KOLEKTIVNI UGOVORPREDŠKOLSKE USTANOVE "RADOST", ČAČAK("Sl. list grada Čačka", br. 13/2013) |
Kolektivnim ugovorom Predškolske ustanove "Radost", Čačak (u daljem tekstu: Kolektivni ugovor) u skladu sa Zakonom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada svih zaposlenih kod poslodavca Predškolske ustanove "Radost", Čačak (u daljem tekstu: Ustanova), međusobni odnosi učesnika Kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca.
Kolektivni ugovor se primenjuje na sve zaposlene kod poslodavca.
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, koja nisu uređena Kolektivnim ugovorom, neposredno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona.
Kolektivni ugovor zaključuje se na period od 3 godine.
Radni odnos kod poslodavca zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuju u ime poslodavca direktor i zaposleni.
Odluku o potrebi prijema u radni odnos donosi direktor.
Oglašavanje slobodnog radnog mesta vrši se preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Direktor donosi odluku o prijemu u radni odnos, u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava.
U postupku odlučivanja prijema u radni odnos vaspitača i stručnog saradnika, direktor Ustanove pribavlja mišljenje Upravnog odbora Ustanove nakon izvršene prethodne provere psihofizičkih sposobnosti za rad sa decom.
Proveru psihofizičke sposobnosti za rad sa decom vrši nadležna ustanova medicine rada.
Kandidat nezadovoljan odlukom o izboru može da podnese prigovor Upravnom odboru u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.
Ako Upravni odbor u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, isti se može obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.
Lice zaključuje ugovor o radu na osnovu:
- konačne odluke direktora o izboru kandidata po oglasu;
- sporazuma o preuzimanju uz saglasnost zaposlenog iz Ustanove ili Ministarstva;
Zaposleni koji se preuzima mora da ispunjava uslove radnog mesta za koji se preuzima i da ima proverenu psihofizičku sposobnost u skladu sa članom 130. stav 3. Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja.
Radni odnos zasniva se danom stupanja na rad lica iz stava 1. ovog člana i isti ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Prijem u radni odnos na određeno vreme može se izvršiti bez oglasa:
- radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;
- do izbora kandidata po raspisanom oglasu;
- do izbora kandidata - kada se na oglas ne prijavi ni jedan kandidat ili ako ni jedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najduže do završetka školske godine.
Ustanova prima u radni odnos na određeno vreme po raspisanom oglasu lice:
- radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;
- u svojstvu pripravnika;
- za obavljanje sezonskih poslova;
- zbog povećanja obima posla koje traje određeno vreme i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.
U radni odnos u Ustanovu može se primiti lice koje, pored opštih uslova predviđenih Zakonom, ispunjava i posebne uslove predviđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ustanovi.
Aktom o sistematizaciji radnih mesta u Ustanovi utvrđuje se broj izvršilaca, potrebna stručna sprema za svako radno mesto, kao i drugi uslovi.
Pripravnik je lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u Ustanovi i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni, vaspitni, odnosno stručni rad savladavanjem programa za uvođenje u rad vaspitača i stručnog saradnika i polaganjem ispita za licencu.
Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.
Za vreme trajanja pripravničkog staža Ustanova pripravniku određuje mentora.
Pripravnik ima pravo da polaže ispit za licencu posle navršenih godinu dana rada i po savlađivanju programa uvođenja u posao vaspitača i stručnog saradnika.
Pripravniku, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu, prestaje radni odnos.
Obaveza uvođenja u posao i polaganje ispita za licencu ima i pripravnik vaspitač i stručni saradnik, a koji nije savladao program uvođenja u posao i nema licencu.
Vaspitač i stručni saradnik sa ostvarenim radnim stažom van Ustanove nema svojstvo pripravnika, ali se uvodi u posao i polaže ispit za licencu kao i pripravnik.
Ustanova prijavljuje Ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja pripravnika najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog prijema u radni odnos.
Za rad sa pripravnikom određuje se mentor. Mentora određuje direktor Ustanove rešenjem, počev od dana prijema u radni odnos pripravnika, a po prethodnom mišljenju stručnog organa.
Mentor uvodi u posao pripravnika i to pružanjem pomoći u pripremanju i izvođenju obrazovno-vaspitnog rada, prisustvovanjem obrazovno-vaspitnom radu najmanje 12 časova u toku pripravničkog staža, analiziranjem obrazovno-vaspitnog rada u cilju praćenja napredovanja pripravnika i pružanjem pomoći u pripremi za proveru savladanosti programa.
Vaspitač, stručni saradnik pripravnik prisustvuje aktivnostima mentora, a po preporuci mentora i radu drugih vaspitača i stručnih saradnika u trajanju od najmanje 12 časova u toku pripravničkog staža.
Mentor podnosi izveštaj direktoru o osposobljenosti pripravnika za samostalno izvođenje vaspitno-obrazovnog rada. Mentor i pripravnik vode evidenciju o radu.
Proveru savladanosti programa pripravnika vrši komisija u sedištu Ustanove u kojoj je pripravnik zaposlen. Komisiju, koju čine direktor Ustanove kao predsednik, član stručnog aktiva i pedagog, obrazuje direktor rešenjem.
Mentor ne može da bude član komisije, ali ima obavezu da prisustvuje proveri savladanosti programa.
Ocenu o savladanosti programa daje komisija u pisanoj formi u vidu izveštaja. Kada komisija oceni da je pripravnik delimično savladao program, daje mentoru i pripravniku preporuku za dalji rad sa rokom za ponovnu proveru savladanosti programa.
Pripravnik koji u potpunosti savlada program stiče pravo na polaganje ispita za licencu.
Ustanova podnosi zahtev Ministarstvu za odobravanje polaganja ispita za licencu posle isteka pripravničkog staža i savladanog programa, uz saglasnost pripravnika. Uz zahtev Ustanova podnosi:
- prepis ili overenu kopiju diplome o stečenom obrazovanju;
- rešenje o prijemu u radni odnos;
- izveštaj komisije Ustanove o savladanom programu;
- dokaz o uplati troškova za licencu.
Troškove prvog polaganja za licencu snosi Ustanova u kojoj je kandidat zaposlen. Troškove ponovnog polaganja dela ili ispita u celini snosi sam kandidat.
Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa punim i nepunim radnim vremenom, na određeno i na neodređeno vreme.
Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova.
Radna nedelja traje pet radnih dana. Radni dan traje osam časova.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije drugačije određeno.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom u Ustanovi može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.
Godišnjim planom rada utvrđuju se vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja.
Vaspitaču, medicinskoj sestri i stručnom saradniku i drugom zaposlenom direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu rasporeda utvrđenog programom obrazovanja i vaspitanja i godišnjeg programa rada.
Raspored rada u okviru radne nedelje za vaspitače, stručne saradnike i druge zaposlene utvrđuju neposredni rukovodioci.
Vaspitač, stručni saradnik i drugi zaposleni koji je raspoređen za deo propisane pedagoške norme ima status zaposlenog sa nepunim radnim vemenom.
Zaposleni koji je ostao neraspoređen ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba u Ustanovi, u skladu sa Zakonom.
Vaspitači i medicinske sestre koje rade u vaspitnim grupama, u okviru četrdesetočasovne radne nedelje, imaju 30 sati neposrednog rada sa decom, a stručni saradnici 30 sati neposrednog rada sa decom. Ostalo radno vreme raspoređuje se na pripremu za rad sa decom, stručno usavršavanje, instruktivni i savetodavni rad sa vaspitačima, saradnju sa porodicom i druge aktivnosti.
Puno radno vreme u radnoj nedelji sa polučasovnom pauzom ostalih zaposlenih iznosi 40 časova.
Neposredni rukovodioci određuju raspored rada radnika u toku radne nedelje.
Vaspitači koji ostvaruju pripremni predškolski program u okviru punog radnog vremena ostvaruju 50% radnog vremena u neposrednom radu. Ostalo radno vreme raspoređuje se na pripremu za rad sa decom, stručno usavršavanje, saradnju sa porodicom i druge aktivnosti.
