PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA STICANJE OBRAZOVANJA U TROGODIŠNJEM I ČETVOROGODIŠNJEM TRAJANJU U STRUČNOJ ŠKOLI ZA PODRUČJE RADA POLJOPRIVREDA, PROIZVODNJA I PRERADA HRANE

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/93, 1/94, 1/96, 2/2001, 5/2002, 10/2006, 5/2011 - dr. pravilnici, 6/2012 - dr. pravilnici, 5/2013 i 11/2013)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan za zajedničke opšteobrazovne predmete i nastavni plan i program stručnih predmeta za obrazovne profile u trogodišnjem i četvorogodišnjem obrazovanju za područje rada POLJOPRIVREDA, PROIZVODNJA i PRERADA HRANE, kao i program za sledeće opšteobrazovne predmete: biologija i hemija za četvorogodišnje obrazovanje profila poljoprivredni tehničar i veterinarski tehničar, fizika za treći razred za četvorogodišnji obrazovni profil tehničar poljoprivredne tehnike i hemija za obrazovne profile prerada hrane.

Planovi i programi iz stava 1. ovog člana sastavni su deo ovog pravilnika.

Član 2

Nastavni plan i program sadrži obavezne i fakultativne oblike obrazovno-vaspitnog rada.

Član 3

Nastavnim planom utvrđeni su obavezni opšteobrazovni i stručni predmeti, dodatni rad, dopunski rad, praksa i praktični rad, pripremni i društveno-korisni rad, fakultativni nastavni predmeti i fakultativne vannastavne aktivnosti.

Član 4

Opšteobrazovni i stručni predmeti iskazuju se sedmičnim i godišnjim brojem časova, a obavezni i fakultativni oblici vannastavnih aktivnosti godišnjim brojem časova ili brojem radnih dana.

Član 5

Stupanjem na snagu ovog pravilnika primenjuje se plan i program za zajedničke opšteobrazovne predmete u području rada POLJOPRIVREDA, PROIZVODNJA I PRERADA HRANE.

Član 6

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o planu obrazovanja i vaspitanja za stručne predmete u stručnoj školi za područje rada POLJOPRIVREDA, PROIZVODNJA I PRERADA HRANE i programu obrazovanja i vaspitanja za prvi razred ("Službeni glasnik SR Srbije - Prosvetni glasnik", broj 9/90).

Član 7

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 2/2001)

Član 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se počev od školske 2001/2002. godine.

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2002)

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

Samostalni član Pravilnika o izmenama
Pravilnika o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2006)

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2013)

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se od školske 2013/2014. godine.

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2013)

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se do kraja školske 2012/2013. godine.

PLANOVI I PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA PODRUČJE RADA POLJOPRIVREDA, PROIZVODNJA I PRERADA HRANE

OBRAZOVNI PROFILI (PROGRAMI)

TROGODIŠNJE OBRAZOVANJE

1. Uzgajivač stoke (zanimanja: uzgajivač goveda, uzgajivač konja, uzgajivač ovaca i koza, uzgajivač svinja, uzgajivač živine, uzgajivač riba i školjki, uzgajivač malih i egzotičnih životinja, uzgajivač ptica, pčelar).

2. Rukovalac poljoprivredne tehnike (zanimanja: ratar, povrtar, voćar, vinogradar, cvećar, rukovalac poljoprivrednim mašinama, hidromeliorativac).

3. Poljoprivredni proizvođač (zanimanja: poljoprivrednik za proizvodnju i zaštitu bilja, poljoprivrednik za uzgoj stoke).

4. Mlinar (zanimanja: mlinar žitarica, rukovalac uređajima za proizvodnju stočne hrane).

5. Pekar (zanimanja: pekar, testeninar).

6. Proizvođač prehrambenih proizvoda (zanimanja: konditor, rukovalac uređajima proizvodnje šećera, rukovalac uređajima proizvodnje i prerade skroba, rukovalac uređajima proizvodnje i prerade voća i povrća, rukovalac uređajima za proizvodnju i preradu aditiva, začina, čaja, kafe i kavovina, vejar, rukovalac uređajima za proizvodnju pića, rukovalac uređajima za obradu ječma i slada, rukovalac uređajima za proizvodnju alkohola, kvasca i kiselina).

7. Mesar (zanimanja: mesar, industrijski kuvar jela).

8. Prerađivač mleka (zanimanje: mlekar).

9. Prerađivač duvana (zanimanja: rukovalac uređajima za proizvodnju duvana, rukovalac uređajima za proizvodnju cigareta).

10. Cvećar - vrtlar (zanimanja: cvećar, povrtar).

11. Uzgajivač sportskih konja (zanimanja: uzgajivač sportskih konja).

12. Rukovalac - mehaničar poljoprivredne tehnike (zanimanja: rukovalac poljoprivredne tehnike, hidromeriorativac).

ČETVOROGODIŠNJE OBRAZOVANJE

1. Poljoprivredni tehničar (zanimanja: ratarsko-povrtarski operater, voćarsko-vinogradarski operater, cvećarsko-vrtlarski operater, stočarski operater, trener sportskih konja, živinar).

2. Tehničar poljoprivredne tehnike (zanimanje: operater poljoprivredne mehanizacije).

3. Veterinarski tehničar (zanimanje: veterinarski operater).

4. Prehrambeni tehničar (zanimanja: operater mlevenja žitarica, operater proizvodnje hleba, peciva i testenine, operater konditorske proizvodnje, operater proizvodnje šećera, operater proizvodnje i prerade skroba, operater prerade voća i povrća, operater proizvodnje i prerade aditiva, začina, čaja, kafe i kavovina, operater proizvodnje ulja i biljnih masti, operater proizvodnje koncentrovane stočne hrane, prehrambeni fizičko-hemijski laborant, operater prerade mleka, operater prerade mesa i ribe, prehrambeni mikrobiološki laborant.

5. Tehničar za biotehnologiju (zanimanja: operater proizvodnje pića, operater proizvodnje vina, operater proizvodnje žestokih pića, operater proizvodnje mineralnih voda, operater proizvodnje alkohola, kvasca i kiselina, prehrambeni fizičko-hemijski laborant, prehrambeni mikrobiološki laborant).

6. Tehničar hortikulture (zanimanja: cvećarsko-vrtlarski operater i ratarsko-povrtarski operater).

7. Zootehničar (zanimanja: stočar, trener sportskih konja, živinar).

POLJOPRIVREDA

NASTAVNI PLANOVI OBRAZOVANJA ZA OBRAZOVNE PROFILE U TROGODIŠNJEM TRAJANJU

1. Uzgajivač stoke,

2. Rukovalac poljoprivredne tehnike,

3. Poljoprivredni proizvođač,

4. Cvećar - vrtlar,

5. Uzgajivač sportskih konja,

6. Rukovalac - mehaničar poljoprivredne tehnike.

ZAJEDNIČKI NASTAVNI PLAN OPŠTEOBRAZOVNIH PREDMETA

Područje rada: POLJOPRIVREDA, PROIZVODNJA I PRERADA HRANE

Oblast: POLJOPRIVREDA

Obrazovni profili: UZGAJIVAČ STOKE, POLJOPRIVREDNI PROIZVOĐAČ

Red. broj	I OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI A. OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI	PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					UKUPNO
		RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.
		sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	a. Srpski jezik i književnost b. _______ jezik i književnost*	3		105			2		70			2		64			7		239
2.	Srpski kao nematernji jezik*
3.	Strani jezik	2		70			2		70			2		64			6		204
4.	Istorija	3		105													3		105
5.	Muzička umetnost	1		35													1		35
6.	Likovna kultura						1		35								1		35
7.	Fizičko vaspitanje	2		70			2		70			2		64			6		204
8.	Matematika	3		105			2		70								5		175
9.	Računarstvo i informatika		2		70													2		70
10.	Geografija	2		70													2		70
11.	Fizika	2		70													2		70
12.	Hemija	2		70													2		70
13.	Ekologija i zaštita životne sredine						1		35								1		35
14.	Ustav i prava građana											1		32			1		32
Ukupno A:		20	2	700	70		10		350			7		224			37	2	1274	70
Ukupno A:		22		770			10		350			7		224			39		1344

Napomena:*) Za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika narodnosti (Zakon o srednjoj školi, član 5.)

Obrazovni profil: UZGAJIVAČ STOKE

B. STRUČNI PREDMETI (teorija, vežbe, praktična nastava)		PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					UKUPNO
		RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.
		sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	Anatomija i fiziologija	2		70													2		70
2.	Stočarstvo	2		70			2		70			4		128			8		268
3.	Ishrana						2		70			2		64			4		134
4.	Poljoprivredna tehnika						2		70			2		64			4		134
5.	Zoohigijena						2		70			2		64			4		134
6.	Praktična nastava		6		210	60		12		420	60		12		384	60		30		1014	180
Ukupno B:		4	6	140	210	60	8	12	280	420	60	10	12	320	384	60	22	30	740	1014	180
Ukupno B:		10		350		60	20		700		60	22		704		60	52		1754		180
Ukupno A + B:		24	8	840	280	60	18	12	630	420	60	17	12	544	384	60	59	32	2014	1084	180
Ukupno A + B:		32		1120		60	30		1050		60	29		928		60	91		3098		180
Ukupno časova:		32		1180			30		1110			29		988			91		3278

Obrazovni profil: RUKOVALAC POLJOPRIVREDNE TEHNIKE

B. STRUČNI PREDMETI		I RAZRED					II RAZRED					III RAZRED					UKUPNO
		RAZR. ČAS. NAST.				nast. u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				nast. u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				nast. u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				nast. u bloku god.
		ned.		god.			ned.		god.			ned.		god.			ned.		god.
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	Mašinski elementi sa tehničkim crtanjem	2		70													2		70
2.	Biljna proizvodnja	2		70			4		140			3		96			9		306
3.	Motori i traktori						3		105			3		96			6		201
4.	Poljoprivredne mašine						3		105			4		128			7		233
5.	Eksploatacija poljoprivrednih mašina											2		64			2		64
6.	Praktična nastava		6		210	30		12		420	60		12		384	60		30		1014	150
Ukupno B:		4	6	140	210	30	10	12	350	420	60	12	12	384	384	60	26	30	874	1014	150
Ukupno B:		10		350		30	22		770		60	24		768		60	56		1888		150
Ukupno A + B:		26	6	910	210	90	20	12	700	420	90	20	12	640	384	90	66	30	2250	1014	270
Ukupno A + B:		32		1120		90	32		1120		90	32		1024		90	96		3264		270
Ukupno A + B:		1210					1210					1114					3534

Obrazovni profil: POLJOPRIVREDNI PROIZVOĐAČ

B. STRUČNI PREDMETI (teorija, vežbe, praktična nastava)		PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					UKUPNO
		RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.
		sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	Biljna proizvodnja	2		70			4		140			3		96			9		306
2.	Stočarstvo											3		96			3		96
3.	Poljoprivredna tehnika	2		70			2		70			2		64			6		204
4.	Ekonomika i organizacija poseda						4		140			4		128			8		268
5.	Praktična nastava		6		210	60		12		420	60		12		384	60		30		1014	180
Ukupno B:		4	6	140	210	60	10	12	350	420	60	12	12	384	384	60	26	30	874	1014	180
Ukupno B:		10		350		60	22		770		60	24		768		60	56		1888		180
Ukupno A + B:		24	8	840	280	60	20	12	700	420	60	19	12	608	384	60	63	32	2148	1084	180
Ukupno A + B:		32		1120		60	32		1120		60	31		992		60	95		3232		180
Ukupno časova:		32		1180			32		1180			31		1052			95		3412

Područje rada: POLJOPRIVREDA, PROIZVODNJA I PRERADA HRANE

Oblast: POLJOPRIVREDA

Obrazovni profil: CVEĆAR - VRTLAR

Red. broj	I OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI A. OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI	PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					UKUPNO
		RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.
		sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	a. Srpski jezik i književnost b. _______ jezik i književnost*	3		105			2		70			2		64			7		239
2.	Srpski kao nematernji jezik*
3.	Strani jezik	2		70			2		70			2		64			6		204
4.	Istorija	3		105													3		105
5.	Fizičko vaspitanje	2		70			2		70			2		64			6		204
6.	Matematika	3		105			2		70								5		175
7.	Računarstvo i informatika		2		70													2		70
8.	Geografija	2		70													2		70
9.	Fizika	2		70													2		70
10.	Hemija	2		70													2		70
11.	Botanika	1		35													1		35
12.	Ustav i prava građana											1		32			1		32
Ukupno A:		20	2	700	70		8		280			7		224			35	2	1204	70
Ukupno A:		22		770			8		280			7		224			37		1274

Napomena: *) Za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika narodnosti (Zakon o srednjoj školi, član 5.)

Obrazovni profil: CVEĆAR - VRTLAR

B. STRUČNI PREDMETI (teorija, vežbe, praktična nastava)		PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					UKUPNO
		Razredno časovna nastava				Nastava u bloku god.	Razredno časovna nastava				Nastava u bloku god.	Razredno časovna nastava				Nastava u bloku god.	Razredno časovna nastava				Nastava u bloku god.
		nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	Cvećarstvo	3		105			3		105			3		96			9		306
2.	Dendrologija sa rasadničarstvom						2		70			2		64			4		134
3.	Poljoprivredna tehnika						2		70								2		70
4.	Podizanje i nega zelenih površina						2		70								2		70
5.	Povrtarstvo						2		70								2		70
6.	Lekovito i začinsko bilje											2		64			2		64
7.	Zaštita bilja											2		64			2		64
8.	Organizacija proizvodnje i prodaje											2		64			2		64
9.	Praktična nastava		6		210	60		11		385	60		12		384	60		29		979	180
Ukupno B:		3	6	105	210	60	11	11	385	385	60	11	12	352	384	60	25	29	842	979	180
Ukupno B:		9		315		60	22		770		60	23		736		60	54		1821		180
Ukupno časova na godišnjem nivou:				375					830					796					2001

Ostali oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine

	I RAZRED časova	II RAZRED časova	III RAZRED časova	UKUPNO časova
Čas odeljenskog starešine	70	70	64	204
Dodatni rad*	do 30	do 30	do 30	do 90
Dopunski rad*	do 30	do 30	do 30	do 90
Pripremni rad*	do 30	do 30	do 30	do 90

*Ako se ukaže potreba za ovim oblicima rada

Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine

	I RAZRED časova	II RAZRED časova	III RAZRED časova
Ekskurzija	do 3 dana	do 5 dana	do 5 nastavnih dana
Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture	2 časa nedeljno
Drugi strani jezik	2 časa nedeljno
Drugi predmeti*	1 - 2 časa nedeljno
Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcija i drugo)	30 - 60 časova godišnje
Društvene aktivnosti (učenički parlament, učeničke zadruge)	15 - 30 časova godišnje
Kulturna i javna delatnost škole	2 radna dana

*Pored navedenih predmeta, škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planovima drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada, nastavnim planovima gimnazije ili po programima koji su prethodno doneti.

OSTVARIVANJE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA

1. Ostvarivanje programa po nedeljama

	I RAZRED	II RAZRED	III RAZRED
Razredno-časovna nastava	35	35	32
Nastava u bloku	2	2	2
Obavezne vannastavne aktivnosti	2	2	2
Završni ispit			3
Ukupno radnih nedelja	39	39	39

2. Podela odeljenja na grupe

U prvom, drugom i trećem razredu za realizaciju programa vežbi i praktičnog rada, a nastavni predmet praktična nastava, odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenje na dve grupe.

Područje rada: POLJOPRIVREDA, PROIZVODNJA I PRERADA HRANE

Oblast: POLJOPRIVREDA

Obrazovni profil: UZGAJIVAČ SPORTSKIH KONJA

Red. broj	I OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI A. OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI	PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					UKUPNO
		RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.
		sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	a. Srpski jezik i književnost b. _______ jezik i književnost*	3		105			2		70			2		64			7		239
2.	Srpski kao nematernji jezik*
3.	Strani jezik	2		70			2		70			2		64			6		204
4.	Istorija	3		105													3		105
5.	Fizičko vaspitanje	2		70			2		70			2		64			6		204
6.	Matematika	3		105			2		70								5		175
7.	Računarstvo i informatika		2		70													2		70
8.	Geografija	2		70													2		70
12.	Ustav i prava građana											1		32			1		32
Ukupno A:		13	2	455	70		10		350			7		224			30	2	1029	70
Ukupno A:		15		525			10		350			7		224			32		1099

Napomena: *) Za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika narodnosti (Zakon o srednjoj školi, član 5.)

Obrazovni profil: UZGAJIVAČ SPORTSKIH KONJA

B. STRUČNI PREDMETI (teorija, vežbe, praktična nastava)		PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					UKUPNO
		RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.
		sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	Anatomija i fiziologija	2		70													2		70
2.	Hipologija						2		70			2		64			4		134
3.	Ishrana						2		70			2		64			4		134
4.	Sportske discipline						2		70			2		64			4		134
5.	Zoohigijena	2		70													2		70
6.	Praktična nastava		11		385	60		13		455	60		16		512	60		40		1352	180
Ukupno B:		4	11	140	385	60	6	13	210	455	60	6	16	192	512	60	16	40	542	1352	180
Ukupno B:		15		525			19		665		60	22		704		60	56		1894		180
Ukupno A + B:		17	13	595	455	60	16	13	560	455	60	13	16	416	512	60	46	42	1571	1422	180
Ukupno A + B:		30		1050			29		1015		60	29		928		60	88		2993		180
Ukupno časova:		30		1110			29		1075			29		988			88		3173

Područje rada: POLJOPRIVREDA, PROIZVODNJA I PRERADA HRANE

Oblast: POLJOPRIVREDA

Obrazovni profil: RUKOVALAC - MEHANIČAR POLJOPRIVREDNE TEHNIKE

Red. broj	I OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI A. OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI	PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					UKUPNO
		RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.
		sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	a. Srpski jezik i književnost b. _______ jezik i književnost*	3		105			2		70			2		64			7		239
2.	Srpski kao nematernji jezik*
3.	Strani jezik	2		70			2		70			2		64			6		204
4.	Istorija	3		105													3		105
5.	Fizičko vaspitanje	2		70			2		70			2		64			6		204
6.	Matematika	3		105			2		70								5		175
7.	Računarstvo i informatika		2		70													2		70
8.	Geografija	2		70													2		70
9.	Fizika	2		70													2		70
10.	Hemija	2		70													2		70
11.	Ekologija i zaštita životne sredine	1		35													1		35
12.	Ustav i prava građana											1		32			1		32
Ukupno A:		20	2	700	70		8		280			7		224			35	2	1204	70
Ukupno A:		22		770			8		280			7		224			37		1274

Napomena: *) Za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika narodnosti (Zakon o srednjoj školi, član 5.)

Obrazovni profil: RUKOVALAC - MEHANIČAR POLJOPRIVREDNE TEHNIKE

B. STRUČNI PREDMETI (teorija, vežbe, praktična nastava)		PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					UKUPNO
		RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.	RAZR. ČAS. NAST.				Sedmica u bloku god.
		sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje			sedmično		godišnje
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	Mašinski elementi sa tehničkim crtanjem	2		70													2		70
2.	Mehanička tehnologija	2		70													2		70
3.	Motori i traktori						3		105			4		128			7		233
4.	Poljoprivredne mašine						4		140			4		128			8		268
5.	Biljna proizvodnja						3		105			4		128			7		533
9.	Praktična nastava		6		210	60		12		420	60		12		384	60		29		979	180
Ukupno B:		4	6	140	210	60	10	12	350	420	60	12	12	384	384	60	26	30	874	1014	180
Ukupno B:		10		350		60	22		770		60	24		764		60	56		1888		180
Ukupno A + B:		24	8	840	280	60	18	12	630	420	60	19	12	608	384	60	61	32	2078	1084	180
Ukupno A + B.		32		1120		60	30		1050		60	31		992		60	93		3162		180
Ukupno časova:		32		1180			30		1110			31		1052			93		3342

V. IZBORNI PREDMETI		I razred		II razred		III razred		UKUPNO
V. IZBORNI PREDMETI		sedmično	god.	sedmično	god.	sedmično	god.	sedmično	god.
1.	Verska nastava	1	35	1	35	1	32	3	102
2.	Drugi predmet etičko-humanističkog sadržaja	1	35	1	35	1	32	3	102

Napomena: Učenik je obavezan da prilikom upisa u prvi i svaki naredni razred škole izabere jedan od dva izborna predmeta.

II OSTALI OBAVEZNI OBLICI OBRAZOVNO VASPITNOG RADA		I razred	II razred	III razred	UKUPNO
II OSTALI OBAVEZNI OBLICI OBRAZOVNO VASPITNOG RADA		godišnje	godišnje	godišnje
1.	Čas odelj. starešine/zajednice	70	70	64	204
2.	Dodatni rad	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 90 časova
3.	Dopunski rad	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 90 časova
4.	Pripremni i društveno-koristan rad*	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 90 časova

NAPOMENA: *) Ako se u toku godine ukaže potreba za njim

III Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada		I razred		II razred		III razred		UKUPNO
		Sed.	Godišnje	Sed.	Godišnje	Sed.	Godišnje	Sed.	Godišnje
1. Fakultativni nastavni predmeti
1.1.	Jezik drugog naroda ili narodnosti sa elementima nacionalne kulture	2	70	2	70	2	64	6	204
1.2.	Drugi strani jezik	2	70	2	70	2	64	6	204
1.3.	Drugi predmeti*
2. Fakultativne vannastavne aktivnosti
2.1.	Ekskurzije	Od 2 do 3 dana		Od 2 do 3 dana		Do 5 dana		Od 4 do 11 dana
2.2.	Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika	30 do 60 časova		30 do 60 časova		30 do 60 časova		90 do 180 časova
2.3.	Društvene aktivnosti - zajednice učenika, učeničke zadruge	15 - 30 časova		15 - 30 časova		15 - 30 časova		45 do 90 časova
2.4.	Hor	70 časova godišnje
2.5.	Kulturna i javna delatnost škole	2 radna dana

NAPOMENA: *) Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada, kao i nastavnim planovima gimnazije. Videti poglavlje fakultativni predmeti

OSTVARIVANJE PLANOVA I PROGRAMA

1. Raspored radnih sedmica u toku školske godine

1. Radne nedelje u trogodišnjim srednjim stručnim školama
Razred		Nastava u bloku	Obavezne i fak. vannastavne aktivnosti	Ostali radni dani	Ukupno radnih nedelja
Razred	Razredno časovno vreme	Stručni predmeti	Obavezne i fak. vannastavne aktivnosti	Ostali radni dani	Ukupno radnih nedelja
I	35 sedmica	2 sedmice	2 sedmice		39
II	35 sedmica	2 sedmice	2 sedmice		39
III	32 sedmice	2 sedmice	2 sedmice	3 nedelje završni ispit	39

2. Podela odeljenja na grupe

Predmet praktična nastava je deo obrazovno-vaspitnog rada, a ostvaruje se kao didaktičke vežbe, praktičan rad i nastava u bloku.

Didaktičke vežbe prate teorijsku nastavu određenih predmeta. Čas didaktičke vežbe traje 45 minuta.

Časovi praktičnog rada omogućuju učenicima sticanje znanja, umenja i veština za obavljanje poslova i radnih zadataka. Čas praktičnog rada traje 60 minuta.

Časovi praktične nastave u bloku predstavljaju deo obrazovno-vaspitnog rada koji obezbeđuje učenicima primenu, proširivanje i produbljivanje stečenih teorijskih i praktičnih znanja u proizvodnim uslovima rada. Čas nastave u bloku traje 60 minuta. Blok-nastava iz stručnih predmeta ostvaruje se do dvadesetog avgusta, osim u završnom razredu.

Časove didaktičkih vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku realizuje predmetni nastavnik teorijskih predmeta, a saradnik u nastavi priprema radna mesta, sredstva i predmete rada i učenicima pruža pomoć pri radu.

Za ostvarivanje cilja, zadataka i sadržaja programa predmeta praktična nastava odeljenje se deli na grupe i to:

Obrazovni profil: UZGAJIVAČ STOKE

U prvom razredu za realizaciju vežbi iz anatomije i fiziologije i stočarstva odeljenje se deli na dve grupe. Za realizaciju praktičnog rada iz stočarstva odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku se ostvaruje podelom odeljenja na dve grupe.

U drugom razredu za realizaciju vežbi iz stočarstva, ishrane domaćih životinja i zoohigijene odeljenje se deli na dve grupe, a za vežbe iz poljoprivredne tehnike odeljenje se deli na tri grupe. Za realizaciju praktičnog rada iz stočarstva, zoohigijene i poljoprivredne tehnike odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja, takođe na dve grupe.

U trećem razredu za realizaciju vežbi iz stočarstva i ishrane domaćih životinja odeljenje se deli na dve grupe. Za realizaciju praktičnog rada iz stočarstva i poljoprivredne tehnike odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

Obrazovni profil: RUKOVALAC POLJOPRIVREDNE TEHNIKE

U prvom razredu za realizaciju vežbi iz biljne proizvodnje i mašinskih elemenata odeljenje se deli na dve grupe. Za realizaciju praktičnog rada i biljne proizvodnje odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

U drugom razredu za realizaciju vežbi iz biljne proizvodnje i motora i traktora odeljenje se deli na dve grupe, a za vežbe iz poljoprivrednih mašina odeljenje se deli na tri grupe. Za realizaciju praktičnog rada i poljoprivrednih mašina odeljenje se deli na tri grupe. Obuka vožnje traktora ostvaruje se individualno, sa 35 časova po učeniku. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

U trećem razredu za realizaciju vežbi iz biljne proizvodnje odeljenje se deli na dve grupe, a za vežbe iz motora i traktora, poljoprivrednih mašina i eksploataciju poljoprivrednih mašina odeljenje se deli na tri grupe. Za realizaciju praktičnog rada iz motora i traktora i biljne proizvodnje odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

Obrazovni profil: POLJOPRIVREDNI PROIZVOĐAČ

U prvom razredu za realizaciju vežbi iz biljne proizvodnje odeljenje se deli na dve grupe, a za vežbe iz poljoprivredne tehnike odeljenje se deli na tri grupe. Za realizaciju praktičnog rada iz biljne proizvodnje odeljenje se deli na dve grupe, a za praktičan rad iz poljoprivredne tehnike odeljenje se deli na tri grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

U drugom razredu za realizaciju vežbi iz biljne proizvodnje odeljenje se deli na dve grupe, a za vežbe iz poljoprivredne tehnike odeljenje se deli u tri grupe. Za realizaciju praktičnog rada iz biljne proizvodnje i poljoprivredne tehnike odeljenje se deli na dve grupe. Obuka vožnje traktora ostvaruje se individualno, sa 35 časova po učeniku. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

U trećem razredu za realizaciju vežbi iz biljne proizvodnje i stočarske proizvodnje odeljenje se deli na dve grupe, a za vežbe iz poljoprivredne tehnike odeljenje se deli u tri grupe. Za realizaciju praktičnog rada iz biljne proizvodnje i stočarske proizvodnje odeljenje se deli na dve grupe, a na praktičnom radu iz poljoprivredne tehnike odeljenje se deli na tri grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

Obrazovni profil: CVEĆAR - VRTLAR

U prvom razredu za realizaciju programa vežbi i praktičnog rada odeljenje se deli u dve grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja takođe na dve grupe.

U drugom razredu za realizaciju programa vežbi i praktičnog rada odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

U trećem razredu za realizaciju programa vežbi i praktičnog rada odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

Obrazovni profil: UZGAJIVAČ SPORTSKIH KONJA

U prvom razredu za realizaciju programa vežbi i praktičnog rada odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku ostvaruje se takođe podelom odeljenja na dve grupe.

U drugom razredu za realizaciju programa vežbi i praktičnog rada odeljenje se deli u dve grupe, osim kod predmeta sportske discipline odeljenje se deli u četiri grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

U trećem razredu za realizaciju programa vežbi i praktičnog rada odeljenje se deli u dve grupe, osim kod predmeta sportske discipline gde se odeljenje deli u četiri grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja u dve grupe.

U okviru realizacije programa praktičnog rada za učenike u prvom, drugom i trećem razredu obavezno je dežurstvo u stajama.

Obrazovni profil: RUKOVALAC - MEHANIČAR POLJOPRIVREDNE TEHNIKE

U prvom razredu za realizaciju programskih sadržaja vežbi i praktičnog rada odeljenje se deli u dve grupe. Nastava u bloku ostvaruje se takođe podelom odeljenja u dve grupe.

U drugom razredu za realizaciju programa vežbi iz biljne proizvodnje odeljenja se dele na dve grupe, a za realizaciju programa motora i traktora i poljoprivrednih mašina, odeljenje se deli na tri grupe. Za realizaciju programa praktičnog rada iz motora i traktora i poljoprivrednih mašina odeljenje se deli na tri grupe. Za realizaciju programa rada iz biljne proizvodnje odeljenje se deli na dve grupe. Obuka vožnje traktora ostvaruje se individualno, sa 35 časova po učeniku. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

U trećem razredu za realizaciju programa vežbi iz biljne proizvodnje, odeljenje se deli na dve grupe, a za realizaciju programa motora i traktora i poljoprivrednih mašina odeljenje se deli na tri grupe. Za realizaciju programa praktičnog rada odeljenje se deli na dve grupe. Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na dve grupe.

NASTAVNI PROGRAMI ZA OBRAZOVNE PROFILE U TROGODIŠNJEM TRAJANJU

I OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI

A. OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

Programi za opšteobrazovne predmete: srpski jezik i književnost, srpski kao nematernji jezik (za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika naroda i narodnosti), strani jezik, ustav i prava građana, istorija, geografija, muzička umetnost, likovna kultura, fizičko vaspitanje, odbrana i zaštita, matematika, računarstvo i informatika, fizika, hemija, i ekologija i zaštita životne sredine ostvaruju se prema Pravilniku o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96 i 2/02).

BOTANIKA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta botanike je da učenici steknu osnovna znanja iz ove naučne discipline, osposobe se za njihovu primenu i da im stečena znanja budu osnova za dalje obrazovanje.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje učenika sa morfologijom, anatomijom i fiziologijom biljaka,

- upoznavanje učenika sa sistematikom viših biljaka.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

MORFOLOGIJA BILJAKA (13)

Vegetativni organi: KOREN (oblik, građa i vrsta).

Vegetativni organi: IZDANAK (nadzemni i podzemni izdanak, uloga).

Vegetativni organ: LIST (oblik, građa i vrsta).

Reproduktivni organi: CVET (građa i vrste cveta).

Reproduktivni organi: CVASTI i oprašivanje.

Reproduktivni organi: PLOD (formiranje ploda - oplođivanje i podela).

Reproduktivni organi: SEME (građa i klijanje semena).

ANATOMIJA BILJAKA (5)

Biljna ćelija.

Biljna tkiva: Tvorno i pokrovno (kožno) tkivo.

Biljna tkiva: Mehaničko i apsorpciono tkivo.

Biljna tkiva: Tkivo za provođenje i asimilaciju.

Biljna tkiva: Tkivo za sekreciju i provetravanje.

FIZIOLOGIJA BILJAKA (5)

Disanje biljaka.

Fotosinteza (svetla i tamna faza), disimilacija i transpiracija.

Rast biljaka, biljni hormoni.

Pokreti kod biljaka.

SISTEMATIKA VIŠIH BILJAKA - CORMOFHYTA (12)

Osnovne sistematske jedinice

Razdeo: Golosemenice (Gymnospermae), sa klasom Conoferopsida redovima: Ceniferales i Taxales sa predstavnicima.

Razdeo: Skrivenosemenice (Angiospermae), sa klasom Dicotyledonae.

Redovima: Papaverales, Fagales, Caryophyllales, Cueurbitales, Salicales sa predstavnicima.

Razdeo: Skrivenosemenica (Angiospermae), sa klasom Dicotyledonae.

Redovima: Rosales, Fabales, Serophylariales i Lamiales sa predstavnicima.

Razdeo: Skrivenosemenica (Angiospermae), klasa Monocotyledonae sa redovima: Liliales, Poales, Iridales sa predstavnicima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Obrazovno-vaspitni cilj i zadatak u botanici treba sprovesti na takav način da se kod učenika razvije sposobnost percepcije (opažanja), sposobnost formiranja osnovnih pojmova iz botanike, razvija logičko mišljenje i zaključivanje, stiče određena veština i materijalistički pogled na svet.

Prilikom obrade novog ili ponavljanja realizovanog nastavnog gradiva, neophodno je primeniti princip očiglednosti. Princip očiglednosti ostvariti kroz slike-panoe, modele, slajdove, mikro-preparata preseka biljnih organa i druga nastavna sredstva.

Tokom realizacije nastavnog programa ćeliju treba prikazati kao osnovnu strukturnu i funkcionalnu jedinicu svih biljnih organizama.

Biljna tkiva istaći kao skupove ćelija slične građe a iste funkcije, biljne organe kao skupove tkiva iste ili različite građe ali iste funkcije. Učenicima treba ukazati na podelu biljnih organa prema građi i funkciji tj. na vegetativne i reproduktivne organe.

Učenicima u okviru fiziologije biljaka treba istaći da se u biljnim organima dešavaju fiziološki procesi kao i drugim živim bićima.

Na primer, promet vode kroz biljku odvija se pod uticajem fizičke zakonitosti osmoze i difuzije, dva važna procesa kao što su transpiracija i gutacija dešavaju se pod uticajem faktora spoljašnje sredine, temperature, vlažnosti itd.

Ukazati učenicima na značaj fotosinteze kao fiziološkog procesa koji je svojstven zelenim biljkama, odnosno ukazati na tipove ishrane i oblike sinteze organske materije u biljnom svetu tj. fotosintezi i hemosintezi.

Objasniti druge biohemijske procese u biljkama kao što su disanje, fermentacija i dr.

Razmnožavanje je osnovna karakteristika živih bića, samim tim i biljaka. Razmnožavanje omogućava stalno održavanje života i kontinuitet vrste i nakon individualne smrti organizama. Radi toga učenicima treba skrenuti pažnju na proces gametogemeze kod biljaka i oplođenje. Ovo treba objasniti na primeru skrivenosemenica. Neizostavno pomenuti i vegetativne oblike razmnožavanja kod biljaka i veštačko oplođenje.

