |
Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola ("Službeni glasnik RS", broj 84/05) |
regulatorna |
izgradnja objekata na OIE |
investitori, energetski subjekti |
postojeća |
2005- |
Zakon o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) |
regulatorna - zaštita i očuvanje prirode |
korišćenje OIE |
investitori, energetski subjekti |
postojeći |
2009- |
Uredba o režimima zaštite ("Službeni glasnik RS", broj 31/12) |
regulatorna - režimi zaštite, postupak i način njihovog određivanja |
izgradnja objekata na OIE u zaštićenim područjima |
investitori, energetski subjekti |
postojeća |
2012- |
Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima ("Službeni glasnik RS", broj 88/11) |
regulatorna - eksploatacija i korišćenje geotermalnih resursa |
korišćenje OIE |
investitori, energetski subjekti |
postojeći |
2011- |
Zakon o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) |
regulatorna - upravljanje kvalitetom vazduha i mere za sprovođenje zaštite |
ispunjenje zahteva o zaštiti vazduha pri izgradnji i eksploataciji objekata na OIE |
investitori, energetski subjekti |
postojeći |
2009- |
Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Službeni glasnik RS", broj 71/10) |
regulatorna - definisanje dozvoljenih graničnih vrednosti emisija |
ispunjenje zahteva o zaštiti vazduha pri izgradnji i eksploataciji objekata na OIE |
investitori, energetski subjekti |
postojeća |
2010- |
Zakon o javno privatnom partnerstvu i koncesijama ("Službeni glasnik RS", broj 88/11) |
regulatorna |
povećanje korišćenja OIE, korišćenje OIE za proizvodnju toplotne energije |
investitori, energetski subjekti |
postojeći |
2011- |
Akcioni plan za biomasu 2010-2012 ("Službeni glasnik RS", broj 56/10) |
planski - definisanje aktivnosti za prevazilaženje problema u korišćenju biomase u energetske svrhe |
povećanje korišćenja biomase i biogoriva |
investitori, energetski subjekti, finansijske institucije, naučno-istraživačke institucije |
postojeći |
2010-2012 |
Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", broj 30/10) |
regulatorni - površinske i podzemne vode, osim vode iz koje se može dobiti geotermalna energija |
integralno upravljanje vodama, vodnim objektima |
investitori, energetski subjekti |
postojeći |
2010- |
Pravilnik o sadržini i obrascu zahteva za izdavanje vodnih akata i sadržini mišljenja u postupku izdavanja vodnih uslova ("Službeni glasnik RS", broj 74/10) |
regulatorna |
regulisanje dobijanja neophodnih vodnih akata u postupku izgradnje objekta |
investitori, energetski subjekti |
postojeći |
2010- |
Zakon o obnovljivim izvorima energije |
regulatorna |
povećanje korišćenja OIE - |
svi subjekti energetskog sektora |
planiran |
|
Uredba o kriterijumima održivosti za biogoriva |
regulatorna |
povećanje korišćenja biogoriva |
proizvođači, investitori, energetski subjekti |
planirana |
2013 |
Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva bioporekla ("Službeni list Srbije i Crne Gore", broj 26/06) |
regulatorna |
povećanje korišćenja biogoriva |
proizvođači, investitori, energetski subjekti |
postojeći, planirane izmene i dopune ili izrada novog pravilnika |
2006 - (planirane izmene u 2013) |
Regulativa o sistemu monitoringa kvaliteta goriva |
regulatorna, finansijska - obezbeđivanje monitoringa kvaliteta goriva i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte |
povećanje korišćenja biogoriva |
proizvođači, investitori, energetski subjekti |
planirana |
2013 |
Uredba o obaveznom stavljanju određenog procenta biogoriva na tržište |
regulatorna, finansijska |
povećanje korišćenja biogoriva |
proizvođači, investitori, energetski subjekti |
planirana |
2013 |
Pravilnik o licencama |
regulatorna |
povećanje korišćenja biogoriva |
proizvođači, investitori, energetski subjekti |
planirana |
2013 |
Uredba o podsticajima za uzgajanje sirovina i proizvodnju biogoriva |
finansijska |
povećanje korišćenja biogoriva |
proizvođači, investitori, energetski subjekti |
planirana |
2013 |
Pravilnik o garanciji porekla za proizvodnju energije iz OIE |
regulatorna, finansijska |
povećanje korišćenja OIE |
proizvođači, investitori, energetski subjekti |
planirana |
2013 |
Preporuka o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača toplotne energije |
regulatorna, finansijska |
povećanje korišćenja OIE u sektoru grejanje i hlađenje |
proizvođači, investitori, energetski subjekti |
planirana |
2013 |
Preporuka o podsticajnim merama za proizvodnju toplotne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije |
regulatorna, finansijska |
povećanje korišćenja OIE u sektoru grejanje i hlađenje |
proizvođači, investitori, energetski subjekti |
planirana |
2013 |
Strategija upravljanja vodama u Republici Srbiji |
planski |
povećanje korišćenja OIE |
investitori, energetski subjekti |
planirana |
2014 |
Zakon o šumama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12) |
regulatorna |
povećanje korišćenja OIE |
investitori, energetski subjekti |
postojeći |
2012 - |
Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 59/06). |
regulatorna |
povećanje korišćenja OIE |
investitori, energetski subjekti |
postojeći |
2006 - |
* Naznačiti ako je mera (pretežno) regulatorna, finansijska ili "meka" (tj. informativnog karaktera).
** Da li je očekivani rezultat promene ponašanja, instalisane snage (MW; t/god), proizvedene energije (ktoe)?
*** Ko su ciljne grupe/osobe: investitori, krajnji korisnici, javna administracija, planeri, arhitekte, instalateri, itd? ili šta je ciljna aktivnost/sektor: proizvodnja biogoriva, upotreba životinjskog đubriva kao izvora energije, itd.)?
4.2. Mere za ispunjavanje uslova iz članova 13, 14, 16. i članova 17. do 21. Direktive 2009/28/EZ
4.2.1. Administrativne procedure i prostorno planiranje (član 13 (1) Direktive 2009/28/EZ)
Prilikom odgovaranja na sledeća pitanja, države članice su u obavezi da objasne postojeće nacionalne, regionalne i lokalne propise u vezi sa procedurama za ovlašćivanje, sertifikaciju i licenciranje primenjene na postrojenja i povezane prenosne i distributivne mreže infrastrukture za proizvodnju električne energije, grejanje ili hlađenje iz obnovljivih izvora, kao i na proces transformacije biomase u biogoriva ili druge energetske proizvode. Tamo gde su potrebni dalji koraci kako bi se osiguralo da su procedure primerene i potrebne, takođe se traži od država članica da opišu planirane revizije, očekivane rezultate i nadležni organ za obavljanje takvih revizija. Kada je informacija specifična za tehnologiju, navedite je. Kada regionalne/lokalne vlasti imaju značajnu ulogu, molimo takođe da je objasnite.
(a) Spisak postojećeg nacionalnog i, ako je primenljivo, regionalnog zakonodavstva u pogledu ovlašćenja, sertifikacije, procedure izdavanja dozvola i prostornog planiranja primenjeno na postrojenja i povezanu infrastrukturu prenosne i distributivne mreže:
Korišćenje obnovljivih izvora energije i postupci dobijanja odgovarajućih dozvola i saglasnosti su regulisani propisima iz različitih oblasti, i to:
1) Opšti međunarodni propisi - Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, kao i propisi kojima su preuzete obaveze Republike Srbije u smislu poštovanja međunarodnih propisa (Kjoto protokol uz okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine i slično);
2) Osnovni nacionalni propisi (propisi koji definišu nadležnosti ministarstava, autonomnih pokrajina, o opštem upravnom postupku, tržišnom nadzoru, vodama, poljoprivredi i ruralnom razvoju i slično);
3) Propisi iz oblasti energetike (propisi koji definišu ciljeve energetske politike i načine njenog ostvarivanja; uslove za izgradnju novih energetskih objekata; uslove i način obavljanja energetskih delatnosti; način, uslove i podsticaje za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije);
4) Propisi iz oblasti rudarstva i geoloških istraživanja (propisi koji regulišu eksploataciju geotermalnih resursa);
5) Propisi iz oblasti prostornog planiranja (propisi kojima se definiše oblast planiranja i izgradnje objekata, prostorni planovi, dobijanje dozvola - lokacijska, građevinska i upotrebna dozvola), i
6) Propisi iz oblasti životne sredine (propisi koji se odnose na zaštitu životne sredine, postupak procene uticaja na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu).
Izgradnja objekata i proizvodnja energije korišćenjem obnovljivih izvora zasniva se na sticanju određenih prava, i to:
7) Sticanje prava na izgradnju objekta,
8) Sticanje prava na obavljanje proizvodnje električne i/ili toplotne energije.
Procedure za dobijanje licenci, dozvola i saglasnosti su jasno definisane.
Sticanje prava na izgradnju objekta podrazumeva sprovođenje procedura za izgradnju konkretnog energetskog objekta, koje su definisane u zavisnosti od vrste i snage objekta, što podrazumeva proceduru za dobijanje energetske, lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole. Zakon o energetici propisuje da se energetski objekti grade u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata, tehničkim i drugim propisima, a po prethodno pribavljenoj energetskoj dozvoli, definiše uslove i način obavljanja energetskih delatnosti, način i uslove za dobijanje licence, način i uslove za dobijanje energetske dozvole, način organizovanja i funkcionisanja tržišta električne energije, prava i obaveze učesnika na tržištu, zaštitu kupaca energije i energenata, način, uslove i podsticaje za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12 i 42/13) utvrđeni su uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata (lokacijska, građevinska i upotrebna dozvola). U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji određuje se nadležnost za izdavanje građevinske dozvole. Objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora snage 10 i više MW, kao i elektrana sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 MW i više i elektrane u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja, i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja su u nadležnost ministarstva za poslove građevinarstva, odnosno autonomne pokrajine ako se objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, prema članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji. U nadležnosti organa lokalne samouprave su objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage do 10 MW. Procena uticaja na životnu sredinu, odnosno sprečavanje i kontrola zagađenja su veoma značajni elementi u postupku izgradnje objekta i u zavisnosti od snage objekta i definisani su Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09), odnosno Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09). Priključenje na elektroenergetsku mrežu, odnosno prenosni i distributivni sistem, kao i distribucija i snabdevanje toplotnom energijom regulisano je Zakonom o energetici.
Sticanje prava na obavljanje proizvodnje električne i/ili toplotne energije podrazumeva ispunjavanje svih zahteva u zavisnosti od načina na koji je delatnost definisana. U skladu sa Zakonom o energetici definisano je da proizvodnja električne energije predstavlja energetsku delatnost, a proizvodnja toplotne energije predstavlja energetsku delatnost od opšteg interesa. Pravo na obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije može se steći neposredno (zaključenjem ugovora o poveravanju obavljanja delatnosti od opšteg interesa ili dodeljivanjem koncesija za obavljanje delatnosti od opšteg interesa) ili posredno (ulaganjem u javno (komunalno) preduzeće odnosno privredno društvo koje obavlja komunalnu delatnost).
(b) Ministarstvo(a) i njihove nadležnosti u oblasti:
Za korišćenje obnovljivih izvora energije nadležne su različite institucije koje se u zavisnosti od vrste i snage objekta nalaze na različitim nivoima, i to:
1) Institucije na republičkom nivou;
2) Institucije na nivou Autonomne pokrajine Vojvodine, i
3) Institucije na nivou jedinice lokalne samouprave.
Pregled najvažnijih institucija u oblasti izgradnje objekta i dobijanje potrebnih dozvola i saglasnosti prikazan je u Tabeli A.
U skladu sa Zakonom o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", broj 72/12) organi državne uprave na republičkom nivou u čijoj nadležnosti se nalaze obnovljivi izvori energije su:
1) Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine;
2) Ministarstvo građevinarstva i urbanizma;
3) Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja;
4) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i
5) Ministarstvo finansija i privrede.
Dodatno, pored ministarstava, obnovljivi izvori energije su u nadležnosti i određenog broja posebnih organizacija i drugih institucija, i to:
1) Agencija za energetiku;
2) Republička agencija za prostorno planiranje;
3) Republički geodetski zavod (u daljem tekstu: RGZ);
4) Republički hidrometeorološki zavod (u daljem tekstu: RHMZ);
5) Republički zavod za statistiku;
6) Institut za standardizaciju Srbije (u daljem tekstu: ISS), i
7) Fond za razvoj Republike Srbije.