1. Preraspodela radnog vremena
Za zaposlene koji rade u dve smene, ili noću ili kad priroda posla ili organizacija rada to zahteva, radna nedelja može se na drugi način organizovati.
Direktor ili neposredni rukovodilac zaposlenog dužan je da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje sedam dana pre početka rada, osim ako razlog za promenu radnog vremena nastupi iznenada.
Ukoliko priroda posla, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima zahteva, direktor može izvršiti preraspodelu radnog vremena, s tim što ukupno radno vreme ne može da bude duže od prosečnog radnog vremena u toku kalendarske godine.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku radne nedelje ne može da bude duže od 60 časova.
Preraspodela radnog vremena iz člana 24. i 25. ovog Kolektivnog ugovora ne smatra se prekovremenim radom.
Zaposleni koji u određenom periodu u toku kalendarske godine radi duže, a drugom kraće od punog radnog vremena, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom Zakonom.
Za vreme rada na poslovima iz stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje deset časova neprekidno.
Preraspodela radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti, može se izvršiti samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena, ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana smatra se rad noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, uz njegovu pisanu saglasnost.
Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla, izvršenje određenih poslova kada je neophodno da se u određenom roku završe poslovi i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad). Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od 4 časa dnevno, 8 časova nedeljno.
V RASPOREĐIVANJE ZAPOSLENIH LICA I IZMENA UGOVORA O RADU
Raspoređivanje zaposlenih vrši direktor Ustanove u skladu sa Zakonom, Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i Godišnjim planom rada.
Direktor može ponuditi zaposlenom izmenu ugovorenih uslova rada, Aneks ugovora o radu uz dostavljanje ponude za zaključenje Aneksa ugovora i to:
- radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada;
- radi premeštaja u drugo mesto rada, na udaljenosti manjoj od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz;
- radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, shodno članu 174. Zakona o radu;
- ako se za zaposlenog koji je višak obezbedi ostvarivanje nekog od prava mera za zapošljavanje;
- ako se izmeni od nekih uslova iz Ugovora o radu,
- kao i u drugim slučajevima.
Zaposleni u Ustanovi dužan je da obavlja poslove koji ne odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima u slučaju:
1. Više sile koja je već nastupila ili se očekuje (epidemija, zemljotres, požar, poplava i dr. elementarne nepogode);
2. Kada treba sprečiti materijalnu štetu koja preti Ustanovi;
3. Kada su ugroženi ljudski životi i zdravlje ljudi.
Zaposleni je dužan da poslove iz stava 1. ovog člana obavlja dok se ne otklone posledice takvih okolnosti i dok se ne uspostavi nesmetan rad u Ustanovi, a za to vreme prima zaradu kao da je radio na radnom mestu za koje je zasnovao radni odnos.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta. Zaposleni koji radi duže od četiri sata, a kraće od šest časova ima pravo na odmor u toku dana u trajanju od 15 minuta. Odmor u toku radnog dana organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao što je neposredan rad sa decom i zaposleni koji rade sa strankama, nemaju pravo na odmor u toku rada, ukoliko ne mogu da obezbede zamenu.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako radi na dan svog nedeljnog odmora, mora da mu se obezbedi jedan dan odmora u toku naredne nedelje.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od trideset radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 dana.
1. Zaposlene žene sa navršenih 25 godina staža ili 50 godina starosti imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
2. Zaposleni muškarac sa navršenih 30 godina staža ili 55 godina starosti imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora zavisi od staža osiguranja, uslova rada, složenosti poslova i rezultata rada.
Dužina godišnjeg odmora za zaposlene do 20 godina radnog staža utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava:
1. Po osnovu staža osiguranja:
- od 20 do 25 godina radnog staža - pet radnih dana;
- od 15 do 20 godina radnog staža - četiri radna dana;
- od 10 do 15 godina radnog staža - tri radna dana;
- od 5 do 10 godina radnog staža - dva radna dana;
- od 1 do 5 godina - jedan radni dan.
2. Po osnovu uslova rada:
- zaposlenima za radna mesta održavanje higijene, u kuhinji, |
|
- servirke, domar, održavanje elektro-instalacije, vešerke, vozač |
3 radna dana; |
- ostali zaposleni |
1 radni dan. |
3. Po osnovu stručne spreme: |
|
- zaposleni sa visokom stručnom spremom |
3 radna dana; |
- vaspitačima i medicinskim sestrama |
3 radna dana; |
- ostalim zaposlenima |
2 radna dana; |
- doprinos na radu |
3 radna dana. |
Maksimalan broj dana godišnjeg odmora primenom uslova iz stava 1. ovog člana može biti 27 radnih dana.
Zaposleni ima prava na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) u kalendarskoj godini rada:
1. ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada,
2. ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa, ako je taj prekid bio duži od trideset radnih dana.
Godišnji odmor se može koristiti u dva dela. Prvi deo godišnjeg odmora koristi se u trajanju od najmanje tri radne nedelje, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa Zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremene sprečenosti za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.
Vaspitno obrazovno osoblje u PU po pravilu koristi godišnji odmor u julu ili avgustu (čl. 127. Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja) a ostali zaposleni u zavisnosti od potrebe posla i plana korišćenja godišnjeg odmora.
U zavisnosti od potreba posla, direktor odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Dužina godišnjeg odmora, vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuju se rešenjem direktora ustanove.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom dostavlja se 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.
Direktor može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla.
5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku kalendarske godine uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) najviše do sedam radnih dana i to u slučaju:
- sklapanja braka |
7 radnih dana, |
- rođenja deteta |
5 radnih dana, |
- smrti člana uže porodice (bračni drug, roditelj, dete....) |
5 radnih dana, |
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
2 radna dana, |
- smrt roditelja bračnog druga i smrti lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu |
3 radna dana, |
- teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana, |
- dobrovoljni davalac krvi |
2 radna dana, |
- selidbe sopstvenog domaćinstva na području istog naseljenog mesta |
1 radni dan, |
- iz jednog u drugo naseljeno mesto |
2 radna dana, |
- ženidbe ili udaje deteta |
2 radna dana, |
- ispraćaj sina u vojsku i punoletstva deteta |
1 radni dan, |
- polaganje stručnog ispita |
3 radna dana, |
- stručno usavršavanje zaposlenog za zanimanje koje je u neposrednoj vezi sa delatnošću Ustanove i ista ima interes za stručno usavršavanje zaposlenog |
7 radnih dana, |
- zbog učestvovanja na radno proizvodnim takmičenjima koja organizuje sindikat |
7 radnih dana, |
- radi otklanjanja štete prouzrokovane elementarnom nepogodom |
3 radna dana. |
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu, smatra se kao vreme provedeno na radu i ostvaruju se sva prava i obaveze iz radnog odnosa. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade ostvarene u prethodna tri meseca.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, usvojenici i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Direktor Ustanove rešenjem odobrava korišćenje i dužinu plaćenog odsustva.
6. Odsustvo bez naknade (neplaćeno odsustvo)
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo) do 30 dana u toku kalendarske godine zbog ličnih i porodičnih potreba.
Odsustvo sa rada, u dogovoru sa neposrednim rukovodiocem, odobrava direktor Ustanove na osnovu pisanog zahteva zaposlenog i odgovarajuće dokumentacije.
Zaposlenom se može odobriti odsustvo bez naknade (neplaćeno odsustvo) preko 30 dana u jednoj kalendarskoj godini i uz uslov da njegovo odsustvo ne remeti proces rada u slučaju:
- učešća na kulturno-umetničkim, sportskim i drugim javnim priredbama, skupovima i takmičenjima,
- negovanje teško obolelog člana uže porodice,
- posete srodniku koji živi u inostranstvu,
- obavljanja neophodnih privatnih poslova u zemlji i inostranstvu, koji se bez odsustva zaposlenog sa rada ne mogu izvršiti,
- doškolovavanje ili specijalizacija zaposlenog u zemlji i u inostranstvu, čije troškove snosi zaposleni u trajanju od 12 meseci.