U vezi sa razmnožavanjem je i razviće biljaka i u tom pogledu treba istaći fotoperiodizam u procesu prelaska iz vegetativne faze razvića u produktivnu fazu. Kao jedna od osobenosti biljaka je i pokret biljaka - tropizmi i nastije. Potrebno je istaći razliku između ova dva vida pokreta kod biljaka i uzroka koji dovode do njih.

Praćenje i vrednovanje uspeha učenika se ostvaruje u skladu sa Opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom za ostvarivanje sadržaja programa u srednjim školama (objavljeno u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", broj 4/91) i Uputstvom o načinu praćenja rada i ocenjivanja učenika (objavljeno u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", broj 4/91).

B. STRUČNI PREDMETI

Obrazovni profil: UZGAJIVAČ STOKE

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave anatomije i fiziologije je da učenici usvoje osnovna znanja o građi i funkciji organa i organizama domaćih životinja kao celine.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja koja treba da posluže kao osnova za savlađivanje stručnih predmeta;

- upoznavanje građe životinjskog organizma i funkcije organa;

- razumevanje zakonitosti koje vladaju u životinjskom organizmu.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Pojam, značaj i (uloga) podela, anatomije i fiziologije.

OSNOVI CITOLOGIJE I HISTOLOGIJE (2)

Savremeno gledanje na građu i funkciju ćelije. Podela tkiva i njihova važnost u izgradnji organa i organizama.

OSTEOLOGIJA (10)

Anatomski termini. Postanak, razvoj i građa kostiju. Kosti glave, trupa, udova, zubi (podela, građa i funkcija).

MIOLOGIJA (5)

Kratak pregled mišićnih grupa po regijama. Fiziologija poprečno-prugastih i glatkih mišića.

KRVNI I LIMFNI SISTEM (7)

Fiziologija krvi. Srce, građa i funkcija. Krvotok (mali, veliki, fetalni i portalni krvotok). Nazivi i osobine velikih krvnih sudova.

ORGANI ZA DISANJE (4)

Građa i funkcija nosne šupljine, grkljana, dušnika i pluća.

Fiziologija disanja (udisaj, izdisaj, razmena gasova, spoljašnje i unutrašnje disanje, prenošenje gasova i regulacija disanja).

ORGANI ZA VARENJE HRANE (16)

Građa usne šupljine, ždrela, jednjaka, želuca nepreživara i želuca preživara. Tanko i debelo crevo.

Fiziologija varenja (žvakanje, gutanje, lučenje pljuvačke, varenje u želucu nepreživara, varenje u želucu preživara, varenje u tankom i debelom crevu, resorpcija, pokreti i pražnjenje creva).

Jetra (građa i funkcija). Gušterača (građa i funkcija).

PROMET MATERIJA (4)

Osnovni pojmovi o prometu ugljenih hidrata, masti, belančevina i mineralnih materija. Bazalni metabolizam i termoregulacija.

VITAMINI (2)

Važnost i uloga vitamina rastvorljivih i nerastvorljivih u vodi i mastima.

MOKRAĆNI ORGANI (2)

Građa i funkcija bubrega, mokraćovoda, mokraćne bešike.

Stvaranje, izlučivanje i sastav mokraće.

POLNI ORGANI (6)

Građa i funkcija muških polnih organa. Građa i funkcija ženskih polnih organa (jajnik, jajovod, materica, vagina i stidnica). Polni ciklus, ovulacija i oplođenje. Vrste placente i njihove karakteristike.

MLEČNA ŽLEZDA (2)

Građa i osobine mlečne žlezde. Fiziologija mlečne žlezde. Mleko i kolostrum.

GRAĐA I FUNKCIJA ČULA I KOŽE (2)

Čulo vida, sluha, ravnoteže, mirisa i ukusa. Čulo kože, duboka i unutrašnja senzibilnost. Građa i funkcija kože.

ŽLEZDE SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM (4)

Osnovne karakteristike građe i funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Štitna žlezda, paraštitne žlezde, grudna žlezda, polne žlezde, nadbubrežne žlezde, gušterača, epifiza i hipofiza. Hormoni - uloga u organima životinja.

NERVNI SISTEM (3)

Kratak pregled građe i funkcije centralnog, perifernog i vegetativnog nervnog sistema.

Vežbe iz ovog predmeta nalaze se u programu obrazovanja praktične nastave.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Anatomija i fiziologija domaćih životinja, kao deo bioloških nauka, a da obezbedi učenicima osnovu za rad sa domaćim životinjama, da omogući dalja saznanja o stočarskoj proizvodnji kao i samoobrazovanje i usavršavanje. Sticanje znanja iz anatomije i fiziologije organa treba da služi i kao opštestručna osnova za praktičan rad u stočarstvu. Program je tako sastavljen, odnosno koncipiran da u pojedinim nastavnim temama daje samo informacije (citologija i histologija, miologija, itd.), dok kod ostalih tema, gde je za praktičnu primenu potrebno obimnije znanje, sadržaji se obrađuju detaljnije kao, na primer, organi za varenje hrane. Fiziologiju organa za varenje i organe za reprodukciju treba obradati detaljnije pošto predstavljaju osnovu za druge predmete, odnosno bitne organe za stočarsku proizvodnju.

Program sadrži 15 tematskih celina, koje se obrađuju na teorijskim časovima, gde je neophodno da se upotrebe sva vizuelna sredstva i preparati, odnosno modeli, radi boljeg shvatanja i razumevanja datog gradiva. Zbog relativno malog broja časova vežbe su planirane u okviru programa praktične nastave.

Program je u korelaciji sa programom biologije i hemije, mada se učenici susreću i sa novim oblastima. Na odabranim skicama, crtežima, šemama, modelima, dijapozitivima, uz primenu odgovarajućih didaktičkih principa, metoda i oblika rada na času, može sa uspehom da se probudi učenikovo interesovanje.

Navedeni fond časova je samo orijentacioni i treba ga uskladiti sa konkretnom situacijom u dotičnoj školi, odnosno razredu i odeljenju. Odstupanja ne bi trebalo da prelaze 10 odsto predviđenog fonda časova.

Program treba osavremenjivati savremenim metodama. Prilikom izbora nastavnih metoda, prednost treba dati onima koje uključuju učenika u stvaralački rad.

Treba se pridržavati redosleda tema u programu. Od njega se može i odstupiti, ali uz potrebno sagledavanje i stručno obrazloženje stručnog aktiva. Sadržaje svake teme treba razraditi na nastavne jedinice koje se mogu obraditi za jedan nastavni čas, tako da što češće budu zastupljeni kombinovani časovi (utvrđivanje starog gradiva, obrada novog gradiva - ponavljanje novog gradiva).

Pri realizaciji pojedinih tema, treba imati u vidu i sledeće posebne napomene za svaku od njih.

I RAZRED

Program I razreda sastoji se od trinaest tema, s tim što su sadržaji o prometu materija pripojeni temi organi za varenje. Pri realizaciji godišnjeg globalnog plana nastavnici će planirati oko 40 odsto od predviđenog broja časova u taku godine za utvrđivanje i ponavljanje gradiva i za proveravanje znanja učenika.

Uvod

Kombinovanim časom, aktivirajući znanje učenika iz biologije, stečeno u osnovnoj školi, uspešno će se realizovati sadržaji ovog predmeta.

Osnovi o ćelijama i tkivima. To je jedna od tema koja treba da obnovi i utvrdi već naučeno o ćeliji, deobi ćelija i tkivima, uz dobro odabrane šeme i dijapozitive.

Kostur. Kombinovanim časovima, uz obnavljanje znanja o kostima koristeći šeme i kostur, treba dobro obraditi gradivo. Ovakog učenika treba aktivirati da, na časovima vežbanja i praktičnoj nastavi na kosturu kao i na živoj životinji, pokaže što veći broj osnovnih kostiju skeleta, odnosno kostura.

Mišići se ne obrađuju detaljno. Više pažnje se posvećuje fiziologiji mišića.

Krvni i limfni sistem. Učenici poznaju osnovne elemente navedenih sistema pa ih samo treba podstaći da kažu šta znaju. Iza toga, kombinovanim časovima, sistematski obraditi svaku nastavnu jedinicu, uz povremeno korišćenje šema i dijapozitiva.

Organi za disanje. Koristeći kombinovane časove, treba podstaći učenike da pokažu svoja znanja iz te oblasti, obraditi temu uz korišćenje modela organa i šemu njihove fiziologije.

Organi za varenje. Ova tema se obrađuje sa najvećim brojem časova zbog važnosti za priplodne sposobnosti životinja, a životinje su osnovna proizvodna jedinica u stočarstvu. Tema se obrađuje kombinovanim časovima, podstičući učenike da pokažu prethodna znanja, pa posle nastavnikovog izlaganja, uz korišćenje modela, dijapozitiva i šema, aktivirati učenike da iznesu zapažanja na praksi u vezi s obrađivanom temom.

Vitamini. Pošto su vitamini rastvorljivi u mastima i u vodi obrađivani u osnovnoj školi, treba to znanje uz crteže i dijapozitive, osvežiti i dopuniti.

Mokraćni organi. Sa tri časa veoma je teško obraditi ovu značajnu temu, zbog toga treba pripremiti modele, crteže, dijapozitive i šeme.

Polni organi. Sadržaji ove teme su veoma važni za sticanje znanja o reprodukciji domaćih životinja radi uspešnog uzgajanja. Ove sadržaje treba obraditi kombinovanim časovima.

Oslanjajući se na znanja koja su učenici stekli u praksi pri izlaganju koristiti šeme i drugo.

Mlečna žlezda. Naročito je važno da učenici shvate funkciju mlečne žlezde. Uz modele i dobre šeme, korišćenjem elektroskopa i znanja iz prakse, nastavnik na kombinovanom času može uspešno obraditi temu.

Žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Na osnovu prethodnog gradiva, a naročito poslednje dve teme, učenike upoznati sa najvažnijim endokrinim žlezdama, njihovim hormonima, njihovom funkcijom, veoma bitnom za stočarsku proizvodnju.

Sve sadržaje ovog programa učenici treba da usvoje do nivoa razumevanja i primene.

STOČARSTVO

CILJ I ZADACI

Cilj nastave stočarstva je da se učenici osposobe za savremenu stočarsku proizvodnju.

Zadaci nastave su:

- uočavanje povezivanja, u procesu sticanja znanja, pojava i procesa u stočarskoj proizvodnji;

- osposobljavanje za izvođenje tehnoloških procesa i postupaka u stočarskoj proizvodnji;

- razvijanje interesovanja učenika i zauzimanje stručnog stava u primeni propisane i nove tehnologije;

- osposobljavanje za samoobrazovanje tokom rada.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Cilj i zadaci nauke o domaćim životinjama. Podela na discipline. Zadaci opšte tehnike i tehničkih mera u stočarskoj proizvodnji. Pojam domaće životinje. Privredni značaj stočarstva.

POSTANAK I POREKLO DOMAĆIH ŽIVOTINJA (4)

Domestikacija - načini, vreme i mesto. Teorija i hipoteze o poreklu domaćih životinja. Morfološke i fiziološke promene nastale pod uticajem domestikacija. Faktor evolucije (prometljivost, naslednost i sposobnost preživljavanja).

VRSTE I RASE DOMAĆIH ŽIVOTINJA (3)

Pajam rase. Podela rase. Niže sistematske jedinice od rase. Termini u stočarstvu.

RAZMNOŽAVANJE I RAZVOJ KAO OSNOVA ODGAJIVAČKOG RADA (8)

Prirodno razmnožavanje, načini i tehnika pripuštanja. Veštačko osemenjavanje, prednost nad prirodnim parenjem. Faza veštačkog osemenjavanja. Intrauterni i ekstrauterni razvoj.

OPŠTE BIOLOŠKE OSOBINE DOMAĆIH ŽIVOTINJA (15)

Zadatak i osnove genetike. Mutacije. Kombinacije. Fiziološke osnove nasleđivanja osobina. Degeneracija. Modifikacija - nenasledne promene. Ekološki faktori koji izazivaju promene. Prilagođavanje. Zakržljavanje osobina kod pojedinih vrsta domaćih životinja.

ODABIRANJE ILI SELEKCIJA (33)

Prirodna i veštačka selekcija. Genetika populacije i hereditabilitet. Faktori individualne selekcije: esterijer - ocenjivanje. Konstitucija - vrste. Kondicija - vrste. Temperament i ćud. Iskorišćavanje hrane. Stasavanje. Plodnost. Specijalne osobine za selekciju proizvodnje mesa i masti, sposobnost za proizvodnju mleka, sposobnost za nošenje jaja, sposobnost za proizvodnju vune i krzna, radna sposobnost. Plodnost domaćih životinja, zdravlje i otpornost. Pomoćna sredstva za sprovođenje selekcije (poreklo, potomstvo - progeno testiranje). Određivanje krvnih grupa. Načini obeležavanja domaćih životinja. Matično knjigovodstvo.

NAČIN ODGAJIVANJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA (4)

Odgajivanje u čistoj rasi. Odgajivanje u srodstvu. Ukrštanje (načini ukrštanja). Linijsko odgajivanje. Bastardiranje.

MERE ZA UNAPREĐIVANJE STOČARSTVA (2)

Zakonski propisi. Stočarske institucije (zavodi, instituti i škole). Audio-vizuelna sredstva, radio, televizija i filmovi. Stručna literatura. Zootehničke mere. Ekonomske mere.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

OVČARSTVO (2)

Privredni značaj ovaca u našoj zemlji i u svetu. Uslovi za gajenje ovaca. Zoološke karakteristike.

VUNA (4)

Runo, građa, vrste runa i randman. Pramenovi. Vunsko vlakno, fizičko-mehanička i hemijska svojstva. Faktori koji utiču na količinu i kvalitet vune. Klasifikacija vune. Striža ovaca. Osobine krzna.

PROIZVODNI TIPOVI OVACA (4)

Tip za vunu, vunu - meso, vunu - mleko, za meso, za mleko i vunu, za krzno i mleko. Konstitucija, morfološka i fiziološka svojstva proizvodnih tipova ovaca.

RASE OVACA (10)

Klasifikacija rasa ovaca. Domaće rase ("pramenka" i njeni sojevi), "cigaja", "jezersko-solčanska ovca". Strane rase ("merino ovca", rase na bazi merina, engleske tovne rase sa kratkom i dugom vunom). "Istočno-frizijska ovca", "karakul". Oplemenjivanje ovaca, merinizacija.

SELEKCIJA OVACA (2)

Selekcija ovaca za priplod. Bonitiranje ovaca.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PODMLATKA (6)

Plan pripusta i jagnjenja ovaca. Mrkanje ovaca, načini i vreme. Jagnjenje. Odgajivanje jagnjadi. Vrste tova ovaca.

OVČARSKA PROIZVODNJA U RATNIM USLOVIMA (2)

Tehnologija ovčarske proizvodnje u ratnim uslovima. Nega, ishrana, priplođavanje, proizvodnja mesa, mleka i vune. Zadaci koje nameće ONO.

ŽIVINARSTVO (2)

Privredni značaj živinarstva kod nas i u svetu. Zoološke karakteristike. Industrijski karakter proizvodnje u živinarstvu.

PROIZVODNI TIPOVI I RASE KOKOŠAKA (4)

Klasifikacija rasa kokošaka, laki tip, nosilje, kombinovani tip za meso i jaja. Tip za meso. Petlovi borci i ukrasna živina.

OBJEKTI I OPREMA ZA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU U ŽIVINARSTVU (6)

Sistemi odgajivanja (podni i baterijski). Objekti i oprema za gajenje živine.

SELEKCIJA ŽIVINE (4)

Izbor mužjaka i ženke za priplod. Kontrola nosivosti. Obeležavanje živine. Matične knjige i tekuća evidencija u živinarstvu.

METODA GAJENJA ŽIVINE (3)

Odgajivanje u čistoj rasi. Odgajivanje u srodstvu. Linijsko odgajivanje, proizvodnja hibrida. Načini ukrštanja. Upotreba mužjaka i ženke u priplodu i načini parenja (osemenjavanja).

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PODMLATKA (4)

Formiranje i sastav jajeta. Odabiranje jaja za nasad. Prirodno izvođenje živine. Inkubacija pilića. Odabiranje jednodnevnih pilića. Određivanje pola jednodnevnih pilića. Pakovanje i transport pilića.

ODGAJIVANJE PODMLATKA ŽIVINE (5)

Načini odgajivanja (podni i baterijski načini). Odgajivanje grla za priplod. Uslovi odgajivanja (nega pilića, selekcija).

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE JAJA ZA KONZUM (3)

Objekti za nosilje. Sistemi držanja (podni i baterijski). Nega nosilja. Klasiranje i čuvanje jaja.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE MESA (4)

Tov jednogodišnjih pilića, brojleri. Izvor grla, načini držanja, nega pilića. Kontrola prirasta i utroška hrane. Ocenjivanje kvaliteta mesa.

PROIZVODNE OSOBINE I RASE OSTALE ŽIVINE (4)

Proizvodne osobine i rase (gusaka, pataka i ćuraka, morki i golubova).

ŽIVINARSKA PROIZVODNJA U RATNIM USLOVIMA (2)

Tehnologija živinarske proizvodnje u ratnim uslovima. Nega, ishrana, priplođavanje, proizvodnja mesa i jaja. Zadaci koje nameću potrebe ONO.

III razred

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

GOVEDARSTVO

PRIVREDNI ZNAČAJ GOVEDARSTVA (2)

Stanje govedarstva u našoj zemlji i u svetu. Poreklo goveda i karakteristike.

PROIZVODNI TIPOVI GOVEDA (4)

Respiratorni tip, mlečni, digestivni tip, tovni. Radni tip. Kombinovani tip. Konstitucija, eksterijer i fiziološka svojstva proizvodnih tipova goveda.

RASE GOVEDA (15)

Klasifikacija rasa goveda. Domaće rase goveda (buša i njeni sojevi, domaće šareno goveče, tipovi). Sivo-stepska goveda. Strane rase goveda (simentalac, crno-bela goveda, sivo-smeđa goveda, crveno dansko goveče, džerzej). Tovne rase goveda: šorthorn, hereford, aberdinangus. Francuske rase goveda (fiziološka svojstva, rasprostranjenost i značaj).

SELEKCIJA GOVEDA (4)

Odabiraše muških i ženskih grla za priplod. Faktor selekcije i načini sprovođenja. Progeno testiranje bika. Heritabilitet u nasleđivanju mlečnosti i tovnosti.

ODGAJIVANJE GOVEDA (5)

Gajenje goveda u čistoj rasi. Gajenje u krvnom srodstvu. Industrijsko ukrštanje. Oplemenjivanje buše i domaćeg šarenog govečeta. Pretapanje primitivnih i prelaznih rasa i plemenite rase. Stvaranje novih rasa goveda kombinacijskim ukrštanjem.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PODMLATKA (8)

Intenzitet teljenja krava. Tehnika pripuštanja. Steonost i postupak sa steonim kravama. Priprema krave za telenje. Teljenje, nega krave posle teljenja.

ODGAJIVANJE PODMLATKA (6)

Postupak sa teletom pasle rađanja. Klasičan i savremen način odgajivanja teladi. Odgajivanje junadi.

VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE KRAVA (5)

Prednosti veštačkog osemenjavanja krava nad prirodnim parenjem. Faze veštačkog osemenjavanja (dobijanje sperme, pregled, razređivanje i doziranje sperme). Osemenjavanje, konzerviranje i transport sperme.

PROIZVODNJA MLEKA I MLEČNE MASTI (14)

Laktacija. Stvaranje i izlučivanje mleka. Osobine i sastav mleka. Hemijski sastav mleka i kolostruma. Fermenti u mleku i njihove funkcije. Vitamini mleka. Mikroorganizmi mleka. Muža. Postupak sa mlekom posle muže. Faktori koji utiču na mlečnost krave: rasa, starost, ishrana, nega, načini držanja i dr. Vreme korišćenja grla u prirodi. Kontrola muže.

PROIZVODNJA MESA (5)

Tovna sposobnost grla, normalna i specifična tovnost. Faktori koji utiču na tovnu sposobnost: rasa, starost, stasavanje, iskorišćavanje hrane, vrsta hraniva, način držanja. Ocenjivanje randmana i kvaliteta mesa na liniji klanja.

TEHNOLOGIJA GOVEDARSKE PROIZVODNJE U RATNIM USLOVIMA (2)

Nega, ishrana, priplođavanje, proizvodnja mesa i mleka. Zadaci koji nameću potrebe ONO.

SVINJARSTVO

UVOD (2)

Privredni značaj svinjarstva u našoj zemlji i u svetu. Poreklo svinja, zoološka obeležja. Prednost proizvodnje svinja nad proizvodnjom ostalih domaćih životinja. Industrijski karakter proizvodnje u svinjarstvu.

PROIZVODNI TIPOVI SVINJA (4)

Masni tip. Mesnati tip. Bekon tip. Kombinovani tip za meso i mast. Konstitucija, eksterijer i fiziološka svojstva proizvodnih tipova svinja.

RASE SVINJA (12)

Klasifikacija rasa svinja. Domaće rase (šiška i šumadinka). Grupa svinja za mast: manugulica, bagun i turopoljka. Grupa svinja kombinovanih sposobnosti: moravka, resavka, crna slavonska svinja. Jugoslovenska bela svinja. Strane rase svinja: jokšir, leandras, nemačka plemenita i oplemenjena rasa, berkšir, kornval, priretrem, durok, hempši. Poreklo rase, morfološka i fiziološka svojstva, rasprostranjenost i značaj.

SELEKCIJA SVINJA (3)

Izbor ženskih i muških grla za priplod. Progeni i perfomans test u svinjarstvu.

ODGAJIVANJE SVINJA (4)

Gajenje u čistoj rasi. Gajenje u srodstvu. Industrijsko ukrštanje. Proizvodnja hibrida. Oplemenjivanje domaćih rasa. Pretapanjem primitivnih rasa. Proizvodnja novih rasa kombinovanih ukrštanjem.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PODMLATKA (10)

Plan pripusta i prašenja krmača. Otkrivanje polnog žara. Tehnika pripuštanja. Veštačko osemenjavanje krmača. Postupak sa suprasnim krmačama. Prašenje i postupak sa krmačama posle prašenja.

ODGAJIVANJE PRASADI (6)

Postupak sa prasadima posle rađanja. Klasičan i savremen način odgajivanja prasadi. Odgajivanje priplodne nazimadi.

NAČINI DRŽANJA PRIPLODNIH GRLA (2)

Način držanja priplodnih krmača i nerasta. Vreme iskorišćavanja u priplodu.

PROIZVODNJA MESA (2)

Tovna sposobnost. Faktori koji utiču na tovnu sposobnost. Ocenjivanje kvaliteta mesa na liniji klanja.

KONJARSTVO

UVOD (2)

Stanje konjarstva kod nas i u svetu. Ocenjivanje eksterijera. Boja i oznaka konja.

RASE KONJA (4)

Arapski konj. Engleski punokrvni konj. Domaće rase konja. Teške rase konja.

RAZMNOŽAVANJE I ODGAJIVANJE KONJA (5)

Opasivanje kobila. Bremenitost i ždrebljenje. Odgajivanje i upotreba konja.

KONJARSTVO U RATNIM USLOVIMA I ONO (2)

Značaj konja u ratnim uslovima i ONO. Zadaci koje nameću potrebe ONO.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programom su obuhvaćeni osnovni sadržaji koji treba učenicima da omoguće sticanje znanja iz stočarstva, radi što uspešnijeg gajenja svih vrsta domaćih životinja.

Prilikom sastavljanja programa strogo se vodilo računa da se sadržaji ne ponavljaju i da ranije stečena znanja iz biologije, hemije i anatomije sa fiziologijom domaćih životinja budu osnova za sticanje znanja iz oblasti stočarske proizvodnje.

Teorijskom nastavom, vežbama i praktičnom nastavom učenici treba da se osposobe za neposredan rad, vođenje i izvođenje tehnoloških operacija i postupaka u stočarskoj proizvodnji.

Da bi se učenici što bolje osposobili prednost je data praktičnoj nastavi i u pogledu fonda časova u odnosu na teorijsku nastavu.

Realizacijom programa treba da se ostvare i zadaci postavljeni u programu. Sadržaje treba izlagati redosledom kako bi učenici stekli predstavu o celini programa.

Oblici metode rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenike u proces sticanja znanja. Obrada sadržaja mora biti praćena odabranim primerima, šemama, slikama, dijapozitivima, modelima, kao i primenom savremenih didaktičkih sredstava: filmova, grafofolija i sl.

Sadržaji programa stočarstva dati su u vidu tematskih celina, za koje je dat okvirni broj časova, koji nastavniku sugeriše obim, dubinu i način obrade svake nastavne celine, odnosno teme. Taj fond časova je orijentacioni i treba ga usklađivati sa konkretnom situacijom u dotičnoj školi i odeljenju. Eventualno odstupanje moglo bi biti oko 10 procenata od predviđenog fonda časova za pojedine celine.

U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema, kako je dato u programu, iako su moguće izmene, uz potrebna obrazloženja na stručnim aktivima.

Za svaku nastavnu temu dat je fond časova koji se odnosi ne samo na obradu, već i na utvrđene i ponavljane sadržaja. Nastavnici će u godišnjem planu rada za svaku nastavnu temu predvideti fon časova za obradu, ali i za ponavljanje, za koje se planira oko 35 odsto od ukupnog broja časova.

U operativnom (mesečnom) planu bliže se utvrđuju nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.

Nastavni predmet stočarstvo izučava se u prvom, drugom i trećem razredu. U prvom razredu obuhvaćeni su sadržaji opšteg stočarstva, a u drugom i trećem specijalnog stočarstva.

Sadržaji nastave ovog predmeta odabrani su tako da u praksi omoguće što uspešniju stočarsku proizvodnju. Zbog toga se i zahteva da se dobro upoznaju organizmi pojedinih vrsta domaćih životinja, kao i složeni biofiziološki procesi koji se u njima obavljaju. Upoznavanjem unutrašnjih i spoljašnjih činilaca koji utiču na otpornost i reproduktivnu sposobnost životinja učenici treba da steknu odgovarajuća znanja za racionalnu i rentabilnu stočarsku proizvodnju. U ovom programu naglašen je zahtev za poznavanjem građe i funkcija organizama domaćih životinja, kao što su, na primer: prirast, plodnost, selekcija, proizvodne karakteristike vrste, rase, linije, tipa, hibrida i drugo.

U prvom razredu učenici treba da shvate poreklo domaćih životinja, privredni značaj stočarstva, kao i mere za unapređivanje stočarske proizvodnje. Posebno se treba zadržati kod pojmova vrste, rase, tipa, linije, zapata, hibrida i drugo.

U tematskoj celini razmnožavanje domaćih životinja učenici treba da nauče načine razmnožavanja, polni ciklus kao i tehniku osemenjavanja pojedinih vrsta domaćih životinja.

Pri izučavanju opštih bioloških osobina domaćih životinja posebnu pažnju treba obratiti učenicima na fiziološke osnove nasleđivanja pojedinih proizvodnih osobina. Pored toga dobro treba obraditi i pojmove kao što su: mutacije, kombinacije, degeneracije, modifikacije i nenasledne promene. Isto tako, treba dobro obraditi i nasleđivanje proizvodnih osobina kod svih vrsta domaćih životinja. Kod toga treba koristiti odgovarajuće genetičke metode, šeme i primere iz svakodnevne prakse.

Prilikom izučavanja selekcije domaćih životinja učenik treba da shvati važnu ulogu selekcije u stočarskoj proizvodnji, bez koje je, praktično, nemoguć bilo kakav uspeh u savremenoj stočarskoj, odnosno industrijskoj proizvodnji u stočarstvu. Zbog toga nastavnik ovom poglavlju mora da posveti posebnu pažnju i da učenike zainteresuje da veoma pažljivo i detaljno prouče materiju ove tematske celine. Kod toga treba da koristi mnoge primere iz dosadašnje stočarske prakse, gde je, korišćenjem odgovarajuće selekcijske metode, stvoren veliki broj visoko proizvodnih rasa, tipova, linija i hibrida pojedinih vrsta domaćih životinja.

Kod tematske celine. Načini odgajivanja domaćih životinja treba učenike upoznati sa najvažnijim metodama odgajivanja domaćih životinja, jer one, faktički, predstavljaju srž selekcijskog rada u stočarstvu, odnosno unapređenja stočarske proizvodnje. Posebno se treba zadržati na metodama ukrštanja i odgajivanja linija i nastojati da učenici dobro shvate suštinu javih metoda.

I na kraju tematske celine date su mere za unapređenje stočarstva. Učenike treba upoznati sa najvažnijim merama za unapređenje stočarstva, a u prvom redu sa zakonskim propisima, stočarskim institucijama i odgovarajućim zootehničkim merama.

U drugom razredu obuhvaćeni su sadržaji specijalnog stočarstva koje obuhvata ovčarstvo i živinarstvo.

Učenici, najpre, treba da shvate privredni značaj ovaca u našoj zemlji i u svetu.

U poglavlju Vuna učenike treba upoznati sa najvažnijim osobinama vunenog vlakna koje su od bitnog značaja za tekstilnu industriju. Kod toga treba koristiti odgovarajuće crteže i šeme koje se odnose na ispitivanje fizičkih osobina vunenog vlakna. Isto tako, učenici moraju dobro da shvate i činioce koji utiču količinu i kvalitet runa, jer je to, sa praktičnog aspekta, veoma značajno.

Izučavanjem proizvodnih tipova ovaca učenik treba da shvati najvažnije proizvodne tipove ovaca, sa posebnim osvrtom na tipove koji se gaje u našoj zemlji.

Kod tematske celine rase ovaca učenike, najpre, detaljno treba upoznati sa domaćim rasama, kao i inostranim koje se gaje u nas ali će se u perspektivi gajiti. Kod toga treba koristiti odgovarajuće slike i dijapozitive rasa, posebno one u boji, kako bi učenici što lakše upoznali odgovarajuće rase i tipove ovaca.

Pri izučavanju tematike iz selekcije ovaca, učenike treba upoznati sa najvažnijim selekcijskim metodama koje se danas primenjuju, odnosno koriste u savremenom ovčarstvu. Kod toga treba se koristiti primerima iz savremene ovčarske prakse.

Tokom izučavanja tehnologije proizvodnje podmlatka, učenike treba detaljno upoznati sa svim tehnološkim operacijama i to počev od rođenja jagnjadi pa sve do ulaska u priplod, jer je ovo, svakako, jedno od najvažnijih poglavlja u ovčarskoj proizvodnji.

Što se tiče teme ovčarska proizvodnja u ratnim uslovima, učenike treba upoznati sa tehnologijom gajenja ovaca u ratnim uslovima, koristeći se iskustvom iz prethodnih ratova.

U delu programa živinarstvo učenike, najpre, treba upoznati sa privrednim značajem živinarstva u nas i u svetu, kao i sa zoološkim karakteristikama živine koje omogućavaju da se bolje upoznaju njihove proizvodne osobine.

Izučavanjem proizvodnih tipova i rasa kokošaka učenik treba da upozna najvažnije proizvodne tipove živine, kao i rase koje se gaje u našoj zemlji. Kod toga posebnu pažnju treba obratiti na one rase koje danas služe kao osnov za stvaranje čistih linija, kao i sintetičkih, koje se koriste za dalja ukrštanja u cilju hibridizacije, odnosno stvaranja hibrida, koji danas čine osnov savremene, odnosno industrijske proizvodnje u živinarstvu. Pri tome, nastavnik treba da koristi odgovarajuće slike, odnosno dijapozitive u boji, što će u mnogome, da olakša učenicima savlađivanje sadržaja o rasama i tipovima živine.

U tematskoj celini Objekti i oprema za industrijsku proizvodnju u živinarstvu učenici treba da dobiju osnovna znanja iz ove oblasti, jer od poznavanja objekata i opreme u velikoj meri zavisi uspešna proizvodnja mesa i jaja u savremenom živinarstvu. Kod toga nastavnik mora da koristi odgovarajuće crteže, skice, slike kao i dijapozitive objekata na savremenim farmama.

Izučavanjem selekcije živine učenike treba upoznati sa osnovnim metodama selekcije u živinarstvu, uz korišćenje mnogobrojnih primera dobrih rezultata selekcije u savremenoj živinarskoj praksi.

Pri izučavanju tematske celine metode gajenja živine učenike traba upoznati sa najvažnijim metodama koje se danas koriste u savremenom živinarstvu, a posebno sa metodom stvaranja čistih i sintetičkih linija, kaje se međusobno dalje ukrštaju u cilju hibridizacije, odnosno stvaranja visoko proizvodnih hibrida koji danas čine osnovu industrijske proizvodnje mesa i jaja.

U tematskoj celini Tehnologija proizvodnje podmlatka posebnu pažnju treba posvetiti tome da učenici dobro shvate obrazovanje i sastav jajeta, njihovu oplodnju i kvalitet za inkubaciju. Zatim, treba učenike upoznati sa prirodnim i veštačkim leženjem živine, klasiranjem jednodnevnih pilića, određivanjem, pola, pakovanjem i transportom. Svi ovi tehnološki procesi moraju dobro da budu objašnjeni učenicima da ih oni dobro nauče, jer je odgajivanje podmlatka najvažniji posao u savremenom živinarstvu, pošto od njega, uglavnom, zavisi i uspeh u industrijskom živinarstvu.

Pri izučavanju načina gajenja podmlatka živine učenike treba, najpre, upoznati sa podnim a zatim sa baterijskim načinom gajenja. Kod toga treba u velikoj meri koristiti dijapozitive koji prikazuju oba ova sistema u savremenoj živinarskoj proizvodnji.

Kod tematske celine Tehnologija proizvodnje jaja za konzum učenike treba upoznati sa objektima i sistemima držanja, kao i sa opremom koja se koristi u savremenim objektima. Veoma je važno da učenici ovo dobro shvate, jer od poznavanja tehnologije proizvodnje jaja za konzum, uglavnom u praksi zavisi i rentabilnost ove proizvodnje. I ovom prilikom treba koristiti odgovarajuće slike i dijapozitive, kako bi se učenici što bolje upoznali sa savremenim objektima i opremom.

Kod poglavlja tehnologija proizvodnje mesa učenike treba detaljno upoznati sa objektima, opremom i celokupnim tehnološkim procesom tova pilića brojlera, počev od izbora pilića za tov, stavljanja u tov, pa do kraja tova i isporuke utovljenih pilića.

