ODLUKA O UTVRĐIVANJU MLINA U SELU DEBELICA ZA SPOMENIK KULTURE ("Sl. glasnik RS", br. 63/2013)

1. Mlin u selu Debelica utvrđuje se za spomenik kulture.

2. Mlin u selu Debelica (u daljem tekstu: spomenik kulture) nalazi se na teritoriji opštine Knjaževac, u selu Debelica, u privatnoj svojini, na katastarskoj parceli broj 2422 KO Debelica, u privatnoj svojini.

Spomenik kulture je sagrađen u prvoj polovini 20. veka, 1924-1926. godine, prema projektu češke firme "JOS. PROKOPA SYNOVÉ" - PARDUBICE, koji je naručio Nikola Božinović, a koji se već bavio mlinarstvom. Mlin je podignut na prilazu sela, na desnoj obali reke Timok (koji ga deli od sela), okružen skladišnim i stambenim objektima. Mlin, stilski, ima obeležja gradnje industrijskih objekata iz vremena razvoja industrije i predstavlja jedan od najstarijih industrijskih objekata u Knjaževačkoj opštini. Mašine u mlinu su originalne.

Složeni sistem cevi, koji je od drveta, mašine za prosejavanje, merenje, transport, funkcionišu i danas, osim mašinskog dela (rotora), koji je pokretala voda, a koji danas pokreće struja. Staru i autentičnu proizvodnu liniju za mlevenje žitarica višeetažnog Debeličkog mlina čine mašine i mašinski sklopovi renomiranog češkog proizvođača mašina za mlinsku industriju "JOS. PROKOPA SYNOVÉ" - PARDUBICE. Taj tim višeetažnog mašinskog mlina sa autentičnom proizvodnom linijom je jedan od malog broja koji je funkcionalno i originalno sačuvan kod nas. Shodno tome, ta potpuno sačuvana stara autentična proizvodna linija je jedinstvena i kao takva ima neosporan značaj za istoriju tehnike i njenu upotrebu na tlu naše zemlje. Posebnu vrednost elemenata koji čine proizvodni proces Debeličkog mlina osim autentičnosti i funkcionalnosti, čini permanentan rad do današnjeg dana.

Objekat je višeetažni, spratnosti P+3, zidan opekom u masivnom konstruktivnom sistemu, malterisan i bojen. Pravougaone je osnove sa ulazom na istočnoj strani. Sve međuspratne i krovna konstrukcija napravljene su od drveta. Međuspratne konstrukcije su od tavanjače, koje se oslanjaju na obodne zidove i na podvlake, po sredini raspona. Podvlake se dalje oslanjaju na dva višeetažna drvena stuba. Krov je dvovodni sa nagibima u pravcu podužnih strana, pokriven falcovanim crepom. Unutrašnja komunikacija po etažama obavlja se preko jednokrakih drvenih stepeništa. Sa južne strane u vidu aneksa je mašinski deo sa rotorom koji je pokretala voda, a sa zapadne strane skladišni objekat. Voda za pokretanje mlina, dovedena je vadom koja je bila dužine oko 1 km. Danas se za pokretanje mlina koristi električna energija. U kompleksu mlina je više skladišnih objekata, kao tri kuće iz 1929, 1931. i 1933. godine koje su pripadale Nikolinim sinovima. Kuće su gradskog tipa sa elementima u duhu akademizma i secesije. Prve dve kuće su spratne (P+1), sa istaknutim pilastrima i floralnim elementima iznad prozorskih otvora, a treća je prizemna sa geometrijskim elementima na fasadi. Ostali objekti u okviru kompleksa (ekonomski objekti u sastavu kuća) su u duhu narodnog graditeljstva.

Spomenik kulture pored graditeljskih karakteristika, sa obeležjima gradnje industrijskih objekata, sa sačuvanim originalnim mašinama i sklopovima, predstavlja i materijalni dokument razvoja industrije u Srbiji.

3. Zaštićena okolina spomenika kulture obuhvata katastarske parcele broj: 2137, 2138, 2139/4, 2141, 2151, 2155/1, 2155/2, 2155/3, 2156, 2157/1, 2157/4, 2418/1, 2418/2, 2418/3, 2419, 2420, 2421, 2423/1, 2423/2, 2423/3, 2424, 2425, 2427, 2428, 2429, 2430, 2431, 2436, 2527, 4132/1, 4132/2, 4133, 4134, 4135/1, 4135/2, 4136, 4137/1, 4137/2, 4137/3, 4137/4, 10360 i 10363, KO Debelica, u privatnoj svojini.

4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite spomenika kulture:

1) očuvanje izvornog izgleda, horizontalnog i vertikalnog gabarita, konstruktivnih elemenata arhitekture, originalnih materijala i funkcionalnih karakteristika;

2) zabrana gradnje, nadgradnje i postavljanja trajnih ili privremenih objekata koji svojom namenom, volumenom gabarita po visini i obliku mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture;

3) zabrana prosipanja, odlaganja i privremenog ili trajnog deponovanja otpadnih i štetnih materija (šuta, smeća, hemijskih, agresivnih, eksplozivnih, otrovnih i radioaktivnih) u spomeniku kulture;

4) redovno održavanje, praćenje stanja i popravka mašinskih instalacija i transportnog sistema mlina;

5) hortikulturno uređenje, redovno obnavljanje i održavanje, vegetacije, kao i komunalno opremanje i održavanje.

5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline spomenika kulture:

1) zabrana gradnje ili postavljanja objekata trajnog ili privremenog karaktera, koji svojom arhitekturom, gabaritom ili visinom mogu ugroziti spomenik kulture;

2) zabrana prosipanja, odlaganja i privremenog ili trajnog deponovanja otpadnih i štetnih materija (šuta, smeća, hemijskih, agresivnih, eksplozivnih, otrovnih i radioaktivnih) u zaštićenoj okolini spomenika kulture;

3) hortikulturno uređenje, redovno obnavljanje i održavanje vegetacije, kao i komunalno opremanje i održavanje.

6. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".