Odsustvo sa rada, u dogovoru sa neposrednim rukovodiocem, odobrava direktor Ustanove na osnovu pisanog zahteva zaposlenog i odgovarajuće dokumentacije.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa ako za pojedine obaveze i prava zakonom nije drugačije uređeno.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, ako odsustvuju sa rada zbog:
- odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
- upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
- izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
- izdržavanje kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka obaveza zbog kojih mu je mirovao radni odnos vrati na posao.
1. Bezbednost i zdravlje na radu
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktima kojima se uređuju bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca.
Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju i druga lica koja učestvuju u radnim procesima, a nisu u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da organizuje rad tako da obezbedi zaštitu života i zdravlja, a radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, imajući u vidu posebnu zaštitu omladine, invalida, zaštitu zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama i zaštitu materinstva.
Poslodavac je u obavezi da osigura zaposlene za slučaj smrti ili gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac je dužan da zaposlenom pruži obaveštenja o uslovima rada, o pravima i obavezama koja proizilaze iz propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, da utvrdi program osposobljavanja zaposlenih i obezbedi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, kao i da obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
Ustanova je dužna da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih i da zaustavi svaku vrstu rada koja predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje zaposlenog.
Poslovi sa povećanim rizikom utvrđuju se Pravilnikom o proceni rizika na osnovu sledećih kriterijuma:
- štetnost po zdravlje zaposlenog (povećana buka i vibracije, biološka štetnost i dr.);
- prisutnost rizika u radu (rad na visini, pod zemljom i vodom i dr.);
- vrsta rada koja zahteva posebne zdravstvene, fizičke i psihofizičke sposobnosti.
Poslodavac je dužan da službi medicine rada koju angažuje, obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih.
Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zdravlju na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica, kao i da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima na kojima radi, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na kome radi, kao i u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor) koji se obrazuje kod Poslodavca ima 5 članova koje biraju zaposleni.
Način rada odbora utvrđuje se Poslovnikom o radu koji donosi Odbor. Odbor ima pravo da učestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i druga prava u skladu sa Zakonom.
Odbor je dužan da zaposlenima i sindikatu do kraja marta tekuće godine dostavi izveštaj o stanju i preuzetim merama bezbednosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za prethodnu godinu.
Zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi na poslovima koji su po nalazu nadležnog zdravstvenog organa štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama ili vibracijama.
Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću. Jedan od roditelja sa detetom do tri godine može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno ili noću, samo na osnovu njegove pismene saglasnosti.
3. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u trajanju od 365 dana. Porodiljsko odsustvo otpočinje na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršenih tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, za prvo i drugo dete, a za treće i svako naredno u ukupnom trajanju od dve godine.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa Zakonom.
Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 58. stav 2. ovog Ugovora.
4. Odsustvo sa rada radi nege deteta ili druge osobe
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.
Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta.
Ako je smeštaj u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1. ovog člana nastupio pre navršenih tri meseca života deteta, jedan od usvojilaca, hranitelja odnosno staratelja deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.
Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, usvojilac, hranilac, odnosno staratelj ima pravo na naknadu zarade u skladu sa Zakonom.
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu.
Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života i istom miruju prava i obaveze po osnovu rada.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlenom se ne može dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme ili ako su se stekli drugi uslovi predviđeni Zakonom o radu.
Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, direktor je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene spečenosti za rad, o tome dostavi potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog potvrdu mogu dostaviti članovi uže porodice. Ako zaposleni živi sam, dužan je da dostavi potvrdu u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Ukoliko se posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa posla, direktor može podneti zahtev zdravstvenom organu za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenog.
VIII PLATE, NAKNADE PLATE I DRUGA PRIMANJA
Plate, naknade plata i ostala primanja obračunavaju se i isplaćuju u skladu sa zakonom, podzakonskim propisom kojim se uređuju plate zaposlenih i ovim Kolektivnim ugovorom u okviru raspoloživih sredstava utvrđenih finansijskim planom predškolskog obrazovanja grada Čačka za Ustanovu i finansijskog plana Ustanove.
Plata zaposlenog u Predškolskoj ustanovi utvrđuje se na osnovu:
1. osnovice za obračun zarade;
2. koeficijenta koji se množi sa osnovicom;
3. dodatka na platu, i
4. obaveza koju zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz zarade u skladu sa Zakonom.
Ako je plata zaposlenog, koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun i koeficijenta na osnovu propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni učinak, niža od minimalne plate, plata zaposlenog utvrđena na napred opisani način se isplaćuje u visini minimalne plate.
Osnovicu za obračun i isplatu plate utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Osnovica za obračun i isplatu plate u Ustanovi ne može biti niža od osnovice za obračun i ispatu plate u osnovnom obrazovanju.
Osnovica za obračun i isplatu plata iz stava 1. ovog člana u Ustanovi može biti uvećana iz sredstava koje ostvari ustanova i koja su planirana odlukom o budžetu grada Čačka u skladu sa zakonom.
Osnovica za obračun i isplatu plata iz stava 3. ovog člana utvrđuje se odlukom o budžetu grada Čačka.
Koeficijent za obračun i isplatu plate zaposlenog utvrđuje se u visini propisanoj Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu zarada zaposlenih u javnim službama.
Plata se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
Plata se isplaćuje u dva dela:
- prvi deo, akontacioni se isplaćuje do 20-og u mesecu za tekući mesec
- drugi deo do 5-og u narednom mesecu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknada plate dostavi obračun.
Zaposleni ima pravo na uvećanu platu:
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu 0,4% od osnovice;
- za rad na dan državnog i verskog praznika u visini od 110% od osnovice;
- za rad noću (između 22,00-06,00 časova) u visini od 26% od osnovice;
- za prekovremeni rad 26% od osnovice.
Ako su se istovremeno stekli uslovi za povećanje po više osnova utvrđenih u stavu 1. alineja 1-4. ovog člana, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata dodataka po svakom od osnova.
Plata pripravnika iznosi 80% od najniže plate u okviru zvanja za koje se pripravnik osposobljava.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do trideset dana i to:
- u visini 65% prosečne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;
- u visini 100% prosečne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom, ako je sprečenost za rad nastupila:
- zbog povrede na radu;
- zbog profesionalne bolesti.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca u skladu sa ovim Kolektivnim ugovorom, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, prisustvovanje sednicama državnih organa i dr.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini 60% prosečne plate u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate od 80% za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom državnog organa ili naredbom Upravnog odbora, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i dece koja borave u Ustanovi.
Zaposleni ima pravo na mesečnu pretplatnu kartu za odlazak na rad i povratak sa rada za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih.
Za relacije na kojima javni prevoznik ne omogućava kupovinu mesečne pretplatne karte zaposleni ima pravo na nadoknadu troškova prevoza u novcu i to u visini cene mesečne pretplatne karte na osnovu potvrde javnog prevoznika.
Zaposleni koji nema mogućnost da pri dolasku na rad i odlasku sa rada koristi javni prevoz jer na konkretnoj relaciji nema organizovanog javnog prevoza, ima pravo na naknadu troškova u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju za sličnu relaciju, a na osnovu potvrde javnog prevoznika.
Direktor Ustanove donosi odluku o upućivanju zaposlenog na službeni put.
Odlukom o upućivanju zaposlenog na službeni put utvrđuje se dan polaska na službeni put, zadatak, da li su zaposlenom obezbeđeni ishrana, smeštaj i drugi uslovi boravka na službenom putu, da li će zaposleni koristiti službeni ili svoj auto, odnosno koje će se prevozno sredstvo koristiti i druga pitanja od značaja za ostvarivanje zadatka na službenom putu i naknade troškova prevoza, obaveza zaposlenog da po završenom službenom putovanju podnese izveštaj direktoru najkasnije u roku od 3 dana po povratku sa službenog puta.
