PRAVILNIKO METODAMA ISPITIVANJA SORTI VIŠEGODIŠNJIH KRMNIH LEGUMINOZA, RADI PRIZNAVANJA SORTE("Sl. glasnik RS", br. 61/2013) |
Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sorti krmnih višegodišnjih leguminoza (u daljem tekstu: sorta), i to: lucerke (Medicago sativa L.ssp.sativa), crvene deteline (Trifolium pratense L.), bele deteline (Trifolium repens L.), žutog zvezdana (Lotus corniculatus L.), belog kokotca (Melilotus alba Medik.), švedske deteline (Trifolium hybridum L.), persijske deteline (Trifolium resupinatum L.), aleksandrijske deteline (Trifolium alexandrinum L.), esparzete (Onobrychis viciifolia Scop.), galege orijentalis (Galega orientalis L.) i dunjice (Medicago lupulina L.), na oglednom polju i u laboratoriji, radi priznavanja sorte.
Metodama iz stava 1. ovog člana ispituju se određene bitne osobine sorte, radi utvrđivanja:
1) različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte (DUS test);
2) bolje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte (VCU test).
Proizvodna i upotrebna vrednost sorte utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja određenih bitnih osobina sorte koje se odnose na:
1) prinos zelene mase;
2) prinos suve materije;
3) kvalitet krme (sadržaj sirovih proteina, sadržaj neutralnih - NDF vlakna i sadržaj kiselih - ADF vlakna).
Sorta se ispituje tako što se bitne osobine iz stava 1. ovog člana sorte koja se ispituje upoređuju sa bitnim osobinama jedne ili više sorti standard, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Sorta se ispituje u više odvojenih ogleda na oglednom polju u toku dve proizvodne godine nakon zasnivanja ogleda. Ogled čine elementarne parcele na kojima se vrši ispitivanje.
Ogledi iz stava 1. ovog člana se izvode po planu "potpuno slučajnog blok sistema" u četiri ponavljanja, a randomizacija, odnosno plan ogleda je isti za sve lokalitete.
Sorta se ispituje na najmanje četiri lokaliteta koji čine mrežu ogleda.
Sorta se ispituje na oglednom polju u skladu sa zahtevom za priznavanje sorte u kome vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik predlaže da se sorta, radi ispitivanja razvrsta u odgovarajući ogled prema vrsti.
Sorta razvrstana na način iz stava 1. ovog člana, radi ispitivanja seje se sa sortom standard u određeni ogled.
Za ispitivanje na oglednom polju dostavlja se seme sorte koje je ispitano na kvalitet, zdravstveno ispravno i netretirano.
Predusev na celoj površini oglednog polja na kome se vrši ispitivanje sorte ne mogu biti druge leguminoze.
Sorta se ispituje na zemljištu bez depresija, dobre strukture i plodnosti, koje je pre setve ispitano na prisutnost zemljišnih štetočina, a po potrebi, izvodi se i predsetveno tretiranje insekticidima.
Nakon setve sorte zasejana površina se povalja i zaliva, kako bi se omogućilo ravnomernije i brže nicanje i dobijanje određenog sklopa biljaka.
Količine mineralnih đubriva, vreme i način njihove primene, kao i ostale agrotehničke mere primenjuju se prilikom ispitivanja sorte na oglednom polju tako da budu u skladu sa najvišim nivoom tehnologije gajenja leguminoza.
Sorta koja se ispituje seje se na površini od 10 m2, a čine je 10, odnosno 16 redova od po 5 m dužine sa razmakom između redova od 20 cm, odnosno 12,5 cm, u zavisnosti od toga da li ima mogućnosti za mašinsku setvu sorte. Razmak između parcela je 50 cm, a razmak između blokova 1 m.
Na početku i na kraju svakog ogleda seju se dva zaštitna reda.