Što se tiče upoznavanja proizvodnih osobina i rasa ostalih vrsta živine, treba u najkraćem obimu upoznati učenike i sa rasama gusaka, pataka i ćuraka, koristeći pri tom odgovarajuće slike, odnosno dijapozitive.

Tokom izučavanja živinarske proizvodnje u ratnim uslovima učenike treba upoznati sa živinarskom proizvodnjom u ratnim uslovima, koristeći se primerima i iskustvom iz prethodnih ratova.

U trećem razredu obuhvaćeni su sadržaji specijalnog stočarstva, koji se odnose na govedarstvo, svinjarstvo i konjarstvo.

Učenicima, najpre, treba objasniti privatni značaj goveda u nas i u svetu, a zatim ih upoznati i sa poreklom goveda.

Izučavanjem proizvodnih tipova goveda učenici treba da se upoznaju sa najvažnijim proizvodnim tipovima u govedarstvu. Pri tom nastavnik treba da koristi odgovarajuće crteže, slike i dijapozitive.

U toku izučavanja rasa goveda učenike, najpre, treba upoznati sa domaćim, a zatim sa inostranim rasama koje se koriste u nas. Tom prilikom treba koristiti odgovarajuće slike i dijapozitive, kako bi učenici što lakše naučili rase.

Pri obradi teme Selekcija goveda, učenike treba upoznati sa osnovnim selekcijskim metodama koje se danas koriste u savremenoj govedarskoj proizvodnji.

Kod tematske celine Odgajivanje goveda učenike treba upoznati sa osnovnim i najvažnijim metodama gajenja u govedarstvu, a posebno ih upoznati sa oplemenjivanjem domaće buše i domaćeg šarenog govečeta.

Izučavanje tehnologije proizvodnje podmlatka zahteva upoznavanje učenika sa najvažnijim tehnološkim operacijama pri odgajivanju podmlatka goveda, jer je to najvažniji i najosetljiviji, deo posla u govedarskoj proizvodnji. Posebnu pažnju treba obratiti na to da učenici dobro nauče odgajivanje teladi od rođenja do odbijanja od sise.

Izučavanjem veštačkog osemenjavanja krava učenici treba da shvate značaj veštačkog osemenjavanja, kao i da nauče tehniku veštačkog dobijanja sperme i osemenjavanje krava.

Izučavanjem proizvodnje mleka i mlečne masti učenike treba teorijski osposobiti da u potpunosti shvate ovu proizvodnju sa svim faktorima koji utiču na nju, kako bi kasnije, u praksi, mogli uspešno da rade u ovoj proizvodnji, koja je jedna od najznačajnijih u govedarskoj proizvodnji. Posebno učenike treba osposobiti da mogu uspešno da obavljaju kontrolu muže.

Kod tematske celine Proizvodnja mesa učenike treba upoznati sa faktorima koji utiču na tovnu sposobnost grla, kao i načinom držanja i ishrane za sve vreme tova.

I, najzad, učenike treba upoznati i sa tehnologijom govedarske proizvodnje u ratnim uslovima, koristeći se iskustvom iz prethodnih ratova.

Kod izučavanja svinjarstva učenike, najpre, treba upoznati sa privrednim značajem svinja u nas i u svetu, kao i sa poreklom svinja i zoološkim obeležjima.

Tokom izučavanja proizvodnih tipova učenici treba da se upoznaju sa najvažnijim proizvodnim tipovima svinja, kao i sa njihovim osobinama. Kod toga nastavnik treba da koristi crteže i dijapozitive, kako bi pomogao učenicima da bolje savladaju ovu materiju.

Izučavanjem rasa svinja učenike, najpre, treba upoznati sa domaćim, a zatim sa inostranim rasama svinja koje se gaje u nas.

Nastavnik treba da koristi odgovarajuće slike i dijapozitive.

Izučavanje selekcije svinja pruža priliku učenicima da se upoznaju sa najvažnijim selekcijskim metodama koje se koriste u savremenom svinjarstvu.

Izučavanjem odgajivanja svinja učenike treba upoznati sa najvažnijim metodama gajenja, sa posebnim osvrtom na metode ukrštanja i hibridizacije.

Kod tematske celine Tehnologija proizvodnje podmlatka učenike treba upoznati sa najvažnijim tehnološkim operacijama u svinjarstvu, a posebno im obratiti pažnju na postupak sa bremenitim krmačama.

Izučavanjem odgajivanja prasadi učenike treba osposobiti da znaju da gaje prasad od rođenja do odbijanja od sise, a zatim ih upoznati i sa tehnologijom odgajivanja nazimadi.

Učenike, takođe, treba naučiti da znaju kako se drže priplodna prla, odnosno kako se iskorišćavaju u priplodu.

Izučavanjem proizvodnje mesa učenici se moraju upoznati sa svim važnijim činiocima koji utiču na tovnu sposobnost grla, jer njihovim poznavanjem može se postići rentabilan tov.

I, najzad, kod izučavanja konjarstva učenike, najpre, treba upoznati sa privrednom važnosti konjarstva, kao i sa stanjem konjarstva u nas i u svetu.

Učenike treba upoznati sa domaćim, a zatim sa inostranim rasama konja koji imaju značaja za naše konjarstvo. Pri tom treba koristiti slike i dijapozitive.

Izučavanjem razmnožavanja i odgajivanja konja učenike najpre treba upoznati sa fizilogijom razmnožavanja konja, koja se prilično razlikuje u odnosu na ostale domaće životinje, a zatim ih upoznati i sa tehnologijom gajenja konja.

Učenike treba upoznati i sa gajenjem konja u ratnim uslovima, koristeći se pri tom velikim iskustvom iz naše narodno oslobodilačke borbe.

Ostvarivanje sadržaja programa stočarstva treba da se obavi korišćenjem savremenih nastavnih metoda, uz primenu odgovarajućih didaktičkih principa, prema vrsti i strukturi poglavlja koje se obrađuje. Kao što smo to već istakli u toku nastave treba koristiti sva moguća očigledna nastavna sredstva: crteže, slike, dijapozitive, šeme, modele kao i savremena didaktička sredstva, grafofolije i druga.

Pri izučavanju pojedinih tema, koje imaju veliki značaj za stočarsku proizvodnju, nastavnik mora posebnu pažnju da posveti tome koliko su učenici usvojili znanja. Prema tome, treba da proceni koliko će vremena i truda da uloži za ponavljanje i utvrđivanje pređenog gradiva.

I, na kraju, neophodno je da se stalno razvija interesovanje i ljubav učenika prema stočarstvu kao jednoj od najvažnijih grana poljoprivredne proizvodnje.

ISHRANA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ishrane domaćih životinja je da se učenici osposobe za primenu stečenih znanja u domenu ostvarivanja visoke i rentabilne proizvodnje.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje važnosti pravilne ishrane, a posebno uloge pojedinih hranljivih materija u ishrani domaćih životinja;

- upoznavanje hraniva kao izvora hranljivih materija;

- shvatanje važnosti normiranja ishrane za pojedine vrste i kategorije domaćih životinja;

- primenjivanje stečenih znanja u stočarskoj proizvodnji na racionalan način, kako bi se postigla visoka i rentabilna proizvodnja;

- sticanje preciznosti u obavljanju pojedinih operacija koje su vezane za ishranu životinja;

- shvatanje odgovornosti prema ishrani domaćih životinja i radu u stočarskoj proizvodnji.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

OPŠTI DEO ISHRANE

UVOD (2)

Značaj ishrane domaćih životinja i njeni zadaci. Podela, pravilna i nepravilna ishrana domaćih životinja.

Hemijski sastav biljnog i životinjskog organizma, uporedni pregled.

HRANLJIVE MATERIJE (12)

Definicija i podela. Organske (energetske) materije. Uloga i značaj (proteina, masti i ugljenih hidrata u životinjskom organizmu). Neorganske materije. Voda u životinjskom organizmu, potrebe i snabdevanje vodom. Mineralni elementi, podela i značaj. Vitamini, podela i značaj. vitamini A, D, E i K. Vitamin B kompleksa i C vitamin. Stimulativne materije i njihova uloga.

SVARLJIVOST HRANE (4)

Činioci koji utiču na svarljivost stočnih hraniva. Određivanje svarljivosti. Prividna i prava svarljivost. Koeficijent svarljivosti.

BILANSI U ISHRANI (3)

Produktivno dejstvo hrane. Bilansi u ishrani, bilans azota, ugljenika i energije.

HRANLJIVA VREDNOST STOČNIH HRANIVA (7)

Hranljiva vrednost hrane. Pojam hranljivih jedinica. Vrste hranljivih jedinica.

Ukupne svarljive hranljive materije (TDN). Skrobni ekvivalent. Ovsena jedinica. Energija kao mera hranljive vrednosti stočnih hraniva.

STOČNA HRANIVA (34)

Pojam, klasifikacija i faktori kvaliteta hraniva. Zeleno-sočna hraniva, zeleni konvejer. Suva kabasta hraniva. Razne vrste sena, slame, kukuruzovine i sl. Korenasto-krtolasta hraniva. Silaža, pojam i značaj u ishrani, prednosti siliranja, procesi siliranja, ocena kvaliteta silaže, upotreba silaže. Industrijski sporedni proizvodi kao hraniva (mlinska industrija, industrija šećera, industrija ulja). Hraniva životinjskog porekla. Mineralna hraniva. Industrijske krmne smeše. Priprema hraniva neposredno pred davanje (mehanička, termička, biološka i hemijska). Značaj paše i druge prirodne hrane u ishrani stoke u ratnim uslovima.

OSNOVI NORMIRANJA ISHRANE (8)

Dnevni obrok i njegova podela. Sadržaj i obim obroka. Raznovrsnost hraniva u obroku. Režim ishrane. Korišćenje krmnih tablica.

III razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

ISHRANA GOVEDA (22)

Specifičnosti ishrane goveda i karakteristike obroka. Uzdržne i produktivne potrebe, uticaj ishrane na sastav i kvalitet mleka. Potrebe goveda u hranljivim materijama. Karakteristike obroka za krave muzare. Ishrana zasušenih krava. Ishrana u toku laktacije. Zimska i letnja ishrana krava muzara. Ishrana teladi; period novorođenosti, mlečna ishrana teladi koncentrovanim i kabastim hranivom. Ishrana priplodnih junica. Ishrana priplodnih bikova. Tov teladi, tov junadi i odraslih grla. Faktori koji utiču na rezultat tova.

ISHRANA OVACA (6)

Specifičnosti ishrane ovaca. Ishrana priplodnih ovaca. Tov ovaca i vrste tova.

ISHRANA SVINJA (15)

Specifičnosti u ishrani svinja. Ishrana bremenitih krmača i nazimica. Potrebe u hranljivim materijama. Ishrana krmača u laktaciji. Ishrana prasadi na sisi. Smeše koncentrata za ishranu prasadi. Ishrana prasadi u različitim periodima odlučivanja. Rano odlučivanje prasadi. Ishrana priplodnog podmlatka. Ishrana nerasta. Tov svinja, vrste tova i faktori koji utiču na tov. Tov za meso, tov za meso i mast, tov za bekon, tov za mast.

ISHRANA ŽIVINE (16)

Specifičnosti ishrane živine. Potrebe u hranljivim materijama. Ishrana nosilja, odgoj podmlatka od prvog dana do pronošenja. Brojlerski tov. Ishrana ćurki za priplod, tov ćurića.

Ishrana gusaka nosilja, tov gusaka. Ishrana plovki nosilja i plovčića.

ISHRANA KONJA (4)

Specifičnosti u ishrani konja. Ishrana priplodnih kobila, potrebe i tehnika ishrane. Ishrana priplodnih pastuva - potrebe i tehnika ishrane. Ishrana podmlatka konja.

ISHRANA STOKE U RATNIM USLOVIMA (1)

Mogućnosti zamene jednog hraniva s drugim u ratnim uslovima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Pri realizaciji programa ishrane domaćih životinja treba imati u vidu cilj i zadatke koji su dati uz program, kako bi učenici nakon završetka školovanja imali dovoljno znanja i veština u gajenju i iskorišćavanju domaćih životinja.

Vodilo se računa da se programi ne dupliraju i da ranije stečena znanja iz drugih predmeta budu osnova za sticanje znanja iz ishrane domaćih životinja, kao i da se kroz teorijsku i praktičnu nastavu osposobe za što samostalniji rad.

Da bi se učenici što bolje osposobili direktno za proizvodnju, data je prednost i u pogledu broja časova za praktičnu nastavu u odnosu na teorijsku.

Materiju treba logički povezivati tako da učenici dobiju predstavu o celini programa, odnosno predmeta.

Oblici i metode rada na času treba da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja. Izlaganje sadržaja trebalo bi da bude praćeno odabranim primerima, šemama, tabelama, skicama, fotografijama, uzorcima hrane, itd.

Sadržaji programa ishrane domaćih životinja dati su u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okvirni broj časova koji nastavniku sugeriše obim, dubinu i način interpretacije svake pojedine celine, odnosno teme. Taj fond časova ima samo orijentacioni karakter. Odstupanja bi mogla biti oko 10% od predviđenog fonda časova za pojedine celine.

U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema koji je dat u programu, mada ih je moguće rasporediti i drugačije uz potrebna obrazloženja.

Za svaku nastavnu celinu dat je fond časova koji se odnosi ne samo na obradu sadržaja već i na ponavljanje i utvrđivanje pređenog dela programa. Nastavnici će u godišnjem planu rada za svaku nastavnu celinu predvideti fond časova za obradu i ponavljanje. Za utvrđivanje i ponavljanje gradiva treba predvideti 30-40% ukupnog broja časova predviđenog za ovaj predmet u toku godine.

U operativnom mesečnom planu rada nastavnik treba bliže da utvrdi nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.

Didaktičko-metodički zahtevi u realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor nastavnih metoda, nastavnih sredstava i oblika rada na času. Posebnu pažnju nastavnici treba da posvete sistematizaciji gradiva.

Pri realizaciji programa ishrane domaćih životinja treba stalno imati u vidu osnovne karakteristike sadržaja programa.

Nastavni predmet ishrana domaćih životinja zastupljen je u drugom i trećem razredu. U drugoj godini zastupljeni su sadržaji opšte ishrane, a u trećoj godini obuhvaćeni su sadržaji ishrane pojedinih vrsta domaćih životinja, odnosno posebne ishrane.

Sadržaji nastave ovog predmeta odabrani su tako da u praksi omoguće racionalnu ishranu domaćih životinja.

U drugom razredu učenici se upoznaju sa opštom ishranom, odnosno sa značajem ishrane domaćih životinja, sa pravilnom i nepravilnom ishranom, itd. Kako bi u potpunosti shvatili da je ishrana najvažniji činilac u ostvarivanju rentabilne proizvodnje u stočarstvu.

Kod tematske celine Hranljive materije učenicima se mora detaljno da objasne sve hranljive materije koje dolaze u obzir za ishranu svih svrsta domaćih životinja, jer od dobrog poznavanja osobina svake hranljive materije zavisi kasnije komponovanje obroka za svaku vrstu, kategoriju stoke, kao i za različitu proizvodnju.

Izučavanjem svarljivosti hrane učenike treba upoznati sa činiocima koji utiču na svarljivost hrane, i upoznati ih sa određivanjem svarljivosti hrane.

Kod izučavanja teme Bilansi u ishrani, učenike treba upoznati, najpre, sa produktivnim dejstvom hrane, a zatim i sa bilansima u ishrani, posebno azota, ugljenika i energije.

Pri izučavanju tematske celine Hranljiva vrednost stočnih hraniva posebnu pažnju treba obratiti na hranljivu vrednost hrane, na pojam hranljivih jedinica kao i na vrste hranljivih jedinica. Zatim ih treba upoznati sa ukupnim svarljivim hranjivim materijama i ovsenim jedinicama. I, najzad, treba im objasniti značaj energije kao meru hranljive vrednosti stočnih hraniva.

Izučavanjem stočnih hraniva učenici moraju da shvate pojam, klasifikaciju i faktore kvaliteta hraniva. Detaljno ih treba upoznati najpre sa zelenim vrstama hraniva, zatim sa suvim kabastim, a naročito im treba objasniti značaj, pripremu i upotrebu silaže, kao jednog od najboljih a najjeftinijih hraniva za ishranu preživara. Isto tako učenici moraju da znaju sve o paši, kao i o pripremanju hraniva neposredno pre davanja stoci. Povremenim ponavljanjem pređenog dela gradiva učenici moraju dobro da shvate ovaj deo programa ishrane jer je veoma važan.

I na kraju ovog dela predmeta u poglavlju Osnovi normiranja ishrane učenici se moraju detaljno da upoznaju sa dnevnim obrokom i njegovom podelom, sadržajem i oblikom. Posebno se moraju da osposobe da kod sastavljanja obroka koriste krmne tablice.

U trećem razredu učenici treba da nauče, da bolje shvate posebnu ishranu, odnosno ishranu pojedinih vrsta domaćih životinja.

Izučavanjem ishrane goveda učenici moraju da shvate da je to najvažnija vrsta domaćih životinja, pa prema tome moraju da se osposobe da pravilno i racionalno hrane ove kategorije goveda, u zavisnosti od vrste njihove proizvodnje. Najpre se moraju naučiti u čemu se sastoji specifičnost u ishrani goveda i čime se karakteriše obrok goveda. Zatim, moraju da se nauče da znaju šta je to uzdržni, a šta produktivni obrok. Moraju da nauče koje su potrebe goveda u hranljivim materijama. Nastavnik mora posebnu požnju da skrene učenicima na ishranu muznih krava i ishranu priplodnih grla, jer su to dve najvažnije proizvodnje u govedarstvu.

Kod programske celine ishrana ovaca učenike treba upoznati sa specifičnostima ishrane ovaca, zatim sa ishranom pojedinih kategorija ovaca, kako bi se ovi osposobili da mogu što uspešnije da hrane ovce ukoliko budu radili u ovoj grani stočarstva.

Izučavanjem teme ishrana svinja učenici se najpre moraju da upoznaju sa svim specifičnostima u ishrani svinja. Zatim, nastavnik treba da nauči učenike kako da sastavljaju obrok i hrane sve kategorije svinja, a posebno priplodna grla i podmladak.

U ishrani živine učenici se, najpre, moraju da upoznaju sa specifičnostima ishrane živine. Zatim moraju da znaju kako se priprema obrok i hrani živina, odnosno sve vrste i kategorije živine, a posebno da se nauče kako se pravilno hrani priplodna živina i podmladak.

Kod izučavanja tematske celine Ishrana konja, učenici se najpre upoznaju sa specifičnostima ishrane konja, a zatim moraju da nauče kako se sastavlja obrok i hrane sve kategorije konja, sa posebnim osvrtom na ishranu priplodnih grla i podmlatka.

I, najzad, u izučavanju poglavlja ishrana stoke u ratnim uslovima, učenici moraju da nauče kako može da se hrani stoka u ratnim uslovima, koristeći se pri tom iskustvom iz NOB-a, kao i da se upoznaju sa mogućnošću zamene jednog hraniva drugim.

Pri obradi pojedinih tema, koje imaju posebnu važnost u ishrani stoke za izučavanje ostalih stručnih predmeta, a u prvom redu posebno stočarstva, nastavnik mora posebnu pažnju da posveti tome koliko su učenici usvojili znanja. Prema tome, treba da proceni koliko će vremena i truda da uloži za ponavljanje i utvrđivanje pređenog gradiva. Ovde se, uglavnom, misli na ishranu pojedinih vrsta stoke.

ZOOHIGIJENA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave zoohigijene sa osnovama veterinarstva je da se učenici osposobe za primenu stečenih znanja u sprovođenju mera negovanja, sprovođenju preventivnih mera, lečenja i zaštite domaćih životinja.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o osnovnim faktorima spoljašnje sredine i uticaja na organizam domaće životinje;

- shvatanje značaja zoohigijene kao nerazvijenog dela stočarske proizvodnje;

- pripremanje stečenih znanja na održavanje higijene grla, prostorija i uređaja;

- osposobljavanje za praktičan rad na poslovima preventive, lečenja i veterinarske zaštite domaćih životinja;

- razvijanje kod učenika ljubavi prema ovom pozivu i sposobnosti za stalno stručno usavršavanje i samoobrazovanje.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

HIGIJENSKI ZNAČAJ OSNOVNIH EKOLOŠKIH FAKTORA (16)

Uticaj svetla na organizam. Sastav vazduha, temperatura i vlaga vazduha. Prašina u vazduhu. Prilagođavanje životinja uslovima života. Zemljište kao biološki faktor i njegov uticaj na zdravlje životinja. Izvori vode i kvalitet vode za napajanje životinja. Vreme i način napajanja životinja. Higijena ishrane, higijena paše i pašnjaka, uloga staja i stajskog držanja.

OPŠTE HIGIJENSKE I PREVENTIVNE MERE (24)

Neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa. Dezinfekcija. Hemijska sredstva, hlorni preparati, jod, kiseline, baze omnisan, tego, cevavion i sl. Dezodoracija. Dezinfestacija. Dezinsekcija. Deratizacija. Radioaktivna kontaminacija i dekontaminacija.

HIGIJENA ŽIVOTINJA U PROIZVODNJI (30)

Higijena smeštaja priplodnih krava i bikova. Porodilište, smeštaj teladi. Nega vimena, kože, rogova i papaka.

Higijena smeštaja raznih kategorija ovaca. Nega i postupak sa ovcama, kupanje i šišanje ovaca, orezivanje papaka.

Higijena smeštaja priplodnih krmača, nerastova, prasadi i nazimadi. Nega i postupak sa svinjama.

Higijena smeštaja raznih kategorija živine.

Higijena smeštaja konja. Nega kože i kopita, postupak sa konjima.

Osnovi RHB zaštite stoke, stočne hrane i vode.

III razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

HIGIJENA UZGOJA I PROFILAKSA UZGOJENIH BOLESTI (17)

Organizacija transporta goveda, ovaca, svinja, živine, konja i ostalih životinja (kamionima, železnicom, brodom i avionom). Priprema transportnih sredstava, utovar i istovar životinja. Priprema životinja za transport.

OSNOVE VETERINARSTVA (10)

Obuzdavanje životinja, postupanje sa životinjama, fiksiranje i obaranje životinja. Upotreba lekova. Pružanje prve pomoći životinjama. Postupak sa obolelim i povređenim životinjama.

ZARAZNE BOLESTI DOMAĆIH ŽIVOTINJA (20)

Štete koje zarazne bolesti nanose stočarstvu. Vrste prouzrokovača zaraznih bolesti. Izvori i način širenja zaraznih bolesti. Suzbijanje i ugušivanje zaraznih bolesti. Zaštita životinja od infekcije. Najvažnije zarazne bolesti prouzrokovane bakterijama, gljivicama i virusima.

INVAZIONE BOLESTI DOMAĆIH ŽIVOTINJA (17)

Izvori i širenje invazionih bolesti i ekonomske štete. Borba protiv parazita, lečenje, profilaksa. Oboljenja prouzrokovana protozooama, helmintima i antopodama - ektoparazitima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programom su obuhvaćeni osnovni sadržaji koji učenicima treba da omoguće sticanje znanja iz zoohigijene sa veterinarstvom radi uspešnog sprovođenja mera negovanja, preventivnih mera kao i zaštiti domaćih životinja.

Program se nadovezuje na programe stočarstva i ishrane domaćih životinja, koji se izučavaju u prvom, odnosno drugom razredu.

Navedeni fond časova ima samo orijentacioni karakter i treba ga uskladiti sa konkretnom situacijom u školi, odnosno razredu i odeljenju. Odstupanja od predviđenog fonda časova ne bi trebalo da prelaze 10%. Oko dve trećine fonda trebalo bi iskoristiti za izlaganje novog gradiva, a jednu trećinu na ponavljanje i utvrđivanje gradiva.

Didaktičko-metodički zahtevi pri realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor nastavnih metoda, nastavnih sredstava i oblika rada na času. Naročito pažnju nastavnici bi trebalo da posvete sistematizaciji gradiva.

Pri realizaciji programa zoohigijene sa veterinarstvom treba stalno imati u vidu osnovne karakteristike sadržaja programa.

Nastavni predmet zoohigijena sa veterinarstvom zastupljen je u drugom i trećem razredu. U drugom razredu obuhvaćeni su, uglavnom, sadržaji zoohigijene, a u trećem veterinarstva.

Metode i oblici rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja. Ovaj zahtev nastavnik treba da ostvari sistematski i to postupno, a sam program pruža velike mogućnosti za to. Izlaganje programa mora biti praćeno dobro odabranim primerima iz prakse.

Tematsku celinu Higijenski značaj osnovnih ekoloških faktora treba temeljno obraditi, jer ekološki faktori imaju veliki uticaj na zdravlje domaćih životinja.

Isto tako nastavnu tematiku Opšte higijenske i preventivne mare treba detaljno obraditi.

Pri izučavanju nastavne teme Higijena životinja u proizvodnji nekoliko prvih karakterističnih nastavnih jedinica treba obraditi detaljno, a kod ostalih navoditi samo razlike u odnosu na već obrađene jedinice.

U trećem razredu treba posvetiti posebnu pažnju, higijeni uzgoja i profilaksi uzgojenih bolesti jer je odgajivanje podmlatka svih vrsta domaćih životinja najosetljiviji i najkritičniji period odgajivanja. Stoga treba nastojati da učenici ovu nastavnu materiju što uspešnije savladaju, kako bi što uspešnije odgajivali podmladak svih vrsta domaćih životinja.

Izučavanjem osnove veterinarstva učenik treba da shvati osnovnu ulogu veterinarstva, s posebnim akcentom na izučavanje pružanja prve pomoći obolelim životinjama, kao i postupak sa obolelim i povređenim životinjama.

Kod tematske celine Zarazne bolesti domaćih životinja učenici treba dobro da nauče najglavnije zarazne bolesti domaćih životinja, kao i njihove prouzrokovače, kako bi u praksi što uspešnije mogli da rade na preventivi pojave zaraznih bolesti, koje veoma često nanose ogromne štete stočarskoj proizvodnji.

Prilikom izučavanja invazionih bolesti domaćih životinja učenici moraju da nauče izvore i načine širenja invazionih bolesti, koje stočarstvu mogu da nanesu ogromne štete. Posebnu pažnju pri obradi ove teme treba pokloniti profilaksi.

Sadržaji programa treba da se ostvaruju putem savremenih nastavnih metoda, uz primenu odgovarajućih didaktičkih principa, prema vrsti i strukturi poglavlja koje se obrađuje.

Isto tako u toku nastave trebalo bi koristiti sva moguća očigledna nastavna sredstva.

POLJOPRIVREDNA TEHNIKA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave poljoprivredne tehnike je da učenici steknu osnovna znanja i umenja iz poljoprivredne tehnike stočarske tehnologije i primene ih radi postizanja racionalne i rentabilne stočarske proizvodnje.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje osobina materijala od kojih se izrađuju poljoprivredne mašine;

- upoznavanje postupaka obrade metala;

- upoznavanje osobina goriva i maziva i njihov značaj u poljoprivrednoj tehnici;

- upoznavanje mašinskih elemenata poljoprivrednih mašina;

- upoznavanje mehanizama motora SUS;

- upoznavanje osnovnih karakteristika traktora i osposobljavanje učenika za rukovanje i održavanje traktora;

- razvijanje interesovanja za poljoprivrednu tehniku;

- motivisanje za unapređivanje rada primenom pogonskih mašina;

- osposobljavanje za rukovanje poljoprivrednim mašinama;

- upoznavanje konstrukcije poljoprivrednih mašina koje se koriste u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji;

- obučavanje za pripremu, podešavanje i rukovanje mašinama;

- upoznavanje metoda racionalnog korišćenja i održavanja mašina;

- upoznavanje funkcionalnih i tehničkih karakteristika mašina; aparata i uređaja koji se upotrebljavaju u savremenoj stočarskoj proizvodnji;

- osposobljavanje za rukovanje sredstvima rada pri izvođenju operacija u tehnološkim procesima;

- navikavanje učenika na racionalno korišćenje i održavanje sredstava.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Značaj poljoprivredne mehanizacije u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji.

TEHNOLOGIJA MATERIJALA (10)

Pojam i podela tehnologije materijala. Osobine materijala za izradu poljoprivrednih mašina (fizičke, hemijske, mehaničke i tehnološke).

Značaj metala i njihova podela. Gvožđe (osobine i vrste). Čelik (osobine, vrste i upotreba). Označavanje čelika po JUS-standardima. Liveno gvožđe (vrste i primena u poljoprivrednoj mehanizaciji). Obojeni metali (osobine i upotreba). Bakar, cink, aluminijum; kalaj i olovo (osobine i upotreba u poljoprivrednoj mehanizaciji).

Legure (značaj, podela i upotreba). Korozija (štetnost i zaštita), termička obrada (značaj i vrste).

Goriva (značaj, vrste i primena u poljoprivrednoj mehanizaciji).

Maziva (značaj, vrste i primena u poljoprivrednoj mehanizaciji).

MAŠINSKI ELEMENTI (8)

Pojam i podela mašinskih elemenata. Elementi veze. Elementi za prenošenje snage i kretanje. Elementi za sprovođenje tečnosti, pare i gasova.

MOTORI (15)

Elektromotori, sinhroni i asinhroni.

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem - vrste i podela. Sastavni delovi motora. Nepokretni i pokretni delovi motora i razvodni mehanizam. Princip rada četvorotaktnog i dvotaktnog OTO i dizel-motora.

Uređaji na motoru (uređaj za dovod vazduha i izbacivanje izduvnih gasova, uređaj za dovod i ubrizgavanje goriva, uređaj za podmazivanje, uređaj za hlađenje i elektrouređaji OTO i dizel-motora).

TRAKTORI (10)

Podela traktora prema konstrukciji i nameni. Delovi traktora, prenosni mehanizmi (spojnica, menjač, reduktor, diferencijal, zadnji i prednji prenos, hodni mehanizam, uređaj za upravljanje i kočenje i elektro i signalni uređaji).

Dodatni uređaji na traktoru (poteznice, priključno vratilo, remenice i hidraulični uređaj).

MAŠINE ZA SPREMANJE SENA (17)

Načini spremanja sena i linije mašina. Kosačice sa prutom - oscilatorne. Rotacione kosačice. Traktorske kosačice. Samohodne kosačice. Kosačice lomilice - gnječilice. Grablje i prevrtači sena. Utovarivači sena. Samoutovarne prikolice. Prese za seno i žetvene ostatke. Prese niskog i visokog pritiska za klasične bale. Roto baleri. Veliki baleri. Utovarivači bala. Prikolice za prevoz bala. Elevatori za bale i seno.

Dosušivanje sena - načini, trajanje, vlažnost. Ventilatorske sušare - oprema, uređaji i način rada.

Dehidratori - oprema i princip dehidriranja.

MAŠINE ZA SPREMANJE SILAŽE (9)

Značaj spremanja silaže, vrste biljaka i objekti. Silažni kombajni - tipovi kombajna, proces rada. Uređaji - hederi silažnog kombajna za razne kulture. Osnovna mašina - uređaj za ulaganje, sečka i transporter. Prikopčavanje, podešavanje i način rada. Silažni kombajn sa rotoudaračima. Uređaji za sitnjenje krme, vlažnog klipa i zrna kukuruza. Silažne prikolice. Pneumatski transporteri i elevatori za punjenje silosa. Gaženje i sabijanje mase za siliranje - traktori, ravnjači, valjci.

III razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

MAŠINE I UREĐAJI ZA PRIPREMANJE STOČNE HRANE (9)

Mašine za čišćenje, pranje, sečenje, zaparavanje i gnječenje korensko-krtolastih hraniva. Mašina za usitnjavanje zrnastih hraniva - mlinovi sa pločama, valjcima i čekićima. Mešalice za mešanje suvih i vlažnih hraniva - horizontalne, vertikalne, kombinovane. Presovanje stočnih hraniva - prese, briketirke. Mašine za mlevenje briketa i peleta. Transportna sredstva za koncentrovana hraniva. Skladišta za koncentrovana hraniva - cikloni i silosi. Način punjenja i pražnjenja.

UREĐAJI ZA SNABDEVANJE STOČARSKIH OBJEKATA VODOM (3)

Potrebe domaćih životinja za vodom. Kvalitet vode, izvorište. Norme utroška i sistem snabdevanja. Crpna stanica i agregat. Sistem rezervoara, vodotornja. Sistem hidrofora. Pojilice za napajanje domaćih životinja - grupne i pojedinačne, automatske.

STAJSKI OBJEKTI (5)

Način držanja domaćih životinja - vezani, slobodni, podni, kavezni. Tipovi stajskih objekata. Zootehnički zahtevi za stajama, osvetljenje, provetravanje, zagrevanje, kapacitet, materijal.

MEHANIZACIJA U GOVEDARSTVU (28)

Način držanja goveda. Uređaji za vezivanje goveda. Mašine i oprema za ishranu goveda. Izuzimanje i doprema sena - prikolice, zadnje vile, procesori (sekači) bala. Izuzimanje silaže iz horizontalnih i vertikalnih silosa - izuzimači silaže, silovatori (freze). Prikolice, mikseri za prevoz i distribuciju seckane mase i silaže. Prikolice i kolica za doziranje koncentrata. Sistem za individualnu ishranu koncentratom primenom računara.

Uređaji za izđubravanje stajnjaka u čvrstom stanju - paličast transporter, delta skreperi, lančasti, kružni, traktori sa daskom i kašikom. Slaganje stajnjaka na kamaru, kran, transporter utovarivač. Izđubravanje staja u tečnom stanju - dekantatori, filteri, mikseri.

Uređaji za mašinsku mužu - vakuum agregat, muzni uređaj. Prihvat mleka. Tipovi uređaja za mašinsku mužu - pokretni, polustacionarni, izmuzišta.

MEHANIZACIJA U SVINJARSTVU (9)

Način držanja svinja. Transport i raspodela hrane - kolica, transporteri, dozatori, hranilice. Mokra ishrana svinja. Ishrana svinja tečnom hranom - mešalice, kuhinja, pumpe, ventili. Automatska ishrana i doziranje primenom računara.

Izđubravanje i manipulacija gnojivom. Izđubravanje otplavljivanjem, mehaničko.

MEHANIZACIJA U ŽIVINARSTVU (7)

Način držanja živine, podni, kavezni. Mehanizacija ishrane živine - cevni, lančasti sistem. Sistem napajanja u živinarskim farmama. Izđubravanje živinarnika kod podnog i kaveznog držanja. Sakupljanje i sortiranje jaja. Inkubatori - uređaji za provetravanje, zagrevanje i održavanje vlažnosti.

ZAGREVANJE I PROVETRAVANJE STAJA (3)

Potrebe i načini provetravanja - prirodno, veštačko. Zagrevanje staja. Automatska kontrola mikro-klime u stajama.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programom su obuhvaćeni osnovni sadržaji koji učenicima treba da omoguće da steknu osnovna znanja i umenja iz poljoprivredne tehnike stočarske tehnologije i osposobe se da istu primene za postizanje racionalne i rentabilne stočarske proizvodnje.

Program se nadovezuje na stočarstvo, ishranu domaćih životinja kao i na zoohigijenu sa veterinarstvom, a izučava se u II i III razredu.

Navedeni fond časova ima samo orijentacioni karakter; zato ga treba uskladiti sa konkretnom situacijom u školi, odnosno razredu i odeljenju. Odstupanja od predviđenog fonda časova ne bi trebalo da prelaze 10%. Oko dve trećine nastavnog fonda trebalo bi iskoristiti za izlaganje novog gradiva, a oko jedne trećine na ponavljanje i utvrđivanje gradiva.

Didaktičko-metodički zahtevi pri realizaciji programa odnose se na primenu didaktičkih principa, izbor nastavnih metoda, nastavnih sredstava i oblika rada na času. Posebnu pažnju nastavnici bi trebalo da posvete sistematizaciji nastavne materije.

Kod realizacije programa poljoprivredne tehnike treba stalno imati u vidu osnovne karakteristike sadržaja programa.

Realizacijom programa treba da se ostvare i svi zadaci postavljeni u programu. Sadržaje treba logički povezivati tako da učenici steknu predstavu o celini sadržaja programa.

Oblici i metode rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenike u proces sticanja znanja. Obrada sadržaja mora biti praćena odabranim primerima, šemama, slikama, dijapozitivima, modelima i drugo.

Sadržaji programa poljoprivredne tehnike dati su u vidu nastavnih celina, odnosno tema. Za nastavne celine dat je okvirni program, odnosno broj časova, koji nastavniku sugeriše obim, dubinu i način obrade svake nastavne celine, odnosno teme. Taj fond časova je samo orijentacioni i treba ga usklađivati sa konkretnom situacijom u školi.

U realizaciji programa treba se pridržavati redosleda tema kako je dato u programu, iako je moguće redosled i menjati, uz potrebna obrazloženja na stručnim aktivima.

Za svaku nastavnu temu dat je fond časova koji se odnosi ne samo na obradu, već i na utvrđivanje i ponavljanje sadržaja. Nastavnici će u godišnjem planu rada za svaku nastavnu temu predvideti fond časova za obradu i ponavljanje, za koje se planira od 30 do 40% od ukupnog broja časova.

U operativnom (mesečnom) planu bliže se utvrđuju nastavne jedinice, odnosno sadržaj svakog časa.

Nastavni predmet poljoprivredna tehnika zastupljen je u drugom i trećem razredu. U drugom razredu obuhvaćeni su sadržaji tehnologije materijala, mašinskih elemenata, motora i mašina, a u trećem razredu je obuhvaćena mehanizacija u stočarskoj proizvodnji.

Metode i oblici rada na času treba da budu takvi da podstiču i uključuju učenika u proces sticanja znanja. Ovaj zahtev nastavnik treba da ostvari sistematski i postupno, a sam program pruža velike mogućnosti za to. Izlaganje programa treba da bude praćeno pravilno odabranim primerima iz prakse.

Kod tematske celine tehnologija materijala učenike treba upoznati, u najkraćim crtama, sa osnovnim osobinama materijala koji služi za izradu poljoprivrednih mašina.

Izučavanjem mašinskih elemenata učenici treba da steknu osnovne pojmove o njima i podeli ovih elemenata.

Temu motori treba detaljnije obraditi kako bi učenici stekli dovoljno znanja o motorima i mogli ih kasnije, u praksi, što bolje da koriste.

Kod tematske celine traktori učenike treba veoma detaljno upoznati sa ovim mašinama, jer je traktor jedna od najvažnijih mašina u poljoprivredi, odnosno u stočarstvu. Posebnu pažnju učenicima treba skrenuti na eksploatacione karakteristike ove mašine.

Temu mašine za spremanje sena treba temeljno obraditi, kako bi se učenici osposobili da rukuju ovim mašinama u procesu spremanja sena, jer kvalitet sena pored ostalog, zavisi i od mašina za spremanje sena.

Isto važi i za izučavanje mašina za spremanje silaže. I ove mašine moraju se detaljno obraditi, a učenici se moraju osposobiti za rad sa ovim mašinama, jer je silaža najbolja i najjeftinija hrana za stoku u stočarskoj proizvodnji.

Kod tematske celine mašine i uređaji za pripremanje stočne hrane učenike treba upoznati sa najvažnijim mašinama za pripremanje stočne hrane, jer od same pripreme kasnije, u velikoj meri, zavisi i kvalitet pripremljene hrane za stoku.

Izučavanjem uređaja za snabdevanje stočarskih objekata vodom učenike treba upoznati, i to dosta detaljno, sa ovim uređajima jer je, pored hrane, zdrava i sveža voda za piće jedan od najvažnijih činilaca u stočarskoj proizvodnji.

U trećem razredu planirani su sadržaji mehanizacije u stočarstvu.

Prilikom izučavanja stajskih objekata učenike treba upoznati sa svim vrstama objekata, odnosno staja i držanje domaćih životinja, jer od načina smeštaja životinja u velikoj meri zavisi njihovo zdravstveno stanje i ostvarena proizvodnja. To znači da ove teme treba detaljno obraditi.

Tematsku celinu mehanizacija u govedarstvu treba detaljno obraditi. Učenicima posebno treba ukazati na korisnost primene mehanizacije u govedarstvu u smislu povećanja kvaliteta proizvoda i povećanja produktivnosti rada korišćenjem odgovarajućih mašina i uređaja. Pri tom treba koristiti dijapozitive, slike, crteže, a na praktičnom radu posmatranje mehanizacije u radu u govedarskoj proizvodnji.

Isto takoj kod izučavanja tematske celine mehanizacija u svinjarstvu i živinarstvu važi sve ono što je rečeno i za mehanizaciju u govedarstvu. Ovde naročito treba skrenuti pažnju učenicima da svinjarska a posebno živinarska proizvodnja imaju sve karakteristike industrijske proizvodnje, pa one, praktično, bez odgovarajuće mehanizacije uopšte ne bi mogle ni da rade na industrijskim principima, a to im omogućava samo primena savremene mehanizacije u proizvodnji mesa i jaja.

Prilikom izlaganja nastavnih sadržaja potrebno je učenicima, uz korišćenje modela, slika, dijapozitiva, ukazati na sve karakteristike mašina i opreme koje se koriste u praksi dotične proizvodnje. Naročito treba koristiti časove prakse da se vide sve mašine u radu, odnosno eksploataciji.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je da učenici ovladaju potrebnim praktičnim znanjima, veštinama i umenjima, neophodnim za samostalno i bezbedno obavljanje poslova i radnih zadataka.

Zadaci predmeta su:

- upoznavanje poslova i radnih zadataka obrazovnog profila;

- upoznavanje sredstava za rad kao i mera zaštite na radu;

- povezivanje i primenjivanje usvojenih znanja stručnih predmeta teorijske nastave;

- uočavanje međusobne povezanosti i uslovljenosti poslova svih učesnika u realizaciji radova u poljoprivredi;

- ovladavanje procesom rada, savladavanje konkretnih poslova upotrebom materijala, mašina i drugih sredstava rada;

- sticanje i razvijanje radnih navika i radne discipline kao i osnove za uspešno obavljanje svih radnih aktivnosti;

- sticanje samostalnosti i odgovornosti u obavljanju poslova, razvijanje i negovanje kritičkog odnosa prema svom i tuđem radu;

- razvijanje i negovanje kod učenika interesovanja za problematiku ovog područja rada, stručne radoznalosti i stvaralačkih sposobnosti;

- pripremanje učenika za usvajanje, novih postupaka i tehnologija, radi bržeg, lakšeg, ekonomičnog i kvalitetnog izvođenja poljoprivrednih radova.

I razred

(240 časova godišnje)

(Obuka u časovnom sistemu: 6 časova nedeljno, 210 časova godišnje)

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA

VEŽBE (35 časova)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. vežba - Mikroskopiranje tkiva - epitalno, mišićno, plućno, jetreno, bubrežno, krvne ćelije, vezivno, koštano i hrskavičavo (koristiti gotove preparate i po mogućstvu pripremanje uz crtanje). (6)

2. vežba - Uvežbavanje na kosturu govečeta, svinje, ovce i na telesnim područjima. Pored uvežbavanja na kosturima koristiti pojedinačne kosti najvažnijih vrsta domaćih životinja i uporedno uvežbavati na živim životinjama, modelima i slikama. (10)

3. vežba - Upoznavanje normalnog izgleda polnih organa domaćih životinja i ustanovljavanje polnog žara. Izvršiti, istovremeno, upoređivanje normalnog izgleda polnih organa van polnog žara i polnih organa kod životinja u polnom žaru. (2)

4. vežba - Prikazivanje najznačajnijih mišića na životinjama u mirovanju i pokretu kao i zaklanim životinjama. (4)

5. vežba - Upoznavanje normalne građe i izgleda mlečne žlezde kod domaćih životinja - krave, krmače i ukazivanje na anomalije u izgledu i položaju kao i građi mlečne žlezde. (4)

6. vežba - Položaj i građa najvažnijih organa i njihov međusobni odnos na živim i zaklanim životinjama. (4)

7. vežba - Ocenjivanje zdravstvenog stanja domaćih životinja na osnovu izgleda kože, sluzokože, dlake, pulsa i slušanje kontrakcije bubrega. Po mogućstvu vršiti upoređenje zdravih i bolesnih životinja. (2).

8. vežba - Organi za varenje. Koristiti modele i slike. (3)

STOČARSTVO

VEŽBE (105 časova)

1. vežba - Prikazivanje rodonačelnika i potomaka pojedinih vrsta domaćih životinja. Koristiti slike i druga tehnička sredstva. (4)

2. vežba - Ocenjivanje eksterijera domaćih životinja (od oka, merenjem, fotografisanjem, poentiranjem i izračunavanjem relativnih mera). Vežbe izvoditi na živim životinjama u školskoj ekonomiji. (4)

3. vežba - Ocenjivanje kondicije po vrstama domaćih životinja. Za demonstracije koristiti živa grla. (6)

4. vežba - Određivanje tipova po habitusu i ocenjivanje pojedinih proizvodnih tipova. Za demonstriranje koristiti živa grla. (6)

5. vežba - Određivanje i ocenjivanje konstitucionalnih tipova na osnovu intenziteta metabolizma, temperamenta i habitusa. (6)

6. vežba - Određivanje i ocenjivanje proizvodnih osobina na osnovu eksterijera. Koristiti žive životinje. (6)

7. vežba - Prikazivanje degenerativnih oblika. Koristiti žive životinje i fotografije. (6)

8. vežba - Primena Mendelovih zakona i izračunavanje odnosa genotipova i fenotipova kod monohibridnog i dehibridnog ukrštanja. Rešavanje problema iz genetike. (6)

9. vežba - Upoznavanje vrsta, rasa i kategorija domaćih životinja. Koristiti živa grla, dijapozitive i fotografije. (6)

10. vežba - Načini obeležavanja domaćih životinja. Tetoviranje, numerisanje, rovašenje i žigosanje. (25)

11. vežba - Vođenje matičnog knjigovodstva. Obraditi pojedinačno vođenje obrazaca u okviru matičnog knjigovodstva za goveda, svinje, ovce i živinu. (12)

12. vežba - Izvođenje masovne i individualne selekcije. Koristiti redovnu selekciju u školskoj ekonomiji. (6)

13. vežba - Veštačko osemenjavanje. Koristiti centar za VO. (12)

PRAKTIČNI RAD (70 časova)

Održavanje higijene u stajama, ispravnost uređaja u prihvatnoj mlekari, sistema i aparata za mašinsku mužu. Priprema stočne hrane i prostirke. Nega i ishrana svih vrsta i kategorija domaćih životinja. Čišćenje, dezinfekcija, krečenje staja, radovi na dezinfekciji i deratizaciji, sprovođenje preventivnih mera postavljanja dezinfekcionih barijera. Pripuštanje domaćih životinja i prisustvovanje veštačkom osemenjavanju. Rad na pripremi stočne hrane, skladištenje i čuvanje kabaste i zrnaste stočne hrane i gotovih krmnih smeša. Rad u krupari i mešaonici stočne hrane.

OBUKA U BLOKU (60 časova)

Pripremanje sena, silaže i ostalih hraniva za ishranu stoke. Priprema silosa za siliranje, rad na siliranju zelene mase i dopremanje silaže do silosa. Priprema i nega stajnjaka. Održavanje higijene životinja. Održavanje higijene staje.

II razred

(480 časova godišnje)

(Obuka u časovnom sistemu: 12 časova nedeljno, 420 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

STOČARSTVO

VEŽBE (70 časova)

1. vežba - Ocenjivanje proizvodnih tipova ovaca (posmatranje eksterijera i konstitucionih osobina životinja). (2)

2. vežba - Određivanje starosti ovaca (na modelu i živim grlima). (2)

3. vežba - Upoznavanje osnovnih karakteristika rasa (2)

4. vežba - Uzimanje uzoraka vune za ispitivanje i kvaliteta, finoće vunenog vlakna (organoleptičko i laboratorijsko) (3)

5. vežba - Striža ovaca - ručno i mašinsko i postupak sa vunom (6)

6. vežba - Obeležavanje ovaca, način obeležavanja, tehnika obeležavanja, materijal i pribor za obeležavanje (3)

7. vežba - Vođenje matičnog knjigovodstva, matične knjige i ostalih formulara (3)

8. vežba - Izbor podmlatka za priplod (2)

9. vežba - Selekcija ovaca u priplodu (2)

10. vežba - Izbor ovnova i ovaca za priplod (6)

11. vežba - Prirodno parenje ovaca (6)

12. vežba - Veštačko osemenjavanje ovaca (6)

13. vežba - Jagnjenje (6)

14. vežba - Ocenjivanje rase živine po vrstama i ocenjivanje proizvodnih tipova (2)

15. vežba - Obeležavanje živine, način obeležavanja, potreban materijal i pribor (2)

16. vežba - Kontrola nosivosti, razvrstavanje jaja po kategorijama i pakovanje jaja (2)

17. vežba - Odabiranje živine za priplod (2)

18. vežba - Izbor jaja za nasad, razvrstavanje, kontrola i priprema za inkubaciju (6)

19. vežba - Proizvodnja pilića u inkubatoru (8)

ISHRANA DOMAĆIH ŽIVOTINJA

VEŽBE (70 časova)

1. vežba - Uzimanje prosečnih uzoraka kabastih i koncentrovanih hraniva za analizu (3)

2. vežba - Organoleptičko ocenjivanje kvaliteta hraniva (3)

3. vežba - Izračunavanje koeficijenta svarljivosti (4)

4. vežba - Određivanje procenta vode u hranivima (6)

5. vežba - Određivanje procenta masti u hranivima (6)

6. vežba - Određivanje procenta celuloze u hranivima (6)

7. vežba - Određivanje procenta proteina u hranivima (6)

8. vežba - Određivanje procenta mineralnih materija u hranivima (6)

9. vežba - Izračunavanje skrobnog ekvivalenta za kabasta i koncentrovana hraniva (6)

10. vežba - Tehnika korišćenja tablica ishrane domaćih životinja (6)

11. vežba - Određivanje potrebe u hranljivim materijama za pojedine vrste domaćih životinja (18)

ZOOHIGIJENA

VEŽBE (35 časova)

1. vežba - Održavanje higijene grla po vrstama domaćih životinja (6)

2. vežba - Održavanje higijene staja, aparata i pribora (5)

3. vežba - Dezinfekcija staja (6)

4. vežba - Dezinsekcija staja (6)

5. vežba - Orezivanje i čišćenje papaka (6)

6. vežba - Ukazivanje prve pomoći domaćim životinjama (6)

POLJOPRIVREDNA TEHNIKA

VEŽBE (70 časova)

MAŠINE ZA SPREMANJE SENA

1. vežba - Kosačice (rotacione, traktorske, samohodne kosačice, lomilice - gnječilice) agregatiranje i podešavanje (6)

2. vežba - Grablje i prevrtači sena, agregatiranje i podešavanje (6)

3. vežba - Utovarači sena, samoutovaračke prikolice, agregatiranje i podešavanje (6)

4. vežba - Prese za seno, agregatiranje i podešavanje (6)

5. vežba - Uređaji za sušenje sena (6)

6. vežba - Mašine za spremanje silaže način rada, agregatiranje i podešavanje (6)

7. vežba - Pripremanje silaže (objekti, način pripremanja i odpremanja) (12)

8. vežba - Mašine i uređaji za pripremanje stočne hrane. Mašine za čišćenje pranje, sečenje, zaparivanje i gnječenje. Mašine za usitnjavanje zrnastih hraniva. Mašine za mešanje suvih i vlažnih hraniva. Transportna sredstva. Skladišta za koncentrovana hraniva (22)

PRAKTIČAN RAD (175 časova)

OVČARSTVO (70)

Pripremanje ovnova i ovaca za mrkanje. Izdvajanje ovaca za jagnjenje. Pomoć pri jagnjenju. Merenje jagnjadi. Kastriranje repova. Hranjenje i pojenje. Torenje i napasanje ovaca. Priprema za strižu ovaca. Ocenjivanje obraslosti ovaca vunom. Ocenjivanje kvaliteta vune na ovci: broja, gustine, elastičnosti, visina vunskih niti. Striža ovaca. Nega ovaca posle striže. Merenje, pakovanje, transport i uskladištenje vune do isporuke. Kupanje ovaca, čišćenje i obrezivanje papaka, obeležavanje ovaca. Čišćenje, izđubravanje i dezinfekcija ovčarnika i ispusta. Higijena pomoćnih prostorija i ekonomskog dvorišta. Pružanje prve pomoći obolelim ovcama. Pomaganje kod lečenja ovaca. Selekcija ovaca i bonitiranje. Pomoć pri utovaru i transportu ovaca.

ŽIVINARSTVO (35)

Tekući poslovi na održavanju higijene u živinarniku, pomoćnim prostorijama i ekonomskom dvorištu. Prijem stoke. Vođenje i izvođenje. Dezinfekcija. Higijena pribora za gajenje živine. Kontrola nosivosti. Hranjenje i pojenje raznih kategorija živine. Obeležavanje nosilja. Odabiranje pilića za tov. Naseljavanje i tovilište. Kontrola prirasta i utroška hrane. Ishrana i nega brojlera. Fiksiranje živine i pomaganje kod preventive i lečenja živine. Pripremanje i uskladištenje koncentrovanih hraniva.

ZOOHIGIJENA (35)

Uklanjanje životinjskih leševa. Dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija, dezodovanje higijene domaćih životinja. Nega i higijena kože, kopita, papaka i vimena kod domaćih životinja. Pakovanje stajnjaka. Fiksiranje domaćih životinja. Davanje lekova, pomoć pri porođaju, postupak sa mladuncima. Higijena podmlatka i profilaksa bolesti mladunčadi. Čišćenje i dezinfekcija uređaja, aparata i opreme u stočarstvu.

POLJOPRIVREDNA TEHNIKA (35)

Rukovanje pogonskim i priključnim mašinama. Rukovanje mehanizacijom i opremom za spremanje sena i silaže. Održavanje pogonskih, priključnih mašina, uređaja, aparata i opreme. Rad na pomoćnim poslovima i mašinskoj radionici.

OBUKA U BLOKU (60 časova)

Čišćenje staja, dezinfekcija. Održavanje kanalizacije, održavanje podova, zidova, pojilica i hranilica u porodilištu. Pružanje prve pomoći pri jagnjenju. Merenje ovaca i živine. Napajanje, hranjenje i nega životinja u tovu. Održavanje higijene upotrebom pribora, četaka, sunđera, krpa i mašina za čišćenje dlake. Fiksiranje domaćih životinja, čišćenje i orezivanje papaka, ocenjivanje eksterijera, konstitucije i kondicije po vrstama domaćih životinja. Pripuštanje domaćih životinja, prisustvovanje kod veštačkog osemenjavanja. Neposredno uključivanje učenika u rad sa priključnim mašinama. Rad na tehničkom staranju i održavanju pogonskih i priključnih mašina. Rad u mašinskoj radionici.

III razred

(444 časova godišnje)

(Obuka u časovnom sistemu: 12 časova nedeljno, 384 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

STOČARSTVO

VEŽBE (96 časova)

1. vežba - Ocenjivanje tipova goveda prema smeru proizvodnje (2)

2. vežba - Određivanje starosti goveda (3)

3. vežba - Obeležavanje goveda (6)

4. vežba - Vođenje matičnih knjiga u govedarstvu (6)

5. vežba - Izbor krava i bika za priplod (3)

6. vežba - Kontrola prirasta kod podmlatka i tovljenika (3)

7. vežba - Kontrola mlečnosti krava (3)

8. vežba - Ručna muža krava (6)

9. vežba - Mašinska muža krava i postupak sa mlekom posle muže (10)

10. vežba - Pripuštanje krava (3)

11. vežba - Osemenjavanje krava (6)

12. vežba - Obeležavanje teladi (6)

13. vežba - Merenje specifične težine mleka (3)

14. vežba - Određivanje procenta masti u mleku (3)

15. vežba - Određivanje stepena nečistoće mleka po Gerberu (3)

16. vežba - Ocenjivanje proizvodnih tipova svinja (3)

17. vežba - Obeležavanje svinja (6)

18. vežba - Vođenje matičnih knjiga za svinjarstvo (3)

19. vežba - Izbor podmlatka za priplod (3)

20. vežba - Pripuštanje krmača i osemenjavanje (6)

21. vežba - Prašenje krmača i postupak sa podmlatkom (6)

22. vežba - Određivanje starosti konja (3)

ISHRANA DOMAĆIH ŽIVOTINJA

VEŽBE (32 časa)

1. vežba - Tehnika korišćenja tablica ishrane domaćih životinja (6)

2. vežba - Određivanje potreba u hranljivim materijama za goveda, svinje i konje (3)

3. vežba - Sastavljanje dnevnog obroka - letnji, zimski i prelazni, izračunavanje hranljive vrednosti obroka, balansiranje za goveda, svinje i konje (3)

4. vežba - Sastavljanje smeše koncentrata po kategorijama goveda, svinja i konja. (Obraditi za krave muzare, telad, telad u tovu, za tov svinja po fazama tova, krmače, nerastove, za prasad - predstarter i starter) (20)

PRAKTIČNI RAD (256 časova)

GOVEDARSTVO (123)

Podela krava na grupe starosti, po težini i proizvodnim sposobnostima. Registrovanje tekućih promena na stočnim tablama za svaku kravu u staji. Ocenjivanje eksterijera, odoka, merenjem u cilju popunjavanja matičnog lista. Određivanje starosti. Vođenje tekuće evidencije i matičnog knjigovodstva. Kalendar pripusta i teljenja krava. Muža krava. Kontrola mlečnosti krava. Uzimanje uzoraka za ispitivanje specifične težine mleka, masti u mleku. Obračunavanje količine mleka i masti u laktaciji. Izračunavanje intenziteta teljenja krava, priprema krave za teljenje. Ukazivanje pomoći kravi pri teljenju. Postupak sa kravom posle teljenja. Pripremanje obroka i ishrana krava. Praćenje razvoja junica merenjem dimenzija i mase. Odabiranje za priplod po fenotipu i genotipu. Praćenje pojave estrusa. Ishrana i nega junica. Odabiranje junadi za tov. Merenje mase junadi. Kontrola prirasta i utroška hrane. Ishrana i nega tovljenika.

Priprema krave za mužu. Ručna muža krave. Priprema pribora i aparata za mašinsku mužu. Kontrola ispravnosti aparata za mužu. Mašinska muža krava. Domuzavanje ručno i aparatom. Manipulacija sa mlekom posle čišćenja, muže, merenje, ceđenje i hlađenje mleka. Čišćenje, pranje i dezinfekcija pribora i aparata za mužu, prema potrebi. Održavanje higijene u prostorijama mlekara i povremena dezinfekcija.

Održavanje higijene staja, uređaja i pribora. Održavanje higijene grla.

SVINJARSTVO (64)

Ocenjivanje eksterijera, konstitucije, kondicije i priplodnog tipa nerasta. Popunjavanje matičnog lista. Vođenje evidencije o pripuštanju nerasta. Nega nerasta. Ocenjivanje eksterijera, konstitucije i kondicije plodnih krmača. Broj sisa. Popunjavanje matičnog lista. Praćenje polnog ciklusa krmača. Pripuštanje, kalendar pripuštanja i prašenja krmača. Prašenje krmača. Priprema prasilišta i pribora za prašenje krmača. Pripremanje obroka i ishrana krmača. Nega krmača. Priprema krmače za odlučivanje prasadi. Odabiranje prasadi za priplod po fenotipu i genotipu. Praćenje razvoja merenjem. Odvajanje muških i ženskih grla. Pripremanje mase. Pripremanje obroka i hranjenje. Nega nazimadi. Odabiranje grla za tov. Merenje mase. Priprema hrane i hranjenje tovljenika. Kontrola prirasta i utroška hrane. Odvajanje bolesnih grla i pregrupisavanje. Utovar svinja. Ocenjivanje kvaliteta mesa na liniji klanja.

KONJARSTVO (32)

Tekući poslovi na održavanju higijene u konjušnicama, pomoćnim prostorijama i ekonomskom dvorištu. Priprema hrane. Hranjenje i pojenje. Nega kože i kopita. Pružanje prve pomoći obolelim životinjama. Fiksiranje životinja i pomaganje pri lečenju.

POLJOPRIVREDNA TEHNIKA (37)

Rukovanje mašinama i uređajima za pripremanje stočne hrane, sušenje stočnih hraniva, sitnjenje zrnaste hrane, pranje, zaparivanje i gnječenje hrane. Spravljanje koncentrovane hrane, rukovanje mehanizacijom za hranjenje, pojenje i negu domaćih životinja, uređajima za mašinsku mužu, uređajima za strižu, inkubatorima, transportnim sredstvima i ostalom opremom u stočarstvu.

OBUKA U BLOKU (60 časova)

Tekući poslovi na održavanju higijene u stajama. Tekući poslovi na održavanju higijene i ispravnosti uređaja u prihvatnoj mlekari. Održavanje higijene sistema i aparata za mašinsku mužu. Priprema stočne hrane i prostirke. Nega i ishrana svih vrsta i kategorija domaćih životinja. Čišćenje, dezinfekcija, krečenje staja, radovi na dezinfekciji i deratizaciji, sprovođenje preventivnih mera postavljanja dezinfekcionih barijera. Pripuštanje domaćih životinja i prisustvovanje veštačkom osemenjavanju. Rad na pripremi stočne hrane, skladištenje i čuvanje kabaste i zrnaste stočne hrane i gotovih krmnih smeša. Rad u krupari i mešaonici stočne hrane.

Pripremanje sena, silaže i ostalih hraniva za ishranu stoke. Priprema silosa za siliranje, rad na siliranju zelene mase i dopremanje silaže do silosa. Iznošenje stajnjaka i unošenje prostirke. Rasturanje i zaoravanje stajnjaka.

Postupak sa teletom posle teljenja (sušenje, brisanje sluznice, dezinfekcija pupčane vrpce). Merenje teleta. Obeležavanje. Upisivanje u registar. Napajanje. Higijena vimena. Priprema kolostruma mleka, predstartera neposredno pre napajanja. Higijena pribora za napajanje teladi. Praćenje razvoja teladi. Merenje dimenzija i mesa. Davanje koncentrovane i kabaste hrane teladima. Zalučivanje i marenje teladi pri zalučivanju. Merenje teladi radi periodičnog obračuna. Merenje teladi radi inventarisanja.

Postupak sa prasadima posle prašenja. Merenje mesa. Obeležavanje prasadi. Upisivanje prasadi u registar. Organizacija sisanja prasadi. Davanje miofera. Prihranjivanje prasadi. Skraćenje zuba. Odlučivanje prasadi.

Postupak sa ždrebadima posle ždrebljenja i sušenja, brisanje sluznice, dezinfekcija pupčane vrpce. Merenje ždrebeta. Obeležavanje. Upisivanje u registar.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Praktična nastava organizuje se sa grupom učenika na obrazovno-vaspitnom objektu, uključivanjem učenika u proizvodni rad. Godišnji i operativni plan nastavnog rada realizuju se po oblastima rada. Uspeh realizacije zavisi od više faktora: organizovanosti, pomoći nastavnika - mentora znanja učenika stečenog teorijskom nastavom, interesovanja učenika itd. Učenik na praktičnoj obuci aktivno učestvuje u realizovanju radnih procesa određene složenosti (objedinjavanje rada i znanja uz samostalno izvođenje rada). Učenici postupno - jednostavnijim radom i odgovarajućom tehnikom, uz pomoć saradnika u nastavi, savladavaju sadržaje programa, da bi u završnom delu učestvovali u izvršavanju tehnološki složenih procesa rada. Program se realizuje na konkretnoj, učeniku bliskoj proizvodnoj situaciji. Poseban značaj daje se tehnološkoj komponenti savremene poljoprivredne proizvodnje, gde se putem savlađivanja više tehnoloških celina, realizuju ciljevi politehnike.

Učenici na praktičnoj nastavi realizuju pojedine tehnološke operacije iz programa, prema kalendaru radova primarne poljoprivredne proizvodnje. U stvari, na praktičnoj obuci učenicima se daje radni zadatak da bi realizovali određeni program. Pre početka rada učenici se upoznaju sa ciljevima rada, radnim zadacima, uslovima rada (higijena, tehnička i lična zaštita na radu), čuvanjem i unapređivanjem radne sredine i tehnologijom rada. Kada je moguće, radni proces treba ilustrovati crtežom, šemom, slikovnicom, filmom, slajdom, kako bi se operacije rada što bolje shvatile, a kasnije lakše savladale i primenile.

U toku godine učenici najmanje četiri puta treba da budu ocenjeni iz praktične nastave. Ocenu treba formirati na osnovu znanja i umenja, kao i na osnovu ukupnog odnosa i ponašanja učenika na praktičnoj nastavi. Stručni aktiv škole dužan je da pre početka realizacije programa praktične nastave sačini normativ znanja, umenja i praktične osposobljenosti učenika. Normativom treba da se odrede neophodna (minimalna) znanja, umenja i sposobnosti koje učenici treba da poseduju da bi dobili odgovarajuću pozitivnu ocenu.

Deo praktične nastave se, iz objektivnih razloga, ne može realizovati u obrazovno-vaspitnom objektu praktične nastave, već se realizuje u preduzećima primarne poljoprivredne proizvodnje, gde je tehnologija rada na zadovoljavajućoj tehničko-tehnološkoj visini, za jedan dan ili u toku više dana, uključivanjem učenika u rad, a delom razgledanjem i upoznavanjem procesa proizvodnje. U preduzeću, odnosno proizvodnoj situaciji, učenik povezuje sva znanja, stiče širinu, upoznaje složenost rada (u kojoj će on, eventualno, i sam udruživati i razmenjivati rad). To je deo programa koji učenik ne može realizovati u obrazovno-vaspitnom objektu praktične nastave, proizvodnje.

Uspeh realizacije terenske praktične nastave zavisi u prvom redu od: organizovanosti i povezanosti škole i preduzeća u realizaciji programa, pomoći nastavnika - mentora, znanja učenika da rukuju savremenom tehnikom i primene savremene tehnike u poljoprivrednoj proizvodnji.

Vežbe, kao način praktične nastave, usko su vezane za ovaj predmet i realizuju se sa celim odeljenjem, ili po grupama (časovni rad) u laboratorijama, kabinetima ili obrazovno-vaspitnim objektima praktične nastave. Vežbanje se izvodi eksperimentom ili demonstracionim prikazom određene tehnike i tehnologije radnih procesa koji se primenjuju u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Sadržaji se realizuju onim tokom kako se obrađuju u terenskoj nastavi. Na vežbama se sinhronizuje prethodno obrađena teorijska nastava sa proizvodnim procesom. Uvežbavanje spretnosti, radnih procesa i navika često iziskuje, zavisno od stručne oblasti, dobru obučenost nastavnika, dobru tehničku pripremljenost kabineta i laboratorija.

Dežurstvo predstavlja povremeni vid stručno-praktične nastave koji se realizuje individualno. Obuhvata realizaciju određenih nastavnih sadržaja za individualni rad učenika:

- dežurstvo na objektima primarne poljoprivredne proizvodnje;

- dežurstvo u operativno-razvojnoj i plansko-analitičkoj službi (organizacija rada, praćenje toka rada, izvršenje kalendara radova, upoznavanje tehnološke i tehničke dokumentacije rada, upoznavanje evidencije rada i proizvodnje).

Obrazovno-vaspitni proces uslovljava organsku celinu teorijske i praktične nastave, što znači da je obrazovno-vaspitni objekat za praktičnu obuku (školska ekonomija), uslovno, kabinet, odnosno laboratorija za praktično osposobljavanje učenika za poljoprivrednu proizvodnju. U odnosu na prethodno rečeno, razgraničavaju se poslovi i radni zadaci profesora stručnih predmeta - rukovodioca grane, predmetnog nastavnika i saradnika u nastavi.

RUKOVODILAC GRANE:

- uz učešće saradnika u nastavi treba da izradi predlog proizvodno-finansijskog plana i da ga dâ na razmatranje stručnom aktivu agronoma koji će ga predložiti organu upravljanja na usvajanje:

- predstavlja punu saradnju sa organizatorom praktične nastave;

- posle raspodele proizvodnih zadataka, kontroliše njihovo blagovremeno izvršavanje i kvalitet, i o tome obaveštava organizatora praktične nastave, odnosno direktora škole;

- nakon svakog obračunskog perioda, sa saradnicima u nastavi, vrši analizu ekonomičnosti proizvodnje, koja se razmatra na stručnom aktivu agronoma i, po potrebi, dostavlja organu upravljanja na razmatranje i usvajanje;

- svakodnevno podnosi izveštaj o izvršenim radovima i utrošenom materijalu;

- blagovremeno i stručno organizuje i vođenje radova na objektima za praktičnu obuku;

- za ovaj rad odgovara direktoru škole;

- na osnovu proizvodno-finansijskog plana, uz učešće saradnika u nastavi, redovno radi operativne mesečne, nedeljne i dnevne planove, obezbeđuje mehanizaciju, proizvodni i reprodukcioni materijal, sitan inventar; na osnovu planiranih radova prilagođava praktičnu obuku učenika;

- po obavljenom radu, odnosno završenom radnom danu, preko saradnika u nastavi, meri radni učinak i ocenjuje kvalitet izvršenih radova; na osnovu toga podnosi dnevni izveštaj knjigovodstvu radi knjiženja i dnevnog obračuna po proizvodima i granama;

- vodi evidenciju o stručnosti i zalaganju učenika koji učestvuju u proizvodnji, daje predloge stručnom savetu i drugim samoupravnim organima za pohvale i nagrade učenika koji su se naročito isticali u radu i doprineli realizaciji programa praktične nastave;

- rukovodilac grane je dužan da se dogovori sa svojim saradnikom u nastavi i eventualno organizatorom praktične obuke kako i na koji način treba sprovoditi zoo-agromere da ne bi dolazilo do razlike u primeni savremene teorije i prakse; nedopustivo je da se u učionici predaje jedno, a na objektu za praktičnu obuku radi drugo;

- odgovoran je za nastalu materijalnu štetu (u svojoj grani) na objektu za praktičnu obuku; sve ovo radi u saglasnosti sa rukovodiocem grane i organizatorom praktične nastave;

- dužan je da podnese izveštaj o nastavnom času praktične nastave;

- dužan je da napiše i razradi plan i program vežbi i praktične nastave iz svojih predmeta, da detaljno razradi program i sinhronizuje ga sa teorijskom nastavom;

- dužan je da vodi predviđenu evidenciju;

- odgovoran je za primenu propisa zaštite na radu kod učenika;

- odgovoran je za materijalne štete nastale u radu sa učenicima.

SARADNIK U NASTAVI:

- učestvuje u izradi proizvodno-finansijskog plana i operativnih planova rada - mesečnih, dnevnih i nedeljnih;

- meri količine obavljenog rada, odgovoran je za kvalitet i učinak izvršilaca radova, radnika i učenika, mehanizacije i dr;

- odgovoran je za blagovremeno i stručno izvršenje radova na objektu za praktičnu obuku i rada sa učenicima;

- odgovoran je za nastale štete u radu;

- odgovoran je za primenu propisa zaštite na radu kod učenika;

- učestvuje, kao i drugi radnici koji rade na obrazovno-vaspitnom objektu za praktičnu obuku, u raspodeli dohotka po obračunskom periodu, srazmerno postignutom pozitivnom rezultatu a na osnovu samoupravnog sporazuma o sticanju i raspodeli dohotka i ličnog dohotka. Ukoliko bi se u svim školama ostvarila ovakva organizacija rada, poslova i radnih zadataka profesora stručnih predmeta, realizacija programa praktične obuke obezbeđivala bi potpuno stručno osposobljavanje učenika za budući poziv.

NEOPHODNI ELEMENTI ZA USPEŠNU REALIZACIJU PROGRAMA PRAKTIČNE NASTAVE

Da bi se program praktične obuke uspešno realizovao, neophodno je uraditi sledeće:

- odeljenja treba deliti na grupe;

- ustanoviti evidentni karton učenika;

- svaku operaciju ubeležiti u karton učenika, i to onda kada ju je učenik završio;

- oceniti učenika posle svake uspešno završene operacije, odnosno tehnološkog procesa;

- u školski dnevnik rada ubeležiti sve operacije i njihovo trajanje; isto tako, ubeležiti odeljenje i grupu sa kojima su rađeni određeni radovi - operacije;

- neophodno je ustanoviti sa koliko je učenika najracionalnije izvoditi svaku operaciju, bez obzira što se odeljenje deli na grupe;

- pored svake operacije ubeležiti alate, uređaje, aparate i mašine neophodne za njeno izvođenje;

- profesori stručnih predmeta treba da realizuju i program praktične nastave;

- što više angažovati i saradnike u nastavi za realizaciju programa praktične nastave.

PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA PRAKTIČNE NASTAVE

Osnovu planiranja obrazovno-vaspitnog rada na praktičnoj nastavi čine okvirni program praktične nastave i dostignuća pedagoško-didaktičke teorije i nastavne prakse, specifično oblikovane i verifikovane u radu poljoprivrednih škola. Za planiranje praktične nastave, evidenciju njenog ostvarenja za zanimanja poljoprivredne struke, treba koristiti sledeće planove rada i oblike evidencije rada:

- proizvodno-finansijski plan po granama proizvodnje i za ceo obrazovno-vaspitni objekat praktične nastave (školsku ekonomiju);

- godišnji tematski (globalni) plan obrazovno-vaspitnog rada praktične nastave;

- mesečni operativni plan (plan nastavnih jedinica) obrazovno-vaspitnog rada praktične nastave;

- dekadni operativni plan obrazovno-vaspitnog rada praktične nastave;

- pisanu pripremu nastavnika za čas praktične nastave;

- radnu svesku - dnevnik rada praktične nastave (knjižica praktične nastave za učenike);

- evidenciju o realizaciji programa praktične nastave za svakog učenika;

- izveštaj o učeničkom radu na praktičnoj obuci, koji služi za utvrđivanje dohotka ostvarenog radom učenika.

PROIZVODNO-FINANSIJSKI PLAN

Na osnovu okvirnog programa praktične nastave svih stručnih oblasti škole, izrađuje se proizvodno-finansijski plan praktične nastave po granama proizvodnje i za obrazovno-vaspitni objekat za izvođenje praktične nastave (školsku ekonomiju) kao celinu. Plan se sadržajno utvrđuje za svaku godinu i predstavlja konkretizaciju osmišljenih ciljeva aktivnog programa praktične nastave (vežbe, dežurstvo, časovna obuka, i obuka u bloku) i ugrađuje u program tehnologije proizvodnje. Naime, program projektovane proizvodnje na školskoj ekonomiji mora da bude koncipiran na tehnološkim operacijama koje će poslužiti za realizaciju programa praktične nastave u celini. Istovremeno, tehnološke operacije projektovane proizvodnje ugrađene u kalkulacije su izraz konkretnih i savremenih tehnoloških rešenja i nalaze se u funkciji ostvarivanja programa ovog vida obrazovno-vaspitnog rada. Na osnovu pojedinačnih kalkulacija radi se plan proizvodnje za granu (voćarstvo, ratarstvo, stočarstvo, mašinski park itd.), i zbirno za ceo obrazovno-vaspitni objekat praktične nastave (školsku ekonomiju).

GODIŠNJI PLAN OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA PRAKTIČNE NASTAVE

Na osnovu nastavnog programa praktične nastave, ugrađenog u proizvodno-finansijski plan, izgrađuje se posebno za svaku nastavnu oblast godišnji plan praktične nastave. Naime, tematske celine se po predmetima planski i sadržajno kvantificiraju u časovima rada na pojedine oblike praktične obuke: vežbe, dežurstvo, časovna obuka, terenska obuka i obuka u bloku. Na kraju se utvrđuje i broj učenika koji će po radnim celinama realizovati određenu nastavnu jedinicu. Ako u toku planiranog radnog vremena učenik treba da obradi nekoliko radnih operacija, onda u rubrici Napomene treba naznačiti kada će se i kako izvršiti smena radnih grupa na poslovima i radnim zadacima.

DNEVNIK RADA PRAKTIČNE NASTAVE

Realizovanjem mesečnog operativnog i dekadnog obrazovno-vaspitnog rada praktične nastave nastavnik realizaciju upisuje u Dnevnik rada praktične nastave. Dnevnik rada praktične nastave je sastavni deo propisanog Dnevnika obrazovno-vaspitnog rada zato što propisani Dnevnik nema dovoljno prostora za valjano vođenje realizacije praktične nastave.

EVIDENCIJA IZVRŠENJA PROGRAMA PRAKTIČNE NASTAVE

Radi potpunijeg uvida nastavnik vodi za svakog učenika, po oblastima, evidenciju izvršenja programa praktične obuke. Učenik je dužan da, pod neposrednim rukovodstvom nastavnika stručnih predmeta, obavi sve predviđene operacije, i bude ocenjen. Pri planiranju fonda časova za realizovanje pojedinih delova tematskih celina na vežbama, časovnoj obuci, i obuci u bloku, treba nastojati da se ne prekorači dozvoljeni fond časova utvrđen nastavnim planom za pojedine oblike praktične nastave. Na kraju se iskazuje i sumarni zbir časova po pojedinim oblicima praktične nastave kao i rezervni broj časova koji će biti iskorišćen za obradu težih delova programa.

MESEČNI OPERATIVNI PLAN ZADATAKA
(plan nastavnih jedinica)

OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA PRAKTIČNE NASTAVE

Operativnim planom obrazovno-vaspitnog rada praktične nastave razrađuje se godišnji tematski plan za nastavne jedinice. Sačinjava se za svaki oblik praktične obuke posebno. U stvari, njime se iskazuju nastavne jedinice po tematskim celinama, redosledom kako će biti obrađene na časovima: vežbe, časovne obuke, terenske obuke i obuke u bloku. Redni broj nastavnih jedinica treba da odgovara rednom broju evidentiranih časova u Dnevniku rada odeljenja.

DEKADNI OPERATIVNI PLAN PRIPREME ZA REALIZOVANJE PRAKTIČNE NASTAVE

Plan konkretizuje operativnu pripremu za realizovanje nastavnih jedinica po nastavnim oblastima za određeni period (jednu ili dve nedelje) programiranih operativnim planom rada. Izrađuje se dogovorno sa nastavnicima ostalih stručnih predmeta, saradnicima u nastavi i rukovodiocima - organizatorima praktične nastave. Tako se izbegavaju sve eventualne nesuglasice koje mogu da nastanu usled nekoordiniranog rada. Planom se (pored ostalog) preciziraju nastavne jedinice (radni zadatak - tehnološka operacija) koje treba da se ostvaruju po danima i časovima, bliža oznaka mesta rada (školski objekti ili objekti preduzeća poljoprivredne delatnosti), jedinica mere i obim radnog zadatka koji će na časovima biti realizovani - uvežbani. Istovremeno, planom se iskazuju i potrebe za materijalima (osnovni i pomoćni), mašinama (pogonske i priključne), pomoćno-tehničkim radnicima i uslugama sa strane, neophodnih za realizovanje nastavne jedinice, odnosno nastavnih jedinica.

Program predmeta praktične nastave pripremljen je tako da se sadržaji programa realizuju vežbama, praktičnim radom i nastavom u bloku.

Vežbe traže teorijsku nastavu stručnih predmeta i na njima učenici treba da steknu početna praktična znanja. Na praktičnom radu učenici uvežbavaju stečena znanja i umenja, teorijske i praktične nastave, a na časovima nastave u bloku proširuju i produbljuju stečena teorijska i praktična znanja u proizvodnim uslovima rada.

Realizacija programa praktične nastave započinje obilaskom objekta gde će se realizovati časovi praktične nastave, zatim sledi obuka zaštite na radu kako ne bi došlo do povrede učenika.

Nastavnik i učenici su obavezni da na časovima praktične nastave imaju radnu odeću i pridržavaju se pravilnika zaštite na radu.

Najveći deo praktične nastave za ovaj obrazovni profil realizuje se u stajama sa životinjama, pa je zato potrebno na početku obučiti učenike pravilnom prilaženju i uspostavljanju kontakata sa svim vrstama domaćih životinja.

Na časovima vežbi iz anatomije i fiziologije, učenici treba na kosturu, kostima i samoj životinji da uoče osnovne osobine kostiju domaćih životinja. Na crtežima, modelima i organima zaklanih životinja takođe treba da upoznaju izgled unutrašnjih organa i njihovu povezanost. Naročito se treba zadržati kod mlečne žlezde u vreme mirovanja i vreme sekrecije i upoznati funkcije polnih organa u fazi mirovanja i fazi entrusa. Osobito je važno da učenici uoče način uzimanja hrane, žvakanje, gutanje i preživljavanje hrane.

U okviru programa predmeta praktične nastave stočarstvo je zastupljeno u I, II i III razredu, a realizuje se u okviru vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.

U prvom razredu na časovima vežbi naročitu pažnju treba obratiti na razmnožavanje, selekciju, obeležavanje, ocenjivanje eksterijera, ocenjivanje konstitucionih i proizvodnih tipova, ocenjivanje kondicije po vrstama domaćih životinja, vođenje tekuće evidencije i matične knjige po vrstama domaćih životinja.

Na časovima praktičnog rada i nastave u bloku u I, II i III razredu učenici treba da se obuče i osamostale u radu na održavanju higijene domaćih životinja po vrstama, održavanju higijene objekta i uređaja, svakodnevne ishrane po vrstama i kategorijama domaćih životinja i muznih krava.

U Sadržaje programa predmeta praktične nastave u II i III razredu zastupljena je ishrana koja se realizuje u obliku vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku. U okviru ishrane učenici treba da ovladaju tehnikom ishrane domaćih životinja po vrstama i kategorijama. Osobito je važno da učenici upoznaju hraniva, hranljivu vrednost stočnih hraniva, osnove normiranja ishrane po vrstama i kategorijama domaćih životinja.

Sadržaji iz zoohigijene domaćih životinja zastupljeni su u II i III razredu, a realizuju se u obliku vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku. Realizacijom programa neophodno je da se učenici osposobe za pravilno održavanje higijene objekta, životinje, ishrane, aparata i uređaja. Pri organizaciji transporta životinja, učenike treba osposobiti za održavanje higijene transportnih sredstava, organizacije transporta i postupka sa životinjom u transportu. Kod obolelih životinja učenici treba da se osposobe za efikasno fiksiranje i obaranje životinja, pružanje prve pomoći i postupcima sa obolelom životinjom. Takođe učenici treba da shvate značaj i postupak pri uklanjanju leševa.

Sadržaji programa iz poljoprivredne tehnike zastupljeni su u II i III razredu, časove treba organizovati u sklopu stočarstva, ishrane i zoohigijene. Osobito je važno da se učenici obuče i osposobe za regulisanje i svakodnevno održavanje uređaja i mašina. Naročito treba posvetiti pažnju da učenici ovladaju potrebnim zanimanjima za pravilno i racionalno korišćenje uređaja za mužu, izđubravanje i uređaja za ishranu.

U I razredu svaki učenik dežura po tri dana, a u II i III razredu po sedam dana u stajama prema vrsti životinja.

Ocena iz predmeta praktične nastave formira se iz ocena: vežbi praktičnog rada i nastave u bloku.

ZAVRŠNI ISPIT

Na završnom ispitu učenici polažu:

Ispit za proveru profesionalne osposobljenosti za rad koji je obavezan za sve učenike. Sadržaji ovog ispita su utvrđeni programom obrazovnog profila uzgajivača stoke.

Ovim ispitom proverava se osposobljenost kandidata za početno uključivanje u rad i obavljanje profesionalnih zadataka. Ispit se sastoji iz:

1. praktičnog rada,

2. usmene provere znanja.

PRAKTIČAN RAD

Na završnom ispitu proverava se osposobljenost kandidata za praktično izvođenje poslova i radnih zadataka iz primene zootehničkih mera u stočarskoj proizvodnji.

Sadržaji praktičnog rada:

Higijena i nega domaćih životinja;

Higijena staja, aparata i uređaja;

Higijena ishrane;

Ishrana goveda;

Ishrana svinja;

Ishrana živine;

Ishrana ovaca;

Ishrana konja;

Muža krava;

Veštačko osemenjavanje;

Obeležavanje životinja.

USMENA PROVERA ZNANJA

Na završnom ispitu proverava se nivo stečenih znanja i sposobnosti kandidata da ta znanja primenjuju u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka iz područja rada poslova i radnih zadataka iz stočarske proizvodnje.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sledećih oblasti: zoohigijene, stočarstva i ishrane stoke.

___________
NAPOMENA: Postupak i organizaciju završnog ispita greba razraditi posebnim pravilnikom u školi, a u skladu sa Sadržajem i načinom polaganja završnog ispita ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91).

FAKULTATIVNI NASTAVNI PREDMETI

Fakultativni nastavni predmeti utvrđuju se na početku svake školske godine na osnovu iskazanih interesovanja učenika i u skladu sa materijalnim i kadrovskim mogućnostima škole.

Fakultativni predmeti se izučavaju sa po dva časa nastave sedmično.

U toku jedne školske godine, učenik može da odabere jedan ili dva predmeta koje će izučavati fakultativno, s tim da ukupno sedmično opterećenje iznosi najviše četiri časa.

Za obrazovne profile u trogodišnjem i četvorogodišnjem obrazovanju predviđeni su sledeći fakultativni predmeti:

1. JEZIK DRUGOG NARODA ILI NARODNOSTI SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

2. DRUGI STRANI JEZIK

Ostvaruje se prema zajedničkim programima za obrazovne profile u trogodišnjem ili četvorogodišnjem obrazovanju koji su objavljeni u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku", br. 6/90 i 4/91.

3. FIZIKA, HEMIJA, BIOLOGIJA I MATEMATIKA

Primenjuju se programi po izboru škole koji se nalaze u "Službenim glasnicima RS - Prosvetnim glasnicima", br. 5/90, 6/90, 3/91 i 4/91.

4. DRUGI PREDMETI

U školi može da se organizuje i fakultativna nastava iz drugih predmeta predviđenih u nastavnom planu i programu za obrazovne profile ovog ili drugog područja rada i gimnazije.

Obrazovni profil: RUKOVALAC POLJOPRIVREDNE TEHNIKE

MAŠINSKI ELEMENTI SA TEHNIČKIM CRTANJEM

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta mašinski elementi sa tehničkim crtanjem jeste da učenici upoznaju konstrukcije i funkcije mašinskih elemenata i da koriste crtež mašinskih elemenata.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje standarda, pravila, terminologije i simbola koji se koriste u tehničkom crtanju;

- osposobljavanje učenika da čitaju tehničke crteže radi lakšeg praćenja nastave ostalih stručnih predmeta;

- razvijanje smisla za tačnost, preciznost i urednost;

- upućivanje učenika da pravilno koriste stručnu terminologiju;

- razvijanje interesovanja kod učenika za samoobrazovanje i redovno praćenje stručne literature;

- shvatanje mašina i skupova delova sa određenim oblicima i funkcijama;

- upoznavanje osnovnih mašinskih elemenata koji su karakteristični za sve mašine;

- navikavanje učenika za redovno izvršavanje radnih obaveza.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD U TEHNIČKO CRTANJE (4)

Zadatak tehničkog crtanja. Osnovni pribor za crtanje. Vrste tehničkih crteža. Vrste linija. Formati, merila, zaglavlja i sastavnice, pozicioni brojevi.

NAČINI PRIKAZIVANJA PREDMETA (15)

Prostorno prikazivanje - izometrična projekcija. Ortogonalno projiciranje. Pogledi, raspored projekcija, određivanje položaja predmeta pri crtanju, potreban broj projekcija. Crtanje ortogonalnih pogleda na osnovu podela. Crtanje ortogonalnih pogleda na osnovu prostorne slike. Crtanje u izometriji na osnovu ortogonalnih pogleda.

PRESECI (3)

Puni preseci, preseci sa jednom i više paralelnih ravni. Polovični i delimični preseci. Okrenuti i zaokrenuti preseci.

KOTIRANJE (2)

Osnovna pravila kotiranja, korišćenja oznaka poluprečnika, kružnog i kvadratnog preseka, kotiranje navoja i tolerisanih mera.

UPROŠĆENJA PRI CRTANJU - ŠEMATSKO PRIKAZIVANJE (7)

Uprošćenja pri crtanju navoja, vijaka, uprošćeno i šematsko prikazivanje opruga, ležišta, zupčanika i drugih elemenata. Kinematski prikaz mehanizama.

ČITANJE CRTEŽA (4)

Vežbe u čitanju crteža iz uputstava i kataloga poljoprivrednih mašina, čitanje radioničkih crteža i sklopnih crteža uzetih iz poljoprivredno-mašinske prakse.

MAŠINSKI ELEMENTI

UVOD (2)

Zadatak i podela mašinskih elemenata. Materijali za izradu.

ELEMENTI ZA VEZU (10)

Zakivci - zadatak, vrste, materijal. Zakovični sastavci. Zavareni sastavci - osobine i vrste. Klinovi - zadatak, podela, vrste i primena. Čivije.

Navoji - pojam i vrste. Desni i levi navoj. Metrički navoj sa krupnim i sitnim korakom. Trapezni navoj, karakteristike i primena. Označavanje navoja.

Vijci - konstruktivni oblici i primena. Normalni vijak, vijak za tačno naleganje; elastični vijak, vijci bez navrtke, svorni vijci. Sprežnjaci i zatege. Ostali oblici vijaka.

Navrtke - zadatak i vrste. Podmetači i osigurači. Opruge - zadatak, podela, materijal. Felsione proste i složene opruge. Torzione opruge, vrste i primena. Osnovice - zadatak, vrste i primena. Osiguranje osovinica protiv uzdužnih pomeranja i okretanja. Prstenasti uskočnici.

ELEMENTI KRUŽNOG KRETANJA I PRENOSA OBRTNOG MOMENTA (12)

Osovine i vratila. Zadatak, karakteristike, razlike, vrste i primena. Sastavni delovi osovina i vratila, materijal. Trup, rukavci, vezivanje točka za glavčine vratila.

Spojnice. Zadatak i podela. Neelastične spojnice: oklopna spojnica i spojnica sa obodima. Dilatacione spojnice za manje i veće snage. Zglavkaste spojnice. Elastične spojnice. Isključne i uključno-isključne spojnice. Specijalne spojnice.

Ležište. Zadatak i podela. Klizna ležišta; karakteristike, materijal, konstrukcija jednodelnih kliznih ležišta. Dvodelna klizna ležišta. Aksijalna klizna ležišta. Kotrljajuća ležišta. Karakteristike, konstrukcija, tipovi radijalnih i aksijalnih ležišta. Načini ugradnje i podmazivanje ležišta.

ELEMENTI ZA DIREKTAN PRENOS SNAGE I OBRTNOG MOMENTA (6)

Frikcioni prenosi. Osobine i primena, prenos cilindričnim i koničnim kolima. Prenosni odnos. Frikcioni varijatori. Zupčani prenos. Osnovni pojmovi i podela. Cilindrični zupčanici sa pravim zubima. Karakteristike, primena, prenosni odnos. Konstruktivni oblici cilindričnih zupčanika. Cilindrični zupčanici sa kosim i strelastim zubima, karakteristike i primena. Konični zupčanici, zupčanici sa zavojnim zubima, pužni prenos.

ELEMENTI ZA INDIREKTAN PRENOS SNAGE I OBRTNOG MOMENTA (3)

Kaišni prenos. Princip prenošenja snage kaišem. Prenos pljosnatim kaišem, vrste, prenosni odnos. Prenos trapeznim kaišem. Prenos lancima. Karakteristike, vrste i primena lanaca.

ELEMENTI ZA SPROVOĐENJE FLUIDA (2)

Cevi. Zadatak, vrste i spajanje cevi. Cevni zatvarači (ventili, zasuni, slavine i priklopci).

__________
NAPOMENA: U toku godine obavezno je pet grafičkih radova koje učenici crtaju kod kuće na formatima A3 olovkom: 1. crtanje ortogonalnih projekcija na osnovu prostorne slike; 2. crtanje prostorne slike na osnovu ortogonalnih projekcija; 3. uprošćeno i šematsko prikazivanje elemenata; 4. elementi za vezu; 5. radionički crtež vratila.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj programa je sastavljen iz dva, po karakteru različita dela: tehničkog crtanja i mašinskih elemenata. Za realizaciju prvog dela - tehničkog crtanja, predviđeno je 35 časova, odnosno celo prvo polugodište. Pri realizaciji sadržaja programa treba imati u vidu najvažniji zadatak ovog dela gradiva, da se učenici osposobe za čitanje tehničkih crteža, kako bi lakše pratili nastavu iz drugih stručnih predmeta i da bi se uspešnije služili uputstvima za rukovanje mašinama. U skladu sa ovim zadatkom, pri realizaciji nastavnog sadržaja osnovni akcenat treba staviti na nastavne celine: načini prikazivanja predmeta, za koju je predviđeno 15 časova, uprošćeno i šematsko prikazivanje (7 časova) i čitanje crteža (4 časa).

Pri realizaciji načina prikazivanja predmeta, pored osnovnih pravila ortogonalnog projiciranja, kao osnovnog načina prikazivanja predmeta na crtežima, posebnu pažnju treba posvetiti crtanju ortogonalnih pogleda na osnovu prostorne slike i obratno, crtanju u izometriji na osnovu ortogonalnih projekcija. Pored većeg broja zadataka iz ove oblasti, koje treba rešavati na časovima vežbanja, neophodno je davati i zadatke za domaći rad učenika.

Za realizaciju poglavlja: uprošćenja pri crtanju, šematsko prikazivanje i čitanje crteža, neophodno je koristiti uputstva za rukovanje i kataloge poljoprivrednih mašina i traktora, kako bi se učenici kroz savladavanje ovog predmeta navikavali na pravilno korišćenje uputstava o rukovanju, a ujedno, na konkretnim primerima, savladali gradivo.

U drugom delu sadržaja programa obuhvaćeni su mašinski elementi. Pri realizaciji ovog dela programa, pored osnovnih pojmova o pojedinim elementima, neophodno je ukazati na konkretnu primenu istih na poljoprivrednim mašinama, kao i na standardne oznake mašinskih elemenata u tehničkoj dokumentaciji.

S obzirom na fond časova (35) za upoznavanje predviđenih mašinskih elemenata, u radu treba primenjivati kombinovani tip časa uz maksimalno korišćenje nastavnih sredstava - šema, modela i zbirke elemenata.

Za uspešno savladavanje predmeta, razvijanje urednosti i preciznosti u radu i navikavanje na redovno izvršavanje radnih obaveza, učenici će u toku godine izraditi pet obaveznih grafičkih radova koji su navedeni u napomeni uz sadržaj programa. Planiranje grafičkih radova treba da bude u skladu sa realizacijom programa, tako da prva dva rada: crtanje ortogonalnih projekcija na osnovu prostorne slike i crtanje prostorne slike na osnovu ortogonalnih projekcija, budu u prvom, a ostali, nakon upoznavanja pojedinih elemenata, u drugom polugodištu. Radovi se crtaju olovkom i insistira se na tehničkoj ispravnosti, dok kvalitet crtanja treba da je u drugom planu.

BILJNA PROIZVODNJA

CILJ I ZADACI:

Cilj nastave predmeta biljna proizvodnja jeste:

- usvajanje znanja iz naučnih disciplina: agrohemije, pedologije, ratarstva, povrtarstva, cvećarstva, voćarstva, vinogradarstva i navodnjavanja.

Zadaci nastave su:

- shvatanje funkcionalne povezanosti i međusobne uslovljenosti procesa i promena u zemljištu;

- osposobljavanje učenika za primenu agrotehničkih mera u ratarskoj, povrtarskoj i cvećarskoj proizvodnji;

- upoznavanje učenika sa tehnikom rentabilne, ekonomične i produktivne voćarsko-vinogradarske proizvodnje;

- upoznavanje tehnike za navodnjavanje, odvodnjavanje i popravljanje zemljišta ugroženog erozijom, zaslanjivanjem i dr.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Agrohemija i pedologija kao prirodne i poljoprivredne nauke. Nauke na koje se oslanjaju agrohemija i pedologija. Značaj agrohemije i pedologije u biljnoj proizvodnji. Podela programa na nastavne celine.

SASTAV BILJNE SUPSTANCE (6)

Elementarni sastav - podela elemenata po zastupljenosti, podela po fiziološkoj ulozi.

Hemijski sastav biljaka. Voda - sadržaj, oblici, uloga. Mineralne materije - elementi po fiziološkom značaju, najvažnije soli, oblici u kojima ih biljke koriste.

Organske materije: ugljeni hidrati, belančevine, amino-kiseline, masti (podela, sastav, biološka uloga).

Enzimi, vitamini, fitohormoni (fiziološki značaj).

ISHRANA BILJAKA (15)

Heterotrofna ishrana - pojam, građa i hemijski sastav semena. Uslovi klijanja. Promene organskih materija u semenu.

Autotrofna ishrana - pojam, uslovi obrazovanja hlorofila. Činioci fotosinteze: ugljendioksid, svetlost, toplota, voda (mehanizam primanja i kretanja vode kroz biljku, transpiracija) i mineralne materije.

Asimilacija hranljivih elemenata: azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, sumpora, gvožđa, mikroelemenata i korisnih elemenata.

ĐUBRIVA I ĐUBRENJE (15)

Organska đubriva - pojam, podela. Stajnjak, kompost, zelenišno đubrivo: pojam, sastav, promene u toku ležanja, promene u zemljištu, đubrivno dejstvo.

Mineralna đubriva - azotna: amonijum-nitrat, kan, ureja, (dobijanje, fizičke i hemijske osobine, promene u zemljištu, upotreba). Fosforna đubriva - superfosfati, tomasovo brašno (dobijanje, fizičke i hemijske osobine, promene u zemljištu, upotreba). Kalijumova đubriva - sirove kalijumove soli, kalijum-hlorid, kalijum-sulfat (dobijanje, fizičke i hemijske osobine, promene u zemljištu, upotreba).

Složena đubriva - pojam, podela, sastav, odnosi hranljivih elemenata, promene u zemljištu, upotreba. Dobre i loše strane primene složenih i jedinačnih đubriva. Tečna đubriva. Utvrđivanje potreba za đubrenjem. Načini primene đubriva.

SASTAV ZEMLJIŠTA (11)

Mineralne materije zemljišta - primarni minerali, sekundarni minerali (postanak, sastav, fizičke osobine, način raspadanja, uloga u zemljištu).

Organske materije zemljišta - pojam, podela. Više biljke, životinjice, mikroorganizmi. Humus (obrazovanje, sastav, oblici, svojstva i uticaj na zemljište).

Mehanički sastav zemljišta - pojam, osobine frakcija (kamenja, šljunka, peska, praha, koloida), klasifikacija zemljišta po mehaničkom sastavu.

OSOBINE ZEMLJIŠTA (9)

Fizičke osobine zemljišta - struktura, poroznost, vodne, vazdušne i toplotne osobine zemljišta.

Hemijske osobine zemljišta - sorptivna sposobnost, fizička adsorpcija, fizičko-hemijska adsorpcija. Fizičko-hemijsko i biološko zadržavanje materija.

Osobine zemljišnog rastvora - sastav, koncentracija, reakcija, puferna sposobnost.

OBRAZOVANJE ZEMLJIŠTA (7)

Pedogenetski uslovi obrazovanja - geološka stena (vrste, način raspadanja, prenošenje produkata), klima, reljef, čovek. Opšti pedogenetski procesi - transformacija organskih materija, raspadanje primarnih i sinteza sekundarnih minerala, migracija, diferenciranje profila, označavanje horizonta i podhorizonta.

KLASIFIKACIJA ZEMLJIŠTA JUGOSLAVIJE (6)

Red automorfnih zemljišta - klasa: nerazvijena zemljišta (A) - C profila. Sirozemi.

Klasa: A - C profila. Černozem. Smonica.

Klasa: A - (B) C profila: Gajnjača.

Red hidromorfnih zemljišta - klasa: A-C-G profila. Livadska i ritska crnica.

Red halomorfnih zemljišta - solončak i solonec.

II razred

(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

ORGANOGRAFIJA RATARSKIH I POVRTARSKIH BILJAKA (4)

Organi biljke. Koren kao vegetativni organ, uloga korena i osnovni tipovi korena.

Izdanak: nadzemni izdanci, preobraženi nadzemni izdanci i podzemni izdanci - njihova uloga.

List - uloga i delovi lista, oblici, unutrašnja građa lista.

Cvet - delovi i građa cveta, uloga pojedinih organa, čašica, krunica, prašnici, tučak.

Biljke sa razlučenim polovima: jednodome i dvodome biljke.

Cvast - vrste, značaj i uloga.

Plod - značaj i vrste plodova.

Seme - uloga i delovi semena.

PRIRODNI USLOVI USPEVANJA BILJAKA (3)

Vegetacioni činioci. Pojam vegetacionih činilaca, njihov značaj, međusobna povezanost.

Svetlost kao vegetacioni činilac.

Toplota kao vegetacioni činilac.

Vazduh kao vegetacioni činilac.

Voda kao vegetacioni činilac.

Zemljište kao vegetaciona sredina za biljku.

Elementi analize i dokazivanje prisustva bojnih otrova na zemljištu i način dekontaminacije. Kontrola uspešnosti dekontaminacije.

OBRADA ZEMLJIŠTA (5)

Potreba kulturnih biljaka za obradom zemljišta. Načini obrade sa gledišta mešanja slojeva zemljišta i dubine oranja.

Metode zasnivanja oranice pri različitim uslovima zemljišta.

Redovna obrada zemljišta. Pojam i podela redovne obrade. Osnovna obrada za ozime i jare useve. Vreme, način i dubina obrade. Zaoravanje žetvenih ostataka, obrada zemljišta za postrne useve.

Fizička zrelost i biološko sazrevanje zemljišta.

ĐUBRENJE (3)

Način osiromašivanja zemljišta. Osnovno i dopunsko đubrenje i njihove karakteristike.

Osnovno đubrenje i njegov uticaj na zemljište. Vreme, količina i način đubrenja: stajnjakom, kompostom, osokom.

Zelenišno đubrenje - značaj, pogodnost i primena. Vrste biljaka za zelenišno đubrenje. Način gajenja. Vreme i dubina zaoravanja.

Dopunsko đubrenje - vrste dopunskih đubriva, vreme i način primene.

SEME I SETVA (4)

Pojam semena u užem i širem smislu. Delovi semena. Elementi ocene kvaliteta semena. Čistoća, klijavost, energija klijanja, poljoprivredna vrednost semena, apsolutna i hektolitarska masa semena, krupnoća, boja i sjaj.

Priprema semena za setvu, čišćenje, sortiranje, kalibriranje, dražiranje, inokulacija, skarifikacija, kvašenje i dezinfekcija.

Pojam setve i sadnje. Uskoreda i širokoreda setva i njihove karakteristike.

Vreme setve, dubina setve i proračun količine semena za setvu.

NEGA USEVA (5)

Potreba za negom useva. Vrste mera nege: drljanje, valjanje, kultiviranje, okopavanje, proređivanje, prihranjivanje i zaštita od bolesti, štetočina, suše i mraza.

Navodnjavanje: vreme i način navodnjavanja.

Specijalne mere nege useva.

UBIRANJE I ČUVANJE USEVA (2)

Utvrđivanje momenta ubiranja useva - tehnološka, fiziološka zrelost, vreme i način žetve, čuvanje i skladištenje proizvoda.

KOROVI, OSOBINE I NAČINI SUZBIJANJA (5)

Pojam i osobine korova. Uzajamni odnos korova i kulturnih biljaka. Odnos korova i spoljne sredine. Štetnost korova i razmnožavanje.

Najčešći korovi naših njiva.

Agrotehničke i hemijske mere borbe protiv korova. Hemijska jedinjenja toksičnog dejstva na biljni svet, koja se upotrebljavaju u ratu kao borbena sredstva. Načini otkrivanja bojnih otrova i mere zaštite.

PLODORED (2)

Pojam i značaj plodoreda. Vrste i elementi plodoreda, sastavljanje plodoreda. Primena plodoreda u današnjim uslovima proizvodnje.

ŽITA - ZRNENE SKROBNE BILJKE (13)

Prava žita. Pšenica, ječam, ovas, raž - botanička pripadnost, privredno-ekonomski i agrotehnički značaj. Proizvodni centri u svetu i kod nas, prosečni prinosi. Poreklo i istorija širenja. Morfološke osobine (koren, stablo, list, klas i plod).

Hemijski sastav zrna. Tipovi brašna.

Stadijumi razvića. Fenološke faze. Bubrenje, klijanje, nicanje, ukorenjavanje, bokorenje, vlatanje, klasanje, cvetanje i sazrevanje.

Uslovi uspevanja. Potrebe i odnos prema toploti, vodi, svetlosti, mineralnoj ishrani i zemljištu.

Podela na vrste. Strane i domaće visokorodne sorte koje se gaje kod nas.

Agrotehnika. Plodored i predusevi.

Osnovna i dopunska obrada zemljišta, dubina i vreme obrade.

Đubrenje - veličina, odnos đubriva, načini i vreme unošenja.

Setva - izbor sorti i priprema semena za setvu. Vreme, način i dubina setve. Izračunavanje količine semena za jedinicu površine.

Nega - prihranjivanje, suzbijanje korova, biljnih bolesti i štetočina. Sprečavanje poleganja i ostale mere nege.

Vreme i način žetve. Prinosi i uskladištenje.

Prosolika žita - kukuruz.

Značaj i korišćenje kukuruza, proizvodnja u svetu i kod nas (površine i prinosi). Poreklo kukuruza. Morfološke osobine kukuruza (koren, stablo, list, cvet, cvast - metlica i klip). Plod kukuruza - građa i sastav zrna.

Uslovi uspevanja kukuruza: odnos prema toploti, svetlosti, vodi i zemljištu.

Podela kukuruza na podvrste. Sorte kukuruza. Hibridi, način dobijanja čiste linije, vrste hibrida. Najvažniji hibridi koji se gaje kod nas.

Agrotehnika: plodored, mesto kukuruza u plodoredu. Način, vreme i dubina osnovne obrade zemljišta. Dopunska obrada zemljišta. Zahtev kukuruza prema hranljivim materijama, količina, odnos i način đubrenja.

Setva: izbor hibrida, način, vreme i dubina setve, vegetacioni prostor i sklop biljaka prema vrstama hibrida.

Nega kukuruza: uništavanje korova herbicidima, kultiviranje, prihranjivanje, zaštita od bolesti i štetočina.

Berba kukuruza: vreme i način berbe, sušenje. Uskladištenje i čuvanje kukuruza.

Proizvodnja silažnog kukuruza i sirka (programski sadržaji su isti kao za kukuruz).

ZRNENE MAHUNARKE (4)

Vrsta belančevinastih biljaka, botanička pripadnost. Značaj gajenja i društvena orijentacija u proizvodnji zrnenih mahunarki.

Soja, pasulj: privredni značaj i iskorišćavanje u ishrani ljudi, u stočarstvu, industriji i biljnoj proizvodnji.

Morfološke osobine. Hemijski sastav zrna.

Uslovi uspevanja. Sortiment uopšte i sortiment za našu zemlju.

Agrotehnika: mesto u plodoredu. Osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje: količina, odnos i način đubrenja.

Setva: vreme, način, dubina, vegetacioni prostor, količina semena.

Nega: uništavanje korova herbicidima, kultuviranje.

Žetva, uskladištenje i čuvanje zrna.

BILJKE ZA PROIZVODNJU ULJA (5)

Grupa biljaka za proizvodnju ulja, botanička pripadnost i značaj gajenja.

Suncokret - značaj gajenja, poreklo i istorijat. Morfološke osobine (koren, stablo, list, cvet, cvast i plod).

Uslovi uspevanja. Sorte - domaće i strane koje su najviše zastupljene u strukturi setve.

Agrotehnika - mesto u plodoredu, osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje (odnos, količina i način đubrenja). Setva - vreme, način i dubina setve. Vegetacioni prostor i količina semena za setvu.

Nega useva. Žetva, visina prinosa i čuvanje proizvoda.

Uljana repica, mak i ricinus.

BILJKE ZA PROIZVODNJU ŠEĆERA, SKROBA I ALKOHOLA (6)

Vrste biljaka za proizvodnju šećera, skroba i alkohola.

Šećerna repa - značaj gajenja, istorijat i poreklo kulture, botanička pripadnost. Površine i prinosi kod nas i u svetu. Perspektiva gajenja.

Morfološke osobine - građa i dinamika porasta korena, hemijski sastav i tehnološki kvalitet korena. Građa i razvoj lišća. Cvetonosno stablo, cvet i plod.

Uslovi uspevanja: potrebe šećerne repe za toplotom, svetlošću i vodom.

Tipovi i sorte šećerne repe. Poliploidija, monogermnost, cerkospora rezistent.

Agrotehnika: mesto u plodoredu, osnovna i dopunska obrada zemljišta.

Đubrenje: odnos, količina i način unošenja đubriva.

Setva: izbor sorte i način setve. Vegetacioni prostor, sklop biljaka, dubina setve i količina semena za setvu.

Mera nege useva: kultiviranje, proređivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, zaštita od bolesti, štetočina i korova.

Zrelost šećerne repe: vađenje, vreme i način. Prinos korena. Proizvodnja semena.

Krompir - značaj u ishrani ljudi, stočarstvu, i industriji. Površine kod nas i u svetu i perspektive gajenja. Poreklo i istorijat kulture. Botanička pripadnost.

Morfološke osobine: građa korena, nadzemnog i podzemnog stabla, hemijski sastav krtole. Građa lista i cveta. Oplodnja i plod krompira.

Uslovi uspevanja: zahtevi prema toploti, svetlosti, vodi i zemljištu. Sortiment, sorte koje se gaje kod nas.

Agrotehnika: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta.

Đubrenje: količina, odnos, vreme i način unošenja đubriva.

Sadnja: priprema semena, naklijavanje krtole. Vreme i način setve, sklop biljaka, dubina setve. Količina semena (krtola) za setvu.

Nega krompira od setve do zrenja.

Vreme i način vađenja krompira - krtola, skladištenje i prinosi.

BILJKE ZA TEHNIČKU PRERADU (5)

Duvan - značaj i poreklo kulture. Botanička pripadnost. Proizvodnja duvana kod nas i u svetu i reoni gajenja.

Morfološke osobine: koren, stablo, list (podela prema mestu na stablu), hemijski sastav lista. Veličina i broj listova na biljci. Cvet - cvast, oplodnja i plod.

Uslovi uspevanja: zahtevi duvana prema toploti, svetlosti i vodi.

Tipovi duvana, sortiment po tipovima. Najvažnije sorte u našoj zemlji, i njihov opis.

Agrotehnika - plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje.

Proizvodnja rasada duvana u toplim i hladnim lejama. Vreme iznošenja rasada i sadnja.

Nega duvana u toku vegetacije.

Vreme, način berbe duvana. Štavljenje, sušenje i pakovanje. Prinos lišća duvana.

Hmelj - značaj, poreklo i površine pod hmeljom. Morfologija, uslovi uspevanja i sortiment. Priprema zemljišta, đubrenje i podizanje hmeljarnika. Mere nege hmelja, berba, sušenje i prinosi.

BILJKE ZA PROIZVODNJU STOČNE HRANE (4)

Predstavnici biljaka za proizvodnju stočne hrane. Privredni i agrotehnički značaj biljaka ove grupe.

Lucerka - značaj, gajenje, poreklo, rasprostranjenost, reoni gajenja kod nas. Hranljiva prednost i način iskorišćavanja.

Morfološke osobine - koren, stablo, list, cvet, cvast. Oplodnja lucerke, plod i seme.

Biološke osobine i stadijumi razvića.

Uslovi uspevanja. Tipovi, sortiment i selekcija.

Agrotehnika - osnovna i dopunska obrada zemljišta, setva i nega useva. Kosidba i sređivanje sena. Proizvodnja semena.

Crvena detelina i žuti zvezdan (programski sadržaji su isti kao i za lucerku),

Konvejer kao oblik proizvodnje stočne hrane.

PROIZVODNJA RASADA POVRĆA (6)

Objekti i oprema za proizvodnju rasada, tople leje, staklenici, plastenici. Tople leje - izbor mesta za podizanje toplih leja. Vrste i tipovi toplih leja. Elementi tople leje. Zagrevanje toplih leja. Način pripremanja tople leje za setvu. Setva u toplu leju.

Mere nege rasada - zalivanje, provetravanje, zaštita, plevljenje, prihranjivanje, pikiranje, kaljenje rasada.

Proračun površina pod toplim lejama, u odnosu na postavljeni plan proizvodnje povrća koje se razmnožava rasadom.

Staklenici - izbor mesta za podizanje staklenika. Tipovi staklenika, sastavni delovi, navodnjavanje, provetravanje, dopunsko osvetljavanje, zagrevanje, ostali pribor i uređaji.

Plastenici - tipovi plastenika, oprema, namena. Proizvodnja rasada na otvorenom polju.

KLASIFIKACIJA POVRĆA (1)

Klasifikacija povrtarskih kultura na osnovu načina korišćenja i botaničke pripadnosti: povrće iz grupe kupusa, korenasto povrće, zeljasto-lisnato povrće, lukovičasto povrće, mahunjače, povrće sa mesnatim plodovima, krtolasto povrće, višegodišnje povrće, pečurke.

POVRĆE IZ GRUPE KUPUSA (6)

Kupus, kelj, keleraba, karfiol - značaj i upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine - koren, stablo, list, cvet i plod. Sortiment, dužina vegetacionog perioda. Uslovi uspevanja i visina prinosa.

Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta. Đubrenje, rasađivanje, priprema rasada za sadnju. Nega, podsađivanje, kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje. Navodnjavanje, zahtevi i reagovanje na vodu, kritične faze u odnosu na potrebe za vodom, načini navodnjavanja, zalivna norma i broj zalivanja. Mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva: načini žetve, klasiranje i sortiranje glavica.

Proizvodnja semena.

KORENASTO POVRĆE (5)

Mrkva, paštrnak, peršun - značaj, upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.

Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje. Setva, količina semena za setvu. Mere nege: kultiviranje, okopavanje, proređivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva - berba, klasiranje i skladištenje.

Proizvodnja semena: proizvodnja semena za seme u prvoj godini je ista kao i za gajenje radi dobijanja zadebljalog korena sve do momenta odabiranja izvodnica za gajenje u drugoj godini. Kriterijumi za odabiranje izvodnica za gajenje u drugoj godini. Kriterijumi za odabiranje izvodnica. Čuvanje izvodnica preko zime. Osnovna i dopunska obrada zemljišta. Sadnja izvodnica, vegetacioni prostor. Mere nege: kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva semena, dorada, prinos semena.

KORENASTE BILJKE IZ PORODICE KRSTAŠICA (4)

Rotkvica, rotkva, cvekla, ren - značaj i upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacionog perioda. Uslovi uspevanja i visina prinosa.

Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva. Mere nege: okopavanje, proređivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina. Žetva - berba, klasiranje, priprema za tržište.

Proizvodnja semena.

ZELJASTO - LISNATO POVRĆE (2)

Salata, spanać - značaj i upotreba, poreklo, gajene površine. Botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.

Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva. Mere nege: kultiviranje, okopavanje, proređivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, mere borbe protiv najvažnijih bolesti i štetočina, primena herbicida. Žetva - berba, priprema za tržište.

Proizvodnja semena.

LUKOVIČASTO POVRĆE (4)

Crni luk - značaj i upotreba, poreklo luka, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja, visina prinosa.

Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje.

Proizvodnja arpadžika: setva semena, mere nege, žetva - berba.

Proizvodnja crnog luka iz arpadžika: sadnja arpadžika, mere nege, žetva - berba.

Proizvodnja crnog luka direktno iz semena.

Proizvodnja crnog luka iz rasada.

Proizvodnja semena crnog luka.

Beli luk - značaj i upotreba, poreklo belog luka, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.

Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva - sadnja. Mere nege su iste kao i kod crnog luka. Žetva - berba, prinosi.

Praziluk - dati samo osnovne podatke o morfologiji, agrotehnici i korišćenju.

MAHUNJAČE (2)

Grašak, boranija - značaj, upotreba, poreklo, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja, visina prinosa.

Tehnologija proizvodnje, plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva, mere nege (kultiviranje, navodnjavanje, mere borbe protiv bolesti i štetočina, primena herbicida). Žetva - berba. Proizvodnja semena.

POVRĆE SA MESNATIM PLODOVIMA (5)

Crveni patlidžan, plavi patlidžan, paprika, krastavci, tikvice, lubenice, dinje - značaj, upotreba, poreklo, gajene površine, botanička pripadnost i karakteristike. Morfološke osobine. Sortiment, dužina vegetacije. Uslovi uspevanja i visina prinosa.

Tehnologija proizvodnje: plodored, osnovna i dopunska obrada zemljišta, đubrenje, setva - sadnja, mere nege (redovne i posebne). Žetva - berba. Proizvodnja semena.

CVEĆARSTVO (35)

OBJEKTI I OPREMA ZA PROIZVODNJU CVEĆA (15)

Tople i hladne leje, toplolejski okvir, toplolejski prozor, materijali za zasenjivanje leja, priprema i formiranje toplih leja, izvori energije.

Plastenici - sastavni delovi i primena.

Staklare - sastavni delovi: temelj, konstrukcija, zastakljivanje, provetravanje, grejanje, zasenjivanje, ostala oprema, parapeti, alat i inventar u proizvodnim pogonima i automatika.

Tipovi staklara: množara; uzgojni staklenik za lončanice; blok staklare za uzgoj rezanog cveća; pokretne - mobilne staklare.

ZEMLJIŠNI SUPSTRATI (2)

Zemljišni supstrati u cvećarskoj proizvodnji.

RAZMNOŽAVANJE U CVEĆARSTVU (18)

a) Generativnim putem - setvom semena: setva semena (sandučić, leja, na otvorenom prostoru). Nega ponika: zalivanje i orošavanje, zasenjivanje, provetravanje, pikiranje, rasađivanje, ulončavanje, prelončavanje, plevljenje i okopavanje, zaštita i prihranjivanje.

b) Vegetativnim putem: lisnim reznicama, poluzdrvenjenim i drvenim reznicama, deljenjem bokora, povaljenicama, okuliranjem i kalemljenjem, lukovicama, gomoljima i rizomima. Nega materijala: kao kod razmnožavanja generativnim putem.

III razred

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Značaj, stanje i perspektiva voćarstva kod nas.

MORFOLOGIJA I FIZIOLOGIJA VOĆAKA (3)

Organi grmolikih žbunastih i sa rozetom voćki i njihove funkcije; koren, deblo, kruna (rodne i nerodne grančice), pupoljci, list, cvet, cvast i plod.

Cvetanje oprašivanje i odnos oplodnje. Stadijumi razvoja voćaka i uslovi za obrazovanje rodnih pupoljaka.

RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA I VOĆNI RASADNIK (7)

Izbor mesta, organizacija, delovi, odnosno proizvodni objekti.

Generativno i vegetativno razmnožavanje.

Podloge za jabuku, krušku, dunju, višnju, trešnju, šljivu, breskvu, kajsiju i dr.

Proizvodnja sejanaca. Izbor i prikupljanje semena, stratifikovanje, setva i nega sejanaca.

Proizvodnja vegetativnih podloga nagrtanjem. Podizanje i nega matičnjaka vegetativnih podloga. Razmnožavanje voćaka reznicima, izdancima, položenicima i stolonima - proizvodnja živica.

Zasnivanje rastila. Priprema zemljišta, podloga, sadnja i nega podloga u rastilu.

Kalemljenje, s posebnim osvrtom na spavajući pupoljak.

Radovi u rastilu tokom II godine. Nega kalemova: skraćivanje podloga, čišćenje izbojaka iz podloge, prašenje, prihranjivanje, zaštita od biljnih bolesti i štetočina, vađenja, pakovanje, transport i trapljenje.

PODIZANJE VOĆNJAKA (3)

Izbor mesta - lokacija, položaj, podloga, sorte, odnosno vrste u odnosu na ekološke činioce. Priprema zemljišta za sadnju; regulacioni radovi, fertilizacija i rigolovanje. Razmak sadnje za pojedine voćne vrste, raspored, obeležavanje mesta i sama sadnja. Nega mladog zasada od sadnje do plodonošenja sa međukulturama i bez njih. Formiranje krune - oblici krune - sa posebnim osvrtom na kotlastu (vazu), poboljšanu piramidalnu, kombinovanu ili američku palmetu sa kosim granama i pilakovu krunu.

OREZIVANJE VOĆAKA KOJE RAĐAJU (4)

Orezivanje jabuke i kruške u slobodnom porastu. Orezivanje breskve u periodu plodonošenja. Orezivanje šljive, kajsije, trešnje i višnje. Orezivanje palmete sa kosim granama u periodu plodonošenja. Orezivanje jagodastog voća: maline, kupine i ribizle.

ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VOĆNJACIMA (2)

Održavanje zemljišta u voćnjacima u stanju ledine, zastiranje (mulčiranje) zemljišta u voćnjacima. Održavanje zemljišta u voćnjacima u vidu jalovog ugara, zelenišno đubrenje (pokrovne biljke) u voćnjacima. Gajenje uzrodica u voćnjacima.

Vreme đubrenja i količina đubriva (norme). Tehnika đubrenja - načini unošenja pojedinih đubriva u zemljište.

JABUKA (3)

Rasprostranjenost i proizvodnja jabuke u svetu i kod nas. Glavni rejoni jabuke u Jugoslaviji i Srbiji. Morfološko-biološke i fiziološke osobine jabuke: koren, kruna i grančica. Oplodnja i period razvoja ploda jabuke. Pomološke oznake za determinaciju sorte.

Klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada jabuke: priprema zemljišta, razmak sadnje i sistem gajenja.

Sorte jabuke. Važnije letnje sorte. Jesenje i zimske sorte koje ulaze u uži izbor za plantažne zasade. Radovi u jabučnjaku od sadnje do plodonošenja. Rezidba za oblik: palmeta sa kosim granama, veza i pilarova kruna.

Đubrenje. Održavanje zemljišta.

Radovi u jabučnjaku u redovnoj proizvodnji. Rezidba, đubrenje, obrada zemljišta i navodnjavanje. Berba, klasiranje, pakovanje, čuvanje i transportovanje plodova.

KRUŠKA (3)

Zastupljenost kruške kod nas i glavni rejoni. Morfološko-biološke i fiziološke osobine kruške: koren, kruna, grančice, list, cvet i plod. Odnosi oplođenja. Pomološke oznake za determinaciju sorte. Ekološki uslovi za gajenje kruške: klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada kruške: izbor zemljišta, razmak sadnje, sistem gajenja s obzirom na podlogu. Važnije letnje sorte - karakteristike i kratak opis. Jesenje i zimske sorte koje ulaze u uži izbor - karakteristike i kratak opis. Radovi u zasadu kruške od sadnje do plodonošenja. Sistemi gajenja kruške - najčešći oblici krune: vaza i palmeta sa kosim granama. Đubrenje. Održavanje zemljišta i navodnjavanje.

DUNJA (1)

Značaj i brojno stanje dunje. Morfološko-biološke osobine dunje. Uslovi uspevanja: klima, zemljište i položaj. Podizanje i redovna nega zasada dunje. Upotrebna vrednost, klasifikacija sorti i sorte.

ŠLJIVA (3)

Stanje šljivarstva u svetu i kod nas. Značaj šljive za našu zemlju i upotrebna vrednost. Problematika šljivarske proizvodnje kod nas. Morfološko-biološke i fiziološke osobine šljive. Odnosi oplođenja. Pomološke oznake za determinaciju sorte. Vrste šljiva i klasifikacija sorti po upotrebnoj vrednosti. Stone sorte i sorte za preradu - karakteristike i kratak opis. Uslovi za gajenje šljive: klima, zemljište i položaj. Podizanje šljivika, trasiranje, meliorativno đubrenje i rigolovanje. Sadnja šljive, izbor sadnog materijala i razmak. Radovi u mladom šljiviku - agrotehnika u periodu rodnosti šljive: rezidba, đubrenje, održavanje zemljišta i zaštita debla od mrazeva.

BRESKVA (3)

Zastupljenost breskve kod nas, glavni rejoni i privredni značaj. Morfološko-biološke osobine breskve. Pomološke oznake za determinaciju sorte. Podela sorti po vremenu, sazrevanju i glavne sorte - karakteristike, kratak opis. Uslovi za gajenje breskve: klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada breskve: priprema, izbor podloge i sadnog materijala. Najčešći oblici krune breskve i orezivanje na oblik. Nega breskve do plodonošenja, rezidba, đubrenje i održavanje zemljišta. Nega breskve u periodu plodonošenja: rezidba za rod, održavanje zemljišta, đubrenje i proređivanje plodova,

KAJSIJA (2)

Stanje i privredni značaj kajsije. Morfološko-biološke i fiziološke odlike kajsija. Uslovi za gajenje kajsija: klima, zemljište i položaj. Podizanje zasada - izbor sadnog materijala i razmak sadnje. Važnije sorte kajsija. Agrotehnika u periodu rodnosti kajsija.

TREŠNJE I VIŠNJE (2)

Privredni značaj, morfološko-biološke i fiziološke osobine trešnje i višnje. Uslovi za gajenje: klima, zemljište i položaj. Osobenosti gajenja trešnje i višnje: sadni materijal, sistem gajenja, razmak sadnje i oblik krune. Osobine ploda koje se uzimaju u obzir pri određivanju - raspoznavanju sorti. Klasifikacija sorti i sorte trešnje i višnje. Agrotehnika u uzgojnom periodu i u redovnoj proizvodnji.

ORAH (1)

Privredni značaj, morfološko-biološke i fiziološke osobine oraha. Uslovi za gajenje: klima, zemljište i položaj. Razmnožavanje i podizanje zasada oraha. Nega oraha - agrotehnika. Sorte oraha. Berba, branje, sušenje, beljenje, kvalitetne kategorije ploda i čuvanje

LESKA (LEŠNIK) (1)

Značaj, morfološko-biološke i fiziološke osobine leske. Prirodni uslovi za gajenje leske. Podizanje i nega zasada leske. Sorte leske.

JAGODASTO VOĆE - JAGODA (2)

Privredni značaj, morfološko-biološke i fiziološke osobine jagode. Prirodni uslovi uspevanja jagode: klima, zemljište i položaj. Osobenost gajenja jagode: razmnožavanje i razvoj živića. Podizanje i nega jagodnjaka: priprema zemljišta, vreme sađenja, izbor sadnog materijala i tehnika sađenja. Sortiment jagoda - karakteristike sorti i kratak opis. Nega zasada jagode u rodu.

MALINA I KUPINA (2)

Zastupljenost i privredni značaj. Morfološko-biološke i fiziološke osobine. Prirodni uslovi uspevanja: klima, zemljište i položaj. Osobenosti gajenja: priprema zemljišta, sadnice, način gajenja i rastojanja. Nega mladog zasada i zasada u periodu plodonošenja. Sorte maline i kupine: klasifikacija i kratak opis.

RIBIZLA (1)

Privredni značaj ribizle. Morfološko-biološke i fiziološke osobine ribizle, uslovi uspevanja: klima, zemljište i položaj. Sorte ribizle: rane, srednje rane, srednje pozne i pozne. Podizanje zasada: priprema zemljišta, sadni materijal i rastojanje. Nega zasada ribizle: orezivanje, đubrenje i održavanje zemljišta. Berba, klasiranje i pakovanje ribizle.

BIOLOGIJA VINOVE LOZE (2)

Opšte karakteristike familije ampelidene (Vitacone), karakteristike evropsko-azijske loze i severno-američkih vrsta. Organi vinove loze: vegetativni i generativni. Funkcija pojedinih organa vinove loze. Godišnji ciklus razvitka vinove loze.

RAZMNOŽAVANJE VINOVE LOZE (5)

Razmnožavanje vinove loze semenom i vegetativno. Zakonski propisi u proizvodnji loznog sadnog materijala. Lozni rasadnik i njegovi objekti, zasnivanje istih. Proizvodnja podloga i vioka. Kalemljenje vinove loze. Priprema podloga i vioka, stratifikovanje, prporenje, nega kalemova u prporištu. Vađenje, klasiranje, trapljenje, pakovanje i ekspedicija kalemova.

PODIZANJE VINOGRADA (4)

Izbor podloga i sorti za podizanje vinograda. Projekat podizanja vinograda. Izbar položaja i zemljišta. Priprema zemljišta, organizacija zemljišne teritorije. Sadnja vinove loze. Nega mladog vinograda. Izbor i postavljanje potpornih predmeta u vinogradu. Karakteristike podizanja vinograda na živom pesku.

REZIDBA I VEZIVANJE VINOVE LOZE (5)

Vrste loze na čokotu, opšta pravila rezidbe, važnost, dužina, vreme i način rezidbe, pribor za rezidbu, utvrđivanje broja rodnih okaca na čokotu pri rezidbi. Sistemi rezidbe i oblici čokota vinove loze. Župski način rezidbe. Krajinski način rezidbe. Gijo-Pusarev način rezidbe. Splitska rezidba. Gijov dvogubi način rezidbe. Rojatska kordunica. Skljarova kordunica. Kazanovljeva kordunica. Mozerova kordunica. Silvoz kordunica. Kordunica tipa amrela. Nifinova kordunica. Pergolasti oblici čokota: kosa pergola i pergola tendona. Kombinacija oblika čokota za kratku, mešovitu i dugu rezidbu. Oblici čokota za okućnice: ulazni špalir, tunelska pergola, venjak uz zgradu i čardaklije. Rekonstrukcija kraka, odnosno rodnog čvora, oblika čokota i vinograda. Zelena rezidba: lečenje, prekraćivanje lastara, zakidanje i uklanjanje zaperaka. Vezivanje loze: vezivanje stabla, vezivanje lukova i zelenih lastara, proređivanje cvetova, bobica i grozdova, dopunsko oprašivanje.

ĐUBRENJE VINOGRADA (1)

Uticaj makro i mikro-elemenata na vinovu lozu. Izbor organskih i mineralnih đubriva za đubrenje vinograda. Vreme đubrenja, način đubrenja i određivanje potrebne količine đubriva za đubrenje matičnjaka, proprišta i vinograda.

OBRADA ZEMLJIŠTA (3)

Duboka obrada, plitka obrada zemljišta u vinogradu. Primena herbicida u vinogradarstvu. Posebni oblici održavanja zemljišta u vinogradu.

POVREDE VINOVE LOZE (1)

Povrede vinove loze prouzrokovane dejstvom niskih temperatura, povrede od grada, povrede izazvane obradom. Nega povređene loze.

BERBA I ČUVANJE GROŽĐA (3)

Utvrđivanje zrelosti grožđa, berba vinskih sorti, berba stonog grožđa, ambalaža za pakovanje, klasiranje stonog grožđa,

NAVODNJAVANJE POLJOPRIVREDNIH KULTURA (28)

Značaj i potreba navodnjavanja. Prednosti proizvodnje u uslovima navodnjavanja.

Zemljišna i vazdušna suša, mere borbe protiv suše. Korenov sistem biljaka i njegovo prostiranje. Način snabdevanja biljke vodom, osmoza, osmotski pritisak. Kretanje vode u biljci, transpiracija. Kritični periodi biljaka za vodom. Pogodnost vode za navodnjavanje. Poboljšanje kvaliteta vode. Temperatura vode za navodnjavanje. Izvorišta vode za navodnjavanje, vodo-zahvati. Površinsko navodnjavanje, podzemna i veštačka kiša. Osnovne karakteristike kišenjem.

Kriterijumi za izbor načina navodnjavanja. Određivanje momenta zalivanja prema spoljašnjim morfološki promenama na biljkama, prema turnusima, prema dnevnom utrošku vode evapotranspiracijom i prema stanju vlažnosti zemljišta.

Određivanje momentalne vlažnosti zemljišta vizuelnom metodom, metodom sušenja, metodom tenziometra i elektrometrijskom metodom.

Norma navodnjavanja i norma zalivanja, određivanje norme zalivanja. Utvrđivanje potrebnog vremena kišenja za davanje zalivne norme.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program predmeta biljna proizvodnja služi kao teorijska osnova za tehnološke operacije pri primeni agromera u procesu poljoprivredne proizvodnje i pruža potrebna znanja za nastavak obrazovanja u struci.

Sadržaji programa iz biljne proizvodnje realizovaće se u I, II i III razredu sa po 2, 4 i 3 časa nedeljno, odnosno 70, 140 i 96 časova godišnje (ukupno 306).

Sadržaji programa treba da se realizuju u okviru 8 nastavnih oblasti koje obuhvataju 60 nastavnih celina (tema).

Prva i druga nastavna oblast (agrohemija i pedologija) treba da se realizuje u okviru 70 časova teorijske nastave i 42 časa vežbi u okviru praktične nastave u I godini.

Treća, četvrta i peta nastavna oblast (ratarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo) treba da se realizuje u okviru 140 časova teorijske nastave i 78 časa vežbi u okviru praktične nastave u II godini.

Šesta, sedma i osma nastavna oblast (voćarstvo, vinogradarstvo i navodnjavanje) treba da se realizuje u okviru 96 časova teorijske nastave i 78 časa vežbi u okviru praktične nastave u III godini.

U prvom razredu, u okviru agrohemije i pedologije, učenici treba da shvate da je zemljište jedina sredina u kojoj se odvija život poljoprivrednih kultura.

Takođe, da poljoprivredne kulture uzimaju vodu i hranljive materije iz zemljišta a od osobina zemljišta zavisi i uspeh podignutih zasada.

Učenik treba da raspoznaje pojedine tipove zemljišta, da izvrši pravilni izbor đubriva jer od toga, u velikom delu, zavisiće i osobine zemljišta i uspeh proizvodnje.

U drugom razredu učenici treba da steknu saznanja o veštini gajenja ratarskih, povrtarskih i cvećarskih kultura. Ovde treba izučavati one kulture koje su dominantne u datom rejonu.

U trećem razredu učenici treba da se upoznaju sa karakteristikama pojedinih vrsta kultura iz voćarstva i vinogradarstva, kako bi stečeno znanje primenjivali u praksi. Posebna oblast u ovoj godini je navodnjavanje, gde učenici treba da upoznaju principe i savremenu tehniku ne samo navodnjavanja i odvodnjavanja već i tehniku popravljanja zemljišta na terenima ugroženim erozijom, podložnim zaslanjivanju i zabarivanju.

Od ukupnog broja časova po nastavnim oblastima približno dve trećine odnosi se na izlaganje planiranog gradiva, a jedna trećina na ponavljanje i utvrđivanje gradiva. Na osnovu ovakvog stava određena je dinamika prelaženja gradiva, a nastavniku je ostavljena sloboda u izboru tipa časa, koji treba da je prilagođen i nastavnoj jedinici, kako bi se pomoću stečenih teorijskih znanja lakše savlađivale agro mere u samoj praksi.

Pri realizovanju nastavnog gradiva nastavnik će se služiti potrebnim savremenim sredstvima za očiglednu nastavu, povezujući teorijske postavke sa ostvarenim rezultatima u praksi.

Stalno treba koristiti nove nastavne metode rada, koje se razlikuju od ustaljenih, klasičnih, što će više zainteresovati učenike i koncentrisati njihovu pažnju.

Svi programski sadržaji predviđeni za realizaciju koncipirani su tako da omogućavaju dalje, šire i dublje ulaženje u probleme poljoprivredne proizvodnje

Odvijanje nastave mora biti prilagođeno određenoj oblasti biljne proizvodnje, gde prilikom realizovanja programa treba vršiti određena povezivanja, na primer: ratarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo, vinogradarstvo i voćarstvo kao i ostale oblasti, kako bi se lakše moglo ovladati zajedničkim problemima, a naročito izdvojiti specifičnosti, jer će učenici lakše ovladati potrebnim znanjima.

Bazni predmeti su hemija i biologija za sve oblasti u ovom predmetu.

Pri planiranju realizacije programa treba se pridržavati redosleda tema kako je dato u programu, mada je moguće da redosled bude i drugačiji, uz potrebna obrazloženja na stručnom aktivu nastavnika.

Nakon završetka određenih oblasti, tema, odnosno nastavnih jedinica, neophodno je, gde je to moguće, dati i zadatke za vežbanje na času i domaće zadatke.

Takođe, neophodno je uskladiti realizaciju programa po oblastima sa praktičnom nastavom (vežbama), pošto je praktična nastava izdvojena u poseban predmet. Naime, pre realizacije praktične nastave potrebno je teme teorijski obraditi.

Prilikom ispitivanja i ocenjivanja učenika treba težiti da nastavni proces bude više kreativan nego reproduktivan, što će se postići pravilnim formulisanjem pitanja iz pojedinih nastavnih jedinica.

MOTORI I TRAKTORI

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta motori i traktori jeste da: razvija radne navike, odgovornost i disciplinu kod učenika, interesovanje za stručno usavršavanje i navike za savestan odnos i racionalno korišćenje sredstava.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje osnovnih pojmova mehanike;

- upoznavanje najznačajnijih osobina materijala za izradu delova poljoprivrednih mašina kao i sa postupcima obrade;

- pružanje znanja o gorivima i mazivima;

- upoznavanje osnovnih pojmova o motorima SUS;

- sticanje neophodnih znanja o konstrukcijama i funkcionisanju pojedinih delova i uređaja motora i traktora;

- osposobljavanje učenika za samostalno rukovanje i održavanje motora i traktora;

- osposobljavanje za otkrivanje i otklanjanje manjih kvarova na motoru i traktoru.

II razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Značaj poljoprivredne mehanizacije u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji.

MEHANIKA (6)

Statika. Aksiome statike. Osnovni pojmovi o trenju. Sistem sučelnih sila. Moment sile. Varinjonova teorema. Spreg. Redukcija sistema sila u ravni. Dinamika. Vrste naprezanja materijala.

TEHNOLOGIJA MATERIJALA (11)

Pojam i podela tehnologije materijala. Osobine materijala za izradu poljoprivrednih mašina (fizičke, hemijske, mehaničke i tehnološke).

Značaj metala i njihova podela. Gvožđe (osobine i vrste). Čelik (osobine, vrste i upotreba). Označavanje čelika po JUS-standardima. Liveno gvožđe (vrste i primena u poljoprivrednoj mehanizaciji). Obojeni metali (osobine i upotreba). Bakar, cink, aluminijum, kalaj i olovo (osobine i upotreba u poljoprivrednoj mehanizaciji).

Legure (značaj, podela i upotreba). Korozija (štetnost i zaštita), termička obrada (značaj i vrste).

Obrada skidanjem strugotine. Paralelni strugovi, glodalice i mašine za fino brušenje (honovanje, lepovanje i super finiš).

Obrada bez skidanja strugotine (livenje).

Goriva (značaj, vrste i premena u poljoprivrednoj mehanizaciji).

Maziva (značaj, vrste i primena u poljoprivrednoj mehanizaciji).

ELEKTROTEHNIKA (7)

Osnovni pojmovi iz elektrotehnike. Jednosmerna i naizmenična struja. Trofazna struja. Elektromotori, sinhroni i asinhroni. Elektrotehnički uređaji u poljoprivrednoj proizvodnji.

MOTORI SUS (80)

UVOD (1)

Predmet izučavanja, značaj motora i traktora u poljoprivrednoj proizvodnji. Klasifikacija traktora i njegovi delovi.

OSNOVNI POJMOVI O MOTORU (8)

Podela motora. Osnovni delovi motora SUS i uloga. Osnovne veličine motora: radna i kompresiona zapremina. Stepen kompresije. Princip rada četvorotaktnog i dvotaktnog OTO i dizel motora.

NEPOKRETNI DELOVI MOTORA (6)

Blok motora, glava motora, kućište motora.

MOTORSKI MEHANIZAM (10)

Klip, klipnjača, radilica i zamajac.

RAZVODNI MEHANIZAM (8)

Bregasto vratilo, podizači, klackalice, ventili i pogon razvodnog mehanizma.

UREĐAJI ZA HLAĐENJE (9)

Zadatak i način hlađenja motora. Vodeno i vazdušno hlađenje. Održavanje uređaja za hlađenje.

UREĐAJI ZA PODMAZIVANJE (7)

Zadatak i načini podmazivanja. Podmazivanje pod pritiskom: pumpa, prečistači, hladnjak. Izbor ulja i održavanje uređaja za podmazivanje.

DOVOD I PREČIŠĆAVANJE VAZDUHA (6)

Prečistači vazduha. Održavanje prečistača vazduha. Turbokompresor. Izduvni lonac.

UREĐAJI ZA NAPAJANJE GORIVOM (15)

Napajanje dizel-motora gorivom. Rezervoar, pumpa za gorivo, prečistači goriva, pumpa za ubrizgavanje, regulator, brizgaljke i načini ubrizgavanja. Održavanje sistema za napajanje gorivom.

Napajanje OTO motora gorivom. Karburator i uređaji karburatora.

ELEKTRIČNI UREĐAJI (10)

Električni uređaji OTO i dizel-motora. Održavanje, kvarovi i opravka električnih uređaja.

III razred

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KLASIFIKACIJA TRAKTORA (5)

Traktor, delovi, podela, kategorizacija, izbor.

IZBOR MOTORA (4)

Izbor tipa motora, snage, momenta, broja obrtaja prema željenoj vučnoj sili traktora na poteznici.

TRANSMISIJA TRAKTORA (16)

Uloga i delovi transmisije. Spojnica, menjač, reduktor, glavni prenosnik, diferencijal, poluvratila, bočni reduktori. Prednji pogon traktora. Održavanje transmisije traktora.

UREĐAJI ZA KRETANJE TRAKTORA (10)

Uređaj za kretanje traktora točkaša i održavanje. Uređaj za kretanje traktora guseničara i održavanje. Otpor kotrljanja točka i gusenice. Specifični pritisak i klizanje traktora.

UREĐAJI ZA UPRAVLJANJE (10)

Načini upravljanja traktorom. Mehaničko upravljanje, hidraulično upravljanje. Upravljanje traktorom guseničarom. Održavanje uređaja za upravljanje. Geometrija upravljanja.

UREĐAJI ZA KOČENJE (12)

Zadatak i vrste uređaja za kočenje. Mehaničke, hidraulične i pneumatske kočnice. Održavanje uređaja za kočenje. Karakteristike procesa kočenja.

HIDRAULIČNI UREĐAJI (13)

Uloga, vrste i delovi hidrauličnih uređaja. Princip rada uređaja. Pumpa, prečistač, razvodnik ulja, radni cilindar, poluge uređaja. Jednosmerni hidraulični uređaj, rukovanje i održavanje. Dvosmerni hidraulični uređaj, rukovanje i održavanje.

DODATNI UREĐAJI (8)

Poteznice, priključno vratilo, remenica. Kabina, sedište. Uslovi rada rukovaoca traktora.

ELEKTRIČNI SISTEM NA TRAKTORU (7)

Osvetljenje, signalizacija, kontrolno-merni instrumenti, grejači i ostali električni uređaji.

ODRŽAVANJE MOTORA I TRAKTORA (4)

Razrađivanje novog motora i traktora. Garantni rok i servisni pregledi novog traktora. Tehničko održavanje traktora. Konzerviranje i čuvanje traktora.

TENDENCIJE U RAZVOJU TRAKTORA (7)

Energetsko-vučno-pogonske jedinice (EVP), nosači oruđa (samohodne šasije), automatska regulacija i upravljanje, ergonomija,...

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Predmet motori i traktori izučava se u drugom i trećem razredu. Osnovna predznanja učenici su stekli u osnovnoj školi u okviru tehničkog obrazovanja. U prvom razredu su imali prilike da se upoznaju s mašinskim elementima i tehničkim crtanjem a na praktičnoj nastavi da upoznaju rad u radionici kao i materijale za izradu poljoprivrednih mašina. Znanja iz predmeta motori i traktori poslužiće za praksu a i kao osnova za predmete: poljoprivredne mašine i eksploatacija polj. mašina.

Pri realizaciji obrazovno-vaspitnih zadataka posebnu pažnju treba posvetiti sigurnom i pravilnom rukovanju i preventivnom održavanju motora i traktora.

Sadržaje predmeta motori i traktori treba realizovati korišćenjem očiglednih nastavnih sredstava, demonstrativnih nastavnih metoda, grupnog i individualnog oblika rada. Nastavne teme: mehanika, tehnologija materijala i elektrotehnika treba da posluže kao osnova za izučavanje motora i traktora. Ove sadržaje treba obraditi ilustrativno-demonstrativnom metodom. Mehanika i elektrotehnika obrađuju se informativno. Ostale teme veoma su značajne za praksu te ih treba detaljno obraditi

Program predmeta u drugom razredu sadrži: mehaniku, tehnologiju materijala, elektrotehniku i motore SUS. U trećem razredu obrađuje se traktor. Pri realizaciji programa pažnju posvetiti održavanju i dijagnostici i manjim opravkama uređaja motora i traktora.

Pri obučavanju učenika za rukovanje motorima i traktorima neophodno je obraditi i mere zaštite na radu.

Metode i oblike rada treba tako programirati da podstiču i uključuj|u učenika da aktivno učestvuje u procesu sticanja znanja. Ovde je naročito bitno prilagoditi obim gradiva i način izlaganja tako da učenici steknu trajna znanja koja će koristiti i proširivati u praksi. Učenici treba da steknu naviku da koriste prospekte, uputstva, priručnike.

Nastavnik je dužan da tokom gadine prati stepen usvajanje znanja i umenja učenika i da svoja zapažanja ubeleži u dnevnik kao ocenu.

POLJOPRIVREDNE MAŠINE

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta poljoprivredne mašine jeste da osposobi učenika za pravilno rukovanje priključnim i samohodnim mašinama, transportnim sredstvima i uređajima u biljnoj proizvodnji; kao i da ih osposobi za pravilno održavanje poljoprivrednih mašina i opreme u biljnoj proizvodnji.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje uloge i značaja poljoprivredne mehanizacije i njenog doprinosa u proizvodnji hrane;

- upoznavanje uloge i značaja mašina u ratarskoj i voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji;

- upoznavanje uloge i značaja transportnih sredstava;

- upoznavanje objekata i uređaja za skladištenje, klasiranje i lakovanje;

- osposobljavanje učenika za neophodna podešavanja i opravke poljoprivredne mehanizacije i opreme u toku radnog procesa.

II razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Predmet i značaj izučavanja poljoprivrednih mašina. Klasifikacija mašina.

MAŠINE I ORUĐA ZA OSNOVNU OBRADU ZEMLJIŠTA (12)

Zadatak osnovne obrade. Klasifikacija i primena mašina i oruđa za osnovnu obradu. Raoni plugovi. Nošeni, polunošeni i vučni plugovi. Prikopčavanje i podešavanje plugova.

Podrivači, diskosni plugovi. Kombinovane mašine i oruđa za osnovnu i redukovanu obradu.

MAŠINE ZA DOPUNSKU OBRADU ZEMLJIŠTA (10)

Zadatak dopunske obrade zemljišta. Opis mašine za dopunsku obradu zemljišta (tanjirače, drljače, kultivatori, valjci, ravnjači, setvospremači i torofreze). Podešavanje i održavanje mašina za dopunsku obradu zemljišta.

MAŠINE ZA RASIPANJE MINERALNIH ĐUBRIVA (8)

Primena i klasifikacija rasipača mineralnih đubriva. Osnovni delovi rasipača. Centrifugalni rasipač. Rasipač sa klatećom cevi. Prikopčavanje, podešavanje i održavanje rasipača.

MAŠINE ZA UTOVAR I RASTURANJE STAJNJAKA (9)

Tehnika utovara i rasturanja stajnjaka. Utovarivači stajnjaka: prednji, zadnji i kranski. Prikopčavanje. rukovanje i održavanje.

Rasturači stajnjaka. Osnovni delovi rasturača: prikolica, transporter, zaporni mehanizam, razbacivači i pogon. Cisterne za osoku i tečni stajnjak.

MAŠINE ZA SETVU (16)

Zadatak i tehnika setve. Klasifikacija mašina za setvu.

Uskoredne sejalice. Osnovni delovi i uloga. Sanduk, setveni aparati, ulagači semena, markeri i pogon. Podešavanje i održavanje uskorednih sejalica.

Širokoredne sejalice. Osnovni delovi širokorednih sejalica. Sekcija, setveni aparati i pogon. Uređaji za đubrenje i zaštitu na sejalicama. Podešavanje širokorednih sejalica. Održavanje sejalica.

MAŠINE ZA SADNJU (5)

Zadatak, primena i klasifikacija mašina za sadnju. Sadilice krompira. Sadilice rasada. Podešavanje i održavanje sadilica.

MAŠINE ZA NEGU USEVA (8)

Zadatak nege useva i klasifikacija mašina. Kultivatori za međurednu obradu sa motičicama. Podešavanje i održavanje kultivatora. Rotacioni kultivatori. Freze za međurednu obradu.

UREĐAJI ZA NAVODNJAVANJE (7)

Značaj navodnjavanja i vrste uređaja. Pokretni uređaji za navodnjavanje. Agregat, usisna korpa, pumpa, motor. Podizanje vode. Kišna krila i rasprskivači. Podešavanje i održavanje uređaja.

MAŠINE ZA ZAŠTITU BILJA (12)

Značaj mehanizovane zaštite, primena i podela mašina. Prskalice, pogonski delovi i protok tečnosti. Prečistači, pumpa, vazdušno zvono, regulator pritiska, rasprskivači. Uređaji za punjenje prskalice. Podešavanje količine izbacivanja tečnosti. Održavanje prskalice i mere zaštite na radu. Orošivači (atomizeri), zaprašivači i zamagljivači.

MAŠINE ZA ŽETVU (16)

Mehanizovana žetva, značaj i podela. Višefazna i jednofazna žetva. Žitni kombajni, osnovni delovi i uloga. Tehnološki proces rada, heder, vitlo, režući aparat, spiralni transporter i elevator. Vršalica kombajna, vršidbena komora, slamotresi, sabirna ravan, lađa, elevatori. Bunker i sortir-cilinder. Hidraulični sistem. Gubici zrna i podešavanje rada kombajna prema uslovima rada. Održavanje kombajna.

III razred

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

MAŠINE ZA VAĐENJE ŠEĆERNE REPE (10)

Zadatak mašina i način vađenja. Višefazno vađenje šećerne repe. Linija mašina za vađenje šećerne repe: sekač lista i glava, vadilica, utovarivač. Podešavanje i održavanje. Kombajn za vađenje šećerne repe.

MAŠINE ZA BERBU KUKURUZA (10)

Načini mehanizovane berbe. Berač i kombajn za berbu kukuruza. Beračka sekcija, komušaljka, transporteri, pogon. Podešavanje i održavanje. Adapter za kukuruz, adaptacija žitnog kombajna i podešavanje u radu. Mere zaštite na radu.

MAŠINE ZA SREĐIVANJE BILJNIH OSTATAKA (2)

Sitnilica biljnih ostataka. Podela, tehnički opis, održavanje.

MAŠINE ZA SPREMANJE SENA I SILAŽE (17)

Načini spremanja sena i mašine koje se koriste. Mašine za košenje travokosačica, standardne, rotacione. Režući aparat, pogon, prikopčavanje i podešavanje. Kosačice, gnječilice. Kosačice, utovarivači sena.

Prese za seno i slamu. Presa visokog pritiska: pik-ap uređaji, komora za presovanje, vezač bala. Pogon i podešavanje. Roto-baleri i veliki baleri za seno i slamu.

Silažni kombajni, primena, podela, osnovni delovi i uloga. Uređaji za razne kulture. Sečka (tipovi) i transport iseckane mase. Pogon i podešavanje. Mere zaštite na radu.

MAŠINE ZA VAĐENJE I BERBU POVRĆA (5)

Vadilice krompira. Kombajn za vađenje krompira. Vađenje korenastog povrća. Mašine za berbu povrća.

MAŠINE I ORUĐA ZA PRIPREMU ZEMLJIŠTA U VOĆNJACIMA I VINOGRADIMA (8)

Čupači panjeva. Buldožeri, skreperi i ravnjači. Kopači jama i kanala. Mašine za postavljanje drenažnih cevi.

MAŠINE I ORUĐA ZA OSNOVNU OBRADU ZEMLJIŠTA U VOĆNJACIMA I VINOGRADIMA (5)

Agrotehnički zahtevi i značaj osnovne obrade zemljišta. Plugovi, podela, namena, tehnički opis, princip rada, podešavanje i održavanje. Raoni plugovi: vučeni, nošeni i polunošeni. Plugovi rigoleri.

MAŠINE ZA KOPANJE JAMA I SADNJU (4)

Tehnički opis, principi rada i održavanje. Bušilice rupa. Mašine za sadnju sadnica.

MAŠINE ZA RASADNIČKU PROIZVODNJU (8)

Agrotehnički zahtevi, podela, namena, tehnički opis, princip rada, podešavanje i održavanje. Mašine za kalemljenje. Mašine za setvu semena. Rovokopači, vadilice voćnih sadnica i loznih kalemova.

MAŠINE I UREĐAJI ZA REZIDBU (5)

Motorne pneumatske makaze. Namena, podela, tehnički opis i princip rada. Ručne makaze.

MAŠINE ZA NEGU I ZAŠTITU (10)

Podela, primena, tehnički opis, podešavanje i održavanje mašina za negu zasada, motokultivatori, roto-freze za međurednu obradu, tanjirače, rotošpe, drljače, plugovi za odgrtanje i zagrtanje vinograda. Noževi, makaze i testere. Mašine za sitnjenje ostataka posle rezidbe. Kosačica.

Značaj zaštite voćaka i vinove loze. Podela, namena, tehnički opis, podešavanje i održavanje. Prskalice, atomizeri, zamagljivači, zaprašivači, avioni i helikopteri.

Uređaji i oprema za zaštitu voćaka i vinove loze od mraza.

MAŠINE I UREĐAJI ZA BERBU VOĆA I VINSKOG GROŽĐA (10)

Agrotehnički zahtevi, podela, namena, tehnički opis, podešavanje i održavanje. Oprema za ručnu berbu. Sprema i mašine za mehanizovanu berbu. Prikolice sa platformom. Samohodni teleskopski toranj. Berači - tresači voćaka. Uređaji za hvatanje otresenih plodova. Kombajni za vinsko grožđe. Tresači i pneumatski kombajni.

TRANSPORTNA SREDSTVA (9)

Podela, namena, tehnički opis, princip rada i održavanja. Prikolice, kamioni, hladnjače, viljuškari. Ambalaže za transport voća i stonog grožđa.

UREĐAJI ZA SUŠENJE VOĆA I GROŽĐA (10)

Podela, namena, tehnički opis, princip rada, podešavanje i održavanje. Uređaji za sušenje voća. Uređaji za sušenje grožđa.

MAŠINE ZA KLASIRANJE I PAKOVANJE (6)

Uređaji za automatsko pražnjenje sanduka. Uređaji za čišćenje i poliranje plodova. Mašine za kalibriranje plodova. Mašine za pakovanje plodova.

OBJEKTI I UREĐAJI ZA SKLADIŠTENJE (9)

Podela, namena, tehnički opis, princip rada, podešavanje i održavanje Hladnjače. Uređaji za hlađenje. Uređaji za unutrašnji transport voća i grožđa.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Poljoprivredne mašine zastupljene su u II razredu po 3 časa teorijske nastave nedeljno, odnosno 105 časova teorijske nastave godišnje i u III razredu po 4 časa teorijske nastave nedeljno, odnosno 128 časova teorijske nastave godišnje.

Primena mehanizacije i polj. tehnike uopšte u poljoprivrednoj proizvodnji je osnova ovog predmeta, a ona se ogleda, pre svega, u povećanju produktivnosti rada i sniženju troškova proizvodnje, ali i u humanizaciji procesa proizvodnje, zamenjujući naporan ljudski rad mašinama.

Program poljoprivrednih mašina sadrži 11 nastavnih tama u II godini i 16 nastavnih tema u III godini.

U ostvarivanju ovog programa mora se imati u vidu da su učenici veoma malo upoznali programsku građu u osnovnim školama, tako da raspolažu veoma skromnim znanjem iz oblasti polj. mašina, koje se odnosi na rukovanje, održavanje, podešavanje i ulogu mašina.

To praktično znači da treba polaziti ispočetka, bez obzira koji deo programa se obrađuje, pa treba što više težiti uočavanju, prepoznavanju i logičnom primenjivanju savladanog gradiva.

U II godini težište je dato mašinama za osnovnu obradu, setvu, zaštitu bilja, kao i mašinama za žetvu, a u III godini mašinama za spremanje sena i silaže.

Iz programskih sadržaja se vidi da je predmet povezan i sa drugim predmetima kao što su: motori, eksploatacija, mašinski elementi sa tehničkim crtanjem itd. Pri realizaciji programa treba stalno voditi računa o složenosti zadataka koji su istaknuti uz program, a koji proizlaze iz radnih zadataka profila kadrova koji se školuje.

Izboru metoda i oblika rada na času treba posvetiti posebnu pažnju, što znači da treba primenjivati kombinovani tip časa uz maksimalno korišćenje nastavnih sredstava (šema, zbirki, modela) kao i očiglednu metodu ukoliko za to ima mogućnosti.

Teorijski deo bi trebalo da prati praksa i vežbe na mašinama, zbog stalnih promena i inovacija, uz budnu kontrolu saradnika u nastavi ili nastavnika. Pri realizaciji nastavnih tema treba voditi računa da se pojedini sadržaji obrade samo informativno, a teme značajne za praksu, detaljnije, korišćenjem ilustrativno-demonstrativne nastavne metode.

Vrlo je značajna i vaspitno-obrazovna funkcija nastave ovog predmeta, tj. njen doprinos daljem osposobljavanju učenika da logički misle i stvaralački rasuđuju. Programski sadržaji zasnovani su na principu logičkog povezivanja materije, pa se preporučuje da se nastavnici drže ovog redosleda.

Kod operativnog mesečnog plana neophodno je razraditi teme na nastavne jedinice, i dati prikaz fonda časova, nastavnih sredstava, nastavnih metoda i oblika rada.

Nastavnik je dužan da prilikom realizacije programskih sadržaja upućuje učenike i na korišćenje stručne literature i časopisa, što je vidan doprinos permanentnom usavršavanju i samoobrazovanju.

Za što uspešniju realizaciju nastavnih sadržaja, treba preporučiti onaj udžbenik koji najviše odgovara programskim sadržajima.

U toku nastavne godine, nastavnik će pratiti stepen usvajanja znanja i umenja učenika i najmanje četiri puta godišnje oceniti uspeh učenika.

EKSPLOATACIJA POLJOPRIVREDNIH MAŠINA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta eksploatacija i održavanje mašina jeste da razvija smisao kod učenika za racionalan utrošak energije, rada i materijala.

Zadaci nastave su:

- osposobljavanje učenika za pravilno rukovanje i korišćenje pogonskih, priključnih i samohodnih mašina;

- osposobljavanje učenika za pravilno održavanje i čuvanje poljoprivrednih mašina;

- razvijanje navika i umenja za samoorganizaciju rada u biljnoj proizvodnji, korišćenjem poljoprivrednih mašina;

- osposobljavanje učenika za smanjenje fizičkog rada i njegovu zamenu mašinskim radom;

- sticanje navika za očuvanje zdravlja i zdrave čovekove okoline.

III razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Značaj i predmet izučavanja. Uticaj eksploatacije na produktivnost rada i vek korišćenja mašina.

OSNOVNI POJMOVI (3)

Poljoprivredne mašine i agregati. Podela mašina i agregata. Eksploataciono-tehničke karakteristike poljoprivrednih mašina i agregata. Ispitivanja poljoprivrednih mašina i njihov značaj.

EKSPLOATACIONE KARAKTERISTIKE TRAKTORA (5)

Gabaritne veličine traktora. Raspodela mase traktora i težište. Specifičan pritisak traktora i sabijanje zemljišta. Prohodnost traktora. Poluprečnik okretanja traktora. Stabilnost traktora.

ENERGETSKA SVOJSTVA RADNIH MAŠINA I AGREGATA (8)

Snaga motora, obrtni moment i broj obrtaja. Potrošnja goriva. Režim rada motora.

Gubici snage motora traktora. Snaga traktora na poteznici. Vučna sila traktora i brzina kretanja. Izbor stepena prenosa i brzine kretanja.

Vučni otpor mašina. Faktori koji utiču na primenu vučnog otpora. Sastavljanje agregata i pravilno prikopčavanje. Stepen iskorišćenja snage traktora.

PROIZVODNOST AGREGATA I SAMOHODNIH MAŠINA (4)

Proizvodnost rada mašinskih agregata. Radni zahvat i radna brzina agregata kod raznih radova. Iskorišćenje radnog vremena. Mere za povećanje proizvodnosti rada mašina.

Način rada agregata. Rad na zagon, čunak i figurni način rada. Povratna površina (uvratine) i način okretanja agregata.

EKSPLOATACIJA MAŠINA ZA OSNOVNU OBRADU ZEMLJIŠTA (5)

Priprema plugova. Sastavljanje agregata. Izbor načina oranja i podela parcele na zagone. Otvaranje brazde u četiri prohoda. Završetak oranja. Održavanje plugova.

EKSPLOATACIJA MAŠINA ZA DOPUNSKU OBRADU (3)

Priprema mašina i agregatiranje. Izbor načina rada i radne brzine. Održavanje mašina za dopunsku obradu.

EKSPLOATACIJA MAŠINA ZA ĐUBRENJE (6)

Priprema rasipača. Sastavljanje agregata. Provera i podešavanje količine izbacivanja đubriva. Način kretanja i radna brzina. Opsluživanje rasipača. Rasipanje tečnih đubriva.

Priprema utovarivača i rasturača stajnjaka. Način rada i provera količine rasturanja stajnjaka. Održavanje mašina za đubrenje.

EKSPLOATACIJA MAŠINA ZA SETVU (5)

Priprema sejalica i traktora. Podešavanje izbacivanja semena, količine i razmaka. Sklapanje prohoda. Način rada i opsluživanje sejalica. Održavanje sejalica.

EKSPLOATACIJA MAŠINA ZA NEGU USEVA (3)

Priprema i podešavanje traktora i kultivatora. Provera izbacivanja đubriva za prihranjivanje useva. Početak i način rada. Održavanje mašina za negu useva.

EKSPLOATACIJA MAŠINA ZA ZAŠTITU BILJA (4)

Priprema mašina za zaštitu bilja. Podešavanje količine izbacivanja hemijskih sredstava. Način rada i opsluživanja mašina za zaštitu bilja. Održavanje mašina za zaštitu bilja. Mere zaštite na radu.

EKSPLOATACIJA ŽITNIH KOMBAJNA (5)

Priprema kombajna za žetvu. Početak i način kombajniranja. Gubici kombajna i podešavanje prema uslovima rada. Mere zaštite pri kombajniranju. Održavanje žitnog kombajna.

EKSPLOATACIJA MAŠINA ZA BERBU KUKURUZA (4)

Priprema kombajna za berbu kukuruza. Početak i način kombajniranja. Kontrola gubitaka. Opsluživanje i održavanje kombajna. Mere zaštite na radu prilikom kombajniranja kukuruza.

EKSPLOATACIJA MAŠINA ZA VAĐENJE ŠEĆERNE REPE (4)

Priprema mašina i parcele za vađenje šećerne repe. Agregatiranje mašina. Početak i način rada pri vađenju šećerne repe. Kvalitet rada mašina. Opsluživanje i održavanje mašina za vađenje šećerne repe.

EKSPLOATACIJA TRANSPORTNIH SREDSTAVA (2)

Eksploatacija transportnih sredstava. Opsluživanje poljoprivrednih radova transportnim i utovarno-istovarnim sredstvima.

EVIDENCIJA RADA MAŠINA (2)

Radni nalog. Izveštaj o izvršenom radu. Evidencija materijala.

NAČIN ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA (UPUTSTVO)

Osnovu ovog programa predstavlja poznavanje poljoprivrednih mašina i motora i traktora koji se izučavaju u II i III razredu. Pored ovih osnovnih disciplina eksploatacija poljoprivrednih mašina kao predmet povezana je sa predmetima: osnove poljoprivrednih mašina, biljna proizvodnja i praktična obuka.

Izučavanjem ovog predmeta, učenici se osposobljavaju za pravilno korišćenje poljoprivrednih mašina izborom optimalnog režima rada mašina i radnog procesa, samostalnom i racionalnom organizacijom rada, uz odgovarajući kvalitet rada i uštede u radu.

Stečena saznanja učenici mogu da provere na praktičnoj obuci i obrnuto. S obzirom na vrednost mehanizacije i troškove njihovog održavanja učenici treba da ovladaju preventivnim održavanjem i čuvanjem mašina u toku rada i izvan sezone.

Program predmeta obuhvata sledeća nastavna područja:

- upoznavanje tehničko-eksploatacionih i radnih karakteristika pogonskih i radnih mašina;

- eksploatacija pojedinih mašina sa organizacijom rada i njihovim održavanjem i

- evidencija rada mašina.

U nastavi treba koristiti predznanje stečeno u okviru predmeta: motori i traktori, poljoprivredne mašine i biljna proizvodnja.

Stoga treba jasno razgraničiti zadatke predmeta poljoprivredne mašine i eksploatacija poljoprivrednih mašina, kao dva srodna predmeta. U predmetu poljoprivredne mašine treba obraditi tehničke, konstruktivne i funkcionalne karakteristike mašina, a u predmetu eksploatacija obraditi pripremu mašina za rad, podešavanje prema uslovima rada, kontrola kvaliteta rada, način rada na parceli, posluživanje i održavanje mašina.

Prilikom realizacije ovog programa nastavnik će koristiti kombinovane nastavne metode. Radi toga nastavnik je dužan da u toku godine prati stepen usvajanja znanja od strane učenika i da najmanje četiri puta ocenjuje postignut uspeh.

Prilikom obrade nastavnih sadržaja iz eksploatacije mašina neophodno je obraditi i mere zaštite na radu.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta praktična nastava jeste da osposobi učenike za pravilnu primenu poljoprivredne tehnike u biljnoj proizvodnji.

Zadaci nastave su:

- osposobljavanje učenika za samostalno obavljanje poslova u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji;

- osposobljavanje učenika za praktično obavljanje poslova u cvećarskoj proizvodnji;

- obrazovanje učenika za izvođenje radova u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji;

- osposobljavanje učenika za praktično korišćenje i održavanje uređaja i sistema za navodnjavanje poljoprivrednih kultura;

- osposobljavanje učenika za samostalno rukovanje pogonskim, priključnim i samohodnim mašinama u biljnoj proizvodnji;

- osposobljavanje učenika za pravilnu eksploataciju i održavanje poljoprivrednih mašina;

- osposobljavanje učenika da uočavaju i otklanjaju kvarove na poljoprivrednim mašinama;

- usvajanje znanja i veštine za uspešno organizovanje rada i samoorganizovanje u radu;

- razvijanje navika za očuvanje i zaštitu zdravlja čovekove okoline;

- razvijanje navika za čuvanje zdravlja učenika i pridržavanje mara zaštite na radu;

- upoznavanje troškova rada i mestima njihovog nastanka radi uštede u radu i ekonomičnosti proizvodnje;

- razvijanje sklonosti za racionalizaciju, inovacije i pronalazaštvo u radu.

I razred

(240 časova godišnje)

PRAKTIČNA NASTAVA U ČASOVNOM SISTEMU

(6 časova nedeljno, 210 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

BILJNA PROIZVODNJA

VEŽBE (35)

Sastav biljne supstance (6) - Praktično određivanje slobodne vode u biljnim delovima na sobnoj temperaturi. Izračunavanje procenta suve materije raznih delova biljaka. Određivanje higroskopne vlage u biljnim delovima. Utvrđivanje međusobnog odnosa mineralne i organske materije žarenjem (sagorevanjem). Utvrđivanje reakcije pepela.

Ishrana biljaka (3) - Posmatranje izgleda i građe semena raznih biljnih vrsta. Posmatranje promena prilikom klijanja semena raznih biljnih vrsta. Prikazivanje uticaja spoljašnih činilaca na rast - uticaj svetlosti, toplote, vode, ugljendioksida.

Mineralna đubriva (3) - Praktično raspoznavanje pojedinih mineralnih đubriva. Fizičke i fiziološke osobine đubriva - boja plamena, brzina sagorevanja, miris, izgled ostatka. Štetnost mineralnih đubriva. Smeštaj, čuvanje i mere zaštite. Izračunavanje količine aktivne materije i đubriva po jedinici površine.

Organska đubriva (5) - Praktično raspoznavanje pojedinih vrsta organskih đubriva: stajnjak, kompost, osoka, zelenišno đubrivo. Stajnjak - raspoznavanje, skladištenje, negovanje i primena. Osoka - čuvanje i primena osoke. Kompost - upoznavanje osnovnog materijala za pripremu i praktična priprema komposta. Zelenišno đubrivo - upoznavanje biljaka koje služe za zelenišno đubrivo. Upoznavanje osnovnih karakteristika bakterijalnih đubriva.

Minerali i stene (6) - Prikazivanje pojedinih minerala i upoznavanje njihovih osobina po grupama minerala. Prikazati pojedine stene i upoznati njihov sastav, delove raspadanja i uticaj na obrazovanje zemljišta.

Osobine zemljišta (12) - Praktičnim metodama odrediti sastav zemljišta, strukturu, vlažnost i reakciju. Praktično uzimanje zemljišnih uzoraka i njihova priprema za laboratorijsku analizu. Praktično utvrđivanje na terenu pojedinih zemljišnih tipova prema morfološkim osobinama. Kopanje pedološkog profila i osmatranje genetskih horizonata.

MAŠINSKI ELEMENTI

VEŽBE (35)

Mašinski materijali (6) - Upoznavanje konstruktivnih, pomoćnih i pogonskih materijala. Metali - praktičnim metodama prikazati osnovna svojstva crnih i obojenih metala i njihovu primeru. Prikazati legure bakra i aluminijuma, legure za ležišta, meko i tvrdo lemljenje. Prikazati materijal za zaptivanje, izolaciju, brušenje, frikciju, gumu i plastične mase i njihovu primenu u poljoprivrednoj tehnici.

Elementi čvrste nerazdvojive veze (6) - Praktična izrada spojeva zakivanjem, zavarivanjem (elektrolučno i gasno), lemljenjem (meko i tvrdo). Priprema materijala, sredstva i zaštita na radu.

Elementi čvrste razdvojive veze (6) - Uspostavljanje i rastavljanje mašinskih delova elementima čvrste razdvojive veze, korišćenjem zavrtnjeva, klinova, čivija. Prikazati postupak, korišćenje alata i osiguranja. Podesiti silu pritezanja navrtke. Prikazati izradu navoja ručno i mašinski na strugu. Prikazati način ostvarivanja zglavkaste veze osovinicama.

Elementi kružnog kretanja i prenosa momenta (11) - Prikazati elemente, njihovo funkcionisanje na poljoprivrednim mašinama i modelima, montažu, podešavanje, demontažu i održavanje na osovinama, vratilima, ležištima, spojnicama, kaišnom, lančastom i zupčastom prenosu.

Elementi za sprovođenje fluida (6) - Prikazati cevi, cevne zatvarače i fazonske komade na poljoprivrednim mašinama. Prikazati praktično spajanje i rastavljanje cevi i creva i njihovo zaptivanje. Prikazati funkcionisanje ventila, slavina, zasuna, sigurnosnih ventila i njihovo podešavanje.

PRAKTIČAN RAD (140)

Zaštita na radu (6) - Mogućnosti povrede u biljnoj proizvodnji, pri rukovanju i opsluživanju mašina i pri radu u mašinskoj radionici. Vrste povreda, mehaničke, hemijske, zaštita i pružanje prve pomoći. Mere zaštite od požara i korišćenje sredstava za gašenje.

Uređenje ekonomskog dvorišta (6) - Upoznavanje proizvodnih i pomoćnih objekata ekonomije škole. Uređenje ekonomskog dvorišta i objekata. Rad na manipulaciji i skladištenju materijala i proizvoda.

Ubiranje biljnih plodova (18) - Berba, žetva, utovar, sortiranje i skladištenje plodova (ručno i mehanizovano), ratarskih, povrtarskih kultura, voća i grožđa.

Uklanjanje organskih i žetvenih ostataka (6) - Ručno i mašinsko sitnjenje i uklanjanje organskih ostataka posle žetve, berbe i vađenje poljoprivrednih kultura.

Opsluživanje mašinskih agregata (26) - Praktičan rad na opsluživanju mašinskih agregata za obradu zemljišta, za đubrenje mineralnim i organskim đubrivima, za setvu ozimih i jarih useva.

Praktičan rad u voćnjaku i vinogradu (18) - Rad na obradi zemljišta, nezi voćnjaka i vinove loze, berba voća i grožđa. Rad u rasadniku, priprema sadnica za prezimljavanje.

Rad na skladištenju poljoprivrednih proizvoda (6) - Praktično odabiranje, čišćenje, pakovanje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda. Kontrola zdravstvenog stanja i vlažnosti proizvoda za skladištenje. Čišćenje i priprema skladišnog prostora.

Podizanje toplih leja i proizvodnja rasada (12) - Priprema podloge za tople leje. Setva semena povrća i cveća i njihova nega.

Priprema zemljišta, setva i sadnja (12) - Praktičan rad na pripremi zemljišta za setvu i sadnju povrća i cveća. Setva povrća i cveća. Sadnja rasada povrtarskih kultura i cveća.

Rad na uništavanju korova (12) - Rad na mehaničkom suzbijanju korova čupanjem, plevljenjem, okopavanjem u ratarskim i povrtarskim kulturama. Rad na hemijskom uništavanju korovskih biljaka, bolesti i insekata.

Uređenje zelenih i cvetnih površina (6) - Rad na košenju, okopavanju, orezivanju, grabljenju, setvi, sadnji i zalivanju na zelenim površinama i cvećnjaku.

Rad na održavanju, opravci i skladištenju poljoprivrednih mašina (12) - Ustanovljavanje kvara, čišćenje mašina i delova, rastavljanje i sastavljanje delova, uz korišćenje alata.

NASTAVA U BLOKU (60 časa)

Rad u mašinskoj radionici na obradi metala, pripremi i zaštiti od korozije. Rad na uočavanju kvarova na mašinama, pripremi za opravku, rastavljanju i sastavljanju. Radovi na svakodnevnom i periodičnom tehničkom održavanju motora i traktora.

Rad na negovanju ratarskih i povrtarskih kultura, voćaka, vinove loze i cveća.

II razred

(480 časova godišnje)

PRAKTIČNA NASTAVA U ČASOVNOM SISTEMU

(12 časova nedeljno, 420 časova godišnje)

BILJNA PROIZVODNJA

VEŽBE (70)

Organi biljaka (6) - Upoznavanje vrste i građe organa biljaka: korena, stabla, lista, cveta, ploda i semena. Upoznavanje podzemnih i nadzemnih izdanaka. Mikroskopiranje preparata organa biljaka.

Vegetacioni činioci (6) - Praktično merenje temperature vazduha i zemljišta, atmosferskog pritiska, vlažnosti vazduha, visine padavina, brzine i smera vetra, trajanja osvetljenja.

Određivanje kvaliteta semena (6) - Uzimanje uzoraka za ocenu kvaliteta semena. Praktično određivanje čistoće semena, apsolutne mase, hektolitarske težine, klijavosti i energije klijanja. Poljoprivredna vrednost semena i potrebna količina semena.

Korovi (6) - Upoznavanje sa najvažnijim korovskim biljkama pojedinih useva i njihova štetnost. Izrada herbarijuma korovskih biljaka.

Žita (6) - Upoznavanje karakterističnih osobina semena raznih žita. Upoznavanje morfoloških osobina pravih i prosolikih žita. Uočavanje pojedinih stadijuma razvića kod žita i fenoloških faza.

Zrnene mahunarke i biljke za proizvodnju ulja (6) - Upoznavanje semena i morfologije zrnenih mahunarki (soje, pasulja) i biljaka za proizvodnju ulja, uljane repice, maka, ricinusa.

Biljke za proizvodnju šećera, skroba, alkohola, ulja (6) - Upoznavanje i morfologije biljaka šećerne repe, krompira.

Biljke za tehničku preradu i stočnu hranu (6) - Upoznavanje sa građom i morfologijom lucerke, crvene deteline, zvezdana i dr.

Povrtarske kulture (12) - Upoznavanje semena i organa povrtarskih kultura iz grupe kupusa, korenastog povrća, zeljasto-lisnatog povrća, lukovičastog povrća, mahunjača, povrća sa mesnatim plodovima, krtolastog povrća, višegodišnjeg povrća i pečurki. Prikaz načina setve i sadnje.

Razmnožavanje u cvećarstvu (10) - Priprema zemljišnih supstrata i setva semena. Prikazivanje sadnje lukovica. Pravljenje reznica radi razmnožavanja reznicama. Razmnožavanje cveća kalemljenjem i okuliranjem.

MOTORI I TRAKTORI

VEŽBE (70)

Tehnologija materijala (12) - Upoznavanje osobina materijala, metala i legura. Prikazati načine obrade metala skidanjem strugotine na strugu, bušenjem, brušenjem, glodanjam, rezanjem. Prikazati kovanje, kaljenje i otpuštanje čelika.

Prikazati uzorke goriva (dizela i benzina) i uočiti njihove karakteristične osobine i brzinu sagorevanja. Prikazati mineralna ulja i masti i uočiti njihove osobine i viskozitet. Prikazati način čuvanja i skladištenja goriva i maziva i mere zaštite od požara.

Nepokretni i pokretni delovi motora (6) - Prikazati pokretne (motorski mehanizam) i nepokretne delove motora SUS i njihovu ulogu u radu motora. Na modelu i motoru u preseku prikazati princip rada dvotaktnog i četvorotaktnog OTO i dizel motora.

Razvodni mehanizam (12) - Na motoru prikazati ventilski mehanizam sa pogonom i funkcionisanjem. Prikazati način dovođenja pogona razvoda u fazu i podešavanje zazora ventila. Proveriti zaptivanje ventila i izmeriti pritisak u cilindrima.

Uređaj za hlađenje motora (10) - Na motoru sa vodenim hlađenjem prikazati uređaj, protok tečnosti, kontrolu temperature i način održavanja. Kod motora sa vazdušnim hlađenjem prikazati i delove, funkcionisanje i način održavanja. Simulirati pregrevanje motora i pronaći uzroke.

Uređaj za podmazivanje motora (6) - Prikazati delove na motoru i pojedinačno, šemu proticanja ulja i kontrole podmazivanja pod pritiskom. Prikazati način održavanja i zamene ulja.

Uređaj za napajanje motora gorivom i vazduhom (12) - Prikazati delove za napajanje dizel motora gorivom protok goriva. Prikazati funkcionisanje delova za napajanje i ubrizgavanje goriva i način njegovog održavanja. Prikazati način podešavanja pritiska ubrizgavanja. Na OTO motoru prikazati uređaj za napajanje gorivom. Prikazati protok i način prečišćavanja vazduha i održavanje suvog i vlažnog prečistača vazduha.

Električni uređaj motora (12) - Prikazati električnu instalaciju motora i ulogu u radu motora OTO i dizel. Prikazati način rada uređaja: akumulatora, diname, alternatora, elektropokretača, grejača. Održavanje uređaja i provera punjenja akumulatora na motoru. Punjenje akumulatora i način postavljanja.

POLJOPRIVREDNE MAŠINE

VEŽBE (35)

Prikopčavanje i podešavanje pluga (11) - Izvršiti pravilno prikopčavanje nošenog pluga, uzdužno i poprečno izravnavanje. Podesiti dodatke na plugu i dubinu oranja. Simulirati greške u podešavanju pluga i njegov uticaj na kvalitet oranja.

Mašine za dopunsku obradu zemljišta (6) - Prikazati oruđa za dopunsku obradu zemljišta, način prikopčavanja i podešavanja: kultivatora, drljača, tanjirača, ravnjača, rotofreza, setvospremača.

Mašine za đubrenje (6) - Prikazati način prikopčavanja, funkcionisanja i podešavanja količine izbacivanja đubriva i održavanje rasipača mineralnog đubriva, rasturača i cisterni za osoku.

Mašine za setvu (12) - Prikazati osnovne delove, način rada, prikopčavanje i podešavanje uskoredne sejalice. Prikazati način podešavanja norme setve i markera sejalice. Prikazati delove i rad širokoredne sejalice (mehaničke i pneumatske). Podešavanje širokoredne sejalice i sklopa biljaka. Podešavanje sejalice za setvu raznih kultura. Prikazati rad sadilice.

PRAKTIČAN RAD (175)

Utovar, istovar, manipulacija i uskladištenje reprodukcionog materijala i gotovih proizvoda.

Rad mašina za osnovnu obradu zemljišta: agregatiranje, podešavanje, odmeravanje zagona, otvaranje brazde u četiri prohoda, oranje na slog i razor i završetak oranja. Kontrola kvaliteta oranja.

Rad mašinama za dopunsku obradu zemljišta: izbor mašina, priprema, agregatiranje, izbor načina rada i podešavanje.

Rad mašinama za rasipanje mineralnog đubriva: agregatiranje, podešavanje, način rada, utvrđivanje norme đubrenja i održavanja rasipača.

Rad mašinama za setvu uskorednih kultura: podešavanje količine izbacivanja semena, agregatiranje, podešavanje markera i dubine setve. Način setve i opsluživanje sejalice.

Rad mašinama za berbu kukuruza (kombajniranje kukuruza u zrnu i klipu, priprema kombajna, podešavanje kvaliteta berbe i gubitaka). Sitnjenje kukuruzovine.

Rad mašinama linije za vađenje šećerne repe (agregatiranje, podešavanje i načine vađenja i utovara). Gubici korena pri vađenju šećerne repe.

Održavanje mašina i traktora i priprema za zimski smeštaj.

Rad mašinama za pripremu zemljišta za prolećnu setvu.

Rad mašinama za zaštitu bilja (podešavanje i prikopčavanje prskalice, određivanje radne brzine i količine izbacivanja tečnosti, podešavanje rasprskivača, način rada prskalicom). Tehničko održavanje prskalice u toku rada i na kraju rada i sezone.

Rad mašinama za setvu širokorednih kultura (priprema sejalice, agregatiranje, podešavanje razmaka zrna u redu i ulaganje semena. Podešavanje dodatnih uređaja na sejalici. Kontrola kvaliteta setve. Sklapanje prohoda. Održavanje širokorednih sejalica.

Rad međurednim kultivatorima (podešavanje razmaka redova, zaštitne zone, dubine rada, agregatiranje i način rada). Provera količine izbacivanja đubriva pri prihranjivanju.

Podizanje toplih leja (punjenje toplih leja stajnjakom, postavljanje ramova, spravljanje zemljišne smeše, dezinfekcija zemljišta). Nega povrtarskih useva u toplim lejama, plastenicima i staklenicima.

Opšti poslovi vezani za cvećarsku i rasadničku proizvodnju hortikulturnog bilja. Kompostiranje organskih i drugih materija. Oslobađanje površina od organskih materija. Priprema i negovanje stajnjaka, utovar, izvoženje i rasturanje. Spravljanje rastvora osoke i njena upotreba. Đubrenje mineralnim đubrivima. Prihranjivanje biljaka (uskorednih i širokorednih).

PROPISI O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA (35)

PRAVILA SAOBRAĆAJA

Opšte odredbe o ponašanju učesnika u saobraćaju na putevima. Radnje sa vozilom u saobraćaju. Kretanje vozila po putu. Brzina kretanja. Skretanje. Prvenstvo prolaza. Saobraćaj na raskrsnici. Mimoilaženje. Preticanje i obilaženje. Kretanje pešaka i odnos vozača prema pešacima. Upotreba svetla u saobraćaju. Odstojanje između vozila. Prevoz lica traktorima i priključnim vozilima koje vuku traktori. Saobraćaj traktora koji vuku zaprežno vozilo. Saobraćaj radnih mašina i motokultivatora. Saobraćaj bicikala, bicikala sa motorom i motocikala. Saobraćaj zaprežnih vozila i kretanje stoke. Saobraćaj na prelazu puta preko železničke pruge. Vozila pod pratnjom. Vozila sa pravom prvenstva prolaza. Vožnja noću i vožnja pod nepovoljnim vremenskim uslovima. Propisi o bezbednosti saobraćaja na putevima. Značenje pojedinih izraza u propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima. Naizmenično propuštanje vozila. Upotreba zvučnih i svetlosnih znakova upozorenja. Zaustavljanje i parkiranje. Vučenje vozila. Saobraćaj tramvaja i drugih vozila na šinama. Saobraćaj na autoputu i na putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila. Saobraćaj u tunelu. Teret na vozilu. Prevoz lica motornim i priključnim vozilima. Potrebne vožnje, sportske i druge priredbe na putu. Trajanje upravljanja motornim vozilom. Prevoz opasnih materija motornim i priključnim vozilima. Dimenzije, ukupna masa i osovinski pritisak motornih i priključnih vozila.

SAOBRAĆAJNI ZNAKOVI I ZNACI KOJE DAJU OVLAŠĆENA LICA

Znakovi opasnosti. Znakovi izričitih naredbi (znakovi zabrane odnosno ograničenja). Znakovi obaveza. Znakovi obaveštenja.

Dopunske table uz saobraćajne znakove. Svetlosni saobraćajni znakovi i svetlosne oznake. Oznake na kolovozu. Znaci koje daju ovlašćena lica.

OPASNOSTI KOJE NASTAJU ZBOG NEPROPISNOG PREUZIMANJA RADNJI U SAOBRAĆAJU

Ometanje i ugrožavanje saobraćaja neprilagođenom brzinom kretanja. Kontrola brzine kretanja i mogućnost realne procene u različitim uslovima saobraćaja. Prilagođavanje brzine u vožnji noću i u uslovima smanjene vidljivosti. Opasnosti od neprilagođene brzine. Bezbedno izvođenje preticanja. Korišćenje pojedinih saobraćajnih traka, u određenim uslovima, za brže kretanje, skretanje ili parkiranje i prolaženje pored drugog vozila sa desne strane. Korišćenje prava prvenstva prolaza. Ustupanje prvenstva prolaza vozilima sa pravom prvenstva i vozilima pod pratnjom. Opasnosti od nepravilne upotrebe svetala u saobraćaju.

OSNOVE FUNKCIONISANJA UREĐAJA NA MOTORNOM VOZILU OD ZNAČAJA ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA NA PUTU UKLJUČUJUĆI EKONOMIČNOST POTROŠNJE GORIVA

Značaj tehničke ispravnosti vozila sa aspekta bezbednosti saobraćaja na putevima. Obaveza tehničkog pregleda i registracije motornih i priključnih vozila. Prekršajna odgovornost vozača koji u saobraćaju na putu upravlja motornim ili priključnim vozilom posle isteka vremena važenja saobraćajne dozvole. Uređaji za davanje svetlosnih znakova i za osvetljavanje puta i vozila (vrste, uloga i funkcionisanje). Pneumatici (značaj ispravnosti pneumatika). Sigurnosni pojasevi (uloga i upotreba).

Uticaj na bezbednost vožnje nedovoljnog znanja i veštine vozača u izvođenju pojedinih radnji sa vozilom.

OBUKA VOŽNJE TRAKTORA (35 časova)

Priprema vozila za vožnju (kontrola ispravnosti i funkcionisanja uređaja i opreme i uključivanje u rad uređaja na vozilu).

Pravilni položaj za upravljačem.

Izvođenje radnji vozilom na poligonu ili na drugom prostoru (stavljanje motora u rad, promena stepena prenosa na prazno i dr.).

Polazak vozilom sa mesta (na ravnom putu i na putu sa uzdužnim nagibom).

Držanje pravca pri kretanju vozila, ubrzavanje i usporavanje kretanja, promena stepena prenosa u kretanju i dr.

Zaustavljanje vozila.

Parkiranje vozila (uz desnu i uz levu stranu kolovoza sa ivičnjakom i bez ivičnjaka na uzbrdici i nizbrdici na mestu za parkiranje i između dva vozila).

Polukružno kretanje.

Uključivanje u saobraćaj, pomeranje vozila ulevo ili udesno i prelaz sa jedne saobraćajne trake na drugu.

Kretanje vozilom na putu, strana kretanja na putevima sa jednosmernim i dvosmernim saobraćajem, prilagođavanje brzine kretanja i skretanja.

Prolaz kroz raskrsnice, korišćenje i ustupanje prvenstva prelaza na putevima: iste važnosti, različite važnosti i na kojima je saobraćaj regulisan od strane ovlašćenog lica.

Preticanje, obilaženje, mimoilaženje, upotreba zvučnih i svetlosnih znakova upozorenja.

Upotreba svetla za osvetljavanje puta i označavanje vozila.

Držanje odstojanja između vozila.

Odnos prema pešacima.

Vožnja na putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila, prelazak preko železničke pruge sa branicima i bez branika.

Vožnja unazad, održavanje pravca na određenoj dužini puta i skretanje vozilom unazad.

Parkiranje vozila vožnjom napred i vožnjom unazad.

_________
Napomena: Radnje iz ovog predmeta izvode se po mogućnosti pod što nepovoljnijim uslovima, zavisno od mesnih, vremenskih, klimatskih i drugih uslova.

NASTAVA U BLOKU (60 časova)

Upravljanje traktorskim agregatima i samohodnim mašinama u radovima na sitnjenju biljnih ostataka, osnovnoj i dopunskoj obradi, đubrenju, setvi, sadnji, berbi, žetvi, vađenju i transportu reprodukcionog materijala i gotovih proizvoda. Održavanje mašina pre početka rada, pravilno agregatiranje, podešavanje, rad i održavanje po završenom radu. Rad traktorskim agregatima u redovima na pripremi zemljišta, đubrenju, zaštiti, setvi i kultivaciji okopovisnkih kultura.

III razred

(444 časa godišnje)

PRAKTIČNA NASTAVA U ČASOVNOM SISTEMU

(12 časova nedeljno, 384 časa godišnje)

BILJNA PROIZVODNJA

VEŽBE (64)

Organi voća (4) - Upoznavanje organa grmolikih, žbunastih i sa rozetom voćki, korena, stabla, krune, pupoljaka, lista, cvasti i ploda.

Razmnožavanje voćaka (12) - Upoznavanje sa proizvodnjom sejanaca, priprema semena i setva. Razmnožavanje voćaka kalemljenjem, priprema kalem-grančica, kalemarskog voska, tehnika kalemljenja i obrada spoja.

Formiranje krune voćaka (6) - Formiranje krune kod slobodnog uzgoja, plantažnih zasada, ukrasnog voća.

Orezivanje voćaka (6) - Prikazati orezivanje voćki sa jabučastim, koštičavim i jagodastim plodovima.

Razmnožavanje vinove loze (6) - Prikazati kalemljenje vinove loze, stratifikovanje, prporenje.

Rezidba vinove loze i formiranje oblika čokota (12). Prikazivanje raznih sistema rezidbe vinove loze, kratka rezidba, mešovite, visoka rezidba i drugi načini. Formiranje oblika čokota i ukrasni oblici čokota. Zelena rezidba vinove loze. Vezivanje lastara.

Navodnjavanje poljoprivrednih kultura (18) - Određivanje vlažnosti zemljišta, norme navodnjavanja, i zalivne norme i vreme kišenja. Upoznavanje sa sistemom, objektima i uređajima za navodnjavanje i odvodnjavanje. Postavljanje agregata i uređaja za navodnjavanje, raspored rasprskivača i premeštanje kišnih krila.

MOTORI I TRAKTORI

VEŽBE (64)

Transmisija traktora (6) - Prikazivanje delova i rada uređaja za prenos snage. Prikazati delove spojnice, uključivanje i podešavanje. Prikazati promenu stepena prenosa i sprezanje zupčanika običnog i sinhronizovanog menjača i reduktora. Prikazati delove i rad zadnjeg prenosa i diferencijala. Pokazati način održavanja i zamene ulja.

Uređaj za kretanje (8) - Prikazati načina održavanja, demontaže, krpljenja i montaže pneumatika. Izvršiti podešavanje razmaka točkova za međurednu obradu. Podmazivanje ležajeva točkova.

Uređaj za upravljanje traktora (6) - Prikazati mehanički i hidraulični uređaj za upravljanje, sastavne delove, funkcionisanje, podešavanje praznog hoda i konvergencije točkova i održavanje.

Uređaj za kočenje traktora (8) - Prikazati mehanički i hidraulični uređaj za kočenje traktora, sastavne delove, funkcionisanje i način održavanja. Izvršiti podešavanje i probu kočenja točkova traktora. Na traktoru i prikolici prikazati uređaj za pneumatsko kočenje, način funkcionisanja, podešavanja sile kočenja i održavanje.

Hidraulični uređaj traktora (12) - Prikazati sastavne delove jednosmernog i dvosmernog hidrauličnog podizača, njihovo zasebno funkcionisanje na modelu i u sistemu na traktoru. Prikazati kontrolu položaja i vučnog otpora. Rukovanje hidrauličnim podizačem i održavanje.

Dodatni uređaj i oprema traktora (6) - Prikazati rukovanje priključnim vratilom, načinom ugradnje remenice, postavljanje tegova, kontrolno-komandni uređaji i instrumenti za kontrolu rada motora i traktora.

Električni sistem traktora (6) - Prikazati svetlosne signalne uređaje, način rukovanja i održavanja. Izvršiti zamenu sijalica i osigurača i način povezivanja sa prikolicom. Prikazati rad električnih uređaja za klimatizaciju provetravanje kabine.

Održavanje motora i traktora (6) - Na traktoru izvršiti svakodnevna i periodična tehnička održavanja prema uputstvu o održavanju motora i traktora.

Remont motora i traktora (6) - U servisno-remontnoj radionici prikazati tehnološki postupak remonta motora i traktora, mašinske obrade delova motora, proveru funkcionisanja i razrade motora.

POLJOPRIVREDNE MAŠINE

VEŽBE (64)

Mašine za vađenje šećerne repe (12) - Prikaz linije mašine za vađenje šećerne repe. Priprema mašina za vađenje, pravila prikopčavanja, podešavanje i način rada sekača glave i lista, vadilice i utovarivača korena šećerne repe. Prikazati radne delove, funkcionisanje i podešavanja na kombajnu za vađenje šećerne repe.

Mašine za berbu kukuruza (16) - Prikazati radne delove, način rada, prikopčavanje, podešavanje i održavanje kombajna berača. Na adapteru za kukuruz prikazati rad beračke sekcije i način prikopčavanja za žitni kombajn. Mere zaštite na radu.

Mašine za spremanje sena i silaže (18) - Prikazati način prikopčavanja, pogon, podešavanje i održavanje traktorske travokosačice. Prikopčavanje i rad grablji za seno. Na presi za seno i slamu prikazati način prikopčavanja, pogona i podešavanja sakupljača sena, veličine i sabijenosti bala. Izvršiti uvlačenje kanapa i podmazivanje prese. Prikazati mesta osiguranja rada prese. Na silažnom kombajnu izvršiti prikopčavanje, prikaz rada kombajna, podešavanja dužine seckanja i oštrenja noževa.

Mehanizacija u voćarstvu i vinogradarstvu (.12) - Izvršiti prikopčavanje bušilice rupa i prikazati način rada. Prikazati plug za vađenje sadnica. Prikazati rad atomizera, način podešavanja pritiska i količine i održavanje atomizera. Prikazati rad zamagljivača i zaprašivača.

Transportna sredstva (6) - Na traktorskoj prikolici pokazati način prikopčavanja, rukovanje prilikom kipovanja. Izvršiti podešavanje kočenja i podmazivanje prikolice.

EKSPLOATACIJA I ODRŽAVANJE MAŠINA

VEŽBE (32)

Proizvodnost agregata (14) - Prikazati način odmeravanja širine zagona i uvratina, podela parcele na zagone, početak rada na zagonu (na slog i razor). Izabrati stepen prenosa i izmeriti radnu brzinu i radni zahvat agregata. Utvrditi stepen iskorišćenja radnog vremena i vreme smene. Izračunati proizvodnost agregata.

Eksploatacija mašina (18) - Kod agregata za oranje izvršiti odmeravanje i obeležavanje zagona i otvaranje brazde u četiri prohoda. Izvršiti oranje na zagonu i završetak oranja na razoru i oranje uvratina.

Kod agregata pri radu na čunak (rasipanje đubriva; setva ili prskanje) prikazati način rada, odrediti mesto punjenja agregata i način sklapanja prohoda korišćenjem markera i markiranata. Izvršiti proveru količine utroška materijala po jedinici površine. Utvrditi proizvodnost agregata.

PRAKTIČAN RAD (160)

Održavanje motora i traktora. Tehničko staranje (dnevno i periodično). Čišćenje, pranje i odmašćivanje pogonskih mašina. Vožnja traktora. Montaža i demontaža guma. Pomoćni radovi u radionici pri opravci motora i traktora.

Kalemljenje. Priprema podloga i sadnica za sadnju.

Tehnološke operacije u proizvodnji sadnog materijala.

Radovi u rasadniku.

Priprema zemljišta za podizanje zasada i sađenje.

Nega mladog zasada: đubrenje zasada i obrada zemljišta.

Orezivanje na oblik i u periodu plodonošenja.

Održavanje zemljišta, đubrenje, navodnjavanje zasada i zaštita od elementarnih nepogoda i glodara.

Mehaničke mere borbe protiv bolesti i štetočina u voćarstvu i vinogradarstvu.

Kontrola prisustva biljnih bolesti i štetočina u voćnjaku i vinogradu.

Rukovanje pesticidima i njihovo čuvanje.

Proračun potrebnih količina pesticida.

Pripremanje rastvora određene koncentracije.

Tehnika rada sa prskalicama, orošivačima, zaprašivačima i zamagljivačima.

Praktična primena fungicida.

Dezinfekcija sadnog materijala.

Dezinfekcija prostorija za čuvanje voća i sadnog materijala.

Rad na ubiranju plodova, klasiranju i pakovanju.

Navodnjavanje ratarskih i povrtarskih kultura.

NASTAVA U BLOKU (60)

Obuka za rukovanje žitnim kombajnom prema programu proizvođača žitnih kombajna za rukovaoce (kombajnere).

Rad u remontnoj radionici za remont poljoprivrednih mašina, motora i traktora.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Organizacija i način ostvarivanja programa praktične nastave uopšteno je dato kod obrazovnog profila uzgajivača stoke.

Program predmeta praktične nastave koncipiran je tako da se sadržaji programa realizuju kroz vežbe, praktičan rad i nastavu u bloku.

Vežbe prate teorijsku nastavu stručnih predmeta i na njima učenici stiču praktična znanja. Na praktičnom radu učenici stiču nova i uvežbavaju stečena znanja i umenja teorijske i praktične nastave, a na časovima nastave u bloku proširuju i produbljuju stečena teorijska i praktična znanja u proizvodnim uslovima rada.

Realizacija programa praktične nastave započinje obilaskom objekta na kojima će se realizovati časovi praktične nastave, zatim sledi obuka zaštite na radu, kako bi se izbegle povrede na radu učenika.

Nastavnik, saradnik u nastavi i učenici su obavezni da na časovima praktične nastave imaju radnu odeću i pridržavaju se pravilnika zaštite na radu.

U okviru programa predmeta praktične nastave biljna proizvodnja je zastupljena u I, II i III razredu, a realizuje se u okviru vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.

U I razredu učenici treba da shvate zakonitosti ishrane biljka, sastav zemljišta, osobine zemljišta i klasifikaciju zemljišta. Na terenu učenici treba da naprave nekoliko pedoloških profila na kojima bi uočili pedološke horizonte i podhorizonte. Osobito je potrebno da se učenici osposobe za pravilno pripremanje stajskog đubriva.

U I razredu učenici se osposobljavaju za manje složene poslove iz poljoprivredne proizvodnje.

Sadržaj programa biljne proizvodnje u II razredu obuhvataju ratarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo.

Iz ratarstva je potrebno da učenici savladaju pripremu zemljišta za setvu ozimih, jarih i postrmnih kultura. U prvom razredu učenici su savladali đubriva, pa je potrebno da u drugom razredu savladaju način, vreme i količinu đubrenja po vrstama ratarskih kultura. Zatim sledi obuka učenika iz oblasti setve pa treba ukazati i obučiti učenike za određivanje kvaliteta semena za setvu, vreme, način i količinu semena za setvu. Osobito je potrebno da se učenici obuče za pravilno negovanje useva, kao i ubiranje plodova.

Realizacijom sadržaja programa iz povrtarstva naročito je potrebno posvetiti pažnju proizvodnji rasada na otvorenom i zatvorenom prostoru, zatim proizvodnji povrća na otvorenom prostoru, takođe učenici treba da steknu navike za pravilno branje, klasiranje i pakovanje povrća.

U trećem razredu u okviru biljne proizvodnje realizuju se sadržaji programa iz voćarstva i vinogradarstva.

Realizacijom sadržaja programa iz voćarstva i vinogradarstva potrebno je da se učenici obuče za proizvodnju sadnog materijala, podizanje dugogodišnjih zasada i negovanje voća i vinove loze. Osobito je važno da učenici savladaju tehniku rezidbe voća i vinove loze.

U drugom i trećem razredu u okviru praktične nastave realizuju se sadržaji iz poljoprivredne tehnike, realizuju se na časovima vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.

U prvom razredu učenici treba da se osposobe za pravilno rukovanje motorom i traktorom i otkrivanja nepravilnosti u radu motora i traktora. Naročito u realizaciji programa treba obratiti pažnju na uređaje za upravljanje hidraulikom i priključnim vratilom. Posebno je potrebno da učenici steknu naviku i odgovornost za održavanje motora i traktora.

U drugom i trećem razredu realizuje se program poljoprivrednih mašina. Pri realizaciji sadržaja programa iz poljoprivrednih mašina učenik treba da se osposobi za pravilno rukovanje priključnim i samohodnim mašinama, transportnim sredstvima i uređajima u poljoprivrednoj proizvodnji. Neophodno je da se učenici osposobe za regulisanje, agregatiranje i održavanje poljoprivrednih mašina.

U okviru praktičnog rada predviđena je obuka u vožnji traktorom. Obuku u početku treba organizovati na školskom poligonu a kasnije u javnom saobraćaju.

Racionalno je ukoliko se raspored praktične nastave napravi tako da se uporedno realizuju časovi biljne i stočarske proizvodnje kombinovano sa časovima poljoprivredne tehnike. U prvom razredu svaki učenik dežura po tri dana a u drugom i trećem razredu po sedam dana u objektima školske ekonomije godišnje.

Ocena iz predmeta praktične nastave formira se iz ocena: vežbi, praktičnog rada i nastave u bloku.

ZAVRŠNI ISPIT

Na završnom ispitu učenici polažu:

Ispit za proveru profesionalne osposobljenosti za rad koji je obavezan za sve učenike. Sadržaji ovog ispita su utvrđeni programom obrazovnog profila rukovaoca poljoprivredne tehnike.

Ovim ispitom proverava se osposobljenost kandidata za početno uključivanje u rad i obavljanje profesionalnih zadataka. Ispit se sastoji iz:

1. praktičnog rada

2. usmene provere znanja

PRAKTIČAN RAD

Na završnom ispitu proverava se osposobljenost kandidata za praktično izvođenje poslova i radnih zadataka iz poljoprivredne mehanizacije.

Sadržaji praktičnog rada:

Mašine za osnovnu obradu zemljišta;

Mašine za dopunsku obradu zemljišta;

Mašine za setvu i sadnju;

Mašine za utovar i rasturanje đubriva;

Uređaji za navodnjavanje;

Uređaji za sakupljanje plodova;

Uređaji u stočarstvu;

Tehničko staranje mašina i uređaja;

Proizvodnost rada mašina i uređaja.

USMENA PROVERA ZNANJA

Na završnom ispitu proverava se nivo stečenih znanja i sposobnosti kandidata da ta znanja primenjuju u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka iz poljoprivredne tehnike.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sledećih oblasti: motora i traktora, poljoprivrednih mašina i eksploatacije poljoprivrednih mašina.

__________
NAPOMENA: Postupak i organizaciju završnog ispita treba razraditi posebnim pravilnikom u školi, a u skladu sa Sadržajem i načinom polaganja završnog ispita ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91).

FAKULTATIVNI NASTAVNI PREDMETI

Fakultativni nastavni predmeti utvrđuju se na početku svake školske godine na osnovu iskazanih interesovanja učenika i u skladu sa materijalnim i kadrovskim mogućnostima škole.

Fakultativni predmeti se izučavaju sa po dva časa nastave sedmično.

U toku jedne školske godine, učenik može da odabere jedan ili dva predmeta koje će izučavati fakultativno, s tim da ukupno sedmično opterećenje iznosi najviše četiri časa.

Za obrazovne profile u trogodišnjem i četvorogodišnjem obrazovanju predviđeni su sledeći fakultativni predmeti:

1. JEZIK DRUGOG NARODA ILI NARODNOSTI SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

2. DRUGI STRANI JEZIK

Ostvaruje se prema zajedničkim programima za obrazovne profile u trogodišnjem ili četvorogodišnjem obrazovanju koji su objavljeni u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku" br. 6/90 i 4/91.

3. FIZIKA, HEMIJA, BIOLOGIJA I MATEMATIKA

Primenjuju se programi po izboru škole koji se nalaze u "Službenim glasnicima RS - Prosvetnim glasnicima", br. 5/90, 6/90, 3/91 i 4/91.

4. DRUGI PREDMETI

U školi može da se organizuje i fakultativna nastava iz drugih predmeta predviđenih u nastavnom planu i programu za obrazovne profile ovog ili drugog područja rada i gimnazije.

Sledeći