Zaposlenom se naknađuju troškovi smeštaja, ishrane, prevoza i ostali troškovi u vezi sa službenim putovanjem u zemlji.
Troškovi ishrane i gradskog prevoza u mestu u kojem se vrši službeni posao naknađuju se preko dnevnica.
3.1. Troškovi smeštaja na službenom putovanju u zemlji
Zaposlenom se naknađuju troškovi smeštaja prema priloženom hotelskom računu za prenoćište i doručak, izuzev za prenoćište i doručak u hotelu prve kategorije (pet zvezdica).
Zaposlenom kome su obezbeđeni besplatno prenoćište i doručak ne naknađuju se troškovi smeštaja.
Dnevnica i umanjenje dnevnice za službeno putovanje u zemlji
Zaposlenom se isplaćuje dnevnica za službeno putovanje u zemlji koja iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan polaska na službeno putovanje.
Zaposlenom kome je obezbeđena besplatna ishrana, dnevnica za službeno putovanje u zemlji umanjuje se za 80%.
Određivanje dnevnice prema trajanju službenog putovanja u zemlji
Dnevnica za službeno putovanje u zemlji računa se od časa polaska na službeno putovanje do časa povratka sa službenog putovanja.
Zaposlenom se isplaćuje cela dnevnica za službeno putovanje u zemlji koje je trajalo između 12 i 24 časa, a polovina dnevnice za službeno putovanje koje je trajalo između 8 i 12 časova.
Troškovi prevoza na službenom putovanju u zemlji
Zaposlenom se naknađuju troškovi prevoza od mesta rada do mesta gde treba da se izvrši službeni posao i troškovi prevoza za povratak do mesta rada, u visini stvarnih troškova prevoza u javnom saobraćaju.
Ako zbog hitnosti, odnosno potreba službenog posla državni službenik ili nameštenik ne može koristiti ni prevoz u javnom saobraćaju ni službeno vozilo, on, po pismenom odobrenju ovlašćenog lica (u kome su navedeni razlozi hitnosti, odnosno potreba službenog posla), može koristiti sopstveni automobil.
Zaposlenom koji, po pismenom odobrenju ovlašćenog lica koristi sopstveni automobil isplaćuje se naknada od 10% propisane cene za litar pogonskog goriva po pređenom kilometru.
Ostali troškovi službenog putovanja u zemlji
Ostali troškovi koji su u vezi sa službenim poslom na službenom putovanju (rezervacija mesta u prevoznom sredstvu, prevoz prtljaga, telefonski razgovori i sl.) naknađuju se u visini stvarnih troškova, prema priloženom računu.
Obračun putnih troškova službenog putovanja u zemlji
Troškovi službenog putovanja u zemlji naknađuju se na osnovu obračuna putnih troškova, uz koji se prilažu odgovarajući dokazi o postojanju i visini troškova (karta za prevoz, račun za prenoćište i doručak, računi za ostale troškove i dr.), a koji se podnosi u roku od tri dana od dana kad je službeno putovanje završeno.
3.2. Naknada troškova službenog putovanja u inostranstvo
Pojam službenog putovanja u inostranstvo
Službeno putovanje u inostranstvo jeste putovanje iz Republike Srbije u stranu državu i obratno, službeno putovanje iz jedne u drugu državu i službeno putovanje iz jednog u drugo mesto u stranoj državi.
Nalog za službeno putovanje u inostranstvo
Direktor Ustanove izdaje zaposlenom nalog za službeno putovanje u inostranstvo pre nego što on pođe na službeno putovanje.
Nalog za službeno putovanje u inostranstvo sadrži ime i prezime zaposlenog koji putuje, naziv države i mesto u koje se putuje, cilj putovanja , datum polaska na putovanje i datum povratka s putovanja, kategoriju hotela u kojima je obezbeđen smeštaj i napomenu o tome da li su obezbeđeni besplatan smeštaj i ishrana, vrstu prevoznog sredstva kojim se putuje, iznos akontacije koji može da se isplati, podatke o tome ko snosi troškove službenih putovanja i način obračuna troškova putovanja.
Isplata akontacije
Na osnovu naloga za službeno putovanje u inostranstvo zaposlenom može da se isplati akontacija u visini procenjenih troškova.
Ako službeno putovanje ne započne u roku od tri dana od datuma koji je naveden u nalogu za službeno putovanje, zaposleni je dužan da isplaćenu akontaciju vrati narednog dana od isteka tog roka.
Svi troškovi koji se naknađuju
Zaposlenom na službenom putovanju u inostranstvo naknađuju se troškovi smeštaja, ishrane i gradskog prevoza u mestu boravka u inostranstvu, troškovi prevoza radi izvršenja službenog posla, troškovi pribavljanja putnih isprava, vakcinacije i lekarskih pregleda, troškovi službene pošte, takse, telefona, telegrama i telefaksa, troškovi iznajmljivanja prostorija i troškovi stenografskih i daktilografskih usluga.
Troškovi smeštaja u inostranstvu
Zaposlenom na službenom putovanju u inostranstvo naknađuju se troškovi smeštaja u visini plaćenog hotelskog računa za prenoćište i doručak, izuzev za prenoćište i doručak u hotelu prve kategorije (pet zvezdica) kad se zaposlenom naknađuju troškovi smeštaja u iznosu koji je jednak iznosu dnevnice. Zaposlenom kome su obezbeđeni besplatno prenoćište i doručak ne naknađuju se troškovi smeštaja.
Troškovi ishrane i gradskog prevoza u mestu boravka u inostranstvu (dnevnica)
Zaposlenom naknađuju se troškovi ishrane i gradskog prevoza u mestu boravka u inostranstvu u iznosu koji je utvrđen u spisku dnevnica po stranim državama u uredbi Vlade (u daljem tekstu: utvrđena dnevnica).
Umanjenje utvrđene dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo
Iznos utvrđene dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo umanjuje se:
1) ako je obezbeđena besplatna ishrana - za 60%, a ako je obezbeđen samo besplatan doručak - za 10%, ako je obezbeđen samo besplatan ručak - za 30% i ako je obezbeđena samo besplatna večera - za 20%;
2) ako su u cenu avionske karte, zbog prekida putovanja, uračunati troškovi za ishranu i prenoćište - za 60%;
3) ako su u cenu karte za putovanje brodom uračunati i troškovi za ishranu i prenoćište - za 60%.
Iznos utvrđene dnevnice za službeno putovanje ne umanjuje se ako se koriste kola za spavanje na putovanju koje traje neprekidno najmanje 24 časa ili noću od 22 časa do šest časova ili najmanje šest časova noću posle 20 časova ili ako se zaposleni tokom službenog boravka u inostranstvu razboli i radi lečenja smesti u zdravstvenu ustanovu strane države.
Smatra se da je zaposlenom koji službeno putuje u inostranstvo obezbeđena besplatna ishrana ako se ona ne finansira iz budžeta grada.
Početak i prestanak prava na dnevnicu
Dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo određuje se od časa prelaska državne granice Republike Srbije - u polasku, do časa prelaska državne granice Republike Srbije - u povratku.
Ako se u inostranstvo putuje avionom, dnevnica se određuje od časa polaska aviona s poslednjeg aerodroma u Republici Srbiji do časa povratka na prvi aerodrom u Republici Srbiji.
Ako se u inostranstvo putuje brodom, dnevnica se određuje od časa polaska broda iz poslednjeg pristaništa u Republici Srbiji do časa povratka u prvo pristanište u Republici Srbiji.
Određivanje dnevnice prema trajanju službenog putovanja u inostranstvo
Zaposlenom pripada jedna dnevnica na svaka 24 časa provedena u inostranstvu, a ako je preostalo vreme provedeno u inostranstvu duže od 12 časova - pripada mu još jedna dnevnica, odnosno još polovina dnevnice ako je preostalo vreme provedeno u inostranstvu između osam i 12 časova.