Institucije koje su nadležne na nivou Autonomne pokrajine Vojvodine su:
1) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, i
2) Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
Osim navedenih, poslove iz oblasti obnovljivih izvora energije obavljaju i:
1) Jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS);
2) JP "Elektroprivreda Srbije" (u daljem tekstu: EPS);
3) JP "Elektromreža Srbije" (u daljem tekstu: EMS);
4) Zavisna privredna društva za distribuciju električne energije ("Elektrovojvodina", "Elektrodistribucija Beograd", "Elektrosrbija", "Jugoistok" i "Centar");
5) Javno-komunalna preduzeća (u daljem tekstu: JKP);
6) Javna vodoprivredna preduzeća (u daljem tekstu: JVP) - "Srbijavode", "Beogradvode" i "Vode Vojvodine";
7) Zavod za zaštitu spomenika;
8) Zavod za zaštitu prirode, i
9) Javna preduzeća za gazdovanje šumama (JP "Srbijašume", JP "Vojvodinašume", JP Nacionalni park "Tara", JP Nacionalni park "Fruška gora", JP Nacionalni park "Kopaonik", JP Nacionalni park "Đerdap" i JP Nacionalni park "Šar planina").
Tabela A
Institucija |
Primena |
Vrsta objekta |
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine |
Energetska dozvola |
Objekti za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više, objekti za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MWt i više |
Saglasnost |
Za izgradnju energetskih objekata za proizvodnju električne energije snage do 1MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu, za koje se ne izdaje energetska dozvola, pre pribavljanja odobrenja za gradnju potrebno je prethodno pribaviti saglasnost Ministarstva, da se izgradnjom tih objekata obezbeđuje efikasno i racionalno iskorišćenje potencijala izvora primarne energije na osnovu nediskriminatornih kriterijuma koje utvrđuje i objavljuje Ministarstvo. |
|
Studija o proceni uticaja |
Elektrane koje koriste obnovljive izvore, elektrane sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 MW i više, elektrane koje ispunjavaju druge uslove iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji. |
|
Status povlašćenog proizvođača |
Elektrane koje u procesu proizvodnje električne energije u pojedinačnom proizvodnom objektu koriste OIE osim hidroelektrana snage veće od 30 MW, odnosno koje u pojedinačnom proizvodnom objektu instalisane električne snage do 10 MW istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju sa visokim stepenom iskorišćenja primarne energije. |
|
Ministarstvo građevinarstva i urbanizma |
Lokacijska dozvola |
Objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 MW i više, kao i elektrana sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 MW i više, za elektrane u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja, i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom i pepelom za koje je propisano tehničko osmatranje; objekata konstruktivnog raspona 50 m i više, objekata visine 50 i više metara. |
Građevinska dozvola |
||
Upotrebna dozvola |
||
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine |
Lokacijska dozvola |
Objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, kao i elektrana sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 MW i više, za elektrane u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja, i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja koji se u celini nalaze na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine |
Građevinska dozvola |
||
Upotrebna dozvola |
||
Studija o proceni uticaja |
||
Jedinice lokalne samouprave |
Energetska dozvola |
Za gradnju objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MWt i više, objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 1000 t godišnje |
Jedinice lokalne samouprave |
Licenca |
Proizvodnja toplotne energije u objektima ukupne snage 1 MWt i više |
Jedinice lokalne samouprave |
Lokacijska dozvola |
Objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage do 10 MW |
Građevinska dozvola |
||
Upotrebna dozvola |
||
Studija o proceni uticaja |
||
Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i nadležni Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine |
Odobrenje za izvođenje primenjenih geoloških istraživanja |
Eksploatacija hidrogeotermalne i petrogeotermalne energije |
Razmatranje i evidentiranje potencijala geotermalnih i petrogeotermalnih resursa |
||
Odobrenje za eksploataciju |
||
Odobrenje za izvođenje rudarskih radova |
||
Upotrebna dozvola za rudarske objekte |
||
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede |
Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola, Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sa pravnim i fizičkim licima, Saglasnost na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, Odobrenje za investiciona ulaganja na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini |
Male hidroelektrane i vetroelektrane koje treba da se grade na poljoprivrednom ili šumskom zemljištu |
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu |
Vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola |
Hidroelektrane, šume i šumsko zemljište (na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine) |
Republička direkcija za vode - organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede |
Izdavanje vodnih akata u skladu sa Zakonom o vodama. |
Hidroelektrane |
Uprava za poljoprivredno zemljište - organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede |
Upravljanje, korišćenje i davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 62/06, 65/06 - dr. zakon i 41/09) |
Korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini - sve vrste objekata. |
Uprava za šume - organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede |
Izdavanje saglasnosti za promenu namene šuma i šumskog zemljišta u skladu sa Zakonom o šumama. |
- Promena namene šume i šumskog zemljišta radi izgradnje objekata za korišćenje obnovljivih izvora energije malih kapaciteta (male elektrane i drugi slični objekti, u smislu propisa kojim se uređuje oblast energetike) |
Agencija za energetiku |
Licenca |
- proizvodnja električne energije u objektima ukupne odobrene snage priključka do 1MW; |
Republička agencija za prostorno planiranje/Jedinica lokalne samouprave |
Uvid u važeći planski dokument |
Sve vrste objekta koji koriste OIE. |
Republički geodetski zavod/Služba za katastar nepokretnosti opštine |
Kopija plana parcele |
Sve vrste objekta koji koriste OIE. |
lista vlasnika parcele |
||
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) |
Mišljenje republičke organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove |
Hidroelektrane |
Javna vodoprivredna preduzeća - JVP (Srbijavode, Beogradvode, Vode Vojvodine) |
Mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća |
Hidroelektrane |
Zavod za zaštitu spomenika |
Uslovi za preduzimanje javnih radova, izgradnju infrastrukturnih objekata u zaštićenim prostorima, kao i uslove za adaptacije i dogradnje spomeničkih objekata |
Sve vrste objekta koji koriste OIE. |
Zavod za zaštitu prirode |
Uslovi za zaštitu prirode |
Sve vrste objekta koji koriste OIE. |
Elektroprivreda Srbije |
Ugovor o otkupu električne energije |
Proizvođači električne energije. |
Operator prenosnog sistema |
Tehnički uslovi za priključenje na prenosnu mrežu |
Za proizvedenu električnu energiju iz obnovljivih izvora energije, proizvedenu energiju za grejanje i hlađenje iz obnovljivih izvora energije |
Garancija porekla |
|
|
Operator distrubutivnog sistema |
Uslovi za priključenje na distributivnu mrežu |
Elektrane i objekti koji troše električnu energiju |
Javno-komunalno preduzeće |
Uslovi za priključenje na mrežu za distribuciju toplotne energije |
Proizvođači toplotne energije. |
(c) Revizija predviđena sa ciljem da se preduzmu odgovarajuće mere kao što je opisano u članu 13 (1) Direktive 2009/28/EZ do:
Zakoni i podzakonski akti koji se odnose na OIE usvojeni su u poslednje tri godine. U praksi, uobičajeno je da se regulativa menja posle perioda od pet godina, a u međuvremenu se regulativa unapređuje i menja kroz izmene i dopune, osim u slučajevima gde je predviđeno donošenje odgovarajućih podzakonskih dokumenata posle usvajanja novih zakona.
Racionalizacija procedura je potrebna i predmet je razmatranja u nadležnim institucijama. U predstojećem periodu biće izvršene izmene sa ciljem da se procedure poboljšaju i pojednostave, u skladu sa iskustvima dobre prakse primenjene u zemljama EU. U toku pripreme novih zakona i podzakonskih dokumenta, mogućnosti racionalizacije procedura za dobijanje licenci, dozvola i saglasnosti biće sagledane primenom:
1) Pozitivnih iskustava drugih država EU;
2) Iskustava zaposlenih u nadležnim institucijama koji su u prethodnom periodu sagledali nedostatke postojećeg sistema i mogućnosti za poboljšanje, i
3) Iskustava dosadašnjih investitora u ovoj oblasti u Srbiji.
S obzirom da je proces racionalizacije vrlo složen, i predstavlja jedan stalni proces, kao i da u tom postupku treba da budu uključeni različiti nivoi (republički, pokrajinski i jedinice lokalne samouprave) biće obrazovana radna grupa od predstavnika nadležnih institucija na različitim nivoima koja će pripremiti predlog za racionalizaciju procedura. Prilikom racionalizacije procedura biće definisane procedure u zavisnosti od veličine postrojenja/objekta/vrste projekta (posebne procedure za velika, odnosno mala postrojenja/objekte/projekte). Radna grupa će sagledati sve nedostatke postojećeg sistema i predložiće unapređenje sistema i metodologiju za stalno praćenje primene u praksi. Proces racionalizacije procedura je proces koji treba da bude stalan i da bude koordiniran od stane određenog tela koje predlaže ministarstvo nadležno za poslove energetike ili od strane određene službe ministarstva nadležnog za poslove energetike (npr. Odsek za obnovljive izvore energije). Ovo telo treba da bude organizovano po ugledu na tzv. Service Conference/ Steering Committee koji su formirani u zemljama EU sa ciljem da pruže podršku projektima iz OIE.
U narednom periodu biće obrazovana kancelarija za brze odgovore u oblasti OIE ("sve na jednom mestu" - one stop shop). Na taj način će biti omogućeno potencijalnim investitorima da na jednom mestu dobiju sve informacije za dobijanje dozvola i saglasnosti neophodnih za izgradnju energetskih objekata. Za funkcionisanje ovog sistema biće organizovana horizontalna i vertikalna saradnja između institucija nadležnih za dozvole i saglasnosti.
(d) Pregled postojećih i planiranih mera na regionalnom/lokalnom nivou (gde je primenljivo):
U prethodnom periodu, na regionalnom i lokalnom nivou nisu razvijene posebne mere koje se odnose na OIE i njihovo korišćenje. U dokumentima koji su usvojeni na republičkom nivou definisane su obaveze i institucije na nivou autonomne pokrajine i lokalnom nivou.
Na regionalnim i lokalnim nivoima potrebno je, takođe, formirati kancelarije za brze odgovore za OIE ("sve na jednom mestu" - one stop shop). Ove regionalne i lokalne kancelarije treba da budu povezani sa kancelarijom na republičkom nivou (vertikalna saradnja), kao i sa drugim institucijama na republičkom/regionalnom nivou (horizontalna saradnja).
(e) Da li postoje detektovane nepotrebne prepreke ili ne-proporcionalni zahtevi u vezi sa procedurama za ovlašćivanje, sertifikaciju i licenciranje primenjenim na postrojenja i povezanu infrastrukturu mreže za prenos i distribuciju za proizvodnju električne energije, grejanje ili hlađenje iz obnovljivih izvora, kao i na proces transformacije biomase u biogoriva ili drugih energenata? Ako je tako, koje su one?
Na osnovu analize postojećih procedura za dobijanje licenci, dozvola i saglasnosti uočene su sledeće prepreke:
1) procedure su duge i zahtevne - iako je prema Zakonu o energetici rok za izdavanje licence 30 dana od dana prijema uredne dokumentacije, na njegovu dužinu često utiče nemogućnost pribavljanja uredne dokumentacije propisane Zakonom o energetici u primerenim rokovima, jer se ova dokumentacija pribavlja od posebnih organa i po posebnim postupcima;
2) veliki broj zakonskih i podzakonskih akata koje je potrebno ispoštovati - za dobijanje licenci, dozvola i saglasnosti potrebno je upoznati se sa velikim brojem zakonskih i podzakonskih dokumenata koji definišu nadležnosti (zakoni) i procedure, potrebnu dokumentaciju i rokove (podzakonski dokumenti), tako da je potrebno poznavanje svih dokumenata;
3) veliki broj različitih institucija koje su nadležne za izdavanje odgovarajućih dokumenata - proces pribavljanja svih potrebnih licenci, dozvola i saglasnosti sastoji se od različitih postupaka pred različitim institucijama koje nisu uvek državni organi. U različitim fazama, neki postupci se vode pred istim organom, tako da je potrebno više puta se obraćati istoj instituciji;
4) nepostojanje propisima uređenih procedura za dobijanje određene dokumentacije, već se primenjuju opšta pravila - ovo se odnosi na dobijanje mišljenja određenih republičkih i drugih institucija (npr. propisima nije regulisan postupak davanja mišljenja energetskog subjekta za prenos, odnosno distribuciju električne energije u postupku izdavanja energetske dozvole);
5) postojanje terminoloških razlika između propisa u oblasti energetike i životne sredine - U smislu propisa u oblasti energetike postoji razlika između elektrane koja koristi biomasu i koja koristi otpad, što je definisano Uredbom o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije. U pogledu propisa iz oblasti zaštite životne sredine, neka biomasa se može klasifikovati kao otpad i u tom slučaju za neke oblike biomase shodno propisima o životnoj sredini je potrebno pribaviti odgovarajuće dozvole ministarstva, dok za druge nije. Akcionim planom za biomasu, definisan je problem nepostojanja zvaničnih definicija što može da dovede do problema u mnogim sektorima. Navedenim dokumentom, predviđeno je da nadležna ministarstva pripreme listu neophodnih termina i odgovarajuće definicije, kao i da se definiše otpad koji se može koristiti kao biomasa. Lista ovih termina treba da se usvoji i objavi u zvaničnim dokumentima;
6) Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ("Službeni glasnik RS", broj 88/11) koji bi trebalo da se odnosi i na rečne tokove ne primenjuje se na odgovarajući način;
7) problem energetske dozvole, koja uvodi mogućnost sticanja prava na tuđem zemljištu, bez ikakvog učešća vlasnika ili drugog lica koje ima bilo kakvih svojinskih prava na njemu;
8) neusaglašenost Zakona o energetici i Zakona o komunalnim delatnostima ("Službeni glasnik RS", broj 88/11) u vezi sa pitanjem delatnosti u sektoru toplotne energije: Zakon o energetici - dve delatnosti, a prema Zakonu o komunalnim delatnostima - jedna delatnost. Ovaj problem trebalo bi da se prevaziđe definisanjem tri delatnosti, tj. da distribucija toplotne energije bude posebna regulisana delatnost, a na taj način bi bilo razrešeno i pitanje cene distribucije energije energetskom mrežom i pitanje priključenja (snabdevanje kupaca);
9) status proizvodnje toplotne energije - u skladu sa Zakonom o energetici, a u vezi sa Zakon o komunalnim delatnostima: kada je proizvodnja toplotne energije u kogeneraciji sa proizvodnjom električne energije, onda se ne smatra delatnošću od opšteg interesa, a kada je samo proizvodnja toplotne energije, onda je to delatnost od opšteg interesa;
10) nedostatak podzakonskih akata Zakona o energetici (pitanje sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača - investitori koji investiraju u obnovljivu energiju sunca i vetra bolje su finansijski zaštićeni nego drugi investitori, jer se samo za ove dve vrste OIE može steći privremeni status; podzakonska akta shodno Zakonu o energetici, a koji se odnose na toplotnu energiju);
11) nedostatak standarda i akreditovanih laboratorija.