U toku vegetacije sorte koja se ispituje, evidentiraju se sledeći podaci:
1) datum nicanja (dan kad se pojavi kompletan red);
2) ocena nicanja, 1-9 (1 - bez niklih biljaka, 3 - znači da ima do 25% niklih biljaka, 5 - znači da ima 25-50% niklih biljaka, 7 - znači da ima 50-75% niklih biljaka i 9 - znači da ima 75-100% niklih biljaka);
3) datum prve kosidbe (kosidba svake sorte u ogledu vrši se u fazi punog cvetanja na visini od 7-10 cm, a ostale kosidbe na početku cvetanja (5-10%) biljaka na visini 3-5 cm); kod galege orijentalis u prvoj godini kosidba se obavlja nakon 90 dana od nicanja, na visini od 10-12 cm;
4) brzina regeneracije (14 dana nakon svake kosidbe meri se visina biljaka u cm iz jednog ponavljanja na 20 biljaka po slobodnom izboru);
5) prezimljavanje, ocena 1-9 (1 - znači da ima 75-100% oštećenja, 3 - znači da ima 50-75% oštećenih biljaka, 5 - znači da ima 25-50% oštećenih biljaka, 7 - znači da ima do 25% oštećenih biljaka i 9 - bez oštećenih biljaka);
6) poleganje, ocena 1-9 (1 - znači da ima 75-100% poleglih biljaka, 3 - znači da ima 50-75% poleglih biljaka, 5 - znači da ima 25-50% poleglih biljaka, 7 - znači da ima do 25% poleglih biljaka i 9 - bez poleglih biljaka);
7) visina biljaka (cm), neposredno pred svaku kosidbu u jednom ponavljanju na prvih 20 biljaka.
U toku ispitivanja sorte u oglednom polju u odnosu na standardnu sortu utvrđuje se stepen prisustva bolesti i štetočina, s tim što izvođači ogleda sami evidentiraju vrstu i stepen prisustva bolesti.
Ocenjivanje otpornosti sorte koja se ispituje prema bolestima i štetočinama vrši se po skali od 1 do 9, i to:
1) ocena 1 - znači da ima 75-100% obolelih biljaka;
2) ocena 3 - znači da ima 50-75% obolelih biljaka;
3) ocena 5 - znači da ima 25-50% obolelih biljaka;
4) ocena 7 - znači da ima do 25% obolelih biljaka;
5) ocena 9 - znači da nema obolelih biljaka.
U toku proizvodne godine izvođač ogleda po kosidbi svake sorte u oglednom polju merenjem utvrđuje:
1) prinos zelene mase (kg/parceli) za svako ponavljanje po otkosima,
2) % suve materije iz prosečnog uzorka za svaku sortu, po otkosima na osnovu koje utvrđujemo prinos suve materije u (kg/parceli) za svako ponavljanje.
Na osnovu ovih rezultata izračunava se prinos izražen u: kg/parceli i kg/ha za sve sorte u ogledu.
Sorta se ispituje u laboratoriji tako što se ispituje kvalitet krme, odnosno sadržaj: sirovih proteina, sirove celuloze, suve materije, masti, pepela, BEM i vlakana.
Za ispitivanje kvaliteta krme iz stava 1. ovog člana u laboratoriji uzima se prosečan uzorak iz svih ponavljanja u mikroogledu, po otkosima sa jedne lokacije.
Prosečan uzorak se uzima u drugoj godini ispitivanja, neposredno posle kosidbe i to iz pokošene mase sa svake parcele, odnosno sa svakog ponavljanja, po 1/2 kg.
Izvođač ogleda po završenom ispitivanju sorte na oglednom polju evidentira sledeće podatke: naziv izvođača ogleda; ime i prezime lica odgovornog za izvođenje ogleda; lokalitet na kome se izvodi ogled; tip zemljišta i sadržaj hranjivih materija u zemljištu na kome se nalazi ogledno polje; predusev; obavljene agrotehničke mere; podatke iz člana 7. i člana 9. ovog pravilnika, kao i druge podatke koji utiču na prinos ispitivane sorte (oštećenja od štetočina, prirodnih nepogoda i drugo).
Izvođač ogleda po završenom ispitivanju sorte u laboratoriji evidentira podatke iz člana 10. stav 1. ovog pravilnika, kao i naziv izvođača ogleda, odgovorno lice za izvođenje ogleda i lokalitet na kome se ogled izvodi.
Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana sastavni su deo godišnjih i konačnih rezultata ispitivanja.
Različitost, uniformnost i stabilnost sorte ispituje se metodom određenom tehničkim uputstvom za testiranje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".