Ako je vreme provedeno u inostranstvu duže od 12 časova a kraće od 24 časa, zaposlenom pripada jedna dnevnica, a ako je u inostranstvu provedeno između osam i 12 časova - pola dnevnice. Za svako zadržavanje u stranoj državi, odnosno proputovanje kroz stranu državu, koje traje duže od 12 časova zaposlenom pripada jedna dnevnica koja je utvrđena za tu državu.
Određivanje dnevnice prema vremenu provedenom u više stranih država
Ako zaposleni u toku službenog putovanja boravi u više stranih država, iznos njegovih dnevnica određuje se za svaku stranu državu u kojoj boravi, srazmerno vremenu koje je proveo u stranoj državi.
Na određivanje dnevnica za stranu državu primenjuju se odredbe ove uredbe o početku i prestanku prava na dnevnicu i o određivanju dnevnice prema trajanju službenog putovanja u inostranstvo.
Troškovi prevoza
Radi pokrića troškova prevoza na službenom putovanju u inostranstvo zaposlenom isplaćuje se naknada u visini cene iz putničke tarife za prevoz sredstvom one vrste i razreda koji se, prema nalogu za službeno putovanje, koriste.
Troškovi pribavljanja putnih isprava, vakcinacije i lekarskih pregleda
Troškovi pribavljanja putnih isprava, vakcinacije i lekarskih pregleda koji su u vezi sa službenim putovanjem u inostranstvo, ako ih nadležni organ zdravstvenog osiguranja ne prizna, naknađuju se zaposlenom u stvarnim iznosima, na osnovu priloženog računa.
Troškovi poštanskih i drugih usluga
Troškovi koji na službenom putovanju u inostranstvo nastanu u vezi s prevoženjem, prenošenjem, unošenjem i iznošenjem službene pošte, korišćenjem telefona, telegrama i telefaksa, a koji su neophodni za službene poslove, kao i drugi neophodni izdaci (takse i dr.), naknađuju se zaposlenom u stvarnim iznosima, na osnovu priloženog računa.
Troškovi iznajmljivanja prostorija
Troškovi koji, uz saglasnost direktora Ustanove, nastanu na službenom putovanju u inostranstvo u vezi sa iznajmljivanjem prostorije za sastanke, plaćanjem stenografskih i daktilografskih usluga i iznajmljivanjem personalnih računara za pripremanje službenih izveštaja ili za potrebe službene korespondencije naknađuju se u stvarnim iznosima, na osnovu odgovarajućeg računa.
Obračun putnih troškova službenog putovanja u inostranstvo
Troškovi službenog putovanja u inostranstvo naknađuju se na osnovu obračuna putnih troškova koji se, u roku od sedam dana od dana kad je službeno putovanje završeno, podnosi sa pismenim izveštajem o službenom putovanju koji je overio direktor Ustanove.
Uz obračun putnih troškova prilažu se odgovarajući dokazi o postojanju i visini troškova (karta za prevoz, račun za prenoćište i doručak, računi za ostale troškove i dr.).
Ako je u dokumentu o nastanku troškova koji se prilaže uz obračun iskazan iznos u nacionalnoj valuti u kojoj nije utvrđena dnevnica za tu državu, za obračun i priznavanje izdataka uz dokument se prilaže i pismeni dokaz o kursu nacionalne valute u odnosu na valutu u kojoj je utvrđena dnevnica za tu državu, a ako se pismeni dokaz o kursu nacionalne valute ne priloži uz dokument o obračunu putnih troškova, izdaci po tom dokumentu se ne priznaju.
Direktor je dužan da isplati zaposlenom otpremninu prilikom odlaska u penziju.
Otpremnina se isplaćuje zbog odlaska u penziju u skladu sa Zakonom o radu.
Zaposleni ima pravo na otpremninu u visini od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku koji je poznat na dan izdavanja rešenja, ili u visini trostruke prosečne zarade isplaćene u Ustanovi za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, ili trostruki prosek zarade zaposlenog u Ustanovi, u zavisnosti od toga šta je povoljnije za radnika.
Ustanova je dužna da isplati otpremninu pre otkaza Ugovora o radu zaposlenom usled tehnoloških, organizacionih promena, prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Otpremnina se isplaćuje u visini trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6) pomoć maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog roditelja;
7) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga;
8) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji izgubi život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen u visini do 100% prosečne neto zarade u privredi Republike Srbije;
Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-8). i 9) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu, a najviše do visine tri prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Poslodavac je dužan da zaposlenog osigura za slučaj zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
O utvrđivanju rizika osiguranja Poslodavac je dužan da pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za godine rada:
- za 10 godina radnog staža - 50% prosečne plate;
- za 20 godina radnog staža - jednu prosečnu platu;
- za 30 godina radnog staža - jednu i po prosečnu platu.
Prosečna plata je prosečna plata po zaposlenom ostvarena kod Poslodavca u prethodnom mesecu na osnovu efektivnih sati, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji u odnosu na mesec isplate ako je za radnika povoljnije.
Pravo na jubilarnu nagradu stiče se na osnovu celokupnog radnog staža.
Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20 i 30 godina rada.
Jubilarna nagrada se isplaćuje povodom dana Ustanove.
Ustanova može u skladu sa zakonom, deci zaposlenih do 10 godina starosti života, da obezbedi prigodan poklon za Novu godinu, uz prethodno pribavljeno mišljenje reprezentativnog sindikata.
Zaposlenima se može, u skladu sa zakonom obezbediti isplata nagrade za godišnji jubilej ustanove u jednokratnom iznosu do 25% prosečne bruto plate isplaćene u Ustanovi za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje nagrada ako su budžetom grada i finansijskim planom planirana sredstva za ove namene.
Ustanova može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.
IX DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST
Zaposleni je dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, da poštuje organizaciju rada kod Poslodavca, kao i pravila Poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa.
Zaposleni je disciplinski odgovoran za povrede radnih obaveza i dužnosti materijalno odgovoran za štetu na radu ili u vezi sa radom koju je namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokovao Ustanovi.
Krivična, odnosno prekršajna odgovornost ne isključuje disciplinsko kažnjavanje za isto delo koje je bilo predmet krivičnog, odnosno prekršajnog postupka, bez obzira da li je zaposleni oslobođen krivične odgovornosti, odnosno prekršajne odgovornosti.
Zaposleni u Ustanovi odgovorni su disciplinski za povredu radnih obaveza i dužnosti.
Povrede radnih obaveza zaposlenih u Ustanovi mogu biti lakše i teže.
Lakše povrede radnih obaveza i dužnosti su:
1. neblagovremen dolazak na posao i odlazak sa posla pre isteka radnog vremena ili neopravdano odsustvovanje s posla kad je obavezna prisutnost,
2. nesavesno čuvanje spisa ili podataka,
3. neopravdan izostanak s posla jedan radni dan,
4. neobaveštenje o propustima u vezi sa zaštitom na radu,
5. neopravdano neobaveštavanje neposredno pretpostavljenog o razlozima sprečenosti za dolazak na rad u roku od 24 sata od nastanka razloga,
6. povreda kodeksa ponašanja zaposlenih u organima grada i drugim javnim službama grada Čačak koja nije obuhvaćena nekom od povreda dužnosti iz radnog odnosa.
Za povrede iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u visini od 20% od jednomesečnog iznosa plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta.