Dodatno, na osnovu sprovedene ankete među investitorima koji imaju iskustva u dobijanju licenci, dozvola i saglasnosti definisane su sledeće prepreke:
1) zastarelost informacija u katastru (problem je kad investitor želi da dobije informaciju o vlasništvu nad nekim parcelama koje su interesantne za izgradnju, u slučaju da podaci nisu ažurirani investitor mora sam da istraži vlasničke odnose i prikupi informacije o vlasništvu);
2) zastarelost katastra malih hidroelektrana - katastar malih hidroelektrana je iz 1987. godine i nije uvažavao ekološke, socijalne i ekonomske kriterijume, a primenjuju se i danas kod lokalnih prostornih planova u Srbiji i kod izdavanja energetske i drugih saglasnosti;
3) nepostojanje plana detaljne regulacije u pojedinim opštinama (značajno produžava proces pribavljanja dozvola i saglasnosti);
4) nedefinisani imovinsko-pravni odnosi u nekim slučajevima (značajno produžava proces pribavljanja dozvola i saglasnosti);
5) relativno dugi sudski sporovi oko nasleđivanja zemljišta u nekim slučajevima;
6) kompleksan postupak za izgradnju elektrane na zemljištu na kome je država vlasnik (teret dokazivanja da je država vlasnik parcele mora da sprovede investitor, a nakon dokazivanja državnog vlasništva, investitor pravo na korišćenje parcele mora steći na licitaciji);
7) nepotrebno dugačka procedura mnogih postupaka;
8) potreban veliki broj saglasnosti (javna vodoprivredna preduzeća, PTT, JP "Srbijagas");
9) usvajanje detaljnog plana regulacije može trajati dugo i biti odlagano više puta;
10) moguće pomeranje kote vodozahvata;
11) veliki broj dokumenata neophodnih za početak izgradnje, i
12) dužina procesa pribavljanja dozvola i saglasnosti (zavisi od vrste projekta/postrojenja).
(f) Koji nivo administracije (lokalni, regionalni i nacionalni) je odgovoran za odobravanje, sertifikaciju i licenciranje postrojenja za obnovljive izvore energije i prostornog planiranja? (Ako to zavisi od tipa instalacije, molimo navedite). Ako je uključeno više od jednog nivoa, kakva je koordinacija između različitih upravljanih nivoa? Kako će se poboljšati koordinacija između različitih nadležnih organa u budućnosti?
Administrativni nivoi zaduženi za sprovođenje procedura su:
1) republički nivo (ministarstva, regulatorna agencija i drugi državni organi i organizacije);
2) autonomna pokrajina (sekretarijati), i
3) lokalna samouprava (jedinica lokalne samouprave, grad Beograd i javna preduzeća).
Struktura nadležnosti:
1) Energetska dozvola - prema Zakonu o energetici:
(1) Ministarstvo nadležno za poslove energetike - za izgradnju objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više, objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1MWt i više, objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 1.000 t godišnje,
(2) Jedinica lokalne samouprave - za izgradnju objekata za proizvodnju toplotne energije (snage 1MWt i više) i proizvodnju biogoriva kapaciteta većeg od 1.000 t godišnje,
(3) Informacija o lokaciji - prema članu 53. Zakona o planiranju i izgradnji;
2) Lokacijska dozvola - prema članu 54. Zakona o planiranju i izgradnji:
(1) Ministarstvo građevinarstva i urbanizma - za objekat za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, kao i elektranu sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 MW i više, visokih brana i akumulacija napunjenih vodom, jalovinom i pepelom za koje je propisano tehničko osmatranje; objekata konstruktivnog raspona 50 m i više, objekata visine 50 m i više, odnosno autonomna pokrajina - ukoliko se navedeni objekat/elektrana u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine,
(2) Jedinica lokalne samouprave - za sve objekte/elektrane za koje lokacijsku dozvolu ne izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina;
3) Građevinska dozvola - prema članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji:
(1) Ministarstvo građevinarstva i urbanizma - za objekat za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, kao i elektranu sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 MW i više, odnosno autonomna pokrajina - ukoliko se navedeni objekat/elektrana u celini gradi na teritoriji autonomne pokrajine,
(2) Jedinica lokalne samouprave - za sve objekte/elektrane za koje lokacijsku dozvolu ne izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina;
4) Upotrebna dozvola - prema čl. 155. i 158. Zakona o planiranju i izgradnji:
(1) Ministarstvo građevinarstva i urbanizma - za objekat/elektranu za koji je građevinsku dozvolu izdalo nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina - ukoliko je građevinsku dozvolu za objekat/elektranu izdala autonomna pokrajina,
(2) Jedinica lokalne samouprave - za sve objekte za koje lokacijsku dozvolu ne izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina;
5) Procena uticaja na životnu sredinu:
(1) Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine ili autonomna pokrajina - postrojenja snage veće od 10 MW i zaštićena prirodna i kulturna dobra,
(2) Jedinica lokalne samouprave - postrojenja snage manje od 10 MW (osim u ostalim slučajevima iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, kada je nadležno ministarstvo nadležno za poslove građevine);
6) Licenca - prema članu 20. Zakona o energetici:
(1) Agencija za energetiku - za proizvodnju električne energije u objektima ukupne odobrene snage priključka od 1 MW; za proizvodnju električne energije u objektima ukupne odobrene ukupne električne snage priključka preko 1 MW i preko 1 MWt ukupne toplotne snage - za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama; za proizvodnju biogoriva 1.000 t godišnje i više,
(2) Nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda, izdaje licence i propisuje druge uslove kojima se obezbeđuje snabdevanje kupaca toplotnom energijom, ukupne toplotne snage 1 MWt i više;
7) Status povlašćenog proizvođača - prema čl. 56. i 57. Zakona o energetici:
(1) Ministarstvo nadležno za poslove energetike - proizvodnja električne energije i kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije,
(2) Jedinica lokalne samouprave - proizvodnja toplotne energije.
Komunikacija između različitih administrativnih nivoa (horizontalna i vertikalna komunikacija) nije uvek precizno definisana. Podnosilac zahteva je dužan da uz zahtev priloži i odgovarajuću dokumentaciju izdatu od odgovarajućih institucija.
U toku je izrada geografskog informacionog sistema (u daljem tekstu: GIS) što će omogućiti da sve informacije budu dostupne na sajtu ministarstva nadležnog za poslove energetike.
(g) Kako se obezbeđuje da sveobuhvatne informacije o obradi ovlašćenja, sertifikacije i zahteva za licenciranja i o pomoći podnosiocima zahteva budu na raspolaganju? Koje informacije i pomoć su na raspolaganju potencijalnim podnosiocima zahteva za nova postrojenja za obnovljive izore energije u svojim aplikacijama?
Sve informacije o procedurama dostupne su u zakonskim i podzakonskim aktima koji se publikovani u službenim glasnicima, a mogu se preuzeti putem interneta (www.zakon.rs i www.parlament.rs).
Vodiči za investitore sa jasnim informacija o procedurama, nadležnostima i rokovima izrađeni su 2010. godine i usklađeni sa novim zakonskim i podzakonskim izmenama u 2013. godini. Vodiči za investitore su izrađeni za sledeće obnovljive izvore energije:
1) izgradnja postrojenja i proizvodnja električne/toplotne energije iz biomase u Republici Srbiji;
2) izgradnja postrojenja i proizvodnja električne/toplotne energije iz hidrogeotermalnih izvora u Republici Srbiji;
3) izgradnja vetroelektrana i proizvodnja električne energije iz energije vetra u Republici Srbiji;
4) izgradnja malih hidroelektrana i proizvodnja električne energije u Republici Srbiji.
Pored navedenih izrađen je i novi vodič za i izgradnju postrojenja na solarnu energiju.
Dodatno, informacije o pojedinim procedurama postoje na različitim sajtovima, kao što su:
1) Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine (www.merz.gov.rs);
2) e-uprava (www.euprava.gov.rs);
3) Agencija za energetiku (www.aers.rs);
4) www.masterplan.rs/index.php/Lokacijska_dozvola;
5) http://www.mpt.gov.rs/articles/view/247/1833/index.html;
6) http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic;
7) http://rs.westernbalkansenvironment.net/documents/uputstvo_pu_vetroelektrane__jul_2010_lat.pdf.
S obzirom na to da je usvojen Zakon o elektronskom dokumentu ("Službeni glasnik RS", broj 51/09) koji uređuje uslove i način postupanja sa elektronskim dokumentom u pravnom prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima, kao i prava, obaveze i odgovornosti privrednih društava i drugih pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica, državnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave i organa, preduzeća, ustanova, organizacija i pojedinaca kojima je povereno vršenje poslova državne uprave, odnosno javnih ovlašćenja u vezi sa ovim dokumentom, može se očekivati u narednom periodu sve veća dostupnost informacija i dokumenata u elektronskom obliku.
U skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu i predlogom za formiranje JŠ-OIE ("sve na jednom mestu" - one stop shop), na sajtu ministarstva nadležnog za energetiku biće omogućeno praćenje dokumentacije (tzv. data room). Detaljne informacije u elektronskom obliku moguće je obezbediti formiranjem linka na zvaničnom sajtu ministarstva (i drugih državnih organa) koji bi npr. nosio naziv "pitanja i odgovori OIE" čime će se informacija učiniti dostupnom većem broju zainteresovanih, i administracija rasteretiti davanja odgovora na istovetna/najčešća pitanja. Odgovor zainteresovanom licu koji zamenjuje u potpunosti pisani i potpisani akt nadležnog organa moguće je obezbediti ukoliko je elektronska adresa (e-mail) zainteresovanog lica/organa koji se obraća organu sa pitanjem registrovana odnosno upisana kod APR (Agencija za privredne registre) pored adrese/sedišta društva ili investitora.
Dodatno, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, predviđeno je da postoji elektronska evidencija svih izdatih dozvola i da ona bude dostupna na internetu.
Na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dostupni su obrasci potrebni za podnošenje zahteva za pribavljanje vodnih akata, potrebne informacije, kao i zakonski i podzakonski akti koji predmetnu problematiku regulišu.
Na sajtu Agencije za energetiku Republike Srbije dostupni obrasci potrebni za podnošenje zahteva za izdavanje licence kao i zakonski i podzakonski akti koji ova pitanja regulišu.
(h) Kako je obezbeđena horizontalna koordinacija između različitih administrativnih tela, zaduženih za različite faze dobijanja dozvole? Koliko proceduralnih koraka je potrebno za dobijanje konačnog ovlašćenja /licence/dozvole? Da li postoji jedinstveni centar za koordinaciju svih koraka? Da li su vremenski rasporedi za obradu zahteva dogovoreni unapred? Koje je prosečno vreme za dobijanje odluke o zahtevu?
U prethodnom periodu nije organizovan jedinstven servis za koordinaciju svih predviđenih faza u postupku pribavljanja licenci, dozvola i saglasnosti. Istovremeno, horizontalna koordinacija koja je uspostavljena između različitih administrativnih tela nije rezultat sistemski uspostavljene veze, već je u većini slučajeva rezultat dugogodišnje saradnje institucija i zaposlenih u njima.