Teže povrede radnih obaveza i dužnosti su:
1. izvršenje krivičnog dela na radu i u vezi sa radom,
2. ugrožavanje ili povređivanje fizičkog ili psihičkog integriteta deteta (fizičko kažnjavanje, moralno, seksualno ili na drugi način učinjeno zlostavljanje),
3. vređanje dece i zaposlenih koje se ponavlja ili utiče na proces obrazovanja,
4. izražavanje verske ili nacionalne netrpeljivosti,
5. podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića i narkotičkih sredstava kod dece ili omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe,
6. nošenje oružja u Ustanovi ili u krugu Ustanove,
7. političko organizovanje i delovanje u prostorijama Ustanove,
8. nepotpuno, neblagovremeno i nesavesno vođenje evidencije,
9. neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno ispravi, brisanjem, dodavanjem, precrtavanjem ili izostavljanjem podataka,
10. uništenje, oštećenje skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno isprave,
11. odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vrši nadzor nad radom Ustanove, roditeljima, odnosno starateljima,
12. odavanje službene tajne ili druge tajne,
13. primanje poklona u vezi sa vršenjem poslova, primanje usluge ili koristi za sebe ili drugo lice ili korišćenje rada u Ustanovi radi uticanja na ostvarivanje sopstvenih prava ili prava povezanih sa zaposlenim,
14. dodatni rad mimo uslova određenih Zakonom,
15. nedostojno, uvredljivo, ili na drugi način neprimereno ponašanje prema strankama i korisnicima usluga i pravnim licima,
16. zloupotrebe službenog položaja ili prekoračenja ovlašćenja,
17. nezakonito raspolaganje materijalnim sredstvima,
18. odbijanje poslova radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen ili odbijanje naloga direktora, odnosno neposrednog rukovodioca, bez opravdanih razloga,
19. neopravdan izostanak s posla najmanje dva uzastopna radna dana,
20. zloupotreba prava odsustvovanja u slučaju bolesti,
21. odbijanje stručnog usavršavanja na koje se zaposleni upućuje,
22. ponavljanje lakših povreda radnih obaveza.
Za povrede iz stava 1. tačka 1, 2, 3, 4, 5, 16, 17. i 18. ovog člana izriče se mera prestanka radnog odnosa.
Za ostale povrede iz stava 1. ovog člana može se izreći disciplinska mera prestanka radnog odnosa ako je povreda učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata.
U ostalim slučajevima iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u visini od 20% do 35% od plate isplaćene u mesecu kada je odluka doneta, u trajanju od tri do šest meseci.
Vaspitač ili stručni saradnik udaljuje se sa rada zbog učinjene teže povrede radne obaveze do okončanja disciplinskog postupka.
Upravni odbor je dužan da donese odluku o udaljenju zaposlenog iz stava 1. ovog člana ako ne bi direktor doneo odluku o udaljenju sa rada.
Disciplinski postupak protiv zaposlenog vodi i disciplinsku meru izriče direktor.
Direktor može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana umesto njega vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti.
Disciplinski postupak protiv zaposlenog u Ustanovi pokreće neposredni rukovodilac zaposlenog.
Postupak se pokreće pisanim zahtevom koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede radne dužnosti, vreme izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.
Svaki zaposleni radnik u Ustanovi ima pravo na inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka koja mora biti obrazložena.
Disciplinski postupak je javan, s tim što se javnost može isključiti ako to zahteva potreba čuvanja državne ili druge propisane tajne. Zaposleni čija se disciplinska odgovornost utvrđuje mora biti saslušan u disciplinskom postupku i mora mu se omogućiti odbrana.
O saslušanju zaposlenog i sprovođenju drugih dokaza vodi se zapisnik.
U disciplinskom postupku shodno se primenjuju pravila upravnog postupka o usmenoj raspravi, dokazivanju, zapisniku i dostavljanju.
Po sprovedenom disciplinskom postupku donosi se rešenje kojim se zaposleni oglašava krivim i izriče mu se disciplinska mera, oslobađa se od odgovornosti ili se postupak obustavlja.
Rešenje mora biti obrazloženo.
Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana izvršene povrede, a teže povrede protekom jedne godine od izvršenja povrede.
Vođenje disciplinskog postupka za lakše povrede dužnosti zastareva protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za teže povrede dužnosti protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.
Zastarelost ne teče dok disciplinski postupak nije moguće pokrenuti ili voditi zbog odsustva zaposlenog ili iz drugih opravdanih razloga.
Disciplinska kazna izrečena konačnim rešenjem upisuje se u kadrovsku evidenciju.
Disciplinska kazna briše se iz kadrovske evidencije ako državnom službeniku ne bude izrečena nova disciplinska kazna u naredne dve godine od izrečene disciplinske kazne za težu povredu dužnosti.
Zaposleni u Ustanovi odgovoran je za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili iz grube nepažnje, prouzrokovao Ustanovi, pravnom licu, korisnicima usluga, itd. Ako je štetu prouzrokovalo više zaposlenih svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao, a ako se ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju podjednako.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako je nadoknađuje, utvrđuje posebna komisija koju obrazuje direktor.
Ukoliko bi utvrđivanje visine štete prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visina štete može da se odredi u paušalnom iznosu.
Ako zaposleni odbije da nadoknadi štetu, pravo na nadoknadu štete može da se ostvari u parničnom postupku.
Direktor i zaposleni mogu da zaključe pismeni sporazum kojim određuju visinu i način naknade štete, koji ima snagu izvršne isprave.
Zaposleni se oslobađa odgovornosti za štetu koju je prouzrokovao izvršenjem naloga pretpostavljenog ako je pretpostavljenom saopštio da izvršenje naloga može da prouzrokuje štetu.
Ako zaposleni pretrpi povredu na poslu ili štetu na radu ili u vezi sa poslom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu.
Zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i za račun drugog pravnog i fizičkog lica, bez saglasnosti direktora Ustanove.
Zaposleni je u obavezi da traži saglasnost direktora za obavljanje poslova koji su istovetni sa poslovima koje obavlja u Ustanovi.
Ukoliko zaposleni prekrši zabranu konkurencije, direktor ima pravo da traži naknadu štete od zaposlenog.
XI PRESTANAK RADNOG ODNOSA I VIŠAK ZAPOSLENIH
Radni odnos prestaje:
1. istekom roka za koji je zasnovan,
2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju,
3. sporazumom između zaposlenog i direktora,
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca,
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života,
6. smrću zaposlenog i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1. ako je na način propisan Zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti,
2. ako mu je, po odredbama Zakona, odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može mu se obezbediti obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne odluke,
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne,
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka promenjivanja te mere,
5. usled stečaja i prestanka rada Ustanove, u skladu sa Zakonom.
Radni odnos prestaje na osnovu pismenog otkaza zaposlenog koji se dostavlja direktoru, najmanje 15 dana pre dana označenog kao dan prestanka radnog odnosa.
Zaposlenom se otkazuje radni odnos u sledećim slučajevima:
1. ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi,
2. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom i ovim Ugovorom,
3. ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad u Ustanovi,
4. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom,
5. ako se zaposleni ne vrati na rad u ustanovu u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa shodno Zakonu.
6. ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad,
7. ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, a zbog potrebe procesa i organizacije rada, premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca shodno Zakonu o radu,
8. ako zaposleni odbije zaključenje Ugovora o radu,
9. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih potreba prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla,
10. ako u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu za vaspitača i stručnog saradnika,
11. u drugim slučajevima predviđenim Zakonom.
Direktor je dužan da, pre otkaza u slučaju iz tačaka od 1. do 6. zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.
Poslodavac je dužan da upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu dostavi na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član. Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dostavljanja upozorenja.
Zaposlenom licu, kome je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa, radni odnos prestaje danom konačnosti rešenja o izricanju mere.
2. Prestanak potrebe za radom zaposlenih - višak zaposlenih
Ako je u Ustanovi došlo do smanjenja broja zaposlenih, usled promena u organizaciji i metodu rada, odnosno usled smanjenja obima i ukidanja poslova, zaposleni za čijim je radom prestala potreba može biti:
- raspoređen na drugo radno mesto kod Poslodavca,
- raspoređen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom,
- raspoređen na rad u drugu ustanovu ili kod drugog poslodavca, ili
- upućen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.
Odluku o raspoređivanju zaposlenih donosi direktor.
Ukoliko zaposleni, ne prihvati radno mesto na koje je raspoređen prestaje mu radni odnos.
Ukoliko se zaposleni ne može rasporediti u skladu sa stavom 1. ovog člana, donosi se rešenje kojim utvrđuje da je zaposleni, odnosno postavljeno lice, ostao neraspoređen.
Zaposleni, za čijim je radom prestala potreba, vrednuju se u bodovima, i to:
1. radni staž:
- za svaku godinu radnog staža - 1 bod
2. stručna sprema:
3. a sedmi stepen stručne spreme spreme - 20 bodova,
- za šesti stepen stručne spreme - 15 bodova,
- za četvrti stepen stručne spreme - 5 bodova
4. rezultati rada:
- odnos prema radnim obavezama i poslovima (realizacija programa i zadataka, uredan dolazak na posao, odnos prema drugim zaposlenima, roditeljima i deci) - do 3 boda,
- uzimanje učešća u organizovanju priredbi i drugih aktivnosti - do 3 boda,
- doprinosi u pedagoškom i stručnom radu (objavljeni radovi, stručni radovi) - do 4 boda.
5. imovno stanje:
- ako su ukupna primanja domaćinstva po članu na nivou republičkog proseka - do 2 boda,
- ako su ukupna primanja domaćinstva po članu od 50 do 70% republičkog proseka - do 2 boda,
- ako su ukupna primanja domaćinstva po članu na nivou republičkog proseka - do 2 boda,
- ako su ukupna primanja domaćinstva po članu od 50 do 70% republičkog proseka - do 3 boda,
- ako su ukupna primanja domaćinstva po članu ispod 50% republičkog proseka - 5 bodova.
6. zdravstveno stanje:
- invalid druge kategorije - 5 bodova,
- hronični i teški bolesnik - 3 boda,
- zaposleni koji boluju od profesionalne bolesti - do 2 boda.
7. broj dece na školovanju do 26 godina starosti:
- ako zaposleni ima jedno dete na školovanju - 1 bod,
- ako zaposleni ima dvoje dece na školovanju - 3 boda,
- ako zaposleni ima troje ili više dece na školovanju - 5 bodova.
Na osnovu kriterijuma iz prethodnog člana ovog ugovora sačinjava se rang lista prema redosledu bodova, počev od najvećeg.
Za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba utvrđuje se zaposleni koji ostvari najmanji broj bodova.
Ukoliko više zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario veći broj bodova po osnovu stručne spreme, radnog staža, rezultata rada, odnosno socijalnog statusa i to navedenim redosledom.
Radni odnos zaposlenom za čijim je radom prestala potreba ne može prestati:
- zaposlenoj ženi za vreme trudnoće ili sa detetom do dve godine starosti,
- zaposlenom samohranom roditelju (detetu kome drugi roditelj nije živ),
- zaposlenom čije dete ima teški invaliditet,
- ako oba bračna druga rade u istoj Ustanovi jednom od bračnih drugova,
- zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 30 godina staža osiguranja i zaposlenoj ženi koja ima najmanje 25 godina staža osiguranja, bez njihove saglasnosti.
Direktor ne može, u slučaju otkaza zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka od šest meseci nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zasnivanje radnog odnosa ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Opravdanim razlogom za otkaz u smislu člana 129. stav 6. ne smatra se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4. članstvo u sindikatu, prema polu, jeziku, nacionalnoj pripadnosti, socijalnom poreklu, veroispovesti, političkom ili drugom uverenju ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa.
Otkaz zaposlenom iz stava 2. tačka 1, 2, 3, 5. i 6. člana 129. ovog Kolektivnog ugovora, direktor može dati u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Poslodavac može dati otkaz zaposlenom koji je učinio krivično delo na radu i u vezi sa radom, najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.
Otkaz zaposlenom se daje u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Dostavljanje rešenja o otkazu se vrši shodno članu 185. Zakona o radu.
Od dana prestanka radnog odnosa direktor je dužan da izvrši isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja koje je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa.
Zaposleni koji je dobio otkaz zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili što nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo i dužnosti da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca (otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja i to:
1. mesec dana, ako je navršio do deset godina staža osiguranja;
2. dva meseca, ako je navršio preko deset do dvadeset godina staža osiguranja;
3. tri meseca, ako je navršio preko dvadeset godina staža osiguranja;
Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Ako sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.
Pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po Zakonu, Kolektivnom ugovoru i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada štete se umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu po prestanku radnog odnosa.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Udaljenje zaposlenog sa rada može da traje najduže tri meseca u kojem periodu je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu da otkaz, ako za to postoje opravdani razlozi.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu udaljenja i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečan porast plata zaposlenih kod Poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada i to:
1. ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravosnažnom odlukom, ili ako pravosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili ako optužba protiv njega bude odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;
2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 129. ovog Kolektivnog ugovora.
Direktor može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline da umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.
Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog člana može da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.
XII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Radi ostvarivanja svojih prava, zaposleni u Ustanovi obraćaju se direktoru.
Protiv svakog rešenja ili drugog akta kojim je odlučeno o njegovim pravima i obavezama, zaposleni ima pravo da podnese prigovor.
Prigovor se podnosi Upravnom odoru u roku od osam dana od donošenja odluke, odnosno rešenja. Upravni odbor je dužan da odluči po prigovoru u roku od 15 dana.
Ako Upravni odbor ne odluči po prigovoru u utvrđenom roku, ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana.
Poslodavac je dužan da predstavniku reprezentativnog sindikata omogući prisustvovanje sednicama organa upravljanja ustanove bez prava odlučivanja.
O održavanju sednice organa upravljanja ustanove, predstavniku reprezentativnog sindikata se dostavlja blagovremeno poziv sa materijalom.
XIII MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova vrši se na način i po postupku utvrđenim posebnim zakonom.
Kolektivnim radnim sporom, u smislu ovog Kolektivnog ugovora, smatraju se sporovi povodom:
- zaključivanja, izmena i dopuna, primene ovog Kolektivnog ugovora,
- ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje,
- ostvarivanje prava na štrajk,
- ostvarivanje i zaštite drugih prava iz rada i po osnovu rada, u skladu sa zakonom.
Individualnim radnim sporom, u smislu ovog Kolektivnog ugovora, smatra se spor nastao povodom povrede ili ugrožavanja pojedinačnog prava, obaveze ili interesa iz radnog odnosa, odnosno povodom radnog odnosa.
Mirno rešavanje individualnih radnih sporova, osim sporova povodom prestanka radnog odnosa ili isplate minimalne plate, vrši se po postupku pred arbitrom, u skladu sa pravilima utvrđenim posebnim zakonom.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao Poslodavcu u skladu sa zakonom.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje direktor u skladu sa Zakonom o radu i ovim Kolektivnim ugovorom.
Komisiju za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog (u daljem tekstu: Komisija), imenuje direktor, pokreće rešenjem postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za nastalu štetu u roku od 30 dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je šteta prouzrokovana Poslodavcu.
Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao, vreme, mesto i način izvršenja štete i dokazi da je zaposleni prouzrokovao štetu i predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje iz člana 79. stav 1. ovog Kolektivnog ugovora sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove koje zaposleni obavlja, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokazi koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju i sastav komisije određene za sprovođenje postupka.
Visinu štete utvrđuje Komisija na osnovu tržišne ili knjigovodstvene vrednosti stvari.
Ako visina štete ne može da se utvrdi u skladu sa stavom 1. ovog člana, utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje Komisija u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem stručnog lica.
Komisija određena za sprovođenje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog kada utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, predlaže direktoru ili zaposlenom koga on ovlasti da donese rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili oslobađa odgovornosti.
Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu, određuje se način i rok nadoknade štete.
Zaposleni je dužan da po prijemu rešenja, da pisanu izjavu da li prihvata ili ne prihvata da nadoknadi štetu.