Broj proceduralnih faza može se definisati prema fazama - sticanju prava na izgradnju i sticanju prava na obavljanje delatnosti. Sticanje prava na izgradnju sastoji se iz sledećih faza u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji:
1) pribavljanja informacije o lokaciji (član 53.);
2) pribavljanja lokacijske dozvole (član 54.) - pribavljanje uslova za projektovanje;
3) pribavljanja građevinske dozvole (član 133.) - izrada tehničke dokumentacije, studija o proceni uticaja na životnu sredinu, tehnička kontrola projektne dokumentacije);
4) pribavljanja vodnih akata - Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", broj 30/10, član 113);
5) pribavljanje upotrebne dozvole (član 154.), i
6) dobijanje energetske dozvole.
Sticanje prava na obavljanje delatnosti sastoji se iz sledećih koraka u skladu sa Zakonom o energetici :
1) za izgradnju:
(1) dobijanje energetske dozvole (član 27.);
2) za obavljanje delatnosti:
(1) pribavljanje licence (član 20.),
(2) zaključenje ugovora o poveravanju obavljanja delatnosti od opšteg interesa; proizvodnja toplotne energije - energetska delatnost od opšteg interesa, obavlja se u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", broj 119/12);
Pravo na obavljanje delatnosti nije u vezi sa statusom povlašćenog proizvođača; sticanjem statusa dobija se pravo na mere podsticaja.
Vreme trajanje obrade je za sve procedure jasno naznačeno u zakonskim i podzakonskim dokumentima. U skladu sa definisanim vremenskim rokovima za svaku fazu posebno, moguće je proceniti potrebno vreme za dobijanje svih licenci, dozvola i saglasnosti. Za sticanje prava na izgradnju potrebno je od 15 do 20 meseci, a za sticanje prava na obavljanje delatnosti tri meseca, pod uslovom da je u svakoj od faza predata kompletirana dokumentacija, i da nije bilo potrebno da se dokumentacija dopunjuje ili ispravlja. U navedeni vremenski okvir za dobijanje dozvola i saglasnosti nije uključeno vreme za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, kao ni vreme potrebno za izradu tehničke dokumentacije.
(i) Da li procedure za izdavanje ovlašćenja uzimaju u obzir specifičnosti različitih obnovljivih energetskih tehnologija? Ako je tako, opišite kako. Ako ne uzimaju, da li predviđate njihovo uzimanje u obzir u budućnosti?
Postojeće procedure uzimaju u obzir specifičnosti različitih tehnologija korišćenja OIE, kao što i izgradnja svakog objekta ima svoje specifičnosti.
Zakon o planiranju i izgradnji, kao krovni zakon pri izgradnji bilo kog objekta na teritoriji Republike Srbije, definiše procedure za izgradnju različitih objekata u zavisnosti od njihove namene, primenjene tehnologije i izlazne snage energetskog postrojenja.
Zakon o energetici, takođe, uzima u obzir specifičnosti različitih tehnologija, kao i Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije.
Pri izradi Studije o proceni uticaja koja je neophodan element za izdavanje građevinske dozvole, u zavisnosti na kojoj listi se projekat nalazi (Uredba o listi projektata za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu (Lista I) i Lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (Lista II)), izrada Studije o proceni uticaja je obavezna ili se traži ukoliko nadležni organ utvrdi da je potrebno.
S obzirom na odredbe Zakona o energetici, treba uzeti u obzir specifičnosti različitih tehnologija. U Uredbi o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije definisani su minimalni ukupni godišnji stepeni korisnosti za različite vrste elektrana.
(j) Da li postoje posebne procedure, na primer jednostavno obaveštavanje, za male, decentralizovane instalacije (kao što su solarni paneli na zgradama ili kotlovi na biomasu u zgradama)? Ako je tako, koji su proceduralni koraci? Da li su pravila javno dostupna građanima? Gde su objavljena? Da li je planirano uvođenje procedura pojednostavljenog obaveštavanja u budućnosti? Ako je tako, za koje vrste instalacija/sistema? (Da li je neto merenje moguće?)
Licenca nije potrebna prema članu 20. Zakona o energetici za sledeće delatnosti:
1) proizvodnju električne energije u objektima ukupne odobrene snage priključka do 1MW;
2) proizvodnju električne energije isključivo za sopstvene potrebe;
3) proizvodnju toplotne energije u objektima ukupne snage do 1 MWt i proizvodnju toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe;
4) kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama u objektima do 1 MW ukupne odobrene električne snage priključka i 1 MWt ukupne toplotne snage, kao i kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe;
5) proizvodnju biogoriva do 1.000 t godišnje i proizvodnju biogoriva za sopstvene potrebe;
Energetska dozvola nije potrebna, prema članu 27. Zakona o energetici, za energetske objekte instalisane snage ispod 1MW.
Prema članu 144. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji za postavljanje solarnih kolektora na postojeći objekat, ako pri tom ne ometaju izgled zgrada, susednih objekata i pešačke staze, ne smatraju se objektima u smislu tog zakona, odnosno nije potrebno pribavljati građevinsku dozvolu.
Decentralizovanom upotrebom energetskih postrojenja male snage koja koriste OIE mogu se postići značajna unapređenja upotrebe OIE ali i razvoj privrede, otvaranje novih radnih mesta, ravnomerni društveno-teritorijalni razvoj i realna energetsko-tehnološka nezavisnost.
Iz navedenih razloga, u narednom periodu ova oblast se prepoznaje kao prioritet i regulativa će biti definisana sa ciljem da se postigne maksimalno pojednostavljenje administrativno-tehničkih procedura za instalaciju i puštanje u rad malih postrojenja na OIE, instalisane snage ispod 50 kW, a čiji su vlasnici prvenstveno fizička lica. Posebna pažnja će biti posvećena dostupnosti informacija zainteresovanim fizičkim licima za mala postrojenja (solarni paneli, toplotne pumpe i kotlovi malih snaga na biomasu). Svi sistemi mera za podršku i subvencionisanje za OIE treba da obezbede značajnu prednost malim, individualnim postrojenjima.
(k) Gde su objavljene naknade povezane sa zahtevima za autorizaciju/licenciranje/dozvole za nove instalacije? Da li su one u vezi sa administrativnim troškovima izdavanja takvih dozvola? Da li postoji bilo kakav plan za reviziju ovih taksi?
U skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 51/03 - ispravka, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05 - dr. zakon, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12 i 93/12) definisane su i odgovarajuće administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge radnje kod institucija, državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave koje se plaćaju u iznosu propisanom prema čl. 1. i 2. Tarife republičkih administrativnih taksi ("Službeni glasnik RS", br. 5/09, 54/09, 35/10 i 50/112). Prema članu 5, ako tarifom nije drukčije propisano, taksena obaveza nastaje:
1) za zahteve - u trenutku njihovog podnošenja;
2) za rešenja, dozvole i druge isprave - u trenutku podnošenja zahteva za njihovo izdavanje;
3) za upravne radnje - u trenutku podnošenja zahteva za izvršenje tih radnji.
Dinarski iznosi taksi iz Odeljka A tarife, iz Tarife republičkih administrativnih taksi, usklađuju se godišnje sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike (Zakon o republičkim i administrativnim taksama, član 28.).
Za licencu za obavljanje energetske delatnosti plaća se naknada za vreme važenja licence i to prema Kriterijumima i merilima za određivanje visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 76/11) i Odluci o vrednosti koeficijenta za obračun visine naknade za licence za obavljanje energetskih delatnosti (donosi se u tekućoj godini za narednu godinu).
(l) Da li su zvanična uputstva na raspolaganju lokalnim i regionalnim organima uprave o planiranju, projektovanju, izgradnji i renoviranju industrijskih i stambenih područja za instaliranje opreme i sisteme koji koriste obnovljive izvore energije za proizvodnju električne energije i grejanje i hlađenje, uključujući daljinsko grejanje i hlađenje? Ako takva zvanična uputstva nisu dostupna ili su nedovoljna, kako i kada će to biti rešeno?
Savetodavna pomoć se ostvaruje kroz određene institucije i to:
1) Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine;
2) Ministarstvo građevinarstva i urbanizma;
3) Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja;
4) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
5) Ministarstvo finansija i privrede;
6) Agenciju za energetiku;
7) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine;
8) Privredna komora Srbije, i
9) Privredna komora Vojvodine.
Pružanje pomoći obuhvata savetodavnu pomoć u vezi za zakonskom regulativom, stimulativnim merama, mogućnostima finansiranja projekata OIE, usmeravanjem investitora prema nadležnim organima za određene dozvole, mišljenja, uslove i povezivanjem investitora sa jedinicama lokalne samouprave gde se takvi projekti mogu realizovati. Savetodavna pomoć se sastoji i obavlja na više nivoa i podnivoa:
1) prijem potencijalnih domaćih i stranih investitora i delegacija;
2) povezivanje sa institucijama sistema (potencijalne lokalne samouprave ili kompanije koje su zainteresovane za investicije i koje imaju potencijal za ovakva ulaganja, i drugi relevantni subjekti EPS, EMS i slično), i
3) pružanje odgovora za pojedine oblasti.
Informacije se dostavljaju na više načina: elektronskom poštom, telefonom ili direktnim prijemom u zavisnosti od obima potrebnih informacija.
Postoji nekoliko načina za unapređenja mogućnosti za pružanje savetodavne pomoći i to:
1) I način - lokalnim telima zaduženim za pitanja planiranja, projektovanja, izgradnje i sanacije industrijskih i stambenih zona u kojima se koriste OIE je neophodna multidisciplinarna stručna savetodavna pomoć po pitanju instalacije opreme i sistema u kojima se koriste OIE za proizvodnju električne energije i energije za grejanje/hlađenje. Za takvu vrstu pomoći razmotriće se formiranje posebne organizacione celine (međuopštinski centri za održivi energetski razvoj ili odgovarajuće agencije) u kojima bi bili stručnjaci odgovarajućih profila (mašinske, elektro, građevinske, ekološke, ekonomske struke) koji bi bili edukovani ili koji bi imali dovoljno iskustva za pružanje savetodavne pomoći. Takve organizacione celine se mogu formirati kroz projekte koji se finansiraju iz EU fondova, ali je neophodna i podrška lokalnih/regionalnih vlasti kako u finansijskom tako i u institucionalnom smislu. Ovaj način obezbeđuje preko partnerstava i stručnu tehničku pomoć sa prenosom iskustava iz razvijenih regiona EU i s druge strane održivost projekta. Takvi centri bi mogli da nepristrasno pružaju službenu savetodavnu pomoć ne samo lokalnim i regionalnim telima za potrebe planiranja, već i potencijalnim investitorima u OIE;
2) II način - pružanje savetodavne pomoći putem jačanja postojećih firmi koje se bave projektovanjem i izgradnjom objekata i instalacijom opreme i sistema u kojima se koriste OIE. Licencirani inženjeri tih firmi su i članovi Inženjerske komore Srbije preko koje mogu da prate najnovije trendove i zakonsku regulativu, pa samim tim mogu da pruže stručnu pomoć lokalnim telima. Ovakav način pružanja savetodavne pomoći je na prvi pogled ekonomičniji, ali nosi sa sobom izvestan rizik promovisanja sopstvenih projektnih rešenja, a samim tim se dovodi u pitanje nepristrasnost i objektivnost savetodavne pomoći;
3) III način - formiranje savetodavanog tela u okviru lokalne samouprave, bilo da se kadrovski ojača kancelarija za LER (Lokalni Ekonomski Razvoj) ili da se uvede sistem organizovanog upravljanja energijom na nivou lokalne samouprave koji bi omogućio praćenje potrošnje energije, planiranje razvoja energetike, primene mera energetske efikasnosti i korišćenje OIE na lokalnom nivou. Neke lokalne samouprave formiraju razne forme radnih tela za EE i OIE, ali to ne može da zadovolji svakodnevne potrebe za sve većim interesovanjem za ulaganja u OIE a time i spremnost lokalnih tela da planskim aktima pruže podloge investitorima za ulaganje u OIE.
(m) Da li postoje namenski treninzi za osoblje koje radi na procedurama za odobrenje, sertifikaciju i licenciranja postrojenja za obnovljive izvore energije?
U prethodnom periodu nije uspostavljena sistemska i organizovana obuka za procedure dobijanja dozvola i saglasnosti. S obzirom na značaj dobre obaveštenosti o procedurama, u narednom periodu biće uspostavljen i sistem redovne obuke. Obuku mogu vršiti različite institucije (Inženjerska komora Srbije, Privredna komora Srbije, univerziteti, stručna udruženja, nevladine organizacije, regionalni centri za energetsku efikasnost) i treba da bude organizovana u tačno određenim vremenskim intervalima (dva puta godišnje) i u različitim regionima. Sastavni deo obuke treba da budu vodiči za investitore, kao i drugi štampani materijali sa pregledom propisa i nadležnosti.
Obuka treba da bude organizovana ne samo za investitore, već i za predstavnike nadležnih institucija, planere i inspektore, sa ciljem da se stalno unapređuju znanja iz oblasti OIE, razvoj tehnologija i njihov uticaj na životnu sredinu, kao i da se kroz razmatranje konkretnih primera stiče iskustvo o tome kako da se razviju lokalni planovi koji omogućavaju korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije na najpogodniji način.
4.2.2. Tehničke specifikacije
(član 13 (2) Direktive 2009/28/EZ)
(a) Da bi imali koristi od šeme podrške, da li tehnologije za obnovljive izvore energije moraju da ispune određene standarde kvaliteta? Ako je tako, koji instalacije i koji standardi kvaliteta? Da li postoje nacionalni, regionalni standardi koji prevazilaze evropske standarde?
U skladu sa postojećom zakonskom regulativom, sve tehnologije za korišćenje OIE moraju da zadovolje propise koji se odnose na zaštitu životne sredine, odnosno kontrolu zagađenja (Zakon o zaštiti životne sredine). Oprema koja se koristi mora da zadovolji zahteve Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 39/09). Ovaj zakon uređuje način propisivanja tehničkih zahteva za proizvode i donošenje tehničkih propisa kao i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda. Tehnički zahtevi za pojedinačni proizvod, odnosno grupe proizvoda propisuju se tehničkim propisom neposredno, navođenjem tih zahteva u tekstu propisa ili posredno, pozivanjem tehničkog propisa na srpski standard, odnosno tehničku specifikaciju (Zakon o tehničkim zahtevima za procenu usaglašenosti proizvoda, član 4). Isprave o usaglašenosti koje je izdalo inostrano telo za ocenjivanje usaglašenosti i znaci usaglašenosti izdati u inostranstvu važe u Republici Srbiji, ako su izdati u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima čiji je potpisnik Republika Srbija. Nadležni ministar može priznati važenje inostranih isprava i znakova usaglašenosti kojima se potvrđuje usaglašenost proizvoda sa inostranim tehničkim propisom, pod uslovom da zahtevi iz tog propisa obezbeđuju najmanje isti stepen zaštite bezbednosti života i zdravlja ljudi, zaštite životinja i biljaka, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika i zaštite imovine, koji su određeni zahtevima srpskog tehničkog propisa (Zakon o tehničkim zahtevima za procenu usaglašenosti proizvoda, član 28).
Prema Zakonu o standardizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) i Odluci o izmenama i dopunama osnivačkog akta Instituta za standardizaciju Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 88 /09), Institut za standardizaciju Srbije (ISS) je jedino nacionalno telo za standardizaciju Republike Srbije. ISS, između ostalog, obezbeđuje usaglašenost srpskih standarda, i srodnih dokumenata sa evropskim i međunarodnim standardima i srodnim dokumentima, i učestvuje u izradi i preispitivanju evropskih i međunarodnih standarda i srodnih dokumenata koje donose evropske i međunarodne organizacije za standardizaciju u oblastima za koje postoje potrebe i interesi Republike Srbije.
4.2.3. Zgradarstvo (član 13 (3) Direktive 2009/28/EZ)
Molimo da imate na umu da, kada se misli na povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije u zgradama, ne bi trebalo uzeti u obzir snabdevanje električnom energijom iz obnovljivih izvora iz nacionalne elektroenergetske mreže. Fokus je ovde na povećanje lokalnog snabdevanja toplotom i/ili električnom energijom pojedinih zgrada. Neposredna isporuka toplote ili hlađenja putem daljinskog grejanja i hlađenja u zgradama može se uzeti u obzir.
(a) Pozivanje na postojeće nacionalno i regionalno zakonodavstvo (ako postoji) i rezime domaćeg zakonodavstva u vezi povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u građevinskom sektoru:
U nacionalnoj regulativi, usvojena su dva pravilnika koja razmatraju primenu OIE u sektoru zgradarstva i to:
1) Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 61/11), i
2) Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 61/11).
U ovoj oblasti ne postoji posebna regulativa na nivou autonomne pokrajine i na nivou jedinice lokalne samouprave.
(b) Odgovorno ministarstvo(a)/vlast(i):
Na republičkom nivou nadležni su:
1) Ministarstvo građevinarstva i urbanizma;
2) Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
Na nivou autonomne pokrajine:
1) Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine;
2) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine.
(c) Revizija pravila, ako ih ima, planirana do:
Sredinom marta 2013. godine donet je Zakon o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13). U narednom periodu planirano je donošenje pratećih podzakonskih dokumenata. Ovim Zakonom predviđeno je regulisanje oblasti energetske efikasnosti i korišćenja OIE (posebno u sektoru zgradarstva).
(d) Pregled postojećih i planiranih mera na regionalnom/lokalnom nivou:
Prema važećoj regulativi, definisana je metodologija određivanja energetskih performansi zgrada: određivanje godišnje potrebne toplote za grejanje, ukupne godišnje finalne i primarne energije, godišnje emisije CO2, referentni klimatski podaci i preporučene vrednosti ulaznih parametara za proračun, prema članu 5. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 61/11). Kod efikasnog korišćenja energije u zgradama uzima se u obzir vek trajanja zgrade, klimatski ulovi lokacije, položaj i orijentacija zgrade, namena, uslovi komfora, materijali i elementi strukture zgrade i omotača, ugrađeni tehnički sistemi i uređaji, kao i izvori energije i kogeneracija i mogućnost za korišćenje OIE, prema članu 6. Pravilnika. Tehnički i drugi zahtevi za proračun energetskih svojstava zgrada utvrđeni su srpskim standardima koji su usaglašeni sa odgovarajućim evropskim standardima.
Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada definisano je da se u Energetskom pasošu za stambene, za nestambene zgrade i za zgrade druge namene koje koriste energiju - Podaci o termotehničkim sistemima u zgradi navode i sledeći podaci:
1) vrsta i način korišćenja sistema sa obnovljivim izvorima,
2) udeo OIE u potrebnoj toploti za grejanje i sanitarnu toplu vodu - STV (%).
Energetski pasoš čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole (Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, član 9).
(e) Da li postoje minimalni nivoi za korišćenje obnovljivih izvora energije u građevinskim pravilnicima i propisima? U kojim geografskim područjima i kakvi su ti zahtevi? (Molimo navedite) Naročito, koje mere su ugrađene u ove propise kako bi se obezbedilo da udeo obnovljivih izvora energije koji se koriste u građevinskom sektoru bude povećan?
Koji su budući planovi u vezi sa ovim zahtevima/mera?
Na nacionalnom nivou, kao i na nivou autonomne pokrajine i lokalnom nivou ne postoji regulativa koja propisuje obaveznu upotrebu OIE u sektoru zgradarstva. U narednom periodu, razmotriće se donošenje regulative koja će definisati udeo OIE u sektoru zgradarstva i to posebno za nove objekte i za postojeće objekte koji se adaptiraju i rekonstruišu. U tom smislu razmotriće se posebno udeo toplotne energije i STV koji treba da se obezbede iz OIE i to primenom solarne energije, biomase, geotermalne energije i toplotnih pumpi. Donošenje ove regulative u sektoru grejanja i hlađenja treba da bude u skladu i sa podsticajnim merama za promociju primene OIE u ovom sektoru (poglavlje 4.4). Mere podsticaja propisuje aktom nadležnog organa jedinica lokalne samouprave (Zakon o energetici, član 62).
(f) Šta je projektovano povećanje obnovljivih izvora energije u zgradama do 2020?
Ako je moguće napraviti razliku između stambenih - "jedan stan" i "više stanova", komercijalne, javne i industrijske. Da bi odgovorili na ovo pitanje možete koristiti tabelu kao što je Tabela 6 ispod podaci mogu biti dati na godišnjem nivou, ili za odabrane godine. I grejanje i hlađenje i električna energija iz obnovljivih izvora energije treba da budu uključeni.
Potrošnja finalne energije u 2005. godini iznosila je 3,29 Mtoe, a udeo zgradarstva u ukupnoj potrošnji finalne energije iznosio je 48%, od toga 65% u stambenom sektoru. Prosečna godišnja potrošnja toplotne energije u Srbiji iznosi: stambene zgrade - 171 kWh/m2 - daljinsko grejanje (DG) i 55 kWh/m2 - priprema tople vode (PTV), odnosno za nestambene zgrade - 194 kWh/m2 - DG i 12 kWh/m2 - PTV.
Tabela 6: Procenjeni udeo obnovljive energije u sektoru zgradarstva (%)
|
2005 |
2009 |
2015 |
2020 |
Stambeni |
|
21 |
23 |
27 |
Komercijalni |
|
- |
- |
- |
Javni |
|
2 |
3 |
5 |
Industrijski |
|
1 |
2 |
3 |
Ukupno |
|
23 |
28 |
35 |
(g) Da li su u nacionalnom planu uzete u obzir obaveze za minimalne nivoe iz obnovljivih izvora energije u novim i renoviranim zgradama? Ako je tako, koji su ovi nivoi? Ako ne, koje će adekvatne opcije plana biti istražene do 2015?
Prema trenutno važećoj regulativi, ne postoji obaveza za minimalno korišćenje OIE u sektoru zgradarstava (kako u novim tako i u obnovljenim zgradama). Za mogućnosti propisivanja minimalnog udela OIE u zgradarstvu videti odgovor pod (e). U narednom periodu, propisivanje minimalnog udela OIE u zgradarstvu treba da bude usklađeno sa regulativom koja se odnosi na energetsku efikasnost i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
(h) Molimo opišite planove za obezbeđivanje uloge za primer javnih zgrada na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, prema korišćenju postrojenja za obnovljive izvore energije ili prema dostizanju kriterijuma energetski samodovoljnih zgrada od 2012 pa nadalje? (Molimo uzeti u obzir zahteve pod EPBD).
Privatne, domaće i inostrane investicije u urbanim centrima poslednjih godina uticale su na izgradnju kombinovanih višenamenskih objekata sa ugrađenim savremenim sistemima grejanja, ventilacije i klimatizacije velikog instalisanog kapaciteta. Neki od tih objekata projektovani su u skaldu sa najstrožijim standardima energetske efikasnosti EU, kao i sa sistemima koji koriste OIE. Na osnovu dobrih primera iz prakse u našoj zemlji, interesovanje za primenu OIE je posebno izraženo kod komercijalnih objekata, školskih i zdravstvenih ustanova, kao i u turističkim objektima.
U narednom periodu predviđene su akcije za veće korišćenje OIE u sektoru zgradarstva. Ove akcije treba da ukažu i na doprinos smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.
(i) Kako su promovisane energetski efikasne tehnologije obnovljivih izvora energije u zgradama?
(Takve mere mogu se odnositi na kotlove na biomasu, toplotne pumpe i solarnu toplotnu opremu koja ispunjavaju zahteve eko-etikete ili druge standarde razvijene na nacionalnom ili nivou Zajednice (uporediti tekst člana 13 (6)).
Ne postoje posebne mere za promovisanje energetski efikasnih OIE tehnologija u sektoru zgradarstva. U narednom periodu, ove mere moguće je definisati nakon usvajanja Zakona o efikasnom korišćenju energije.
4.2.4. Informisanost
(član 14 (1), 14 (2) i 14 (4) Direktive 2009/28/EZ)
Trenutne i buduće kampanje i programi informisanja i podizanja svesti, kao i planirane revizije, i očekivani rezultati moraju biti opisani. Države članice takođe treba da ukažu koji nadležni organ će pratiti i pregledati efekte programa. Kada regionalne/lokalne vlasti imaju značajnu ulogu, molimo ukazati na nju i prikazati je ukratko.
(a) Pozivanje na postojeće nacionalne i regionalne ili zakone (ako ih ima) u vezi sa informisanošću u skladu sa članom 14 Direktive 2009/28/EZ:
U skladu sa članom 14 (1), (2) i (4) Direktive ne postoji posebna regulativa koja se odnosi na posebne zahteve za informacijama. Konkretna regulativa po pitanju obaveze iznošenja informacija o procedurama za sticanje sertifikata i sertifikaciji u oblasti OIE ne postoji u Srbiji.
(b) Odgovorno telo(a) za širenje informacija na nacionalnom/regionalnom/lokalnom nivou:
Ministarstvo nadležno za poslove energetike ima obavezu vođenja energetske politike, što proizilazi iz Zakona o energetici i Zakona o ministarstvima. Ministarstvo zaduženo za poslove energetike, pored ostalog, treba da obezbedi:
1) pripremu predloga za sprovođenje energetske efikasnosti, iskorišćavanja OIE i zaštite životne sredine;
2) pripremu kriterijuma za ocenu efikasnosti uređaja u korišćenju energije i način njihovog obeležavanja u skladu sa odgovarajućim međunarodnim propisima i standardima;
3) konsultantske, savetodavne i edukativne aktivnosti u promovisanju energetske efikasnosti;
Nadležne institucije koje treba da budu zadužene za informisanje na različitim nivoima su:
1) Inženjerska komora Srbije;
2) Privredna komora Srbije;
3) Regionalni centri za energetsku efikasnost;
4) Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine;
5) Jedinice lokalne samouprave, odnosno odgovarajuće službe zadužene za sistem organizovanog upravljanja energijom na lokalnom nivou.
(c) Pregled postojećih i planiranih mera na regionalnom/lokalnom nivou (gde je primenljivo):
U prethodnom periodu, na regionalnom i lokalnom nivou nisu razvijene posebne mere. U narednom periodu, prilikom razmatranja i pripreme mera potrebno je uzeti u razmatranje usvojenu regulativu, kao i druge važne dokumente (Strategija razvoja energetike, Program ostvarivanja strategije energetike, Akcioni plan za biomasu i drugo).
(d) Molimo navedite kako se informacije o merama podrške za korišćenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije, grejanju i hlađenju i u saobraćaju, stavljaju na raspolaganje svim relevantnim akterima (potrošači, građevinari, instalateri, arhitekte, dobavljači odgovarajuće opreme i vozila). Ko je odgovoran za adekvatnost i objavljivanje ove informacije? Da li postoje specifični izvori informacija za različite ciljne grupe, kao što su krajnji potrošači, graditelji, vlasnici nekretnina, agenti nekretnina, instalateri, arhitekte, poljoprivrednici, dobavljači opreme korišćenjem koji koriste obnovljive izvore energije, javna uprava? Da li sada postoje informativne kampanje ili stalni informacioni centri, ili se planiraju u budućnosti?
Informisanje relevantnih aktera u oblasti korišćenja OIE u prethodnom periodu sprovođeno je od strane ministarstva, agencija i fondova u čijoj su nadležnosti poslovi iz oblasti energetike i zaštite životne sredine. Dodatno, kampanje su bile organizovane od strane Inženjerske komore Srbije, Privredne komore Srbije, nevladinih organizacija, naučno-istraživačkih institucija (instituta i fakulteta), stručnih organizacija i društva (udruženja) i regionalnih centara za energetsku efikasnost (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac).
Državni organi, naučne ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi oblici udruživanja, u okviru svojih delatnosti, podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine. Jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine, obezbeđuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja, usavršavanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine prema članu 6. Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09).
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine obavlja poslove koji se odnose na promociju energetske efikasnosti u Republici Srbiji i promovisanje značaja energetske efikasnosti, upravljanje programima i projektima za racionalno korišćenje energije i veću upotrebu OIE.
(e) Ko je odgovoran za objavljivanje informacija o neto koristima, troškovima i energetskoj efikasnosti opreme i sistema koji koriste obnovljive izvore energije za grejanje, hlađenje i proizvodnju električne energije? (Dobavljač opreme ili sistema, javni organ, ili neko drugi?)
Sve informacije o karakteristikama opreme i sistema koji se koriste za OIE objavljuju proizvođači i isporučioci opreme. Informacije su dostupne i na sajtovima organizacija koje organizuju prezentaciju ove opreme i sistema ili se dostavljaju u elektronskom obliku svim učesnicima prezentacije (Privredna komora Srbije, Inženjerska komora Srbije, naučno-istraživačke organizacije i stručne organizacije i društva).
U narednom periodu potrebno je unaprediti sistem informisanja sa ciljem da informacije budu dostupne većem broj u zainteresovanih, posebno za pravna i fizička lica koja nisu u mogućnosti da prisustvuju javnim prezentacijama. U tom smislu, biće pripremljen sajt na kome će biti dostupne sve informacije koje se odnose na OIE. Za pripremu sajta biće korišćena postojeća baza podataka o firmama čija se delatnost odnosi na korišćenje OIE.
(f) Kako je obezbeđeno upravljanje za planere i arhitekte sa ciljem da im se pomogne da pravilno razmotre optimalnu kombinaciju obnovljivih izvora energije, visokoefikasne tehnologije i daljinskog grejanja i hlađenja pri planiranju, projektovanju, izgradnji i renoviranju industrijskih ili stambenih područja? Ko je odgovoran za to?
Ove informacije su dostupne preko prezentacija koje se organizuju u okviru Inženjerske komore Srbije i drugih stručnih organizacija (postoje organizacije sa velikom tradicijom i koje organizuju različite skupove).
(g) Molimo vas da opišete postojeće i planirane informacije, podizanje svesti i programe obuke za građane o prednostima i praktičnim aspektima razvoja i korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Kakva je uloga regionalnih i lokalnih aktera u projektovanju i upravljanju ovim programima?
U prethodnom periodu, Agencija za energetsku efikasnost i regionalni centri su učestvovali u ovim aktivnostima. S obzirom na to da je izmenama i dopunama Zakona o energetici (član 11.) ukinuta Agencija za energetsku efikasnost, u narednom periodu Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine će organizovati poslove u toj oblasti.
4.2.5. Sertifikacija instalatera
(član 14 (3) Direktive 2009/28/EZ)
(a) Pozivanje na postojeće nacionalno i/ili regionalno zakonodavstvo (ako ga ima) u vezi sertifikacije ili ekvivalentne šeme kvalifikacija za instalatere u skladu sa članom 14 (3) Direktive 2009/28/EZ:
U skladu sa regulativom Republike Srbije, propisana je samo sertifikacija za izvođače radova, za izvođenje instalacija i ugradnju opreme u objektima za koje je potrebna građevinska dozvola. Postupak sertifikacije izvođača radova za izvođenje instalacija i ugradnju opreme za korišćenje obnovljivih izvora energije propisan je sledećim aktima:
1) Zakon o planiranju i izgradnji;
2) Pravilnik o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije i građenja ("Službeni glasnik RS", br. 4/10, 21/10 i 14/12),
3) Odluka o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije (br. 1493/1-3 od 2. jula 2012. godine).
Prema navedenim aktima, predviđeno je izdavanje licenci samo za inženjere, dok za instalatere (montere) nije propisan način sertifikacije.
(b) Odgovorno telo(a) za uspostavljanje i ovlašćivanje šema sertifikacije/kvalifikacije od 2012. za instalatere malih kotlova i peći na biomasu, solarnih fotonaponskih i solarnih toplotnih sistema, plitkih geotermalnih sistema i toplotnih pumpi:
Inženjerska komora Srbije je nadležna za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje, odnosno oduzimanje licence za odgovorne izvođače radova. Inženjerska komora Srbije je nadležna i za sledeće aktivnosti:
1) proveru usklađenosti izdatih licenci po propisima drugih zemalja,
2) vođenje evidencije izdatih licenci,
3) informisanje članova Komore o svim bitnim aktivnostima Komore i njenih članova,
4) uređivanje i unapređivanje uslova za obavljanje stručnih poslova u oblasti projektovanja i izgradnje objekata;
5) razvoj profesionalnih odnosa u struci;
6) donošenje normativa i kriterijuma za procenu vrednosti poslova;
7) predlaganje nadležnim organima donošenja odgovarajućih propisa;
8) saradnju sa odgovarajućim ministarstvima i državnim organima u pripremi i primeni zakonske i druge regulative koja se odnosi na oblasti delatnosti Komore;
9) uspostavljanje, održavanje i unapređenje saradnje sa drugim inženjerskim komorama i drugim srodnim organizacijama i institucijama u zemlji i inostranstvu.
(c) Da li se takve sertifikacije/kvalifikacije već sprovode? Ako je tako, molim vas, opišite.
U skladu sa članom 161. Zakona o planiranju i izgradnji, predviđeno je polaganje stručnog ispita za obavljanje određenih poslova propisanih ovim zakonom. Licencu može da stekne lice sa visokom odnosno višom stručnom spremom odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva, za projektante i izvođače radova, odnosno najmanje pet godina za lica sa višom stručnom spremom. Inženjerska komora Srbije izdaje licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvođača radova, prema članu 162. Zakona o planiranju i izgradnji.
Pravilnikom o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije i građenja, propisano je da administrativno - stručne i tehničke poslove vezane za polaganje stručnog ispita obavlja Inženjerska komora Srbije. Pravo na polaganje stručnog ispita imaju lica koja imaju stečeno visoko obrazovanje, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, kao i stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), i srednje obrazovanje, građevinske, arhitektonske, mašinske, elektro, tehnološke ili druge odgovarajuće tehničke struke, sa najmanje dve godine radnog iskustva u struci na odgovarajućim poslovima. Dodatno, propisano je da za odgovornog inženjera za energetsku efikasnost zgrada pravo na polaganje stručnog ispita imaju lica sa najmanje četiri godine radnog iskustva u struci i koja su završila obuku iz oblasti energetske efikasnosti zgrada, u skladu sa programom Inženjerske komore Srbije.
U skladu sa Odlukom o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije (broj 1493/1-3 od 2. jula 2012), definisane su i vrste licenci odgovornog izvođača radova:
Šifra |
Naziv licence |
Opis delatnosti |
Diplomirani inženjer mašinstva (član 25. Odluke) |
||
430 |
Odgovornog izvođača radova termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike |
Izvođenje instalacija i ugradnja opreme za iskorišćenje obnovljivih i alternativnih vidova energije - sunčeve i geotermalne energije, energije vetra, biomase |
Inženjer specijalističkih strukovnih studija mašinstva (član 26. Odluke) |
||
730 |
Odgovorni izvođač radova, sa specijalističkim strukovnim studijama, mašinske opreme i instalacija |
Izvođenje instalacija i ugradnja opreme u objektima za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave - instalacije za korišćenje obnovljivih vidova energije - sunčeve energije, energije vetra, geotermalne energije, hidroenergije, biomase, gorivog industrijskog i komunalnog otpada |
Inženjer mašinstva (član 27. Odluke) |
||
830 |
Odgovorni izvođač mašinskih instalacija |
Izvođenje instalacija i ugradnja opreme u objektima za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, maksimalne bruto površine do 2000 m2 i maksimalne instalisane toplotne snage do 300 kW (grejna toplotna snaga ili ukupni rashladni učinak) - instalacije za korišćenje obnovljivih vidova energije - sunčeve energije, energije vetra, geotermalne energije, hidroenergije, biomase, gorivog industrijskog i komunalnog otpada |
Inženjerska komora Srbije organizuje jednodnevne seminare sa ciljem da se omogući kvalitetna priprema kandidata za polaganje stručnog ispita. Kandidati koji se prijave za polaganje stručnog ispita za oblast energetske efikasnosti zgrada u obavezi su da uspešno završe Obuku iz oblasti energetske efikasnosti zgrada pre polaganja ispita.
(d) Da li su informacije o ovim programima javno dostupne? Da li su objavljene liste sertifikovanih ili kvalifikovani instalateri? Ako je tako, gde? Da li su druge šeme prihvaćene kao ekvivalent nacionalnoj/regionalnoj šemi?
Svi propisi koji se odnose na postupak dobijanja licence za inženjere dostupni su u elektronskom obliku na internetu.
Lista izvođača radova koji poseduju licencu za izvođenje instalacija i ugradnju opreme za korišćenje obnovljivih izvora energije dostupna je na sajtu Inženjerske komore Srbije. Pretraživanje liste izvođača koji poseduju licencu moguće je prema više kriterijuma (sekcija, tip licence, zvanje, ime i prezime i opština prebivališta).
(e) Pregled postojećih i planiranih mera na regionalnom/lokalnom nivou (gde je primenljivo).
S obzirom da je postojećim aktima definisan samo način dobijanja licenci za izvođenje instalacija i ugradnju opreme za korišćenje OIE za inženjere, u narednom periodu previđene su sledeće aktivnosti:
1) definisanje procedure za sertifikaciju instalatera (montera) za opremu za korišćenje obnovljivih izvora energije (peći i kotlovi na biomasu, toplotne pumpe, geotermalna postrojenja, solarni fotonaponski paneli, solarni paneli za zagrevanje vode) u skladu sa akreditovanim programima. Podaci o sertifikovanim instalaterima biće javno dostupni;
2) organizovanje akreditovanih programa za obuku instalatera (montera) za konkretnu opremu za OIE, kao deo stalnog stručnog usavršavanja i dobijanje potvrde o uspešno završenoj obuci. Akreditovane programe za obuku mogu da organizuju različite institucije (Inženjerska komora Srbije, privredne komore, naučno - istraživačke organizacije, strukovna udruženja, regionalni centri za energetsku efikasnost) koje na osnovu javnog poziva ministarstva nadležnog za poslove energetike zadovolje postavljene kriterijume. Programi za obuku (obavezno sastavljeni od teorijskog i praktičnog dela) biće akreditovani u skladu sa odgovarajućim aktom koji će biti donet u narednom periodu. Obuka se završava obaveznim polaganjem ispita i obuhvataće i ocenu iz obaveznog praktičnog rada instaliranja odgovarajuće opreme za koju se obavlja usavršavanje;
3) obezbeđivanje bolje informisanosti o proceduri dobijanja licence, odnosno sertifikacije instalatera (montera), postavljanje obaveštenja na sajt Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine u delu koji se odnosi na OIE, Inženjerske komore Srbije i privrednih komora;
4.2.6. Razvoj infrastrukture za proizvodnju električne energije
(član 16 (1) i član 16 (3) do (6) Direktive 2009/28/EZ)
Pored trenutne situacije i već postojećeg zakonodavstva, moraju biti opisani buduće akcije, planirane revizije, tela odgovorna za nju i očekivani rezultati.
(a) Pozivanje na postojeće nacionalno zakonodavstvo u vezi sa zahtevima povezanim sa energetskim mrežama (član 16):
Priključenje na elektroenergetsku mrežu, odnosno prenosni i distributivni sistem, regulisano je odgovarajućim propisima i to:
1) Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 57/11, 80/11 - ispravka, 93/12 i 124/12);
2) Uredba o uslovima isporuke električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 107/06);
3) Odluka o utvrđivanju Metodologije za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije("Službeni glasnik RS", broj 77/12). Ova odluka primenjuje se od 1. januara 2013. godine;
4) Pravila o radu prenosnog sistema ("Službeni glasnik RS", br. 55/08 i 3/12);
5) Pravila o radu distributivnog elektroenergetskog sistema (EDB Beograd, Elektrosrbija Kraljevo, ED Centar Kragujevac, ED Jugoistok Niš i Elektrovojvodina Novi Sad);
6) Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 8/13), i
7) Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 8/13),
i u skladu sa standardima, i tehničkim propisima koji se odnose na uslove priključenja i korišćenja elektroenergetskih objekata, uređaja i postrojenja.
(b) Kako se osigurava da će mreže za prenos i distribuciju biti razvijene sa gledišta integrisanja ciljane količine električne energije iz obnovljivih izvora zadržavajući bezbedan rad elektroenergetskog sistema? Kako je ovaj zahtev uključen u periodično planiranje mreže operatera za prenos i distribuciju?
U skladu sa članom 72. Zakona o energetici, operator prenosnog sistema je dužan da izradi Plan razvoja prenosnog sistema za period od najmanje deset godina usklađen sa planom razvoja distributivnih sistema i zahtevima za priključenje objekata proizvođača i kupaca. Svi detalji u vezi sa izradom plana definisani su Pravilima o radu prenosnog sistema i internim dokumentom Uputstvo za izradu Plana razvoja prenosnog sistema JP Elektromreže Srbije (JP EMS). Plan se izrađuje na osnovu revizije prethodnog, shodno novim saznanjima i iskustvima u upravljanju i održavanju prenosne mreže, kao i radi usaglašavanja sa planovima operatora distributivnog sistema. Pri izradi Plana postoji velika neizvesnost ulaznih parametara na osnovu kojih se sagledava perspektiva, a koji zavise od velikog broj a činilaca, između ostalog cene energenata, promene nivoa potrošnje i proizvodnje, priključenja novih objekata (uključujući i objekte koji koriste OIE i planove o izgradnji novih objekata koji koriste OIE) i situacije na unutrašnjem i regionalnom tržištu električne energije.
Plan razvoja prenosnog sistema izrađuje se na sledećim principima:
1) da omogući što fleksibilniji rad proizvodnih kapaciteta u svim predvidivim režimima rada elektroenergetskog sistema;
2) da uvaži i potrebe zadovoljenja buduće potrošnje svih korisnika prenosnog sistema;
3) da zadovolji i potrebe razmene električne energije na tržištu električne energije;
4) da sadrži podatke o kretanju ukupne potrošnje i proizvodnje sa posebnim osvrtom na značajne izmene, pojavu novih, ili gašenje postojećih objekata korisnika prenosnog sistema;
5) da svim postojećim i potencijalnim korisnicima prenosnog sistema, učesnicima na tržištu električne energije i nadležnim organima obezbedi sveobuhvatan pregled razvoja prenosnog sistema u datom vremenskom intervalu, omogući pregled glavnih izmena u prenosnom sistemu (spisak, lokacije i osnovne karakteristike prenosnih objekata koji će biti rekonstruisani, prošireni ili izgrađeni, odnosno ugašeni, uključujući i interkonektivne dalekovode).
Za izradu Plana poseban problem predstavlja planiranje načina i vremena priključivanja vetroelektrana. Iz tog razloga, izvršena su posebna istraživanja u okviru studija realizovanih od strane operatora prenosnog i distributivnog sistema o mogućnostima rešavanja problema priključivanja vetroelektrana. JP EMS je spremna za prihvatanje električne energije iz vetroelektrana, ali procenjeno je da su potrebna velika ukupna ulaganja u prenosni sistem za izgradnju novih dalekovoda. Planirano je da se i u narednom periodu nastave aktivnosti na rešavanju problema povezivanja vetroelektrana na prenosni sistem. Istovremeno, planirana je i realizacija obuke osoblja operatora prenosnog i distributivnog sistema koje bi omogućile da obučeno osoblje sagledava mogućnosti integracije vetro-parkova u elektoenergetski sistem na tehnički zadovoljavajući način i da kasnije na isti način upravlja elektroenergetskim sistemom sa integrisanim vetro-parkovima značajnijeg obima.
Od 2006. godine JP EMS se podnose zahtevi za izradu analize optimalnih uslova priključenja, zahtevi za tehničke uslove za priključenje na prenosni sistem, zahtevi za izradu tehničke dokumentacije u postupku pribavljanja lokacijske dozvole, zahtevi za mišljenja o uslovima i mogućnostima priključenja energetskih objekata na prenosni sistem, zahtevi za sticanje rešenja o priključenju na prenosni sistem i potpisivanje ugovora o povezivanju distributivnih objekata na prenosni sistem.
Na desetogodišnje planove razvoja prenosnog i distributivnog sistema saglasnost daje Agencija za energetiku.
(c) Šta će biti uloga inteligentnih mreža, alata za informacione tehnologije i skladišta? Kako će biti osiguran njihov razvoj?
Učešće u regionalnom tržištu uslovljava dovođenje operatora prenosnog sistema u oblik moderno organizovanog preduzeća u skladu sa evropskim normama. To podrazumeva i uvođenje i osposobljavanje svih funkcija tehničkog sistema upravljanja. Do sada su u nacionalnom dispečerskom centru realizovane sve funkcije SCADA/EMS sistema za upravljanje u realnom vremenu (SCADA, AGC, estimator stanja, analize sigurnosti i drugo). Osim toga, ovaj sistem raspolaže i dispečer trening simulatorom, čime on ispunjava sve zahteve pravila o radu interkonekcije. Da bi se ove funkcije maksimalno iskoristile u sistem su integrisani neophodni delovi susednih prenosnih sistema. Pored sistema za upravljanje, u nacionalni dispečerski centar uvedeni su i: sistem za administraciju planova rada, sistem za tržišne funkcija operatora prenosnog sistema (uključujući i balansni mehanizam), sistem za alokaciju prekograničnih prenosnih sistema i sistem za obračun mernih podataka. Navedeni sistemi su međusobno povezani i razmenjuju neophodne podatke. Na nivou regionalnih dispečerskih centara koji upravljaju 110 kV mrežom, trenutno su u funkciji SCADA sistemi koji će u narednom periodu biti unapređeni delom funkcija koje ima sistem u nacionalnom dispečerskom centru.
Najveći nedostatak postojećih sistema upravljanja je taj što znatan broj distributivnih objekata nije integrisan u ove sisteme, i to treba da bude prioritet daljeg razvoja ovog sistema, kao preduslov za uvođenje inteligentnih mreža, uz uvođenje naprednih brojila.
Telekomunikacioni sistem je jedno od najatraktivnijih polja za zajednička ulaganja jer već postoji dobar deo potrebne infrastrukture. Izgradnja savremenog telekomunikacionog sistema omogućiće ne samo zadovoljavanje tehničkih potreba nego i pružanje usluga drugim korisnicima. U oblasti telekomunikacija osnovni pravci razvoja su formiranje telekomunikacione prenosne mreže, telefonske mreže i mreže mobilnih radio - veza, pri čemu je osnova telekomunikacionog sistema telekomunikaciona prenosna mreža realizovana optičkim sistemom prenosa i delom usmerenim radio-relejnim vezama. Optički sistem operatora prenosnog sistema je već formiran i ispunjava sve funkcije shodno pravilima o radu interkonekcije, odnosno preko njega se razmenjuju podaci sa susednim prenosnim sistemima u okviru jedinstvenog panevropskog telekomunikacionog sistema.
Pravila o radu prenosnog i distributivnog sistema daju tehničke standarde za informacione tehnologije koje se koriste u upravljanju ovim sistemima. Usaglašenim planovima razvoja prenosnog i distributivnog sistema sagledava se dalje uvođenje novih tehnologija neophodnih za upravljanje. Agencija za energetiku Republike Srbije daje saglasnost na ove planove i prati njihovu realizaciju.
(d) Da li je planirano jačanje kapaciteta za interkonekciju sa susednim zemljama? Ako je tako, koje interkonekcije, za koji kapacitet i do kada?
Analiza prenosnog sistema ukazuje na potrebu što boljeg povezivanja sa zemljama regiona. Sinhroni rad sa ENTSO - E interkonekcijom Kontinentalna Evropa daje nesumnjive pogodnosti vezane za povećane mogućnosti razmene električne energije i umanjenje rizika u pogledu nabavke dela nedostajućih količina električne energije. Poboljšanje veza sa susednim zemljama omogućava i učešće u Regionalnom tržištu električne energije jugoistočne Evrope.
U skladu sa Planom razvoja prenosnog sistema za period od 2013. do 2017 (2022) godine, koji je izradilo JP Elektromreža Srbije, predviđeno je da se u narednom periodu izgrade sledeći projekti na povećanju kapaciteta sa susednim zemljama:
1) dvostruki interkonektivni DV 400 kV TS Pančevo 2 - državna granica Srbije sa Rumunijom-TS Rešica (Sokol) - obezbeđivanje tranzita električne energije preko prenosne mreže Srbije u smeru istok/severoistok-zapad/jugozapad. Indikativna godina ulaska u pogon: 2014. do državne granice (~ 65 km);
2) nova transformatorska stanica TS 400/110 kV Vranje 4 i vodovi za priključenje TS 400/110kV Vranje 4 - obezbeđivanje tranzita većih snaga sa severa, severozapada i severoistoka prema Grčkoj i Makedoniji.
(e) Na koji način je obrađeno ubrzanje procedura za ovlašćenja infrastrukture mreže? Kakvo je trenutno stanje i prosečno vreme za dobijanje odobrenja? Kako će se poboljšati? (Molimo vas pogledajte trenutni status i zakonodavstvo, otkrivena uska grla i planove za pojednostavljenje procedure sa rokovima realizacije i očekivane rezultate).
Priključenje na elektoenergetsku mrežu obavlja se posle dobijanja upotrebne dozvole. Objekat proizvođača električne energije priključuje se na prenosni odnosno distributivni elektroenergetski sistem pod uslovima i na način propisan u regulativi navedenoj u tački (a).
Operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema je dužan da u roku od šezdeset dana, od dana prijema pismenog zahteva, odluči o zahtevu za izdavanje odobrenja za priključenje elektrane na elektroenergetsku mrežu. Nadležni energetski subjekt je u obavezi da izda pozitivno rešenje, ukoliko su ispunjeni svi uslovi, a na osnovu tehničkog izveštaja, obračuna troškova priključka i drugih raspoloživih dokumenata.
Energetski subjekt na čiji sistem se priključuje objekat proizvođača energije odobriće priključenje ako utvrdi da uređaji i instalacije objekta koji se priključuje ispunjavaju uslove propisane zakonima, tehničkim i drugim propisima kojima se uređuju uslovi i način eksploatacije tih objekata. Operator sistema je dužan da priključi objekat proizvođača električne energije na prenosni, odnosno distributivni sistem u roku od 15 dana od dana ispunjenja sledećih uslova:
1) uslova iz odobrenja za priključenje;
2) pribavljena upotrebna dozvola za objekat ili da uređaji i instalacije objekta proizvođača ispunjavaju tehničke i druge propisane uslove, i
3) na mestu primopredaje uređena balansna odgovornost i pristup sistemu (prema važećim propisima proizvođači električne energije ne plaćaju balansne troškove i troškove korišćenja sistema).
U narednom periodu, predviđeno je da u okviru sagledavanja mogućnosti pojednostavljenja procedura bude obuhvaćeno i priključenje na elektroenergetsku mrežu, kao i da se procedure u pogledu potrebne dokumentacije i rokova usaglase za sva preduzeća distributivnog elektroenergetskog sistema.
(f) Kako je obezbeđena koordinacija između odobrenja za infrastrukturu mreže i drugih administrativnih procedura planiranja?
U skladu sa definisanom procedurom za dobijanje dozvola i saglasnosti, investitor je dužan da stekne pravo na izgradnju i pravo na obavljanje delatnosti. U toku sticanja navedenih prava, investitor mora tri puta da podnosi zahteve operatoru sistema, i to:
1) za dobijanje energetske dozvole mora da pribavi mišljenje operatora sistema o uslovima i mogućnostima priključenja na sistem;
2) pre izdavanja lokacijske dozvole investitor mora da pribavi i uslove za priključenje na elektroenergetsku mrežu, i
3) posle dobijanja upotrebne dozvole neophodno je da izvrši priključenje objekta (elektrane) na elektroenergetsku mrežu.
U proceduri za izgradnju objekta nije posebno definisana veza i koordinacija između operatora sistema i drugih institucija koje su nadležne za izdavanje dozvola i saglasnosti.
U narednom periodu, u skladu sa aktivnostima na uspostavljanju JŠ - OIE biće uspostavljena veza između operatora sistema i drugih institucija nadležnih za izdavanje dozvola i saglasnosti u postupku izgradnje objekta.
(g) Da li su prioritetna prava povezivanja ili rezervisani kapaciteti za povezivanje obezbeđeni za nove instalacije koje proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energije?
Objekat proizvođača električne energije priključuje se na prenosni i distributivni sistem na osnovu odobrenja nadležnog operatera sistema (Zakon o energetici, član 129). Odobrenje za priključenje objekta izdaje se rešenjem na zahtev fizičkog ili pravnog lica odnosno preduzetnika (Zakon o energetici, član 130). Uz zahtev prilaže se energetska dozvola i licenca za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije. Pored navedenog, za izgrađene objekte se podnose i građevinska dozvola, kao i dokaz o pravu svojine na objektu ili pravu korišćenja objekta. Zabranjeno je priključenje na prenosni ili distributivni sistem objekata za čiju izgradnju, odnosno korišćenje nije pribavljena upotrebna dozvola u skladu sa zakonom.
U navedenoj proceduri za priključenje objekta proizvođača električne energije nije predviđeno pravo prioriteta za objekte koji koriste OIE.
(h) Da li postoje instalacije obnovljivih izvora energije spremne da se priključe na mrežu, ali nisu povezane zbog ograničenja kapaciteta mreže? Ako je tako, koji koraci su preduzeti da se ovo reši i do kada se očekuje da će biti rešeni?
U trenutku pisanja ovog dokumenta, nije postojao ni jedan objekat proizvođača električne energije iz OIE koji nije priključen na prenosni i distributivni sistem zbog ograničenja u kapacitetu mreže.
(i) Da li su pravila o podeli i snošenju troškova tehničkih adaptacija mreže postavljena i objavljena od strane operatera sistema za prenos i distribuciju? Ako je tako, gde? Kako je obezbeđeno da su ta pravila zasnovana na objektivnim, transparentnim i nediskriminatorskim kriterijumima? Da li postoje posebna pravila za proizvođače koji se nalaze u perifernim regionima i regionima sa niskom gustinom naseljenosti?
Pravila za snošenje troškova definišu koji deo troškova je pokriven od strane proizvođača koji žele da budu priključeni na mrežu, a koji deo je pokriven od operatera sistema za prenos ili distribuciju energije.
Pravila za podelu troškova definišu koliki iznos troška treba da bude podeljen između naknadno priključenih proizvođača, tako da svi proizvođači imaju koristi od pojačanja mreže ili novih linija.
Prema Zakonu o energetici definisane su dužnosti i obaveze operatora prenosnog sistema i operatora distributivnog sistema:
1) operator prenosnog sistema, prema članu 72. Zakona o energetici, je dužan da donese odluku o ceni za pristup prenosnom sistemu i ne pravi diskriminaciju između korisnika prenosnog sistema ili grupa korisnika sistema;
2) operator distributivnog sistema, prema članu 77. Zakona o energetici, je dužan da donese odluku o ceni za pristup distributivnom sistemu i objavi cene priključenja, kao i da ne pravi diskriminaciju između korisnika ili grupa korisnika distributivnog sistema.
Prema čl. 75. i 77. Zakona o energetici je određeno da ceo priključak, uključujući i merni uređaj, pripada prenosnom, odnosno distributivnom preduzeću koje je i odgovorno za njegovu izgradnju i održavanje, a troškove priključenja snosi podnosilac zahteva za priključenje, kako je predviđeno članom 132. Metodologija, koju je donela Agencija za energetiku Republike Srbije, bliže utvrđuje kriterijume i način određivanja troškova priključka elektroenergetskih objekata proizvođača na sistem za prenos i distribuciju električne energije u skladu sa propisima koji uređuju obavljanje energetskih delatnosti i uslove isporuke električne energije.
Troškove priključka na prenosni, odnosno distributivni elektroenergetski sistem, snosi podnosilac zahteva za priključenje kako je predviđeno članom 132. Zakona o energetici. Visinu troškova utvrđuje energetski subjekt za prenos, odnosno distribuciju električne energije, u skladu sa metodologijom za utvrđivanje troškova priključka koju donosi Agencija za energetiku. Metodologijom se utvrđuju način i bliži kriterijumi za obračun troškova priključka (Metodologija je dostupna na interent prezentaciji Agencije za energetiku, www.aers.rs), a u zavisnosti od odobrene instalisane snage, mesta priključka, potrebe za izvođenjem radova ili potrebe za ugrađivanjem neophodne opreme i drugih objektivnih kriterijuma. Energetski subjekt, na čiji sistem se priključuje objekat, na osnovu te metodologije, donosi sopstveni akt u kome utvrđuje troškove priključka.
Tokom postupka dobijanja saglasnosti za priključenje i priključenja nije predviđeno davanje finansijskih depozita.
Prema postojećoj regulativi ne postoji razlika u ceni priključenja na prenosni odnosno distributivni sistem u različitim sredinama (mestima koja su slabo naseljena i naseljenim mestima).
(j) Molimo opišite kako se troškovi priključenja i tehničke adaptacije pripisuju proizvođačima i/ili operaterima sistema za prenos i/ili distribuciju? Kako operateri sistema za prenos i distribuciju mogu da povrate ove investicione troškove? Da li je u budućnosti planirana bilo kakva izmena ovih pravila snošenja troškova? Koje promene možete predvideti i koji rezultati se očekuju?
Postoji nekoliko opcija za troškove povezivanja na distributivnu mrežu. Države članice će izabrati jednu ili kombinaciju ovih. Prema "dubokoj" šemi naplate troškova povezivanja, investitor postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije snosi nekoliko troškove vezanih za infrastrukturu mreže (povezivanje na mrežu, ojačanje mreže i proširenje). Drugi pristup je "plitka" šema naplate troškova povezivanja, što znači da investitor snosi samo troškove povezivanja na mrežu, ali ne i troškove ojačavanja mreže i proširenja (ovo je ugrađeno u mrežne tarife i plaćeno od strane kupaca). Dalja varijanta je kada su svi troškovi povezivanja socijalizovani i pokriveni mrežnim tarifama.
U postupku izgradnje objekta, energetski subjekt na čiji sistem se priključuje objekat proizvođača energije izdaje uslove za priključenje objekta proizvođača na elektroenergetsku mrežu. Uslovima za priključenje se definiše mogućnost priključenja objekta proizvođača na elektroenergetsku mrežu, odnosno definišu se elektroenergetski i tehnički uslovi potrebni za izradu glavnog projekta za izgradnju objekta. Tehničkim izveštajem se, na osnovu izvršene analize, utvrđuje da li postoje elektroenergetski i tehnički uslovi za eventualno buduće priključenje objekta prema podnetom zahtevu. Na osnovu tehničkog izveštaja, energetski subjekt na čiji se sistem priključuje objekat proizvođača izdaje akt o uslovima za priključenje investitoru izgradnje objekta, odnosno nadležnom organu.
Troškovi priključka se određuju na osnovu sledećih kriterijuma definisanih Odlukom o utvrđivanju Metodologije za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 77/12, poglavlje III.1):
1) tehničkih karakteristika priključka;
2) vrste i obima radova koje je neophodno izvesti radi priključenja objekta na sistem za prenos, odnosno distribuciju električne energije i drugih uslova vezanih za izgradnju, odnosno izvođenje radova na priključku (određuje se na osnovu odobrene snage, naponskog nivoa mreže na koju se priključuje i udaljenosti od postojeće mreže, broj a faza, broj a mernih uređaja, vrste i preseka voda, vrste opreme, uređaja i materijala koji se ugrađuju saglasno tehničkim uslovima za priključenje utvrđenim tehničkim propisima i pravilima o radu prenosnog, odnosno distributivnog sistema, kao i potrebe za izradom, odnosno pribavljanjem projekta i druge dokumentacije za izgradnju priključka, odnosno izvođenje radova).
Troškovi priključka obuhvataju (Odluka o utvrđivanju Metodologije za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 77/12, poglavlje III.2):
1) troškove opreme, uređaja i materijala;
2) troškove izvođenje radova;
3) troškove izrade projekta, pribavljanja potrebne dokumentacije i stvaranje drugih uslova za izgradnju priključka;
4) deo troškova sistema nastalih zbog priključenja objekta, a u zavisnosti od odobrene snage.
Vrste priključaka su (Odluka o utvrđivanju Metodologije za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije, ("Službeni glasnik RS", broj 77/12, poglavlje IV):
1) tipski (pojedinačni i grupni tipski priključak), i
2) individualni priključak (odnosi se na objekte proizvođača električne energije).
Individualni priključak je svaki priključak kod koga, zbog složenosti, nije moguća tipizacija rešenja i uprosečavanje troškova izgradnje (Odluka o utvrđivanju Metodologije za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 77/12, poglavlje IV.2). Pod individualnim priključkom podrazumevaju se:
1) priključak objekta proizvođača električne energije, i
2) priključak objekta kupca koji ne ispunjava uslove za tipski priključak utvrđene ovom metodologijom.
Ako individualni priključak, zbog tehničkih uslova priključenja, obuhvata i izgradnju elektroenergetskog objekta sistema isključivo za potrebe podnosioca zahteva, troškovi izgradnje priključka po ovom osnovu se utvrđuju u iznosu potrebnom za izgradnju ovog objekta prema snazi koju je zahtevao podnosilac zahteva odnosno za prvu veću standardizovanu nazivnu snagu transformatora i prvi veći standardizovani presek voda.
Određivanje troškova priključenja zavisi od vrste priključka i to:
|
Opis troškova |
Vrsta troška |
|
Fiksni |
Varijabilni |
||
Individualni priključak |
|||
1 |
Troškovi izgradnje individualnog priključka |
+ |
+ |
2 |
Troškovi sistema nastalih zbog priključenja objekta |
+ |
+ |
Dakle, proizvođač električne energije prema navedenoj metodologiji snosi samo troškove izgradnje priključka, dok je oslobođen troškova razvoja dela sistema ("plitka" šema). Sa druge strane kupac snosi i deo troškova razvoja dela sistema, ali se vremenom ovaj udeo smanjuje sa ciljem da se u narednom periodu izgubi, što bi značilo da bi i kupci plaćali priključak kao i proizvođači.
Opravdani investicioni troškovi operatora sistema se priznaju i povrat im se obezbeđuje kroz cenu za pristup sistemu.
(k) Da li postoje pravila za deljenje troškova između na početku i kasnije povezanih proizvođača? Ako ne, kako su uzete u obzir koristi za naknadno povezane proizvođače?
U postojećoj regulativi i procedurama koje su definisane za priključenje objekata na sistem za prenos i distribuciju električne energije nije predviđeno pripisivanje troškova između objekata proizvođača. Objekt proizvođača koji se naknadno priključuje nema obavezu da učestvuje u nadoknadi dela troškova koje je prethodno priključeni objekat snosio za individualni priključak. Individualni priključak za koje je troškove snosio prethodno priključeni objekat, posle izgradnje postaje vlasništvo sistema za prenos i distribuciju električne energije i novi objekat proizvođača se priključuje na već postojeću mrežu. Za novi objekat proizvođača ne postoji ni propis ni metodologija kojom se uzima u obzir korist koju je na ovaj način ostvario.
(l) Kako će se obezbediti da operateri sistema za prenos i distribucija pruže novim proizvođačima koji žele da se povežu neophodne informacije o troškovima, preciznom rasporedu za obradu njihovih zahteva i indikativni raspored za njihovo povezivanje na mrežu?
Informacije o priključenju na sistem za prenos i distribuciju električne energije dostupne su na internet prezentacijama sledećih institucija:
1) Agencija za energetiku Republike Srbije (www.aers.rs);
2) JP Elektromreža Srbije (www.ems.rs);
3) Elektrosrbija d.o.o., Kraljevo (www.elektrosrbija.rs);
4) Jugoistok d.o.o., Niš (www.jugoistok.com);
5) Centar d.o.o., Kragujevac (www.edcentar.com);
6) Elektrodistribucija - Beograd d.o.o., Beograd (www.edb.co.rs), i
7) Elektrovojvodina d.o.o., Novi Sad (www.elektrovojvodina.co.rs).
Informacije o proceduri priključenja su dostupne i u Vodičima za investitore koji su izrađeni za potrebe Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.