Ako zaposleni ne prihvati da nadoknadi štetu, o šteti odlučuje nadležni sud.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 1. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
U opravdanim slučajevima zaposleni se može delimično ili potpuno osloboditi od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobođavanje od naknade štete može podneti samo zaposleni koji je štetu prouzrokovao.
Pri donošenju odluke o delimičnom ili potpunom oslobađanju od naknade štete ceniće se ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni naknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Odluku o delimičnom ili potpunom oslobađanju zaposlenog od naknade štete donosi direktor.
Ako zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac će mu na njegov zahtev nadoknaditi štetu po opštim načelima odgovornosti za štetu.
O pravu zaposlenog na naknadu iz stava 1. ovog člana i njenoj visini odlučuje direktor.
Ako se direktor i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
Zaposleni u Ustanovi imaju pravo na štrajk u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim Kolektivnim ugovorom, pod uslovom da se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje sigurnost korisnika usluga, imovine i zaposlenih.
Minimumom procesa rada u Ustanovi mora se obezbediti čuvanje, nega i ishrana dece. Za vreme štrajka sve vrste i oblici vaspitno-obrazovnog rada ne moraju se izvoditi.
U vreme štrajka svi zaposleni moraju biti obuhvaćeni minimalnim procesom rada.
Zaposleni u Ustanovi su u obavezi da odluku o stupanju u štrajk dostave direktoru i osnivaču najkasnije deset dana pre početka štrajka sa odlukom o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada.
Štrajkački odbor, poslodavac i osnivač su u obavezi da u periodu od najave štrajka do dana određenog za početak štrajka, ponude predlog za rešavanje spora i da sa tim predlogom upoznaju zaposlene koji su najavili štrajk, kao i javnost.
Štrajkački odbor je dužan da za vreme štrajka sarađuje sa poslodavcem radi obezbeđivanja minimuma procesa rada. Zaposleni koji obavljaju poslove minimalnog procesa rada dužni su da za vreme štrajka izvršavaju naloge poslodavca.
Organizovanje štrajka u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa.
Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa.
Zaposleni i poslodavac mogu sporazumno rešavati sporna pitanja.
Zaposleni i poslodavac mogu sporna pitanja da iznesu pred arbitra.
Arbitra sporazumno određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora. Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom. Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja. Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos. Ako arbitar u roku predviđenom za donošenje odluka, ne donese odluku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje direktora i zaposlenog.
Protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je petnaest dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu prava.
Spor iz stava 1. ovog člana, pravosnažno se okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od pokretanja spora.
Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog udruživanja i delovanja. Sindikati se osnivaju radi zaštite prava i unapređivanja profesionalnih i ekonomskih interesa njihovih članova. Sindikat se osniva bez odobrenja, uz upis u registar sindikata nadležnog organa.
Zaposleni pristupa Sindikatu potpisivanjem pristupnice.
Ustanova je dužna da zaposlenom, koji je član sindikata, na ime sindikalne članarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata.
Sindikat je dužan da dostavi Ustanovi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.
Sindikat ima pravo da bude obavešten od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.
Direktor je dužan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima.
Direktor je dužan da:
1. Razmotri i zauzme stavove o pokrenutim inicijativama, zahtevima i predlozima sindikata, a posebno po odlukama od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih;
2. Obaveštava sindikat o pitanjima koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i da dostavlja pozive sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju njegova mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Direktor obezbeđuje organizaciji sindikata sledeće uslove za njegovo delovanje:
- pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje delatnosti;
- tehničko-prostorne uslove za obavljanje aktivnosti sindikata shodno zahtevu i mogućnostima Ustanove (odvojenu prostoriju za rad sindikata i odgovarajući prostor za održavanje sindikalnih sastanaka, pravo na korišćenje telefona, telefaksa, slobodu podele sindikalnih saopštenja, izveštaja na oglasnim tablama sindikata za redovne sindikalne aktivnosti, a u vreme štrajka i na drugim mestima po odluci sindikata).
Predstavnik organizacije sindikata ima pravo za obavljanje sindikalne funkcije srazmerno utvrđeni broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegovih funkcija, i to najmanje 40 plaćenih časova rada mesečno, ako organizacija sindikata ima najmanje 200 članova, a ako Ustanova ima manje od 200 zaposlenih, isti ostvaruju srazmerni broj plaćenih časova mesečno.
U vreme pregovora o zaključenju i promenama Kolektivnog ugovora, predstavnici organizacije sindikata koja je učesnik kolektivnog ugovora, imaju pravo na uvećan broj plaćenih časova za 50%.
Predstavnicima organizacije sindikata mora se omogućiti odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sastancima organizacije sindikata, konferencijama, sednicama i kongresima. Predstavnicima organizacija sindikata mora se omogućiti odsustvovanje sa posla radi osposobljavanja na tečajevima i seminarima - pet radnih dana. Predstavnicima organizacije sindikata obezbeđuje se pristup svim radnim mestima kod poslodavca kada je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom.
Sindikalni predstavnik, koji je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa Ustanovom pred arbitrom ili sudom, ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada za vreme zastupanja.
Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade.
Predstavnici organizacije sindikata mogu da ističu obaveštenja organizacije sindikata u prostorijama poslodavca na mestima koja su pristupačna zaposlenima i koja su za to određena, i da dostavljaju zaposlenima informacije, biltene, publikacije, letke i druga dokumenta organizacije sindikata, koja su u funkciji vršenja sindikalnih aktivnosti.
Aktivnosti sindikata vrše se tako da ne idu na štetu redovnog funkcionisanja poslodavca i radne discipline.
Zaposleni u Ustanovi obrazuju Savet zaposlenih. Savet zaposlenih daje mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih na način i pod uslovima utvrđenih Zakonom i drugim pitanjima u skladu sa zakonom i Poslovnikom o radu saveta.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Izuzetno, odluku o uvećanoj osnovici iz stava 71. stav 3. ovog člana za 2013. godinu može da donese Gradsko veće u skladu sa zakonom i u zavisnosti od visine planiranih sredstava u budžetu grada Čačka.
Strane potpisnice se obavezuju da će ovaj ugovor primenjivati u dobroj nameri i na načelima socijalnog partnerstva i kolektivnog pregovaranja.
Tumačenje ovog Kolektivnog ugovora vrši Komisija za praćenje i sprovođenje Kolektivnog ugovora.
Komisiju iz stava 2. ovog člana čine po jedan predstavnik reprezentativnog sindikata, potpisnika ovog ugovora i po jedan predstavnik Poslodavca i grada Čačka.
Ugovorne strane su saglasne da se postupak izmene i dopune ovog Kolektivnog ugovora vrši u sledećim slučajevima:
1. ako nastupe okolnosti koje onemogućavaju njegovo sprovođenje,
2. zbog izmena, odnosno dopuna propisa i ako su odredbe ovog ugovora u suprotnosti sa odredbama tih propisa,
3. ako ugovorne strane utvrde da ovaj ugovor iz drugih razloga treba menjati.
Izmene i dopune ovog Kolektivnog ugovora vrše se po postupku propisanom za njegovo zaključivanje.
Postupak za izmene i dopune ovog ugovora može pokrenuti svaka ugovorna strana, uz obavezu obaveštenja druge ugovorne strane pisanim putem.
Ugovorne strane dužne su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i dopunu Ugovora izjasne o predlogu, kao i da pristupe pregovorima o predloženim izmenama i dopunama u roku od 30 dana od dana prijema predloga.
Ovaj Kolektivni ugovor može prestati da važi na osnovu sporazuma ugovornih strana ili otkazom.
U slučaju otkaza, Ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, kada Ugovor prestaje da važi.
Stupanjem na pravnu snagu ovog Kolektivnog ugovora, direktor Ustanove će u roku od 15 dana od dana zaključenja, zaključiti ugovor o radu sa zaposlenim u Ustanovi.
Kolektivni ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici ugovornih strana.
Ovaj Kolektivni ugovor biće objavljen u "Službenom listu grada Čačka" i stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja.