PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OSNOVNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 13/2013)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se Nastavni plan i program osnovnog obrazovanja odraslih, koji se ostvaruje po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Nastavni plan i program iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Odrasli koji su otpočeli sa sticanjem osnovnog obrazovanja po Pravilniku o programu ogleda funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih ("Prosvetni glasnik", br. 6/11 i 5/12), završiće započeto obrazovanje na osnovu ovog pravilnika.

Odrasli koji su zaključno sa školskom 2012/2013. godinom otpočeli sa sticanjem osnovnog obrazovanja po Pravilniku o planu i programu obrazovno-vaspitnog rada za osnovno obrazovanje i vaspitanje odraslih ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 6/91), imaju pravo da završe započeto obrazovanje po tom planu i programu.

Član 3

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe:

1) Pravilnik o programu ogleda funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih ("Prosvetni glasnik", br. 6/11 i 5/12);

2) Pravilnik o programu ogleda funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih Roma ("Prosvetni glasnik", br. 7/06 i 2/09);

3) Pravilnik o planu i programu obrazovno-vaspitnog rada za osnovno obrazovanje i vaspitanje odraslih ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 6/91).

Član 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku", a primenjuje se od školske 2013/2014. godine.

I NASTAVNI PLAN I PROGRAM OSNOVNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH

Osnovno obrazovanje odraslih je koncipirano i ostvaruje se po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: FOOO). Ono omogućava dostupnost i svrsishodnost osnovnog obrazovanja populaciji odraslih. FOOO je organizaciona i programska celina u sistemu formalnog obrazovanja u kojoj odrasli stiču osnovno obrazovanje primereno njihovim potrebama, mogućnostima učenja i potrebama tržišta rada. Uz osnovno obrazovanje, odraslima je omogućeno da steknu i odgovarajuću osposobljenost putem obuke. Na ovaj način se obezbeđuje da osnovno obrazovanje bude u funkciji unapređivanja ostvarivanja ishoda osnovnog obrazovanja potrebnih odraslima za unapređivanje kvaliteta ličnog i porodičnog života, veću socijalnu uključenost i zapošljivost. Međuresornom podrškom na nacionalnom i lokalnom nivou, putem odgovarajuće raspodele odgovornosti, obezbeđuje se najveći mogući obuhvat odraslih osnovnim obrazovanjem.

Nastavni plan i program osnovnog obrazovanja odraslih ostvaruje se u posebno osposobljenim i pripremljenim osnovnim školama i školama za osnovno obrazovanje odraslih. Ove škole imaju, na osnovu posebnih programa, osposobljene školske timove za rad sa odraslima i za ostvarivanje FOOO. Školski tim čine nastavnici, stručni saradnici, direktori i pedagoški asistenti (u daljem tekstu: andragoški asistenti).

Osnovno obrazovanje odraslih, po modelu FOOO, traje tri godine i ostvaruje se u tri ciklusa u trajanju od po godinu dana. U prvom ciklusu stiču se osnove funkcionalne pismenosti, u drugom i trećem - osnove opšteg obrazovanja i stručne kompetencije. Stručne kompetencije stiču se putem obuke kao jednog od oblika osposobljavanja zasnovanog na standardima rada i potrebama tržišta rada.

Nastavni plan i program osnovnog obrazovanja odraslih, po modelu FOOO, usmeren je ka ostvarivanju utvrđenih opštih ishoda, odnosno ključnih kompetencija. Opšti ishodi jesu znanja, veštine i vrednosni stavovi neophodni za kvalitetan i odgovoran život i rad u savremenom društvu i postižu se ostvarivanjem predmetnih ishoda.

Ostvarenost opštih ishoda, odnosno ključnih kompetencija kao i predmetnih ishoda programa FOOO proverava se na osnovu Opštih standarda postignuća za osnovno obrazovanje odraslih.

Nastavni plan i program osnovnog obrazovanja odraslih po modelu FOOO je celovit i integrisan putem: međusobno povezanih ciklusa, međusobno povezanog opšteg obrazovanja i obuka, definisanih opštih ishoda koji se ostvaruju u svim predmetima i modulima, uzajamno povezanih i funkcionalno racionalizovanih sadržaja različitih predmeta, funkcionalno povezanih teorijskih i praktičnih sadržaja, horizontalno i vertikalno povezanih predmeta i modula. Podrška nastavnicima u ostvarivanju Nastavnog plana i programa osnovnog obrazovanja odraslih obezbeđena je andragoškim didaktičko-metodičkim uputstvima sadržanim u delu programa koji se odnosi na način ostvarivanja programa svakog predmeta, modula i obuke i u posebnim vodičima za svaki predmet, modul i obuku.

Organizacioni oblik rada u ostvarivanju Nastavnog plana i programa osnovnog obrazovanja odraslih je redovna nastava koja je prilagođena potrebama i mogućnostima odraslih (nastava u bloku, za vreme vikenda, večernja nastava, sezonsko i dnevno prilagođavanje njihovim potrebama). Prilagođavanje se odnosi i na dužinu trajanja časa od 30 minuta. Uvažavanje specifičnosti potreba različitih ciljnih grupa ostvaruje se: prilikom upisivanja u školu, organizovanjem odeljenja odraslih, tako da je 15 optimalan broj za pohađanje redovne nastave, individualizacijom u načinu ostvarivanja procesa učenja i nastave.

U zavisnosti od svojstva (zaposlen, nezaposlen), kategorije (mlađi i stariji uzrast, pol, društveno osetljiva grupa i sl.) i individualnih potreba, odrasli ima mogućnost da izabere obuku u okviru FOOO ili da nakon FOOO nastavi sa sticanjem drugih oblika stručnog obrazovanja, odnosno srednjeg obrazovanja.

Očekivani opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije

Nastavni plan i program osnovnog obrazovanja odraslih namenjen je svim odraslima koji su prekinuli svoje osnovno obrazovanje ili ga, iz bilo kojih razloga, nisu nikada ni započeli, a stariji su od 15 godina života.

Opšti cilj FOOO jeste: sticanje i unapređivanje znanja, veština, vrednosti i stavova neophodnih za proaktivno i konstruktivno rešavanje problema i suočavanje sa izazovima u svakodnevnom životu, unapređivanje porodičnih i ličnih uslova života, obavljanje jednostavnih poslova i adekvatno postupanje u radnim situacijama i radnom okruženju, dalje obrazovanje i aktivno učešće u društvenoj zajednici.

Očekivani opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije koje se stiču ostvarivanjem Nastavnog plana i programa osnovnog obrazovanja odraslih, kao integrisane celine, jesu:

JEZIČKA PISMENOST	Sposobnost da se izraze ideje, osećanja, činjenice i mišljenja u usmenom i pisanom obliku na maternjem jeziku u različitim društvenim, kulturnim i komunikacijskim kontekstima (rad, porodica, društveno okruženje i slobodno vreme). Ova sposobnost obuhvata i komunikaciju na stranom jeziku u oblastima slušanja, govora, čitanja i pisanja.
MATEMATIČKA PISMENOST	Korišćenje matematičkog razmišljanja i osnovnih matematičkih operacija u rešavanju problema u situacijama u svakodnevnom životu.
OSNOVE NAUČNE PISMENOSTI	Korišćenje stečenih znanja, veština i umenja u uočavanju, razumevanju i objašnjavanju prirodnih pojava.
DIGITALNA PISMENOST	Efikasno, funkcionalno i odgovorno korišćenje različitih informaciono-komunikacionih tehnologija u radu, u slobodno vreme i komunikaciji.
UPRAVLJANJE SOPSTVENIM UČENJEM	Sposobnost organizovanja sopstvenog učenja, samostalno ili u grupi, i spremnost za celoživotno učenje u različitim situacijama. Uključuje i umešnost u otklanjanju i savladavanju prepreka uspešnom učenju.
REŠAVANJE PROBLEMA	Prepoznavanje, objašnjavanje i rešavanje problema uz korišćenje znanja i veština iz različitih oblasti.
SOCIJALNE INTERAKCIJE I SARADNJA SA DRUGIMA	Svako ponašanje koje je u službi efikasne i konstruktivne komunikacije u društvenom životu pojedinca i u cilju nenasilnog rešavanja konflikata.
GRAĐANSKA ODGOVORNOST ZA DEMOKRATIJU	Aktivno i odgovorno učešće u građanskom životu zasnovano na znanju o društvenim i političkim vrednostima, konceptima i strukturama.
ZDRAVSTVENE KOMPETENCIJE	Preuzimanje odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje porodice, čuvanje zdravlja i prepoznavanje uticaja različitih načina života i životnih navika na održavanje i unapređivanje zdravlja.
EKOLOŠKE KOMPETENCIJE	Aktivan odnos prema očuvanju i unapređenju okoline.
INICIJATIVNOST I PREDUZETNIŠTVO	Spremnost da se ideja pretoči u aktivnost, da se pokrene promena, da se prilagodi inovacijama, da se preuzme rizik, da se planira i upravlja aktivnostima radi ostvarenja postavljenih ciljeva.
KULTURNA SVEST, MULTIKULTURALNOST I KREATIVNOST	Osetljivost, prihvatanje postojanja i pozitivno vrednovanje različitosti u socijalnom, kulturnom, etničkom, religijskom i stvaralačkom domenu, uz razumevanje značaja i uvažavanje kreativnog izražavanja ideja, iskustava i emocija kroz različite medije (muzika, pokret, literatura i vizuelne umetnosti).

Materijali za učenje i nastavu

Materijali za opšte osnovno funkcionalno obrazovanje

Ostvarivanje opšteg cilja FOOO, opštih ishoda, odnosno ključnih kompetencija, kao i predmetnih ishoda, zahtevaju primenu principa funkcionalizacije i individualizacije. Za ovakav pristup nastavi i učenju obezbeđeni su za svaki predmet i modul, u svakom ciklusu FOOO, odgovarajući vodiči za nastavnike i materijali za učenje odraslih. Ovi vodiči i materijali, koji su višestruko testirani i proveravani praktičnom upotrebom, predstavljaju prateći didaktički materijal razvijen kao dopuna i proširena verzija uputstva za način ostvarivanja programa predmeta i modula, koji su sastavni deo programa svakog predmeta i modula u okviru Nastavnog programa osnovnog obrazovanja odraslih. U vodiču za nastavnika za svaki predmet i modul nalaze se i demonstracioni primeri različitih materijala koji odraslom polazniku pružaju podršku u procesu učenja u toku nastave. U vodičima su predmetnom nastavniku data konkretna didaktičko-metodička uputstva namenjena:

- ostvarivanju cilja predmeta i modula;

- osiguranju učešća predmeta i modula u ostvarivanju opštih ishoda, odnosno ključnih kompetencija;

- ostvarivanju ishoda predmeta i modula;

- planiranju i organizaciji sadržaja u funkciji ostvarivanja ishoda predmeta i modula.

Kako bi podržao nastavnika da aktivno planira nastavu i funkcionalno je prilagođava procesu učenja konkretnih odraslih, svaki vodič sadrži primere i modele:

- načina tematskog organizovanja predmetnih sadržaja u pojmovne, logičke, naučne, funkcionalne i didaktičke celine sa ključnim rečima;

- načina obrade reprezentativnih sadržaja u okviru svake teme na kojoj se ostvaruje nastavni proces, uz preporučene aktivnosti nastavnika i polaznika;

- materijala za individualni, timski ili grupni rad polaznika u okviru demonstriranih primera;

- načina provere ostvarenosti planiranih ciljeva i ishoda rada na svakoj predmetnoj temi, praćenja napredovanja polaznika kao i samoprocene polaznika;

- pogodnih načina korišćenja važećih udžbenika, kao izvora za izradu materijala za nastavu za odrasle.

Obiman i raznovrstan dodatni materijal je priložen na CD-u koji je sastavni deo svakog vodiča.

Ostvarivanje programa FOOO zahteva i kontinuirano vođen proces učenja i odgovarajuće praćenje napredovanja odraslih. Ovakvom zahtevu najprimerenija je redovna nastava u kojoj se koriste raznovrsne interaktivne metode. Ovo dalje zahteva posebno osmišljen nastavni materijal, prilagođen različitim grupnim i individualnim karakteristikama odraslih polaznika (različitim potrebama, iskustvima i predznanju, različitim godinama starosti, interesovanjima, mogućnostima napredovanja u učenju, poslovima koje obavljaju i sl.) i različitim lokalnim uslovima ostvarivanja nastavnog programa FOOO. Stoga ovi materijali ne mogu imati stabilnu, trajnu i jednoobraznu formu kakvu imaju standardni udžbenici i njima odgovarajući udžbenički materijali. Koncepcija vodiča za nastavu i učenje, koja prati nastavni program FOOO, podstiče nastavnika na stalno razvijanje profesionalnih kompetencija potrebnih za svrsishodno i kvalitetno ostvarivanje nastave usmerene ka razvoju opštih, odnosno ključnih kompetencija i predmetnih ishoda.

Cilj programa FOOO kao razvoja opštih ishoda kroz ostvarivanje ishoda predmeta i modula zahteva posebno organizovan i kontinuirano vođen proces učenja i praćenje napredovanja odraslih. Ovakvom zahtevu najprimerenija je redovna nastava kao organizacioni oblik obrazovanja u kojoj je jedino moguće da individualno učenje i učenje sa i u grupi bude obezbeđeno primenom različitih metoda interaktivne nastave. To su razlozi zbog kojih je potrebno da se razvija poseban nastavni materijal za odrasle koji će da pruž podršku takvom obliku učenja. Materijali za nastavu i učenje odraslih, za ostvarivanje definisanih opštih ishoda i ishoda predmeta i modula mogu biti različiti od grupe do grupe odraslih i iz godine u godinu i u različitim lokalnim i etničkim zajednicama. Ključni princip ostvarivanja programa svih predmeta i modula u FOOO je funkcionalizacija, pa se materijal za odrasle, kao osnovno didaktičko sredstvo za ostvarivanje nastavnog procesa, kreira tako što se sadržaji programa obrađuju na materijalima i uz primenu metoda koje najviše odgovaraju potrebama odraslih, njihovom iskustvu i predznanjima, različitim godinama starosti, interesovanjima, mogućnostima brzine napredovanja u učenju, profesionalnim interesovanjima ili poslovima koje obavljaju. Zahtev za ovako potrebnom visokom individualizacijom procesa učenja u nastavi FOOO za posledicu ima da odgovarajući potreban materijal za nastavu i učenje obezbeđuje predmetni nastavnik uz saradnju samih odraslih, andragoškog asistenta i stručnog saradnika. Vodič za nastavnika sadrži uputstva o izradi materijala za učenje odraslih i demonstracione primere za svaki tip i vrstu potrebnog materijala, a ne kompletan materijal za odrasle potreban za realizaciju celokupnog nastavnog procesa. U vodiču se nastavniku preporučuju za korišćenje, osim odgovarajućeg udžbeničkog materijala koji se može prilagoditi, i svi drugi raspoloživi resursi i izvori za svaku tematsku oblast, koji se posebno preporučuju i koji su većinom priloženi na CD-u koji prati svaki vodič. Korišćenje, kreiranje i dalji razvoj materijala za učenje odraslih u FOOO, kao ključne kompetencije nastavnika za rad u obrazovanju odraslih, sadržaj su obuka i osposobljavanja nastavnika za uspešno ostvarivanje programa FOOO.

Materijali za ostvarivanje obuka

Bazičnu podršku za ostvarivanje programa obuka čine sledeći didaktički materijali:

- Priručnik za polaznika (za svaku od 35 obuka);

- Vodič za nastavnika (za svaku od 35 obuka);

- Vodič za organizaciju ispita za obuku;

- Priručnik za razvoj programa stručne obuke.

Ovi materijali su razvijeni i strukturirani prema sledećim principima:

- materijali čine integralni deo programa obuka i podržavaju njihovo ostvarivanje;

- materijali sadrže primere dobre prakse vezane za učenje i za usvajanje opštih i specifičnih ishoda i sadržaja programa obuke;

- materijali uzimaju u obzir životna i radna iskustva i interesovanja odraslih i osnažuju motivaciju odraslih tokom procesa učenja;

- omogućuju nastavnicima i odraslima da kreiraju dodatne materijale pored postojećih materijala za učenje i podučavanje;

- obezbeđuju snažne veze između sadržaja nastavnog plana i programa FOOO i svakodnevnog života odraslih polaznika.

Priručnik za odrasle oslanja se na principe, ciljeve i ishode FOOO i na ciljeve i ishode pojedinačnih programa obuke.

Svrha Priručnika je da omogući sticanje i sistematizaciju znanja, veština i stručnih kompetencija i razvija motivaciju za učenje. Sadržaji obrađeni u Priručniku, takođe, omogućuju uspešno pripremanje i polaganje ispita za obuku. Priručnik za odrasle je, po svojoj strukturi, kompatibilan s programom obuke, što znači da se u njemu obrađuju mere bezbednosti i zaštite na radu, zatim pojedinačni opšti ishodi (stručne kompetencije) koji se tokom realizacije obuke moraju postići. Na kraju svakog poglavlja, odnosno obrade svakog pojedinačnog opšteg ishoda, data su pitanja ili zadaci čiji je cilj provera naučenog i razumevanja pročitanog. Svaki priručnik sadrži definicije i objašnjenja ključnih pojmova koji se koriste u priručniku, odnosno u obuci.

Vodič za nastavnike je i vodič za organizaciju ispita za obuku i koncipiran je kao jedinstven materijal. Vodič za nastavnike predstavlja preporučeni način realizacije date obuke. Osnovna funkcija vodiča je da usmeri nastavnika, motiviše ga za planiran i sistematski pristup obuci i podstakne ga da traga za načinima realizacije obuke koji su najadekvatniji za situaciju u kojoj on realizuje obuku.

Po svojoj osnovnoj strukturi, Vodič je kompatibilan sa programom obuke, Priručnikom za odrasle i Vodičem za organizaciju ispita za obuku. Centralni deo Vodiča je preporučeni plan ili scenario za postignuće opštih ishoda obuke. Plan, odnosno scenario je koherentna, sadržinski i vremenski izbalansirana projekcija aktivnosti učenja, neophodnih resursa, materijala za učenje i načina provere naučenog. Plan ima sledeće elemente:

- cilj;

- specifični ishodi;

- potrebno vreme;

- potrebni resursi;

- potrebni materijali, procedure za realizaciju aktivnosti i način provere naučenog.

Osnovna funkcija Priručnika za organizaciju ispita za obuku jeste da pruži podršku školama, nastavnicima i komisiji za ispit za obuku da organizuju ispit za obuku u skladu sa ovim pravilnikom, odnosno da na objektivan i dosledan način identifikuju postignuća odraslih po završetku obuke.

U Priručniku se:

- detaljno objašnjavaju pravila i procedura polaganja ispita za obuku;

- daju se radni zadaci sa kriterijumima izvršenja, koje će odrasli rešavati na ispitu za obuku;

- daju se kriterijumi ocenjivanja;

- daju se svi neophodni obrasci koje popunjavaju članovi komisije za obuku za svakog kandidata koji je polagao ispit za obuku.

Priručnik za razvoj programa obuke pruža osnovni okvir za razvoj programa obuke u okviru dve bazične tematske celine:

- specifikacija rada;

- specifikacija učenja.

U tom okviru razmatraju se sva pitanja značajna za razvoj programa obuke kao što su: šta je program obrazovanja i obuke; kakva je njegova struktura; kakva je mogućnost uspostavljanja kompatibilnosti između kompetencija koje se zahtevaju u radu i kompetencija koje se stiču u procesu obrazovanja; na koji način ishodi učenja mogu biti dosledno izvedeni iz kompetencija koje se u radu zahtevaju tako da obezbeđuju stvarnu merodavnost (kvalifikovanost) u njegovom obavljanju; kako se odvija proces razvoja programa i na koji način se proverava da li je ono što je programom predviđeno i naučeno. Na kraju Priručnika dat je rečnik nekih osnovnih pojmova koji se koriste u procesu razvoja programa obuke.

Osnovna svrha Priručnika je da pruži podršku školama i nastavnicima da utvrđuju potrebe tržišta rada za znanjima i veštinama, odnosno obukama, i da na osnovu toga razvijaju programe obuke na osnovu kojih te potrebe mogu biti zadovoljene.

Prvi ciklus osnovnog obrazovanja odraslih

Cilj nastave u prvom ciklusu je osnovno opismenjavanje, kao i sticanje osnovnih elemenata funkcionalne pismenosti, koja se odnosi na: razumevanje i interpretaciju različitih oblika tekstova jednostavnog sadržaja, efikasnu i celishodnu komunikaciju u svakodnevnom životu i u situacijama učenja, primenu umenja svih oblika stečene pismenosti (čitalačke, numeričke i informatičke) u realnom životu, uključujući i problemske situacije, korišćenje savremenih sredstava komunikacije i odgovornost u ponašanju, planiranju i kontroli ličnog, porodičnog i socijalnog života.

Nastavni plan i program prvog ciklusa ima dva dela:

- prvi deo je namenjen osnovnom opismenjavanju;

- drugi deo je namenjen sticanju osnova funkcionalne pismenosti.

Osnovno opismenjavanje se ostvaruje kroz početnu nastavu srpskog jezika i matematike u ukupnom trajanju od 200 sati (po sto sati za svaki od ovih predmeta).

Uspostavljanje osnova funkcionalne pismenosti se ostvaruje u nastavi drugog dela programa za prvi ciklus koja obuhvata:

- predmete: Srpski jezik (maternji jezik), Matematika, Digitalna pismenost i Engleski jezik;

- modul osnovnih životnih veština koji sadrži teme vezane za odgovorno življenje, građansku participaciju i aktivizam, kao i preduzetništvo.

Obrazovanje odraslih nakon završenog prvog ciklusa ekvivalentno je prvoj i drugoj godini učenja po Pravilniku o planu i programu obrazovno-vaspitnog rada za osnovno obrazovanje i vaspitanje odraslih ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 6/91, u daljem tekstu: Program osnovnog obrazovanja odraslih) ili završenim prva četiri razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Drugi i treći ciklus osnovnog obrazovanja odraslih

Cilj nastave u drugom ciklusu jeste sticanje osnova opšteg osnovnog obrazovanja i uspostavljanje i razvoj bazičnih intelektualnih i socijalnih veština koje su neophodne za unapređenje kvaliteta ličnog, porodičnog i socijalnog života odraslih, nastavak učenja, socijalnu integraciju i postepenu tranziciju ka tržištu rada.

U sastav drugog ciklusa ulaze predmeti: Srpski jezik, Matematika, Fizika, Hemija, Biologija, Istorija, Geografija, Odgovorno življenje u građanskom društvu, Digitalna pismenost, Engleski jezik i Preduzetništvo.

Obrazovanje odraslih nakon završenog drugog ciklusa ekvivalentno je završenoj trećoj godini učenja po Programu osnovnog obrazovanja odraslih ili završenom petom i šestom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Cilj nastave u trećem ciklusu jeste završavanje osnovnog obrazovanja i sticanje obuke za jednostavno zanimanje.

Ovaj ciklus podrazumeva dalje sticanje osnovnog opšteg obrazovanja i razvoj kompetencija koje uvećavaju zapošljivost, omogućavaju ulazak na tržište rada i dalje stručno obrazovanje. Nakon završenog trećeg ciklusa odrasli su podjednako osposobljeni za dalji nastavak obrazovanja, kao i sticanje kvalifikacija za zanimanja.

Nastavni plan i program trećeg ciklusa čine dva dela.

U sastav prvog dela ulaze predmeti: Srpski jezik, Matematika, Fizika, Hemija, Biologija, Istorija, Geografija, Odgovorno življenje u građanskom društvu, Digitalna pismenost, Engleski jezik i Preduzetništvo.

U sastav druge polovine trećeg ciklusa ulaze:

- predmeti: Srpski jezik, Matematika, Odgovorno življenje u građanskom društvu, Digitalna pismenost, Engleski jezik i Preduzetništvo;

- modul: Primenjene nauke;

- moduli obuka.

Obrazovanje odraslih nakon završenog trećeg ciklusa je u pogledu opšteobrazovnih predmeta ekvivalentno četvrtoj godini učenja po Programu osnovnog obrazovanja odraslih ili završenom sedmom i osmom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Odrasli koji se uključuju u FOOO prema svedočanstvu o završenom četvrtom, petom ili šestom razredu osnovne škole imaju individualizovanu nastavu iz sadržaja predviđenih modulom Osnovne životne veštine, kao i predmetima Digitalna pismenost, Preduzetništvo i Odgovorno življenje u građanskom društvu, kako bi se na odgovarajući način pripremili za praćenje nastave u drugom, odnosno trećem ciklusu.

Individualizaciju pripremnog programa iz ovih predmeta obavlja predmetni nastavnik, ako je potrebno u saradnji i uz podršku školskog tima, a s obzirom na utvrđena postojeća znanja odraslog.

Škola je obavezna da školski kalendar i raspored časova usaglašava i prilagođava mogućnostima i potrebama odraslih. Škole, osnovna i srednja, usaglašavaju ostvarivanje nastave i obuke.

Nastavni plan i program osnovnog obrazovanja odraslih ostvaruju osnovne i srednje škole koje imaju školske timove (nastavnici, stručni saradnici, direktor i andragoški asistent), koji su savladali "Integralni program obuke za ostvarivanje programa FOOO", i primerene uslove za učenje odraslih.

Andragoški asistent, kao član školskog tima, ima poseban zadatak: da odrasle informiše o mogućnostima sticanja, odnosno završavanja FOOO; da motiviše odrasle za uključivanje u sistem obrazovanja; da pomogne odraslima u otklanjanju barijera za upis i pohađanje nastave; da im pomogne u prevazilaženju teškoća u učenju; da pruži podršku nastavniku u ostvarivanju programa u izradi materijala za učenje i nastavu; da učestvuje u ostvarivanju različitih nastavnih i vannastavnih aktivnosti; da radi na uspostavljanju saradnje škole sa socijalnim partnerima u jedinici lokalne samouprave radi ostvarivanja prava odraslih i ostvarivanja obrazovnog procesa; da pomaže u ostvarivanju interesa posebnih ciljnih grupa uključenih u obrazovni proces; da pomaže u ostvarivanju individualizovanog programa, kao i u dodatnoj i dopunskoj nastavi; da pomogne odraslima u izboru obuka; da posreduje u saradnji osnovne i srednje škole radi uključivanja odraslih u proces obučavanja (prevoz, usaglašavanje vremena ostvarivanja nastave i obuke, priprema dokumentacije za odrasle prilikom upisa u školu i za uključivanje na obuku, pomaganje u pribavljanju posebnih uverenja, zaštitne opreme i dr.); da učestvuje u prikupljanju podataka za praćenje.

U osnovnu školu u prvi ciklus osnovnog obrazovanja odraslih upisuju se odrasli koji nisu pohađali osnovnu školu i nemaju nijedno svedočanstvo o završenom razredu ili imaju svedočanstvo o završenom prvom, drugom ili trećem razredu.

U osnovnu školu u drugi ciklus osnovnog obrazovanja odraslih upisuju se odrasli koji su završili prvi ciklus osnovnog obrazovanja odraslih ili prva četiri razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja. U drugi ciklus mogu da se upišu i odrasli sa završenih pet razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, s tim da im škola organizuje dopunsku nastavu po individualizovanom programu iz predmeta FOOO koje nisu pohađali u prethodnom obrazovanju. Obrazovanje sa završenim drugim ciklusom ekvivalentno je završenom petom i šestom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

U osnovnu školu u treći ciklus osnovnog obrazovanja odraslih upisuju se odrasli koji su završili drugi ciklus osnovnog obrazovanja odraslih ili koji imaju završenih šest razreda osnovnog obrazovanja. Za odrasle koji su završili šest razreda osnovnog obrazovanja organizuje se individualizovana nastava iz predmeta: Digitalna pismenost, Odgovorno življenje u građanskom društvu i Preduzetništvo, a radi nadoknade osnovnih sadržaja ovih predmeta iz ranijih ciklusa. Odrasli koji su završili sedmi razred upisuju se u treći ciklus.

Odrasli koji stiče osnovno obrazovanje po programu FOOO u drugom ciklusu, a nije učio engleski jezik, uključuje se u grupe ili odeljenja u kojima se nastava odvija po programu za prvi ciklus. Odrasli koji stiče osnovno obrazovanje u trećem ciklusu, a nije prethodno učio engleski jezik, može po programu četvrte godine učenja tog jezika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju da položi ispit iz stranog jezika koji je započeo da uči.

Za odrasle koji pokazuju interesovanja, sklonosti i potrebu za povećanim obimom znanja iz pojedinih predmeta, u programu predmeta utvrđeni su napredni sadržaji. Oni mogu da se ostvaruju u redovnoj nastavi ili organizovanjem dodatne nastave. Za odrasle koji imaju izrazite teškoće u savladavanju pojedinih nastavnih sadržaja u okviru pojedinih nastavnih predmeta, škola ostvaruje individualizovanu ili dopunsku nastavu.

Odrasli koji iz bilo kog razloga napusti nastavu FOOO može da nastavi sticanje obrazovanja u FOOO tamo gde ga je prekinuo.

Nakon završenog trećeg ciklusa, odrasli polaže završni ispit po programu i na način propisan Zakonom.

Nakon završene obuke odrasli polaže ispit za obuku i stiče pravo na izdavanje uverenja o položenom ispitu za obuku.

Ostvarivanje programa obuka

Na kraju završenog sedmog razreda odrasli imaju pravo da biraju jedan od programa obuke propisanih ovim pravilnikom, u skladu sa sopstvenim potrebama, interesovanjima i sposobnostima i u skladu sa mogućnostima škole. Osnovna škola organizuje savetovanje i vođenje odraslih u izboru programa obuke.

Programe obuka ostvaruje srednja stručna škola (u daljem tekstu: stručna škola).

Na osnovu izbora programa obuke, osnovna škola odlučuje sa kojim stručnim školama će zaključiti ugovore. Osnovna i stručna škola usaglašavaju vreme i organizaciju nastave i obuke i druga pitanja od interesa za uspešno ostvarivanje obuke.

Osnovna škola zaključuje ugovor o ostvarivanju programa obuke sa stručnom školom u svom sedištu, koja ima rešenje o verifikaciji za odgovarajuće obrazovne profile u okviru kojih su izabrani programi obuke.

Ako nema odgovarajuće verifikovane stručne škole, osnovna škola zaključuje ugovor sa drugom stručnom školom van svog sedišta, vodeći računa o ekonomičnosti organizacije i ostvarivanja programa obuke. Stručna škola može za određeni program obuke da zaključi poseban ugovor sa drugim fizičkim ili pravnim licem registrovanim za obavljanje delatnosti u okviru koje se obavljaju poslovi za koje se vrši ta vrsta obuke. Stručna škola ima obavezu da organizuje i prati ostvarivanje obuke, obrazuje komisiju, organizuje ispit za obuku i izda ispravu.

Program obuke može da traje od 90 do 270 časova.

Obuka može da počne u trećem ciklusu u toku pohađanja nastave osmog razreda, a ne može da bude završena pre završetka razreda.

Pravo na pohađanje obuke ima odrasli koji pohađa nastavu po Nastavnom planu i programu FOOO.

Pravo na polaganje ispita za obuku ima odrasli nakon pohađanja programa obuke i polaganog završenog ispita.

Stručna škola obrazuje komisiju za obavljanje ispita za obuku. Komisija ima najmanje tri člana. Predsednik komisije je nastavnik praktične nastave za datu obuku. Po jednog člana komisije predlažu Unija poslodavaca, Privredna komora ili zanatska komora i filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, a na zahtev stručne škole.

Za predsednika ili člana komisije za obavljanje ispita za obuku ne može da bude određen nastavnik koji je obavljao obuku ili lice koje je obavljalo obuku, ali je dužan da prisustvuje ispitu.

Ispit se može obaviti na mestu na kome je obavljena obuka.

Ispitom za obuku proveravaju se postignuća opštih i specifičnih ishoda programa obuke, odnosno stručne kompetencije. Ispit se sastoji od obavljanja praktičnog radnog zadatka i njegove odbrane. Za svaki predviđeni opšti ishod, odnosno stručnu kompetenciju, utvrđuje se lista radnih zadataka. Lista radnih zadataka data je u Priručniku za ispit za obuku koji je razvijen za potrebe FOOO i dostupna je odraslima na početku obuke. U okviru ispita za obuku kandidat izvršava jedan do dva radna zadatka. Odrasli izvlači radne zadatke neposredno pre početka ispita za obuku, s tim da ima dovoljno vremena za pripremu za izvršenje radnog zadatka. Tokom izvršenja radnog zadatka članovi komisije mogu da zahtevaju od odraslog da obrazloži i objasni postupke i procedure izvršenja zadatka.

Ocena na ispitu se izražava sa: "položio" ili "nije položio". Ocena položio daje se ukoliko odrasli izvrši svaki postavljeni radni zadatak prema utvrđenim kriterijumima izvršenja. Kriterijumi izvršenja za svaku stručnu kompetenciju i njene pojedinačne elemente opisani su u priručniku za obuku. Ispitna komisija utvrđuje ocenu većinom glasova.

Osim izvršenja radnog zadatka prema utvrđenim kriterijumima, komisija vrednuje i dodatne elemente izvršenja, kao što su:

- lična priprema za izradu radnog zadatka (propisana odeća i obuća, lična higijena za rad na radnom mestu);

- priprema radnog mesta (priprema pribora, alata i uređaja i stanje u kome ih ostavlja po izvršenju radnog zadatka);

- pravilno rukovanje priborom, alatom, uređajima, materijalom i opremom;

- sprovođenje mera zaštite na radu;

- poštovanje propisa iz oblasti sigurnosti na radu i zaštite životne sredine.

Kandidat može najviše dva puta da polaže ispit za obuku.

Ukoliko odrasli, kao kandidat na ispitu, nije u celini savladao program, komisija je dužna da dâ školi predlog šta još treba da savlada i u kom roku da bi položio ispit za obuku.

Stručna škola izdaje uverenje o položenom ispitu za obuku na svom obrascu. Uverenje treba da sadrži: podatke o stručnoj školi (naziv i sedište škole, broj rešenja o verifikaciji), podatke o kandidatu (lični podaci) i podatke o programu obuke (naziv programa obuke i broj "Prosvetnog glasnika" u kome je objavljen, broj časova obuke i opšte ishode programa obuke - stručne kompetencije koje je odrasli stekao).

Struktura programa obuke

Sadržaji osnovnog obrazovanja koncipirani su tako da predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje programa obuke; oni su funkcionalni deo znanja i veština neophodnih za obavljanje poslova za koje se odrasli obučavaju po ovom programu. Na taj način ostvaruju se sadržinska i vremenska racionalizacija programa obuke i integralni programski okvir koji omogućava uspešno savladavanje programa obuke i dalje stručno obrazovanje.

Programi obuke imaju sledeću strukturu:

- naziv programa;

- svrha programa;

- cilj programa;

- opšti ishodi programa;

- specifični ishodi programa;

- sadržaj programa;

- trajanje obuke;

- način organizacije i ostvarivanja obuke.

II. NASTAVNI PLAN OSNOVNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH

 

	I ciklus		Σ I-IV	II ciklus		III ciklus		Σ V-VIII	Σ I-VIII
Predmeti i moduli	Osnovno opismenjavanje	Osnove funkcionalne pismenosti		Osnove opšteg osnovnog obrazovanja		Osnovno opšte obrazovanje i obuke za zanimanje
				V Razred	VI Razred	VII Razred	VIII Razred
Srpski jezik	100	100	200	85	68	50	50	253	453
_____________ jezik	100	100		85	68	50	50	253	453
Srpski jezik kao*nematernji jezik	50	50	100	40	35	25	25	125	225
Engleski jezik		50	50	17	34	34	34	119	169
Digitalna pismenost		50	50	17	17	17	10	61	111
Matematika	100	100	200	85	68	51	51	255	455
Osnovne životne veštine		50 + 5**	55						55
Fizika					34	34		68	68
Hemija					34	34		68	68
Biologija				34	17	17		68	68
Primenjene nauke							50	50	50
Istorija				17	17	34		68	68
Geografija				17	17	34		68	68
Preduzetništvo					17	17	17	51	51
Odgovorno življenje u građanskom društvu				25 + 5**	25 + 5**	25 + 5**	25 + 5**	120	120
UKUPNO (bez jezika manjina i srpskog kao nematernjeg jezika)	200	355	555	302	353	352	242	1249	1804

* Način ostvarivanja programa srpskog jezika kao nematernjeg priložen je u nastavnom programu predmeta Srpski jezik
** Časovi koji se ostvaruju u saradnji sa socijalnim partnerima u jedinici lokalne samouprave

III NASTAVNI PROGRAM OSNOVNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH

Opšti cilj FOOO jeste sticanje i unapređivanje znanja, umenja, vrednosti i stavova koji su odraslom neophodni za odgovarajuće, proaktivno i konstruktivno suočavanje i rešavanje problema i izazova u svakodnevnom životu, unapređivanje porodičnih i ličnih uslova života, obavljanje jednostavnih poslova i adekvatno postupanje u radnim situacijama i radnom okruženju, dalje obrazovanje i aktivno učešće u zajednici i širem društvenom životu.

U programu FOOO ova znanja, umenja, vrednosti i stavovi definisani su kao opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije ka čijem razvoju su usmereni nastava i učenje u svim predmetima i modulima zajedno i u svakom od njih pojedinačno.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije, omogućavaju da se odrasli osposobi da uspešnije, kvalitetnije, aktivnije i konstruktivnije usmerava svoj lični, porodični, radni i društveni život tako što mu pomažu da se suoči sa problemima i izazovima u svakodnevnom životu i da se na pravilan način i efikasno sa njima izbori; da se na adekvatan način snalazi i postupa u radnom okruženju i u radnim situacijama; da se odgovorno i konstruktivno angažuje u cilju poboljšavanja svojih ličnih i porodičnih prilika i uslova i da u tom cilju pravilno i odgovorno koristi raspoložive društvene resurse i mehanizme, kao i sve vlastite resurse; da na odgovarajući način i svrsishodno koristi tehnološka pomagala i raznovrsna komunikaciona sredstva; da se usmeri ka nastavku obrazovanja i stalnom učenju i usavršavanju i da se aktivno, konstruktivno i odgovorno uključi u život zajednice u kojoj živi, kao i u procese u širem društvenom okruženju.

Prvi ciklus osnovnog obrazovanja odraslih

SRPSKI JEZIK

Cilj nastave srpskog jezika u prvom ciklusu je sticanje osnovne jezičke pismenosti kao pretpostavke za aktivnu participaciju odraslih u svakodnevnom privatnom, radnom i društvenom životu.

ISHODI

Po završetku prvog ciklusa odrasli će umeti da:

Čitanje i razumevanje pročitanog i književnost

- čita latiničko i ćiriličko pismo (štampanim slovima);

- određuje osnovnu temu teksta, glavni događaj i likove, vreme i mesto dešavanja u jednostavnom, kraćem tekstu (u kome preovlađuju reči do tri sloga, rečenice do sedam reči);

- određuje doslovno značenje teksta (književnog i neknjiževnog);

- koristi osnovne delove teksta i knjige (naslov, pasus, ime autora i sadržaj);

- odgovara na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom;

- u različitim izvorima (novinskom tekstu, reklami, rasporedu vožnje, oglasu, upozorenju, uputstvu na proizvodima, obaveštenju, računu i sl.) pronalazi eksplicitno iskazane informacije (ko, šta, gde, kada, koliko i sl.);

- razlikuje prozni tekst od teksta u stihu;

- izdvaja nepoznate reči i izraze;

Pisanje

- piše štampanim slovima ćirilice i latinice;

- pravilno upotrebljava tačku na kraju rečenice, veliko slovo na početku rečenice i u pisanju ličnih imena i prezimena;

- piše kratku poruku;

- popunjava osnovne obrasce;

- piše koristeći kratke rečenice jednostavne strukture;

- koristi skraćenice za mere (metar, litar, kilogram);

Govorna kultura

- jezički izraz prilagođava komunikativnoj situaciji (formalnoj i neformalnoj - ophođenje, telefoniranje i sl.);

- poznaje osnovna načela vođenja razgovora: ume da započne razgovor, učestvuje u njemu i okonča ga, pažljivo sluša sagovornike;

- ume samostalno (svojim rečima) da opisuje i priča na zadatu temu; drži se teme;

- izvodi jednostavan zaključak i iznosi svoj stav;

- prepričava kratak jednostavan tekst (književni ili neknjiževni);

- prepričava sadržaj igranih filmova, televizijskih serija i radio-televizijskih emisija koje prati;

- izdvaja osnovne informacije i glavne činjenice iz govornog izvora;

Gramatika

- prepoznaje vrste rečenica prema komunikativnoj funkciji (obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne) i po potvrdnosti i odričnosti (potvrdne i odrične).

Srpski jezik kao nematernji jezik

Kada se nastava ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika ostvaruje se u okviru predviđenog fonda časova, prilagođavajući sadržaj odraslima. Nastavnik procenjuje, prema nivou vladanja srpskim jezikom kao nematernjim, koju će metodiku primeniti.

OBAVEZNI SADRŽAJI - OSNOVNO OPISMENJAVANJE (PRVIH STO ČASOVA)

Učenje čitanja i pisanja - prvo i drugo pismo štampanim slovima

(uz prethodno utvrđivanje nivoa poznavanja štampanih slova ćirilice i latinice i tehnike čitanja)

Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog

- slobodno pričanje o aktuelnim događajima sa radnog mesta, iz života porodice i sl.;

- prepričavanje sadržaja TV emisija koje prati, filmova i jednostavnih kratkih tekstova (iz popularne literature sa tematikom iz istorije, geografije, poznavanja prirode i drugih oblasti aktuelnih za svakidašnji život i rad) pomoću zadatih pitanja;

- posmatranje i opisivanje bića, predmeta i pojava;

- uočavanje prostornih i vremenskih odnosa;

- shvatanje doslovnog značenja kraćih književnih i neknjiževnih tekstova;

Gramatika i pravopis

- glas, reč i rečenica (kao posebne jedinice) i njihov međusobni odnos;

- veliko slovo na početku rečenice, u pisanju ličnih imena i prezimena;

- upotreba tačke na kraju rečenice;

- pravilno potpisivanje (ime pa prezime).

OBAVEZNI SADRŽAJI - STICANJE OSNOVA FUNKCIONALNE PISMENOSTI (DRUGIH STO ČASOVA)

Učenje čitanja i pisanja

- dalje usavršavanje tehnike čitanja i pisanja štampanim slovima ćirilice i latinice

Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog

- prepričavanje sadržaja kraćih književnih tekstova, tekstova iz naučno-popularne literature, filmova, radio-televizijskih emisija;

- pričanje o doživljajima i događajima iz života s izražavanjem vlastitih misli i osećanja;

- uočavanje glavnih likova, njihovih osobina i postupaka i izražavanje vlastitih stavova prema postupcima;

- proširivanje i obogaćivanje rečnika;

- razlikovanje osnovnih delova književnoumetničkih i neumetničkih tekstova (i knjiga): naslov, ime autora, sadržaj;

- uočavanje celina u tekstu; razumevanje pročitanog teksta u celini i po manjim celinama;

- uočavanje hronološkog redosleda događaja (iz pročitanog teksta ili događaja iz svakodnevnog života), osnovnih činjenica i njihove međusobne povezanosti;

- shvatanje poruka sadržanih u tekstu;

Pisano izražavanje

- popunjavanje osnovnih obrazaca, pisanje kratkih poruka i beležaka;

- opisivanje bića, predmeta i pojava bliskih iskustvima odraslih;

- sastavljanje jasne rečenice jednostavne strukture;

Gramatika i pravopis

- prepoznavanje vrste rečenica prema komunikativnoj funkciji (obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne) i po potvrdnosti i odričnosti (potvrdne i odrične);

- uloga upitnika i uzvičnika na kraju rečenice;

- upotreba velikog slova u pisanju ličnih imena i prezimena;

- pisanje osnovnih i rednih brojeva;

- pisanje datuma;

- skraćenice za mere (metar, litar, kilogram);

Književnost

- upoznavanje sa pesmama, pričama, basnama, bajkama i kratkim narodnim umotvorinama;

- uočavanje i razlikovanje proznog teksta od teksta u stihu.

NAPREDNI SADRŽAJI

Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog

- uočavanje uzročno-posledičnih veza među događajima u jednostavnom tekstu ili događaja u svakodnevnom životu;

- objedinjavanje informacija u jednostavnom informativnom (linearnom i nelinearnom tekstu) i u manje složenom književnoumetničkom tekstu i izvođenje zaključaka;

- vrednovanje postupaka likova u književnoumetničkom tekstu kao i ličnosti iz svakodnevnog života; procenjivanje sadržaja teksta na osnovu zadatog kriterijuma;

- izdvajanje delova teksta koji su nejasni;

Pisano izražavanje

- pisanje pisanim slovima ćirilice i latinice;

- sastavljanje jasne, duže rečenice;

- prepričavanje kratkog i jednostavnog narativnog teksta;

- popunjavanje različitih obrazaca i formulara;

- pisanje čestitke, razglednice, pozivnice;

Gramatika i pravopis

- određivanje promenljivih vrsta reči: imenica i glagola, i vremena vršenja radnje;

- određivanje vrste rečenica prema komunikativnoj funkciji (obaveštajne, upitne i zapovedne) i po potvrdnosti i odričnosti (potvrdne i odrične);

- pravilno upotrebljavanje upitnika i uzvičnika na kraju rečenice i velikog slova u pisanju naziva ulica i jednočlanih geografskih pojmova;

Književnost

- prepoznavanje žanrova (basnu, bajku, narodnu epsku pesmu i kratke narodne umotvorine).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Cilj nastave srpskog jezika u prvom ciklusu je sticanje osnovne jezičke pismenosti, odnosno ovladavanje veštinama čitanja, pisanja, jasnijeg izražavanja i boljeg razumevanja iskazanog, kao preduslova za uspešno obavljanje različitih životnih uloga odraslog. Osnovna jezička pismenost neophodna je odraslom pojedincu u svim područjima njegovog života, kako bi se efikasnije snalazio u svakodnevnim životnim situacijama, aktivnije uključio u društvenu zajednicu i bio u mogućnosti da nastavi formalno ili neformalno obrazovanje.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Opšti ishodi programa FOOO ostvaruju se kroz različite sadržaje i aktivnosti u nastavi srpskog jezika.

Kroz realizaciju sadržaja predmeta Srpski jezik u prvom ciklusu, odrasli istovremeno razvijaju i primenjuju veštine pronalaženja podataka i tumačenja linearnih i nelinearnih tekstova - mapa, grafikona i slično, čitaju i pravilno zapisuju brojeve i mere koje se koriste u svakodnevnim životnim situacijama. Dobro savladano čitanje i razumevanje pročitanog teksta važno je pri rešavanju tekstualnih zadataka iz matematike, kao i za razumevanje različitih tekstova sa kojima se odrasli susreću, bilo iz radoznalosti, bilo u okviru nastavnih zadataka iz različitih predmeta.

Sadržajima u okviru teme Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog (slobodno pričanje ili prepričavanje različitih linearnih i nelinearnih tekstova, kazivanje o gledanim emisijama, pričanje o vlastitim iskustvima i, događajima sa radnog mesta, iz porodice i sredine i sl.) odrasli se podstiču na jasno izražavanje stavova, sudova i osećanja, iznošenje sopstvenog gledišta i obrazlaganje, podsticanje argumentovanja, čime se ostvaruju mnogi zajednički ishodi. Sadržaji i aktivnosti predviđeni u okviru nastave srpskog jezika omogućiće da se na odgovarajući način diskutuje o različitim situacijama koje su od interesa za odraslog lično, za njegovu porodicu, zajednicu u kojoj živi i radi, kao i širu društvenu sredinu i demokratsko društvo u celini.

Radom na odabranim tekstovima koji sadrže zdravstvene i ekološke poruke stiču se različita znanja i kompetencije iz oblasti zdravstva i ekologije i podstiče korišćenje životnih veština koje omogućavaju odraslima da se efikasno nose sa izazovima i zahtevima svakodnevnog života. Čitanjem i razgovorom o pročitanom, odrasli su u prilici da razvijaju pravilan odnos prema svom zdravlju, kao i zdravlju članova svoje porodice.

Radom u malim grupama i parovima, organizovanjem različitih scenskih, odnosno dramskih igara o situacijama iz svakodnevnog života, odraslima je omogućeno da steknu veštine saradnje i timskog rada, da zajednički postave problem i korake u njegovom rešavanju i da analiziraju šta su uradili i šta su postigli.

Predmetni ishodi. Osnovna jezička pismenost primaran je uslov i neophodno sredstvo odraslom za aktivno učestvovanje u svakodnevnom životu i radu. Predloženi ishodi osmišljeni su tako da omogućavaju odraslima izgradnju kapaciteta za uspešnije funkcionisanje u raznovrsnim životnim situacijama, efikasnije rešavanje problema, lično napredovanje i dalje učenje i obrazovanje. Lista ishoda data je po oblastima nastave srpskog jezika u prvom ciklusu. Nastavnik osmišljava i organizuje nastavu usmerenu ka ishodima, odnosno onim znanjima, veštinama i sposobnostima kojima odrasli treba da ovladaju, kako bi efikasnije i kvalitetnije obavljali svoje životne uloge i nastavili školovanje u drugom ciklusu.

Predmetne teme i oblasti. Sadržaj predmeta Srpski jezik dat je kroz teme, koje su tako strukturirane da omogućavaju ostvarivanje predviđenih ishoda.

Program predmeta Srpski jezik u prvom ciklusu sadrži sledeće teme:

Osnovno opismenjavanje - učenje čitanja i pisanja;

- Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog;

- Pisano izražavanje;

- Gramatika;

- Književnost.

Osnovno opismenjavanje - učenje čitanja i pisanja (period od prvih sto časova)

Na prvim časovima neophodno je utvrditi tehniku čitanja odraslog. Proveravanje veštine čitanja i pisanja može se vršiti na sadržaju prikazanom u materijalu za učenje i podučavanje. U nastavi osnovnog opismenjavanja, u periodu od prvih 100 časova, odrasli treba da ovladaju čitanjem i pisanjem ćirilice i latinice štampanim slovima. Svakako, u zavisnosti od mogućnosti napredovanja odraslih, obrada slova može se nastaviti i u drugih sto časova.

Prvo se uči ćiriličko, a potom latiničko pismo, ali je moguće i obrnuto, u zavisnosti od karakteristika konkretne grupe odraslih, njihovog predznanja i sredina iz kojih dolaze.

S obzirom na već postojeća iskustva odraslih, mogu se grupno obrađivati slova i uporedo ovladavati tehnikom čitanja i pisanja. Nastavnik procenjuje koji broj slova će se obrađivati u toku jednog časa. Ukoliko je nastavnik u mogućnosti, slova se mogu obraditi i kompleksnim postupkom.

U početnom opismenjavanju odrasli uočavaju glasove i slova kao oznake za glasove. Zapažaju da svakom glasu odgovara jedan znak - slovo, da više slova čini reč, a više reči rečenicu. Uočavaju koliko glasova ima u reči i koji je redosled glasova i slova u toj reči. Zatim uočavaju i rečenicu, broj i redosled reči u rečenici i dr. Istovremeno, od slova (sa npr. izrađenih kartica) mogu da sastavljaju reči i rečenice, koje nastavnik zapisuje na tabli i uporedo čita.

S obzirom da se sa čitanjem uporedo odvija i pisanje, odrasle treba podsticati da smišljaju rači od naučenih slova i da ih zapisuju, da u parovima jedni drugima diktiraju slova i reči.

Pored čitanja, zapisivanja i prepisivanja reči i rečenica, u nastavu se postepeno uvode i kratki tekstovi, koji sadrže korisne i značajne informacije za odraslog. S obzirom na različite nivoe poznavanja pisma od strane odraslih, kao i različite nivoe poznavanja srpskog jezika, u početnom opismenjavanju treba koristiti tekstove sastavljene od reči koje se svakodnevno upotrebljavaju. U početnom opismenjavanju odraslih, treba izbegavati čitanje i prepisivanje kratkih tekstova (na primer, pesmica namenjenih deci), koji, zbog svoje specifične strukture, nisu u funkciji ostvarivanja predviđenih ishoda.

Sadržaji iz teme Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog raspoređeni su na ceo prvi ciklus. Tokom cele godine neophodno je podsticati usmeno izražavanje koristeći pročitane tekstove, kao i slobodno pričanje o svakodnevnim događajima iz života odraslih. Stoga, sadržaji iz teme Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog dati su objedinjeno.

Od samog početka procesa opismenjavanja, nastavnik treba da obezbedi takve nastavne aktivnosti u kojima će odraslima biti omogućeno i da slobodno pričaju o aktuelnim događajima, da uz pomoć pitanja prepričavaju sadržaje televizijskih emisija, filmova i sl., da razgovaraju o pročitanim tekstovima, uočavaju osnovna emocionalna stanja likova iz pročitanih tekstova (radost, tuga, ljutnja, ljubomora) i ličnosti iz okruženja, kao i da navode i tumače situacije u kojima se ova stanja ispoljavaju. Nastavnik obezbeđuje takve situacije učenja u kojima odrasli na svakom času obavljaju raznovrsne aktivnosti: pišu, čitaju, usmeno pričaju, opisuju i prepričavaju, određuju na primer, prostorne i vremenske odnose - kad i gde se desila radnja u kratkom i jednostavnom tekstu ili događaju iz njihovog svakodnevnog života.

Istovremeno, na sadržajima predviđenim za početno čitanje i pisanje, uočavaće se i osnovna pravopisna pravila - pisanje velikog slova na početku rečenice, u imenima i prezimenima ljudi, i korišćenje tačke kao znaka interpunkcije na kraju rečenice.

Neophodno je da nastavnik planira i realizuje nastavni proces tako da se uspostavi atmosfera međusobnog poverenja, podrške i pripadnosti grupi, što je jedan od najznačajnijih faktora za podsticanje motivisanosti odraslih na redovnije pohađanje nastave.

Sticanje osnova funkcionalne pismenosti (period od drugih sto časova)

Usavršavanje tehnike čitanja i pisanja nastavlja se sticanjem osnova funkcionalne pismenosti tokom drugih 100 časova. U ovom periodu, nastavne aktivnosti su u najvećoj meri usmerene na razumevanje različitih vrsta tekstova, odnosno sadržaja predviđenih za period sticanja osnova funkcionalne pismenosti.

Ishodi iz teme Usmeno izražavanje realizuju se radom na kratkim tekstovima, jednostavnim po sadržaju i strukturi rečenica (preovlađuju reči do tri sloga, rečenice do sedam reči, reči se biraju po kriterijumu frekventnosti), tematski bliskim odraslom čoveku, njegovim potrebama, interesovanjima, kao i socijalnom kontekstu iz koga dolaze. Istovremeno, podsticanje razvoja usmenog izražavanja vrši se organizovanjem takvih nastavnih aktivnosti u kojima će odraslima biti omogućeno da slobodno razgovaraju na teme koje su im bliske - o svakodnevnom životu i radu, o različitim pojavama iz okruženja, događajima u porodici, na ulici, radnom mestu i sl. Poželjno je kreiranje nastavnih situacija u kojima će odrasli moći da vežbaju pravilno pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, kao i izražavanje molbe i zahvalnosti. Ostvarenost predviđenih ishoda za ovu oblast procenjuje se u toku drugih sto časova, kao i na kraju ciklusa.

Neophodno je vežbanje u usmerenom čitanju različitih vrsta linearnih (književnih, informativnih), kao i nelinearnih tekstova (ilustracije, tabele, grafikoni, dijagrami i sl.), uz prethodno dobijene zadatke kao što su: pronalaženje informacija, podataka, činjenica, otkrivanje i tumačenje karakteristika likova, radnji, događaja i pojava. Odrasle treba navikavati da dožive sadržaj teksta i da doživljeno izraze svojim rečima, da slobodno izražavaju stavove o pročitanom i doživljenom i da ih obrazlažu. U toku čitanja i obrade teksta odrasle treba osposobljavati da odgovaraju na postavljena pitanja i da ih pravilno formulišu, da jasno i sažeto usmeno prepričavaju i sl.

Poželjno je birati naučno-popularne i informativne tekstove iz različitih sredstava informisanja, koji će obogatiti znanja odraslih o značajnim ličnostima i događajima, biljnom i životinjskom svetu i zaštiti životne sredine, ostvarivanju osnovnih građanskih prava i odgovornosti i prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i zapošljavanje. Takođe, koristiti tekstove, sadržaje različitih radio i TV emisija, iz kojih odrasli mogu da pronalaze različite informacije korisne za uspešnije rešavanje svakodnevnih problema, kao na primer: o funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i nadležnosti pojedinih ustanova, o vaspitanju u porodici, planiranju porodice, tehnikama nenasilnog rešavanja sukoba, preventivnim zdravstvenim aktivnostima i sl. Informacije treba da su date na različite načine, kako bi se omogućilo što bolje snalaženje u različitim životnim situacijama - korišćenje mapa, plana grada, uputstava na proizvodima, obaveštenjima, tumačenje podataka koji su predstavljeni tabelama, grafikonima (na primer, uspeh na nekom testu, mesečna prodaja nekog proizvoda, godišnja proizvodnja neke fabrike, rezultati neke ankete i sl.). Procenjivanje ostvarenosti predviđenih ishoda iz teme Usmeno izražavanje i razumevanje pročitanog vrši se u toku drugih sto časova, kao i na kraju ciklusa.

Treba imati u vidu da se jedan ishod može ostvariti različitim, međusobno povezanim sadržajima. Takođe, isti sadržaj može se koristiti za ostvarivanje različitih ishoda. Kada je u pitanju, na primer, ishod "odgovara na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom", neophodno je izabrati tekstove iz različitih izvora informisanja, koji će zadovoljiti različita interesovanja i uzraste odraslih. Ovaj ishod može se ostvarivati na odlomcima različitih kraćih i jednostavnih književnih tekstova, na jednostavnim novinskim člancima i kratkim tekstovima iz popularne literature u kojima su prikazani priznati pojedinci i događaji iz različitih sredina iz kojih odrasli dolaze, kao i etničkih grupa kojima pripadaju.

Postavljanje pitanja jedna je od pogodnih tehnika ne samo za vežbanje razumevanja pročitanog i jasnoće u usmenom izražavanju, već i za podsticanje razvoja kritičkog mišljenja, kao i učenja kako se uči. Važno je da pitanja budu otvorenog tipa, kako bi odgovori mogli da se obrazlažu. Dati su primeri grupe pitanja.

- Pitanja o značenjima i sadržaju teksta:

Šta ćete zapamtiti u ovom tekstu? O čemu ste razmišljali dok ste čitali tekst? Šta Vam ovaj tekst poručuje? Na koja pitanja tekst nije odgovorio?

- "Etička pitanja" - tumačenje postupaka likova ili ličnosti iz svakodnevnog života ili iz pročitanih tekstova: Kako tumačite, odnosno procenjujete postupak...? Šta vam se dopalo, a šta nije u postupku...? Kako biste Vi i Vaši prijatelji reagovali u istoj situaciji? Šta biste Vi drugačije uradili?

- Pitanja uz navođenje argumenata "za i protiv" - formulisanje argumenata za odbranu postupka, ideje, informacije, kao i protiv, bez obzira na lični stav odraslog.

- Kognitivna, metakognitivna pitanja - istovremeno se razmišlja o sadržaju (informaciji i idejama i sl.) i o sopstvenom misaonom procesu: Šta ja mislim o tome?

Kako se to uklapa u ono što već znam? Šta mogu drugačije da uradim sada kada znam nešto novo? Da li i šta se u mojim stavovima promenilo?

Radom na tekstovima istovremeno se uočavaju i vrste rečenica prema komunikativnoj funkciji (obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne) i po potvrdnosti ili odričnosti (potvrdne i odrične), upotreba velikog slova na početku rečenice, kao i znaci interpunkcije na kraju rečenice, što su sadržaji iz teme Gramatika i Pisano izražavanje. Od odraslih ne treba zahtevati da uče definicije pojmova iz gramatike.

Potrebno je osmišljavati takve nastavne situacije u kojima će odrasli biti u mogućnosti da pišu kratke poruke članovima svojih porodica, da vode kratke beleške ili sastavljaju podsetnike, spiskove namirnica za kupovinu i sl.

Takođe, odrasli uče da popunjavaju neke od osnovnih obrazaca, odnosno formulara kako bi mogli samostalno i uspešno da funkcionišu u situacijama koje zahtevaju ovu veštinu, što doprinosi njihovom uspešnijem snalaženju uopšte i efikasnijem staranju i o sebi i o članovima svojih porodica (da prijave novorođeno dete, upišu dete u školu, dobiju potrebna dokumenta za sebe i članove svoje porodice i sl.). Zato je neophodno osposobiti svakog odraslog da nauči da pravilno napiše svoju adresu stanovanja, iako ishodi koji se odnose na upotrebu velikog slova u pisanju naziva mesta i ulica nisu predviđeni za osnovni nivo u prvom ciklusu.

U periodu od drugih sto časova postepeno se uvode sadržaji iz teme Književnost - priče, pesme, basne, bajke i kratke narodne umotvorine. Čitanjem ovih tekstova, odrasli usavršavaju tehniku čitanja, u mogućnosti su da saznaju o svetu oko sebe i šire, da se upoznaju sa raznim problemima i načinima njihovih prevazilaženja, da razvijaju i bogate svoj unutrašnji svet. Takođe, čitanje književnih tekstova priprema odraslog za nastavak školovanja. Prilikom odabira tekstova, potrebno je voditi računa o rečima i izrazima koji su u njima korišćeni, odnosno koliko često se upotrebljavaju u svakodnevnom životu. Ne treba insistirati na reprodukovanju karakteristika književnih vrsta, već pažnju usmeriti na razumevanje pročitanog i ishode iz ove oblasti. Pri radu na ostvarivanju ishoda iz književnosti - razlikuje prozni tekst od teksta u stihu, koristiti njihova postojeća iskustva. Stoga, uvođenje tekstova složenih konstrukcija tipičnih za epiku (pripovetka, roman, epska narodna pesma), tekstova sastavljenih od arhaičnih reči ili složenijih stilskih figura (na primer, metafora, alegorija i dr.), može otežati funkcionalno opismenjavanje odraslih.

Savremene koncepcije nastave i učenja pomeraju akcenat sa sadržaja i držanja frontalne nastave na proces učenja i aktivnosti odraslog. U tom smislu, potrebno je odabirati metode učenja u nastavi srpskog jezika koje su prilagođene potrebama i karakteristikama učenja odraslog, koje podstiču različite aktivnosti u procesu učenja, odnosno nastave, stvaraju uslove za samostalnu konstrukciju znanja i umenja, podstiču samoaktivnost, komunikaciju i saradnju. Odrasli imaju različita iskustva što je neophodno imati u vidu prilikom planiranja i organizacije nastave srpskog jezika u funkcionalnom obrazovanju.

Razgovor, diskusija, rad na tekstu, kooperativno učenje u manjim grupama odraslih i rad u parovima, kao i praktično smisaono i iskustveno učenje samo su neke od metoda i oblika rada pogodnih za realizaciju nastave srpskog jezika u radu sa odraslima u cilju njihovog osnaživanja, razvoja samopoštovanja i preuzimanja inicijative i u procesu učenja i u svakodnevnom životu.

Sledi lista nekih tehnika i aktivnosti koje se mogu koristiti u nastavi srpskog jezika u prvom ciklusu u radu sa odraslima. One se lako prilagođavaju mogućnostima konkretne grupe, kao i pojedincima. Mnoge od navedenih aktivnosti mogu se realizovati sa onim odraslima koji brže napreduju i koji su zainteresovani za dalje napredovanje i usavršavanje. Predložene aktivnosti mogu se primenjivati u toku prvog ciklusa, u okviru svih predviđenih tema.

Korišćenje i organizovanje informacija - čitanje uputstava na proizvodima, obaveštenjima, računima, upozorenjima, rasporedima vožnje; popunjavanje osnovnih obrazaca, upitnika i sl.; izrađivanje podsetnika i spiska za kupovinu; pisanje poruka, obaveštenja, oglasa, čestitki, razglednica; formiranje i vođenje adresara, pravljenje i korišćenje rečnika; izrada skica i mapa na osnovu zadatog teksta; pravljenje dnevnog reda sastanaka i formulisanje zaključaka; pisanje molbi i sl.

Osmišljavanje samostalnih i zajedničkih priča i pesama na zadatu ili slobodnu temu.

Mozgalica - slobodno asociranje odraslih na zadati pojam; od reči (asocijacija) koje nastavnik ili odrasli zapisuje na tabli, odrasli smišljaju i zapisuju rečenice, proširuju ih, sastavljaju priče i sl.

Scenske igre ili igre uloga - osmišljavanje i prikazivanje scena iz svakodnevnog života uz formalno i neformalno ophođenje, kao na primer: naručivanje proizvoda telefonom, prikazivanje scena "na šalteru" i "u domu zdravlja", učestvovanje u razgovoru za posao, vođenje emisije, reportaže i sastanka i sl.

Pantomima - pokazivanje zadate (napisane) scene neverbalnom komunikacijom; ovo je poželjna aktivnost za vežbanje u prepoznavanju i ispoljavanju osećanja, kao i za uočavanje značaja neverbalne komunikacije.

Grafičko oblikovanje teksta - pravljenje oglasa, obaveštenja, reklama, kolaža, postera i sl.

Izrađivanje pomoćnog materijala za učenje i nastavu - osmišljavanje tekstova, rezimea, ukrštenica, asocijacija, osmosmerki, pitalica, zadataka tipa "izbaci uljeza", "poveži", "upiši" i sl. (u grupama ili parovima).

Obavezni i napredni sadržaji. Ishodi na nivou nastavnog predmeta su osnova za odabir programskih sadržaja. Programom su predviđeni obavezni i napredni sadržaji.

Grupe čine odrasli iz različitih sredina, uzrasta, životnih iskustava, znanja i sl., pa se javlja potreba za primenom individualizacije u nastavi srpskog jezika. Neophodno je koristiti različite metode nastave i učenja, osmišljavati različite situacije učenja i različite vrste interakcija. Osim obaveznih sadržaja, predloženi su i napredni, namenjeni odraslima koji uspešno savladavaju zahteve i ovladavaju predviđenim osnovnim ishodima. Odraslom se omogućava da odabere napredne sadržaje u skladu sa svojim interesovanjima, željama i mogućnostima.

Početno opismenjavanje pojedinaca koji nisu savladali oba pisma, nastavlja se i u periodu od drugih sto časova, primenom individualizacije i diferenciranih aktivnosti, kao i organizovanjem dopunske nastave.

U radu sa odraslima koji imaju izrazitije smetnje u napredovanju, nastavnici imaju slobodu da, u saradnji sa stručnim timom, modifikuju ishode i prilagode ih njihovim mogućnostima.

U zavisnosti od stepena poznavanja pisma od strane odraslog, koje se utvrđuje inicijalnim testiranjem, nastavnik određuje koje će se pismo prvo učiti - ćirilica ili latinica.

Posle početne provere tehnike pisanja i čitanja svih odraslih, u prvih 100 časova uključiće se oni koji ne znaju da čitaju i pišu štampanim slovima ćirilice i latinice. Ostali odrasli se priključuju grupi u sledećem bloku od 100 časova, kada se nastavne aktivnosti usmeravaju i na ostale ishode predviđene za drugih 100 časova, odnosno sadržaje planirane za period sticanja osnova funkcionalne pismenosti.

Povezanost sa drugim predmetima. Kroz izbor tekstova koji sadržajem odgovaraju raznovrsnim interesovanjima i potrebama i podstiču uspešno snalaženje u svakodnevnom životu, a tematikom su vezani za domene znanja i veština koji se razvijaju u drugim predmetima, kao i preciznim osmišljavanjem zadataka, aktivnosti i korišćenjem različitih metoda i oblika rada, omogućava se povezanost sa nastavom drugih predmeta. Istovremeno, na časovima srpskog jezika odrasli dodatno utvrđuju, proširuju i produbljuju upotrebljiva znanja, primenjuju veštine i umenja iz različitih oblasti i drugih nastavnih predmeta.

Praćenje napredovanja i ocenjivanje odraslih. Definisani ishodi za srpski jezik u prvom ciklusu predstavljaju ključni oslonac nastavnicima u ocenjivanju i praćenju napredovanja odraslih, kao i planiranja narednih aktivnosti. Pri tome je neophodno uvažavati osobenosti individualnog toka razvoja i napretka svakog pojedinačno. Potrebno je da nastavnik, u toku opisnog ocenjivanja, daje povratne informacije neposredno posle aktivnosti, u kontinuitetu, na jasan, prihvatljiv i podsticajan način i tako ukazuje na kvalitet postignuća i stepen ostvarenosti predviđenih ishoda. Ovim se istovremeno omogućava i osposobljavanje odraslih za samostalno praćenje napredovanja i samoocenjivanje, kao i preuzimanje odgovornosti za sopstveni rad i napredak. Potrebno je imati u vidu da se ostvarenost svakog predviđenog ishoda može i treba proveravati različitim zadacima, otvorenog i zatvorenog tipa.

U prvih sto časova treba ocenjivati samo ishode koji se odnose na početno učenje čitanja i pisanja - čitanje i pisanje jednim pismom, štampanim slovima; upotreba velikog slova na početku rečenice, velikog slova u pisanju ličnih imena i prezimena, kao i upotreba tačke na kraju rečenice. Mogu se predložiti sledeći nivoi čitanja u ovom periodu - prepoznaje slova, sriče, ščitava, čita reč kao celinu, čita rečenicu kao celinu. Pored davanja opisnih ocena, odrasli se mogu i brojčano ocenjivati. Poželjno je dati minimum dve brojčane ocene, na diktatu štampanim slovima i proveri tehnike čitanja. Za pisanje su predloženi sledeći nivoi - prepisuje slova, reči, rečenice (uz pomoć nastavnika ili samostalno), piše kraće reči i rečenice (uz pomoć nastavnika ili samostalno), piše po diktatu reči i rečenice (uz pomoć nastavnika ili samostalno). U zavisnosti od mogućnosti, predznanja odraslih i njihove brzine napredovanja, nastavnik procenjuje i bira ishode koji će se takođe ostvarivati i procenjivati u ovom periodu.

Tek u periodu od drugih 100 časova treba preći na ocenjivanje u odnosu na ishode iz oblasti usmenog izražavanja, ostalih ishoda iz oblasti pisanog izražavanja, razumevanja pročitanog, književnosti i gramatike.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Kao podrška ostvarivanju programa FOOO, kreiran je i Vodič za nastavu i učenje. Vodič je namenjen zajedničkom radu nastavnika i odraslih. Nastavnicima služi kao podrška za kvalitetnije planiranje nastavnog procesa, efikasniju realizaciju programskih sadržaja i predviđenih ishoda.

Vodič za nastavnike i materijal za odrasle sastoji se od različitih uputstava o tome kako se dalje mogu razvijati, kao i primera tekstova, nastavnih aktivnosti, zadataka, koji se mogu prilagoditi potrebama konkretne grupe odraslih. Zamišljeno je da se materijal kroz nastavni proces stalno razvija, odnosno dopunjuje i obogaćuje, u čemu je neophodno učestvovanje kako nastavnika, tako i samih odraslih.

Imajući u vidu funkcionalnost i fleksibilnost programa FOOO u celini, neophodnost kreiranja uslova za samostalnu konstrukciju upotrebljivih znanja, prilagođenost programa i načina rada odraslima iz različitih sredina, različitih mogućnosti i dr., kao i njihovu zainteresovanost za aktuelne teme iz svakodnevnog života, materijal za učenje i podučavanje je svrsishodnije i primerenije sredstvo u odnosu na korišćenje klasičnih udžbenika u nastavnom procesu.

MATEMATIKA

Cilj nastave matematike u prvom ciklusu je sticanje elementarne matematičke pismenosti upotrebljive u svakodnevnim životnim situacijama.

ISHODI

Po završetku prvog ciklusa odrasli će umeti da:

- pročita i zapiše dati broj i uporedi brojeve po veličini, prikaže broj zbirom u dekadnom brojnom sistemu;

- koristi znake za osnovne računske operacije i izvrši osnovne računske operacije u skupu prirodnih brojeva;

- koristi brojeve i brojevne izraze u jednostavnim realnim situacijama;

- određuje nepoznatu veličinu u jednostavnim realnim situacijama;

- računa vrednost brojevnog izraza sa dve operacije istog prioriteta (sa i bez kalkulatora);

- pročita i formalno zapiše razlomak 1/n i prepozna njegov grafički prikaz;

- izračuna polovinu, četvrtinu i desetinu neke celine;

- izračuna 10%, 20%, 25% i 50% neke veličine;

- prepoznaje i imenuje geometrijske objekte u ravni (kvadrat, krug, trougao, pravougaonik, tačka, duž, prava, poluprava i ugao) i prostoru (kocka, kvadar, piramida, valjak, lopta i kupa);

- prepozna kocku i kvadar i identifikuje njihove osnovne elemente;

- imenuje jedinice za merenje dužine i zna njihove odnose;

- imenuje jedinice za merenje površine i zna njihove odnose;

- izračuna obim trougla, kvadrata i pravougaonika;

- izračuna površinu kvadrata i pravougaonika;

- izrazi određenu sumu novca preko različitih apoena i računa sa novcem;

- imenuje jedinice za vreme (minut, sat, dan, mesec, godina, vek) i ume da pretvara veće jedinice u manje i poredi vremenske intervale u jednostavnim situacijama;

- izabere odgovarajuću jedinicu mere za merenje zadate zapremine tečnosti (l, dl, cl, ml) i pretvara jedinice za merenje zapremine tečnosti iz većih u manje;

- izabere odgovarajuću jedinicu mere za merenje zadate mase (g, kg, t) i pretvara jedinice za merenje mase iz većih u manje;

- primeni mere u jednostavnim realnim situacijama;

- čita jednostavnije grafikone, tabele i dijagrame;

- koristi podatke prikazane grafički ili tabelarno u rešavanju jednostavnih zadataka i ume grafički da predstavi date podatke.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI

Obavezni sadržaji

Prirodni brojevi i računske operacije sa njima

- prirodni brojevi (čitanje, zapisivanje i upoređivanje prirodnih brojeva);

- osnovne računske operacije sa prirodnim brojevima.

Razlomci i procenat

- razlomci (čitanje, zapisivanje i grafičko prikazivanje razlomaka oblika a/b (a≤b);

- razlomci i procenat (izračunavanje dela celine).

Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama

- primena brojeva i brojevnih izraza u jednostavnim realnim situacijama.

Oblici i prostor

- geometrijski oblici u ravni (kvadrat, krug, trougao, pravougaonik, tačka, duž, prava, poluprava i ugao) i u prostoru (kocka i kvadar, lopta, valjak, kupa i piramida);

- obim trougla, kvadrata i pravougaonika;

- površina kvadrata i pravougaonika.

Merenje i mere

- merenje i mere (dužina, masa, zapremina, površina, vreme i novac).

Primena mera u jednostavnim situacijama

- merenje dužine, mase, zapremine, površine i vremena;

- izražavanje određene sume novca preko različitih apoena i računanje sa novcem:

- primena merenja i mera kroz osnovna izračunavanja u jednostavnim realnim situacijama.

Obrada podataka

- čitanje i tumačenje različitih grafikona, tabela i dijagrama;

- predstavljanje jednostavnih podataka tabelama i grafikonima.

Napredni sadržaji

Prirodni brojevi i računske operacije sa njima

- čitanje i tumačenje informacija koje su date u numeričkoj i tekstualnoj formi;

- brojevni izrazi i njihovo korišćenje u realnim situacijama.

Razlomci i procenat

- izračunavanje dela neke celine (razlomak i procenat);

- čitanje i formalno zapisivanje procenta kao razlomka n/100 (n≤100).

Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama

- primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama.

Oblici i prostor

- izračunavanje obima i površine složenih figura u ravni kada su podaci dati u istim mernim jedinicama;

- površina kocke i kvadra.

Merenje i mere

- merenje i mere u realnim situacijama.

Primena mera u jednostavnim situacijama

- merenje dužine, mase, zapremine, površine i vremena u jednostavnim realnim situacijama i računanje sa novcem.

Obrada podataka

- prikupljanje, obrada podataka i predstavljanje podataka jednostavnim dijagramima i tabelama.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Cilj nastave matematike u prvom ciklusu je da osposobi odrasle da primenjujući stečena matematička znanja rešavaju jednostavnije realne probleme. S obzirom na to da odrasli poseduju određena predznanja stečena tokom života, svrha predmeta jeste da se ta znanja dopune, sistematizuju i funkcionalizuju, tako da ovladaju osnovnom matematičkom pismenošću. Na taj način će se postaviti osnova i za dalju obuku i za celoživotno učenje.

Nastavnik pri planiranju i realizaciji nastave treba da uvaži postojeća predznanja odraslih vodeći računa i o tome da se celokupan proces učenja (usvajanje, utvrđivanje i sistematizacija matematičkih znanja, veština i kompetencija) odvija na časovima matematike. Zato je važno da nastavnik omogući svakom odraslom da kroz različite aktivnosti na času, kroz grupni i individualni rad permanentno uči i napreduje.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Kroz realizaciju nastave matematike u prvom ciklusu ostvaruju se i opšti ishodi osnovnog obrazovanja odraslih. Nastava matematike je najodgovornija za razvijanje matematičke pismenosti, ali je značajna i za razvijanje kompetencija koje se odnose na osnove naučne pismenosti, rešavanje problema i upravljanje sopstvenim učenjem. Kroz nastavu matematike razvijaju se i jezička pismenost i kompetencije koje se odnose na socijalne interakcije i saradnju sa drugima. Međupredmetnim povezivanjem razvijaju se digitalna pismenost i inicijativnost i preduzimljivost.

Iako na prvi pogled matematika nije direktno povezana sa razvijanjem zdravstvenih i ekoloških kompetencija, kao i sa razvijanjem građanske odgovornosti za demokratiju i kulturne svesti, multikulturalnosti i kreativnosti, izborom odgovarajućih sadržaja, metoda i aktivnosti na časovima, može se doprineti razvoju i ovih kompetencija.

Nastavnik pri realizaciji programa pored predmetnih ishoda, stalno treba da ima na umu i opšte ishode kako bi nastavni proces usmeravao tako da kroz nastavu matematike pruži što veći doprinos razvijanju opštih kompetencija.

Ishodi predmeta. Znanja, veštine i sposobnosti koje odrasli treba da usvoje do kraja prvog ciklusa definisani su kroz ishode učenja. Ishodi su opisi određenih aktivnosti koje će odrasli umeti da obavlja nakon što savlada program ovog predmeta.

Nastavni program matematike u prvom ciklusu je zasnovan na ishodima, što znači da se težište rada pomera sa sadržaja na rezultate i postignuća u učenju matematike. Prioritetni zadatak nastavnika je ostvarivanje ishoda. Nastavni program usmerava nastavnika da nastavni proces koncipira u skladu sa definisanim ishodima, odnosno da planira kako da ostvari ishode, koja sredstva i metode će da primeni, kao i koje aktivnosti će za to odabrati. Definisani ishodi pokazuju nastavniku i koja specifična znanja i veštine su potrebni za dalje učenje i efikasno delovanje u životu.

Osnovni kriterijumi za definisanje predmetnih ishoda za prvi ciklus jesu njihova neposredna upotrebljivost u osposobljavanju odraslog za efikasno i kvalitetno obavljanje aktivnosti vezanih za njegove glavne životne uloge u okviru porodice i društvene sredine.

Lista predmetnih ishoda data je po nastavnim temama, pa se tako, na primer, kroz temu Oblici i prostor ostvaruju ishodi:

- prepoznaje i imenuje geometrijske objekte u ravni (kvadrat, krug, trougao, pravougaonik, tačka, duž, prava, poluprava i ugao) i prostoru (kocka, kvadar, piramida, valjak, lopta i kupa);

- prepoznaje kocku i kvadar i identifikuje njihove osnovne elemente.

Međutim, pojedini ishodi se mogu razvijati kontinuirano kroz više tema, jer je odnos između ishoda i obaveznih sadržaja takav da se jedan ishod može ostvarivati kroz rad na različitim sadržajima i obrnuto, jedan obavezni sadržaj može da bude od koristi u ostvarivanju različitih ishoda. Na primer, kroz rad u temi Razlomci i procenat neposredno se ostvaruje ishod koji predviđa umenje odraslog da izračuna polovinu, četvrtinu i desetinu neke celine, ali se on može razvijati i kroz temu Merenje i mere.

Kao drugi primer može da posluži ishod da odrasli čita jednostavne grafikone - ovaj ishod se ostvaruje kroz temu Obrada podataka, ali ga je moguće ostvarivati i kroz sve ostale teme.

Takođe, važno je da nastavnici znaju da se ovako definisani ishodi ne ostvaruju jednokratno, već se grade postepeno i kumulativno. Nastavnik planira nastavni proces s obzirom na obavezu da odrasli u što većoj meri ostvare definisane ishode. Zbog toga predmetne sadržaje za svaki nastavni blok nastavnik bira s obzirom na njihovu celishodnost u ostvarivanju ishoda. Ostvareni ishodi učenja su važne informacije odraslima, nastavnicima, poslodavcima i široj društvenoj zajednici o kompetencijama koje su odrasli stekli tokom školovanja.

Predmetne teme i oblasti. Program predmeta Matematika za osnovno obrazovanje odraslih u prvom ciklusu sadrži sledeće oblasti:

- Prirodni brojevi i operacije sa njima;

- Razlomci i procenat;

- Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama;

- Oblici i prostor;

- Merenje i mere;

- Primena mera u jednostavnim situacijama;

- Obrada podataka.

Programom je predviđeno da se oblasti: Prirodni brojevi i operacije sa njima; Razlomci i procenat; Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama realizuju u prvih 100 časova (što predstavlja osnovno matematičko opismenjavanje), pri čemu veći broj časova (polovinu od planiranih) treba odvojiti za realizaciju sadržaja iz oblasti Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama.

U narednih 100 časova (osnove funkcionalne matematičke pismenosti) treba realizovati nastavne sadržaje iz oblasti: Oblici i prostor; Merenje i mere; Primena mera u jednostavnim situacijama (preporučuje se oko 80 časova) i Obrada podataka.

Pri realizaciji ovog programa najveći broj časova je predviđen za oblasti iz kojih su znanja primenjiva u jednostavnim životnim situacijama, što je i jedan od osnovnih ciljeva učenja matematike u ovom ciklusu. Preporučena raspodela nastavnog vremena treba da poveća efikasnost nastave i da omogući odraslima da na času usvoje znanja, ali i da ih utvrde i sistematizuju.

Definisani ishodi predstavljaju osnovu za odabir programskih sadržaja. Programom su predviđeni obavezni i napredni sadržaji. Primenom različitih nastavnih metoda i oblika rada, nakon prvih 100 časova učenja matematike očekuje se da odrasli umeju da čitaju, pišu i upoređuju prirodne brojeve; da vladaju tehnikom osnovnih izračunavanja (sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje prirodnih brojeva), odnosno da umeju da čitaju i razumeju informacije koje su date brojevima i matematičkim simbolima u numeričkoj i pisanoj formi. Poželjno je da odrasli budu osposobljeni da upotrebe matematiku (znanja o brojevima i računskim operacijama) u različitim kontekstima, uključujući i korišćenje matematike u novim situacijama ili izmenjenim kontekstima. Nakon narednih 100 časova, očekuje se da odrasli umeju da imenuju i prepoznaju geometrijske objekte u ravni i prostoru i da znaju njihova osnovna svojstva; da umeju da izračunaju površinu kvadrata i pravougaonika; da znaju osnovne mere i jedinice mere i da ih primenjuju u realnim situacijama; da umeju da čitaju jednostavne grafikone, tabele i dijagrame, kao i da tumače podatke koji su predstavljeni različitim grafičkim formama.

Nakon što nastavnik utvrdi početna znanja odraslih, oni koji vladaju osnovnim računskim operacijama (koje se uče u prvih 100 časova) mogu se uključiti u drugi, odnosno sledeći nastavni blok od 100 časova.

Tokom realizacije programa potrebno je stalno podsticanje odraslih da razmišljaju na matematički način, koji podrazumeva uočavanje, rešavanje, proveravanje, zaključivanje, apstrahovanje, generalizovanje, što doprinosi razvijanju logičkog i apstraktnog mišljenja.

Programom su predviđeni i napredni sadržaji koji su namenjeni odraslima koji brže napreduju, pokazuju posebno zanimanje za matematiku ili su zainteresovani za nastavak školovanja u srednjoj školi. Napredni sadržaji omogućuju odraslom da određene teme prouči detaljnije ili da usvoji nova znanja iz oblasti koje ga interesuju (na primer: površina kocke i kvadra - sadržaj koji se radi samo na naprednom nivou). Izbor naprednih sadržaja nastavnik pravi u saradnji sa odraslim na osnovu pokazatelja dobijenih kroz praćenje napredovanja ili na inicijativu samog odraslog. Kao i obavezni, i napredni sadržaji mogu da se obrađuju i kroz individualni i kroz grupni rad. U oba slučaja nastavnik vodi proces, odraslima pruža potrebnu pomoć i podršku i sve vreme rad i rezultate rada upravlja ka ostvarivanju predviđenih ishoda.

Na kraju prvog ciklusa očekuje se da odrasli vladaju osnovnim elementima matematičke pismenosti, koju čini sposobnost razumevanja brojeva i mera; sposobnost da se koriste osnovne računske operacije, procenti, razlomci; kao i razumevanje elementarnih oblika matematičkih predstavljanja grafikom, formulom i statistikom, kako bi se rešio niz zadataka u svakodnevnim situacijama. Pri tome, naglasak je više na procesu nego na rezultatu, više na aktivnostima nego na akumuliranju znanja.

Prirodni brojevi i operacije sa njima

Program matematike za prvi ciklus FOOO predviđa da odrasli upoznaju brojeve prirodnog niza i broj nulu, odnosno da upoznaju i razumeju sistem prirodnih brojeva i njegova svojstva.

Jedan od osnovnih pojmova u matematici je broj, koji je nastao iz potrebe za prebrojavanjem elemenata nekog mnoštva. Prvi brojevi sa kojima se susrećemo su prirodni brojevi. Niz prirodnih brojeva je uređen, jer je svaki broj niza veći od prethodnog, a manji od sledećeg broja. Brojeve zapisujemo u dekadnom sistemu pomoću cifara. Dekadni sistem je pozicioni, što znači da svaka cifra tog sistema ima svoju brojnu i mesnu (pozicionu) vrednost. Pomoću brojeva precizno izražavamo količine.

Pojam broja se najčešće uvodi preko pojma skupa. Ovakva postupnost ne mora biti zastupljena pri realizaciji ovog programa, jer odrasli već imaju izvesna znanja o brojevima koje su stekli na osnovu ličnog iskustva. Ako zatražimo od odraslih da navedu gde sve koristimo brojeve, šta zapisujemo brojevima, biće mnoštvo primera koji će ukazivati na prisustvo brojeva tj. matematike u svakodnevnom životu (beleženje datuma, cene, računi, brojevi telefona, količine...). Uočavanje osnovnih svojstava prirodnih brojeva, kao i tačno čitanje i pravilno zapisivanje prirodnih brojeva, zatim predstavljanje brojeva u obliku zbira u dekadnom sistemu, doprineće sistematizaciji znanja odraslih, što može znatno olakšati rešavanje raznih problemskih situacija.

Program predviđa i da odrasli upoznaju svojstva osnovnih računskih operacija, kao i načine računanja, kako bi stečena znanja primenili u realnim životnim situacijama.

Upoznavanje osnovnih svojstava računskih operacija i tehnika osnovnih izračunavanja treba realizovati na što konkretnijim primerima, koji će odraslima biti jasni i svrsishodni. Izračunavanja najpre treba vršiti sa manjim brojevima (jednocifrenim i dvocifrenim), a kasnije i sa višecifrenim brojevima. Svojstva računskih operacija treba objasniti na jednostavnim primerima, koji su bliski iskustvu odraslog (svojstvo zamene mesta sabiraka ili združivanja sabiraka na primerima kupovine više različitih artikala).

Razlomci i procenat

Pojam razlomka je najjednostavnije uvesti deljenjem neke celine na dva jednaka dela (deljenje jabuke, čokolade, lista papira… na pola) uz objašnjenje da se deljenje celog na dva jednaka dela može predstaviti u obliku razlomka 1/2 (koji se čita: jedna polovina). Potom se na sličan način uvode i ostali razlomci oblika a/b (a≤b).

Procenat se uvodi preko razlomaka: 50% je 1/2 neke vrednosti, a 25% je 1/4 vrednosti.

Procenat 10% se uvodi kao deseti deo neke vrednosti, a 20% kao 2 puta 10%.

Odraslima na naprednom nivou procenat se može objasniti i kao razlomak n/100 (n≤100).

Nakon zapisivanja i čitanja razlomaka potrebno je uvežbati i grafičko predstavljanje razlomaka (imenovanje označenog dela neke celine ili grafičko označavanje dela celine). Razlomci se grafički mogu predstaviti deljenjem duži, kruga ili kvadrata, čime bi se izvršilo povezivanje sa sadržajima iz oblasti Oblici i prostor.

Određivanje dela neke celine zatim je potrebno uvežbavati na raznovrsnim primerima. Primeri treba da budu tako izabrani da odrasli mogu da čitaju i razumeju informacije koje su zapisane razlomkom, da pravilno odrede deo celine ili da odrede procenat od neke veličine. Prilikom ovih izračunavanja odrasli rezultate mogu da proveravaju upotrebom kalkulatora, jer je ovde akcenat više na postupku izračunavanja, nego na samom izračunavanju.

Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama

Programom je predviđena oblast koja se odnosi na primenu brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama. Ova oblast je za odrasle veoma važna, jer im jasno ukazuje na povezanost sadržaja koje uče sa praktičnom primenom istih. Takođe, u okviru ove oblasti moguće je ostvariti povezivanje sadržaja sa sadržajima nastavnog predmeta Odgovorno življenje. Brojevni izrazi se mogu odnositi na sve aktuelne teme i interesovanja odraslih, što ih dodatno može motivisati i zainteresovati za rad. Evo nekoliko primera:

- popunjavanje formulara gde je potrebno uneti numeričke informacije (čekovi, priznanice, ankete itd.) i obrazaca u kojima se brojevi zapisuju i u tekstualnoj formi;

- korišćenje brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama (interesantni podaci vezani za sportske i kulturne manifestacije, kupovina, plaćanje računa, planiranje kućnog budžeta);

- čitanje i razumevanje informacija koje su zapisane razlomkom (polovina broja stanovnika, četvrtina zaposlenih, trećina ukupnih prihoda...);

- izračunavanje procenta (popust od 10%, 20%, 50%... pri kupovini), kao i predstavljanje različitih podataka procentom (procenat glasača, procenat anketiranih, procenti koji se odnose na uštedu energije, na informacije o zdravlju...).

Oblici i prostor

Početna nastava geometrije može se organizovati tako da odrasli geometrijske oblike u ravni i prostoru i neka njihova svojstva upoznaju praktičnim radom, preko raznovrsnih modela figura u toku posmatranja, crtanja, rezanja, presavijanja, merenja, procenjivanja, upoređivanja, poklapanja itd. Pri tome odrasli uočavaju najbitnija i najopštija svojstva određenih geometrijskih objekata u ravni (kvadrat, krug, trougao, pravougaonik, tačka, duž, prava, poluprava i ugao) i prostoru (kocka i kvadar), a takođe uočavaju i geometrijske figure i tela u okruženju (predmeti različitih oblika: prozorska okna, vrata, slike, kutije, kuće...).

Izračunavanje obima trougla, kvadrata i pravougaonika, kao i izračunavanje površine pravougaonika i kvadrata treba realizovati na jednostavnim primerima iz svakodnevnog života (postavljanje žičane ograde ili ukrasnih lajsni, pravljenje ramova ili postavljanje podnih pločica, šivenje prekrivača i zavesa, površine pod zasadom...).

Uočavanje osnovnih svojstava geometrijskih objekata u prostoru može se ostvariti pravljenjem mreže kocke i kvadra od papira, odnosno izradom modela kocke i kvadra od žice ili kartona. Modeli i mreže treba da olakšaju shvatanje prostornih odnosa i omoguće lakše izračunavanje površine kocke i kvadra i kasniju primenu na jednostavne realne situacije (krečenje prostorija oblika kvadra, pravljenje kutija od kartona...).

Sistematski rad na razvijanju elementarnih prostornih predstava kod odraslih u ovom ciklusu treba da stvori dobru osnovu za šire i dublje izučavanje geometrijskih figura i njihovih svojstava u narednim razredima.

Merenje i mere

Za razvijanje osnovnih znanja o merama i jedinicama mere potrebno je koristiti očigledna sredstva i davati odraslima da procenjuju i mere različite predmete iz okruženja. Tada treba istaći da prilikom merenja koristimo standardizovane jedinice:

- za merenje dužine: km, m, dm, cm, mm;

- za merenje mase: t, kg, g;

- za merenje zapremine tečnosti: hl, l, dl, cl, ml;

- za merenje površine: km2, m2, dm2, cm2, mm2;

- za vreme: čas, minut, sekund, dan, sedmica - nedelja, mesec, godina i vek;

- koristimo i novac (dinar).

Svakodnevno koristimo različite mere kad hoćemo da odredimo dužinu, visinu, masu i vreme. Moguće je navesti veliki broj situacija u kojima primenjujemo različita merenja: merenje visine i telesne mase, merenje različitih životnih namirnica, merenje prostorija, objekata, merenje vremena... Prilikom primene mera potrebno je izabrati odgovarajuću jedinicu mere.

Važno je istaći da odrasli treba da usvoje znanja koja se odnose na jedinice mere i njihove odnose, kako bi ta znanja mogli da primenjuju prilikom različitih izračunavanja. To praktično znači da odrasli treba da znaju osnovne jedinice mere, kao i da izaberu odgovarajuću jedinicu za različita merenja. Pretvaranje jedinica iz većih u manje treba pokazivati i uvežbavati na jednostavnim primerima, dok pretvaranje manjih jedinica u veće treba vežbati samo na primerima kada se manja jedinica u većoj sadrži ceo broj puta, jer se u prvom ciklusu ne koriste decimalni brojevi. Na pretvaranju mernih jedinica ne treba previše insistirati, već u zavisnosti od predznanja odraslih i njihove zainteresovanosti za ovu oblast, prilagoditi i odmeriti težinu zadataka.

Obrada podataka

Obrada podataka se odnosi na čitanje jednostavnih grafikona, tabela i dijagrama, kao i na tumačenje podataka koji su predstavljeni različitim grafičkim formama: tabela, grafikon (na primer, uspeh na nekom testu, mesečna prodaja nekog proizvoda, godišnja proizvodnja neke fabrike, rezultati neke ankete...). Odraslima treba sugerisati da se podaci koji su prikazani grafički ili tabelarno mogu koristiti u rešavanju jednostavnih zadataka, kao i da se rešenja nekih zadataka mogu grafički predstaviti na osnovu datih podataka (na osnovu datih podataka odrasli bira grafičku formu kako bi prikazao te podatke).

U okviru ove oblasti poželjno je povezivanje sa sadržajima u okviru samog predmeta (na primer: grafičko prikazivanje podataka povezati sa čitanjem višecifrenih brojeva, sa razlomcima ili procentom), kao i sa predmetom Digitalna pismenost.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. Cilj nastave u prvom ciklusu je osnovno opismenjavanje odraslih, kao i sticanje osnovnih elemenata funkcionalne pismenosti, te je u prvom ciklusu prioritet u međupredmetnom povezivanju upravo doprinos svih predmeta i modula osnovnom opismenjavanju i sticanju osnova funkcionalne pismenosti.

Primeri povezivanja sa nastavnim sadržajima drugih predmeta mogu se naći u skoro svim oblastima matematike u prvom ciklusu. U okviru oblasti Primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama moguće je ostvariti povezivanje sadržaja sa sadržajima predmeta Osnovne životne veštine (tako što će se zadaci aktuelizovati temama koje se realizuju u okviru ovog predmeta) ili u okviru oblasti Obrada podataka povezivanje sa predmetom Digitalna pismenost (predstavljanje podataka različitim grafičkim formama: tabele, bardijagram, krug sa segmentima "pitice" i sl.).

Praćenje napredovanja i ocenjivanje odraslih. Sastavni deo procesa razvoja matematičkih znanja u svim fazama nastave je i praćenje napredovanja i ocenjivanje odraslih.

Praćenje napredovanja odraslih obavlja se tako da obezbedi što pouzdanije sagledavanje njihovog razvoja i napredovanja. Ocena treba da bude pouzdana mera napredovanja i da deluje kao podsticaj za dalje napredovanje odraslog. Ocenjivanje i odraslom i nastavniku pruža informacije o stepenu ostvarenosti ishoda, kao i o napredovanju u odnosu na početni nivo znanja. Ocenjivanje, pre svega, treba da bude korisno, odnosno da bude u funkciji unapređivanja nastave i učenja.

Kriterijumi za ocenjivanje uspeha iz nastavnog predmeta su: vrsta, obim i nivo znanja i veština i angažovanje odraslog u radu na časovima. Angažovanje u radu na časovima procenjuje se na osnovu:

- aktivnog učestvovanja u nastavi (spremnost za samostalan i grupni rad, učestvovanje u razgovoru i diskusiji, spremnost da postavi pitanje ako nešto ne razume);

- saradnja sa drugima (spremnost da radi i sarađuje u grupi, doprinos rezultatima grupnog rada);

- uvažavanje drugih (spremnost da podrži druge, da primi i pruži pomoć).

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Kao podrška ostvarivanju programa, kreirani su i Vodič za nastavu i učenje i materijal za odrasle. Glavna njihova svrha jeste da osiguraju što kvalitetniji i efikasniji zajednički rad nastavnika i odraslih. Nastavnicima Vodič služi kao podrška da kvalitetno realizuju program, odnosno da efikasno planiraju i izvode nastavni proces. Odraslima materijali služe kao izvori i oslonci u učenju. Pomoću materijala koji su za njih pripremljeni odrasli se uključuju i aktivno učestvuju u nastavnom procesu. Vodič za nastavnika i materijali za odrasle ne predstavljaju udžbenik, već su putokaz nastavniku kako da ih što uspešnije koristi tj. kako da u što većoj meri i što uspešnije funkcionalizuje i individualizuje nastavni proces i kako da ga, u saradnji sa odraslima, dalje razvija i unapređuje saglasno njihovim potrebama, interesovanjima, karakteristikama i mogućnostima.

U Vodiču su dati primeri na osnovu kojih nastavnici mogu sami da naprave materijal prilagođen potrebama njihovih odraslih, što se od nastavnika i očekuje. Za svaku nastavnu temu date su raznovrsne aktivnosti i različiti tipovi zadataka, kao i zadaci na više nivoa složenosti, koji se mogu iskoristiti na nastavi, ali i modifikovati prema specifičnosti grupe odraslih. Dakle, u praksi primene i na osnovu stečenog iskustva u nastavnom procesu, ovaj materijal se stalno razvija, odnosno dopunjuje i obogaćuje. U takvom unapređivanju materijala za nastavu i učenje učestvuju i nastavnici i odrasli.

ENGLESKI JEZIK

Cilj nastave engleskog jezika u FOOO je osposobljavanje za elementarnu komunikaciju u svakodnevnim situacijama korišćenjem engleskog jezika.

ISHODI

Po završetku prvog ciklusa odrasli će biti u stanju da:

Receptivne veštine (slušanje i čitanje)

- prepozna značenje jednostavnih svakodnevnih reči i izraza ukoliko se govori razgovetno i polako i ako se važne stvari ponavljaju;

- prepozna osnovni smisao veoma jednostavnih i kratkih iskaza ili pitanja u kojima preovlađuju internacionalni termini (uz ponavljanje čitanja, slušanja);

- prepoznaje konkretne detalje i poznate reči (na primer, nazive i brojeve) u veoma kratkom tekstu ili direktnom obraćanju (ukoliko se govori polako i razgovetno ili omogući ponavljanje čitanja);

Produktivne veštine (govor i pisanje)

- predstavi sebe i odgovori na jednostavna pitanja kojima se traže lični podaci;

- iskaže razumevanje ili nerazumevanje sagovornika;

- imenuje neke stvari iz svog neposrednog okruženja (škola, kuća...);

- prepiše brojeve, slova, pojedinačne reči.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA PRVI CIKLUS

Obavezni sadržaji

- pozdravljanje i upoznavanje;

- lični podaci;

- jednostavna uputstva;

- brojevi;

- ljudi i stvari;

- hrana i piće.

Greeting

Introducing

Hello/ Hi/ Good morning. I am /My name is...This is, She is… What is your/her name?Nice to meet you. How are you? I'm fine, thanks. And you? Goodbye/ Bye/ See you

Basic personal information

Where are you from? Where do you live? I live…

Where is (Belgrade)? It's in (Serbia). Are you (a student)?

What is your job? I am a (baker, taxi driver)… Are you married?

Do you have a brother/ a sister?

Simple commands

Look! Write! Read! Listen! Open! Stop! Wait! No smoking! Go! Start!

What does listen mean? Can you spell that, please? What is pomoć in English? What is this in English?

Help me, please. I don't understand. Sorry, I do not know. Thank you.

Numbers

How old are you? I am 30. What is your phone number?

What time is it? It's 8 o'clock.

How much is this? It is 50 dinars/euros.

People and things

Who/What is this? This is/That is (name, my brother…) It's a car/bus/book…

I like/ don't like/hate English/ pizza/ my job.

What is in the bag? What colour is it? Is he/she/it…?

He / She/ It is (big, small, long, short, young, old…). Does she have long hair/ blue eyes?

Food and drink

Can I have a sandwich/ soup/ pizza/coffee, please?

Here you are. Anything else? An apple juice/a mineral water/milk/yogurt/an ice-cream/a chocolate cake…

Napredni sadržaji

- učtivi izrazi;

- odeća;

- delovi tela;

- dnevne aktivnosti.

Polite address

Excuse me, can … I(leave)? Thank you very much.

Sorry. Can you say it again, please. How do you do? Pleased to meet you.

Clothes

It's a shirt/ dress/skirt/coat/jacket/t-shirt/shorts…

My shirt is blue. I wear blue jeans. I wear sandals in the summer.

Body parts

leg, hand, head, finger, hair, stomach, eyes, ears…

Daily routines

What do you like doing (in the morning/evening)?

I like watching films/reading newspaper/sleeping.

When do you have lunch/ study English? What do you drink in the morning?

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Način ostvarivanja programa je zajednički za sve cikluse i opisan je u delu koji se odnosi na program predmeta Engleski jezik za drugi i treći ciklus.

DIGITALNA PISMENOST

Cilj nastave predmeta Digitalna pismenost je osposobljavanje odraslih za samostalnu upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija s ciljem kreiranja, pretrage, čuvanja i razmene digitalnih informacija i elektronske komunikacije, u kontekstu svih situacija važnih za njegovu porodicu, posao, društvenu sredinu ili lični razvoj.

ISHODI

Ishodi za kraj prvog ciklusa

Raspoloživo vreme za realizaciju prvog ciklusa iznosi 25,5 sati.

Po završetku prvog ciklusa odrasli će umeti da:

- uključi računar, prijavi se na sistem i bezbedno ga isključi;

- pokreće program i otvara fasciklu i dokument sa podrazumevane lokacije;

- koristi alatke za prikaz i zatvaranje prozora;

- sačuva dokument na podrazumevanoj lokaciji;

- pronalazi informaciju na internetu na osnovu ključne reči;

- pristupa internet stranici na osnovu adrese;

- pristupa unapred kreiranom nalogu elektronske pošte, čita i šalje poruku;

- bira jezik za unos teksta, unosi tekst u tekstualni dokument, kreće se kroz njega i jednostavno ga uređuje operacijama brisanja, prepisivanja, isecanja, kopiranja i lepljenja.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI

Preglednosti i preciznosti radi obavezni sadržaji su u svim ciklusima grupisani u tri celine:

- rad sa dokumentima u radnom okruženju;

- pretraga podataka i komunikacija na internetu;

- kreiranje tekstualnog dokumenta.

Obavezni sadržaji prvog ciklusa

Rad sa dokumentima u radnom okruženju

- elektronski uređaj, digitalni podatak, računar, softver i hardver;

- delovi računara i vrste računara;

- uključivanje računara, prijava na sistem, bezbedno isključivanje;

- rukovanje mišem;

- otvaranje dokumenta;

- prelazak između prozora, upotreba alata za prikaz i zatvaranje prozora;

- pokretanje programa sa podrazumevane lokacije, zatvaranje programa;

- čuvanje dokumenta na podrazumevanoj lokaciji;

- obeležavanje dokumenta, struktura imena dokumenta;

- brisanje dokumenta, upotreba korpe za otpatke.

Pretraga podataka i komunikacija na internetu

- šta je internet, sadržaji na internetu;

- povezivanje na internet;

- elektronska pošta i internet;

- pristupanje internet stranici na osnovu internet adrese, adresiranje na internetu;

- osnovni upit za pretraživanje na internetu - postavljanje upita, tumačenje rezultata, bezbedno pretraživanje;

- pristupanje postojećem nalogu elektronske pošte. Struktura adrese e-pošte;

- bezbedno čitanje poruke;

- odgovaranje na poruku, slanje nove poruke.

Kreiranje tekstualnog dokumenta

- unos teksta, izbor jezika za unos teksta;

- kretanje kroz tekst;

- brisanje, prepisivanje, isecanje, prebacivanje i kopiranje teksta.

Napredni sadržaji prvog ciklusa

- kreiranje i imenovanje fascikli;

- promena veličine prozora i premeštanje prozora;

- čuvanje dokumenta na željenoj lokaciji;

- napredni upit za pretraživanje na internetu ("", +, -, site:rs);

- zaštita dece na internetu;

- čuvanje i brisanje poruke;

- prosleđivanje poruke;

- kreiranje bezbedne lozinke;

- podešavanje veličine i oblika teksta;

- poravnanje teksta;

- čuvanje i brisanje poruke;

- prosleđivanje poruke.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Način ostvarivanja programa je zajednički za sve cikluse i opisan je u delu koji se odnosi na program predmeta Digitalna pismenost za drugi i treći ciklus.

OSNOVNE ŽIVOTNE VEŠTINE

Cilj modula je da osposobi odraslog za unapređenje kvaliteta života u područjima zdravlja, porodičnog funkcionisanja, životnih situacija, građanske participacije i preduzimljivosti.

ISHODI

Po završetku programa odrasli će umeti da:

- prepoznaje i primenjuje osnovne principe zdravog načina života i zaštite zdravlja (prevencije, kontrole, vakcinacije, lična i kolektivna higijena, pravilna ishrana);

- prepoznaje i identifikuje karakteristike zdrave porodice;

- poznaje glavne izvore relevantnih informacija i načine dolaženja do njih;

- razume vizuelno predstavljanje različitih sadržaja (šeme, grafikoni i sl.);

- čita mapu (plan grada) i snalazi se na osnovu nje;

- koristi različite usluge savremenih sredstava (bankomati, automati, aparati…);

- prepoznaje značaj posedovanja neophodnih ličnih dokumenata i uvođenja u građanske evidencije;

- poznaje vrste ličnih dokumenata i postupke njihovog dobijanja;

- unapređuje svoje kapacitete za ostvarivanje životnih uloga;

- identifikuje svoje mogućnosti, sklonosti i interesovanja za bavljenje određenim poslovima;

- sačinjava planove za svoju ličnu i radnu budućnost;

- uočava problem, traga za rešenjem i preduzima akciju;

- kritički procenjuje jednostavan svakodnevni problem i sopstvenu ulogu u njegovom rešavanju.

OBAVEZNI SADRŽAJI

Odgovorno življenje

Zdravlje

- važnost dobrog zdravlja, prevencije, redovnih kontrola zdravlja i vakcinacije;

- značaj i postupci kolektivne higijene;

- zarazne bolesti i epidemije;

- značaj i osnovni principi pravilne ishrane.

Porodica:

- osnovni elementi funkcionalnih i disfunkcionalnih porodičnih obrazaca.

Životne situacije:

- izvori relevantnih informacija;

- vrste i način dolazaka do informacija;

- razumevanje i čitanje različitih simbola, grafikona, dijagrama, šema;

- korišćenje karata, mapa, šema saobraćaja, simbola na planu grada;

- upotreba aparata i automata za hranu, piće, parkiranje, ostavljanje prtljaga, telefonskih automata, bankomata.

Građansko obrazovanje

- načini i postupci za ostvarivanje prava i obaveza građana i nemogućnost njihovog ostvarivanja bez ličnih dokumenata;

- lična dokumenta - značaj, vrste, postupci dobijanja i trajanje.

Preduzetništvo

Upravljanje ličnim potencijalima i mogućnostima:

- sagledavanje ličnih karakteristika i mogućnosti u ostvarivanju životnih uloga;

- planiranje mogućih pravaca delovanja u ostvarivanju različitih uloga odraslih, konstruktivnim korišćenjem znanja, veština i stavova;

- postavljanje ciljeva, planiranje i donošenje odluka o unapređivanju porodičnog i društvenog života, školovanja i rada.

Kreativnost, inicijativnost i inovativnost:

- uočavanje problema i potrebe da se problem reši;

- generisanje ideja o mogućim rešenjima problema;

- evaluacija ideje, identifikovanje zahteva i ograničenja;

- sinteza ideja, izbor, sortiranje i poređenje;

- pronalaženje najpogodnijeg rešenja;

- provera i testiranje ideja i izbora;

- komunikacija ideje sa drugima - prezentacija i izložba;

- preduzimanje akcije za rešavanje problema.

Kritičko razmišljanje i rešavanje problema u porodici, susedstvu i lokalnoj sredini:

- sagledavanje i definisanje ključnih elemenata porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja koji određuju kvalitet života pojedinca;

- identifikacija i procena elemenata na koje pojedinac može da utiče;

- identifikacija i poređenje strategija i izbor najdelotvornijeg pristupa za delovanje pojedinca;

- procena mogućih efekata i posledica delovanja pojedinca, vrednovanje i redefinisanje strategije.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Realizacija predmeta podrazumeva da se svi očekivani ishodi ostvare kroz nastavu, što je u skladu sa ciljem FOOO - uspešno učenje u školi.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Modul Osnovne životne veštine svojim sadržajima doprinosi ostvarivanju opštih ishoda kako na direktan, tako i na indirektan način.

Opšti ishodi čijem razvoju ovaj modul direktno doprinosi su: rešavanje problema, građanska odgovornost kroz demokratiju, inicijativnost i preduzetništvo, zdravstvene kompetencije.

Rešavanje problema

Znanja i veštine neophodne za uspešno rešavanje problema stiču se u okviru sve tri oblasti ovog modula. Pored toga, modeli rešavanja problema u okviru modula koriste se kao didaktičko-andragoške metode u realizaciji sadržaja.

Građanska odgovornost kroz demokratiju

Osnovu razvoja ove kompetencije čine sadržaji oblasti Građansko obrazovanje u okviru koje se, između ostalog, odrasli upoznaju sa vrstama ličnih dokumenata i postupcima njihovog dobijanja.

Inicijativnost i preduzetništvo

Kroz aktivnosti u okviru Preduzetništva, koje je treća oblast modula, odrasli dobijaju priliku da razviju preduzimljivost i inicijativnost, samopouzdanje i odgovornost. Istovremeno je ova oblast ciljno orijentisana i na osposobljavanje odraslih za saradnju sa drugima i uspešnu socijalnu interakciju, kroz niz aktivnosti koje podstiču kreativnost.

Zdravstvene kompetencije

U okviru oblasti Odgovorno življenje, predviđeni su sadržaji koji osnažuju odrasle da odgovorno pristupe svom zdravlju, zdravlju svoje porodice i okoline i na taj način direktno razvijaju zdravstvene kompetencije, a indirektno utiču i na razvoj ekološke kompetencije.

Predmetni ishodi. Ishodi ovog predmeta se lako i prirodno povezuju sa njihovim temama i sadržajima. Zahvaljujući tome, nastavniku će biti relativno lako da u nastavi funkcionalno vezuje obavezne sadržaje predmeta za njihove očekivane ishode.

Svi ishodi u ovom predmetu ostvaruju se nakon završetka odgovarajućih tema, za koje su vezani.

Predmetne teme i oblasti. Osnovno polazište u određivanju sadržaja (ili modularnih oblasti i jedinica) modula Osnovne životne veštine jeste potpuna funkcionalizacija sadržaja i mogućnost implementacije naučenog u svakodnevne životne situacije, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života odraslih.

Strukturu modula čine tri oblasti:

- Odgovorno življenje;

- Građansko obrazovanje;

- Preduzetništvo.

Program oblasti Odgovorno življenje je ciljno orijentisan na sticanje znanja, veština i stavova neophodnih za unapređenje kvaliteta života u područjima zdravlja, porodičnog funkcionisanja i uobičajenih životnih situacija. Stoga njegovu sadržinsku strukturu čine sledeće teme: zdravlje, porodica, veštine primenjive u uobičajenim životnim situacijama.

Polazna osnova za realizaciju teme zdravlja jeste upoznavanje odraslih sa osnovnim principima zdravog načina života i zaštite zdravlja. S obzirom na to da se u ovom delu programa govori o važnosti prevencije, vakcinacije, redovnim kontrolama zdravlja, pravilnoj ishrani i zaraznim bolestima, preporučuje se da se ostvari saradnja sa nekom zdravstvenom ustanovom, na primer, domom zdravlja i da se u obradu ovih sadržaja uključe odgovarajući lekari.

Da bi odrasli bili u stanju da prepoznaju osnovne elemente zdravog porodičnog funkcionisanja, kao i posledice disfunkcionalnih odnosa u porodici, neophodno je odrasle usmeravati na traganje, analizu, diskusiju i procenu konkretnih primera funkcionalnih i disfunkcionalnih porodičnih obrazaca u njihovom neposrednom okruženju.

U okviru oblasti Odgovorno življenje poseban naglasak je stavljen na set životnih veština, koji treba da omogući da se odrasli snađu u svakodnevnim životnim situacijama, odgovore izazovima tehnološkog društva i uspešno koriste produkte koje ono nudi, budu uspešni u svom radnom i životnom okruženju i u očuvanju svog i porodičnog zdravlja. Preporučuje se da obuka u ovom delu predmeta bude realizovana tako što će realne situacije i predmeti predstavljati didaktički okvir za realizaciju sadržaja.

Oblast Građansko obrazovanje je ciljno orijentisana na upoznavanje odraslih sa vrstama ličnih dokumenata i postupcima njihovog dobijanja. Korišćenje primera iz života i prakse odraslih, kao i upućivanje na realne situacije sa kojima se susreću, može biti dobar okvir za ostvarenje planiranog cilja. Na primer, upoznavanje sa građanskim registrima, ličnom dokumentacijom, uverenjima i sl. treba da bude praćeno upravo konkretnim primerima - od izgleda, strukture i elemenata ovih dokumenata, pa do ukazivanja na njihov značaj i štete od neposedovanja. Veoma je važno i upućivanje na konkretne službe i instance u našem društvu i u lokalnom okruženju odraslog koje su vezane za ostvarenje njegovih prava i obavljanje dužnosti. Preporučuje se i poseta nekoj od službi koja izdaje lična dokumenta.

Treća modularna oblast je Preduzetništvo, koja uključuje tri teme: upravljanje ličnim potencijalima i mogućnostima; kreativnost, inicijativnost i inovativnost; kritičko razmišljanje i rešavanje problema u porodici, susedstvu i lokalnoj sredini.

Oblast Preduzetništvo je usmerena ka razvoju preduzetničkih stavova - osobina ličnosti i veština koje se smatraju preduslovom za uspešno delovanje pojedinca u porodičnom, makro i mikro socijalnom okruženju. Krajnji cilj je da odrasli stekne znanja i veštine koje su primenjive i koje mu omogućavaju brzo uključivanje i praćenje društveno-ekonomske situacije u zajednici, kroz adekvatno prihvatanje promena u mnogobrojnim segmentima života i rada. Podrazumeva sticanje kompetencije kako bi odrasli mogli sebi da obezbede odgovarajuće mesto u društvenoj zajednici.

Oblast Preduzetništvo je relevantna za razne životne uloge odraslog, uključujući uloge u radu, društvenom i privatnom životu. Ishodi Preduzetništva određuju novo ponašanje koje odrasli treba da pokažu nakon procesa učenja. Opisuju znanje, veštine i stavove koje će odrasli steći. Oblast Preduzetništvo u prvom ciklusu bazira se na sledećim principima:

- izgradnja i održavanje pozitivne slike o sebi;

- razumevanje, pravilno delovanje i upravljanje procesom napredovanja u životu;

- pozitivan stav prema promenama i napredovanju tokom života;

- donošenje odluka koje vode poboljšanju;

- razumevanje promenljive prirode života i rada.

Pri izvođenju nastave, nastavnik treba da prati i nadzire svaki deo aktivnosti, kako bi bio siguran da ista vodi razvijanju znanja, veština i stavova specifičnih za dati ishod učenja. S druge strane, mora odraslima ostaviti slobodu da sami donose odluke i preuzmu rizike.

Teme u okviru oblasti Preduzetništvo su strukturirane na način da odrasle vode kroz tri faze - fazu tokom koje će odrasli da postane svestan činjenice da svako poseduje kvalitete koji mogu biti valorizovani, fazu čiji rezultat treba da bude konkretan plan akcije, odnosno osmišljen način kako da najbolje iskoristi sopstvene potencijale i valorizuje kvalitete i, konačno, fazu tokom koje će spoznati da proaktivan stav može direktno da doprinese poboljšanju kvaliteta života. Pri realizaciji oblasti Preduzetništva sa odraslima treba imati u vidu da njihova prethodna negativna životna iskustva, bilo privatna ili profesionalna, mogu biti dodatni izazov za uočavanje posedovanja pomenutih osobina. Nastavnik treba da bude pripremljen da odrasli mogu imati pesimističan stav po pitanju svojih mogućnosti i manjak motivacije.

Realizacija sadržaja teme "Upravljanje ličnim potencijalima i mogućnostima" treba da počne razmatranjem kvaliteta i mogućnosti s jedne strane, i potreba za poboljšanjima kako bi šanse koje su na raspolaganju bile iskorišćene. U ovoj fazi su u centru odrasli, odnosno njegove karakteristike. Različitim aktivnostima treba ih navoditi i motivisati da prepoznaju kvalitete koje poseduju i da iste postave u kontekst realno upotrebljivih životnih okolnosti - profesionalnih i privatnih. Odrasli treba da razviju pravilan odnos prema odabiru budućeg delovanja, imajući u vidu svoje potencijale i mogućnosti koje su im na raspolaganju. Treba da izgrade proaktivan - "kako može" preduzetnički stav. Od odraslih se očekuje da imaju pozitivnu viziju za sebe i svoju budućnost, da su pripremljeni da aktivno učestvuju u zajednici.

Preduzetništvo tretira kreativnost (druga tema u okviru Preduzetništva) kao proces razvoja ideja koje su vredne i originalne, a inovacije kao proces implementacije novih ideja. U kontekstu obrazovanja odraslih, pažnju treba posvetiti iskorišćavanju i jačanju njihovih postojećih kreativnih potencijala, inicijativnosti i inovativnosti. Od odraslih se očekuje da pravilno rezonuju, postavljaju pitanja i učestvuju u diskusijama, izraze sposobnost za rešavanje problema, da su u stanju da kreiraju, komuniciraju i prenose ideje jasno i samouvereno. Kao rezultat uspešnog sprovođenja ovih sadržaja, odrasli treba da osnaži ove osobine i da bude sposoban za primenu u konkretnim kontekstima. S obzirom na to da oblast Preduzetništvo (u okviru ovog modula) dominantno tretira potencijale odraslih i mogućnosti za njihovo iskorišćavanje, rezultat uspešnog sprovođenja ovih sadržaja treba da bude konkretan plan akcije, odnosno osmišljen način kako da najbolje iskoriste sopstvene potencijale i valorizuju kvalitete.

Treća tema iz oblasti Preduzetništva "Kritičko razmišljanje i rešavanje problema u porodici, susedstvu i lokalnoj sredini", ukazuje da je razvoj preduzimljivosti neraskidivo povezan sa razvojem samostalnosti, odgovornosti, samopouzdanja, preuzimanja rizika u razumnim razmerama, sposobnostima kritičkog razmišljanja, rešavanja problema i donošenja odluka. Kognitivna dimenzija kreativnosti i inovacija pomaže odraslima da razviju veštine planiranja, rešavanja problema i donošenja odluka koje se tiču porodičnog, makro i mikro socijalnog okruženja, a koje određuju kvalitet života odraslog. Realizacija sadržaja treba da ga osposobi da identifikuje elemente u svom okruženju na koje može da utiče i da prepozna efekte koje će svojim delovanjem da postigne.

U realizaciji programa modula treba da dominira praktičan i, kad god je to moguće, samostalan rad odraslog. Treba primenjivati oblike i metode rada sa njim u centru i učenje zasnovati na stvarnom kontekstu, da bi se jačala odgovornost i "vlasništvo" odraslog nad učenjem, i rad u grupi da bi odrasli znali koliko znaju i šta dalje. Odrasli moraju da razumeju rezultate - ishod i svrhu učenja. Stoga je potrebno obezbediti da ono što se uči bude relevantno za njihova životna iskustva i učiniti učenje participativnim: iskustvo = sigurnost u sebe ("ja radim" i "ja razumem"), uključiti partnere da bi sve delovalo "stvarno" - ko bi mogao da im pomogne u učenju kroz pružanje saveta, informacija, resursa, učiniti učenje svrsishodnim to jest, kakvu bi akciju odrasli mogli da pokrenu kao rezultat učenja, ko bi vrednovao to učenje (porodica, šira zajednica, preduzeće i dr.), kako bi mogli da izlože svoje ideje drugima.

Sadržaje bi trebalo realizovati putem raznovrsnih aktivnosti. Aktivnosti osmišljavati na takav način da doprinose dostizanju jednog ili više ishoda učenja. Dužina trajanja sprovođenja aktivnosti može varirati u zavisnosti od obima i prirode aktivnosti. Nastavnicima je za realizaciju na raspolaganju širok spektar metoda nastave i učenja sa odraslim u centru, među kojima se, kao posebno korisne, izdvajaju: iznošenje ideja, mape uma, učenje kroz rad, mentorstvo i usmeravanje, učenje otkrivanjem, podela uloga na osnovu stvarne situacije, rad na rešavanju problema, studije slučajeva i stvarni scenariji, evaluacija prema zajednički utvrđenim kriterijumima, projekti, rad u grupi, "SWOT" analiza, diskusija i prezentacije. Važno je napraviti pažljiv odabir da bi se obezbedilo da određena metoda odgovara konkretnim ishodima učenja.

Obavezni i napredni sadržaji. U modulu Osnovne životne veštine nema naprednih sadržaja. Svi ishodi su definisani tako da se može očekivati da se kroz nastavu ostvare i da ih postignu svi odrasli, bez obzira na međusobne razlike i životno iskustvo, interesovanja, postojeća znanja, porodičnu situaciju i radne i profesionalne ambicije i stremljenja.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. U cilju uspešnog ostvarivanja definisanih ishoda modula, preporučuje se saradnja sa predmetima Srpski jezik i Digitalna pismenost. Ovo se posebno odnosi na oblasti Životne veštine i Preduzetništvo.

Praćenje napredovanja i ocenjivanja odraslih. Odrasli treba da učestvuju u definisanju kriterijuma učinka i razvijaju veštine samoprocene. Za proveru postignuća mogu se primenjivati tri oblika procene: procena odraslog od strane nastavnika, od strane drugih odraslih i lično (samoprocena). Preporučuje se primena sledeće dinamike procene: inicijalna evaluacija - utvrđivanje predznanja na početku procesa učenja, formativna evaluacija - praćenje napredovanja odraslog i utvrđivanje teškoća u toku procesa učenja i sumativna evaluacija - evaluacija postignuća. Za proveru postignuća ishoda učenja moguće je koristiti sledeće načine: grupni projekat i individualni projekat (odrasli ili grupa dobija zadatak za koji planira i organizuje sprovođenje), razgovor ili prezentacija teme, igranje uloga (opserviraju se veštine ponašanja odraslih tokom igre uloga), portfolio (odrasli prikupljaju dokaze svojih postignuća).

Preporučuje se opisno ocenjivanje, s obzirom na prirodu predmeta. Ono što se može ocenjivati jeste angažovanost odraslog, saradnja i uvažavanje ostalih učesnika.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Vodič za modul Osnovne životne veštine nije udžbenik. On treba da uputi nastavnika kako da kreira radionice kroz koje će najuspešnije ostvariti definisane ishode i upućuje ga u sadržaje koje radionice treba da obuhvate. Vodič je pomoćno sredstvo nastavniku kako da uspešno realizuje nastavu i omogući polaznicima da ostvare predviđene ishode. Uz pomoć Vodiča nastavnici sami kreiraju materijale koji će odrasle privući i inspirisati na učenje.

Drugi i treći ciklus osnovnog obrazovanja odraslih

 

SRPSKI JEZIK

Cilj nastave srpskog jezika u drugom i trećem ciklusu jeste da osposobi odrasle da ovladaju veštinom komunikacije u usmenom i pisanom obliku i efikasno je koriste, usavršavaju i primenjuju prilikom rešavanja sopstvenih problema u uslovima svakodnevnog života, u radnom okruženju i u daljem obrazovanju.

ISHODI

Po završetku osnovnog obrazovanja odrasli će umeti da:

Čitanje i razumevanja pročitanog

- koristi oba pisma (ćiriličko i latiničko);

- razlikuje umetnički od informativnog i neumetničkog teksta;

- na jednostavnim primerima prepoznaje različite funkcionalne stilove (razgovorni i književnoumetnički stil);

- čita jednostavne legende, tabele, dijagrame i grafikone;

- u jednostavnom informativnom tekstu razlikuje bitno od nebitnog;

- prepoznaje i izabere osnovne najvažnije informacije u tekstu.

Pisano izražavanje

- zapiše jednostavnu informaciju koristeći oba pisma;

- napiše razumljivu, gramatički ispravnu rečenicu;

- prepriča jednostavan tekst;

- koristi osnovne žanrove pisane komunikacije: sastavi pismo, popuni obrazac, zahtev, napiše molbu, žalbu, izjavu, CV;

- koristi Pravopis srpskog jezika (školsko izdanje) i primeni osnovna pravopisna pravila.

Usmeno izražavanje

- primeni osnovne književnojezičke norme u svakodnevnom govoru;

- načinom govora iskaže različite oblike izražavanja (dijalog, opis, naracija);

- u raspravi o temi ili problemu koristi argumente, jasno iznosi svoj stav, uz uvažavanje i poštovanje sagovornikovog mišljenja;

- razgovara o slobodno odabranoj ili zadatoj temi (porodica, prijatelj, film, fudbalska utakmica).

Gramatika, leksika, narodni i književni jezik

- primeni podelu reči na slogove;

- razlikuje osnovne gramatičke kategorije promenljivih reči (imenice i glagole);

- pravilno koristi padeže;

- pravilno upotrebi osnovne glagolske oblike (sadašnje, buduće i prošlo vreme);

- prepozna osnovne leksičke pojmove (jednoznačnost i višeznačnost reči) i leksičke odnose (sinonimiju i antonimiju);

- razume frazeologizme koji se upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji;

- u jednostavnim slučajevima odredi značenje nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava ili konteksta u kome su upotrebljeni;

- koristi Rečnik srpskog jezika i Rečnik stranih reči i izraza;

- navede najznačajniji trenutak u razvoju srpskog književnog jezika - uvođenje fonetskog principa (značaj Vuka Karadžića).

Književnost - usmena i autorska

- prepozna tipove književnog stvaralaštva (pisanu i narodnu književnost);

- uočava bitne elemente književnoumetničkog teksta: temu, vreme, mesto radnje, književni lik;

- imenuje najčešće stilske figure (epitet, poređenje, onomatopeju).

Srpski jezik kao nematernji jezik

Kada se nastava ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, Nastavni program srpskog jezika kao nematernjeg jezika ostvaruje se u okviru predviđenog fonda časova, prilagođavajući odraslima sadržaj. Nastavnik procenjuje, prema nivou vladanja srpskim jezikom kao nematernjim, koju će metodiku primeniti.

OBAVEZNI SADRŽAJI ZA DRUGI CIKLUS:

Veštine čitanja i razumevanje pročitanog

- čitanje sa razumevanjem teksta pisanog ćiriličkim i latiničkim pismom;

- čitanje i slanje SMS poruka;

- čitanje i pronalaženje važnih i korisnih informacija u uputstvima za korišćenje proizvoda za svakodnevnu upotrebu (kiselina, sredstava za čišćenje, farmaceutskih proizvoda...);

- razlikovanje informativnog teksta od književnoumetničkog;

- korišćenje rečnika, telefonskih imenika i leksikona - pronalaženje pojmova po azbučnom i abecednom redu;

- uočavanje bitnog i nebitnog u jednostavnom tekstu;

- čitanje i razumevanje oglasa u novinama;

- uvežbavanje čitanja sa unapred precizno postavljenim zadacima i provera razumevanja pročitanog teksta;

- prepoznavanje funkcionalnih stilova - razlikovanje jezika koji koristimo u svakodnevnom životu i jezika kojim se pišu knjige;

- uočavanje citata u tekstu;

- čitanje nelinearnog teksta (tabela).

Pisano izražavanje

- pravilno korišćenje oba pisma;

- uvežbavanje strukture pisanja jednostavnog teksta;

- pisanje molbe za posao;

- pisanje velikog slova: vlastite imenice - imena, prezimena, nadimci, geografski pojmovi (države, gradovi);

- izrada kraćih diktata;

- izrada sastava na temu (Moje zapažanje o ljudima koje svakodnevno srećem; Da se predstavim; Omiljena televizijska serija; Pesma koju volim; U društvu sa _______ prijatno mi je...);

- pisanje naziva ulica, opština i naselja;

- pisanje rečca NE i LI;

- pisanje službenog i privatnog pisma;

- popunjavanje obrasca, izjave, uplatnice.

Usmeno izražavanje i svakodnevna komunikacija

- prepričavanje kratkih tekstova;

- uočavanje strukture priče (uvod - početak priče, tok radnje i završetak);

- pričanje svakodnevnih događaja i doživljaja prema hronološkom rasporedu dešavanja;

- opisivanje jednostavnog radnog postupka, spoljašnjeg ili unutrašnjeg prostora, predela iz okruženja, neke ličnosti iz porodice, komšiluka...;

- korišćenje interneta za čitanje i slanje poruka;

- pričanje svakodnevnih doživljaja sa korišćenjem nekih elemenata kompozicione forme (uvod, tok radnje, kulminacija, završetak);

- dobijanje potrebnih obaveštenja i najvažnijih informacija o redu vožnje i mestu odakle polazi određeni autobus, na kom šalteru se može kupiti karta ili dobiti potrebno obaveštenje;

- razmenjivanje korisnih saveta i informacija dobijenih sa interneta (posebno sa Gugla i Vikipedije) ili iz novina i časopisa;

- razvijanje veštine slušanja i uključivanja u razgovor uz uvažavanje i poštovanje tuđeg mišljenja i stava.

Gramatika, leksika, narodni i književni jezik

- prosta rečenica i njeni delovi;

- pojam promenljivih i nepromenljivih reči;

- uočavanje razlika između jezika kojim su napisana književna dela i jezika koji koristimo u svakodnevnoj komunikaciji;

- osnovna saznanja o srpskom književnom jeziku (uzimanje narodnog jezika za osnovu književnog - XIX vek);

- prepoznavanje na primerima različitih značenja višeznačnih reči (polisemija) koje se upotrebljavaju u kontekstu svakodnevne komunikacije (na ulici, u kući, na poslu);

- podela reči na slogove - vežba na odabranim primerima;

- osnovno o glagolskim vremenima - uočavanje sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena;

- prepoznavanje i razumevanje značenja nepoznatih reči i frazeologizama na osnovu situacije i teksta (konteksta) u kojem su upotrebljeni.

Književnost - usmena i autorska

Izbor tekstova za čitanje i obradu:

- kratka narodna pripovetka (Krepao kotao, Kome je pčela na kapi), anegdote (vezane za neku ličnost, na primer, o Svetom Savi), legende (o nazivu sela, grada, nekog mesta);

- izbor pitalica, poslovica, zagonetki (iz Vukovih zapisa) - razumevanje poruke;

- Branislav Nušić: Autobiografija - odlomak;

- izabrani tekstovi iz časopisa: Živeti zdravije, Viva, Lekovito bilje, Ribolov, Roditelj i dete, Ukrasno bilje, Uradi sam, Kuća - stil, Politikin Magazin;

- Ivo Andrić: Na Drini ćuprija, odlomak "Danak u krvi" ili odlomak iz romana Hajduk Stanko Janka Veselinovića;

- Ljubomir Nenadović: Pisma iz Italije - odlomak u kome je opisan susret sa Njegošem;

- Najveća je žalost za bratom - narodna lirska pesma ili neka druga pesma po izboru odraslog;

- Smrt majke Jugovića - narodna epska pesma ili Oranje Marka Kraljevića.

Tumačenje teksta:

- pronalaženje, izdvajanje i tumačenje praktičnih, korisnih i u svakodnevnom životu upotrebljivih informacija (obrazlaganje njihove primene) iz odabranog teksta koje se mogu praktično koristiti;

- uočavanje glavnih razlika između pesme, proznog i dramskog teksta i novinskog članka;

- sažeto prepričavanje teksta, obeležavanje i zapisivanje korisnih delova;

- tumačenje uslovljenosti događaja i situacija.

Književni pojmovi

- narodna i pisana književnost;

- narodna književnost u prozi i stihu;

- fabula i njeni elementi (uvod, radnja, zaplet - sukob, vrhunac, rasplet);

- književni lik;

- kratke narodne umotvorine (zagonetke i poslovice);

- porodične narodne pesme.

OBAVEZNI SADRŽAJI ZA TREĆI CIKLUS:

Veština čitanja i razumevanje pročitanog

- čitanje i kazivanje po ulogama;

- čitanje "s olovkom u ruci" - podvlačenje, obeležavanje, zapisivanje;

- na jednostavnim primerima prepoznavanje funkcionalnih stilova;

- "letimično" čitanje poznatog teksta radi nalaženja određene informacije (odabrani tekstovi iz časopisa: Hrana kao lek, Zdrav život, Moja beba, Roditelj - dete, Svet kompjutera, Auto svet, Politikin Magazin...);

- izvođenje zaključaka iz kraćeg teksta;

- razgovor o pročitanom delu, članku iz časopisa, filmu ili epizodi televizijske serije.

Pisano izražavanje

- sastavljanje jednostavnog ekspozitornog, narativnog i deskriptivnog teksta i organizovanje u smisaone celine (uvodni, središnji i završni deo teksta);

- pravilno popunjavanje obrasca u pošti, podnošenje zahteva (na primer, za uvođenje telefona);

- pravilno sastavljanje molbe za konkurs za radno mesto;

- pisanje biografije (CV), izbor podataka;

- prilagođavanje jezika temi i prilici, prepoznavanje i korišćenje odgovarajuće formalne ili neformalne jezičke varijante;

- izrada diktata i kraćih sastava;

- sistematizacija sadržaja iz pravopisa: upotreba velikog slova, korišćenje znakova interpunkcije - tačke, zapete, znaka pitanja, navodnika;

- sastavljeno i rastavljeno pisanje reči;

- korišćenje Pravopisa srpskog jezika (školsko izdanje).

Usmeno izražavanje i svakodnevna komunikacija

- prepričavanje teksta po samostalno sačinjenom planu;

- pričanje o stvarnim događajima uz korišćenje opisivanja, dijaloga, pripovedanja;

- diskusija o pročitanom tekstu iz novina ili o televizijskoj emisiji;

- pronalaženje nepoznatih reči u Rečniku stranih reči i izraza i tumačenje njihovog značenja;

- pronalaženje i preuzimanje podataka sa interneta vezanih za neki aktuelni događaj (na primer, sajam automobila, koncert, fudbalsku utakmicu);

- međusobno razmenjivanje informacija vezanih za istu temu;

- pričanje o stvarnim ili izmišljenim događajima hronološkim ili retrospektivnim redom;

- opisivanje složenih predmeta, radnih postupaka, portretisanje lika iz najbližeg okruženja, filmskog, scenskog ili televizijskog dela;

- slobodno pričanje ličnog doživljaja;

- učešće u razgovoru u kome se zastupaju suprotni stavovi i odbrana svojih stavova i ubeđenja kroz izbor argumenata;

- uključivanje u diskusiju i raspravu o temama koje interesuju odrasle;

- ponašanje prilikom iznošenja svojih stavova uz poštovanje i uvažavanje tuđeg mišljenja;

- korišćenje određenih programa za elektronsku komunikaciju;

- korišćenje računara za iznalaženje potrebnih informacija (tekstova koji se čitaju, podataka o autoru određenog teksta).

Gramatika, leksika, narodni i književni jezik

- pojam verbalne i neverbalne komunikacije;

- jezik kao osnovno, ali ne i jedino, sredstvo za sporazumevanje među ljudima;

- prednosti jezika u odnosu na druga sredstva sporazumevanja;

- značaj jezika za pripadnike ljudske zajednice;

- poznavanje osnovnih leksičkih odnosa: sinonimije, antonimije, homonimije;

- narodni i književni jezik - sličnosti i razlike;

- osnovne informacije o srpskom jeziku;

- primena Adelungovog pravila: Piši kao što govoriš;

- srpski jezik - poreklo i bliskost sa drugim slovenskim jezicima;

- osnovne informacije o jezicima nacionalnih manjina;

- razumevanje važnosti književnog jezika za život zajednice i za lični razvoj.

Književnost - usmena i autorska

Izbor tekstova za čitanje i obradu

- B. Nušić: Sumnjivo lice - odlomak;

- D. Maksimović: Pesme - izbor;

- Milutin Milanković: Sećanje - odlomak;

- Nikola Tesla: Moji izumi - odlomak;

- B. Ćopić: Bašta sljezove boje - odlomak;

- Jovan Sterija Popović: Pokondirena tikva ili B. Stanković: Koštana - odlomak;

- Vladislav Petković - Dis: Među svojima ili Milutin Bojić: Plava grobnica;

- Momo Kapor: 011;

- B. Stanković: Uvela ruža - odlomak ili Naš Božić - odlomak;

- S. Jesenjin: Pesma o keruši;

- L. Lazarević: Sve će to narod pozlatiti - odlomak;

- bajke (Nemušti jezik; Usud).

Tumačenje teksta

- vođenje (kroz kreativne radionice) odraslih da što samostalnije pristupe književnom delu;

- na izabranim konkretnim primerima iz umetničkog teksta sa odraslima vežbati kako da dožive sadržaj teksta, da uživaju u njemu i da taj doživljaj saopšte svojim rečima;

- upoznavanje odraslih sa uticajem društveno-istorijskih uslova na nastanak književnog dela;

- bitne odlike dramskog dela (monološko-dijaloška forma);

- lirska poezija - odlike i osnovne vrste;

- samostalna analiza odabranog teksta;

- razlikovanje novinskog (publicističkog) i književnoumetničkog načina izražavanja i stila.

Književni pojmovi

- putopis;

- drama - komedija;

- narodna proza (pripovetka i bajka);

- ljubavna i rodoljubiva pesma.

NAPREDNI SADRŽAJI

Veština čitanja i razumevanje pročitanog

- pronalaženje, izdvajanje i upoređivanje informacija iz dva kratka teksta;

- uočavanje i izdvajanje (podvlačenje) najvažnijeg u tekstu;

- čitanje i pronalaženje važnih i korisnih informacija u sredstvima javnog informisanja;

- sažeto prepričavanje teksta kroz unapred zadat broj rečenica;

- čitanje u sebi sa unapred precizno postavljenim zadacima za pronalaženje potrebnih informacija;

- jezička sredstva karakteristična za različite funkcionalne stilove;

- fusnote u tekstu;

- razlikovanje činjenice od komentara, objektivnog od pristrasnog i propagandnog teksta (na jednostavnim primerima);

- prepoznavanje stava autora i razlikovanje tog stava od drugih stavova iznetih u tekstu;

- razlikovanje i korišćenje svih delova teksta i knjige, uključujući indeks, pojmovnik i bibliografiju.

Pisano izražavanje

- pravilno korišćenje pisanih slova oba pisma;

- poznavanje osnovnih osobina govornog i pisanog jezika;

- pisanje molbe, izjave i zahteva za dobijanje dečjeg dodatka, socijalne pomoći;

- poznavanje i primenjivanje pravopisnih normi prilikom pisanja velikog slova: imena časopisa, knjiga, naučnih dela;

- rezimei kratkog, jednostavnog teksta;

- popunjavanje obrasca za dobijanje pasoša, lične karte;

- negacija uz glagole, imenice, prideve, priloge;

- sastavljanje kratke vesti;

- znak interpunkcije u rečenici - tačka sa zapetom, dve tačke, navodnici;

- korišćenje Pravopisa srpskog jezika (školsko izdanje);

- pisanje kratkih referata.

Usmeno izražavanje i svakodnevna komunikacija

- sažeto pričanje događaja iz svakodnevnog života prema hronološkom ili retrospektivnom redosledu;

- saopštavanje bitnih informacija vezanih za svakodnevna dešavanja - na poslu, u porodici, u društvu;

- pronalaženje traženih informacija u novinama, na televiziji i na internetu o: rezultatu sportskog događaja, bioskopskom repertoaru, prognozi vremena, najvažnijim vestima iz zemlje i inostranstva, nekom naučnom otkriću, novom leku i sl.;

- argumentovana rasprava o zadatom pitanju ili nekom događaju uz uvažavanje i poštovanje tuđeg mišljenja i stava;

- korišćenje Rečnika stranih reči i izraza i Rečnika srpskog jezika;

- izlaganje o nekoj temi uz jasno iznošenje ličnog stava i zalaganje za svoje gledište, uz uvažavanje tuđeg mišljenja;

- pronalaženje potrebnih podataka u složenim tabelama sa više kolona;

- korišćenje enciklopedija, leksikona, rečnika, interneta za pronalaženje potrebnih podataka.

Gramatika, leksika, narodni i književni jezik

- prosta rečenica - subjekat, predikat, dodaci;

- osnovno značenje padeža;

- promenljive reči - promena po padežima i promena po licima i vremenima (imenice i glagoli);

- značaj Vuka Karadžića za nastanak srpskog književnog jezika (azbuka Save Mrkalja i saradnja sa Đ. Daničićem);

- proste i složene reči;

- sintaksičke jedinice;

- polisemija - višeznačnost reči;

- vrste pisama (piktografsko, ideografsko, fonografsko);

- fonetski princip i fonetsko pismo;

- osnovne informacije o akcentima.

Književnost - usmena i autorska

Tekstovi za čitanje i obradu

- S. Jesenjin: Pismo majci;

- Vuk Karadžić: Život i običaji naroda srpskog - odlomak Krsno ime;

- Milovan Glišić: Prva brazda - odlomak;

- Branko Ćopić: Doživljaji Nikoletine Bursaća - odlomak Hrabro srce;

- L. Lazarević: Švabica - odlomak;

- O. Henri: Poslednji list;

- Aleksa Šantić: Pesme - izbor;

- Zla žena - narodna priča;

- Stevan Sremac: Zona Zamfirova ili Ivkova slava - odlomak;

- Branislav Nušić: Vlast - odlomak;

- Dušan Kovačević: Balkanski špijun - odlomak.

Tumačenje teksta

- razumevanje poruke pročitanog teksta;

- osobine glavnog junaka;

- prepoznavanje i razlikovanje određenih stilskih figura - hiperbola, personifikacija, gradacija;

- dnevnik čitanja;

- motiv, ideja, forma; karakteristike likova i njihova međusobna povezanost;

- povezivanje književnog dela s vremenom u kojem je nastalo i s vremenom koje uzima za okvir pripovedanja.

Književni pojmovi

- autobiografija;

- monolog i dijalog;

- književni lik;

- epske pesme - ciklusi;

- socijalna pesma;

- narodna balada;

- roman.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

U nastavi srpskog jezika odrasli se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pisanu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Prilikom realizacije Programa treba imati u vidu da je glavni cilj FOOO učenje tokom nastave, u školi, na samom času.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije, zajednički za sve predmete Nastavnog programa FOOO ostvaruju se sve vreme. Svi su podjednako važni i razvijaju se i unapređuju u svim ciklusima i na svim časovima.

Jezička pismenost, kao jedan od prioritetnih ciljeva nastave, ostvaruje se na svim časovima i kroz sve sadržaje. Odrasli će po završetku prvog ciklusa savladati bazičnu pismenost, a kasnije, u drugom i trećem ciklusu, pismenost kao osnovna kompetencija stalno se unapređuje.

Digitalna pismenost je neophodna za korišćenje informativnih medija, naročito interneta, na koji se i odrasli upućuju na časovima predviđenim za pisano izražavanje i književnost.

Rešavanje problema je zastupljeno na većini časova gde odrasli iznose svoje sudove o pročitanom tekstu. Odrasli se uključuju u rešavanje različitih vrsta problema - zamišljenih iz književnih dela i stvarnih iz svakodnevnog života.

Kulturni svet, multikulturalnost i kreativnost jedan je od ishoda koji je blisko povezan sa Srpskim jezikom. Kraći tekstovi koji govore o običajima i kulturi drugih naroda pogodni su za negovanje svesti o tradiciji i kulturnom nasleđu svoga naroda, razvijanje tolerancije i uvažavanje kulturnih razlika, a odraslima su interesantni i mogu se koristiti za ostvarivanje predmetnih ishoda.

Nastava srpskog jezika kontinuirano doprinosi izgradnji navedenih opštih ishoda.

Predmetni ishodi. Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja definisani su po temama. Jasno i precizno definisani predmetni ishodi upućuju nastavnika na ono što odrasli treba da poznaje, prepoznaje, zna, primeni, koja znanja i veštine treba da izgradi. Oni se ostvaruju kontinuirano i stalno se dograđuju. Jedan ishod se može ostvarivati pomoću različitih sadržaja, a jedan sadržaj može doprineti realizaciji različitih ishoda. Ovako definisani predmetni ishodi se postepeno dostižu tokom celog osnovnog obrazovanja i predstavljaju funkcionalna znanja, veštine i umenja neophodna za snalaženje u životu i nastavak učenja. Ishodi se tako da dopunjavaju, da sistematizuju i funkcionalizuju osnovnu jezičku pismenost kojom odrasli postepeno ovladavaju.

Predmetni sadržaji su sredstva koja nastavnik koristi u ostvarivanju ishoda. To znači da realizacija samih sadržaja nije osnovni cilj za nastavnika, već je cilj da se u što većoj meri i kod što većeg broja odraslih ostvare predviđeni ishodi. Ostvarivanje ishoda kroz sadržaje omogućiće nastavniku da godišnji i mesečni plan rada koncipira prema ishodima kombinujući sadržaje iz različitih oblasti.

Predmetne teme i oblasti. Predmet Srpski jezik je organizovan kroz pet tema, a svaka od tema se obrađuje preko ciljeva, ishoda, obaveznih i naprednih sadržaja. Teme ne treba posmatrati kao odvojene oblasti, već kao deo celine koje čine svi sadržaji njima obuhvaćeni. Ponavljanje istih tema kroz sve cikluse školovanja omogućuje nastavniku stalnu proveru onoga što je usvojeno i savladano, kao i mogućnost da se vrati na ono što nije savladano u dovoljnoj meri.

Obavezni i napredni sadržaji. Obavezni sadržaji su namenjeni svim odraslima. Oni predstavljaju bazična znanja, veštine i umenja, a to su funkcionalna znanja neophodna za snalaženje u životu. U Nastavnom programu obavezni sadržaji su definisani na osnovu ishoda za kraj trećeg ciklusa, odnosno za kraj osnovnog obrazovanja. To znači da bi nastavnik ostvario ishod, koristiće obavezne sadržaje. Jedan ishod nastavnik će ostvarivati preko različitih sadržaja koji su Nastavnim programom definisani.

Osim obaveznih sadržaja, u Nastavnom programu postoje i napredni sadržaji koji su namenjeni odraslima koji pokazuju veće interesovanje za određene ili za sve teme Programa, koji lakše i brže savladavaju obavezne sadržaje, kao i onim odraslima koji su zainteresovani za nastavak obrazovanja. Napredne sadržaje bira sam nastavnik shodno interesovanju odraslog i njegovom predznanju. Oni su detaljniji, dublji, složeniji od osnovnih sadržaja, oni proširuju i dopunjuju obavezne sadržaje. Prelaženje na napredne sadržaje podrazumeva da je odrasli savladao znanja i veštine obaveznih sadržaja. Jedan odrasli ne mora da usvaja sve napredne sadržaje, već one koji ga posebno zanimaju.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. Kad god je moguće treba povezivati nastavne sadržaje Srpskog jezika sa sadržajima ostalih predmeta, posebno Stranog jezika, Istorije, Geografije, Biologije, Odgovornog življenja, ali i drugih predmeta. Za ovo su pogodni tekstovi iz časopisa koji su dati kao predlog tekstova za obradu na času. Primer za to su časopisi Viva, Lekovito bilje, Ukrasno bilje, Živeti zdravije, Ribolov, Vaša beba. Ako se pažljivo odaberu tekstovi u saradnji sa nastavnicima drugih predmeta, na istom materijalu može se vežbati više sadržaja iz više nastavnih predmeta. Korelacija sa istorijom može se postići prilikom obrada narodnih epskih pesama, odlomka Danak u krvi I. Andrića, odlomka iz romana Hajduk Stanko J. Veselinovića, pesme Plava grobnica M. Bojića. Izbor tekstova iz časopisa Svet kompjutera može koristiti nastavnicima informatike i u dogovoru sa njima mogu se proveravati i tumačiti podaci iz teksta, koliko je odrasli razumeo sadržaj, kako ga može primeniti i koristiti u praksi. Pristup internetu i pronalaženje bitnih podataka na njemu je zajednički ishod predmeta Digitalna pismenost i Srpski jezik. Pažljiv izbor tekstova naučno-popularnog i istorijskog sadržaja doprinosi bogaćenju znanja o značajnim ličnostima, događajima, biljnom i životinjskom svetu, ekologiji, vasioni, dalekim državama i njihovim kulturama (Geografija, Hemija, Fizika, Istorija, Biologija, Ekologija, Odgovorno življenje).

Međupredmetno povezivanje može se ostvariti sa svim predmetima. Nastava Srpskog jezika se, u pogledu postizanja predviđenih ishoda, može posebno blisko povezati sa nastavom onih predmeta u okviru kojih su definisani srodni ili slični ishodi.

Srpski jezik i Digitalna pismenost

Srpski jezik: razmenjivanje korisnih saveta i informacija dobijenih sa interneta (posebno sa Gugla i Vikipedije) ili iz novina i časopisa;

Digitalna pismenost: pristupa internet stranici na osnovu adrese;

Srpski jezik: korišćenje interneta za čitanje i slanje poruka;

Digitalna pismenost: pristupa unapred kreiranom nalogu elektronske pošte, čita i šalje poruku.

Srpski jezik i Odgovorno življenje

Srpski jezik: u jednostavnom informativnom tekstu razlikuje bitno od nebitnog; prepoznaje i izabere osnovne najvažnije informacije u tekstu;

Odgovorno življenje: razlikuje javne i privatne informacije i odgovorno ih koristi u javnoj i privatnoj komunikaciji; razlikuje izvore informacija i vrednuje ih s obzirom na vrstu i pouzdanost;

Srpski jezik: u raspravi o temi ili problemu koristi argumente, jasno iznosi svoj stav, uz uvažavanje i poštovanje sagovornikovog mišljenja; razgovara o slobodno odabranoj ili zadatoj temi (porodica, prijatelj, film, fudbalska utakmica);

Odgovorno življenje: raspolaže veštinama interpersonalne komunikacije;

razume i ume da koristi pravila formalne i neformalne komunikacije.

Srpski jezik: razvijanje veštine slušanja i uključivanja u razgovor uz uvažavanje i poštovanje tuđeg mišljenja i stava i učešća u razgovoru u kome se zastupaju suprotni stavovi; odbrana svojih stavova i ubeđenja kroz izbor argumenata;

Odgovorno življenje: prepoznaje značaj i ume da primeni strategije nenasilnog rešavanja konflikata uz prepoznavanje osnovnih barijera u komunikaciji.

Srpski jezik i Preduzetništvo

Srpski jezik: piše razumljivu, gramatički ispravnu rečenicu;

Preduzetništvo: kreira jednostavan reklamni letak.

Srpski jezik: koristi osnovne žanrove pisane komunikacije: sastavi pismo, popuni obrazac, zahtev, napiše molbu, žalbu, izjavu, CV;

Preduzetništvo: kreira jednostavnu radnu biografiju i obavlja postupak prijavljivanja za dobijanje zaposlenja.

Srpski jezik i Istorija

Srpski jezik: upoznavanje odraslih sa tim koliko su društveno-istorijski uslovi uticali na nastanak književnog dela;

Istorija: navede najvažnije događaje, ličnosti, pojave i procese iz nacionalne istorije.

Srpski jezik i Hemija

Srpski jezik: čitanje i pronalaženje važnih i korisnih informacija u uputstvima za korišćenje proizvoda za svakodnevnu upotrebu (kiselina, sredstava za čišćenje...);

Hemija: opisuje bezbedno postupanje sa supstancama u skladu sa značenjem oznaka upozorenja na pakovanjima ili bocama u kojima se supstance čuvaju, načine njihovog pravilnog skladištenja s ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine.

Srpski jezik i Matematika

Srpski jezik: čitanje nelinearnog teksta (tabela).

Matematika: čitanje podataka sa grafikona, dijagrama ili iz tabele.

Praćenje napredovanja i ocenjivanje. Ocenjivanje odraslih, kao sastavni deo nastavnog procesa i procesa učenja, može odigrati važnu ulogu u njihovoj motivaciji za redovno i dalje pohađanje nastave. Nastavnik prati odraslog od njegovog uključivanja u nastavu, tako što stalno beleži šta je savladao, a šta ne; koliko može sam, a gde mu je potrebna pomoć; koje oblasti lakše i brže savladava, a koje teže i sporije. Nastavnik pohvalama podstiče odrasle kada uspešno savladaju neku oblast ili pokazuju znake napredovanja, dobro urade zadatak, postave zanimljivo pitanje, uoče neku zakonitost ili način rešavanja problema i sl. Na ovaj način se može povećati samopouzdanje i zainteresovanost odraslih za redovno pohađanje nastave, a ovakav način kontinuiranog praćenja nastave je jedan od uslova za uspešno završavanje osnovnog obrazovanja.

Portfolio je veoma podesan za praćenje napredovanja odraslih. U njemu će se naći svi zadaci koje je odrasli uradio, tekstovi koje je čitao, isečci iz novina i časopisa, uplatnice, priznanice, obrasci, razglednice, ulaznice i drugi materijal koji je korišćen u obrazovnom procesu. Nastavnik, kad god je to moguće, kratkim komentarima na samom materijalu beleži napredovanje odraslog. Na taj način odrasli će steći samopouzdanje i dobiti volju da nastavi dalje učenje. Portfolio pomaže nastavniku, ali i odraslom da bolje sagledaju napredovanje u učenju.

Ocenjivanje se zasniva na kontinuiranom praćenju napredovanja.

Ako odrasli ima poteškoća u savladavanju gradiva, nastavnik je tu da ga hrabri i podržava, na primer, reći će mu: "Nije to tako teško kako sada možda izgleda! Uspevali smo i sa težim problemima! Pokušajmo to još jednom na ovom primeru." (Uzeće primer koji je jednostavniji i lakši.)

Nastavnik stalno prati napredovanje i na osnovu toga vrši ocenjivanje. Osim pohvalom, svaki pomak u učenju nastavnik proprati i odgovarajućim opisom u kom pogledu i na koji način je odrasli napredovao, a ti opisi su korisni i za dalje usmeravanje i za krajnju ocenu koju će dobiti. Odraslima treba davati jasnu povratnu informaciju, hrabriti ih, usmeravati i savetovati ih šta i kako da uče da bi bili uspešniji i bolji, upućivati ih kako da i samostalno nešto urade.

Prilikom ocenjivanja nastavnik uvažava individualno napredovanje svakog pojedinca. Nastavnik vodi računa ne samo o tome koliko odrasli objektivno zna i ume, već i o tome koliko je napredovao u odnosu na početno ili prethodno stanje, kao i o tome kako i koliko se angažuje u nastavnom procesu. Angažovanje pojedinaca u nastavi prati se kroz: aktivno učestvovanje u nastavi; spremnost za grupni i samostalan rad; učestvovanje u diskusiji; postavljanje smislenih pitanja; spremnost da pomogne drugom. Na numeričkim ocenama ne treba insistirati previše, da se kod odraslog ne bi stvorio doživljaj da je ocena važnija od onoga što su stvarno postigli, kao i da je ocena krajnji cilj ili glavna mera učenja i njegove uspešnosti. Osnova za svako ocenjivanje je stepen u kome je ostvaren određeni ishod, a ne samo, ili pre svega, šta je odrasli u stanju da reprodukuje, osim u slučaju da je reprodukcija očigledno zasnovana na shvaćenosti sadržaja o kome je reč i sposobnosti da se on primeni u određenim primerima ili stvarnim situacijama.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Vodič za nastavu i učenje osmišljen je tako da pomogne nastavniku prilikom realizovanja obrazovnog procesa. On nije udžbenik, već zbirka primera, modela, zadataka, uzora koji su namenjeni nastavnicima kao pomoć prilikom pravljenja, biranja, osmišljavanja materijala koji će odraslima biti interesantni, privlačni, zanimljivi, informativni, poučni, a pre svega korisni i funkcionalni. Materijal, namenjen prevashodno nastavniku, ima za cilj da ga podstakne na ideju kako da sam ili zajedno sa odraslima i andragoškim asistentima napravi novi i koji će mu pomoći da nastavu prilagodi odraslima kako bi oni napredovali najviše što mogu.

MATEMATIKA

Cilj nastave matematike u drugom i trećem ciklusu jeste da matematički opismeni odraslog da u svakodnevnom životu rešava probleme primenom znanja o brojevima i stekne veštinu izvođenja jednostavnijih proračuna i analiza, i kako bi primenom znanja o raznovrsnim oblicima linija, figura i tela, njihovih osobina i odnosa bolje razumeo svet koji ga okružuje i mogao da ga menja i prilagođava svojim potrebama.

ISHODI

Po završetku osnovnog obrazovanja odrasli:

- čita i zapisuje različite vrste brojeva (prirodne, cele, racionalne);

- prevodi decimalni zapis broja u razlomak i obratno;

- upoređuje po veličini cele brojeve i jednostavnije razlomke;

- računa jednostavne brojevne izraze, koristi kalkulator;

- koristi brojeve i brojevne izraze u jednostavnim realnim situacijama (koristeći stečena osnovna znanja);

- procenjuje približnu vrednost broja ili izraza u jednostavnim realnim situacijama;

- primenjuje procente u jednostavnim realnim situacijama;

- primenjuje razmeru i proporciju u jednostavnim realnim situacijama;

- računa stepen datog broja;

- ume da odredi položaj tačke u koordinatnom sistemu ako su date koordinate i pročita koordinate date tačke, i da to primeni u jednostavnim realnim situacijama (geografska karta, plan grada, bioskop...);

- uočava jednostavnu funkcionalnu zavisnost podataka predstavljenih tabelom

- čita podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele, i određuje minimum ili maksimum;

- rešava jednostavne probleme koji se svode na linearne jednačine sa jednom nepoznatom;

- koristi jednačine u jednostavnim tekstualnim zadacima;

- razlikuje duž, polupravu, pravu, ravan i ugao i uočava njihove modele u realnim situacijama;

- razlikuje neke vrste uglova i koristi stepen kao jedinicu mere ugla;

- uočava modele trougla u realnim situacijama i ume da ih nacrta; razlikuje osnovne vrste trouglova, ume da identifikuje osnovne elemente i izračuna obim i površinu trougla;

- uočava modele kvadrata i pravougaonika u realnim situacijama i ume da ih nacrta; ume da definiše njihova svojstva i izračuna obim i površinu;

- prepoznaje krug i njegove osnovne elemente, ume da ga nacrta; uočava modele kruga u realnim situacijama;

- uočava slične figure;

- uočava podudarne figure;

- uočava osno simetrične figure;

- uočava modele prizme, piramide, kupe, valjka i lopte u realnim situacijama;

- koristi osobine kocke i kvadra;

- računa površinu i zapreminu kocke i kvadra;

- koristi odgovarajuće jedinice za merenje dužine, površine, zapremine, mase, vremena i ugla;

- pretvara veću jedinicu u manju.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA DRUGI CIKLUS:

Obavezni sadržaji:

Razlomci

- pojam razlomka, čitanje i zapis;

- upoređivanje razlomaka sa istim imeniocem ili brojiocem;

- decimalni zapis broja; prevođenje decimalnog zapisa broja u razlomak i obratno;

- pridruživanje tačaka brojevne poluprave razlomcima i decimalnim brojevima;

- osnovne računske operacije sa brojevima istog oblika (decimalni zapis ili razlomak).

Celi brojevi

- skup celih brojeva; potreba za uvođenjem negativnog broja, pojam negativnog broja;

- predstavljanje celih brojeva na brojevnoj pravoj, koordinata tačke;

- upoređivanje po veličini celih brojeva;

- osnovne računske operacije sa celim brojevima.

Racionalni brojevi

- skup racionalnih brojeva; odnos skupova prirodnih, celih i racionalnih brojeva;

- predstavljanje prirodnih, celih i racionalnih brojeva na brojevnoj pravoj i upoređivanje po veličini;

- osnovne računske operacije sa racionalnim brojevima.

Primene

- aritmetička sredina;

- razmera i njene elementarne primene;

- procenat i primena u jednostavnim situacijama;

- primena brojeva i brojevnih izraza u jednostavnim realnim situacijama;

- procena približne vrednosti broja i izraza.

Skupovi tačaka u ravni

- razlikovanje duži, poluprave, prave, ravni i ugla, prepoznavanje u realnim situacijama;

- vrste linija: prava, kriva, otvorena, zatvorena, izlomljena; pojam oblasti;

- uočavanje modela kruga u realnim situacijama, pojam centra i poluprečnika, crtanje kruga.

Ugao

- nastanak, elementi i obeležavanje ugla;

- centralni ugao kruga, merenje ugla;

- vrste uglova: oštar, prav i tup;

- paralelne i normalne prave;

Trougao

- pojam trougla, vrste trouglova prema stranicama;

- odnos između dužina stranica trougla;

- uglovi trougla, zbir uglova u trouglu, vrste trouglova prema uglovima;

- uočavanje podudarnih trouglova;

- izračunavanje obima i površine trougla (kada su neposredni podaci poznati).

Četvorougao

- pojam četvorougla; uglovi četvorougla;

- elementi i osobine kvadrata i pravougaonika;

- obim i površina kvadrata i pravougaonika.

Sličnost, podudarnost i simetrija

- uočavanje sličnih figura;

- uočavanje podudarnih figura;

- uočavanje osno simetričnih figura.

Napredni sadržaji:

Razlomci

- proširivanje i skraćivanje razlomaka;

- upoređivanje razlomaka;

- osnovne računske operacije sa brojevima različitog oblika.

Celi brojevi

- apsolutna vrednost, suprotan broj i recipročna vrednost celog broja.

Racionalni brojevi

- izračunavanje vrednosti izraza sa više računskih operacija različitog prioriteta, u kome mogu biti zagrade.

Primene

- primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama, korišćenjem znanja sa naprednog nivoa;

- procena približne vrednosti složenog brojevnog izraza.

Ugao

- upoređivanje uglova;

- osnovne računske operacije sa uglovima.

Trougao

- odnos između stranica i uglova trougla;

- primena Pitagorine teoreme za izračunavanje nepoznate stranice pravouglog trougla.

Četvorougao

- uočavanje modela četvorougla i mnogougla u realnim situacijama i skiciranje;

- pojam četvorougla; uglovi četvorougla, zbir uglova u četvorouglu.

- pojam paralelograma i trapeza i njihova svojstva; računanje elemenata;

- obim i površina paralelograma i trapeza.

Sličnost, podudarnost i simetrija

- osobine podudarnih trouglova i četvorouglova;

- osno simetrične tačke; određivanje ose simetrije (duž, ugao, figura).

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA TREĆI CIKLUS:

Obavezni sadržaji:

Realni brojevi

- skup realnih brojeva; ponoviti ostale skupove brojeva koji su do sada naučeni i njihove odnose;

- određivanje intervala kome pripada data veličina, predstavljanje na brojevnoj pravoj;

- približna vrednost broja;

- pravilna primena zakona komutacije, asocijacije i distribucije.

Stepen broja

- pojam stepena;

- računanje stepena čiji je izložilac prirodan broj.

Neke osnovne funkcije

- određivanje položaja tačke u koordinatnom sistemu;

- uočavanje jednostavnih funkcionalnih zavisnosti;

- predstavljanje jednostavnih funkcionalnih zavisnosti tabelarno i grafički.

Linearne jednačine

- pojam nepoznate veličine i jednačine;

- primena linearnih jednačina u jednostavnim realnim situacijama.

Obrada podataka

- uvod u grafičku prezentaciju podataka;

- čitanje podataka predstavljenih u obliku tabele, dijagrama, grafikona, kruga;

- prikupljanje i predstavljanje podataka u preglednom obliku (tabela, grafikon, krug, dijagram);

- obrada prikupljenih podataka po jednom kriterijumu - minimum ili maksimum;

- izračunavanje zadatog procenta neke veličine;

- primena proporcije u jednostavnim realnim situacijama;

- korišćenje odgovarajućih jedinica za merenje dužine, površine, zapremine, mase i vremena; pretvaranje veće jedinice u manju.

Geometrijska tela

- prepoznavanje prizme, piramide, kupe, valjka i lopte;

- elementi kocke i kvadra: ivice, strane i temena;

- površina i zapremina kocke i kvadra.

Matematički sadržaji potrebni za izabranu struku

Uvežbavanje i proširivanje matematičkih znanja i veština koje se neposredno koriste u profesiji za koju se odrasli obučava:

- Zidari - geometrijske figure i tela, jedinice za dužinu, površinu, zapreminu i masu; razmera, procenat;

- Kuvari - proporcija, procenat, jedinice za težinu, zapreminu, vreme;

- Poljoprivrednici - geometrijske figure, jedinice za dužinu, površinu, zapreminu, vreme; proporcije.

Ova nastava bi trebalo da bude integrisana u profesionalnu obuku.

Napredni sadržaji za drugi ciklus:

Realni brojevi

- primena brojeva i brojevnih izraza u realnim situacijama.

Stepen broja

- osnovne operacije sa stepenima;

- kvadratni koren;

- primena osobina stepena i kvadratnog korena.

Neke osnovne funkcije

- određivanje položaja (koordinata) tačaka koje zadovoljavaju date uslove;

- određivanje vrednosti funkcije date tabelom, formulom ili grafikom;

- uočavanje funkcionalnih zavisnosti.

Linearne jednačine i nejednačine

- rešavanje linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom; grafička interpretacija rešenja;

- primena jednačina i nejednačina u realnim situacijama;

- rešavanje sistema linearnih jednačina sa dve nepoznate i primena u realnim situacijama.

Obrada podataka

- obrada prikupljenih podataka;

- predstavljanje podataka u različitim oblicima (na primer, podatke iz tabele prikazati grafikonom i obrnuto);

- primena procenta u realnim situacijama;

- računanje nepoznatog člana date proporcije i primena proporcije u realnim situacijama;

- pretvaranje jedne merne jedinice u drugu i računanje sa njima;

- upoređivanje veličina izraženih različitim mernim jedinicama;

- procena greške merenja.

Geometrijske figure

- primena Pitagorine teoreme u realnim situacijama;

- mnogougao, pojam i vrste, pravilan mnogougao;

- izračunavanje obima i površine pravilnog mnogougla;

- odnos kruga i prave;

- broj p, obim i površina kruga.

Geometrijska tela

- prizma, piramida, kupa, valjak i lopta, uočavanje njihovih modela u realnim situacijama;

- elementi prizme i piramide: ivice, strane i temena;

- izračunavanje površine i zapremine prizme i piramide kada su dati neophodni elementi;

- valjak i njegovi elementi;

- izračunavanje površine i zapremine valjka kada su dati neophodni elementi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

S obzirom na to da je reč o obrazovanju odraslih, koji su kroz svoje bogato životno iskustvo stekli određeno neformalno znanje, svrha predmeta Matematika jeste da im to znanje dopuni, sistematizuje i funkcionalizuje, tako da odrasli ovlada osnovnom matematičkom pismenošću. To znači da se odrasli osposobi da primeni stečena matematička znanja i veštine kako bi rešio jednostavnije realne probleme, ali i da se postavi osnova za dalju obuku ili učenje za kojim će imati potrebe celog života.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Pored matematičke pismenosti, učenje matematike razvija i ostale vrste pismenosti. Realni problemi se po pravilu formulišu rečima, a i interpretacija matematičkih rezultata i pojmova zahteva jezičku pismenost. U okviru svojih sadržaja sve nauke koriste različite matematičke pojmove i obrađuju numeričke podatke koristeći matematička znanja i veštine, te matematika pomaže i razvoju naučne pismenosti. Informaciono-komunikacione tehnologije su danas nezaobilazan alat u obradi ili vizuelnom predstavljanju različitih numeričkih podataka ili geometrijskih oblika, što sigurno doprinosi unapređenju digitalnih kompetencija odraslog.

Osim osnovnog matematičkog opismenjavanja, sama priroda matematičke nauke jeste da razvija logičko i apstraktno mišljenje. Sposobnost generalizacije i razumevanje i razlikovanje bitnog od nebitnog čine osnov za razvoj kompetencija upravljanje sopstvenim učenjem i rešavanje problema, ali i pomažu pojedincu da razume prirodu i da bude odgovoran član društvene zajednice. Stoga učenje matematike doprinosi razvoju i ostalih opštih kompetencija, a to su socijalne interakcije i saradnja sa drugima, građanska odgovornost, zdravstvene i ekološke kompetencije, inicijativnost i preduzetništvo, kao i kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost.

Ishodi predmeta. Predmetni ishodi se dostižu postepenim razvijanjem pojmova kroz realizaciju obaveznih sadržaja tokom celog osnovnog obrazovanja. U prvom ciklusu su uvedeni osnovni pojmovi: prirodni broj, dekadni sistem i definisane osnovne računske operacije, kao i geometrijski pojmovi tačka, prava, trougao, kvadrat i pravougaonik. Kroz primere iz prakse u drugom ciklusu se ukazuje na potrebu uvođenja novih vrsta brojeva, celih i racionalnih brojeva. Uočavaju se njihove veze i uređenje. Računske operacije naučene sa prirodnim brojevima primenjuju se i na uvedenim novim skupovima brojeva. Takođe, uočavaju se novi, složeniji objekti u ravni, različite linije i figure i njihovi međusobni odnosi. Definišu se elementi figura, neke njihove osobine i računa površina osnovnih figura. U poslednjem, trećem ciklusu, uvodi se pojam realnog broja i sagledava uzajamni odnos svih uvedenih skupova brojeva (prirodnih, celih, racionalnih i realnih) i pokazuje kroz primere na potrebu njihovog korišćenja u realnim situacijama. Upoređuju se ili povezuju brojevnim izrazima brojevi zapisani u različitim oblicima. U domenu geometrije uočavaju se u ravni nove figure krug i mnogougao, i u prostoru neka osnovna geometrijska tela. Definišu se osnovne osobine tela, njihovi elementi i računaju površine i zapremine.

Programski koncept postepenog širenja dve osnovne teme obavezuje nastavnika da pre obrade novih pojmova i sadržaja proveri koliko su odrasli usvojili osnovna matematička znanja i veštine, koji su predviđeni programima prethodnih razreda, i da, u slučaju potrebe, ponovi neke osnovne sadržaje. Ovakav pristup u poučavanju matematike je izuzetno važan, jer se novi, složeniji pojmovi zasnivaju na jednostavnijim, prethodno naučenim, koje odrasli treba da razume i usvoji tako da može da ih koristi u daljem učenju i za rešavanje realnih problema. To znači da se ishodi predmeta razvijaju kontinuirano, u dužem periodu, korišćenjem i oslanjanjem na više različitih predmetnih sadržaja. Glavni zadatak nastavnika je da radi na ostvarivanju ovih ishoda.

Predmetne teme i oblasti. Sadržaji predmeta Matematika za kraj osnovnog obrazovanja odraslih odnose se na dve osnovne oblasti - Brojevi i operacije sa njima i Oblici i prostor (geometrija), kao i na dve oblasti primene - Obrada podataka i Merenje, kroz koje odrasli stiče veštinu da primeni stečena teorijska znanja u svakodnevnom životu, ali i u daljem školovanju.

Obavezni i napredni sadržaji. Obavezni sadržaji odabrani su tako da se predmetni ishodi dostižu postepenim razvijanjem pojmova tokom celog osnovnog obrazovanja. Utvrđivanje prethodno stečenog i savladavanje novog znanja ostvaruje se, pre svega, kroz primere iz svakodnevnog života odraslih. Na primer, za razumevanje pojma razlomka ili decimalnog broja mogu se koristiti situacije - pojesti četvrtinu bureka, zasaditi trećinu bašte, podeliti trošak na više ljudi. Za upoređivanje ovih brojeva korisno će poslužiti zidarski ili krojački metar kao model brojevne poluprave, ako se zamisli da on nema kraj već samo početak. Na krojačkom metru označeni su delovi metra (razlomci, decimale). Za razumevanje pojma razlomka, upoređivanje razlomaka i računske operacije sa razlomcima najbolja je vizuelna prezentacija, u čemu računar može mnogo pomoći. Korisna vežba za poređenje i pretvaranje razlomaka u decimalne brojeve i obrnuto jeste pretvaranje jedinica za merenje dužine, površine, zapremine, mase i vremena.

Potreba za uvođenjem celih brojeva može se objasniti navođenjem primera veličina koje mogu varirati u dva suprotna smera: plus i minus na tekućem računu, pozitivna i negativna temperatura, nadmorska visina iznad i ispod nivoa mora, geografska dužina istočno ili zapadno od Griniča, i geografska širina iznad ili ispod ekvatora (povezati sa nastavom geografije), istorijsko vreme pre nove ere i nova era (povezati sa nastavom istorije)... Ukazati na to da je nula stepeni temperatura na kojoj se voda mrzne, a da se niža temperatura od ove označava negativnim brojem. Skalu termometra, ako zamislimo da smo je beskonačno produžili na oba kraja, možemo uzeti kao model brojevne prave za prikaz i upoređivanje celih brojeva. Uočiti da skup celih brojeva uključuje i prirodne brojeve, jer se brojevna prava može dobiti beskonačnim produženjem i na drugom kraju (levo od nule) brojevne poluprave na kojoj smo prikazali prirodne brojeve. Ilustrovati, recimo, primerom da zaroniti u dubinu od 2 m ili skočiti uvis 2 m predstavlja istu dužinu u oba slučaja (jednaka apsolutna vrednost oba broja), ali je prvo kretanje u negativnom smeru a drugo u pozitivnom smeru u odnosu na nultu tačku. Ukazati i na to da se negativan broj dobija kada se od manjeg oduzme veći prirodan broj (odgovara realnoj situaciji - kada se potroši više novca nego što se ima na računu, ulazi se u minus). Matematičkim jezikom, računska operacija oduzimanja prirodnih brojeva uvodi potrebu za novim brojevima - celim brojevima.

Slično, ako se uoči da se kao rezultat deljenja celih brojeva mogu javiti i negativni razlomci i decimalni brojevi, razume se potreba uvođenja šireg skupa brojeva, takozvanih racionalnih brojeva. Ovaj skup obuhvata sve do sada pomenute vrste brojeva - prirodne, razlomke/decimalne i cele brojeve, ali i negativne razlomke/decimalne brojeve. U izvođenju računskih operacija posebno treba obratiti pažnju na prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada.

Konačno, ukazati da postoje i brojevi koji nisu racionalni; na primer, takav je broj a koji pomnožen sam sa sobom daje broj 2 (a x a = 2). Novi brojevi javljaju se kao posledica računske radnje suprotne stepenovanju (množenju istih činilaca). Izračunati približno broj a kalkulatorom i ukazati na to da ga nikako ne možemo tačno zapisati jer ima beskonačno mnogo cifara. Racionalni i ovi drugi (ne imenovati iracionalne) brojevi zajedno čine skup realnih brojeva. Svaka tačka na brojevnoj pravoj pridružena je jednom realnom broju. Na brojevnoj pravoj označiti broj 2 i odrediti jedan interval kome pripada broj a. Uočiti da a ne možemo tačno da odredimo, pa ga zapisujemo približno. Neke realne brojeve možemo, a neke ne možemo da zapišemo u nekom od poznatih oblika.

Kada je reč o oblicima i objektima (geometrija), njihovo vizuelno opažanje u okruženju značajno pomaže razumevanju osnovnih definicija, osobina i odnosa. Usko povezano sa ovom temom je i merenje, što je obično odraslima već blisko iz sopstvenog iskustva. Stoga je potrebno sistematizovati znanja koja oni poseduju i ukazati im na mogućnosti rešavanja novih problema na osnovu znanja i veština koje poseduju.

Navedene preporuke o načinima uvođenja određenih matematičkih apstrakcija putem uočavanja realnih situacija koje zahtevaju uvođenje novih matematičkih pojmova jasno ukazuje da se za uvežbavanje poređenja, procene i izračunavanja sa različitim vrstama brojeva preporučuje da se odaberu primeri i problemi iz svakodnevnog života kako bi bili što jasniji odraslima. Treba ih podsticati da sami osmisle zadatke iz svog svakodnevnog života na temu koja se obrađuje. Razgovarati o tome gde je sve odrasli bio u prilici da primeni matematička znanja i šta je od toga koristio, šta mu je stvaralo probleme i šta misli koja znanja mu nedostaju da bi uspešno rešio određeni problem.

S obzirom na različite mogućnosti i ambicije odraslih, pored obaveznih sadržaja, preporučeni su i napredni sadržaji za one koji mogu i žele više. Napredni sadržaji uglavnom se odnose na kompleksnije probleme i složenije primene obaveznih sadržaja, te nastavnik može uputiti ovakve odrasle da pojedinačno ili timski rade samostalno, uz povremenu pomoć nastavnika kada je to neophodno. Ovladavanje naprednim sadržajima obezbeđuje odraslima dobru osnovu za uspešan nastavak daljeg školovanja.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. S obzirom na to da matematika razvija numeričku pismenost, jasno je da se mora povezati sa drugim nastavnim oblastima. Stoga je neophodno da nastavnik matematike, u saradnji sa ostalim kolegama, kreira primere za uvežbavanje matematičkih znanja i veština koji će biti u funkciji razumevanja nastavnih sadržaja drugih predmeta. Na primer, mogu se obraditi podaci prikupljeni prilikom izvođenja ogleda na časovima prirodnih nauka (ogledi iz fizike, hemije, biologije), ili podaci relevantni za neku temu iz društvenih nauka (hronologija istorijskih događaja, visine planina, dubine jezera i mora, rastojanja između gradova, dužine reka, površine oblasti...). Za rad na ovakvim zadacima odrasli se mogu organizovati u grupe koje će zajedno obraditi zadatu temu, tako da se istovremeno stiče veština timskog rada. Korišćenjem znanja iz predmeta Informatika rezultati obrade podataka u ovim istraživanjima mogu se predstaviti na računaru tabelarno ili grafički, a pisanjem pratećeg teksta vežba se i jezička pismenost. Nesumnjivo je da će ovakvim načinom ostvarivanja programa iz matematike ovladati i drugim ključnim kompetencijama.

Na kraju trećeg ciklusa predviđen je deo vremena za primenu stečenih matematičkih znanja i veština u profesionalnoj obuci za koju se odrasli opredelio.

Praćenje napredovanja i ocenjivanje. Praćenje napredovanja i ocenjivanje odraslih sastavni je deo procesa usvajanja matematičkih znanja u svim fazama nastave. Rezultati ocenjivanja najpouzdaniji su ukoliko se zasnivaju na sistematskom i kontinuiranom praćenju koliko odrasli uspešno usvaja elementarna matematička znanja i veštine. Ovo praćenje ne treba da se zasniva samo na povremenom testiranju, već na kontinuiranom praćenju aktivnosti na časovima. To se pre svega odnosi na usmene odgovore i zadatke koji se rešavaju na samom času, ali i na aktivnosti u formulisanju novih zadataka ili primera iz svakodnevnog života u kojima prepoznaje primenu nastavnog sadržaja.

Odličan metod za procenu postignuća odraslog i njihovu samoevaluaciju su mali projekti koje oni sami ili u grupama treba da urade. Ako se teme izaberu iz domena svakodnevnih potreba, oni će biti motivisani da ih urade te će rezultati na najbolji način pokazati i odraslom i nastavniku napredovanje i stepen ostvarenosti relevantnih ishoda. Evo nekoliko primera malih projekata, a mogu se kreirati i drugi prema idejama samih odraslih.

- Tumačenje informacija datih u medijima. Nalaziti u novinama ili reklamnom materijalu različite informacije iskazane brojevima i tumačiti ih. Ova vežba istovremeno služi i za proveru jezičke pismenosti, jer se proverava koliko odrasli razume tekst koji se obrađuje.

- Praćenje temperature. Beleženje dnevne temperature u zadato vreme u toku jedne nedelje ili meseca. Predstavljanje prikupljenih podataka tabelom i grafikonom, i nalaženje maksimalne i minimalne temperature, kao i srednje temperature za posmatrani period. Na istu temu može se napraviti temperaturna lista bolesnika i na osnovu liste tumačiti njegovo zdravstveno stanje.

- Planiranje vremena. Odrasli u tabeli zapisuje u toku nedelju dana dnevni raspored svojih aktivnosti po vremenu. Na osnovu tabele određuje dužinu trajanja svake aktivnosti i računa koliko je ukupno angažovano vreme za određene vrste aktivnosti. Na osnovu toga može da utvrdi za koju vrstu aktivnosti je utrošio najviše, a za koju najmanje vremena i da izračuna koliko je prosečno vreme trajanja jedne aktivnosti. Zadatak se može povezati sa predmetom Odgovorno življenje.

- Planiranje putovanja. Na karti izmeriti rastojanje između dva mesta i pomoću razmere proceniti stvarnu dužinu puta. Proceniti dužinu trajanja putovanja ako se zna prosečna brzina autobusa. Izračunati i sredstva potrebna za realizaciju putovanja.

- Finansijske transakcije. Ovo su vrlo životna pitanja koja nesumnjivo interesuju svakog odraslog, a koja se mogu iskoristiti za uvežbavanje upoređivanja brojeva i izvršavanje računskih operacija (stanje na tekućem računu, kamata, kredit, porez, procenat poskupljenja ili pojeftinjenja, tumačenje različitih računa).

- Optimizacija troškova pri kupovini. Zabeležiti cene odabranih proizvoda koji su dati u različitim pakovanjima i proceniti koja pakovanja se najviše isplati kupiti. Slično, može se napraviti tabela cena osnovnih namirnica u nekoliko prodavnica i proceniti gde je potrošačka korpa najjeftinija. Ili, izračunati da li je jeftinije kupiti u radnji sve što je potrebno i sendvič napraviti sam ili kupiti gotov sendvič na kiosku.

- Vođenje kućnog budžeta. Odrasli beleži u tabelu prihode i rashode (pozitivni i negativni brojevi) po kategorijama u toku jednog meseca, analizira podatke i na osnovu toga vrši planiranje budžeta za naredni period.

- Renoviranje ili zidanje objekta. Merenje, preračunavanje u razmeri, računanje količine potrebnog materijala, optimizacija troškova, planiranje vremena...

U svim izračunavanjima koristiti i kalkulator. Preporučuje se saradnja u izboru i realizaciji tema sa drugim predmetima, pre svega sa predmetima Odgovorno življenje i Preduzetništvo, a pri obradi podataka i prezentaciji saradnja sa predmetom Digitalna pismenost.

Na osnovu stepena ostvarenosti ciljeva i ishoda nastave i učenja, kao i napredovanja odraslih u odnosu na nivo znanja koji je posedovao na početku školske godine vrši se ocenjivanje. U procesu vrednovanja rada odraslog vrlo je važan odnos nastavnika prema odraslima. Radi povećanja motivacije i davanja podrške ne tako malim njihovim naporima da u zrelom dobu uči, svaki pozitivan pomak treba pohvaliti, a greške analizirati i ukazati na njihove uzroke. Prevashodni zadatak nastavnika jeste da nauči odraslog da misli, a matematika je upravo nauka kojoj je to primarni zadatak.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Vodič za nastavu i učenje (Vodič) nije udžbenik, već materijal koji treba da pomogne i nastavnicima i odraslima da uspešno ostvare obrazovne ishode za ovaj nivo obrazovanja. U Vodiču su obrađene sve teme koje su predviđene programom predmeta Matematika za drugi i treći ciklus osnovnog obrazovanja odraslih, ali ne u istom obimu. Onim sadržajima koji bi odraslima mogli biti teži za savladavanje dato je više prostora zbog detaljnijih preporuka nastavniku kako da obradi te sadržaje. Pojmovi i sadržaji koji su jasniji, pre svega zbog toga što se sa njima često sreću u svakodnevnom životu, samo su pomenuti i ukazano je na njihovo mesto u širem kontekstu.

Primeri odabrani u Vodiču predstavljaju model za kreiranje novih primera i zadataka, kako od strane nastavnika tako i od strane samih odraslih, te su dati u ograničenom broju. Vodič treba odraslima da ostane u trajnom vlasništvu, kako bi i po završetku osnovnog obrazovanja mogli da se podsete kako uz pomoć matematičkih znanja mogu rešiti neki svoj konkretan problem.

FIZIKA

Cilj nastave fizike je da osposobi odraslog da u svakodnevnom životu aktivno koristi i primenjuje znanja o merenju, energiji, svim osnovnim oblicima kretanja, pritisku, svetlosti i zvuku, kao i da samostalno posmatra i razume prirodne pojave i na osnovu toga rešava sopstvene probleme i odgovorno se ponaša u privatnom, javnom i radnom okruženju.

ISHODI

Po završetku osnovnog obrazovanja odrasli će umeti da:

- nabroji osnovne fizičke veličine koje opisuju pojave u prirodi i koristi SI sistem u izražavanju mernih jedinica za te fizičke veličine i to koristi u izboru i rukovanju tehničkim uređajima;

- izvede jednostavne demonstracione oglede i postupke po datom usmenom ili pisanom uputstvu;

- koristi grafički prikaz zavisnosti fizičkih veličina i pravilno postupa po grafički datom uputstvu;

- koristi tabelarno date podatke za gustinu, električni otpor i toplotnu provodljivost u raznovrsnim praktičnim situacijama;

- razlikuje osnovne vrste kretanja u gravitacionom polju;

- izračuna srednju brzinu kretanja i poredi brzine izražene različitim mernim jedinicama (m/s i km/h);

- identifikuje električno, magnetno i gravitaciono uzajamno delovanje kao i delovanja koja se javljaju pri kretanju i predviđa posledice tih delovanja;

- primenjuje polugu, strmu ravan i koturaču;

- procenjuje vrednost pritiska čvrstog tela, tečnosti i gasova i to koristi za rešavanje svakodnevnih problema;

- predstavlja električno kolo šemom i na osnovu snage potrošača određuje njegovu primenljivost;

- u hidroelektranama, termoelektranama, solarnim panelima, vetrenjačama i različitim mašinama i uređajima identifikuje pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi i poznaje i koristi neke od glavnih načina uštede energije;

- opisuje kako od prostiranja svetlosti zavisi nastajanje senke i lika u ogledalu i sočivu i to koristi u različitim svakodnevnim situacijama kao npr. osiguranju potrebne preglednosti, uočavanju udaljenih objekata, poboljšavanju uslova stanovanja, korekciju vida i sl.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI

Obavezni sadržaji

Važnost izučavanja fizike i merenje osnovnih fizičkih veličina

- upotreba i važnost fizičkih znanja u svakodnevnom životu;

- pojave koje fizika izučava, načini koje koristi pri proučavanju i primeri fizičkih pojava u neposrednom okruženju;

- pojam fizičkog tela i osnovne fizičke veličine, merne jedinice, merila i merni instrumenti;

- merenje dužine, površine i zapremine;

- merenje vremena, mase, temperature;

- određivanje gustine čvrstih tela i tečnosti i primena znanja o gustini.

Sila

- vrste uzajamnog delovanja u prirodi;

- sile koje deluju između tela koja se uzajamno dodiruju (sila trenja, sila otpora sredine, sila elastičnosti);

- sile koje deluju između tela koja se uzajamno ne dodiruju (gravitaciona, magnetna, električna sila - Kulonov zakon), naelektrisano telo, vrste naelektrisanja, stalni magneti i elektromagneti;

- pravac i smer sile;

- Zakon inercije i zakon akcije i reakcije (Njutnovi zakoni) i primeri gde se na osnovu Njutnovih zakona predviđa kretanje tela.

Kretanje

- mehaničko kretanje - pravolinijsko i krivolinijsko; brzina, ubrzanje, merne jedinice;

- Drugi Njutnov zakon; zavisnost ubrzanja od vučne sile i mase tela;

- ravnomerno i promenljivo pravolinijsko kretanje, ubrzavanje - start vozila i kočenje vozila, procenjivanje dužine zaustavnog puta vozila;

- kretanje u polju Zemljine teže - slobodni pad, hitac nadole i nagore, kosi hitac;

- mehaničke oscilacije, talasi i prostiranje talasa kroz različite sredine;

- prostiranje zvuka, izvori zvuka, zaštita od buke.

Pritisak čvrstih tela i tečnosti

- pritisak čvrstog tela i merne jedinice (paskal, bar, atmosfera);

- hidrostatički i atmosferski pritisak, merenje;

- prenošenje pritiska kroz tečnosti i gasove, hidraulične mašine (kočnica, dizalica, presa);

- sila potiska, Arhimedov zakon.

Ravnoteža

- pojam i vrste ravnoteže, proste mašine - poluga, strma ravan, koturača;

- vrste poluga, moment sile i ravnoteža poluge, ravnoteža čvrstih tela u tečnostima - plivanje tela.

Mehanička i toplotna energija, rad i snaga

- mehanički rad, snaga, pojam energije i vrste energija;

- kinetička energija, potencijalna energija u gravitacionom polju;

- transformacija energije u hidrocentralama, termoelektranama, vetrenjačama, solarnim panelima, motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, zakon održanja energije;

- transformacija mehaničkog rada u toplotnu energiju, pojam temperature;

- toplotni provodnici i toplotni izolatori;

- obnovljivi i neobnovljivi energetski izvori, energetska efikasnost.

Optika

- svetlost kao prirodna pojava, pravolinijsko prostiranje svetlosti (pomračenje Sunca i Meseca), odbijanje svetlosti (lik u ravnom i sfernom ogledalu) i prelamanje svetlosti (providna i neprovidna tela), brzina svetlosti, sočiva (mane oka kao sočiva - kratkovidost i dalekovidost).

Električna struja

- metali, elektroliti i jonizovani gasovi kao električni provodnici;

- provodnici i izolatori u domaćinstvu i svakodnevnom okruženju;

- hemijski izvori jednosmerne električne struje, pojava električne struje, jačina električne struje, električno kolo i Omov zakon, merni uređaji i njihovo vezivanje u električnom kolu, otpornici u električnom kolu, vezivanje otpornika u električnom kolu;

- naizmenična električna struja, upotreba i princip rada transformatora, elektromotora, grejača, svetiljki, galvanizacija;

- električne pojave u atmosferi i zaštita od groma i električnog udara.

Napredni sadržaji

- merne jedinice koje se koriste u anglosaksonskim zemljama i njihova veza sa SI sistemom (fit, jard, milja, inč, stepen farenhajta, libra, paund, galon, barel);

- aerodinamičnost tela;

- bestežinsko stanje;

- statički elektricitet u domaćinstvu;

- sila elastičnosti kod metalne opruge; dinamometar, princip rada i upotreba;

- grafik brzine kretanja u funkciji određivanja vrste kretanja i ubrzanja tela;

- naizmenična električna struja, period i frekvencija radio i TV - talasa;

- mikroskop i durbin i njihov značaj u razvoju nauke i tehnike, optičke varke;

- fenomen staklene bašte;

- poluprovodnici i uređaji u kojima se koriste;

- nuklearne sile i zaštita od radioaktivnosti;

- osnovni elementi astronomije (računanje vremena i vremenske zone).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Cilj nastave fizike je osposobljavanje odraslog da prepoznaje i uvažava prirodne zakone u svakodnevnom životu i svom radnom okruženju. Pri izradi programa težilo se da ishodi budu tako definisani da za odraslog imaju upotrebnu vrednost u svakodnevnom životu, stručnim obukama u FOOO i daljem učenju i obrazovanju.

Način rada na obaveznim sadržajima programa nastavnik prilagođava karakteristikama i specifičnostima konkretne grupe odraslih. Obavezne sadržaje treba shvatiti i prezentovati tako da ih odrasli prepoznaje i koristi u svakodnevnom životu. Glavnina procesa učenja odvija se u školi, na časovima fizike. Nastavnik ne treba da očekuje niti da obavezuje odrasle da fiziku uče kod kuće i izvan nastave fizike. Zato je važan zadatak nastavnika da obezbedi da odrasli za vreme časa budu aktivni, kako u grupnom, tako i u individualnom radu. Nastavnik planira i organizuje nastavu tako da na svakom času omogući pojedincu da uči i napreduje. U procesu planiranja posebna pažnja se posvećuje pripremi didaktičkog materijala (pored već postojećih materijala iz Priručnika za odrasle) koje oni koriste na samom bloku, a nastavnik ih koristi istovremeno za praćenje postignuća napretka i ocenjivanje.

Nastavnik se priprema za realizaciju obaveznih sadržaja poštujući osnovne didaktičke principe nastave fizike kao što su: postupnost, očiglednost, povezanost nastavnih sadržaja.

Postupnost pri upoznavanju odraslih sa nastavnim sadržajima ogleda se u poštovanju pravila: od poznatog ka nepoznatom, od lakšeg ka težem. Potrebno je naglasiti da se ishodi efikasnije postižu kad se polazi od onoga što odrasli već znaju, na primer, odrasli u svakodnevnom životu rukuju raznovrsnim uređajima, što predstavlja dobru osnovu na kojoj mogu da uoče, osvedoče se i usvoje važne informacije o primeni nekog fizičkog zakona. S druge strane, odrasli su pojačano motivisani da uče ono što mogu da primenjuju u svom svakodnevnom životu. Zato je stalno povezivanje učenja i svakodnevnog života dragocen oslonac u nastavi fizike i čini je efikasnijom i uspešnijom.

Motivacija odraslih se pojačava i kad se pred njih postavljaju zahtevi koji im nisu nedostižni, nego malo viši od onoga što su već u stanju da urade sami i bez pomoći i saradnje sa drugima. Ostvarivanje takvih zahteva stvara kod njih subjektivni doživljaj uspeha i napredovanja, koji je snažan motivacioni pokretač i jedno od glavnih motivacionih sredstava. Zato je važno da nastavnik upozna odrasle i da zadatke i poslove koje im daje, kao i očekivanja koja od njih ima, budu primerena njihovim individualnim karakteristikama.

Očiglednost u nastavi fizike ostvaruje se demonstracionim ogledima, tehničkim sredstvima, uređajima, modelima, korišćenjem crteža, grafikona, tabela, šema, skica. Važno je uključiti i odrasle da pojedinačno ili u grupi učestvuju u njihovoj izradi. Odraslima je zanimljivo da učestvuju u ovakvim aktivnostima, što je korisno i za jačanje pažnje i može da doprinese ukupnoj zainteresovanosti za nastavu fizike.

Povezanost nastavnih sadržaja fizike ogleda se u tome što su svi zajedno namenjeni ostvarivanju definisanih ishoda, što učestvuju u uspostavljanju osnovne pismenosti u oblasti prirodnih zakona, kao i u tome što su usaglašeni sa programskim sadržajima matematike i drugih prirodnih nauka.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Nastava fizike treba da omogući i podrži odraslog u izgradnji opštih ishoda koji su definisani u kurikulumu. Opšti ishodi su za odraslog vrlo važni jer postizanjem tih ishoda oni se osećaju promenjenim i samim tim kompetentnijim za rad i život u savremenom društvu. Nastava fizike direktno omogućava opšte ishode koji se odnose na rešavanje problema i sticanje osnove naučne pismenosti. Takođe se u velikoj meri ostvaruju ishodi koji se odnose na matematičku pismenost, upravljanje sopstvenim učenjem, unapređivanje socijalnih interakcija i saradnje sa drugima kao i inicijativnost i preduzimljivost. Ostale opšte ishode (jezička pismenost, građanska odgovornost za demokratiju, zdravstvene kompetencije, ekološke kompetencije, kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost) takođe se ostvaruju na nastavi fizike, ali ne tako direktno kao prethodno pobrojane. Treba koristiti svaku priliku i kroz fiziku podizati kompetencije odraslog koje su definisane opštim ishodima.

Predmetni ishodi. Prioritet za nastavnika jeste da planira i vodi nastavu tako da, koristeći obavezne sadržaje programa, ostvaruje predmetne ishode. Predmetni ishodi su formulisani tako da se jedan broj ishoda ostvaruje kroz sve sadržaje, a veći broj ishoda je definisan tako da se ostvaruje kroz samo jednu temu. Na primer, ishod kao što je "izvodi jednostavne oglede po datom usmenom ili pismenom uputstvu" ostvaruje se kontinuirano kroz sve obavezne sadržaje. Ovaj ishod se postepeno stiče i razvija tokom realizacije celog programa i potrebno je proveravati stepen njegove ostvarenosti kontinuirano tokom nastave.

Prema svojoj proceni mogućnosti i potreba odraslih, kao i pokazatelja koje pruža praćenje njihovog napredovanja, nastavnik planira redosled obrade tema i sadržaja i kombinuje sadržaje. Drugim rečima, u planiranju nastave nastavnik u prvom redu sagledava potrebe i mogućnosti odraslog, a nastavni program koristi kao oruđe da postigne predviđene ishode i doprinese njegovom ukupnom napredovanju.

Korisno je da se svaka tema, pa i manja tematska celina, započne jednostavnim šematskim, slikovnim ili sličnim pregledom osnovnih elemenata, kao i ponavljanjem onog bitnog iz gradiva prethodnih celina. Ovakvi šematski prikazi su korisni i pri utvrđivanju, obnavljanju i pregledu onoga na čemu se na nastavi već radilo, jer odrasli tako jasnije uočavaju šta su novo naučili i koliko su napredovali. U realizaciji nastave koja je usmerena ka ostvarivanju opštih i predmetnih ishoda, dakle ka učenju odraslih na časovima, u školi, nastavniku od koristi mogu biti i sledeće sugestije:

- u objašnjavanju novih nastavnih sadržaja uvek polaziti od iskustva odraslih koji se vođenim pitanjima usmeravaju na ono što već znaju o datoj pojavi;

- u nastavi što više koristiti pripremljene tekstove o primeni naučnih otkrića kao i kompjuter kao izvor znanja;

- koristiti što više modela, maketa i šema u čiju izradu se mogu uključiti i sami odrasli;

- u nastavi fizike demonstracije i eksperimenti imaju centralno mesto, jer se njima obezbeđuje očiglednost i atraktivnost u nastavi, a znanja odraslih su konkretnija i kvalitetnija;

- izračunavanje i izražavanje fizičkih veličina svesti na meru koja odgovara potrebama odraslih za upotrebu u svakodnevnom životu i uvek ih izvoditi na realnim primerima, uključujući i one koje oni predlažu.

Odrasle ohrabrivati da koriste svoja iskustva, da slobodno učestvuju u razgovoru, iznose svoja mišljenja i nedoumice. Kvalitet komunikacije između odraslih i nastavnika je bitan faktor u realizaciji nastave i postizanju predviđenih ishoda. Svaki odgovor i komentar odraslog je nastavniku važna informacija za dalji rad.

Cilj nastave je da se odrasli osposobi da samostalno uči, da razume materijale kao što su uputstva za korišćenje, na primer, kućnih aparata, kućnih alata (bušilica, brusilica, kosačica i sl.) ili robusnijih i složenijih sprava, na primer, automobila, motora i sl. Takođe, odraslog treba osposobiti da koristi jednostavnije uređaje u tehnici, da pročita koliki je potreban napon da bi neka sprava radila, kolika je dozvoljena brzina, koliki je pritisak u gumama automobila i sl.

Ako odrasli traži neka objašnjenja, nastavnik treba ta objašnjenja da pruži, bez obzira na to da li se ona podudaraju sa sadržajima na kojima je nastavnik planirao da radi.

Treba uvek imati na umu ishode odnosno kompetencije koje odrasli treba da stekne, a metode i oblike rada prilagoditi njihovim potrebama. Nastavnik i odrasli su saradnici u procesu izgradnje znanja i veština. Sve planirane i izvedene aktivnosti su u funkciji primene stečenih znanja i umenja u kući, u dvorištu, pri radu, na igralištu ili ulici, rukovanju aparatima i drugim svakodnevnim situacijama.

Kada odrasli izgradi elementarna znanja iz oblasti obuhvaćenih ovim programom i unapredi svoje veštine i stavove, on će to doživeti kao važno i vredno znanje u životu i ponašaće se odgovornije, efikasnije, primerenije i uspešnije.

Predmetne teme i oblasti. Program fizike započinje nastavnom temom Važnost izučavanja fizike i merenje fizičkih veličina koja treba kod odraslog da stvori opštu sliku o upotrebi i važnosti znanja fizike u svakodnevnom životu. Pojave koje fizika izučava, načine koje koristi pri proučavanju i primere fizičkih pojava treba navoditi samo iz poznatog okruženja odraslog. Prvi časovi treba da budu atraktivni, kao i da odslikavaju svakodnevne pojave u prirodi. Različiti uslovi života stvaraju individualne razlike među ljudima koje se povećavaju sa godinama. Na početku nastave nastavnik identifikuje koliko različitih grupa ima među odraslima u odnosu na njihova predznanja i iskustva. Za svaku grupu se pripremaju prilagođeni nalozi i instrukcije koji omogućavaju njihovo dalje napredovanje.

Sila. Pojam sile je jedan od najčešćih pojmova sa kojima se sreću u svakodnevnom životu. Potrebno je izabrati takve primere da odrasli razlikuje pojam sile od pojma snage odnosno pojma energije koje on u svakodnevnom životu najčešće poistovećuje. Za definisanje sile trenja i sile otpora sredine koristiti životna iskustva odraslih koja su raznovrsna (pokretanje tereta, sanduka, paketa, guranje kolica sa i bez tereta). Motika, čekić i ostale alatke koje se koriste imaju dršku koja koristi silu trenja kao korisnu. Navoditi odrasle da nabrajaju situacije u kojima je povećavanje sile trenja bilo korisno, odnosno situacije kada je smanjivanje sile trenja bilo potrebno. Uputiti odrasle za korišćenje tabela za koeficijente trenja. Navoditi što više primera gde se na osnovu Njutnovih zakona predviđa kretanje tela (naglo kočenje vozila, nagli polazak vozila, kretanje rakete, odgurivanje čamca veslom).

Kretanje. Odrasli ima akumuliran širok spektar iskustava o kretanju i ona se mogu aktivirati i koristiti za dublje razumevanje pojave i fizičkih veličina koje je opisuju, što će rezultirati bržim ostvarenjem predviđenih ishoda. Kretanje definisati pomoću primera koje navode odrasli. Putanju, pređeni put, vreme kretanja i vrste kretanja takođe. Na primerima kretanja vozova, automobila i pešaka naučiti odrasle da određuju srednju brzinu. Ubrzanje je važno uvesti samo kao fizičku veličinu koja se često u saobraćaju prepoznaje kao "startnost automobila". Poželjno je diskutovati zavisnost dužine zaustavnog puta automobila od početne brzine i "usporenja" i zajedno sa odraslima povezati sa trenjem. Ovo je veoma važno zbog bezbednosti na drumovima.

Pritisak. Odrasli brže i više uči iz konkretnih problema i situacija iz životnog iskustva, nego tradicionalnim načinom učenja definicija i činjenica bez razumevanja njihovog sadržaja, prirode, važnosti i upotrebljivosti. U skladu sa tim, pritisak čvrstog tela uvesti tako što odrasli treba da biraju da li će jedan te isti teret nositi pomoću kofera sa širokim ručkama ili kofera sa uskim ručkama. Takođe ih pozvati na razmišljanje o "rajsnadlama" i zašto se istom silom sa jedne strane prodire u zid a sa druge strane ne povređuje palac šake. Ovakvim i sličnim primerima efektno se uvodi pojam pritiska čvrstog tela. Pritisak koji je posledica težine tečnosti demonstrirati pomoću membrane na staklenoj čaši i posude sa vodom, ili pozvati odrasle da svoje iskustvo ronjenja i pritiska na bubne opne iskoriste za donošenje odgovarajućih zaključaka.

Arhimedov zakon i silu potiska definisati eksperimentalno pomoću pribora: dinamometar obešen na stalak, čvrsto telo koje ne upija vodu obesiti zajedno sa jednom plastičnom posudom koja ima zapreminu malo veću od čvrstog tela i veće posude sa prelivom. Ovaj ogled odrasli mogu sami napraviti uz uputstvo nastavnika. Na ovaj način se razvijaju istraživačke sposobnosti odraslih. Na greškama, ukoliko ih prave, mogu da razvijaju kritičko mišljenje.

Atmosferski pritisak svakako korelirati sa sadržajima geografije i koristiti vremenske prognoze za objašnjavanje ove fizičke veličine.

Ravnoteža. Odraslima treba pomoć i vođenje u procesu učenja, ali je važno da im se pri tome omogući i podstiče i samostalnost i da se osnažuje njihov osećaj odgovornosti za sopstvene rezultate. Svaki odrasli je bio u situaciji da je primenjivao uslove ravnoteže kako u rukovanju prostim mašinama tako i u održavanju na vodi. Ravnotežu tela je najbolje objasniti na primeru delovanja dve suprote sile (istog pravca i intenziteta a suprotnih smerova). Ovim primerom se vrlo lako dolazi do zaključka da se telo može nalaziti u stanju mirovanja iako na njega deluju sile. Slaganje kolinearnih sila je dobro ilustrovati na primeru guranja automobila ili pomeranja nameštaja.

Polugu je najbolje objašnjavati na primerima klackalice, otvarača za flaše, makaza, "pajsera", kantara, ključa za odvrtanje šrafova. Na svakom od ovih primera jednostavno se objašnjavaju vrste poluga, oslonac, krak sile, krak tereta, uslov ravnoteže poluge. Strma ravan i koturača se rade samo na nivou primene u svakodnevnom životu.

Mehanička i toplotna energija, rad i snaga. Odrasli već imaju znanja o ključnim pojmovima ove nastavne oblasti. Zadatak nastavnika je da kanališe ta znanja i dopuni ih naučno, kako bi odrasli mogli da primenjuju koncept zakona održanja energije.

Trenjem ili pomeranjem komada žice odrasli sami demonstriraju transformaciju mehaničkog rada u toplotnu energiju. Na primeru parnih turbina definisati pretvaranje toplotne energije u mehanički rad. Transformacije kinetičke energije u potencijalnu objasniti na primeru hidrocentrale. Koristiti tabele toplotne provodljivosti različitih supstancija tako da odrasli analiziraju i zaključuju koje materijale su do sada koristili kao toplotne izolatore a koje nisu a sada znaju da imaju tu osobinu. Odrasle takođe treba upoznati i sa strujanjem (morske struje, vazdušne struje) kao i sa zračenjem (tamna tela više apsorbuju toplotu nego svetla) kao načinima prenošenja toplote. Uvesti i pojmove "čistih" energetskih izvora (solarna energija, energija vetra, hidroenergija) kao alternativne i obnovljive za razliku od neobnovljivih izvora energije (ugalj, nafta, zemni gas). Naglasiti značaj efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja kao posledice korišćenja izvora energije koji zagađuju životnu sredinu.

Optika. U procesu nastave i učenja najvažnije je aktivno učešće i aktivna saradnja odraslih sa nastavnikom i međusobno. Nastavu planirati tako da što više dominiraju oblici rada koji podržavaju aktivnost odraslih, to jest da rad u grupi ili u paru bude dominantni oblik rada. Ova nastavna tema je posebno pogodna za ovakav način rada. Odrasle ohrabrivati da navode prirodne i veštačke izvore svetlosti (Sunce, zvezde, sveća, sijalica, usijani metali, neonske cevi, laseri...). Posebno obraditi put svetlosti kod korišćenja naočara ili sočiva. Poželjno je napraviti veliki poster koji prikazuje prelamanje svetlosnih zraka kod nedostataka oka (kratkovidost, dalekovidost). Cilj je uočiti da providna tela skreću svetlosni zrak sa prvobitne putanje kao i da se lik formira na mestu u oku na kome nema receptora. Korišćenjem rasipnih i sabirnih sočiva položaj lika se pomera na žutu mrlju. Optičke instrumente navoditi preko njihovog značaja za razvoj medicine, biologije, astronomije. Posebnu pažnju obratiti na zaštitu od direktnog laserskog zraka. Pomoću Hartlove ploče i seta providnih tela mogu se efektno malim laserom - priveskom demonstrirati zakon prelamanja i odbijanja, kao i totalna refleksija.

Električna struja. Sadržaji ove teme najverovatnije će za odrasle biti najatraktivniji. Odrasle animirati da samostalno istražuju načine uštede električne energije. Za njih je važno da razlikuju jednosmernu struju akumulatora i baterija sa naizmeničnom iz gradske mreže. Takođe je važno da razlikuju materijale koji provode odnosno ne provode električnu struju. Vezivanje i spajanje električnog kola i njegovo grafičko predstavljanje predstavlja razvijanje kompetencija koje mogu da imaju veliki transformacioni kapacitet. Naime, ovo predstavlja jedan od načina kako da se odrasli osposobljavaju da koriste jednostavna uputstva i razvijaju manuelne veštine koje su značajne za dalje obuke u različitim obrazovnim profilima. Značajno je i kod odraslih razviti bezbedne načine rada i zaštite od strujnog udara i groma. Merenjem napona baterija koje se koriste u domaćinstvu i struje mogu se određivati električni otpori sijalica u kolu. Važno je da nastavnik insistira na raspremanju radnog prostora u kabinetu jer se na taj način razvija poželjno ponašanje kako u kabinetu tako i u daljem radu odraslih.

Obavezni i napredni sadržaji

Oni odrasli koji napreduju brže i imaju veća interesovanja za fiziku mogu da kroz napredne sadržaje prošire, pojasne i prodube svoja znanja. Napredni sadržaji su povezani sa obaveznim sadržajima te nastavnik može kontinuirano da prati i podržava odrasle u njihovim interesovanjima. Neke od odraslih će zanimati: merne jedinice koje nisu standardne, računski zadaci iz pojedinih oblasti, bestežinsko stanje ili slično predviđeno programom. Različiti odrasli imaju različita interesovanja i to treba u nastavi uvažavati. Predloženu listu sa naprednim sadržajima nastavnik može i da dopuni u skladu sa iskazanim interesovanjima odraslih.

Svakom odraslom treba omogućiti da iskaže interesovanje u datoj temi i prilagoditi nastavni materijal prema tome. Nastavnik daje odraslom podršku u procesu učenja i na taj način se ujedno ostvaruju opšti ishodi upravljanje sopstvenim učenjem, inicijativnost, preduzimljivost itd.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. Nastava fizike se ostvaruje zajedno sa ostalim predmetima i modulima. Pri definisanju obaveznih sadržaja vođeno je računa da se dopunjuju sa sadržajima drugih predmeta, naročito hemije i primenjenih nauka.

U toku nastave je neophodno oslanjati se na ono što su odrasli kao znanja i veštine stekli u drugim predmetima kao što su: Matematika, Hemija, Biologija, Geografija, Digitalna pismenost i povezivati ih sa ishodima i kompetencijama koje razvija Fizika. Zbog učešća fizike u ostvarivanju opštih ishoda, neophodna je kontinuirana saradnja nastavnika u školskom timu kako bi se usaglasili i što bliže povezali sadržaje različitih predmeta. Saradnja je bitna i radi boljeg sagledavanja strukture, karakteristika, potreba i interesovanja odraslih.

Pored onih uobičajenih načina povezivanja sa drugim predmetima, potrebno je stalno tragati i za novim i drugačijim, kao na primer, osmišljavanje bloka u kome bi se pokazale oznake koje se u engleskom jeziku koriste za fizičke veličine (vreme, brzina, snaga i sl.), ili bloka koji je predviđen za čitanje i analizu odlomaka iz biografija poznatih fizičara u kome se zajedno sa nastavnikom srpskog jezika diskutuje kako o samom tekstu, tako i o značaju tog naučnika za fiziku i za svakodnevni život ljudi u današnjem dobu.

Svi blokovi se mogu organizovati i tako da se koriste kompjuteri, što treba uskladiti sa planiranim aktivnostima u digitalnom opismenjavanju odraslih.

Praćenje napredovanja i ocenjivanje. Pri ocenjivanju napredovanja nastavnik procenjuje koliko je odrasli ostvario s obzirom na predviđene ishode. Stalno treba imati u vidu da napredovanje odraslog predstavlja i važan pokazatelj uspešnosti nastavnika. Nastavnik treba da u procesu pripremanja nastave precizno definiše aktivnosti koje planira da realizuje u procesu učenja, da prati efekte tih aktivnosti i registruje sve važne informacije o samom procesu, o tome koliko su realizovane aktivnosti pogodne za ostvarivanje predviđenih ishoda, kao i važne podatke o napretku odraslog. U ovakvom pristupu ocenjivanju od odraslog se ne zahteva da reprodukuje sadržaj gradiva, već da pokaže da prepoznaje značaj određene fizičke pojave u stvarnom životu, u realnoj sredini u kojoj to znanje ume i da primeni.

Nastavnik ocenjuje odraslog i prema tome koliki je napredak u odnosu na početno stanje, što predstavlja glavni pokazatelj kvaliteta nastave i adekvatnosti primenjenih nastavnih metoda i sredstava. Ovakav pristup ocenjivanju briše granicu između časova na kojima se obrađuje gradivo i onih na kojima se utvrđuje i ocenjuje.

Ishodi učenja su glavni orijentir u procesu praćenja napredovanja odraslog. Svaka aktivnost odraslog pruža mogućnost da se procenjuje napredak, što nastavnik u svojoj andragoškoj svesci ukratko evidentira i proprati komentarom koji sadrži i smernice za dalji rad sa odraslim.

Veoma je važno pohvaliti odraslog za svaki postignuti napredak. Ovakvih komentara treba da bude što više jer se i na taj način ruše različite vrste barijera, koje mogu da osujete odraslog u napredovanju za koje je možda sposoban. Svaki odrasli može da bude uspešan ukoliko se nastavnik postavi tako da ga podstiče i motiviše za aktivno učešće u radu na času.

Odraslima treba omogućiti da rade u manjim grupama. U zavisnosti od prirode sadržaja na kome rade, to mogu biti grupe sačinjene od odraslih koji su na približno istom nivou znanja, tako da one koji mogu više i brže ne zaustavljaju oni koji sporije napreduju, a nekad je korisno sačiniti grupe tako da sastav bude mešovit, kako bi se omogućilo da uče jedni od drugih i jedni druge podstiču.

Pitanjima i zadacima nastavnik ne proverava samo znanja odraslih, već im omogućava da iskažu, artikulišu svoje mišljenje ili nedoumice, da upotrebe svoje veštine, da iskoriste svoje iskustvo. Praćenje i ocenjivanje treba da bude konstruktivno i pozitivno usmereno. Nastavnik treba da bude tolerantan na razlike u tempu učenja i napredovanja, u interesovanjima i sklonostima odraslih. Ocenjivanje treba da unapređuje zainteresovanost odraslih za ishode učenja i da ga konstruktivno podrži. Ocenjivanje ne treba da ugrozi samopouzdanje i entuzijazam odraslih.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Vodič za nastavu i učenje predstavlja malu zbirku primera didaktičkog materijala koji je korisno upotrebljavati u nastavi sa odraslima. Ovi materijali treba da inspirišu nastavnike da osmišljavaju nove materijale koji će u još većoj meri biti prilagođeni odraslima i približiti ih gradivu fizike i razumevanju značaja fizike u njihovom svakodnevnom životu i radu. Materijali su odabrani tako da budu inspirativni za stvaranje novih materijala, ali i inovativni tj. da daju nove ideje i da prevaziđu postojeću praksu izrade računskih zadataka i matematičke provere fizičkih zakonitosti. U njima je pokušano da se što više funkcionalizuju pitanja i zadaci. Takođe su korišćene lako dostupne ilustracije sa internet sajtova čije su adrese precizno navedene. Pravljenjem ovakvih i sličnih materijala, nastavnik postaje autor male zbirke koja će njegovim odraslima omogućiti da napreduju najbrže i najviše što mogu.

HEMIJA

Cilj nastave hemije je da osposobi odraslog da u svakodnevnom životu i delatnostima koje obavlja primenjuje znanja o svojstvima i promenama supstanci u materijalima i komercijalnim proizvodima koje praktično koristi, da poznaje i pridržava se mera predostrožnosti u radu sa supstancama (materijalima, komercijalnim proizvodima), da ih racionalno koristi i prema propisima odlaže otpad.

ISHODI

Po završetku osnovnog obrazovanja odrasli će umeti da:

- opiše šta je supstanca, šta su elementi i jedinjenja i da navede njihovu razliku u složenosti;

- prepozna fizička i hemijska svojstva supstanci koje koristi u svakodnevnom životu i delatnosti koju obavlja;

- prepozna fizičke i hemijske promene supstanci u svakodnevnom životu i delatnosti koju obavlja;

- opiše čestičnu građu supstance do nivoa čestica koje čine elemente atoma i molekula, i čestica koje čine jedinjenja molekula i jona;

- prepozna hemijske elemente i jedinjenja, koja se koriste u svakodnevnom životu i praksi, na osnovu hemijskih simbola i formula;

- opiše šta su smeše i navede primere smeša u svakodnevnom životu i praksi;

- na osnovu svojstava sastojaka smeše bira i izvodi odgovarajući postupak za njihovo razdvajanje;

- opiše rastvore i njihovu pripremu i prepoznaje ih u svakodnevnom životu i praksi;

- objasni značenje procentnog sastava rastvora i primenjuje ga u praksi;

- opiše osnovna fizička i hemijska svojstva nemetala i metala i poveže ih s njihovom praktičnom primenom;

- opiše osnovna fizička i hemijska svojstva oksida, kiselina, baza i soli i poveže ih s praktičnom primenom i bezbednim radom;

- opiše osnovna fizička i hemijska svojstva ugljovodonika, alkohola i karboksilnih kiselina i poveže ih s praktičnim značajem i bezbednim radom;

- opiše fizička svojstva (agregatno stanje i rastvorljivost) masti i ulja, ugljenih hidrata i proteina;

- opiše najvažnije uloge masti i ulja, ugljenih hidrata, proteina i vitamina u živim organizmima;

- navede namirnice koje sadrže masti i ulja, ugljene hidrate, proteine i vitamine;

- prepozna zagađivače vazduha, vode i zemljišta i opiše njihov uticaj na živi svet i okolinu;

- opiše bezbedno postupanje sa supstancama u skladu sa značenjem oznaka upozorenja na pakovanjima ili bocama u kojima se supstance čuvaju, načine njihovog pravilnog skladištenja s ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine;

- ispita svojstva supstanci u jednostavnim ogledima i bezbedno rukuje supstancama, posuđem i priborom.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA DRUGI CIKLUS:

Obavezni sadržaji

Supstance u okruženju - svojstva, promene i praktična primena

- supstance u svakodnevnom okruženju i praksi i njihova fizička i hemijska svojstva;

- fizičke promene supstanci u svakodnevnom životu i praksi;

- hemijske promene supstanci u svakodnevnom životu i praksi;

- elementi - najjednostavnije čiste supstance i čestice koje ih čine: atomi i molekuli; hemijski simboli i formule;

- jedinjenja - složene čiste supstance i čestice koje ih čine: molekuli i joni; hemijske formule.

Smeše i rastvori u prirodi i praksi

- smeše u prirodi i praksi, legure i njihov praktični značaj;

- postupci za razdvajanje sastojaka smeša (klasiranje - sejanje, dekantovanje, ceđenje, isparavanje, destilacija, odvajanje u magnetnom polju), primena u svakodnevnom životu i proizvodnji;

- rastvori u svakodnevnoj upotrebi;

- procentni sastav rastvora.

Elementi u prirodi i praksi - svojstva i značaj

- nemetali, zastupljenost nemetala u prirodi i njihov značaj, fizička i hemijska svojstva vodonika, ugljenika, azota, fosfora, kiseonika, sumpora i hlora;

- metali, zastupljenost metala u prirodi i njihov značaj; fizička i hemijska svojstva natrijuma, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, aluminijuma, gvožđa, bakra, cinka i olova.

Napredni sadržaji

Struktura supstance

- atomi, građa atoma i Periodni sistem elemenata;

- molekuli elemenata i jedinjenja, kovalentna veza;

- joni i jonska veza;

- atomske, molekulske i jonske kristalne rešetke.

Rastvori u praksi

- rastvorljivost, nezasićeni, zasićeni i prezasićeni rastvori;

- procentni sastav rastvora - izračunavanje.

Hemijske reakcije i izračunavanje

- hemijske jednačine;

- Zakon o održanju mase;

- značaj izračunavanja za praksu.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA TREĆI CIKLUS:

Obavezni sadržaji:

Neorganska jedinjenja - svojstva i značaj

- oksidi nemetala i njihova svojstva: oksidi ugljenika, azota i sumpora;

- kiseline, njihova svojstva i praktični značaj: hlorovodonična kiselina, ugljena kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i sumporna kiselina;

- način izražavanja kiselosti rastvora: pH-skala;

- oksidi metala i njihova svojstva: kalcijum-oksid, rđa;

- baze, njihova svojstva i praktični značaj: natrijum-hidroksid, kalcijum-hidroksid, amonijak;

- soli, njihova svojstva i praktični značaj: natrijum-hlorid, natrijum karbonat, natrijum-hidrogenkarbonat, kalcijum-karbonat, kalcijum-hidrogenkarbonat, kalcijum-sulfat, bakar(II)-sulfat petnahidrat.

Organska jedinjenja - svojstva i značaj

- ugljovodonici - izvor energije, fizička i hemijska svojstva ugljovodonika i praktični značaj;

- nafta i zemni gas - izvori ugljovodonika i energije;

- organska jedinjenja s kiseonikom: alkoholi i karboksilne kiseline, fizička i hemijska svojstva i praktični značaj;

- biološki važna organska jedinjenja (masti i ulja, ugljeni hidrati, proteini), svojstva, uloge i značaj;

- uloge i značaj vitamina za organizam.

Hemija životne sredine

- bezbedan rad sa supstancama i njihovo pravilno odlaganje;

- zagađivači vazduha, vode i zemljišta; mere zaštite.

Napredni sadržaji

Organska jedinjenja s kiseonikom

- estri, trigliceridi u mastima i uljima.

Polimeri u prirodi i praksi

- od nafte do polimera, prirodni polimeri, primena polimera i reciklaža.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Cilj programa hemije jeste da se omogući odraslima sticanje znanja o osnovnim svojstvima i promenama supstanci koje koriste u svakodnevnom životu i delatnostima koje obavljaju tokom nastave. Tokom nastave, posebno kada posmatraju oglede, odrasli saznaju ne samo o svojstvima i promenama supstanci, već i kako se bezbedno s njima postupa. U samostalnom eksperimentalnom radu razvijaju veštine za bezbedan rad sa supstancama, posuđem i priborom, osposobljavaju se da prate i rade prema datom uputstvu i da se pridržavaju mera predostrožnosti. Važno je da se ishodi postižu tokom samog nastavnog procesa.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Kroz nastavu hemije ostvaruju se opšti ishodi funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih. Hemija obuhvata specifične termine kojima odrasli bogate rečnik i unapređuju jezičku pismenost koristeći te termine u opisivanju svojstava i promena supstanci i postupaka koje primenjuju u radu s njima. Matematička pismenost i matematičko rezonovanje unapređuju se u nastavi hemije, pogotovu kod odraslih koji su u stanju da izvode izračunavanja prema Zakonu održanja mase, ili izračunavanja povezana s pripremanjem rastvora određenog procentnog sastava, kao i korišćenjem podataka predstavljenih pomoću grafika i tabela. Činjenice, pojmovi, principi, teorije i zakoni u oblasti hemije, kao i metode rada, s jedne strane odslikavaju prirodu nauke, a s druge strane predstavljaju osnovu za razumevanje okruženja, donošenje odluka i izvođenje aktivnosti u svakodnevnom životu i profesionalnoj delatnosti i time čine osnovu naučno-tehnološke pismenosti. S obzirom na to da je akcenat na funkcionalnosti stečenog znanja, učenjem hemije odrasli se osposobljavaju da stečeno znanje primenjuju u rešavanju svakodnevnih problema u radu sa supstancama, čime se doprinosi ostvarivanju opšteg ishoda rešavanje problema. Učenje hemije doprinosi razvoju digitalne pismenosti oslanjanjem na izvore informacija u elektronskom obliku. Učenjem hemije razvijaju se veštine analiziranja sadržaja, uočavanja i izdvajanja bitnog, povezivanja s prethodno naučenim gradivom hemije, fizike, biologije i sa svakodnevnim životom, razvijaju se veštine korišćenja različitih izvora informacija i raspodele vremena za različite aktivnosti. Time hemija doprinosi ostvarivanju opšteg ishoda upravljanje sopstvenim učenjem. Socijalne interakcije i saradnja s drugima kao opšti ishod ostvaruje se kroz nastavu hemije podsticanjem diskusija u vezi sa sadržajima hemije povezanim sa svakodnevnim životom i praksom, kao i u grupnom radu. Učenje hemije doprinosi postizanju opšteg ishoda građanska odgovornost za demokratiju razmatranjem bitnih pitanja/problema savremenog društva u oblasti hrane, zdravlja, energije, materijala i ekologije. Zdravstvene kompetencije kao opšti ishod postižu se kroz povezivanje svojstava supstanci, njihovog uticaja na zdravlje pojedinca i zdravlje porodice. Ekološke kompetencije se osnažuju formiranjem znanja o svojstvima supstanci, planiranjem i preduzimanjem aktivnosti za očuvanje životne sredine, od pravilnog odlaganja otpada do preduzimanja akcije čišćenja. Inicijativa i preduzetništvo kao opšti ishodi i donošenje valjanih odluka mogu biti rezultat primene različitih znanja i veština stečenih učenjem hemije o svojstvima supstanci, promenama kojima podležu i praktičnoj primeni, njihovom bezbednom i racionalnom korišćenju u svakodnevnom životu i praksi. Dostignuća nauke pripadaju svima. Ona su osnova za razvoj novih tehnologija i društva. Time hemija doprinosi ostvarivanju opštih ishoda kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost.

Ishodi predmeta. Program hemije obuhvata predmetne ishode definisane za celinu programa koji su vodič za rad nastavnika. Prema predmetnim ishodima planiraju se i realizuju nastavne situacije i aktivnosti nastavnika i odraslih tokom bloka časova. U planiranju nastavnih situacija i aktivnosti na času uzimaju se u obzir prethodna znanja i iskustva svakog odraslog. Drugim rečima, aktivnosti se prilagođavaju prema svakom odraslom, njegovom predznanju, iskustvu i interesovanjima, da bi svaki pojedinac ostvario napredak i dostigao znanje ili veštinu opisanu određenim predmetnim ishodom. Najopštiji predmetni ishod jeste povezivanje supstanci s njihovom praktičnom primenom, pravilan i bezbedan rad sa supstancama, pravilno skladištenje supstanci, čime se čuva zdravlje i životna sredina. Radi bezbednog rukovanja komercijalnim proizvodima, čiji je sastav na etiketi predstavljen pomoću hemijskih simbola i formula, ili da bi se prema sastavu, izraženom pomoću hemijskih simbola i formula, izabrao proizvod željenog sastava (jednostavan primer su različite mineralne vode), važno je da se odrasli osposobe da prepoznaju elemente, neorganska i organska jedinjenja, koja najčešće koriste, na osnovu hemijskih simbola i formula.

Predmetni ishodi koji se odnose na prve dve teme drugog ciklusa kontinuirano se razvijaju kroz ostale teme u drugom i trećem ciklusu. Znanje stečeno učenjem prve dve teme u nastavku se proširuje novim pojmovima i produbljuje novim vezama između pojmova. Na primer, pojam element se proširuje pojmovima nemetali i metali, a pojam jedinjenje pojmovima oksidi, kiseline, baze, soli, ugljovodonici, alkoholi, karboksilne kiseline, ugljeni hidrati, proteini, vitamini. Učenjem o svojstvima pojedinačnih elemenata i njihovih jedinjenja produbljuje se razumevanje razlike između elemenata kao jednostavnih čistih supstanci i jedinjenja kao složenih čistih supstanci. Ishodi koji se odnose na bezbedno rukovanje supstancama, posuđem i priborom kontinuirano se razvijaju kroz sve teme oba ciklusa. Svi ishodi su povezani sa standardima koji opisuju sposobnosti koje stiče odrasli po završetku FOOO.

Predmetne teme i oblasti. Sadržaji hemije, čijim se učenjem postižu navedeni ishodi, organizovani su na sledeći način: u drugom ciklusu uče se osnovni pojmovi opšte hemije (prve dve teme u programu) i svojstva sedam nemetala i devet metala. U trećem ciklusu uči se o svojstvima najvažnijih predstavnika klasa neorganskih i organskih jedinjenja. Na taj način odrasli kroz prve dve teme formiraju osnovni pojmovni okvir koji dalje proširuju i produbljuju učenjem o svojstvima i promenama hemijskih elemenata i neorganskih i organskih jedinjenja, važnih zbog primene u svakodnevnom životu i praksi.

U drugom ciklusu sadržaj hemije organizovan je u okviru tri teme:

- Supstance u okruženju - svojstva, promene i praktična primena;

- Smeše i rastvori u prirodi i praksi;

- Elementi u prirodi i praksi - svojstva i značaj.

U trećem ciklusu sadržaj hemije organizovan je u okviru tri teme:

- Neorganska jedinjenja - svojstva i značaj;

- Organska jedinjenja - svojstva i značaj;

- Hemija životne sredine. Supstance u okruženju - svojstva, promene i praktična primena.

Na početku teme odrasli uče šta je supstanca na osnovu poznatih primera iz svakodnevnog života (na primer, gvožđe, bakar, kuhinjska so, šećer). Ishodi koji se očekuju u okviru ove teme odnose se na razlikovanje elemenata i jedinjenja na osnovu složenosti, odnosno na osnovu izgrađivačkih čestica, na razlikovanje fizičkih i hemijskih svojstava supstanci i povezivanje svojstava s praktičnom primenom. Formiranje tih znanja bazira se na iskustvu odraslog, tj. na primerima elemenata, jedinjenja i njihovih svojstava poznatih iz svakodnevnog iskustva ili prakse. U okviru prve teme uči se o promenama supstanci koje se ilustruju primerima fizičkih i hemijskih promena iz okruženja. Fizičke promene supstanci mogu se obraditi na primerima promene oblika (izvlačenje metala u žice, limove, klesanje kamena, oblikovanje predmeta od različitih materijala), promene agregatnog stanja (topljenje leda, čokolade, očvršćavanje, isparavanje vode pri kuvanju i kondenzovanje vode na poklopcu). Rastvaranje supstanci se posebno obrađuje u sledećoj temi. Hemijske promene mogu se ilustrovati primerima sagorevanja, rđanja, truljenja, varenja hrane, uklanjanja kamenca u kupatilu pomoću sone kiseline, uklanjanja kamenca iz čajnika pomoću sirćeta. Pri tome se odrasli upućuju da upoređuju svojstva supstanci pre i posle promene i da na osnovu toga zaključuju da li je promena supstance fizička ili hemijska. Osposobljavaju se da prepoznaju hemijsku promenu na osnovu izdvajanja taloga, gasa, promene boje supstance. Za to se mogu demonstrirati ogledi, na primer, reakcija između sirćetne kiseline i sode bikarbone, duvanje kroz cevčicu u bistar rastvor kalcijum-hidroksida, unošenje bakarne žice ili pločice u plamen, sagorevanje magnezijumove trake.

U okviru prve teme odrasli uče o česticama koje grade supstance, ali samo do nivoa atoma i molekula, odnosno čestica koje čine elemente, i molekula i jona, odnosno čestica koje čine jedinjenja. U okviru prve teme oni uče da razlikuju elemente i jedinjenja na osnovu hemijskih simbola i formula, na primerima poznatih čistih supstanci (na primer, H, O, H2, O2, H2O ili Na, Cl, Cl2, NaCl).

Smeše i rastvori u prirodi i praksi

Formiranje pojma smeše i učenje o svojstvima smeša bazira se na primerima iz svakodnevnog života i prakse. Postupci za razdvajanje sastojaka smeša (klasiranje - sejanje, dekantovanje, ceđenje, isparavanje, destilacija i odvajanje u magnetnom polju) ilustruju se primerima iz svakodnevnog života i prakse. U ovoj temi odrasli uče o rastvaranju supstanci kao primeru fizičke promene, rastvorima kao smešama i primeni rastvora u svakodnevnom životu i praksi. Takođe, upoznaju značenje procentnog sastava rastvora.

Elementi u prirodi i praksi - svojstva i značaj

U okviru ove teme odrasli saznaju o zastupljenosti u prirodi i fizičkim i hemijskim svojstvima sedam nemetala (vodonik, ugljenik, azot, fosfor, kiseonik, sumpor, hlor) i devet metala (natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, aluminijum, gvožđe, bakar, cink, olovo), kao i o značaju ovih elemenata.

Neorganska jedinjenja - svojstva i značaj

U okviru prve teme trećeg ciklusa odrasli formiraju znanje o svojstvima oksida nemetala kao što su ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, sumpor-trioksid i oksidi azota i o njihovom uticaju na životnu sredinu i zdravlje čoveka. Treba istaći da je kiseonik neophodan reaktant u reakcijama sagorevanja (oksidacije) i povezati to s činjenicom da se pri gašenju vatre sprečava kontakt sa kiseonikom.

Svojstva kiselina uče se na primerima kiselina koje se najčešće koriste u svakodnevnom životu i praksi. Odraslima se demonstriraju hemijska svojstva kiselina (reakcija sa nekim metalima, karbonatima i bikarbonatima). Oni se informišu o pH-skali kao načinu iskazivanja kiselosti rastvora, uz ilustrovanje primerima iz svakodnevnog života (sredstva za održavanje higijene, kozmetički preparati, prehrambeni proizvodi, telesne tečnosti).

O oksidima metala uči se na primerima kalcijum-oksida i rđe. Razmatranjem kako se gvozdeni predmeti štite od korozije ukazuje se na sprečavanje kontakta između metala i kiseonika iz vazduha, tj. da je u reakciji oksidacije metala drugi reaktant kiseonik iz vazduha. Odrasli se mogu podsetiti ogleda u kome se bakarna žica ili magnezijumova traka promenila unošenjem u plamen.

Svojstva baza i njihova praktična primena uče se na primerima natrijum-hidroksida, kalcijum-hidroksida i amonijaka.

Pojam soli i njihov praktični značaj razmatra se na primerima natrijum-hlorida, natrijum-karbonata, natrijum-hidrogenkarbonata, kalcijum-karbonata, kalcijum-hidrogenkarbonata, kalcijum-sulfata, bakar(II)-sulfata pentahidrata. Korelacija sa nastavom geografije ostvaruje se ukazivanjem na uslovljenost oblika krečnjačkog reljefa svojstvima kalcijum-karbonata i kalcijum-hidrogenkarbonata. Povezivanje sa svakodnevnim životom može se ostvariti ukazivanjem na tvrdoću vode i sastav mineralnih voda. Na primeru fiziološkog rastvora može se ilustrovati značaj poznavanja procentnog sastava rastvora i tako obnoviti gradivo drugog ciklusa.

Organska jedinjenja - svojstva i značaj

U drugoj temi trećeg ciklusa uči se o osnovnim fizičkim i hemijskim svojstvima organskih jedinjenja. Najpre se uči o ugljovodonicima kao izvoru energije i o prirodnim izvorima ugljovodonika - nafti i zemnom gasu. Podela ugljovodonika se ne obrađuje. Pomoću modela molekula i molekulskih formula objašnjava se da su molekuli ugljovodonika izgrađeni od atoma samo dva elementa, ugljenika i vodonika (na primer, metan, etan, propan, butan i etin), ali se ne insistira na pisanju formula ugljovodonika. Od hemijskih svojstava i reakcija ugljovodonika obrađuju se ona koja se mogu povezati s praktičnom primenom ugljovodonika. Na prvom mestu to su zapaljivost i sagorevanje, i upotreba ugljovodonika, odnosno njihovih smeša (zemni gas, benzin, dizel gorivo, mazut) kao izvora energije. Osim toga, odrasli se informišu da se od ugljovodonika mogu dobiti druga jedinjenja različite praktične namene (na primer, proizvodnja plastičnih masa, teflona, boja, insekticida…).

U nastavku se obrađuju fizička i hemijska svojstva alkohola i karboksilnih kiselina, kao primeri organskih jedinjenja koja, pored ugljenika i vodonika, sadrže i kiseonik. Od hemijskih reakcija alkohola obrađuje se sagorevanje koje se ilustruje ogledom (ili se jednostavno upali špiritusna lampa i objasni šta je špiritus). Druga reakcija o kojoj uče odrasli je oksidacija alkohola do karboksilnih kiselina, što se ilustruje na primeru oksidacije etanola do sirćetne kiseline (promena poznata i iz svakodnevnog života). Od hemijskih svojstava karboksilnih kiselina obrađuju se i demonstriraju svojstva koja su odrasli naučili kod neorganskih kiselina, uz naglašavanje da su organske kiseline slabe kiseline. Ili se demonstrira ili se samo podsete odrasli na reakciju između sirćetne kiseline i sode bikarbone. Podsete se da pomoću sirćeta, koje je 9% rastvor sirćetne kiseline, mogu skinuti kamenac sa neke površine. U okviru ove teme odrasli saznaju o praktičnoj primeni alkohola, i naglašava se štetno fiziološko delovanje alkohola i problem alkoholizma.

U okviru druge teme razmatraju se osnovna svojstva masti i ulja, ugljenih hidrata i proteina, njihov značaj i zastupljenost u namirnicama. Odrasli uče o svojstvima, biološkom i tehničkom značaju masti i ulja, o njihovoj primeni kao sirovini u daljoj hemijskoj preradi (dobijanje margarina iz ulja i proizvodnja sapuna), o energetskoj ulozi masti i ulja u živim bićima i o njihovom značaju za pravilnu ishranu.

Odrasli dalje saznaju o zastupljenosti ugljenih hidrata (glukoze, fruktoze, saharoze, laktoze, skroba, celuloze i glikogena) u prirodi i njihovoj primeni u svakodnevnom životu: saharoze u prehrambenoj industriji, skroba u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, celuloze u tekstilnoj industriji. Odrasli se informišu da su skrob, celuloza i glikogen prirodni polimeri izgrađeni različitim vezivanjem istih monosaharidnih jedinica (ostataka molekula glukoze). Građenje polisaharida predstaviti kao način skladištenja energije. Ukazati na gradivnu i zaštitnu ulogu celuloze u biljkama. Na primeru saharoze i meda može se istaći razlika između jedinjenja i smeša, a kristalizacija meda može se predstaviti kao kristalizacija prezasićenog rastvora (za odrasle sa većim interesovanjima, pošto prezasićen rastvor nije predviđen kao obavezni sadržaj).

U korelaciji sa nastavom biologije ističe se biološki značaj proteina, njihova gradivna i katalitička funkcija u organizmu. U okviru obrade ovog dela teme važno je da odrasli nauče da se ishranom unosi šest glavnih vrsta supstanci neophodnih ljudskom organizmu (proteini, ugljeni hidrati, masti i ulja, vitamini, minerali i voda), o važnosti pravilne ishrane, kao i o poremećajima ishrane.

Hemija životne sredine

U okviru treće teme potrebno je razmatrati uzroke zagađivanja životne sredine, kako čovek svojim aktivnostima tome doprinosi i kako se posledice ovih uticaja mogu umanjiti. Odrasli saznaju šta su zagađivači vazduha, vode i zemljišta.

Na kraju, važno je da odrasli prepoznaju da su hemija i hemijska proizvodnja značajni za razvoj društva (na primer, za proizvodnju lekova, novih vrsta građevinskih i izolacionih materijala, kozmetičkih proizvoda, sredstava za higijenu, konzervanasa, boja i lakova…).

Formiranje hemijskih pojmova uvek započinjati povezivanjem s primerima iz svakodnevnog života, kao i sa prethodnim znanjem i iskustvom odraslog i dalje upućivanje na vidove praktične primene. Omogućiti svakom odraslom razumevanje svojstava materijala kojima je okružen i koje koristi, upotrebu materijala u zavisnosti od svojstava, izbor odgovarajućih materijala i bezbedno rukovanje različitim supstancama, odnosno komercijalnim proizvodima. Time se odrasli osposobljavaju za donošenje odluka, na primer, od kog proizvođača kupiti određeni proizvod imajući u vidu hemijski sastav proizvoda.

Važno je da se formiranje pojmova zasniva na posmatranju supstanci i uočavanju promena kojima podležu. Omogućiti odraslima samostalni eksperimentalni rad, prikupljanje podataka posmatranjem ili merenjem, opisivanje supstanci, svojstava i promena, uočavanje pravilnosti među podacima predstavljenim tabelarno ili grafički. Odrasle treba podsticati da samostalno objašnjavaju zapažanja i izvode zaključke.

Za odrasle koji uče hemiju samo u trećem ciklusu potrebno je planirati na početku blok od dva časa za učenje o najvažnijim svojstvima sedam nemetala i devet metala. Za ostale odrasle to će biti prilika da obnove gradivo. U nastavku obrade neorganskih i organskih jedinjenja birati odgovarajuća mesta u sadržaju za razmatranje ostalih pojmova iz prve dve teme drugog ciklusa. Tako će odrasli koji nisu imali hemiju u drugom ciklusu imati priliku da nauče taj sadržaj, a ostali da obnove znanje.

Obavezni i napredni sadržaji. Šest tema u programu obuhvataju obavezne sadržaje za svakog odraslog. Uz teme drugog ciklusa predloženi su i napredni sadržaji za odrasle koji brže napreduju, imaju veća predznanja, više se interesuju da steknu naprednija znanja i veštine. Napredni sadržaji drugog ciklusa organizovani su u okviru tri teme: Struktura supstance, Rastvori u praksi i Hemijske reakcije i izračunavanje. Prva i treća tema proširuju i produbljuju obavezni sadržaj prve teme novim pojmovima i novim vezama među pojmovima. Druga tema sa naprednim sadržajima povezana je s drugom temom sa obaveznim sadržajima, a obuhvata izračunavanje u vezi s procentnim sastavom rastvora i pripremanje rastvora određenog procentnog sastava.

U trećem ciklusu napredni sadržaji obuhvataju dve teme: Organska jedinjenja s kiseonikom i Polimeri u prirodi i praksi.

Prva tema predstavlja proširivanje znanja novim pojmom estri, njihovom zastupljenošću u prirodi, reakcijom dobijanja, uz navođenje praktične primene u prehrambenoj industriji za proizvodnju veštačkih mirisa ili kao rastvarača u industriji boja i lakova. Kao primer estara posebno se obrađuju trigliceridi kao glavni sastojak masti i ulja. To podrazumeva i proširivanje pojma alkohola (trohidroksilni alkohol: glicerol) i pojma karboksilnih kiselina (masne kiseline: palmitinska, stearinska i oleinska kiselina).

Tema o polimerima takođe predstavlja proširivanje druge teme sa obaveznim sadržajima u programu. Ovom temom se obuhvataju sintetički polimeri koji se u industrijskim pogonima dobijaju od monomera na bazi nafte, ali se odrasli podsećaju i na prirodne polimere kao što su skrob, celuloza, proteini. Obrađuje se primena polimera i reciklaža kao način smanjivanja problema industrijskog otpada i otpada iz domaćinstva koji u visokom procentu sadrže upravo polimere.

Napredni sadržaji nisu namenjeni svim odraslima, niti svi koji imaju veća predznanja i interesovanja moraju da savladaju sve napredne sadržaje. To znači da ne moraju svi odrasli da uče o strukturi atoma i hemijskim vezama. Takođe, ne očekuje se da svi izvode izračunavanja u vezi s procentnim sastavom rastvora, kao ni stehiometrijska izračunavanja. Praksa je pokazala da su odraslima posebno teške hemijske formule i hemijske jednačine, što čini osnovu stehiometrijskih izračunavanja. Pisanje hemijskih jednačina i izračunavanja na osnovu njih mogu se očekivati samo kod odraslih koji imaju potrebna predznanja, pokazuju interesovanje i nameravaju da nastave svoje obrazovanje.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. Program hemije se realizuje u korelaciji s gradivom fizike (supstanca, fizičke veličine i merenje, energija, metali kao električni provodnici), gradivom biologije (zagađivanje vazduha, vode i zemljišta i mere prevencije, biološki važna organska jedinjenja i njihova uloga u živim bićima, uticaj alkohola na organizam), gradivom geografije (sastav stena, uslovljenost oblika krečnjačkog reljefa svojstvima kalcijum-karbonata i kalcijum-hidrogenkarbonata). Osim toga, nastava hemije kroz zadatke i aktivnosti odraslih doprinosi ostvarivanju ishoda koji se odnose na funkcionalnu pismenost i bogaćenje rečnika odraslih novim terminima specifičnim za hemiju.

Praćenje napredovanja i ocenjivanje. Tokom procesa nastave i učenja nastavnik kontinuirano prati napredovanje odraslog prema ishodima i pruža odgovarajuće povratne informacije i podršku. U zavisnosti od odgovora potrebno je planirati povratne informacije kojima se mogu prevazići greške u rezonu. Prema vrsti grešaka, ali i prema uspešnom odgovaranju, potrebno je planirati dodatni materijal koji bi u samostalnom radu odrasli mogli da koriste. Važno je da nastavnik bude spreman da menja primere i aktivnosti na času kada uoči probleme u razumevanju sadržaja. Potrebno je omogućiti im raznovrsne i česte prilike da pokažu napredovanje ka ishodima. Važno je pratiti osposobljenost odraslih da primenjuju stečeno znanje na primerima iz svakodnevnog života i prakse.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Kao pomoć u realizaciji ovog programa hemije za funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih pripremljen je Vodič za nastavu i učenje hemije. Taj materijal nije udžbenik. Njegova uloga je da kroz primere ponudi nastavnicima model prema kome mogu sami da planiraju i pripremaju materijal koji će zainteresovati odrasle i inspirisati ih na učenje, koji će biti koristan, zanimljiv, informativan i poučan. Materijal je namenjen nastavnicima kao pomoć u prilagođavanju nastave odraslima s ciljem da što više napreduju, ali i ostavlja prostor nastavniku da sam planira i svakom odraslom prilagodi sadržaj i metode rada.

BIOLOGIJA

Cilj nastave biologije je da odraslog osposobi da stečena osnovna znanja o živom svetu koristi i primenjuje u svakodnevnom životu, samostalno uočava pojave i procese u prirodi rešavajući sopstvene probleme, izgrađuje zdravstvene navike radi ostvarivanja i unapređenja kvaliteta života, odgovorno se ponaša i aktivno učestvuje u zaštiti životne sredine.

ISHODI

Po završetku osnovnog obrazovanja odrasli će biti osposobljen da:

- praktično primeni osnovna biološka znanja u svakodnevnom životu;

- prepozna, uporedi i navede osnovne razlike između žive i nežive prirode iz neposrednog okruženja;

- objasni po kojim se osobinama živa bića grupišu u određene sistematske kategorije (do nivoa carstva);

- navede osnovne osobine virusa i mikroorganizama, objasni njihov značaj za prirodu i čoveka i ova znanja primenjuje u odlukama i postupcima u svakodnevnom životu (očuvanje zdravlja od virusnih i bakterijskih infekcija);

- navede osnovne osobine gljiva i lišajeva i objasni njihovu ulogu u prirodi i značaj za čoveka i ova znanja primenjuje u svakodnevnom životu;

- imenuje i opiše osnovnu građu biljaka (koren, stablo, list, cvet, plod, seme) i ova znanja primenjuje u svakodnevnom životu (sakupljanje jestivog i lekovitog bilja za ishranu i pripremanje čajeva, korišćenje biljaka u pripremanju hrane);

- prepozna i opiše značaj biljnih procesa (disanje, fotosinteza, klijanje, rast, oprašivanje, oplođenje, plodonošenje) i ova znanja primenjuje prilikom gajenja biljaka (uslovi koji pogoduju za klijanje semena, rast i razvoj biljaka);

- navede osnovne osobine i značaj životinja (iz neposrednog okruženja) za prirodu i čoveka i ova znanja primenjuje u odlukama i postupcima u svakodnevnom životu (odgovoran odnos prema životinjama);

- navede, opiše i poveže osnovnu građu i način funkcionisanja sistema organa čoveka;

- prepozna i primeni osnovna znanja iz prve pomoći i zaštite kako bi pomogao sebi i drugima (zaštita na i pri radu);

- prepozna i objasni razoran uticaj bolesti zavisnosti na ukupan kvalitet života;

- prepozna značaj energetske vrednosti hrane prilikom planiranja svakodnevnih obroka;

- prepozna značaj i načine očuvanja zdravlja i primenjuje znanja radi sprečavanja bolesti (lične i prostorne higijenske navike koje su potrebne za zdrav život);

- primeni stečena znanja, veštine i vrednosti u novim situacijama, unapređujući kulturu življenja u svakodnevnom životu;

- navede i objasni osnovne osobine populacije (jato, stado, čopor, krdo, roj, porodica), životne zajednice i eko-sistema (travnati eko-sistemi, šumski eko-sistemi, eko-sistemi kopnenih voda);

- prepozna i opiše odnose ishrane između pojedinih članova lanaca ishrane (proizvođač, potrošač, razlagač);

- prepozna, izrazi i objasni uticaj čoveka na biološku raznovrsnost (ilegalni lov i ribolov, prekomerna eksploatacija šuma, nekontrolisano branje biljaka i nedozvoljena trgovina ugroženim vrstama) i značaj potrebe za očuvanjem biodiverziteta (resurs hrane, lekova, građevinskog materijala, goriva i biomase);

- imenuje i opiše značaj zaštićenih prirodnih dobara Srbije (prirodni rezervati i nacionalni parkovi);

- prepozna i razlikuje pozitivne i negativne posledice čovekovog delovanja na prirodu, predlaže načine i mere zaštite i aktivno učestvuje u unapređivanju životne sredine u neposrednom okruženju (pošumljavanje, kompostiranje, gajenje organske hrane);

- praktično primenjuje znanja o održivom korišćenju prirodnih resursa, odvajanju i odlaganju otpada, reciklaži i uštedi energije.

OBAVEZNI SADRŽAJI DRUGOG CIKLUSA

Nauka o životu

- izvori bioloških znanja i njihov značaj i primena u svakodnevnom životu;

- razlike između žive i nežive prirode (primeri iz neposrednog okruženja); osobine živih bića (disanje, ishrana, rast i razvoj, razmnožavanje, starenje i smrt);

- raznovrsnost živog sveta i podela na carstva.

Raznovrsnost života

- virusi, bakterije, protisti, značaj mikroorganizama za prirodu i čoveka (uloga mikroorganizama u prehrambenoj industriji, u biorazgradnji), bolesti koje izazivaju virusi i bakterije, prevencija i lečenje infekcija;

- raznovrsnost gljiva i lišajeva, značaj gljiva za prirodu i čoveka (jestive, nejestive i otrovne vrste gljiva, hranljiva vrednost gljiva);

- biljke, značaj biljnih organa (koren, stablo, list, cvet, plod, seme);

- biljni procesi - disanje, fotosinteza, oprašivanje, oplođenje, klijanje, plodonošenje, značaj biljnih procesa za prirodu i čoveka;

- raznovrsnost biljaka, značaj biljaka za čoveka (jestive, lekovite, otrovne vrste biljaka), gajenje i nega biljaka (sađenje, okopavanje, zalivanje, prehranjivanje, orezivanje, kalemljenje, zaštita biljaka od nepoželjnih vrsta);

- raznovrsnost životinja, značaj životinja za čoveka (u ishrani, kao regulatori brojnosti nepoželjnih vrsta);

- raznovrsnost insekata i njihov značaj za prirodu, značaj insekata za čoveka;

- parazitske vrste životinja (metilj, pantljičara, krpelj, buva, vaši), preventivne mere;

- odgovoran odnos prema životinjama, uzgoj i nega životinja, kućni ljubimci.

Nauka o čoveku

- kožni sistem - osnovna građa i uloga; nega i zaštita; prva pomoć kod povreda;

- skeletni sistem - osnovna građa i uloga; nega i zaštita; prva pomoć kod povreda;

- mišićni sistem - osnovna građa i uloga; nega (značaj fizičke aktivnosti, značaj pravilne ishrane) i zaštita; prva pomoć kod povreda;

- nervni sistem - osnovna građa i uloga; nega i zaštita (uticaj stresa na nervi sistem, značaj odmora i sna);

- sistem čulnih organa - osnovna građa i uloga; nega i zaštita; prva pomoć kod povreda;

- sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem - osnovna građa i uloga, poremećaji funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem;

- sistem organa za cirkulaciju - osnovna građa i uloga, nega i zaštita, prva pomoć kod povreda;

- sistem organa za razmenu gasova - osnovna građa i uloga, nega i zaštita;

- sistem organa za varenje - osnovna građa i uloga; nega i zaštita (crevni paraziti, način zaraze i lečenje), bolesti kao posledica nepravilne ishrane, značaj pravilne i zdrave ishrane u očuvanju zdravlja (osnovni sastojci hrane, energetska vrednost hrane);

- sistem organa za izlučivanje - osnovna građa i uloga, nega i zaštita;

- sistem organa za razmnožavanje - osnovna građa i uloga, nega i zaštita, reproduktivno zdravlje (polne bolesti, prevencija);

- planiranje porodice, oplođenje i trudnoća, nasledne osobine kod ljudi.

U zdravom telu zdrav duh!

- bolesti zavisnosti, štetno delovanje i posledice konzumiranja alkohola, pušenja i narkotika na organizam;

- važnost higijene kao preventive i značaj očuvanja i održanja zdravlja;

- kultura življenja.

OBAVEZNI SADRŽAJI TREĆEG CIKLUSA

Odnosi živih bića i životne sredine

- populacija (prednost života u grupi - čopor, stado, krdo, jato, roj, porodica) i životna zajednica;

- raznovrsnost eko-sistema (travnati eko-sistemi, šumski eko-sistemi, eko-sistemi kopnenih voda);

- odnosi ishrane u eko-sistemu (potrošači, proizvođači, razlagači);

- biodiverzitet, ugroženost, zaštita i očuvanje biodiverziteta;

- zaštićena prirodna dobra Srbije, prirodni rezervati, nacionalni parkovi.

Životna sredina i održivi razvoj

- životna sredina, globalne posledice zagađivanja životne sredine;

- zagađenje vode, vazduha, zemljišta, hrane (direktno i indirektno zagađivanje);

- klimatske promene, efekat staklene bašte, oštećenje ozonskog omotača;

- kisele kiše, erozija zemljišta (uzroci i posledice);

- uloga čoveka u ugrožavanju i očuvanju životne sredine (nega i obnova šuma, zaštita voda od zagađenja, sprečavanje erozije zemljišta);

- koncept održivog razvoja - ravnoteža između uzimanja (iskorišćavanja) i obnavljanja prirodnih resursa, prirodni resuri (obnovljivi i neobnovljivi prirodni resursi);

- održivo korišćenje prirodnih resursa (odgovoran odnos prema potrošnji vode);

- energetska efikasnost;

- otpad i reciklaža.

NAPREDNI SADRŽAJI

Nauka o životu

- značaj eksperimentalnog istraživanja u biologiji (na primer, rast kvasca, uslovi klijanja semena, itd.);

- ćelija - osnovna gradivna i funkcionalna jedinica života;

- uloga gena u nasleđivanju, GMO.

Raznovrsnost živog sveta

- nastanak i razvoj života na Zemlji;

- sličnosti i razlike u građi i funkciji organa koji obavljaju određene životne procese kod različitih organizama.

Nauka o čoveku

- poreklo i razvoj ljudske vrste;

- zajedničko delovanje različitih organa i organskih sistema u cilju postizanja stabilnog stanja organizma (homeostaza).

Higijena i zdravlje

- značaj preventivnih mera u očuvanju zdravlja (pravilna i zdrava ishrana, umerena fizička aktivnost, poštovanje bioloških ritmova - odmor i san, redovna lekarska kontrola).

Odnosi živih bića i životne sredine

- odnosi ishrane u eko-sistemu, lanci ishrane i trofičke piramide;

- autotrofni, heterotrofni i miksotrofni organizmi;

- način života organizama - simbionti, saprobionti, paraziti;

- raznovrsnost eko-sistema Srbije.

Životna sredina i održivi razvoj

- nepovoljni uticaji zagađivanja životne sredine (vode, vazduha, zemljišta, hrane, buka, itd.) i nekih prirodnih pojava (UV - zračenje) na živa bića;

- mehanizmi delovanja mera zaštite životne sredine;

- značaj prirodnih dobara u zaštiti prirode (nacionalni parkovi, prirodni rezervati, botaničke bašte, zoo - vrtovi).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Glavni cilj ostvarivanja programa biologije usmeren je na sam proces učenja koji se realizuje na nastavi. Od svakog odraslog očekuje se da uspešno uči u školi, saznaje, otkriva, razvija ne samo trajna i upotrebljiva znanja, veštine i umeća, već i stavove i vrednosti prema živim bićima, zdravlju i higijeni tela, prema racionalnom korišćenju prirodnih resursa (održiva potrošnja), zaštiti i očuvanju životne sredine.

Ostvarivanjem Programa biologije pruža se dovoljno slobode nastavniku i odraslima za uspešnu saradnju kontinuiranim postavljanjem odraslih pred dilemu da se tokom nastave aktivno uključuju, odgovarajući na pitanja: kako mogu da promenim, zašto ili zbog čega se to dešava, šta mogu da uradim ako..., gde da potražim pomoć ako, kada da... ili tragajući za najboljim primerima, obrazloženjima i rešenjima.

Usvajanjem osnovnih bioloških znanja omogućava se bolja informisanost odraslih za donošenje životnih odluka i aktivno učestvovanje u njihovom sprovođenju.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Program biologije omogućava i podržava izgradnju svih opštih ishoda koji su uključeni u kurikulum.

Kroz nastavu biologije ostvaruje se:

- jezička pismenost (čitanje i analiza različitih tekstova biološkog sadržaja, pisanje i izlaganje, korišćenje bioloških pojmova u opisivanju pojava i procesa, tumačenje vlastitih primera);

- matematička pismenost (korišćenje računskih operacija, čitanje, analiziranje i opisivanje bioloških činjenica prikazanih tabelom, grafikonom, dijagramom, procentualnim odnosom i sl.);

- osnovna naučna pismenost (sticanje sposobnosti i navika komuniciranja upotrebom osnovnih bioloških pojmova radi objašnjenja ili opisivanja pojava i procesa u živom svetu; razvijanje, korišćenje, povezivanje i proširivanje osnovnih naučnih znanja iz drugih nauka radi formiranja celovitije predstave o životu);

- digitalna pismenost (razvijanje veštine korišćenja računara za prikupljanje i obradu podataka vezanih za biologiju, korišćenje različitih programa i aplikacija u cilju boljeg razumevanja određenih sadržaja);

- upravljanje sopstvenim učenjem (preuzimanje odgovornosti za sopstveno učenje, razvijanje objektivne samoprocene sopstvenog napredovanja i učenja, razvijanje sposobnosti za uspešno organizovanje vremena i učenja radi postizanja odgovarajućih nivoa znanja i kompetencija);

- rešavanje problema (osposobljavanje za primenu bioloških znanja pri donošenju odluka i rešavanju problema u autentičnim, poznatim i nepoznatim životnim situacijama);

- socijalna interakcija i saradnja sa drugima (sticanje navika za rad u grupama i timovima, negovanje pozitivnih osobina ličnosti neophodnih za dogovaranje, razmenu iskustva, saradnju, predviđanje i rešavanje postavljenih zadataka);

- građanska odgovornost u i za demokratiju (razvijanje odgovornog ponašanja prema različitim problemima društva i aktivno uključivanje u rad zajednice);

- zdravstvena svest i veštine komunikacije (razvijanje odgovornog odnosa prema zdravlju, razvijanje sposobnosti da se otvoreno diskutuje, iznosi sopstveno mišljenje, argumentuje i sasluša tuđe mišljenje);

- ekološke kompetencije (razvijanje odgovornog stava i interesovanja za efikasnu zaštitu i unapređivanje životne sredine);

- inicijativa i preduzetništvo (preduzimanje inicijative za aktivno učešće u različitim problemima zajednice i društva);

- kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost (uvažavanje različitosti i poštovanje tuđeg mišljenja i stavova).

Ishodi predmeta. Prioritet u realizaciji programa biologije u FOOO je ostvarivanje ishoda (opštih i predmetnih).

Predmetni ishodi pomažu usmeravanju odraslih u smislu pojašnjenja šta se od njih očekuje, šta treba da postignu na kraju određenog ciklusa, u kontekstu znanja, veština, stavova i ponašanja.

Ishodi poseduju upotrebnu vrednost u svakodnevnom životu, u stručnim obukama i daljem nastavku obrazovanja odraslih.

Predmetni ishodi se grade postupno tokom realizacije celokupnog programa biologije, nadovezuju se jedan na drugi realizacijom više različitih predmetnih sadržaja.

Tokom realizacije programa biologije uloga nastavnika je da odabere odgovarajuće ishode koje planira u određenom ciklusu, selektujući sadržaje koji dovode do postizanja obrazovnog uspeha odraslih.

Prilagođavanjem određenih nastavnih oblika, metoda i sredstava za rad pojedinačnim potrebama odraslih, stvarajući povoljnu atmosferu za učenje i primenjujući različite tehnike motivacije, nastavnik ih kontinuirano podstiče na razgovor, angažuje njihovu pažnju i nameru za učenjem, prati i vrednuje njihovo napredovanje - radi na ostvarivanju ishoda učenja i postizanja kompetencija koje će se na kraju trećeg ciklusa proveriti Obrazovnim standardima za kraj FOOO.

Za uspešnu realizaciju programa prema jasno definisanim ishodima, potrebna je i dobra opremljenost kabineta savremenim naučno-nastavnim sredstvima (raznovrsna vizuelna i audio-vizuelna sredstva), naučno-popularna literatura i resursi koji se mogu uzimati sa interneta ili iz drugih izvora.

Predmetne teme i oblasti. Svi predmetni ishodi ostvaruju se kroz obavezne sadržaje biologije drugog i trećeg ciklusa koji su grupisani u šest celina (tema). Teme prate logički sled od Nauke o životu u kojoj se objašnjava predmet proučavanja biologije, nadovezujući se na Raznovrsnost života. Sadržajima ove teme proširuju se znanja o raznolikosti živog sveta, ulogama živih bića u biosferi i njihovog značenje za čoveka. Temama Nauka o čoveku i Higijena i zdravlje završava se II ciklus. Sadržaji ove dve celine međusobno se uvezuju i nadopunjuju u vertikalnom sledu i omogućavaju postizanja ishoda.

Teme trećeg ciklusa Odnos živih bića i životne sredine, Životna sredina i održivi razvoj su jedinstvene i čine jedinstvenu celinu pružajući mogućnost odraslima da uoče međuzavisnost živih bića, usvoje znanja potrebna za očuvanje prirode i razviju potrebu vlastite odgovornosti prema životnoj sredini.

Obavezni i napredni sadržaji

Obavezni sadržaji povezani su i grupisani po razredima i ciklusima, i u funkciji su ostvarivanja planiranih ishoda.

Nastavnik treba da, rukovodeći se svim zahtevima obrazovnog procesa, realizuje sadržaje prema njihovoj saznajnoj vrednosti sa aspekta nauke, kao i sa aspekta njihove važnosti i primerenosti karakteristikama odraslih, i da ih funkcionalno uvede u nastavu povezujući ih sa ostalim komponentama u ovom procesu.

Sadržaji koje nastavnik uvodi u nastavu treba da predstavljaju osnovu za razvoj organizovanih opštih bioloških pojmova i drugih relevantnih znanja koja doprinose kontinuiranom razvoju novih znanja.

Nova znanja treba da budu u funkciji pripreme odraslih da u novim situacijama učenja primene ono što su već naučili, ili da ta znanja primene u novim životnim situacijama.

Životna iskustva odraslih se moraju aktivirati jer se najbolje uči kada se prepozna korist u svakodnevnom životu.

Izučavanje tematske celine Nauka o životu za odrasle je prioritetna celina jer ih uvodi u predmet izučavanja biologije. Primenom principa očiglednosti, povezivanjem primera iz svakodnevnog života od odraslog se očekuje da ovlada osnovnom biološkom pismenošću i podstakne se za celovito istraživanje i razumevanje raznovrsnosti prirode, kao i da se osposobe za aktivno, samostalno i praktično učenje.

Iskustvena znanja odraslog, koja su na početku izučavanja biologije "neartikulisana", postepeno dobijaju svoje mesto i primenu.

U okviru tematske celine Raznovrsnost života izučavaju se sadržaji koji se odnose na raznovrsnost živog sveta. Prilikom obrade ove celine kod odraslih treba da se razviju osnovna znanja o načinu života, raznovrsnosti i rasprostranjenosti pojedinih predstavnika jednoćelijskih (bakterije i protisti) i višećelijskih organizama (biljke, gljive, životinje). Osim toga, od odraslog se očekuje da razvije interaktivnu vezu između važnosti očuvanja raznovrsnosti živog sveta i odgovornog odnosa prema živim bićima. Sadržaji ove celine odraslima su iskustveno bliski, pa ih treba ohrabrivati da razgovaraju o svojim iskustvima, korisnim primerima dobre prakse prilikom biranja vremena za sađenje određene biljne kulture ili branje, gajenje i čuvanje životinja ili pak o merama predostrožnosti kako bi se izbegla bolest izazvana virusom ili mikroorganizmom.

Za odrasle obavezni sadržaji Nauke o čoveku najznačajniji su jer im omogućavaju da sagledaju svoje telo kao jedinstvenu celinu, pomognu im da razumeju važnost pravilnog funkcionisanja organizma i da integracija svih organskih sistema dovodi do održanja unutrašnje (stabilne) ravnoteže organizma. Kroz savladavanje obaveznih sadržaja ove celine odrasli mogu povezati uzročno-posledične odnose između zdravog i bolesnog stanja organizma i naučiti zbog čega se može razviti bolest padom imuniteta ili nepridržavanjem osnovnih higijenskih mera prilikom neodržavanja čistoće tela, prostora, okoline.

Obavezni sadržaji celine Higijena i zdravlje nadovezuju se i upotpunjavaju sadržaje Nauke o čoveku.

Izučavanjem sadržaja ovih celina od odraslih se očekuje da razviju odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju i zdravlju najbližih sa posebnim akcentom na održavanje lične higijene, higijene porodice, kućnih ljubimaca i životnog prostora.

Posebnu pažnju treba posvetiti sadržajima koji se odnose na praktičnu primenu pravila kulture ishrane, stanovanja i odevanja radi podizanja kvaliteta života.

Izučavanjem sadržaja tematske celini Odnos živih bića i životne sredine ostvariće se ishodi koji od odraslih očekuju da ovladaju osnovnim pojmovima iz ekologije (populacija, životna zajednica, eko-sistem), i da shvate međusobnu povezanost organizama i životne sredine.

Sadržaji celine Životna sredina i održivi razvoj imaju veliki obrazovno-vaspitni značaj jer pružaju odraslima mogućnost da uoče probleme ugrožavanja životne sredine u neposrednom okruženju nastale negativnim delovanjem čoveka. Sadržaji ove celine doprinose razvijanju svesti i odgovornosti kod odraslih.

Na osnovu ličnog iskustva odrasli su u poziciji da procene pozitivne i negativne uticaje čoveka na prirodu, da uvide važnost svakog pojedinca u zaštiti životne sredine i da uzmu aktivno učešće u primeni koncepcije održivog razvoja koja se odnosi na održivo korišćenje prirodnih resursa, razvijanje lične odgovornosti prema uštedi energije, odvajanju i pravilnom odlaganju otpada i reciklaži.

Napredni sadržaji omogućavaju odraslima koji brže napreduju, više znaju i više se interesuju da unaprede biološka znanja i veštine. Ovi sadržaji se nadovezuju na obavezne sadržaje u cilju proširivanja i produbljivanja znanja i veština.

Prilikom realizacije naprednih sadržaja potrebno je uvažiti individualne razlike i potrebe odraslog.

Svaki odrasli može da izabere sadržaje koji ga više zanimaju i pomažu mu da sagleda neki problem, lakše dođe do rešenja ili isprati interesantan tekst u dnevnim novinama ili u TV programu (na primer, da li je GM hrana zdrava ili ne).

Napredni sadržaji mogu da se realizuju u redovnoj nastavi ili organizovanjem dodatne nastave. Za one odrasle koji ispoljavaju teškoće u savladavanju pojedinih nastavnih sadržaja nastavnik će organizovati dopunski rad.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. Većinu sadržaja Programa biologije drugog i trećeg ciklusa moguće je povezati sa sličnim sadržajima:

- prirodnih predmeta kao što su: Geografija (ekološki problemi savremenog sveta, prirodna bogatstva Srbije), Hemija (sastav vazduha, sastojci hrane), Fizika (prilagođenost oblika tela kretanju u odgovarajućoj sredini), Matematika (sve tematske celine programa biologije gde se koriste računske operacije, tabelarni i grafički prikazi), modul Primenjene prirodne nauke (proizvodnja, čuvanje i konzervisanje hrane, pripremanje hrane, gajenje i zaštita biljaka, gajenje i zaštita životinja, zdravlje, kućna higijena), modul Odgovorno življenje u građanskom društvu (značaj zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja; načini prenošenja i zaštite polnoprenosivih infekcija i HIV-a, odnosno AIDS-a), Digitalna pismenost (pronalaženje bioloških tekstova na internetu na osnovu ključne reči);

- društvenih predmeta kao što su: Srpski jezik (sve tematske celine kroz književnoumetničke i naučnopopularne tekstove), Istorija (istorijski razvoj čoveka i njegov uticaj na životnu sredinu);

- povezivanjem sadržaja Biologije sa sličnim sadržajima drugih predmeta i modula moguće je ostvariti kroz tematsku, interdisciplinarnu nastavu, što će doprineti da odrasli steknu kompleksna, celovita znanja.

Praćenje napredovanja i ocenjivanje. Praćenje i ocenjivanje je u funkciji učenja i samoprocene napredovanja odraslog i treba da bude formativno (praćenje napretka) i sumativno (procena postignuća), zasnovano na unapred postavljenim željenim ishodima uz korišćenje različitih pristupa i uvažavanje individualnih razlika među odraslima.

Napredovanje i uspeh odraslog treba da bude kontinuiran proces i da se sastoji iz nekoliko faza.

Na početku svakog ciklusa potrebno je ustanoviti nivo predznanja i neposrednog iskustva odraslog (kroz razgovor, anketu, upitnik, inicijalni test) kako bi se organizovao plan sadržaja za dalje napredovanje.

Tokom realizacije programa stalno praćenje sticanja znanja obavljalo bi se kroz dijalog, takmičenja u znanju, organizovanje kvizova, ali i kroz usmenu i pismenu proveru u vidu petominutnih kontrolnih vežbi ili mini testa.

Vežba ili test trebalo bi da sadrže zadatke različite težine, gradiranih od jednostavnijih ka složenijim (kao primeri mogu poslužiti testovski zadaci koji su dati uz materijal za nastavnike).

Prilikom kreiranja novih zadataka potrebno je voditi računa da:

- tekst zadatka bude kratak, jasan, lak za razumevanje;

- tekst u zadatku bude zanimljiv sa relevantnim činjenicama (blizak životnim situacijama i iskustvima odraslih);

- instrukcija sadrži sve elemente potrebne za odgovor;

- forme pitanja budu raznovrsne (kratak odgovor, višestruki izbor, sparivanje, kukavičje jaje, dopunjavanje, popunjavanje tabele, crtanje grafika) koje traže od odraslog različite strategije intelektualnog rada;

- postoji dovoljno prostora za rešavanje zadataka;

- može da se uradi u određenom vremenskom periodu;

- ispituje samo jedan zahtev, tj. da se proverava samo jedna vrsta postignuća.

Ocenjivanje uspeha odraslog, takođe, treba da bude kontinuirano i u funkciji njegovog napredovanja, uz primenu različitih vrsta ocenjivanja s obzirom na obrazovne sposobnosti i uz uvažavanje individualnih razlika i sposobnosti.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Vodič za nastavu i učenje namenjen je nastavnicima i odraslima. Kao jedna vrsta putokaza, Vodič je prvenstveno namenjen nastavnicima. Uz primere obrade sadržaja nastavnici mogu da nastave da sami osmišljavaju materijal za učenje koji će privući pažnju odraslih, inspirisati ih na učenje, biti dovoljno informativan, poučan i koristan u svakodnevnom životu odraslih.

U ovom procesu nastavnik je taj koji organizuje nastavu, podstiče samostalni i grupni istraživački i kreativan rad, prati individualni tempo napredovanja odraslih.

Deo Vodiča namenjen je odraslima u formi radnih listova, sa ilustracijama i kratkim tekstom koji se odnosi na određeni sadržaj i sa motivacionim pitanjima kako bi se odrasli stavili u aktivnu poziciju onih koji rešavaju probleme, objašnjavaju i povezuju sa realnim životnim situacijama.

Na kraju Vodiča za odrasle nalazi se nekoliko kratkih testova za samostalno procenjivanje i samovrednovanje rezultata učenja. Prateći svoj rad i napredovanje na ovaj način, odrasli stiču samopouzdanje, procenjuju svoje postignuće i donose odluke o svom narednom napredovanju.

ISTORIJA

Cilj nastave istorije je da se odrasli upozna sa važnim događajima, ličnostima, pojavama i procesima iz istorije ljudskog društva i sredine u kojoj živi.

ISHODI

Po završetku osnovnog obrazovanja odrasli će umeti da:

- pravilno upotrebljava pojam istorija;

- navede, prepozna i razvrsta istorijske izvore na materijalne i pisane;

- imenuje, razlikuje i pravilno upotrebljava (primenjuje) osnovne vremenske odrednice (datum, decenija, vek, milenijum, era);

- navede podelu prošlosti na praistoriju i istoriju;

- imenuje, poređa po redosledu, opiše i razlikuje istorijske periode (stari, srednji, novi vek i savremeno doba);

- prepozna prostor na istorijskoj karti;

- primeni znanje iz istorije na istorijskoj karti (prikazuje na kojem prostoru su se odigrali najvažniji događaji iz lokalne, nacionalne, regionalne i opšte istorije);

- prepozna značenje osnovnih pojmova iz istorije civilizacije (društvo, država, monarhija, republika, aristokratija, demokratija, skupština, ustav, narod, ljudska prava, rat, genocid, holokaust, revolucija, seobe, pismo);

- navede najvažnije događaje, ličnosti, pojave i procese iz opšte istorije;

- navede najvažnije događaje, ličnosti, pojave i procese iz nacionalne istorije;

- prikaže, na odabranim primerima, da jedan istorijski događaj ili ličnost može različito da se tumači (Kosovska bitka, Vuk Branković);

- uoči povezanost nacionalne, regionalne i svetske istorije na najznačajnijim primerima (Veliki rat, Drugi svetski rat);

- prepozna povezanost nekih najvažnijih pojava iz prošlosti sa pojavama iz sadašnjosti (seobe, demokratija, republika, skupština);

- navede uzroke i posledice nekih najvažnijih istorijskih događaja u nacionalnoj i opštoj istoriji (Seoba Srba 1690. godine, Francuska revolucija, Srpska revolucija, Veliki rat);

- opiše značaj i pokaže odgovoran odnos prema istorijskom kulturno-umetničkom nasleđu.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA DRUGI CIKLUS (V RAZRED)

 

Obavezni sadržaji

Osnovni pojmovi istorijske nauke

- istorija (različita značenja pojma istorija: nauka, deo prošlosti i sadašnjost, nastavni predmet), predmet proučavanja istorijske nauke;

- istorijski izvori (značaj izvora za proučavanje prošlosti, vrste izvora: materijalni, pisani, audio-vizuelni, usmeno predanje; izvori na osnovu kojih se rekonstruiše praistorija i stari vek);

- periodizacija prošlosti (praistorija i istorija) i istorije (stari vek, srednji vek, novi vek i savremeno doba; osnovne odlike praistorije i starog veka);

- hronologija (vremenske odrednice: decenija, vek, milenijum; istorijsko vreme: ključni događaji starog veka na vremenskoj liniji (pojava pisma i nastanak prvih država u IV m.p.n.e, Milanski edikt, pad Zapadnog rimskog carstva i kraj starog veka: V vek - 476. godina).

Društvo, društveni odnosi i ljudska prava

- društvo i društveni odnosi (značenje pojma društvo i društveni odnosi; porodica kao osnovna ljudska zajednica; razvoj društva i društvenih odnosa u praistoriji i starom veku).

Država i državne institucije

- država i oblici državnog uređenja (značenje pojma država i državni suverenitet i granice; vrste državnog uređenja u starom veku);

- osnovni tipovi državnih institucija i pravnog poretka u starom veku (osnovne državne institucije);

- karakteristične države starog veka (drevni Egipat, polis Atina, Rimsko carstvo).

Prelomni momenti u istoriji

Značajni društveno-politički događaji opšte istorije:

- otkrića (prva otkrića čoveka: vatra, točak, pismo, irigacioni sistemi);

- nastanak prvih država: vreme i prostor nastanka prvih država;

- ličnosti koje su obeležile istoriju starog veka (Aleksandar Veliki, Isus Hrist, car Konstantin).

Kulturno-umetničko nasleđe i religije

- religijski sistemi u istoriji (politeizam, monoteizam, vrste osnovnih monoteističkih religija u starom veku, judaizam, hrišćanstvo);

- značaj kulture, umetnosti i kulturnog nasleđa (osnovne odlike i komponente kulture; odlike umetnosti; odgovoran odnos pojedinca, grupe, naroda prema svakoj vrsti kulturno-umetničkog nasleđa tj. baštine);

- kultura svakodnevnog života u praistoriji i starom veku (osnovne odlike svakodnevnog života, kultura stanovanja, ishrane, higijene, običaja, odnosa među polovima i prema deci, obrazovanje, tradicija, sportovi - olimpijada);

- spomenici kulture (pismo, Biblija, hramovi, piramide, statue, vaze).

Napredni sadržaji

- organizacija društva (društvene zajednice i njihov razvoj tokom prošlosti, vrste društvenih zajednica - srodničke, etničke, ruralne, urbane);

- vrste i funkcionisanje društvenih odnosa u različitim civilizacijama starog veka;

- značajni događaji, pojave i procesi iz istorije starog veka: Grčko-persijski ratovi, Atina u vreme Perikla, Peloponeski rat, Aleksandrov pohod na istok, punski ratovi; Rimska imperija;

- uloga ličnosti u istoriji (Perikle, Aleksandar Veliki, Julije Cezar).

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA DRUGI CIKLUS (VI RAZRED)

Obavezni sadržaji

Osnovni pojmovi istorijske nauke

- periodizacija istorije: osnovne odlike srednjeg i novog veka;

- istorijski izvori (izvori na osnovu kojih se rekonstruiše istorija srednjeg i novog veka);

- hronologija: vremenske odrednice (era: hrišćanska i muslimanska); ključni događaji srednjeg veka na vremenskoj liniji (Velika seoba naroda, Velika šizma, Stefan Nemanjić dobija kraljevsku krunu od pape, Srpska pravoslavna crkva stiče autokefalnost, Stefan Dušan se kruniše za cara a Srbija postaje carstvo, Marička bitka, kraj Srpskog carstva i kraj vladavine Nemanjića, nastanak Moravske Srbije, Kosovska bitka, Osmanlije osvajaju Carigrad, Osmanlije osvajaju Smederevo i pad Srbije pod osmansku vlast, Kolumbo stiže na američki kontinent, Velika seoba Srba, Francuska revolucija).

Društvo, društveni odnosi i ljudska prava

- društvo i društveni odnosi (razvoj društva i društvenih odnosa u srednjem veku, od klasnog do građanskog društva, društvene revolucije - građanske i socijalne revolucije).

Država i državne institucije

- osnovni tipovi državnih institucija i pravnog poretka u srednjem i novom veku (osnovne državne institucije);

- karakteristične države u srednjem i novom veku: Vizantijsko carstvo, Srpska srednjovekovna država, Osmansko carstvo, Habzburška monarhija (osnovne odlike navedenih država - pregled istorije ovih država u srednjem i novom veku - do kraja XVIII veka).

Prelomni momenti u istoriji

Značajni društveno-politički događaji opšte i istorije srpskog naroda:

- otkrića u srednjem i novom veku (naučna, tehnološka, geografska otkrića - otkrivanje planeta);

- Evropa posle Velike seobe naroda (hristijanizacija, nastanak islama i prodor u Evropu, krstaški ratovi);

- seobe u srednjem i novom veku (pojam i uzroci seoba, Velika seoba naroda, naseljavanje Novog sveta i kolonizacija);

- novi vek: Evropa i svet od XV do kraja XVIII veka (kolonijalizam, reformacija, epidemije kuge, Rat za nezavisnost SAD, Francuska revolucija, stvaranje moderne Evrope);

- Srpska istorija: pismenost i hristijanizacija, Srpska autokefalnost i stvaranje patrijaršije, Dušanov zakonik, Kosovska bitka - u istoriji i tradiciji, pad pod Osmanlije, seobe Srba tokom srednjeg veka i seobe Srba od kraja XVII do XX veka, Srbi u Osmanskom carstvu, Habzburškoj monarhiji i Mletačkoj republici, prosvetiteljstvo kod Srba);

- uloga ličnosti u istoriji (Muhamed, Mehmed Osvajač, Sulejman Veličanstveni, Mehmed-paša Sokolović, Leonardo da Vinči, Kristifor Kolumbo, Gutenberg, Martin Luter, car Leopold I, Petar Veliki, Napoleon Bonaparta, Stefan Nemanja, arhiepiskop Sava - Sveti Sava, kralj Milutin, car Stefan Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević, monahinja Jefimija, patrijarh Arsenije III Čarnojević).

Kulturno-umetničko nasleđe i religije

- religije: hrišćanstvo (pravoslavlje, katoličanstvo, protestantizam), islam; verske institucije osnovnih monoteističkih crkava;

- srednjovekovna kultura i umetnost (uticaj crkve, odlike kulture i umetnosti, značaj); kulturno-umetničko nasleđe srednjeg veka i odgovoran odnos prema nasleđu tj. baštini); odlike kulture perioda od XV do kraja XVIII veka;

- kultura svakodnevnog života u srednjem i novom veku (osnovne odlike svakodnevnog života, kultura stanovanja, ishrane, higijene, običaja, odnosa među polovima i deci, obrazovanje, tradicija);

- spomenici kulture (pismo, ćirilica, graditeljstvo, crkve, manastiri, džamije, srednjovekovni gradovi i vladarske palate kao spomenici kulture, umetnost i umetnička dela srednjeg i novog veka - freske i arabeske, narodno stvaralaštvo, slikarstvo, vajarstvo).

Lokalna istorija

- prošlost zavičaja, kraja;

- lokalna sredina u prošlosti (najstariji poznati pomen lokalne sredine u izvorima; razvoj naselja u praistoriji, starom veku, srednjem veku);

- nacionalne, društvene, kulturne i ekonomske prilike u prošlosti (praistorija, stari vek, srednji vek, novi vek);

- lokalne sredine (etničke promene u demografskom sastavu lokalne sredine; privredna orijentacija na regionalnom i lokalnom nivou - poljoprivredna, zanatska, trgovačka i kulturni život lokalne sredine).

Napredni sadržaji

- vrste društvenih odnosa, prava i obaveza određenih slojeva ljudskog društva u državama Zapadne Evrope, Vizantiji i srpskim državama (posebno Raška, nemanjićka Srbija, Moravska Srbija) u periodu srednjeg veka;

- osnovne odlike državnih uređenja i institucija u srednjem veku i poređenje sa savremenim društvom;

- važni događaji iz istorije Evrope i Mediterana u ranom i poznom srednjem veku (trgovina na Mediteranu i u Evropi, pojava Osmanlija, razvoj gradova i građanstva);

- istorija srpskog naroda (doseljavanje na Balkansko poluostrvo, prve srpske države, društvo srpske srednjovekovne države);

- uloga ličnosti u istoriji (Justinijan, Karlo Veliki, Stefan Nemanjić Prvovenčani, Vukašin Mrnjavčević, Vuk Branković);

- istorija srpskog naroda: (položaj Srba u Osmanskom carstvu i Habzburškoj monarhiji, Srbi kao odmetnici sultanovoj vlasti, Srbi u Habzburškoj monarhiji, Vojna krajina);

- vrste državnih uređenja: unija, konfederacija, totalitarizam, imperija;

- važni događaji iz istorije novog doba (stvaranje SAD, Napoleonovi pohodi);

- uloga ličnosti u istoriji (Karlo V, Mikelanđelo);

- istorija verskih promena na teritoriji Evrope i posebno Balkanskog poluostrva.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA TREĆI CIKLUS (VII RAZRED)

Obavezni sadržaji

Osnovni pojmovi istorijske nauke

- periodizacija istorije: osnovne odlike savremenog doba;

- istorijski izvori i istoriografija (izvori na osnovu kojih se rekonstruiše istorija savremenog doba, savremeni mediji, dokumenti i narativni izvori, informativni i propagandni materijali kao istorijski izvor, uloga istoričara u tumačenju i rekonstruisanju prošlosti);

- hronologija: ključni događaji XIX veka i savremenog doba na vremenskoj liniji (srpska revolucija, Berlinski kongres, balkanski ratovi, Veliki rat (Prvi svetski rat), Kraljevina SHS, Jugoslavija, konferencija u Versaju, Drugi svetski rat, NATO bombardovanje SRJ, oktobarske promene u Srbiji - 2000. godine, Srbija postaje samostalna država).

Društvo, društveni odnosi i ljudska prava

- društvo i društveni odnosi (razvoj društva i društvenih odnosa: društvene revolucije: građanske i socijalne revolucije);

- ljudska prava (ljudska, rodna, nacionalna prava tokom prošlosti, borba za ljudska prava, institucije koje štite ljudska prava, dokumenta koja se odnose na ljudska prava, obaveze i prava pojedinaca, ljudska prava u Ustavu Republike Srbije); zločini i kršenje ljudskih prava (genocid i holokaust, ratni zločini, zločini protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud).

Država i državne institucije

- oblici državnog uređenja (vrste državnog uređenja u savremenom dobu);

- osnovni tipovi državnih institucija i pravnog poretka u novom veku i savremenom dobu (osnovne institucije države i pravnog poretka u novom veku i savremenom dobu);

- karakteristične države u novom veku i savremenom dobu (Habzburška monarhija, Osmansko carstvo, Srpska država - novovekovna srpska država, Italija, Nemačka, SAD, SSSR, Rusija, Kina; Kraljevina Jugoslavija, SFRJ, Republika Srbija).

Prelomni momenti u istoriji

Značajni društveno-politički događaji opšte i istorije srpskog naroda:

- otkrića u savremenom dobu (naučna i tehnološka otkrića, otkrivanje svemira);

- seobe (pojam i priroda migracija u XX i XXI veku);

- novi vek (stvaranje moderne Evrope, industrijski napredak, Antanta i Centralne sile);

- XX vek (svetski ratovi - Veliki rat, Drugi svetski rat, Oktobarska revolucija, svet posle Drugog svetskog rata, Hladni rat, savremeni svet u XXI veku);

- srpska istorija (ustanci, prvi ustav, nezavisnost 1878. godine, balkanski ratovi, Srbija u Velikom ratu, građanski rat 1941-1945. godine, IB);

- uloga ličnosti u istoriji (opšta istorija: Lenjin, Hitler, Staljin, Jurij Gagarin; nacionalna istorija: Karađorđe, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Miloš Obrenović, Petar II Petrović Njegoš, Mihailo Obrenović, Petar I Karađorđević, Aleksandar Karađorđević, Nikola Tesla, J. B. Tito, Dragoljub Mihailović).

Kulturno-umetničko nasleđe i religije

- religije (osnovne monoteističke religije u Evropi: judaizam, hrišćanstvo (pravoslavlje, katoličanstvo, protestantizam), islam; verske institucije osnovnih monoteističkih religija u Evropi, zvanične, priznate crkve na teritoriji Republike Srbije);

- kultura i njena uloga u izgradnji nacionalnog i evropskog identiteta; umetnost i njene transnacionalne dimenzije, značaj individualne umetničke slobode i kreativnosti; međusobna interakcija umetnika i društva; odgovoran odnos prema kulturno-umetničkom nasleđu tj. baštini;

- osnovne institucije kulture (muzej, biblioteka, arhiv, galerija, akademija);

- odlike kulture novog veka i savremenog doba (materijalno, umetničko, duhovno nasleđe) i karakteristični spomenici srpske kulture (Saborna crkva u Beogradu, Milošev konak u Kragujevcu, Narodno pozorište u Beogradu, zgrada opštine u Subotici, Matica srpska u Novom Sadu, Srpska akademija nauka i umetnosti), umetnička dela (književnost, slikarstvo, vajarstvo, muzika);

- kultura svakodnevnog života u savremenom dobu (osnovne odlike svakodnevnog života, kultura stanovanja, ishrane, higijene, običaja, odnos među polovima i prema deci, obrazovanje, tradicija, sport - košarka, fudbal).

Lokalna istorija - prošlost zavičaja, kraja

- nacionalne, kulturne, društvene i ekonomske prilike lokalne sredine tokom novog veka i savremenog doba (etničke promene u demografskom sastavu lokalne sredine, društveni i ekonomski razvoj, privredna orijentacija na regionalnom i lokalnom nivou - poljoprivreda, zanatstvo, trgovina; savremeni društveno-politički i ekonomski život lokalne sredine);

- kultura svakodnevnog života u novom veku i savremenom dobu (osnovne odlike svakodnevnog života, kultura stanovanja, ishrane, higijene, običaja, odnos među polovima i prema deci, obrazovanje, tradicija, sport - košarka, fudbal).

Napredni sadržaji

- vrste društvenih odnosa, prava i obaveza određenih slojeva ljudskog društva u Evropi i svetu i izgradnja društvenih institucija do savremenog doba (posebno položaj Srba novovekovnim srpskim državama, položaj Srba i drugih naroda u Kraljevini Jugoslaviji, SFRJ i Republici Srbiji);

- razvoj državnih institucija i promena državnog poretka u istoriji Srbije (Jugoslavije);

- vrste državnih uređenja: unija, konfederacija, totalitarizam, imperija;

- međunarodne organizacije u svetu i njihova uloga (Organizacija ujedinjenih nacija, Savet Evrope, Organizacija za evropsku saradnju i razvoj - OECD, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju - OEBS, Evropska unija - EU);

- važni događaji iz istorije novog doba (stvaranje Italije, Nemačke, SSSR-a) i savremene istorije (rušenje Berlinskog zida, stvaranje EU);

- istorija srpskog naroda (oslobodilački ratovi i sticanje nezavisnosti 1876-1878. godine);

- uzročno-posledične veze istorijskih događaja (otkrića, migracija, ratova);

- uloga ličnosti u istoriji (Elizabeta I, Bizmark, Ajnštajn, Čerčil, Ruzvelt, Martin Luter King, Milan Obrenović, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Nikola Pašić);

- istorija verskih promena na teritoriji Evrope i posebno Balkanskog poluostrva;

- veza između kulture svakodnevnog života u prošlosti i sadašnjosti;

- uticaj umetnosti i kulturnog identiteta na svakodnevni život;

- najvažnije tekovine i spomenici kulturnog nasleđa u svetu, Evropi i regionu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Cilj nastave predmeta Istorija je da odraslog upozna sa važnim događajima, ličnostima, pojavama i procesima iz istorije ljudskog društva i sredine u kojoj živi kroz učenje na časovima ovog predmeta u učionici i u školi, kroz interakciju i aktivnu saradnju odraslih i nastavnika.

Proces učenja podrazumeva oslanjanje na određena predznanja odraslih stečena tokom ranijeg školovanja ili kroz vlastito neposredno iskustvo zbog čega je akcenat u programu stavljen na uvažavanje potrebe da se razjasne određene istorijske i društvene pojave sa kojima se odrasli susreću u svakodnevnom životu. Namera je da se istorija izučava, prvenstveno, preko pojava i događaja, odnosno da se prošlost aktuelizuje kroz savremene, njima bliske pojave.

Osnovna gradivna komponenta nastavnog programa jesu ishodi, odnosno postignuća odraslog. Ishodi su opisi onoga što odrasli poznaje, razume, ume da uradi na kraju određenog razreda, ciklusa i nivoa obrazovanja. Oni su putokaz nastavniku čemu treba da nauči odraslog. Istovremeno, ishodi omogućavaju nastavniku da proveri da li su ostvareni ciljevi predmeta, kao i da vrednuje sam proces učenja.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Opšti ishodi su sastavni deo ukupne realizacije nastavnog programa predmeta Istorija, ostvaruju se na svakom času i to tako da se povezuju i usklađuju sa ishodima predmeta.

Nastava istorije posebno podržava i doprinosi izgradnji sledećih opštih ishoda nastavnog programa FOOO:

- Jezička pismenost - ostvaruje se na svakom času i pri ostvarivanju svih predmetnih ishoda. Oslonac u ostvarivanju ovog ishoda su znanja i veštine stečene u nastavi srpskog, odnosno maternjeg jezika. Ostvaruje se podsticanjem odraslog na: razgovor, opisivanje, čitanje, zapisivanje. U razgovoru, opisivanju i zapisivanju insistira se na celim rečenicama i ne dozvoljava se da odrasli koriste "lakonski govor".

- Matematička pismenost - osnovne elemente matematičke pismenosti moguće je i koristiti i unapređivati na časovima istorije, i to ne samo kroz računanje vremena, već i kroz osposobljavanje odraslog da koristi kartu i pročita legendu, da tabelarno, poštujući hronološki pristup, prikaže najznačajnije događaje iz sopstvenog života ili života porodice.

- Osnove naučne pismenosti - insistira se na saznanjima do kojih je došla nauka, posebno istorijska. Naglašavanje i insistiranje na naučnoj utemeljenosti doprinosi oblikovanju svesti kod odraslog da pojave u prirodi i društvu imaju svoje zakonitosti koje su naučno utemeljene, kao i rušenju stereotipa koji često opterećuju i svest i osećanja ljudi, pa time i njihovu umešnost u rezonovanju i razumevanju događaja čiji su savremenici, učesnici ili svedoci, kao i praznoverja.

- Digitalna pismenost - oslanja se na znanja i umenja stečena na časovima predmeta Digitalna pismenost. Odrasli se upućuju na korišćenje računara za pisanje, pravljenje tabela u koje, poštujući hronološki princip, upisuju značajne ili prelomne momente iz lične, porodične, kao i opšte i nacionalne istorije. Saglasno potrebama nastave istorije i interesovanjima, upućuju se da na internetu traže informaciju o nekoj pojavi, događaju, ličnosti, kao i da se kritički odnose prema nađenim informacijama.

- Upravljanje sopstvenim učenjem - ostvaruje se učenjem odraslog da planira i ostvaruje planove u vezi sa učenjem, da efikasno koristi školske časove kao vreme za učenje, da uoči i razlikuje šta zna, a šta ne, da koristi prikupljene informacije i da, saglasno svojim potrebama, traži i nalazi nove, da nova znanja povezuje sa postojećim znanjima i iskustvima, i tako ih nadograđuje i unapređuje.

- Građanska odgovornost za demokratiju - razvija se na svakom času uz naglašavanje važnosti i neophodnosti odgovornog odnosa prema društvu i državi, prema pojedincima koji su drugačiji, prema drugim kulturama i narodima. Takođe, odgovoran odnos podrazumeva i sprečavanje pojava poput fašizma i ksenofobije.

- Kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost - razvija se podržavanjem onih ponašanja i stavova odraslog u kojima postoji spremnost da se prihvate drugi i drugačiji, da se uvažava kulturno nasleđe suseda koji nisu iste vere i nacionalnosti. Jezička, verska, nacionalna raznolikost Republike Srbije doprinosi njenoj bogatoj kulturnoj baštini i na to treba ukazivati i o tome stalno razgovarati.

Predmetni ishodi. Kao što je već naglašeno, okosnicu programa čine ishodi - opšti i predmetni, koji su definisani za kraj FOOO. To znači da ih nastavnik ostvaruje kroz sve predmetne teme i oblasti i u svim razredima u kojima Istorija postoji kao nastavni predmet, odnosno u drugom i trećem ciklusu. Ishodi upućuju nastavnika da kod odraslih razvija ne samo kumulativna znanja o prošlosti, već i veštine koje se grade kroz istoriju kao humanističku nauku. Ta posebna znanja i veštine odnose se na upotrebu hronologije, razumevanje funkcionisanja društva, organizaciju državnog uređenja, postojanje i domete ljudskih prava, ulogu ličnosti, kao i na značajne pojave, procese iz prošlosti ljudskog društva. Ono što je posebno važno, a što definisani ishodi pokazuju nastavniku, jeste šta odrasli treba da poznaje, prepozna, navede, primeni, kao i koja specifična znanja i veštine su potrebni za dalje učenje i efikasno delovanje u životu.

Nastavni program zasnovan na ishodima podrazumeva da je osnovni i prioritetni zadatak nastavnika ostvarivanje ishoda. To znači da nastavni program usmerava nastavnika da nastavni proces koncipira u skladu sa definisanim ishodima, odnosno da planira kako da ostvari ishode, koja sredstva će za to koristiti, koje aktivnosti i metode će primeniti. Na ovaj način se težište rada pomera sa sadržaja na rezultate i postignuća u učenju istorije.

Definisane ishode možemo prema znanjima i veštinama koje gradimo kod odraslog da podelimo u nekoliko grupa:

- ishodi koji se odnose na osnovna znanja i veštine potrebne za prepoznavanje i razumevanje pojava, događaja, ličnosti iz prošlosti i sadašnjosti;

- ishodi koji se odnose na razumevanje konkretnih događaja u prošlosti posredstvom tumačenja istorijskih izvora;

- ishodi koji se odnose na pojave, događaje i ličnosti u opštoj i nacionalnoj istoriji.

Ishodi su osnova na kojoj je koncipiran nastavni program, a sadržaji su sredstvo pomoću kojih se oni ostvaruju. Jedan ishod nastavnik ostvaruje preko različitih sadržaja koji su definisani nastavnim programom.

U primeru koji sledi, prikazana su dva ishoda i sadržaji kojima se ovi ishodi mogu ostvariti. Navedeni primer je takav da se ishodi ostvaruju kroz sadržaje koji su svrstani u različite predmetne teme i oblasti.

Ishod da će po završetku osnovnog obrazovanja odrasli umeti da navede, prepozna i razvrsta istorijske izvore na materijalne i pisane nastavnik će ostvarivati kroz sledeće obavezne sadržaje:

- istorijski izvori (značaj izvora za proučavanje prošlosti, vrste izvora: materijalni, pisani, usmeno predanje; izvori na osnovu kojih se rekonstruiše praistorija i istorija starog veka);

- istorijski izvori (izvori na osnovu kojih se rekonstruiše istorija srednjeg veka i novog veka);

- istorijski izvori i istoriografija (izvori na osnovu kojih se rekonstruiše istorija savremenog doba, savremeni mediji, dokumenti i narativni izvori, informativni i propagandni materijali kao istorijski izvor, uloga istoričara u tumačenju i rekonstruisanju prošlosti);

- ljudska prava (dokumenta koja se odnose na ljudska prava: ljudska prava u Ustavu Republike Srbije).

Ishod da će po završetku osnovnog obrazovanja odrasli prepoznati značenje osnovnih pojmova iz istorije civilizacije (društvo, država, monarhija, republika, aristokratija, demokratija, skupština, ustav, narod, ljudska prava, rat, genocid, holokaust, revolucija, seobe, pismo) nastavnik može da ostvari kroz sledeće obavezne sadržaje:

- društvo i društveni odnosi (značenje pojma društvo i društveni odnosi; porodica kao osnovna ljudska zajednica; razvoj društva i društvenih odnosa u praistoriji i starom veku);

- ljudska prava (ljudska, rodna, nacionalna prava tokom prošlosti, borba za ljudska prava, institucije koje štite ljudska prava, dokumenta koja se odnose na ljudska prava);

- zločini i kršenje ljudskih prava (genocid i holokaust, ratni zločini, zločini protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud);

- država i oblici državnog uređenja (značenje pojma država i državni suverenitet i granice);

- oblici državnog uređenja (vrste državnog uređenja u savremenom dobu od nacionalne do građanske države);

- osnovni tipovi državnih institucija i pravnog poretka u starom veku (osnovne državne institucije);

- novi vek (Francuska revolucija);

- XX vek (svetski ratovi, Oktobarska revolucija).

Ovde je važno naglasiti da nastavnik sam bira preko kojih sadržaja će ostvarivati koji ishod i to planira s obzirom na odrasle sa kojima radi. Navedeni primeri pokazuju da se jedan ishod ostvaruje kroz više sadržaja, a to znači da nastavnik na jednom ishodu radi više od jednog časa, najčešće tokom cele školske godine ili ciklusa insistirajući da odrasli dostignu definisani ishod.

Posebno je važno odraslima pokazati (to pokazuju i ishodi) da osnovni okvir za proučavanje prošlosti (posebno istorije) predstavljaju vreme (kada se nešto odigralo), prostor (gde se odigralo) i istorijski izvori (svedočanstva na osnovu kojih se prošlost rekonstruiše).

Osim vremena, prostora i istorijskih izvora, na časovima istorije odrasli treba da stekne osnovna znanja o tome šta je društvo, ko čini društvo i kako se društvo razvijalo; šta su ljudska prava, jer je to važno za odraslog i njegov svakodnevni život; šta je država i koje su njene institucije - skupština, vlada, predsednik, premijer; zašto je važno glasati i birati predstavnike u skupštini.

Ostvarivanje ishoda predmeta podrazumeva i realizaciju opštih ishoda programa obrazovanja odraslih. Od nastavnika se očekuje da koordinisano ostvaruje obe grupe ishoda i to na svakom času. Opšti ishodi programa obrazovanja odraslih dati su na početku programa i oni usmeravaju nastavnika na to koja znanja i veštine treba da razvija kod odraslih, kao i na koja znanja i veštine iz drugih predmeta može da se osloni.

Predmetne teme i oblasti. Osnov za definisanje tema i oblasti čine ishodi, kako opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije, tako i predmetni ishodi za kraj trećeg ciklusa, odnosno za kraj osnovnog obrazovanja odraslih. Nastavni program istorije koncipiran je kroz šest celina - predmetnih tema i oblasti i to:

Osnovni pojmovi istorijske nauke je tema i oblast koja odraslog uvodi u Istoriju kao nastavni predmet i upoznaje ga sa osnovnim elementima istorijske nauke i načinima proučavanja prošlosti. Ishodi koji se odnose na ovu temu i sadržaji temelj su Istorije kao nastavnog predmeta i omogućavaju ostvarivanje drugih ishoda i sadržaja. Ne realizuju se samo na početku učenja Istorije kao nastavnog predmeta, već se ostvaruju kroz oba ciklusa i na svakom času.

Društvo, društveni odnosi i ljudska prava je tema i oblast koja ima za cilj da upozna odraslog sa tim šta je društvo, ko su njegovi činioci, kako se razvijalo, šta podrazumeva pojam ljudska prava, kako su se ova prava razvijala u prošlosti i kakva je situacija sa ljudskim pravima u sadašnjosti. Posebno je važno da odrasli bude upoznat sa dokumentima koja se odnose na ljudska prava, kao i sa institucijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i kojima može da se obrati ukoliko su njegova prava ugrožena.

Država i državne institucije zajedno sa prethodne dve teme i oblasti čine jedinstvenu celinu koja je dobar uvod za teme koje slede. Cilj je da se odrasli upozna sa pojmom država, sa njenim istorijskim razvitkom, kao i sa institucijama države. Poznavanje institucija države i načina kako država funkcioniše omogućava odraslom da razume pojave i procese koji se dešavaju u državi danas, ali i da zna kome treba da se obrati kako bi rešio neki problem. Pored pojma država u okviru ove teme odrasli će upoznati i druge pojmove sa kojima se svakodnevno susreće, a koji imaju korene u prošlosti.

Prelomni momenti u istoriji je tema koja omogućava da se odrasli upozna sa prelomnim momentima - prekretnicama u prošlosti ljudskog društva kao i sa njihovim posledicama. Prekretnice nisu karakteristične samo za prošlost, već su svojstvene i savremenom društvenom trenutku, te su i danas vidljive u društvu, državi, politici i ne mogu se izolovano posmatrati. Pored toga, neophodno je ukazati i na ulogu pojedinca u ovim procesima, pojavama i događajima, a posebno izdvojiti pojedince koji su označeni, zabeleženi na stranicama istorije kao značajne ličnosti.

Kulturno-umetničko nasleđe i religije je tema koja ima za cilj da pokaže kako su kulture i religije uticale na oblikovanje društva i država u istoriji, ali i na savremeni svet. Ishodi i sadržaji teme su tako komponovani da doprinose izgradnji ličnosti odraslog koja uvažava kulturološke i religijske različitosti.

Lokalna istorija je tema koja do sada nikada nije bila zastupljena u zvaničnim programima predmeta Istorija. Omogućava odraslom da sistematizuje sve što je učio u prethodnim temama, a takođe omogućava i da odrasli samostalno istražuje, upoznaje prošlost sredine u kojoj živi i tako sam razvija odgovoran odnos prema nasleđu i baštini. Takođe, ova tema omogućava da se događaji iz nacionalne istorije prikažu kroz dva gledišta - do kakvih saznanja je došla istorijska nauka, a šta je ostalo u sećanju koje se usmenim putem prenosi na generacije.

Nastavni program je komponovan tako da u razredima drugog i trećeg ciklusa u kojima se uči istorija (peti, šesti i sedmi razred) postoje iste teme i oblasti, ali se njihovi sadržaji razlikuju u zavisnosti od ciklusa i razreda u kome se obrađuju. Na taj način odraslom se omogućava da prati hronološku vertikalu prošlosti i da postupno gradi znanja i veštine, odnosno da se postupno uvodi u učenje o prošlosti ljudskog društva, kao i u značenje ključnih pojmova - vreme, prostor, istorijski izvori, društvo, ljudska prava, država i njene institucije, kultura i religija.

Ovako oblikovan program omogućava: sticanje celovite slike o prošlosti ljudskog društva, sagledavanje prošlosti ne samo iz ugla događaja, ratova, godina i znamenitih ličnosti, već i iz ugla kulturnog razvoja i napretka društva, uticaja religije na život običnog čoveka, iz ugla ljudskih prava. Istovremeno, definisane teme i oblasti i primeri iz prošlosti doprinose osposobljavanju odraslog za prepoznavanje pojava i u sadašnjosti, kakve su na primer rasizam, netolerancija, zločini.

Obavezni i napredni sadržaji. U okviru svake od navedenih tema i oblasti definisani su obavezni sadržaji koji su namenjeni svim odraslima. Obavezni sadržaji su definisani za svaki razred u okviru tema i oblasti na osnovu opštih i predmetnih ishoda za kraj trećeg ciklusa, što nastavniku omogućava da koncipira sopstvene planove rada u skladu sa predznanjem odraslih, njihovim potrebama i interesovanjima. Međutim, ni predavanje gradiva kao način rada nastavnika, ni reprodukcija činjenica od strane odraslih ne predstavljaju osnovno merilo kvaliteta nastave i njihovih postignuća. Obavezni sadržaji su jedno od sredstava kojima nastavnik raspolaže da bi u nastavnom procesu bili ostvareni definisani ishodi. Na taj način nastavni sadržaji predstavljaju za nastavnika sredstvo, jednu od alatki kojima se služi kako bi bili ostvareni predviđeni predmetni i opšti ishodi.

Za nastavnika je važno da zna da nije svaki obavezni sadržaj u programu striktno vezan za jedan određeni ishod. Naprotiv, odnos između ishoda i obaveznih sadržaja je takav da se jedan ishod može ostvarivati kroz rad na različitim sadržajima i obrnuto, jedan obavezni sadržaj može da bude od koristi u ostvarivanju različitih ishoda. Takođe je važno da se ovako definisani ishodi ne mogu ostvarivati jednokratno, već se grade postepeno i kumulativno. Nastavnik planira nastavni proces s obzirom na obavezu da ostvari definisane ishode. Zato predmetne sadržaje za svaki nastavni blok nastavnik bira s obzirom na njihovu celishodnost u ostvarivanju ishoda. Da bi mogao dobro da bira i da planira, nastavnik treba da poznaje odrasle, odnosno treba da zna koja znanja su mu oslonac za dalji rad (predznanja odraslih stečena tokom ranijeg školovanja, znanja stečena tokom nastave istorije, kao i ona stečena u drugim predmetima) i na koji način najbolje uče (sami ili u paru, grupi, kome i kada je potrebna pomoć i podrška nastavnika ili odraslih koji brže napreduju). Dakle, u procesu ostvarivanja ishoda, među obaveznim sadržajima programa, nastavnik bira one koji su najpogodniji s obzirom na ishode na kojima planira da radi i s obzirom na karakteristike odraslih sa kojima radi.

Pored obaveznih, u nastavnom programu postoje i napredni sadržaji koji su namenjeni onim odraslima koji pokazuju veće interesovanje za Istoriju kao nastavni predmet, koji žele da nauče više samo o određenim pojavama, događajima, ličnostima ili onim odraslima koji pokažu interesovanje za nastavak školovanja.

Napredni sadržaji su definisani za svaki razred u nastavnom programu. Kao i obavezni sadržaji, i oni su definisani na osnovu ishoda za kraj trećeg ciklusa. Nastavnik nije u obavezi da ih realizuje ukoliko ne postoji interesovanje odraslih. Tamo gde odrasli pokaže interesovanje za istoriju nastavnik je u obavezi da ove sadržaje realizuje. Takođe, nastavnik ne mora da ih realizuje u celini, može samo one za koje odrasli pokaže posebno interesovanje, kao na primer značajne ličnosti u srpskoj istoriji, život Srba u Osmanskom carstvu, ratovanje Napoleona Bonaparte i sl. Ukoliko odrasli pokaže interesovanje za teme i sadržaje koji nisu definisani naprednim sadržajima, nastavnik ih sam definiše i predstavlja u sopstvenim planovima rada.

Pored sadržaja za ostvarivanje ishoda, važan je i izbor metoda rada. Nastavnik metode bira u zavisnosti od ishoda na kome radi i sadržaja preko kojih ishod ostvaruje. Takođe, nastavnik se u izboru metode rukovodi i predznanjem, iskustvom i načinima učenja odraslih. Izabrane metode treba da budu takve da omoguće uključivanje svih odraslih u nastavni proces, odnosno da im omoguće učenje na času, a ne kod kuće. To se postiže tako što se učenje novog povezuje sa poznatim i sa iskustvom odraslih; stalnim razgovorom sa njima uz insistiranje da iznose svoja razmišljanja, stavove i da izvode zaključke; osposobljavanjem da pojave, ličnosti i događaje posmatraju iz različitih uglova; uključivanjem odraslih u diskusiju o nekom događaju, pojavi, ličnosti, pročitanom tekstu iz materijala za odrasle ili novinskom članku; istraživanjem prošlosti porodice odraslog, porodične kuće, kraja, zavičaja.

U ostvarivanju ishoda moguće aktivnosti nastavnika su: bira sredstva za ostvarivanje ishoda (sadržaje, tekstualni i vizuelni materijal kao izvor za tumačenje prošlosti, za multiperspektivan pristup), bira način ostvarivanja ishoda (metode), predlaže odraslima teme za istraživanje. Aktivnosti odraslih zavise od sadržaja, metoda i nastavnikovih aktivnosti. Mogu biti: argumentovana diskusija, razgovor, analiza, povezivanje prošlosti i sadašnjosti, opisivanje, beleženje, izlaganje i sl.

Rad sa odraslima podrazumeva i individualizaciju nastave i učenja. To znači da je potrebno prepoznati različite potrebe odraslih i u skladu sa potrebama primeniti različite načine učenja u cilju postizanja ishoda i njihovog napredovanja. Individualizacija ne znači da nastavu i učenje treba prilagođavati svakom pojedinačnom odraslom, ali znači da u planiranju i organizaciji nastave i učenja treba uzimati u obzir njihova predznanja, čak i kad nisu sistematizovana kao školska znanja, zatim iskustvo, potrebe i interesovanja. Nastavu organizovati kroz različite oblike rada, raznovrsne aktivnosti i sadržaje. Ne insistirati na memorisanju, već na prepoznavanju, razlikovanju ili razumevanju pojava. Primenom raznovrsnih oblika i aktivnosti koje imaju za cilj aktivno uključivanje odraslih u nastavu i učenje stvaraju se uslovi za ostvarivanje ishoda, kao i za njihovo napredovanje.

Individualizacija nastave i učenja odnosi se i na odrasle koji imaju šira interesovanja, viši nivo znanja ili kapacitet za realizaciju naprednog nivoa postignuća. Za takve odrasle nastavniku su u ovom programu predloženi napredni sadržaji. Takođe, nastavniku se preporučuje da ove odrasle više usmerava na samostalan rad, na rad sa izvorima. Napredni sadržaji su posebno namenjeni onim odraslima koji žele da nastave školovanje u srednjoj školi.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. Nastava istorije u programu obrazovanja odraslih ishodima je usmerena i na druge predmete, kao što su: Srpski jezik, odnosno jezik nacionalne manjine, Geografija, Strani jezik, Odgovorno življenje u građanskom društvu, Matematika.

Srpski jezik, odnosno jezik nacionalne manjine, doprinosi razvijanju kulture govora i izražavanja, kako usmenog tako i pisanog, što je za nastavu istorije posebno važno. To znači da nastavnik od odraslih očekuje da svoje misli jasno i precizno izražavaju rečenicama koje neće biti proste ili proširene. Ovaj predmet se oslanja i na znanja i umenja koja su odrasli stekli u nastavi geografije - kartografska pismenost i matematike - pisanje brojeva i računanje. Ali i ono što su odrasli naučili u nastavi istorije doprineće boljem razumevanju nastave odgovornog življenja u građanskom društvu (društvo, ljudska prava), geografije (geografska otkrića, država), srpskog jezika (tumačenje književnih dela koja u osnovi imaju istorijski događaj), biologije, fizike, hemije (naučna otkrića).

Praćenje napredovanja i ocenjivanje. Integralni deo procesa nastave i učenja je ocenjivanje. To je složen proces koji se sastoji od različitih i međusobno povezanih aktivnosti kao što su: planiranje, praćenje procesa nastave i učenja, registrovanje podataka o napredovanju odraslog, saopštavanje povratnih informacija, vrednovanje nastave i učenja. Navedene aktivnosti omogućavaju da se kontinuirano prati i vrednuje napredovanje odraslog, kao i kvalitet i efikasnost nastave u ostvarivanju ishoda. To znači da sve što se dešava u učionici treba da se ocenjuje kao uspeh ili kao motiv, razlog za dalje učenje.

Prilikom ocenjivanja nije najvažnije dati informaciju o oceni, već je važno da se odrasli podstakne i podrži tako da bude uspešniji i bolji, kao i da mu se pomogne da ostvari napredak.

Da bi se odrasli podstakli na dalje napredovanje, nastavnik, prilikom ocenjivanja, ističe šta su već postigli, u čemu su već uspešni. Na taj način, ocenjivanje podstiče razvoj samopoštovanja i njihovu veru da mogu da ovladaju određenim znanjima i veštinama. Odrasli koji ne veruju u sebe i svoje sposobnosti slabije će napredovati, a nastavu i učenje neće doživljavati kao nešto što može biti izvor uspeha i ličnog zadovoljstva. Podsticanje i razvoj samopouzdanja od velikog su značaja za dalje učenje odraslih, za učenje tokom celog života, posebno u vremenu brzih i čestih promena.

Da bi odrasle podstakao u daljem usavršavanju i pomogao proširivanje njihovog obrazovanja, nastavnik, osim što ističe ono u čemu je odrasli već uspešan, daje i konkretne sugestije i vodi ga tako da bude uspešniji i bolji (šta da uči, kako da uči, kako da nešto uradi zajedno sa drugima itd.). Nastavnik i odrasli takođe mogu zajednički da planiraju šta treba da ostvare u kraćem ili dužem vremenskom periodu tj. da zajednički planiraju realne, ostvarive ciljeve. Ovakav pristup je koristan i delotvoran, povoljno utiče na motivaciju i uspešnost odraslog, a to sve zajedno povoljno deluje i na samog nastavnika. Dakle, uloga nastavnika nije samo da ocenjuje odrasle, već i da ih podstiče, podržava i doprinosi izgradnji njihovog samopouzdanja.

Ocenjivanje se sprovodi na svakom času (kontinuiran proces) a nastavnik može da ga realizuje na mnoštvo načina, na primer, kroz: individualni razgovor sa odraslim, razgovor sa odraslima na zadatu temu, saopštavanje rezultata rada grupe na zadatu temu, kratke pismene provere koje traju od 5 do 15 minuta. U procesu ocenjivanja nastavnik proverava ostvarenost ishoda, preciznost i tačnost podataka koje odrasli saopštava (usmeno ili pismeno).

Proizvode (produkte) odraslog nastavnik čuva tako što obrazuje neku vrstu dosijea - portfolija, putem koga može da prati koliko je napredovao, u čemu mu treba dodatna pomoć, koje su mu jake strane, šta je dobar oslonac u daljem radu, u čemu još može da napreduje i sl.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Vodič za nastavu i učenje je materijal koji je namenjen nastavniku i odraslom. To nije udžbenik iz koga odrasli uče, to je sredstvo koje odrasli koriste na času tako što čitaju i komentarišu, analiziraju i rešavaju zadatke.

Vodič je prvenstveno namenjen nastavnicima sa ciljem da ih podstakne na drugi i drugačiji način rada, način koji će u centru imati odraslog i učenje, rad koji je zasnovan na stalnoj interakciji odraslog i nastavnika. Istovremeno, Vodič je materijal koji bi trebalo da podstakne kreativnost nastavnika u osmišljavanju aktivnosti i daljem razvoju i obogaćivanju materijala koji će omogućiti učenje na času i koji će motivisati odrasle da uče. Dakle, Vodič je oslonac nastavniku u procesu kreiranja i realizovanja nastave i organizovanja procesa učenja tokom nastave.

GEOGRAFIJA

Cilj nastave geografije je da osposobi odraslog da aktivno koristi i primenjuje osnovna geografska znanja i veštine koje će mu pomoći da unapredi svoj svakodnevni život u geografskoj sredini u kojoj ljudi zajedno žive i sarađuju.

ISHODI

Po završetku osnovnog obrazovanja odrasli će umeti da:

- koristi geografsku kartu, osnovne geografske termine, sliku, tabelu, grafik i jednostavne modele kao izvore informacija u sticanju i primeni znanja i u svakodnevnoj komunikaciji;

- odredi glavne i sporedne strane sveta u prostoru i na geografskoj karti

- opiše kretanja Zemlje i navede glavne posledice;

- na geografskoj karti imenuje i pokaže na geografskoj karti velike kopnene i vodene površine (kontinenti, okeani, mora);

- na geografskoj karti odredi geografski položaj Evrope, Balkanskog poluostrva, Srbije, oblasti i mesta u kome živi;

- na geografskoj karti i u sredini u kojoj živi razlikuje i opiše osnovne oblike reljefa (planine, kotline, nizije, pustinje) i njegov uticaj na način života i aktivnosti ljudi;

- navede glavne odlike osnovnih tipova klime i vremena na Zemlji, u Republici Srbiji, u sredini u kojoj živi i koristi podatke o vremenu i vremensku prognozu za planiranje svojih aktivnosti;

- na geografskoj karti Srbije i u svojoj sredini pokaže podzemne i tekuće vode i objasni njihov značaj za život i rad ljudi;

- razlikuje prirodne fenomene (olujni vetar, vulkanska erupcija, zemljotres, suša, poplava, klizište) i opiše njihove posledice za ljude i geografsku sredinu;

- razlikuje glavne oblike obnovljivih (Sunčeva energija, snaga vetra, voda) i neobnovljivih prirodnih resursa (nafta, prirodni gas, ugalj, mineralne sirovine) i na geografskoj karti (sveta, Evrope, Srbije) pokaže njihov razmeštaj i navede načine njihovog korišćenja za potrebe ljudi;

- opiše razmeštaj stanovništva i naselja na Zemlji i prepozna faktore koji utiču na kretanje stanovništva;

- opiše tipove naselja i faktore koji utiču na njihovo stvaranje, širenje i izumiranje;

- navede i opiše osnovne privredne delatnosti ljudi u Srbiji i u lokalnoj sredini;

- na karti sveta pokaže geografski razmeštaj velikih država;

- navede globalne probleme čovečanstva i neke načine za njihovo rešavanje;

- navede pozitivne i negativne uticaje čoveka na životnu sredinu i učestvuje u akcijama za njenu zaštitu i unapređivanje.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA II CIKLUS (V razred)

Obavezni sadržaji

Planeta Zemlja

- orijentacija u prostoru i na geografskoj karti; upotreba (čitanje) geografske karte;

- oblik i kretanja Zemlje (smena obdanice i noći, časovne zone, nejednaka dužina obdanice i noći u toku godine, smena godišnjih doba, toplotni pojasevi);

- svet koji se pomera - kontinenti i svetsko more, njihov geografski razmeštaj, značaj za život i aktivnosti ljudi;

- visoke planine, visoravni i nizije na Zemlji: njihov razmeštaj, opšte geografske odlike, značaj za život i aktivnosti ljudi;

- vreme i klima (pojam, elementi i faktori, osnovni tipovi); prognoza vremena i njen značaj; uticaj čoveka na klimatske promene;

- podzemne vode (izvori), velike reke i jezera na Zemlji: njihov razmeštaj, opšte geografske odlike, značaj za život i aktivnosti ljudi;

- prirodne nepogode (olujni vetar, vulkanska erupcija, zemljotres, suša, poplava, klizište i njihov uticaj na život ljudi i na geografsku sredinu;

- zemljina blaga: obnovljivi (Sunčeva energija, snaga vetra, voda) i neobnovljivi (nafta, prirodni gas, ugalj, mineralne sirovine, drvo)

- prirodni resursi, njihov geografski razmeštaj i značaj za razvoj privrede.

Napredni sadržaji

Planeta Zemlja

- računanje vremena - kalendar;

- Kako su nastali kontinenti?

- Gde je večito leto, a gde večita zima?

- najkišovitije i najsušnije regije u svetu;

- najduže reke, najveća i najdublja jezera, najveće planine i pustinje u svetu;

- aktivni vulkani u svetu i u Evropi;

- najrazorniji zemljotresi u svetu i u Srbiji (intenzitet i posledice);

- kisele kiše ugrožavaju životnu sredinu;

- najveći zagađivači vode, vazduha i tla u lokalnoj sredini.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA II CIKLUS (VI razred)

Obavezni sadržaji

Stanovništvo i njihove aktivnosti

- raspored stanovništva na Zemlji: porast broja svetskog stanovništva, neravnomerna gustina naseljenosti, prirodno kretanje stanovništva, migracije stanovništva (uzroci i posledice), populaciona politika i planiranje porodice;

- osnovne strukture stanovništva (rasna, verska, polna, starosna, obrazovna) i socijalna zaštita;

- naselja na Zemlji: njihov geografski položaj, vrste i tipovi; urbanizacija kao svetski proces;

- glavne privredne delatnosti (poljoprivreda, industrija, rudarstvo, građevinarstvo, zanatstvo, saobraćaj i turizam): opšte karakteristike i njihov uticaj na društveni razvoj regija i država u svetu;

- geografski razmeštaj velikih regija i država u svetu;

- globalni problemi čovečanstva i načini za njihovo rešavanje (nedostatak sirovina i energenata, hrane, vode za piće; pojava gladi; narušavanje mira i bezbednosti, stvaranje uslova za bezbednost, toleranciju, mirnu saradnju i očuvanje mira);

- ekološki problemi savremenog sveta i načini za njihovo rešavanje (zagađivanje životne sredine, narušavanje ozonskog omotača, globalno otopljavanje i efekat staklene bašte, kisele kiše, povećanje radijacije, proizvodnja hrane koja sadrži veštačke i genetski izmenjene sastojke).

Napredni sadržaji

Stanovništvo i njihove aktivnosti

- porast svetskog stanovništva - uzroci i posledice;

- migracije svetskog stanovništva;

- najveće religije sveta;

- velike svetske metropole;

- naselja i aktivnosti ljudi na visokim planinama, pustinjama i u polarnim oblastima;

- najpoznatije turističke destinacije u Evropi i svetu;

- saobraćaj i njegov uticaj na razmenu ljudi i robe.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA TREĆI CIKLUS (VII razred)

Obavezni sadržaji

Zavičaj i Srbija

- lokalna sredina: geografski položaj i geografske odlike (reljef, klima, vode, biljni i životinjski svet, prirodni resursi, stanovništvo, naselja);

- aktivnosti ljudi (privreda) u lokalnoj sredini i perspektive razvoja;

- zaštita, unapređivanje lokalne sredine od zagađivanja;

- Republika Srbija: geografski položaj na Balkanskom poluostrvu i u Evropi;

- planinsko-kotlinska Srbija: geografski razmeštaj planina i kotlina, život i aktivnosti ljudi u planinsko-kotlinskim predelima;

- nizijska Srbija: život i aktivnosti ljudi u panonskoj i peripanonskoj oblasti;

- odlike i značaj klime za život ljudi u Republici Srbiji;

- geografski razmeštaj i značaj najvećih rečnih sistema u Republici Srbiji;

- geografski razmeštaj i značaj jezera i banja u Republici Srbiji;

- stanovništvo u Republici Srbiji: struktura stanovništva, kretanje stanovništva i planiranje porodice;

- naselja u Republici Srbiji: tipovi i geografski razmeštaj naselja, širenje gradova i izumiranje sela;

- glavna prirodna bogatstva kao faktor privrednog razvoja Republike Srbije: geografski razmeštaj, nalazišta i eksploatacija;

- privreda i glavne privredne delatnosti u Republici Srbiji;

- saradnja Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama (politička, ekonomska, kulturno-prosvetna i naučno-tehnološka).

Napredni sadržaji

Zavičaj i Srbija

- geografske vrednosti zavičaja;

- savremene društveno-ekonomske promene i njihove posledice u lokalnoj sredini;

- život i aktivnosti ljudi u velikim gradovima u Republici Srbiji;

- život i aktivnosti ljudi u planinskim naseljima Republike Srbije;

- populaciona politika i planiranje porodice;

- nacionalni parkovi, specijalni rezervati i spomenici prirode u Republici Srbiji;

- banje u Republici Srbiji;

- pećine i jame u Republici Srbiji;

- srednjovekovni srpski manastiri;

- kulturne manifestacije u Republici Srbiji;

- politička, ekonomska, kulturnoprosvetna i naučnotehnološka saradnja Republike Srbije sa zemljama u okruženju i u Evropi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastava geografije ima za cilj da osposobi odraslog da koristi i primenjuje stečeno znanje, stvara i razvija veštine i navike koje će mu pomoći da unapredi svoj svakodnevni život u geografskoj i društvenoj sredini u kojoj živi. To znači da će nastavnik organizovati nastavni proces tako da svaki odrasli svojim aktivnostima na času razvija i ostvaruje predviđene ishode učenja u skladu sa svojim sposobnostima, interesovanjima i potrebama.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Nastava geografije omogućava da se podrži izgradnja svih opštih ishoda koji čine sastavni deo funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Jezička pismenost razvija se i izgrađuje kroz tumačenja geografskih činjenica, ideja i mišljenja u usmenom i pisanom obliku. To znači da: odrasli ume pravilno da piše i čita geografske pojave, objekte i pojmove (na geografskoj karti i u dodatnim izvorima) koristeći oba pisma i upotrebljavajući veliko slovo za vlastite imenice; samostalno i razgovetno opisuje i objašnjava geografske činjenice; izvodi jednostavan zaključak i obrazlaže svoj stav; učestvuje u komunikaciji na času i pažljivo sluša sagovornike.

Matematička pismenost razvija se i izgrađuje kroz sve predmetne ishode i sadržana je u primeni matematičkih operacija i zakona prilikom čitanja i poimanja geografskih i matematičkih elemenata karte (određivanja koordinata mesta i tačaka na Zemlji, određivanja udaljenosti, rastojanja, relativne i nadmorske visine i sl.), očitavanja različitih grafičkih prikaza (dijagrama, kartodijagrama, izohipsi) i vrednosti sa mernih aparata i instrumenata.

Razvijanje i izgradnja naučne pismenosti u nastavi geografije sadržani su u procesu objašnjavanja prirodnih i društvenih geografskih fenomena i njihovih interaktivnih veza i odnosa zasnovanih na proverenim i valjanim znanjima, istraživanjima i dokazima (kretanja i oblik Zemlje; postanak i razvoj prirodnih fenomena na Zemlji - reljef, klima, vode, prirodni resursi, prirodne nepogode i dr.). Pored toga, odrasli kroz nastavu dobija podsticaje da pravilno koristi neke osnovne naučne pojmove, naučnopopularnu literaturu i druge pouzdane izvore informacija, što će doprineti da bolje razume promene koje nastaju delovanjem čoveka u prirodnoj sredini, koristi sve mogućnosti koje su mu u tom pogledu na raspolaganju i razvije odgovornost za očuvanje i unapređivanje životne sredine.

Nastava geografije omogućava odraslom da unapređuje digitalnu pismenost korišćenjem savremenih multimedijalnih i informatičkih sredstava i na taj način efikasnije i kvalitetnije uočava, sagledava i razume različite vrste procesa i pojava i u svom okruženju i na planeti Zemlji (prirodne i društvene odlike različitih regija u svojoj zemlji i u svetu). Multimedijalna sredstva omogućavaju odraslom da aktivno prati i razume društvenoekonomske procese, kao što su tranzicija, globalizacija, ekološki problemi i održivi privredni razvoj i njihove refleksije na našu zemlju i vlastito životno i radno okruženje.

Geografska znanja i veštine koje se odnose uočavanje prostornosti, raznovrsnosti, utvrđivanje individualnosti i povezanosti u geografskoj sredini, odraslom omogućavaju da racionalno planira i obavlja svoje životne aktivnosti, da prepozna, objasni i doprinosi rešavanju problema radi unapređivanja ličnog i porodičnog života i aktivnosti ljudi u svom okruženju i zajednici (izgradnja infrastrukturnih objekata; gajenje unosnih ili korisnih biljnih kultura; zaštita od erozije, plavina, poplava; privredne, sportske, rekreativne i druge aktivnosti).

Nastava geografije doprinosi da odrasli organizuje sopstveno učenje u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima, da korektno procenjuje nivo svojih kompetencija i da na osnovu utvrđenog nivoa svog postignuća planira njihov dalji razvoj, da preduzima i ostvaruje različite inicijative u porodici, društvenoj zajednici i lokalnoj sredini. Ovakav vid aktivnosti kod odraslog razvija samopouzdanje u učenju i doprinosi napredovanju.

Saradnički odnosi, inicijativnost i kreativnost u nastavi geografije ostvaruju se u različitim vidovima komunikacije na časovima i vannastavnim aktivnostima (ako za ovo poslednje postoji interesovanje odraslog). Saradnja, inicijativa i kreativnost odraslog dolazi do izražaja prilikom korišćenja raznovrsnih nastavnih sredstava, oblika i metoda rada, a u porodičnom i širem društvenom okruženju ostvaruje se u procesu planiranja i realizovanja postupaka i radnji u kontekstu primene i unapređivanja geografskog znanja, veština i stavova u svim prirodnim i društvenim elementima geografskog okruženja.

Nastava geografije doprinosi razvoju identiteta (socijalnog, nacionalnog, kulturnog), razvoju i značaju međuljudske i međukulturne saradnje, bez obzira na razlike i udaljenost. Nastava ovog predmeta podržava pozitivne vidove ponašanja (toleranciju, razumevanje i poštovanje drugih, rešavanje konflikta pregovaranjem, a ne primenom sile) koja odraslog podstiču da konstruktivno učestvuje u porodičnom i društvenom životu.

Građanska odgovornost razvija se kroz izučavanje društveno-geografskih sadržaja koji se odnose na društveno-političke pojave i karakteristike naše države (demokratija, građanska prava, ravnopravnost, jednakost). Osim toga, odrasli može da koristi različite izvore i sredstava informisanja u svrhu obaveštenosti i razumevanja društvenih i političkih događanja u svojoj sredini, u svojoj zemlji i svetu, da na primeren način raspravlja o različitim situacijama i različitim pitanjima koji su od interesa za njega lično, za njegovu porodicu, za druge ljude i demokratsko društvo u celini.

Izučavanje geografske sredine sa svim prirodnim i društvenim fenomenima pruža mogućnosti odraslom da stekne znanje i izgradi stavove o potrebi očuvanja i unapređivanja svih elemenata svoje uže i šire životne okoline. Na primer, odrasli će razumeti da se neplanska seča šuma odražava na klimatske promene, kvalitet vazduha, količinu i kvalitet voda, eroziju i degradaciju zemljišta, na biljni i životinjski svet, na čoveka i na kvalitet njegovog života. Osim toga, odrasli će razumeti koje aktivnosti čoveka kao pojedinca dovode do zagađivanja vazduha, voda i tla i biće u stanju da racionalno i planski preduzima mere, organizuje i aktivno učestvuje u akcijama očuvanja i unapređivanja životnog prostora.

Predmetni ishodi. Osnovu Programa geografije čine ishodi koji su definisani u skladu sa razvojem ličnih i životnih kompetencija odraslih, koje su potrebne i poželjne za efikasan život i rad u užem i širem okruženju i za uspešan nastavak obrazovanja. Ishodi za nastavu geografije, kroz sadržaje grupisane u okviru tema, postepeno se grade, razvijaju i povezuju i čine jednu zaokruženu celinu čijim će ostvarivanjem odrasli razviti ključna i funkcionalna znanja, veštine i stavove koje će primenjivati, koristiti i dalje razvijati u konkretnim životnim uslovima i aktivnostima i u daljem obrazovanju. Ishodi omogućavaju sistemsko praćenje i vrednovanje ostvarenosti ciljeva obrazovanja i nastavnog programa, postignuća i napredovanja odraslog.

Definisani ishodi predstavljaju osnovu za koncipiranje nastavnog i obrazovnog rada sa odraslima. Treba imati u vidu da se jedan ishod može ostvariti različitim ali i međusobno povezanim sadržajima. Na primer, ishodi: "odrasli će umeti da koristi geografsku kartu, geografske termine, sliku, tabelu, grafik i jednostavne modele za sticanje znanja i u svakodnevnoj komunikaciji" i "odrasli će umeti da odredi glavne i sporedne strane sveta u prostoru i na geografskoj karti" razvijaju se i izgrađuju na svim časovima geografije i u svakodnevnim životnim aktivnostima. Ova znanja i veštine imaju funkcionalni karakter i podrazumevaju njihovo korišćenje, proširivanje, produbljivanje i usavršavanje prilikom snalaženja u neposrednoj okolini, organizovanja putovanja, prilikom izgradnje i planiranja životnog prostora, planiranja aktivnosti i slično. Ovo važi i za veliki deo ostalih ishoda, koji se u nastavi geografije ostvaruju postepeno i kumulativno.

Ishodi su osnova na kojoj su definisani obavezni nastavni sadržaji, oblici i metode rada, nastavna sredstva, aktivnosti nastavnika i odraslog i sistematsko praćenje i vrednovanje njegovog napredovanja.

Predmetne teme. Program geografije zasnovan je na ishodima koji se grade, dopunjuju i proveravaju kroz sadržaje tri glavne teme: Planeta Zemlja, Stanovništvo i njihove aktivnosti i Zavičaj i Srbija. Za odrasle čija su interesovanja nešto šira i dublja, u ovom programu su u okviru navedenih tema definisani i napredni sadržaji koji će omogućiti da odrasli stekne dodatna, šira znanja o pojavama, procesima i zakonitostima u geografskoj sredini.

Sadržaji prve teme Planeta Zemlja imaju veliki obrazovni i praktični značaj u svim oblastima čovekove delatnosti i čine osnovu za razumevanje geografskih objekata, pojava, procesa i zakonitosti u neposrednom okruženju i na širem planu. Sadržaji ove teme pomažu odraslom da razvije umešnost orijentisanja u geografskom prostoru i u vremenu, da upozna geografske činjenice i njihove međusobne veze i odnose koji utiču i određuju tok geografskih promena u lokalnoj sredini i na globalnom nivou. Ovi sadržaji su kompleksni i doprinose ugrađivanju postojećih, iskustvenih znanja odraslog u šire kompetencije koje mu pak omogućavaju da razume kakav može biti čovekov uticaj na promene u prirodi i kako čovek može da koristi prirodne sile i resurse za poboljšavanje životnih uslova.

Druga tema Stanovništvo i njihove aktivnosti okuplja važne društveno-geografske sadržaje (stanovništvo, naselja, privreda, razmeštaj regija i država u svetu, globalni i ekološki problemi čovečanstva). Sadržaji ove teme omogućavaju odraslom da posmatranjem, identifikovanjem i istraživanjem geografskih činjenica u lokalnoj sredini razvija sposobnost upoređivanja i donošenja zaključaka o prostornosti i razvojnosti društveno-ekonomskih pojava i procesa na nacionalnom i globalnom nivou. Funkcionalizacija ovih sadržaja podstiče i osposobljava odraslog da planira i organizuje svoje životne aktivnosti na što celishodniji i primereniji način. Povezivanjem sadržaja, znanja i veština vezanih za ove dve teme proširuje se, produbljuje i utvrđuje geografska kultura odraslog, umenje razmišljanja o pojavama i formiranje vlastitih stavova prema važnim i aktuelnim procesima u lokalnoj i široj sredini i mogućim i poželjnim načinima za rešavanje problema koje ovi procesi sobom nose ili stvaraju. Ovo osposobljava odraslog i da aktivnije učestvuje u rešavanju problema koji se javljaju u njegovoj društvenoj i geografskoj sredini.

Sadržajima teme Zavičaj i Srbija odraslom se približavaju prirodno-geografski fenomeni i promene u lokalnoj sredini i na nivou države u kojoj žive. Temu čini skup važnih geografskih znanja o kompleksnom geografskom prostoru koji zauzima Srbija (planinsko-kotlinska i panonska Srbija) u kome je isprepletano delovanje prirode i ljudi, i u kome odrasli može da prepozna obeležja, probleme i specifičnosti sredine u kojoj živi i ostalih regija u našoj zemlji. Izučavajući ove sadržaje odrasli celovito sagledavaju geografske odlike svog zavičaja i države, uočavaju raznovrsnost, individualna i osobena obeležja, upoređuju zavičaj sa ostalim regijama države i otkrivaju sličnosti i razlike.

Ovu temu čine dve celine: Lokalna sredina i Republika Srbija. Sadržaji su strukturirani po Kerovom sistemu, odnosno, raspoređeni su tako da svaki prethodni predstavlja osnovu za razumevanje narednih sadržaja, a sadržaji zajedno čine jedinstvenu celinu.

Geografija lokalne sredine obuhvata opšti pregled geografskih odlika, pri čemu je korisno ukazati na interaktivne veze i odnose svih činilaca geografske sredine, kao i na potrebu zaštite i unapređivanja lokalne sredine. Odrasli se mogu podsticati da, u okviru svojih mogućnosti i uz pomoć nastavnika, preduzmu mala istraživanja svoje lokalne sredine, da iznesu svoja zapažanja u nekom obliku prezentacije, da sa ostalim odraslima i uz nastavnikovu pomoć i usmeravanja razgovaraju o prikupljenim podacima i iznetim zapažanjima. Na ovaj način odrasli aktivno učestvuju u nastavnom procesu koji postaje proces učenja, što je jedan od glavnih ciljeva FOOO. Ovakav i slični oblici rada doprinose da odrasli brže i više napreduju, a nastavniku omogućavaju da prati i podrži napredovanje odraslih.

U okviru druge podteme odrasli upoznaje osnovne oblike reljefa, klimu, vode, stanovništvo, naselja, prirodna bogatstva i privredu svoje zemlje i druge društveno-ekonomske odnose u njoj. Ovi sadržaji omogućavaju odraslom da razume potrebu očuvanja i unapređivanja svoje sredine u kontekstu prirodnih i društvenih fenomena radi poboljšavanja svojih životnih uslova i aktivnosti.

Obavezni i napredni sadržaji. Sadržaji geografije, čijim učenjem treba da se ostvare ishodi, organizovani su po razredima i ciklusima u okviru tri nastavne teme: Planeta Zemlja, Stanovništvo i njihove aktivnosti i Zavičaj i Srbija.

Obavezni sadržaji po razredima i ciklusima konkretizuju predložene ishode i omogućavaju da odrasli ostvare definisane ishode.

Prilikom izučavanja tematske celine Planeta Zemlja očekuje se da će odrasli steći osnovna znanja i praktične veštine koje predstavljaju osnovu za dalje izučavanje i razumevanje geografskih pojava, procesa i zakonitosti na lokalnom i globalnom nivou. Veoma je važno da nastavnik, uz poštovanje osnovnih didaktičkih principa, prilagodi dubinu i širinu nastavnih sadržaja prethodnim znanjima i iskustvima odraslih, kao i njihovim potrebama i interesovanjima. Sadržaji ove teme realizuju se kroz nekoliko blokova (u trajanju po 2-3 časa). Tema je strukturirana po Kerovom sistemu i čine je manje celine (podteme). Nastavnik ima punu slobodu da organizuje tematske blokove, da planira vreme i sve didaktičke aktivnosti koje će voditi ka razvijanju i ostvarivanju planiranih ishoda.

Izučavajući prvu podtemu, Orijentacija u prostoru i na geografskoj karti, odrasli se osposobljavaju za čitanje opštih, tematskih i specijalnih karata. Ovo je važno jer se geografske karte koriste u mnogim oblastima delatnosti.

Oblik i kretanja Zemlje čine sadržaji koji omogućavaju da odrasli upoznaje zakonitosti koje su uticale na oblik i na posledice kretanja Zemlje. Znanja koja odrasli stiču vrlo su značajna za planiranje i organizovanje raznih (dnevnih, periodičnih) životnih aktivnosti, kao i za razumevanje pojava, procesa i odnosa u ostalim delovima sveta. Ovi sadržaji mogu da budu teški za odrasle i zbog toga je potrebno obrađivati ih kroz primere koji su bliski njihovom iskustvu.

Sadržaji podtema Svet koji se pomera (kontinenti i svetsko more) i reljef na Zemlji (planine, visoravni i nizije) čine jednu od celina fizičke geografije. Odrasli treba da uoče geografski razmeštaj kontinenata, okeana, mora i najkrupnijih reljefnih oblika. Opšte geografske odlike treba razmatrati u kontekstu uticaja ljudskog rada na promene u prirodi i iskorišćavanje prirodnih resursa za poboljšavanje životnih uslova.

Sadržaji koji se odnose na Vreme i klimu, Vode na Zemlji i Prirodne nepogode moguće je obraditi u jednom bloku. Prilikom obrade fizičkogeografskih pojava i procesa u okviru ove podteme treba se što više oslanjati na postojeća znanja i iskustva odraslih, kao i neposredna posmatranja ili čak vežbe na terenu, u lokalnoj sredini.

Podtemu Zemljina blaga - obnovljivi i neobnovljivi prirodni resursi i njihov ekonomski značaj za razvoj privrede čine sadržaji koji mogu da doprinesu razumevanju savremenih ekonomsko-političkih odnosa i održivog razvoja na Zemlji. Potrebno je ukazati na neravnomeran razmeštaj prirodnih resursa, veliku potrošnju neobnovljivih resursa i perspektivu korišćenja obnovljivih izvora energije. Odrasle stalno treba podsticati da razmišljaju o potrebi da se energenti racionalno koriste i čuvaju. Iz ovoga proizilazi i formiranje i unapređivanje ekološke kulture kod odraslih.

U radu na navedenim podtemama treba stalno skretati pažnju odraslima na to kako i koliko su pojave međusobno povezane i gradivo povezivati sa srodnim sadržajima drugih predmeta - Matematike, Fizike, Hemije, Biologije, ali i Odgovornog življenja i Osnovnih životnih veština.

Tema Stanovništvo i njegove aktivnosti obuhvata sadržaje koji se odnose na stanovništvo, naselja, privredu, geografski razmeštaj velikih država u svetu i na globalne probleme čovečanstva. Ovi sadržaji su kompleksni i ključni su za razumevanje raznih društveno-geografskih pojava u svetu - prirodno kretanje, migracije stanovništva, strukture stanovništva i naselja. Poseban naglasak treba da bude na populacionoj politici, planiranju porodice, širenju gradova i izumiranju seoskih naselja u našoj zemlji.

Sadržaji podteme Globalni i ekološki problemi čovečanstva i načini za njihovo rešavanje omogućiće odraslima da shvate uzroke i posledice najtipičnijih problema savremenog sveta i čovečanstva. Odrasle treba podsticati da razmišljaju o problemima kakvi su nedostatak hrane i vode za piće, pojava gladi, porasta agresivnog ponašanja, zagađivanje životne sredine, kao i da, pojedinačno, zajedno i uz pomoć nastavnika, razmišljaju i razgovaraju o mogućim i valjanim rešenjima za ovakve i slične probleme u sredini u kojoj žive. Za obradu ovih tema vrlo je pogodno koristiti aktuelne informacije iz različitih medija i sredstava komunikacije. Sadržaje ove podteme svakako treba rasteretiti od statističkih podataka i faktografije i prilagoditi ih različitim mogućnostima i interesovanjima odraslih.

Sadržaji teme Zavičaj i Srbija će odraslima omogućiti da razumeju neke osnovne prirodno-geografski pojave, kao i društveno-geografske promene u lokalnoj sredini i u državi Srbiji.

Podtema Lokalna sredina obuhvata pregled geografskih odlika regionalne celine u kojoj se nalazi škola. Zato se preporučuje da odrasli grupno ili u paru urade kratka istraživanja geografskih odlika i unapređivanje lokalne sredine i rezultate rada prezentuju ostalim odraslima.

Sadržaji koji slede odnose se na geografski položaj, opšte prirodno-geografske oblike naše zemlje. Prilikom obrade ovih sadržaja potrebno je ukazati na interaktivne veze i odnose svih činilaca geografske sredine i obraditi samo reprezentativne objekte i pojave. Sadržaje treba rasteretiti faktografije i statističkih podataka, a posebnu pažnju treba posvetiti problemima zagađivanja, zaštite i unapređivanja svih geografskih fenomena na prostoru lokalne sredine i države uopšte.

Značajno mesto imaju sadržaji koji se odnose na stanovništvo i naselja u Republici Srbiji. Odrasle treba upoznati sa problemima demografskog razvoja i politikom koja se bavi merama za obnavljanje stanovništva. S tim u vezi, neophodno je objasniti i ukazati na faktore koji su doveli do promena početkom ovog veka, koje se odražavaju na stanovništvo i naselja u našoj zemlji. Ovo nastavno gradivo treba povezivati sa sličnim sadržajima drugih predmeta, u cilju sagledavanja demografskih problema i izgrađivanja svesti o neophodnosti zajedničkog života različitih etničkih grupa. Pored toga, potrebno je upoznati odrasle sa uzrocima i posledicama migracionih kretanja srpskog stanovništva tokom dvadesetog veka. Posebna pažnja može da se posveti vezama i odnosima sa dijasporom.

Naselja u našoj zemlji treba razmatrati u kontekstu njihovog geografskog razmeštaja i razvoja (širenje gradova, izumiranje sela - uzroci i posledice).

Prilikom izučavanja sadržaja o prirodnim bogatstvima i privredi Srbije odrasle treba upoznati sa geografskim razmeštajem i eksploatacijom prirodnih resursa koji čine osnovu za razvoj privrede i pojedinih privrednih delatnosti. S obzirom na složenost ove problematike, težište treba staviti na najvažnije karakteristike privrednog razvoja, teritorijalni razmeštaj i neravnomernost u nivou razvijenosti.

U ovom kontekstu važna su i pitanja koja se odnose na tranziciju, integraciju i saradnju Srbije sa drugim državama u Evropi. Ovo će odraslima omogućiti da shvate da je i iz ugla života u lokalnoj zajednici važno da naša zemlja sarađuje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

Osim obaveznih nastavnih sadržaja, predloženi su i napredni sadržaji koji su namenjeni odraslima koji ispoljavaju veće interesovanje i potrebu za povećanim obimom znanja za nastavni predmet. U okviru svake nastavne teme navedeni su sadržaji čija je tematika vezana za lokalnu sredinu ili za našu državu. Odrasli mogu da predlože i neke druge aktuelnije teme i da ih, uz podršku nastavnika, realizuju na način koji sami odaberu (grupni rad, mini projekat, video-zapis). Napredni sadržaji mogu da se realizuju u redovnoj nastavi ili organizovanjem dodatne nastave.

Geografsko obrazovanje odraslih zasniva se na njihovim iskustvenim znanjima i sposobnostima stečenim u svakodnevnim životnim situacijama, u kontaktu sa fizičkim i društvenim okruženjem, na znanjima i sposobnostima stečenim u ranijem institucionalnom obrazovanju kao i znanjima i veštinama stečenim kroz individualna interesovanja. Odraslima treba omogućiti da svoja iskustvena znanja i veštine povezuju sa sadržajima iz programa i organizuju ih tako da se stalno osvrću na mogućnosti njihove praktične primene i koristi od te primene. Takođe, odrasli se međusobno veoma razlikuju po nivou znanja, stečenim veštinama i sposobnostima, interesovanjima, sklonostima, mogućnostima i stilovima učenja. Zato je važno da nastavnik individualno prilagođava svoj metodski postupak i svakom odraslom omogući pristup i učešće u aktivnostima na času.

Individualizacija procesa nastave i učenja iziskuje poznavanje individualnih svojstava odraslih i prilagođavanje načina rada tim svojstvima, kako bi se omogućilo da odrasli uči i napreduje na samom času, u toku nastavnog procesa, što je jedan od glavnih ciljeva kako nastave u FOOO u celini, tako i nastave geografije. U sticanju informacija koje su od značaja za individualizaciju nastave nastavnik koristi i iskustva i saznanja drugih članova školskog tima.

U nastavi geografije koriste se individualni rad, rad u paru, grupni i terenski rad i sl. i nastavne metode (dijaloška, ilustrativno-demonstraciona i dr.) što sve zajedno omogućava uključivanje i aktivno učešće svakog odraslog. Izgradnji funkcionalnog znanja i razvijanju veština doprinosi i korišćenje, osim geografske karte, kao očigledno važnog nastavnog sredstva, i prigodne šeme, dijagrama, slika i ilustracija, modela i raznih mernih instrumenata i aparata.

Za odrasle koji ispoljavaju teškoće u savladavanju pojedinih nastavnih sadržaja nastavnik će organizovati dopunski rad.

U Vodiču za nastavnika za svaku oblast su navedeni primeri preporučenih aktivnosti, nastavnih oblika i metoda rada.

Planiranje i izvođenje nastave geografije je dinamičan proces koji se stalno prilagođava realnim uslovima u učionici. Nastavnikova uloga nije u tome da ispredaje gradivo, već da stvori uslove za smislen rad odraslog na gradivu, da svakom od njih omogući da učestvuje u tom radu, da ih motiviše i podržava i da prati njihovo napredovanje. Nastavnik podstiče odrasle da koriste različite resurse i alate, da koriste svoja postojeća znanja i veštine u procesu sticanja novih. Posebno je važno da nastavnik omogući odraslima da i sami prate i procenjuju svoj rad i napredak, jer je to način da oni postepeno preuzmu na sebe odgovornost za svoj rad i rezultate učenja, kao i da se osposobe da ga samostalno i funkcionalno planiraju.

Povezanost Geografije sa drugim predmetima i modulima. Geografija kao nauka proučava i povezuje prirodno-geografske i društveno-geografske pojave i procese i njihove međusobne veze i odnose u geoprostoru. Znanja i veštine koja su odrasli stekli u nastavi geografije korelativna su sa drugim nastavnim predmetima (Srpski jezik, Matematika, Istorija, Biologija, Hemija, Fizika, Digitalna pismenost, Odgovorno življenje). Nastavni sadržaji iz Geografije su pogodni za tematsku interdisciplinarnu nastavu koja omogućava da se predmeti funkcionalno integrišu prilikom obrade nekog problema ili teme, što će doprineti da odrasli steknu kompletna, upotrebljiva i održiva znanja, veštine i kompetencije. Zato je neophodno da nastavnik poznaje i programe ostalih predmeta i modula u FOOO.

Praćenje napredovanja i ocenjivanje. Napredovanje odraslog se prati u odnosu na predviđene ishode. U prethodnim odeljcima je već bilo dosta reči o načinima na koje nastavnik prati napredovanje odraslog. Tome treba dodati da se njihovo ocenjivanje u FOOO zasniva na praćenju napredovanja, a ne na rezultatima postignutim na kontrolnim zadacima ili na usmenim odgovorima koje su odrasli u stanju da daju kad se propituje usvojenost i reprodukcija pređenog gradiva. Umesto da propituje odrasle i daje im kontrolne zadatke, nastavnik ih ocenjuje na osnovu podataka o napretku koji su ostvarili u odnosu na početno stanje, o aktivnostima koje je svaki pojedinačni odrasli kadar da obavi sam ili u saradnji sa nekim, sa kakvim problemima je u stanju da se suoči, u čemu i pod kojim uslovima je najuspešniji i sl. Nastavnik uvek treba da ima na umu da je mera u kojoj odrasli napreduju velikim delom i pokazatelj kvaliteta i primerenosti nastave, kao i adekvatnosti primenjenih nastavnih metoda i sredstava. Praćenje napredovanja odraslog pomaže mu da postepeno stekne razumevanje ciljeva učenja, da postepeno usavršava veštine učenja, pa čak i ovlada strategijama efikasnog učenja, da sam prepoznaje ostvarenost ishoda i stiče uvid u sopstvene uspehe, te da proceni sopstvene potencijale. Da bi ocenjivanje bilo korisno za nastavu i učenje, mora biti brižljivo i blagovremeno planirano, objektivno, efikasno, profesionalno vođeno, usmereno na interese odraslih. Nastavnik zadacima, pitanjima i aktivnostima podstiče odrasle da samostalno razmišljaju, pokažu znanja, upotrebe veštine, grade, iskazuju i obrazlažu svoje stavove.

Da bi praćenje napredovanja i ocenjivanje odraslog postigli svoj pravi cilj, da imaju podsticajni karakter i da ga ohrabruju da se trudi i da ulaže napor, mora da ih karakteriše:

- kontinuiranost - redovnost i stalnost uz individualizovani pristup;

- sveobuhvatnost - vrednovanje svih vidova rada, a ne samo rezultata pismenog i usmenog proveravanja znanja (na primer, zainteresovanost i zalaganje, motivacija, samostalnost, primena naučenog, korišćenje raznih izvora, napredak u odnosu na početno stanje, saradljivost i konstruktivan stav i sl.);

- javnost - odrasli u svakom trenutku znaju kako su procenjeni i ocenjeni, kao i na osnovu čega.

Ocenjivanje napredovanja i uspeha odraslog, registrovanje podataka o njegovom napredovanju, nastavnik uredno beleži u svoju andragošku svesku i portfolio svakog odraslog.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Vodič za nastavu i učenje sačinjen je kao alat koji će nastavniku pomoći da efikasnije i uspešnije izvodi nastavu u skladu sa glavnim principima na kojima se zasniva koncept FOOO. U tom smislu, u Vodiču su za svaku oblast navedeni primeri i način realizacije preporučenih aktivnosti, oblika i metoda nastavnog rada. Nastavnik ovaj vodič ne treba da shvati kao udžbenik geografije, iako se u njegovom sastavu nalaze i različiti materijali za odraslog, kao što su kratki tekstovi, ilustracije, karte, zadaci za samoprocenu učenja i sl. (još bogatiji izbor materijala za odrasle dat je na CD-u koji prati Vodič). Različiti primeri planiranja, aktivnosti, sadržaja, ilustracija i zadataka namenjenih i nastavnicima i odraslima koji su opisani u Vodiču treba da posluže kao osnova na kojoj će svaki nastavnik, u saradnji sa njima i uz njihovo aktivno učešće, dalje razvijati i obogaćivati i svoj pristup nastavi i učenju i materijale koje odrasli u učenju koriste, saglasno svojim iskustvima u realizaciji programa i specifičnostima i njihovim potrebama.

ENGLESKI JEZIK

Cilj nastave engleskog jezika u drugom i trećem ciklusu FOOO je osposobljavanje odraslog za elementarnu komunikaciju u svakodnevnim situacijama korišćenjem engleskog jezika.

ISHODI

Po završetku drugog ciklusa odrasli će biti u stanju da:

Receptivne veštine (slušanje i čitanje)

- razume frekventne reči i izraze koji se odnose na bliske teme;

- razume osnovni smisao ili konkretne informacije (na primer, lične podatke, brojeve, boje) u jednostavnom tekstu ili govoru (uz ponavljanje čitanja i slušanja);

- razume kratke i jednostavne natpise koji su česti na javnim mestima (na primer, znaci za orijentaciju, restorani, prodavnice, stanice), naročito ako sadrže slike;

- razume jednostavna pitanja o bliskim temama.

Produktivne veštine (govor i pisanje)

- ostvari veoma jednostavnu konverzaciju u predvidljivim, svakodnevnim situacijama oslanjajući se na pomoć sagovornika;

- zatraži pomoć (na primer, traži da se nešto ponovi);

- iskaže svoje potrebe (prilikom putovanja, kupovine...);

- izrazi dopadanje ili nedopadanje;

- zatraži i pruži informaciju o pravcu, mestu i vremenu (jednostavnim rečima i izrazima);

- popuni jednostavan formular u kome se traže lični podaci;

- napiše kratke odgovore na jednostavna pitanja.

Po završetku trećeg ciklusa odrasli će biti u stanju da:

Receptivne veštine (slušanje i čitanje)

- razume smisao jednostavnog teksta i razgovetnog govora o bliskim temama ukoliko sadrže reči u čestoj upotrebi;

- pronalazi konkretne detalje i informacije u jednostavnom tekstu (na primer, u mejlu, jelovniku, redu vožnje, rasporedu, reklami, oglasima);

- razume jednostavna uputstva, upozorenja ili prigodne poruke.

Produktivne veštine (govor i pisanje)

- komunicira na jednostavan način u poznatim, svakodnevnim situacijama;

- daje jednostavna uputstva i objašnjenja (na primer, pravac kretanja, vreme, lociranje stvari);

- napiše jednostavnu, kratku poruku, pismo, razglednicu.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA DRUGI CIKLUS

Obavezni sadržaji

- engleski oko nas;

- započinjanje razgovora;

- putovanje;

- posao i slobodno vreme;

- kupovina;

- osećanja i potrebe.

English around us

Exit, welcome, I love you, fast food, exchange office, light, for men…

International words: alcohol, chocolate, cigarette, April, coffee, hotel, radio, pyjamas, mathematics, restaurant, CD, DVD…

What English names do you know?

Starting a conversation

Hello, my name is… What's your name? Where are you from?

How are you? Not bad / I am fine, thanks. Where do you live? What's your favourite singer/food/subject? Do you like English? See you / Bye.

Travelling

Where is the toilet/ kitchen/ telephone/CD? Left, right, up, down.

Can you help me? Where is… (Nemanjina street/the bus station)

I need a map/money/a passport/a ticket/a visa.

What time is the train to Belgrade? Is the station near here? Yes, it is. Do you have a map? I do not speak English very well.

What time does the bank/post office/ hotel/ restaurant open? Is it open on Sundays? It is closed/Sorry, I don't know.

Jobs and free time

What is your job? I am a teacher/a driver. I am unemployed. I need to write a CV.

What time do you finish your work? In the morning/afternoon/at 5. Do you like it? Is it boring?

What do you do in your free time? When do you usually get up? Do you do any sports?

Shopping

What's this? It is a skirt/a hat/a dress. What colour is it? What do you like to wear?

How much is the shirt? It's 20 euros. What colour? What size? Here you are.

Feelings and needs

I am hungry. Would you like to eat something? I would like coffee. Can I have … (the sugar) please?

Are you happy/ cold/ sick/tired/nervous? Do you understand?

Can you repeat, please? I didn't understand. Of course! Sorry…

Napredni sadržaji

Animals/Pets

I have a pet, a dog. How old is it? What colour is it? It is lovely. Its hair is…

What is your favourite animal?

Plans

What are you doing on Saturday/tomorrow/next weekend? I am going to…(Nis)

What are your plans for the weekend? I am having a party tomorrow. Would you like to come? I am sorry but I can't.

Are you going on holiday this year? I am going to Greece. When are you going?

Activities

Do you prefer dancing or playing sports? Are you going to study/dance/play football/on Saturday? Let's do it together. Do you like cooking? How do you make it?It is my favorite cake. It is very easy to make it. You need 2 eggs, sugar… First, you mix everything together. Then, you… After that, you add… Finally…

Suggestions

Let's play football/cards on Saturday. Do you fancy… (meeting up later)/Why don't we meet? That sounds great. What time? OK. Great! I'll see you at (6.30) Shall I…(bring some drinks)?

CV

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI ZA TREĆI CIKLUS

Obavezni sadržaji

- ćaskanje;

- prošle aktivnosti;

- kompjuter i engleski;

- zdravlje;

- engleski u tvom životu;

- oko sveta.

Casual chat

Hi! How are you? What is you name? Do you like it here? What do you do? I am a bus driver. I like watching films. - Me too. - Do you? - Cool.

Simple past activities

When/where were you born? I/he/she was born…

What did you do yesterday? Did you watch TV last night?

I went to a park/ studied English/ saw my friend/had dinner.

Computer English

What English words do you know from the computer? Enter, delete, search, internet, e-mail… What does mail mean? What computer parts do you know? Monitor, speaker, mouse... Type this text and insert pictures. Do you have an e-mail? Send some photos. Write to me...

Health

Are you OK? I am ill. My stomach hurts. You should stay in bed.

Can I make an appointment with Dr Simic, please? I have headache. Take two aspirin.

English in your life

Where can you see "Made in China", "small, medium and large", "pull", "push", "light", "low fat"? Which English songs do you like? Let's sing "Let it be".

What is that on your T-shirt/cup/bag/dress…? It says "I love dad". It is from my daughter.

Where is the train station? There's an info desk…Here is the timetable. Look, the next train leaves in 10 minutes. We need tickets…

Around the world

Do you know these people in the pictures? Who are they? Did you learn that in history class? Where are these people from? Why are they famous? What else do you know? What happened in 1969? What country is this? What's the capital...

Napredni sadržaji

Life events/experiences

I was born in Kraljevo. I started school when I was 6, but I did not like it.

I learned to drive when I was 16. My first job was in a shop. I met my husband there. We got married…

Problems and advice

Can I ask your advice about something? Sure. What's the problem? I am… (too tired to concentrate at school). I think you should/ shouldn't… (work so much, stay up late in the evenings...).

I don't have anything to wear. You should wear your red dress...

Oh my God, smoking is not allowed in here. What can I do? Stop smoking, it is dangerous! I know, you are right, but it is difficult. Let's go out.

English at the airport

Departure/arrival/check-in/delayed/flight/customs.

What's the purpose of your visit? You cannot leave your bags here. I am sorry, it is a rule.

I am at the airport. What now? Go outside and take the bus 41.

On the phone

Hello? Hi, it's Anna. Sorry, you have the wrong number. Oh, sorry, goodbye.

Hello. I'd like to speak to Mr Brown, please. Sorry, he isn't here at the moment.

Would you like to leave a message? Please tell him to call me.

Global issues (health, global warming, poverty, pollution...)

Which issues are the most important to you? Why? It is pollution because...

Do you know any stories in the news at the moment about these issues?

Are there many homeless people in Serbia? What charities are there in Serbia? How can you help the society?

What next

Every end is a new beginning. How do you feel at the end of the school year?

Have you ever… (thought about studying at the University /been to Italy/eaten snakes…) How long have you learned English? What are your plans for the next year? Would you like to continue studying?

Where do you see yourself in 5 years? What would be your ideal life? What would you like to change about your life?

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program predmeta Engleski jezik podeljen je u tri ciklusa. U cilju funkcionalnog, smislenog učenja, odraslima će biti omogućena provera njihovog prethodnog znanja iz engleskog jezika, bez obzira na to da li je stečeno formalnim ili neformalnim putem. Stoga će odrasli koji imaju predznanje iz engleskog jezika na osnovu intervjua sa nastavnikom biti raspoređeni u odgovarajući ciklus.

Međutim, kako je omogućeno više ulaza u ovaj program, oni odrasli koji se uključuju u FOOO na nekom od viših nivoa, odnosno kasnijih ciklusa, engleski jezik će takođe pohađati u skladu sa svojim predznanjem. Primera radi, ako odrasli kreće u poslednji ciklus, a nema nikakva znanja iz engleskog jezika, on će moći da pohađa nastavu prvog ciklusa.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Zajednički opšti ishodi, opšte kompetencije FOOO bi, kao krajnji rezultat nastave, trebalo da doprinesu građenju samostalnijih, odgovornijih i samopouzdanijih članova zajednice. Stoga ove ishode/kompetencije nastavnik stalno ima na umu tokom planiranja i izvođenja nastave.

Predmet Engleski jezik u manjoj ili većoj meri učestvuje u ostvarivanju svih zajedničkih opštih ishoda FOOO. Kod nekih je ta veza jasno uočljiva, a kod drugih povezanost zavisi od metoda i odabira aktivnosti. Engleski jezik najneposrednije doprinosi ostvarivanju jezičke pismenosti. U velikoj meri se kroz ovaj predmet može razvijati i digitalna pismenost, rešavanje problema, socijalna interakcija i saradnja sa drugima, kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost kao i pospešiti upravljanje sopstvenim učenjem. Učestvovanje u ostvarivanju svih ostalih ishoda umnogome zavisi od izbora adekvatnih sadržaja. Primeri takvih aktivnosti dati su u Vodiču za nastavu i učenje.

Predmetni ishodi. Kao i programi svih ostalih predmeta u FOOO, i Program engleskog jezika zasniva se na ishodima. To je razlog zašto Program i počinje ishodima, gde je za sva tri ciklusa određeno šta je odrasli u stanju da razume, prepozna, pročita, napiše ili komunicira po završetku svakog ciklusa. Ishodi nastavniku služe kao vodič koji mu pokazuje na šta da se fokusira i kuda da vodi odrasle. Njihovo ostvarivanje nastavnik stalno ima na umu, kako u pripremanju časova, tako i u njihovoj realizaciji. Sadržaji su sredstvo za ostvarivanje ishoda. Oni su tu da pomognu nastavniku kako i kojom tematikom da ostvari ishode. Ti sadržaji svakako ne moraju obavezno da se hronološki prate, jer će nastavnici jedan ishod ostvarivati kroz razne teme. Tako, na primer, prvi ishod receptivnih veština u prvom ciklusu glasi:

- po završetku prvog ciklusa odrasli će biti u stanju da prepozna značenje jednostavnih svakodnevnih reči i izraza ukoliko se govori razgovetno i polako i ako se važne stvari ponavljaju.

Iako ovaj ishod deluje uopšteno a jednostavne svakodnevne reči i izrazi mogu da podrazumevaju razne stvari, pod ovim ishodom se podrazumeva samo razumevanje poznatih i bliskih sadržaja. Ovaj prvi ishod receptivnih veština tiče se razumevanja najelementarnijeg vokabulara koji odrasli uče u prvom ciklusu i zato će se ostvarivati kroz sve sadržaje prvog ciklusa (pozdravljanje i upoznavanje, lični podaci, jednostavna uputstva, brojevi, ljudi i stvari, hrana i piće).

Među ishodima, većina je onih koji se postepeno grade i dopunjuju tokom celokupne nastave engleskog jezika. Ima i onih koji se mogu ostvariti u relativno kratkom roku, kakav je, na primer:

- po završetku prvog ciklusa odrasli će biti u stanju da imenuje neke stvari iz svog neposrednog okruženja (škola, kuća...).

Nastavnik će jasno uočiti koji ishodi pripadaju prvoj, a koji drugoj od pomenutih grupa, i ovako definisanoj prirodi ishoda prilagoditi rad na njihovom ostvarivanju.

Metodičke napomene. Pored individualizacije, nastavnici treba da imaju na umu i brojne metode uspešnog rada u učionici. Prilikom planiranja časa, bilo bi dobro da nastavnik što više povezuje sadržaj sa iskustvima, potrebama i mogućnostima odraslih.

Kako je jezik pre svega sredstvo komunikacije, treba ga kao takvog posmatrati i u učionici. Trebalo bi stalno imati na umu da je vreme časa možda jedina prilika da odrasli komuniciraju na tom jeziku. Da bi se to vreme što bolje iskoristilo, rad u učionici se bazira na grupnom i radu u paru na rešavanju problema, na potrazi za informacijama, rešavanju manje ili više kompleksnih zadataka u kojima su uvek jasno određeni kontekst, procedura i cilj i u kojima se ne insistira na učenju i proveravanju gramatičkih znanja van konteksta. Komunikativna nastava jezika usmerena je na značenje i na razmenu informacija, mišljenja, stavova (odnosno na interakciju), a ne na analizu jezičkih struktura. Od prvog dana i od prvog susreta sa odraslima u komunikaciji u najvećoj meri treba kao sredstvo koristiti engleski jezik. Ovo je poželjno zato da bi se povećala izloženost jeziku, naročito njegovoj stvarnoj upotrebi. Dakle, engleski jezik u učionici FOOO ne treba da bude samo predmet učenja, već glavno sredstvo komuniciranja. Ovo će doprineti da se odrasli aktivno i sa manje ustručavanja uključe u izgradnju jezičkih kompetencija u osnovnoj komunikaciji na engleskom jeziku.

Sledeća kratka lista pitanja može da pomogne nastavniku da proceni ispunjenost principa komunikativne nastave jezika, kao i za refleksiju i evaluaciju sopstvenog rada i polaznu tačku za unapređenje budućeg rada u učionici:

- Da li je ono što se radi na času prilagođeno nivou odraslih?

- Da li je moj govor prilagođen životnom dobu i prethodnim znanjima odraslih?

- Da li je sadržaj na kome se radi u skladu sa interesovanjima i potrebama odraslih?

- Da li se na času uglavnom koristi engleski jezik?

- Da li odrasli koriste jezik na času više od mene?

- Da li je akcenat na razumevanju, a ne na tačnosti?

- Da li se jezik vežba kroz primere iz svakodnevnog života odraslih?

- Da li je atmosfera prijatna i opuštena?

Preporučene aktivnosti

Slušanje i čitanje su receptivne veštine, pa se uglavnom preporučene aktivnosti mogu odnositi na obe ove veštine:

- povezivanje ilustracija, slika sa rečima i izrazima;

- dopunjavanje odgovora, informacije (rukom i na računaru);

- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno i netačno;

- ispravljanje netačnih podataka;

- razumevanje na šta se određena imena i brojevi odnose;

- odgovaranje na pitanja;

- aktivnosti prenošenja informacija, praćenje uputstava (na primer, obeležavanje puta na mapi, fizičko reagovanje na instrukcije...);

- motivacione aktivnosti pre čitanja, slušanja (na primer, vizuelni podsticaj, oluja ideja, diskusija);

- odrasli čitaju iseckane reči i rečenice i slažu ih po redu.

Pisanje

- prepisivanje slova i reči;

- pisanje reči pored odgovarajuće slike;

- upisivanje slova i reči koje nedostaju;

- popunjavanje jednostavnog formulara (rukom i na računaru);

- pisanje i odgovaranje na čestitke i poruke (rukom i na računaru);

- popunjavanje jednostavne ukrštenice.

Govor

- igre po ulogama;

- intervju;

- izražavanje na osnovu zvučnog ili vizuelnog podsticaja;

- izabrati sliku i pripremiti dijalog;

- kviz;

- napraviti pitanja i razgovarati sa svima u učionici;

- anketa;

- pronađite nekoga ko...;

- igra pantomime;

- kratka prezentacija (o sebi ili partneru).

Da bi nastavnici lakše realizovali dati sadržaj u željenom kontekstu, može biti od pomoći neki od ovih saveta:

- dajte kratke i jasne instrukcije;

- uprostite Vaš engleski jezik do maksimuma;

- koristite se jezikom tela odnosno neverbalnom komunikacijom kako bi olakšali razumevanje;

- uvek demonstrirajte, odnosno uradite primer pre nego što i počnu sa vežbom;

- proverite da li su dobro razumeli šta će raditi (i to što je ređe moguće pitanjima čiji bi odgovor mogao biti samo Da ili Ne);

- nadgledajte da biste se uverili da su na pravom putu;

- dajte vremensko ograničenje;

- ohrabrujte odrasle na interakciju;

- kad je god to moguće, stavljajte odrasle u parove ili grupe;

- dozvolite im da uporede odgovore pre zajedničke provere;

- omogućite mnogo prostora za vežbanje novog jezika.

Obavezni i napredni sadržaji. Program za engleski jezik je napravljen tako da se u prvom ciklusu stiču samo osnove jezika, dok drugi i treći ciklus podrazumevaju utvrđivanje i proširivanje znanja, kao i podizanje svesti o tome koliko je engleski važan i svuda prisutan.

Sled tema je u službi funkcionalizacije znanja. On prati situacije i kontekste u kojima bi odrasli mogao da se nađe. Ispod svake teme nalaze se i primeri realizacije komunikativnih funkcija, da bi nastavnik imao ideju koji vokabular bi bilo poželjno obraditi pod datom temom i u kom obimu.

U okviru programa FOOO ne postoje gramatički sadržaji. Ako nastavnik naiđe na situaciju u kojoj je potrebno neko gramatičko razjašnjenje, savetuje se korišćenje induktivne metode (učenje putem otkrića) i fokusiranje na kontekst, umesto eksplicitnih gramatičkih tumačenja i korišćenja gramatičke retorike.

Posle obaveznog sadržaja svakog ciklusa, nalazi se napredni sadržaj. On se tematski oslanja na obavezni, i uglavnom predstavlja proširivanje vokabulara. On je tu da bi omogućio dodatna znanja i vežbe naprednijim odraslima, kojih će biti, i koji ne smeju da ispaštaju zbog nedostatka individualizacije. Kada nastavnik primeti da su određeni odrasli savladali ono što ostali nisu, njima se mora pružiti neki od naprednih sadržaja. Takvim pristupom, napredniji odrasli će imati snažniji doživljaj postignuća i velika je verovatnoća da će ih to dodatno motivisati.

S druge strane, sigurno će biti i onih odraslih sa kojima će, zbog poteškoća koje imaju, nastavnici morati da rade individualizovano. U toj situaciji, nastavnik će proceniti mogućnosti i potrebe odraslog, i motivisati ih na redovno pohađanje nastave pažljivim pristupom. To znači da nastavnik treba da se zadovolji vrlo postepenim napretkom odraslog i odabirom minimalnog sadržaja da bi ishodi bili ostvareni.

Ceo FOOO program je usmeren isključivo na odrasle, te su i teme takve da ostavljaju prostora nastavniku za obradu onih sadržaja koji je njima potreban. Cilj ovog programa i jeste da svaki nastavnik ima slobodu prilikom realizacije i neophodnu fleksibilnost, uz poštovanje minimalnih ishoda. Najvažnije je pomno slušati odrasle i usklađivati nastavu prema njihovim potrebama i mogućnostima.

Povezanost sa drugim predmetima. Zbog prirode sadržaja koje obrađuju u prvom ciklusu, međupredmetno povezivanje je veoma ograničeno. Svodi se na neminovnu povezanost sa Digitalnom pismenošću, odnosno preferiranom uvođenju kompjutera u nastavu, Matematikom (osnovni brojevi) i Srpskim jezikom.

U drugom i trećem ciklusu, mogućnosti za međupredmetno povezivanje rastu, a u Vodiču za nastavu i učenje dati su i primeri aktivnosti kroz koje je moguće integrisano učenje jezika i sadržaja drugih predmeta (kvizovi, vežbe čitanja i sl.).

Praćenje napredovanja i ocenjivanje. Imajući u vidu većinom negativna prethodna iskustva odraslih u FOOO sa formalnim obrazovanjem, ocenjivanje predstavlja posebno osetljivu oblast rada te je od izuzetne važnosti da se ne sprovodi kao klasična sumativna provera znanja. Naprotiv, nastavnik ocenjivanje sprovodi formativno, odnosno, kao proces čiji se rezultati koriste u svrhu podržavanja učenja. Krajnji rezultat ovog procesa je opisna ocena dostignuća odraslog, snaga i slabih strana i preporuka za dalji rad. Iz ovakvog opisa nastavnik u svakom trenutku može da izvede numeričku ocenu.

U procesu ocenjivanja, parametar na koji se nastavnik oslanja jesu ishodi. Praćenje rada i ocenjivanje odraslog, kao i nastava, trebalo bi da bude individualizovano. Prilikom ocenjivanja, nastavnik uvek mora uzeti u obzir koliko je odrasli motivisan, kakve su mu ambicije, kakvo predznanje je imao i koliko je napredovao u odnosu na početno ili, kasnije, na određeno prolazno stanje.

Veoma korisno sredstvo, sa kojim bi većina nastavnika engleskog jezika trebalo da bude upoznata zahvaljujući dokumentima Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike (CEFR), jeste i portfolio ili dosije. O ulozi portfolija u formativnom ocenjivanju nastavnici mogu pronaći više informacija i u priručniku za nastavnike Škola, školski tim i nastavnik.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Odrasli u FOOO nemaju udžbenik niti treba da ga imaju. Kao što mu sam naziv kaže, to je samo vodič koji nastavniku daje metodičke smernice, savete i primere aktivnosti koje su se pokazale kao adekvatne za rad sa odraslima kakvi su oni koji su uključeni u FOOO. Stoga nastavnik nije u obavezi da realizuje svaku od ponuđenih aktivnosti već da, u skladu sa individualizovanim i funkcionalnim potrebama odraslog, odabere one koje će na njih najbolje i odgovoriti. Pošto Vodič nudi osnovne modele i uzore, i ne može da pruži odgovor i rešenje za svaku moguću individualnu i specifičnu situaciju, na nastavnicima je da, u saradnji sa odraslima, taj materijal dalje dopunjavaju i razvijaju birajući i osmišljavajući sadržaje koji će biti privlačni i inspirativni za odrasle.

Metodičke napomene. Pored individualizacije, nastavnici treba da imaju na umu i brojne metode uspešnog rada u učionici. Prilikom planiranja časa, bilo bi dobro da nastavnik što više povezuje sadržaj sa iskustvima, potrebama i mogućnostima odraslih.

Kako je jezik pre svega sredstvo komunikacije, treba ga kao takvog posmatrati i u učionici. Trebalo bi stalno imati na umu da je vreme časa možda jedina prilika da odrasli komuniciraju na tom jeziku. Da bi se to vreme što bolje iskoristilo, rad u učionici se bazira na grupnom i radu u paru na rešavanju problema, potrazi za informacijama, rešavanju manje ili više kompleksnih zadataka u kojima su uvek jasno određeni kontekst, procedura i cilj i u kojima se ne insistira na učenju i proveravanju gramatičkih znanja van konteksta. Komunikativna nastava jezika usmerena je na značenje i na razmenu informacija, mišljenja, stavova (odnosno na interakciju), a ne na analizu jezičkih struktura. Od prvog dana i od prvog susreta sa odraslima u komunikaciji u najvećoj meri treba kao sredstvo koristiti engleski jezik. Ovo je poželjno zato da bi se povećala izloženost jeziku, naročito njegovoj stvarnoj upotrebi. Dakle, engleski jezik u učionici FOOO ne treba da bude samo predmet učenja, već glavno sredstvo komuniciranja. Ovo će doprineti da se odrasli aktivno i sa manje ustručavanja uključe u izgradnju jezičkih kompetencija u osnovnoj komunikaciji na engleskom jeziku.

Sledeća kratka lista pitanja može da pomogne nastavniku da proceni ispunjenost principa komunikativne nastave jezika, kao i za refleksiju i evaluaciju sopstvenog rada i polaznu tačku za unapređenje budućeg rada u učionici:

- Da li je ono što se radi na času prilagođeno nivou odraslih?

- Da li je moj govor prilagođen životnom dobu i prethodnim znanjima odraslih?

- Da li je sadržaj na kome se radi u skladu sa interesovanjima i potrebama odraslih?

- Da li se na času uglavnom koristi engleski jezik?

- Da li odrasli koriste jezik na času više od mene?

- Da li je akcenat na razumevanju, a ne na tačnosti?

- Da li se jezik vežba kroz primere iz svakodnevnog života odraslih?

- Da li je atmosfera prijatna i opuštena?

Preporučene aktivnosti

Slušanje i čitanje su receptivne veštine, pa se uglavnom preporučene aktivnosti mogu odnositi na obe ove veštine:

- povezivanje ilustracija, slika sa rečima i izrazima;

- dopunjavanje odgovora, informacije (rukom i na računaru);

- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno i netačno;

- ispravljanje netačnih podataka;

- razumevanje na šta se određena imena, brojevi odnose;

- odgovaranje na pitanja;

- aktivnosti prenošenja informacija, praćenje uputstava (na primer, obeležavanje puta na mapi, fizičko reagovanje na instrukcije...);

- motivacione aktivnosti pre čitanja, slušanja (na primer, vizuelni podsticaj, oluja ideja, diskusija);

- odrasli čitaju iseckane reči i rečenice i slažu ih po redu.

Pisanje

- prepisivanje slova i reči;

- pisanje reči pored odgovarajuće slike;

- upisivanje slova i reči koje nedostaju;

- popunjavanje jednostavnog formulara (rukom i na računaru);

- pisanje i odgovaranje na čestitke i poruke (rukom i na računaru);

- popunjavanje jednostavne ukrštenice.

Govor

- igre po ulogama;

- intervju;

- izražavanje na osnovu zvučnog ili vizuelnog podsticaja;

- izabrati sliku i pripremiti dijalog;

- kviz;

- napraviti pitanja i razgovarati sa svima u učionici;

- anketa;

- pronađite nekoga ko...;

- igra pantomime;

- kratka prezentacija (o sebi ili partneru).

Da bi nastavnici lakše realizovali dati sadržaj u željenom kontekstu, može biti od pomoći neki od ovih saveta:

- dajte kratke i jasne instrukcije;

- uprostite svoj engleski jezik do maksimuma;

- koristite se jezikom tela odnosno neverbalnom komunikacijom kako bi olakšali razumevanje;

- uvek demonstrirajte, odnosno uradite primer pre što nego odrasli počnu sa vežbom;

- proverite da li su dobro razumeli šta će raditi (i to što je ređe moguće pitanjima čiji bi odgovor mogao biti samo Da ili Ne);

- nadgledajte da bi se uverili da su na pravom putu;

- dajte vremensko ograničenje;

- ohrabrujte odrasle na interakciju;

- kad je god to moguće, stavljajte odrasle u parove ili grupe;

- dozvolite im da uporede odgovore pre zajedničke provere;

- omogućite mnogo prostora za vežbanje novog jezika.

DIGITALNA PISMENOST

Cilj nastave predmeta Digitalna pismenost je osposobljavanje odraslog za samostalnu upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija s ciljem kreiranja, pretrage, čuvanja i razmene digitalnih informacija i elektronske komunikacije, u kontekstu svih situacija važnih za njegovu porodicu, posao, društvenu sredinu ili lični razvoj.

ISHODI

Ishodi za kraj trećeg ciklusa

Ishodi drugog i trećeg ciklusa obuhvataju sve ishode prvog i nadograđuju ih, proširuju i dopunjavaju.

Raspoloživo vreme za realizaciju drugog i trećeg ciklusa iznosi 17 i 13,5 sati.

Po završetku trećeg ciklusa odrasli će umeti da:

- uključi računar, prijavi se na sistem, odjavi se, ponovo pokrene sistem i bezbedno isključi računar;

- pokreće program i otvara fasciklu i dokument sa podrazumevane lokacije;

- koristi alate za prikaz i zatvaranje prozora i menja veličinu prozora;

- razmenjuje podatke između računara i spoljne memorije i prenosi podatke sa optičkih medija na računar;

- kreira fasciklu i dokument na podrazumevanoj lokaciji;

- sačuva dokument na podrazumevanoj lokaciji;

- štampa dokument;

- pronalazi informaciju na internetu na osnovu ključne reči;

- pristupa internet stranici na osnovu adrese;

- pristupa nalogu elektronske pošte, čita i šalje poruku i otvara pridruženi dokument;

- bira jezik za unos teksta, unosi tekst u tekstualni dokument, kreće se kroz njega i jednostavno ga uređuje operacijama brisanja, prepisivanja, isecanja, kopiranja i lepljenja;

- podešava veličinu, boju i oblik teksta i koristi alat za poravnanje teksta.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI

Preglednosti i preciznosti radi obavezni sadržaji su u svim ciklusima grupisani u tri celine:

- rad sa dokumentima u radnom okruženju;

- pretraga podataka i komunikacija na internetu;

- kreiranje tekstualnog dokumenta.

Obavezni sadržaji drugog ciklusa

Rad sa dokumentima u radnom okruženju

- odjava sa sistema, ponovno pokretanje sistema, prisilno isključivanje sistema;

- promena veličine i pozicije prozora;

- kreiranje dokumenta na podrazumevanoj lokaciji.

Pretraga podataka i komunikacija na internetu

- napredni upit za pretraživanje na internetu;

- otvaranje pridruženog dokumenta poruke.

Kreiranje tekstualnog dokumenta

- podešavanje veličine, boje i oblika teksta.

Obavezni sadržaji trećeg ciklusa

Rad sa dokumentima u radnom okruženju

- kreiranje fascikle na podrazumevanoj lokaciji - postavljanje, imenovanje, organizacija;

- razmena podataka između spoljne memorije i računara;

- prenos podataka sa optičkog medija na računar;

- štampanje dokumenta.

Pretraga podataka i komunikacija na internetu

- otvaranje novog naloga elektronske pošte.

Kreiranje tekstualnog dokumenta

- poravnanje teksta.

Napredni sadržaji drugog i trećeg ciklusa

- upotreba funkcije pomoću operativnog sistema i programa;

- osnovna podešavanja radnog okruženja;

- formiranje i upotreba prečica;

- čuvanje dokumenta na željenoj lokaciji;

- prenos podataka sa računara na optički medij;

- razmenjivanje podataka između računara i spoljnih uređaja (foto-aparat, telefon...), žičnom i bežičnom vezom;

- upotreba omiljenih lokacija u internet pretraživaču;

- društvene mreže;

- upotreba programa za manipulaciju dokumentima;

- upotreba skenera;

- bezbedno preuzimanje programa i datoteke sa interneta;

- štampanje internet stranice;

- zaštita dece na internetu;

- prosleđivanje poruke i slanje poruke na više adresa;

- pridruživanje dokumenta poruci;

- čuvanje i brisanje poruke;

- prosleđivanje poruke;

- kreiranje bezbedne lozinke;

- štampanje poruke;

- pretraživanje i organizacija poruka;

- osnovno oblikovanje pasusa - poravnanje, razmak, numerisanje, nabrajanje;

- osnovno oblikovanje stranice - format, orijentacija, margina;

- kreiranje jednostavne tabele u tekstualnom dokumentu;

- unos slike u tekstualni dokument i podešavanje njene veličine i položaja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program Digitalne pismenosti je koncipiran tako da omogući efikasan nastavni proces, jer se pretpostavlja da je vreme učenja na nastavi jedino vreme učenja. Stoga je uspešno učenje u školi prioritetni cilj Programa.

Kroz tri obrazovna ciklusa, istovremeno i postupno, ovaj program razvija osnovne kompetencije digitalne pismenosti odraslog. Kroz ishode, obavezne i napredne sadržaje, Program je organizovan tako da je odrasli nakon prvog ciklusa osposobljen za elementarnu manipulaciju dokumentom u računaru, kao i za elementarnu pretragu i komunikaciju na internetu. Po završetku trećeg ciklusa, odrasli je u stanju da potpuno samostalno i bezbedno pronađe, sačuva, kreira, prikaže i razmeni informaciju i komunicira putem računara u kontekstu privatnih, društvenih i radnih potreba.

U smislu dramatično velikih, čestih i brzih promena u svetu informaciono-komunikacionih tehnologija, ne treba zaboraviti da je najopštiji cilj ovakvog programa da odrasli bude osposobljen da dalje samostalno uči, kako bi mogao da, i nakon sledeće velike promene, uspešno manipuliše digitalnom informacijom, u novom ili značajno izmenjenom kontekstu.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Ishodi predmeta Digitalna pismenost deo su šireg konteksta koju definiše čitav program FOOO kroz opšte ishode, a sa ciljem da kod odraslog razvije znanja, veštine i vrednosne stavove neophodne za kvalitetan i odgovoran život i rad u savremenom društvu. Stoga pri planiranju svakog nastavnog bloka nastavnik analizira potencijal ostvarivanja opštih ishoda i prilagođava informacije i aktivnosti nastavnog bloka tako da u što je moguće većoj meri doprinesu realizaciji što većeg broja opštih ishoda. Program predmeta Digitalna pismenost je jedan od onih sa najvećim kapacitetom za ostvarivanje opštih ishoda jer nastavniku stavlja na raspolaganje najveću bazu informacija na svetu. Ovo čini mesto nastavnika Digitalne pismenosti posebno odgovornim za realizaciju opštih ishoda FOOO.

Nastava predmeta može doprineti izgradnji svih opštih ishoda, ali se posebno ističe potencijal doprinosa sledećim opštim ishodima:

- Digitalna pismenost. Program ovog predmeta nije koncipiran kao informatički program, već je orijentisan prema istoimenoj opštoj kompetenciji i stoga snažno doprinosi njenom ostvarenju.

- Jezička pismenost. Naglašena je mogućnost programa za izgradnju jezičke pismenosti u većini situacija kreiranja tekstualnog dokumenta, elektronske komunikacije, kao i u mnogim situacijama pretrage na internetu.

- Socijalne interakcije i Kulturna svest i multikulturalnost. U većini situacija elektronske komunikacije program može znatno doprineti ovim kompetencijama ali je uloga nastavnika u planiranju nastave i aktivnosti grupe odraslih ključna za realizaciju ovog potencijala.

- Inicijativa i preduzetništvo. Digitalna pismenost može presudno uticati na razvoj ove kompetencije, imajući u vidu vrstu i količinu informacija koja odraslom postaje dostupna i upotrebljiva realizacijom programa.

- Građanska odgovornost za demokratiju. Jedan od značajnih razloga za odsustvo građanski odgovornog ponašanja jeste nedostatak informacija i isključenost iz društvenih interakcija koje sve više prelaze u elektronsku sferu. U tom smislu digitalna pismenost je izuzetno značajna podrška izgradnji ove kompetencije.

Ishodi predmeta. Program je u potpunosti orijentisan na ishode, koji predstavljaju osnovne kompetencije digitalne pismenosti. Apsolutni je prioritet da se u izboru aktivnosti, kao i u svim drugim aspektima nastave, nastavnik fokusira na ostvarivanje ovih ishoda. Koncept "savlađivanje i usvajanje gradiva" treba zameniti konceptom "dostizanje ishoda". Realizacija ishoda je glavni orijentir prema kome nastavnik planira nastavne blokove, i kasnije, u realizaciji tih nastavnih blokova, koriguje po potrebi tok nastave.

Imajući u vidu da će većini odraslih ovaj predmet omogućiti uvid u jedan potpuno novi svet informacija i elektronskih usluga, kod odraslog treba razvijati i adekvatan kritički stav prema alatkama koje koristi, prema pitanju valjanosti i pouzdanosti informacija do kojih putem njih dolazi, kao i svest o zakonskim i etičkim principima novih interaktivnih elektronskih medija.

Pogledajmo šta gore navedeni ishodi podrazumevaju i zašto su baš oni izabrani kao ključni.

Po završetku prvog ciklusa odrasli će umeti da:

- uključi računar, prijavi se na sistem i bezbedno ga isključi

Preduslov rada na računaru je da odrasli zna kako da ga uključi i kako da ga isključi na način da ne dođe do oštećenja podataka u računaru. Moramo pretpostaviti mogućnost da će odrasli raditi na sistemu koji zahteva identifikaciju stoga ga u prvom koraku, minimalne funkcionalnosti, osposobljavamo za prijavu na sistem.

- pokreće program i otvara fasciklu i dokument sa podrazumevane lokacije

"Podrazumevana lokacija" u različitim operativnim sistemima predstavlja različito mesto. Takođe, "podrazumevana lokacija" na kojoj se nalaze programi i "podrazumevana lokacija" na kojoj se nalaze dokumenta ne moraju da budu istovetne. Misli se na one lokacije koje operativni sistem i programi nude kao podrazumevane, tj. one kojima je odraslom najjednostavnije da pristupi. Pokretanje programa i otvaranje dokumenta, kao i pristupanje izdvojenoj lokaciji na kojoj se može naći više dokumenata, preduslov je da odrasli pristupi podatku iz svog računara, kao i da pokrene program koji će mu omogućiti da obavi neku operaciju.

- koristi alatke za prikaz i zatvaranje prozora

Da bi mogao da radi sa sistemom baziranim na prozorima, odrasli mora makar da zna kako da zatvori jednom otvoren prozor, kako da ga umanji i tako umanjenog ponovo otvori.

- sačuva dokument na podrazumevanoj lokaciji

Svaki prenos dokumenta u računar (sa spoljne memorije ili sa interneta) podrazumeva ovu veštinu, kao i većina situacija čuvanja dokumenta koji je odrasli sam kreirao nekim od programa.

- pronalazi informaciju na internetu na osnovu ključne reči

Pretraga na osnovu ključne reči je osnovni i najjednostavniji način pronalaženja informacije na internetu.

- pristupa internet stranici na osnovu adrese

Pristup internet stranici samo preko spiska adresa dobijenog prilikom pretrage nije dovoljna garancija za uspešnu pretragu na internetu jer podrazumeva da tražena stranica ima dovoljno veliki broj poseta, što ne mora da bude slučaj. Stoga je pristup na osnovu adrese neophodan ishod u spisku osnovnih.

- pristupa unapred kreiranom nalogu elektronske pošte, čita i šalje poruku

Ovim ishodom je opisan minimum znanja neophodan da se realizuje komunikacija elektronskom poštom, sa već postojećim nalogom. Ishod ne precizira da li se operacije izvode upotrebom namenskog programa za e-poštu ili upotrebom pretraživača. Ipak, ishod sam po sebi nije i dovoljan jer ne uzima u obzir sadržaj komunikacije. Stoga uvodimo i sledeći ishod:

- bira jezik za unos teksta, unosi tekst u tekstualni dokument, kreće se kroz njega i jednostavno ga uređuje operacijama brisanja, prepisivanja, isecanja, kopiranja i lepljenja

Ovaj ishod podrazumeva osnove operacije unosa teksta i kretanja kroz njega, brisanja, unosa preko postojećeg teksta (prepisivanja) i tri operacije prvog višeg nivoa uređivanja: isecanje, kopiranje, lepljenje (CUT, COPY, PASTE). Tri pomenute operacije podrazumevaju da će odrasli morati da savlada i operacije označavanja teksta. Ovo je dobar primer kako jedan ishod može da podrazumeva i umenja koja direktno ne opisuje. Realizacija ishoda ne podrazumeva nužno upotrebu programa za obradu teksta, jer odrasli može da ga dostigne koristeći raspoloživa sredstva u okviru programa za e-poštu. Ovakvo rešenje se nameće kao optimalno s obzirom na to da je u prvom ciklusu sposobnost odraslog da unese i uredi tekst prevashodno u funkciji komunikacije e-poštom. U nastavi predmeta Digitalna pismenost odrasli se vrlo rano sreće sa potrebom unosa teksta, njegovim brisanjem i kretanjem kroz njega, pa je verovatna situacija da će dostizanje ovog ishoda biti započeto i pre upoznavanja sa e-poštom. Ovaj ishod ističemo kao primer kako se nastava može individualizovati u okvirima definicije ishoda i obaveznog sadržaja - on ne definiše koliko načina za brisanje teksta odrasli mora da zna - podrazumeva se da je dovoljno da zna jedan način, ali imajući u vidu da će poznavanje dva ili tri načina značajno olakšati i ubrzati rad, logično je da će nastavnik sa svim odraslima težiti ostvarivanju ovog ishoda, a da će naprednije odrasle naučiti dodatnim načinima brisanja teksta.

Po završetku trećeg ciklusa odrasli će umeti da (navedeni su samo komentari za ishode i delove ishoda koji se razlikuju u odnosu na prvi ciklus):

- uključi računar, prijavi se na sistem, odjavi se, ponovo pokrene sistem i bezbedno isključi računar

Moramo pretpostaviti mogućnost da će odrasli raditi na sistemu koji zahteva identifikaciju stoga ga osposobljavamo za prijavu na sistem i odjavu sa sistema, da bi znao da zaštiti svoj identitet i integritet svojih podataka. Veština ponovnog pokretanja sistema bez isključivanja računara nije umenje kritično za funkcionalnu digitalnu pismenost, ali je odnos vremena neophodnog za njeno savlađivanje i funkcionalnost koja se njome stiče preporučuje za spisak najvažnijih. Odrasli može doći u situaciju da ne može ni da ponovo pokrene ni da isključi zaglavljeni prenosni računar. Stoga ga moramo naučiti kako da ga prisilno isključi.

- pokreće program i otvara fasciklu i dokument sa podrazumevane lokacije

Komentar drugog ishoda u prvom ciklusu.

- koristi alate za prikaz i zatvaranje prozora i menja veličinu prozora

Promena veličine prozora je još jedno umenje koje nije kritično za funkcionalnu digitalnu pismenost, ali je odnos vremena neophodnog za njeno savlađivanje i funkcionalnost koja se njome stiče preporučuje za spisak najvažnijih.

- razmenjuje podatke između računara i spoljne memorije i prenosi podatke sa optičkih medija na računar

Ovo je veština neophodna kako za unos podataka koji nisu na internetu u računar, tako i za čuvanje podataka iz računara na spoljnoj memoriji.

- kreira fasciklu i dokument na podrazumevanoj lokaciji

Veština kreiranja dokumenta na podrazumevanoj lokaciji obezbeđuje odraslom minimum operativnosti u situacijama kada ima potrebu da kreira novi dokument, a da tu operaciju ne sprovodi iz nekog od programa. Ova veština, uz veštinu kreiranja fascikle na podrazumevanoj lokaciji, obezbeđuje odraslom minimum znanja za organizaciju dokumenata u računaru, i predstavlja nužnu osnovu za dalje samostalno savlađivanje novih veština u tom smislu.

- sačuva dokument na podrazumevanoj lokaciji

Komentar četvrtog ishoda u prvom ciklusu.

- štampa dokument

Veština štampe dokumenata spada u neophodne jer je štampanje dokumenta najčešće korišćeni metod prezentacije. Ovo umenje ima izuzetno veliki praktični značaj jer se mnogi formulari i dokumenti danas preuzimaju elektronski za popunjavanje i štampaju.

- pronalazi informaciju na internetu na osnovu ključne reči

Komentar petog ishoda u prvom ciklusu.

- pristupa internet stranici na osnovu adrese

Komentar šestog ishoda u prvom ciklusu.

- pristupa nalogu elektronske pošte, čita i šalje poruku i otvara pridruženi dokument

Za razliku od odgovarajućeg ishoda prvog ciklusa, ovaj podrazumeva i veštinu kreiranja naloga za elektronsku poštu, kao i veštinu otvaranja pridruženog dokumenta jer je to jedan od ključnih načina razmene informacija preko interneta.

- bira jezik za unos teksta, unosi tekst u tekstualni dokument, kreće se kroz njega i jednostavno ga uređuje operacijama brisanja, prepisivanja, isecanja, kopiranja i lepljenja

Komentar osmog ishoda prvog ciklusa.

- podešava veličinu, boju i oblik teksta i koristi alat za poravnanje teksta

Ovaj ishod navodi elementarno napredne veštine oblikovanja teksta neophodne odraslom da prilagodi tekst u štampanom dokumentu, formularu i slično. Dodatno, ovaj ishod je značajan jer otvara odraslom perspektivu učenja u domenu oblikovanja teksta i generalno obrade tekstualnog dokumenta, kao najčešće sretane forme.

Predmetne teme i oblasti. Samo preglednosti i preciznosti radi obavezni sadržaji su u svim ciklusima grupisani u tri tematske celine:

- Rad sa dokumentima u radnom okruženju;

- Pretraga podataka i komunikacija na internetu;

- Kreiranje tekstualnog dokumenta.

Prva tematska celina Rad sa dokumentima u radnom okruženju obuhvata sve one sadržaje koji se odnose na aktivnosti pristupa radnom okruženju, upotrebu programa i manipulaciju dokumentima u radnom okruženju, kao i manipulaciju dokumentima na spoljnim memorijskim nosačima. Druga tematska celina Pretraga podataka i komunikacija na internetu obuhvata sve sadržaje koji se odnose na internet, dok treća celina Kreiranje tekstualnog dokumenta objedinjuje sve operacije kreiranja ovog, najčešće sretanog tipa dokumenta ne podrazumevajući nužno da se te operacije moraju izvoditi u namenskom programu za obradu teksta.

Operacije koje u realnom životu realizujemo na računaru skoro su bez izuzetka kompleksne operacije koje sadrže aktivnosti iz dve, ili najčešće sve tri, tematske celine. Stoga nastavnik u pripremi nastavnog bloka, simulirajući realne životne operacije, nikada ne uzima samo sadržaje jedne tematske celine.

Obavezni i napredni sadržaji. Obavezni sadržaji programa su namenjeni svim odraslima. Proizilaze iz ishoda, ali ih istovremeno i preciznije definišu. S obzirom na to da ishodi drugog i trećeg ciklusa obuhvataju sve ishode prvog ciklusa i nadograđuju ih, proširuju i dopunjavaju, kao obavezni sadržaji drugog i trećeg ciklusa navedeni su samo oni koji odgovaraju toj razlici između kompetencija prvog ciklusa i kompetencija drugog tj. trećeg ciklusa. U praksi, nastavnik mora u pripremi nastavnog bloka u drugom i trećem ciklusu da uzme u obzir propisane obavezne sadržaje drugog i trećeg ciklusa, ali i odgovarajuće obavezne sadržaje prvog ciklusa. U cilju naglašavanja funkcionalnosti kada je god bilo moguće sadržaji programa su navedeni u formi funkcionalnih iskaza.

Pogledajmo na koji se način ovi sadržaji oslanjaju i komuniciraju sa potrebama i interesovanjima, njihovim iskustvom i prethodnim znanjem, kao i njihovim specifičnim načinom učenja (u zagradi, iza naziva sadržaja, navedena je oznaka ishoda na koji se taj sadržaj direktno odnosi):

Obavezni sadržaji prvog ciklusa

Rad sa dokumentima u radnom okruženju

- Elektronski uređaj, digitalni podatak, računar, softver i hardver (I.1, III.1)

Odrasli mora znati u šta spada računar i kakvu vrstu podataka on koristi, gde ga sve možemo sresti u svom okruženju i mora razlikovati fizičke komponente računara od programskog sadržaja. Dobro odmerenom vrstom informacija i načinom njihove prezentacije u kratkom vremenu možemo omogućiti odraslom da elementarno razume svet elektronskih uređaja i digitalnih informacija koji ga okružuje. Ovaj blok može da bude uvodni blok u program predmeta Digitalna pismenost, ali to nije obavezno. Može se i svrsishodno organizovati nastava tako da on nađe svoje mesto nešto kasnije, kada svi odrasli već steknu prva iskustva sa računarom.

- Delovi računara i vrste računara: centralna jedinica, uređaji za razmenu podataka, uređaji za spoljašnje skladištenje podataka; vrste računara (I.1, III.1)

Odrasli definiše računar u skladu s tim kako on izgleda i šta na njemu može da radi. Tako jedino i ima smisla predstaviti računar - kroz funkcionalne celine: centralna jedinica (sve ono što je uobičajeno sadržaj kućišta stonog računara uz napomenu da ova jedinica najčešće sadrži i deo za unutrašnje skladištenje podataka, takvo da podaci ostaju sačuvani i nakon isključenja računara); uređaji za spoljno skladištenje podataka (optički, fleš i magnetni memorijski nosači i jedinice za njihovo povezivanje i manipulaciju); uređaji za razmenu podataka (tastatura, miš, igračka palica, monitor, kamera, projektor, štampač, skener, zvučnici, mikrofon, slušalice). Konačno treba prikazati kako su te funkcionalne celine, ili njihove komponente, iskombinovane u ličnim računarima koje odrasli najčešće sreće: stoni, prenosni, ručni (džepni) i tablični.

- Uključivanje računara, prijava na sistem, bezbedno isključivanje (I.1, III.1)

Ovaj sadržaj je delimično opisan kroz ishod I.1. Objasniti odraslom zašto se prijavljuje na sistem, kao i zašto je potrebno da se računar bezbedno isključi (oštećenje i gubitak podataka).

- Rukovanje mišem (I.1, III.1)

Izvesno je da će jedan deo odraslih imati poteškoća da savlada ovu veštinu. Njih treba okupiti u grupu i omogućiti im da uvežbavaju, bilo nekim od dostupnih programa za tu namenu, ili na internetu (http://www.mouseprogram.com/).

- Otvaranje dokumenta (I.2, III.2)

Ovaj sadržaj je opisan kroz ishod I.2.

- Prelazak između prozora, upotreba alata za prikaz i zatvaranje prozora (I.3, III.3)

Prelazak između dva ili više otvorenih prozora. Upotreba alata za zatvaranje i umanjivanje prozora, otvaranje umanjenog prozora.

- Pokretanje programa sa podrazumevane lokacije, zatvaranje programa (I.2, III.2)

Pokretanje programa sa mesta gde se oni podrazumevano nalaze - zavisno od operativnog sistema - programski meni, start meni...

- Čuvanje dokumenta na podrazumevanoj lokaciji (I.4, III.6)

Čuvanje dokumenta na mestu na koje će operativni sistem ili program za manipulaciju dokumentima uputiti korisnika prilikom unosa dokumenta sa neke spoljne memorijske jedinice.

- Obeležavanje dokumenta, struktura imena dokumenta (I.4, III.6)

Kako se dokument obeležava i od čega se sastoji ime dokumenta.

- Brisanje dokumenta, upotreba korpe za otpatke (I.4, III.6)

Kako se dokument briše, kako se pregleda sadržaj korpe za otpatke, kako se preuzima dokument iz korpe, kako se prazni korpa.

Pretraga podataka i komunikacija na internetu

- Šta je internet, sadržaji na internetu (I.5, I.6, I.7, III.8, III.9, III.10)

Nekoliko osnovnih, uvodnih informacija o tome: šta je internet, kakvi se sve sadržaji nalaze na njemu i u kojim formatima (tekstualni i tabelarni dokument, slika, zvuk, film...), zašto nam je interesantan/značajan u privatnom i društvenom životu, a zašto u poslu, za šta sve možemo da ga upotrebimo, šta sve da uradimo.

- Povezivanje na internet (I.5, I.6, I.7, III.8, III.9, III.10)

Na koje načine možemo naš lični računar da povežemo sa internetom, tj. ako nemamo računara kako možemo pristupiti internetu.

- Elektronska pošta i internet (I.5, I.6, I.7, III.8, III.9, III.10)

Ova dva pojma odrasli često mešaju. Kratkim i jasnim objašnjenjem pojasniti razliku.

- Pristupanje internet stranici na osnovu internet adrese, adresiranje na internetu (I.6, III.9)

Direktno pristupanje internet stranici pretraživačem na osnovu adrese stranice. Objašnjenje strukture internet adrese.

- Osnovni upit za pretraživanje na internetu - postavljanje upita, tumačenje rezultata, bezbedno pretraživanje (I.5, III.8)

Osnovni način pretrage preko polja za pretragu pretraživača na osnovu ključne reči. Objašnjenje dobijenih rezultata. Osnovna upozorenja, pravila za bezbedno pretraživanje.

- Pristupanje postojećem nalogu elektronske pošte. Struktura adrese e-pošte (I.7, III.10)

Pristupanje postojećem nalogu za elektronske pošte namenskim programom ili pretraživačem. Objašnjenje strukture e-pošte. Poređenje strukture e-pošte i strukture Internet adrese.

- Bezbedno čitanje poruke (I.7, III.10)

Provera sadržaja prijemnog sandučeta, otvaranje i čitanje poruke, objašnjenje delova poruke, osnovna upozorenja, pravila za bezbednost u komunikaciji e-poštom.

- Odgovaranje na poruku, slanje nove poruke (I.7, III.10)

Odgovaranje na primljenu poruku, popunjavanje svih neophodnih delova poruke, kreiranje nove poruke, slanje poruke.

Kreiranje tekstualnog dokumenta

- Unos teksta, izbor jezika za unos teksta (I.8, III.11)

Unos teksta putem tastature, podešavanje jezika za unos teksta.

- Kretanje kroz tekst (I.8, III.11)

Kretanje kroz tekst upotrebom strelica na tastaturi i upotrebom miša.

- Brisanje, prepisivanje, isecanje, prebacivanje i kopiranje teksta (I.8, III.11)

Označavanje teksta tastaturom i mišem, prepisivanje preko označenog teksta, prepisivanje upotrebom namenskog tastera (OVR), brisanje teksta upotrebom namenskog tastera (DEL) i tasterom Backspace, isecanje, prebacivanje i kopiranje teksta upotrebom najmanje jednog načina po izboru nastavnika.

Obavezni sadržaji drugog ciklusa

Rad sa dokumentima u radnom okruženju

- Odjava sa sistema, ponovno pokretanje sistema, prisilno isključivanje sistema (III.1)

Prisilno isključivanje dužim pritiskom na prekidač za uključenje računara.

- Promena veličine i pozicije prozora (III.3)

Upotreba trake klizača, povlačenje okvira prozora, pomeranje prozora po radnoj površini.

- Kreiranje dokumenta na podrazumevanoj lokaciji (III.5)

Kreiranje novog dokumenta na lokaciji koju kao podrazumevanu ponudi operativni sistem ili program za manipulaciju dokumentima.

Pretraga podataka i komunikacija na internetu

- Napredni upit za pretraživanje na internetu (III.8)

Napredno pretraživanje povezivanjem više reči (""), isključivanjem neželjenih i označavanjem obaveznih pojmova (+ i -) i izborom domena (site:rs).

- Otvaranje pridruženog dokumenta poruke (III.10)

Ovaj sadržaj je opisan kroz ishod III.10.

Kreiranje tekstualnog dokumenta

- Podešavanje veličine, boje i oblika teksta (III.12)

Ovaj sadržaj je opisan kroz ishod III.12.

Obavezni sadržaji trećeg ciklusa

Rad sa dokumentima u radnom okruženju

- Kreiranje fascikle na podrazumevanoj lokaciji - postavljanje, imenovanje, organizacija (III.5)

Kreiranje nove fascikle na lokaciji koju kao podrazumevanu ponudi operativni sistem ili program za manipulaciju dokumentima. Označavanje fascikle. Hijerarhija fascikli.

- Razmena podataka između spoljne memorije i računara (III.4)

Otvaranje dokumenata i prenos dokumenata sa računara na fleš i magnetnih medija - USB memorije; memorijske kartice (CF, SD, MS Pro...); spolja priključeni magnetni diskovi (HDD).

- Prenos podataka sa optičkog medija na računar (III.4)

Otvaranje dokumenata i prenos u računar dokumenata sa optičkih diskova (CD/DVD).

- Štampanje dokumenta (III.7)

Štampanje dokumenta uz podešavanje veličine i orijentacije papira.

Pretraga podataka i komunikacija na internetu

- Otvaranje novog naloga elektronske pošte (III.10)

Svaki odrasli mora da bude osposobljen da samostalno kreira nalog za e-poštu.

Kreiranje tekstualnog dokumenta

- Poravnanje teksta (III.12)

Poravnanje pasusa prema levoj margini, desnoj margini, obe margine, centrirano.

Napredni sadržaji su tako izabrani da sa obaveznim formiraju logičku i tematsku celinu. Funkcija naprednih sadržaja je da odraslima koji više znaju, brže napreduju i više se interesuju omoguće da steknu naprednija znanja i veštine. Napredni sadržaji nisu obavezni za sve odrasle, već omogućavaju da se nastava individualizuje i to dvojako. S jedne strane oni omogućavaju individualizaciju nastave tako da se ona prilagodi i potrebama naprednih, kojih na predmetu Digitalna pismenost može biti više nego na drugim predmetima. U ovom kontekstu napredni sadržaji su uglavnom takvog karaktera da ih naprednim odraslima nastavnik može prezentovati paralelno sa obaveznim sadržajima koje obrađuje sa svim drugim odraslima. Pri tome nisu dati kao set naprednih sadržaja preporučenih za sve napredne, već kao skup preporučenih naprednih sadržaja iz koga nastavnik bira za svakog odraslog one koji mu najviše odgovaraju. Napredni sadržaji omogućavaju i individualizaciju nastave u pogledu interesovanja odraslih. U tom smislu oni uključuju i sadržaje za koje većina odraslih pokazuje interesovanje. Jedan od dobrih primera ove vrste sadržaja je upotreba društvenih mreža. Upotreba društvenih mreža (još uvek) ne spada u osnovne kompetencije digitalne pismenosti, ali je ovaj sadržaj u spisku naprednih jer odgovara interesovanju većine odraslih, što ga preporučuje kao motivacioni element, preko koga i u vezi sa kim se mogu prezentovati i druge informacije.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. U kontekstu doprinosa pojedinačnog predmeta realizaciji opštih ishoda programa FOOO izuzetna je važnost međupredmetne saradnje. Svrsishodno učenje o načinima rešavanja kompleksnih životnih problema ne dozvoljava zatvaranje u granice pojedinih predmeta, baš kao što ni interesovanja odraslih nisu podeljena na predmete i naučne oblasti. Digitalna pismenost je u FOOO programu logično interesantan partner praktično svim drugim predmetima jer im obezbeđuje obilje informacija, ilustrativnih primera, multimedijalnih materijala, interaktivnost i sl. Ipak, u tom pogledu posebno se izdvajaju sledeći predmeti: Srpski jezik, u kontekstu unosa i obrade teksta; Engleski jezik, u kontekstu samog čina pretrage na internetu; Osnovne životne veštine i Odgovorno življenje, u kontekstu servisnih i administrativnih informacija, kontakta sa lokalnom upravom i aktivnostima u lokalnoj zajednici. Prilikom planiranja nastavnog bloka logično je početi od potreba predmeta (ishoda i sadržaja), pa preko prilagođavanja nastavnog procesa odraslom, doći do nacrta nastavnog bloka, sa rezervisanim prostorom za saradnju sa jednim ili više drugih predmeta, jednim okom neprekidno posmatrajući opšte ishode FOOO. Ovakav pristup uzima u obzir druge predmeta i opšte ishode FOOO ali nije optimalan. Odrasli pohađa program FOOO radi zadovoljavanja potrebe i rešavanja problema koje, po pravilu, ne poznaju granice predmeta. Stoga je bolje rešenje da školski tim izabere konkretnu temu, problem relevantan za odrasle i da svako od nastavnika u timu proceni da li toj temi može značajno doprineti svojim ishodima i sadržajima. Ova procena je praktično ocena korelacije predmetnih i opštih ishoda. Nastavnici opredeljeni da učestvuju u nastavnom bloku, zatim u drugom koraku procenjuju koje funkcionalizovane sadržaje mogu uneti u ovaj zajednički nastavni blok tako da ispune što je moguće više svojih predmetnih ishoda. U trećem koraku moraju da svoje izabrane materijale objedine u homogen nastavni blok, fokusiran na izabrani problem i prilagođen efektnom obrazovnom procesu odraslih.

Praćenje napredovanja i ocenjivanje. Procenjivanje napredovanja odraslog sastavni je deo obrazovnog procesa. Efikasan mehanizam formativnog ocenjivanja je preduslov efikasnog obrazovnog procesa. On podrazumeva sistem kontinuiranog praćenja napredovanja odraslog u dostizanju predmetnih ishoda, a kroz realizaciju zajednički dogovorenih zadataka i aktivnosti. Praćenje se obezbeđuje opisnim ocenjivanjem, samoprocenom odraslog i procenom grupe. Odrasli treba aktivno da učestvuje u stvaranju svog dosijea. Dragoceno je kada se ovaj dosije proširi u formu portfolija, koji sadrži i radove odraslog, detaljnije procene, zapažanja, očekivanja i druge njegove komentare, zabeleške o zajedničkim aktivnostima nastavnika i odraslog i druge materijale koji bi i nastavniku i odraslom omogućili detaljniji uvid u njegovo napredovanje. Smisao i funkcija ovakvog mehanizma ocenjivanja je da nastavniku obezbedi dovoljnu količinu relevantnih informacija o napredovanju odraslog i drugim aspektima obrazovnog procesa, kao i informaciju o mogućnostima za optimizaciju tog procesa. Istovremeno je odraslom potrebno da unapredi veštinu učenja i samoocenjivanja, pruži ohrabrenje i podsticaj i motiviše ga za dalje učenje.

Da bi sistem ocenjivanja ispunio pomenute zadatke, neophodno je obezbediti: kontinuiranu procenu; sistem za proveru postignuća ugrađen u nastavne aktivnosti; opisno ocenjivanje sa ocenama takvim da pružaju informaciju o postignućima i napredovanju, kao i o tome šta odraslom treba da bi bio još uspešniji.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Vodič za nastavu i učenje je priručnik za realizaciju nastave po programu FOOO. Program FOOO podrazumeva heterogene nastavne blokove, različitog obima i strukture, kreirane kao međupredmetne i prilagođene konkretnoj grupi odraslih. Stoga Vodič za nastavu i učenje nije ni udžbenik za odraslog, ni precizno i detaljno uputstvo "korak - po - korak" za nastavnika. On predstavlja i objašnjava koncept FOOO i sam predmet, kroz njegove osnovne elemente, daje uputstva za kreiranje nastavnih blokova i realizaciju nastave i navodi primere nastavnih blokova. Kao takav, Vodič predstavlja informativni materijal koji nastavniku ukazuje kako da tretira sadržaje i ishode predmeta, kako da ih bira i kombinuje, konačno i najvažnije, kako da formira i realizuje nastavne blokove koji će, poštujući specifičnosti učenja odraslih i konkretne njihove grupe, privući odrasle, inspirisati ih na učenje i biti im upotrebljivi i zanimljivi. U krajnjoj instanci, ovaj vodič treba da posluži i boljem razumevanju procesa obrazovanja odraslih i kvalitetnoj realizaciji obrazovnog programa i efikasnom i kvalitetnom procesu učenja.

ODGOVORNO ŽIVLJENJE U GRAĐANSKOM DRUŠTVU

Cilj nastave predmeta Odgovorno življenje u građanskom društvu je da osposobi odraslog za odgovoran, kompetentan, kvalitetan i aktivan život i rad u građanskom društvu koji se zasniva na principima tolerancije i poštovanja ljudskih prava i sloboda.

ISHODI

Po završetku osnovnog obrazovanja odrasli će umeti da:

- prepoznaje i rukovodi se u svom ponašanju pravima i odgovornostima odraslog građanina;

- konstruktivno učestvuje u sprečavanju nasilja, predrasuda, diskriminacije, netolerantnosti u porodičnom, mikro i makro okruženju;

- koristi postojeće mehanizme za pristup informacijama pravovremeno i na odgovarajući način;

- razlikuje javne i privatne informacije i odgovorno ih koristi u javnoj i privatnoj komunikaciji;

- razlikuje izvore informacija i vrednuje ih s obzirom na vrstu i pouzdanost;

- prepoznaje strukturu republičke i lokalne vlasti i identifikuje nadležnosti lokalne samouprave;

- identifikuje poslove kojima se bavi opština;

- razlikuje osnovne vrste i moguće doprinose udruženja na lokalnom nivou;

- prepoznaje značaj i ulogu građanske inicijative i aktivizma u poboljšanju života na lokalnom nivou i planira lokalnu akciju;

- obrazloži prednosti i rizike integracije Republike Srbije u EU;

- koristi evropske vrednosti prilikom donošenja odluka, prilikom procenjivanja ponašanja pojedinaca i grupa;

- raspolaže veštinama interpersonalne komunikacije;

- prepoznaje značaj i poseduje strategije nenasilnog rešavanja konflikata;

- prepoznaje porodicu kao sistem zavistan od okruženja i promenljiv u različitim fazama porodičnog razvoja;

- prepoznaje povezanost bračnih i roditeljskih uloga u porodičnom funkcionisanju;

- prepoznaje kako je zadovoljavanje potreba dece način vaspitanja, pružanje podrške učenju, obrazovanju, odrastanju i osamostaljivanju;

- prepoznaje različite vaspitne stilove i njihove posledice na dečji razvoj;

- prepoznaje tipove roditeljskog autoriteta i njihov uticaj na odnos roditelj-dete;

- prepoznaje i primenjuje osnovne principe zdravog načina života i zaštite zdravlja;

- shvata značaj zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja i poznaje osnovne principe njihovog očuvanja;

- poznaje različite načine prevencije polno prenosivih infekcija i HIV-a, odnosno AIDS-a;

- prepoznaje značaj prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (duvan, alkohol, droga) i zna posledice korišćenja istih.

OBAVEZNI SADRŽAJI ZA DRUGI I TREĆI CIKLUS

Građanin, njegova prava i odgovornosti;

Nasilje i mir u okolini

- upoznavanje sa veštinama, stavovima i vrednostima odgovornog građanina;

- prava građana - EU povelja o socijalnoj sigurnosti (pravo na zdravlje, rad, obrazovanje i socijalnu zaštitu);

- uslovi i načini ostvarivanja prava građana;

- odlike ljudskih prava (neotuđivost, univerzalnost, nedeljivost);

- vrste prava - ljudska i dečja prava;

- odgovornosti odraslih (lična, porodična, građanska);

- nasilje u našoj okolini;

- vrste nasilja (fizičko, emocionalno, seksualno, zanemarivanje);

- mehanizmi grupnog pritiska;

- veštine odupiranja pritiscima grupe;

- sprečavanje nasilja i postizanje mira;

- stereotipi i predrasude;

- tolerancija;

Informacije u javnim sredstvima informisanja

- vrste i značaj sredstava javnog informisanja (novine, časopisi, radio, televizija, internet): sličnosti, razlike, specifičnosti, mogućnosti, prednosti;

- vrste javnih informacija (vesti, oglasi, izveštaji, poruke, obaveštenja, upozorenja, reklame): karakteristike, razlike, primeri;

- internet kao sredstvo javnog informisanja: karakteristike, mogućnosti i novi oblici komunikacije (elektronska pošta, društvene mreže, poruke i informacije u mobilnoj telefoniji i sl.): karakteristike, prednosti, rizici, mogućnosti zaštite;

- istinitost informacija i ekstremne zloupotrebe u javnom informisanju, medijska manipulacija (terorizam, pedofilija, trgovina ljudima, finansijske prevare, govor mržnje): lične i društvene posledice, primeri;

- mediji i osnovne ljudske i moralne vrednosti (primer "žute štampe");

- uloga sredstava javnog informisanja u kriznim situacijama (prirodne nepogode, stanja opšte opasnosti, socijalni neredi i sl.), primeri;

Funkcionisanje republičke i lokalne vlasti, građanska inicijativa i aktivizam

- karakteristike i funkcionisanje republičke i lokalne vlasti (kontakti, saradnja, resursi);

- struktura republičke i lokalne vlasti (zakonodavna i izvršna vlast);

- nadležnosti lokalne samouprave (poslovi kojima se bavi opština: komunalni, urbanizam, saobraćaj, zaštita i unapređivanje životne sredine, obrazovanje, zdravstvo, kultura i sport, ekonomski razvoj, informisanje);

- organizacije građana - terminološka raznovrsnost;

- građanska inicijativa - mogućnosti učešća u rešavanju problema na lokalnom nivou;

- udruženja na lokalnom nivou i njihov doprinos razvoju lokalne samouprave (šta je udruženje, vrste udruženja, procedura osnivanja udruženja na lokalnom nivou);

- građanski aktivizam - značaj i uloga; planiranje lokalne akcije;

Evropska unija i proces evropskih integracija

- nastanak i glavne institucije EU, način funkcionisanja i donošenja odluka (Evropski savet, Evropski parlament, Evropska komisija, Savet Evrope, ostala tela i agencije);

- osnovna dokumenta, Ustav, deklaracije i ugovori EU - razgraničavanje prava, obaveza i nadležnosti EU i zemalja članica;

- etnička, religijska, kulturna i jezička raznovrsnost Evrope - bogatstvo raznolikosti ("jedinstveni u različitosti") i veliki izazov za postizanje harmoničnih odnosa i definisanja prava i sloboda pojedinih naroda, religija, kulturnih i ostalih grupa;

- preduslovi za pristupanje procesu integracija - garancija standarda i kvaliteta u mnogim pojedinačnim oblastima, ali i suočavanje sa restrikcijama i ograničavanjem suvereniteta;

- pitanje identiteta u Evropskoj uniji - mogućnosti očuvanja nacionalnog identiteta i stvaranje novog, evropskog - istorijska uslovljenost i savremene dimenzije problema; postojeći elementi evropskog identiteta;

- osnovni principi funkcionisanja EU kao zajednice - poštovanje ljudskih prava na svim nivoima, mobilnost (sloboda putovanja, učenja i traženja posla, ali i strogost u poštovanju pravila i normi), prava potrošača i korisnika, zaštita prirode;

- slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga - pojednostavljenje svih procedura, uz rizik gubljenja tajnosti informacija i ličnih podataka;

- osnovni principi socijalnog funkcionisanja EU - poštovanje ljudskih prava na svim nivoima, zaštita slabih i marginalizovanih, jak socijalni sistem (poređenje sa SAD); solidarnost (pojedinci, zemlje, intergeneracijska solidarnost), polna i rodna ravnopravnost, socijalna pravda;

- obrazovanje u Evropskoj uniji - povećanje mogućnosti, ponude i šansi, uz povećanje zahteva, pritiska i samoodgovornosti;

- Republika Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji - prednosti i izazovi za društvo i za pojedinca;

Životne veštine

- veštine nenasilne komunikacije;

- različite vrste komunikacije i njihove karakteristike;

- konflikti i vrste konflikata;

- strategije nenasilnog rešavanja konflikata;

Porodica kao sistem

- porodica kao sistem;

- međuzavisnost porodičnog funkcionisanja i socijalnog okruženja;

- različiti modeli organizacije porodičnog života (rigidan, fleksibilan i haotičan);

- elementi zdravog porodičnog funkcionisanja (tipovi organizacije porodičnog života, porodične uloge, raspodela moći, uspostavljanje kontrole, načini komunikacije među članovima porodice);

- zdravlje porodice kao proces razvoja i adaptacije na krize i promene;

Unapređenje kvaliteta porodičnog života i roditeljstva

- razvojni zadaci porodice u različitim etapama porodičnog razvoja;

- disfunkcionalni porodični obrasci - porodično nasilje;

- odgovorno roditeljstvo - povezanost bračnih i roditeljskih uloga;

- vaspitanje i vaspitni stilovi roditelja;

- dečje potrebe i načini njihovog zadovoljavanja;

- korišćenje nagrada i kazni u vaspitanju dece;

- postignuća deteta kao (ne)uspeh roditelja;

- uloga i odgovornost roditelja u pružanju podsticaja, podrške i pomoći detetu u školskom radu;

- uspešni načini rešavanja neizbežnih sukoba dece i roditelja;

Zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine

- zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja i odgovorno planiranje porodice;

- prevencija polno prenosivih infekcija;

- HIV, odnosno AIDS - prevencija i razvoj senzitivnosti prema obolelima;

- prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci: duvan, alkohol, droge;

- posledice korišćenja psihoaktivnih supstanci.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Realizacija predmeta podrazumeva da se svi očekivani ishodi ostvare kroz nastavu, što je u skladu sa glavnim ciljem FOOO - uspešno učenje u školi.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Odgovorno življenje u građanskom društvu je predmet čiji su ishodi, pa tako i način ostvarivanja njegovih sadržaja, direktno i indirektno, usmereni na ostvarivanje svih opštih ishoda. Za ostvarivanje određenih opštih kompetencija, ovaj predmet je od ključnog značaja:

Rešavanje problema, socijalne interakcije i saradnja sa drugima jedna je od opštih kompetencija čijem razvijanju ovaj predmet doprinosi u velikoj meri. Ishodi predmeta su usmereni ka razvoju sposobnosti za prepoznavanje životnih problema i njihovo razumevanje. Kroz ovaj predmet odrasli stiče praktične veštine za suočavanje i razrešavanje problema nastalih u životnoj situaciji u kojoj se nalazi i sposoban je da preduzme akciju.

Socijalne interakcije, saradnja sa drugima, kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost - ishodi ovog predmeta direktno grade socijalne kompetencije odraslih s obzirom na to da se odnose na područje lične, porodične, međuljudske i međukulturalne kompetentnosti. Sadržaji teme vezane za evropske integracije i prednosti i rizike koje one donose društvu, direktno su usmereni na razvoj i očuvanje ličnog, nacionalnog, etničkog, kulturnog i verskog identiteta uz istovremeni razvoj potrebnog stepena tolerancije na različitost i poštovanje prava i interesa drugih. Upućenost na veštine nenasilne komunikacije i rešavanje konflikata vodi ka stavovima i ponašanju koji se suprotstavljaju nasilju i zloupotrebama nad ljudima, a posebno decom.

Građanska odgovornost za demokratiju je još jedna kompetencija koju direktno grade svi ishodi ovog predmeta.

Zdravstvena i ekološka kompetencija - ishodi svih predmeta direktno se usmeravaju ka ostvarivanju ove kompetencije i svaki sa svog aspekta osposobljava odraslog da razume važnost odgovornosti pojedinca za sopstveno zdravlje i jasno razumevanje šta sve zdravlje u današnjem smislu reči podrazumeva i znači. U strukturi ishoda ovog predmeta posebno mesto zauzima oblast zdravlja i razvoj veština potrebnih za odgovarajući odnos prema zaštiti zdravlja.

Inicijativnost i preduzetništvo - predmet Odgovorno življenje u građanskom društvu posebno osnažuje odrasle za inicijativnost i preduzimljivost u rešavanju ličnih, porodičnih, mikro i makro socijalnih pitanja u oblasti prava i odgovornosti, informisanja, građanskog angažovanja i evropskih integracija.

Predmetni ishodi. S obzirom na to da predmet Odgovorno življenje u građanskom društvu zahvata različite domene svakodnevnog života i potreba ljudi, u njemu su okupljeni različiti i raznorodni sadržaji, te mu je i kompozicija složena i sačinjena od različitih elemenata i segmenata. Ishodi predmeta su formulisani na osnovu stvarnih aktivnosti koje odrasli ljudi preduzimaju u realnim životnim situacijama u nastojanju da reše svakodnevne probleme na koje nailaze i potreba koje u tom pogledu imaju. Ishodi ovog predmeta se lako i prirodno povezuju sa njihovim temama i sadržajima. Zahvaljujući tome, nastavniku će biti relativno lako da u nastavi funkcionalno vezuje obavezne sadržaje predmeta za njihove očekivane ishode.

Svi ishodi u ovom predmetu ostvaruju se nakon završetka odgovarajućih tema za koje su vezani.

Predmetne teme i oblasti. Svrha programa Odgovorno življenje u građanskom društvu i njegove realizacije je menjanje pozicije odraslog, u kontekstu društvenih promena - od pozicije pasivnog i "nemoćnog" posmatrača do pozicije aktivnog, kompetentnog i odgovornog građanina.

Sadržaji predmeta Odgovorno življenje u građanskom društvu grupisani su oko osnovnih uloga, potreba i interesovanja odraslog, oko područja njegovog života: zdravlja, porodice i porodičnog funkcionisanja, lokalne sredine, građanskih prava i aktivizma, integrativnih društvenih procesa, socijalnog i radnog okruženja. Priprema za odgovorno obavljanje zadataka iz brojnih životnih, ličnih i građanskih domena - priprema za odgovorno življenje u građanskom društvu podrazumeva podizanje svesti o stepenu lične odgovornosti, ali i ceo niz praktičnih veština koje su nužne za svakodnevno funkcionisanje odraslog.

Program predmeta Odgovorno življenje u građanskom društvu je orijentisan na ishode, a njegovu sadržinsku strukturu čine dve oblasti, u okviru kojih se nalazi osam tema:

Oblast Građansko obrazovanje:

- građanin, njegova prava i odgovornosti; nasilje i mir u okolini;

- informacije u javnim sredstvima informisanja;

- funkcionisanje republičke i lokalne zajednice, građanska inicijativa i aktivizam;

- Evropska unija i proces evropskih integracija.

Oblast Odgovorno življenje:

- životne veštine;

- porodica kao sistem;

- unapređenje kvaliteta porodičnog života i roditeljstva;

- zdravlje i zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine.

Stiče se utisak da su raznovrsne tematske oblasti zatvorene, nezavisne celine. Međutim, one su vrlo pogodne za funkcionalno povezivanje. Naime, u prvoj polovini drugog ciklusa uputno je realizovati dve združene i vrlo bliske tematske oblasti - Građanin, njegova prava i odgovornosti, nasilje i mir u okolini i u tom kontekstu Pravo na zdravlje kao jedno od osnovnih ljudskih prava i zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine (peti razred). U drugoj polovini drugog ciklusa (šesti razred) preporučuje se funkcionalno povezivanje sledećih oblasti - Informacije u javnim sredstvima informisanja i Životne veštine. Preporučuje se da prvi deo trećeg ciklusa bude posvećen Porodici i roditeljstvu (sedmi razred). Drugi deo trećeg ciklusa (osmi razred) odnosi se na oblast Građanske inicijative i aktivizam u lokalnoj sredini i Proces evropskih integracija.

Građansko obrazovanje

Ova oblast predmeta je bazirana na uvažavanju realnih građanskih potreba odraslih, kao i savremenih integrativnih društvenih procesa i promena.

Odrasli se prvo susreću sa svojim osnovnim građanskim pravima i odgovornostima, potom sa pravom na informisanost i dostupnost informacijama kao veoma važnim preduslovom za razumevanje društvenih kretanja. Nakon sticanja znanja i razumevanja relevantnih fenomena i pojava koji pripadaju oblasti građanskih prava i odgovornosti, sledi shvatanje i razvijanje aktivnog i odgovornog odnosa prema društvenim pojavama, utemeljenog na ljudskim pravima. To predstavlja dobru saznajnu osnovu razumevanja strukture i nadležnosti lokalne samouprave, fenomena građanske inicijative i osposobljavanja za samostalno pripremanje i izvođenje građanskih akcija, pre svega u lokalnom okruženju. Sve je to u funkciji osposobljavanja odraslih kao građana da preuzmu ulogu učesnika u javnom životu. Četvrto obrazovno područje Evropska unija i proces evropskih integracija u funkciji je razumevanja integrativnih društvenih procesa i na toj osnovi pripremanja za njihovo prihvatanje i aktivno učestvovanje u njima.

Preporučuje se da u sadržinskoj strukturi Programa značajno mesto imaju primeri iz građanskog života odraslih koje oni sami delegiraju, tako se sadržaj svake programske teme ili jedinice može graditi oko konkretnog primera. Posebna pažnja se pridaje temi koja se odnosi na Prava i odgovornosti građana. S obzirom na to da odrasli predstavljaju ugroženu grupu u pogledu ostvarivanja svojih prava, usled neadekvatnog dosadašnjeg obrazovanja, akcenat se stavlja upravo na njihovo osnaživanje za ostvarivanje građanskih i ljudskih prava, kao i načina njihovog ostvarivanja (lična prava, politička prava, ekonomsko-socijalna prava, zdravstvena prava, kulturna prava i prava pripadnika nacionalnih manjina). Diskutujući o konkretnim primerima iz života, odrasli identifikuju razlike između potreba, želja i prava ljudi, uočavaju suštinske odlike i vrste ljudskih prava i odgovornosti, posmatraju odnos prava i odgovornosti i povezuju ih, te se na toj osnovi pripremaju za ponašanje bazirano na svojstvima odgovornog građanina (što predstavlja jedan od željenih ishoda). Kako bi bili u stanju da konstruktivno reaguju na ispoljavanje predrasuda i diskriminacije, da preduzimaju razumne i dopuštene mere protiv širenja nasilja, neophodna je svestrana, argumentovana elaboracija i sučeljavanje primera dobre i loše prakse. Kroz takve primere, kod odraslih se budi svest o različitim vrstama nasilja u svim segmentima društva, a posebno o prikrivenim vidovima nasilja kojima su ljudi izloženi.

Nastavnik može iskoristiti svakodnevni informativno-medijski kontekst kao pravu "prirodnu" sredinu za učenje o pravu na informisanost, dostupnost informacijama i o javnim sredstvima informisanja. Pro i kontra rasprava o "(ne)omiljenom" mediju, odnosno izvoru informacija, dobar je put ka kritičkom procenjivanju informacije i njenog izvora, te na toj osnovi za put traženja, vrednovanja i selektovanja informacija.

Preporučuje se da odrasli sami, na osnovu sopstvenog iskustva, delegiraju građanske inicijative u lokalnoj sredini u bilo kojem od sektora nadležnosti lokalne samouprave, a potom prolaze kroz sve faze formulisanja inicijative, simuliraju zasedanje skupštine i tako odlučuju o predlogu građana. Kroz susrete sa predstavnicima udruženja na lokalnom nivou, odrasli se upoznaju sa udruženjem (pojmom, ulogom, vrstama) kao važnim segmentom civilnog društva i informišu o primerima dobre prakse. Osim građanskih inicijativa i udruženja, poseban akcenat je stavljen na građanski aktivizam kao jedan od načina na koji građani mogu aktivno učestvovati u životu svoje lokalne samouprave. Kroz proces planiranja (konkretne) lokalne akcije (definisanje problema, planiranje koraka rešavanja problema, izbor resursa podrške akciji), odrasli stiču valjanu pripremu za pravi, realan građanski aktivizam. Didaktički okvir za realizaciju obrazovnog područja Građanska inicijativa i participacija u lokalnoj samoupravi predstavljaju realne životne situacije i potrebe.

Osnovano se može pretpostaviti da će odrasli umeti da obrazlože prednosti i rizike integracije Republike Srbije u EU nakon valjanih objašnjenja, diskusije i debate o načinima funkcionisanja Unije, o odnosu nacionalnog i evropskog identiteta, o principima funkcionisanja Unije (poštovanje ljudskih prava, mobilnost, sloboda putovanja, učenja i traženja posla, slobodan protok ljudi i roba, ravnopravnost, socijalna pravda).

Nastavnik i odrasli zajednički kreiraju prioritete u lokalnom kontekstu i kontekstu njihovih životnih uloga, kojima će posvetiti veću ili manju pažnju. U saradnji sa odraslima nastavnik umrežava osnovne pojmove iz oblasti građanskog vaspitanja (pravo, sloboda, odgovornost, jednakost, demokratija...) i tako stvaraju valjanu osnovu za pozitivne promene u njihovom građanskom životu.

U tom kontekstu, nastavnik zajedno sa odraslima obezbeđuje da se ostvare bitne dimenzije građanskog vaspitanja, kognitivna (razumevanje ideja, koncepata i vrednosti građanskog društva), afektivna (prihvatanje demokratskih vrednosti i ponašanja) i socijalna (ponašanje i življenje u skladu sa principima i vrednostima demokratskog društva).

S obzirom na to da se proces građanskog obrazovanja zasniva na kritičkom mišljenju, rešavanju problema i učenju putem istraživanja, korišćenjem metoda aktivnog učenja, nastavnik omogućava transfer znanja u različita životna područja. Upravo takav didaktičko-životni kontekst omogućava razvijanje brojnih kroskurikularnih kompetencija.

Odgovorno življenje

Životne veštine čine okosnicu ove oblasti. One predstavljaju dar za adaptibilno i pozitivno ponašanje koje omogućava da se efikasno nosi sa zahtevima svakodnevnog života. Životne veštine predstavljaju neku vrstu psihosocijalnih kompetencija koje ljudima pomažu da donesu odluke na osnovu informacija, da kritički i kreativno razmišljaju, da rešavaju probleme, efikasno komuniciraju, izgrađuju odnose, saosećaju sa drugima i zalažu se za upravljanje svojim životima na zdrav i produktivan način. Životne veštine mogu biti usmerene ka ličnim aktivnostima i aktivnostima prema drugim ljudima ili se mogu primeniti na aktivnosti koje menjaju okruženje.

S obzirom na to da je sticanje veština dug i veoma kompleksan proces, program Odgovorno življenje u građanskom društvu, u celosti, treba da inicira, usmeri i osnaži odrasle da shvate, prepoznaju i razvijaju svoje potencijale koji će im pomoći da na najefikasniji način upravljaju svojim životima.

Naglasak je stavljen na veštine komunikacije i rešavanje sukoba, kao preduslov za uspešnu realizaciju ostalih oblasti ovog predmeta, i veštine koje su u osnovi podizanja kvaliteta porodičnog života, ličnog i porodičnog zdravlja i uspešnog snalaženja i funkcionisanja u socijalnom okruženju. Komunikacione veštine i rešavanje konflikata su osnovne veštine za građenje dobrih međuljudskih odnosa. U okviru ovih radionica odrasli mogu naučiti i vežbati da imaju dobru verbalnu i neverbalnu komunikaciju; prezentuju argumente za i protiv određenih stavova; izbegnu i izađu iz konflikta; nauče, vežbaju i pokažu interesovanje uz aktivno slušanje drugih; budu pažljivi i saosećajni; pruže i osete empatiju.

Poseban naglasak stavljen je na set životnih veština koje treba da omoguće odraslima da se snađu u svakodnevnom životu, odgovore izazovima savremenog tehnološkog društva i uspešno koriste produkte i usluge koje ono nudi.

Zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine omogućava odraslima primenu znanja i razvijanje veština pomoću kojih uče da donose odgovorne odluke i preduzimaju aktivnosti na promovisanju i čuvanju sopstvenog zdravlja i zdravlja drugih ljudi. Životne veštine povezane sa zdravljem predstavljaju zdravstvenu edukaciju koja pored sticanja znanja i građenja stavova podrazumeva čitav niz veština koje su neophodne za stvaranje i pokretanje najpogodnijih i najpozitivnijih odluka povezanih sa zdravljem.

Decenijama je zdravstvena edukacija bila bazirana na pružanju informacija, teorijskim izlaganjima i iznošenjima činjenica. U skladu sa promenama u pristupu, ovaj program je interaktivan i u velikoj meri je okrenut ka razvijanju veština. Zdravstveno obrazovanje bazirano na veštinama je pristup stvaranju ili održavanju životnih navika, kroz sticanje znanja, izgradnju stavova i razvijanje veština, korišćenjem različitih iskustava u učenju, uz naglašavanje i izbor metoda sa aktivnim učestvovanjem. Veštine se najbolje uče kada odrasli imaju priliku da aktivno primenjuju znanje. Ukoliko se odraslima omogući da određene veštine vežbaju u bezbednom okruženju (učionici), veća je verovatnoća da će biti spremni da ih adekvatno koriste i u realnim životnim situacijama.

Važno je naglasiti da ovakav model promoviše zdravo ponašanje i da u skladu sa tim mora biti što atraktivniji, zanimljiviji i neopterećujući za odrasle.

Cilj Zdravstvenog obrazovanja kroz životne veštine je da se kod odraslih podigne svest o značaju zdravlja, da prepoznaju vezu koja postoji između rizičnog ponašanja i narušavanja zdravlja, da uvide da rizično ponašanje može biti uzrok niza zdravstvenih i psihosocijalnih problema ljudi i da ih motiviše da sticanjem znanja i razvojem najrazličitijih veština sačuvaju svoje zdravlje.

Polazna osnova za realizaciju ovog dela programa jeste upoznavanje odraslih sa osnovnim principima zdravog načina života i zaštite zdravlja. S obzirom na to da se u ovom delu programa govori o važnosti prevencije, vakcinacije, redovnim kontrolama zdravlja, pravilnoj ishrani i zaraznim bolestima, preporučuje se da se ostvari saradnja sa nekom zdravstvenom ustanovom, na primer domom zdravlja, i da se u obradu ovih sadržaja uključe odgovarajući lekari.

Četiri važne celine koje čine temu Zdravstveno obrazovanje kroz životne veštine su:

- prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci: duvana, alkohola i ostalih vrsta droga;

- reproduktivno i seksualno zdravlje;

- HIV, odnosno AIDS i polno prenosive infekcije (PPI);

- veštine odupiranja pritiscima.

Zadatak nastavnika je da probudi interesovanje odraslih, da ih motiviše i mobiliše za sticanje velikog broja veština koje imaju krajnji rezultat sagledavanje rizika i posledica koje konzumiranje psihoaktivnih supstanci donosi i prihvatanje nekonzumiranja svih ovih supstanci. Ovaj zadatak se može realizovati kroz radionice koje su predviđene u realizaciji ove teme.

Teme vezane za reproduktivno zdravlje i seksualnost uopšte u mnogim porodicama su tabu teme, pa kada se o njima razgovara i u školi, podstiču osećanje stida i nekomfora kako kod učenika tako i kod nastavnika. Uloga nastavnika je da, pomoću radionica koje su predviđene, upravo pomogne da se ta nelagodnost prevaziđe i pomogne odraslima da svojim znanjima i veštinama koje stiču u ovom programu, poboljšaju kvalitet svog reproduktivnog i seksualnog zdravlja.

U okviru paketa radionica na temu HIV, odnosno AIDS i polno prenosive infekcije, odrasli će savladati osnovne informacije o ovoj temi, prepoznati ponašanja koja stavljaju pojedince u rizik za dobijanje HIV-a i PPI, razviti veštine kojima se usvaja ponašanje za smanjenje rizika od HIV-a i PPI, razviti senzibilnost za nediskriminatorni odnos prema osobama koje žive sa HIV-om, odnosno AIDS-om.

Veštine odupiranja pritiscima predstavljaju jednu od ključnih taktika za izbegavanje velikog broja potencijalno rizičnih ponašanja. Odrasli će uvežbati i graditi veštine pregovaranja za otpor pritisku drugih za konzumiranje psihoaktivnih supstanci, kao i otpor neodgovornom upuštanju u seksualne odnose i riziku da se dobije neka PPI ili HIV.

Unapređenje kvaliteta porodičnog života ima za cilj podizanje kvaliteta porodičnog života edukacijom odraslih. Cilj nije usmeren ka sticanju gotovog paketa znanja, već se znanje koje se stiče koristi kao intervenišuća snaga koja služi kao osnov i okvir za integraciju ličnog iskustva i (re)definisanje lične - porodične situacije.

Unapređenje kvaliteta porodičnog života realizuje se kroz sledeće teme:

- Porodica;

- Brak;

- Dete;

- Roditeljstvo.

Odrasli će biti u stanju da prepoznaju osnovne elemente zdravog porodičnog funkcionisanja, kao i posledice disfunkcionalnih odnosa u porodici i prema deci. Naglasak je stavljen i na prepoznavanje promenljivosti porodičnih zadataka u različitim fazama porodičnog razvoja.

Odabrane radionice i vežbe omogućiće odraslima da prepoznaju povezanost bračnih i roditeljskih uloga u porodičnom funkcionisanju.

Važno mesto u ovom delu Programa imaju teme koje se odnose na položaj deteta u porodici, kao i dečje potrebe i način njihovog pravilnog zadovoljenja kao jedan od najvažnijih uslova za pravilan razvoj dece. Iako je reč o detetu, treba naglasiti da je ovde pažnja usmerena pre svega na roditelje, odnosno na pojačavanje osetljivosti roditelja za prepoznavanje signala (verbalnih i neverbalnih) koje emituju deca i bolje razumevanje poruka koje roditelji dobijaju od svoje dece. Takođe, pažnja je usmerena na prepoznavanje vlastite, roditeljske, odgovornosti za razvojno-psihološke probleme deteta koji nastaju usled narušene, neadekvatne ili smanjene interakcije roditelja i dece. Zbog toga je u praktičnoj realizaciji ovakvih zadataka planirano da se odrasli i stavljaju u poziciju dece, kako bi na nov i produbljen način počeli da sagledavaju ponašanje i postupke dece.

S obzirom na važnu ulogu obrazovanja, bitno je da se kod odraslih razvije svest za podršku i podsticanje dece u učenju i obrazovanju.

U okviru teme o roditeljstvu predviđene su radionice koje će omogućiti polaznicima da prepoznaju različite vaspitne stilove i njihove posledice na dečji razvoj.

Centralnu ulogu ima razumevanje strategija rešavanja sukoba kao bitnog indikatora kvaliteta odnosa roditelj - dete i revalorizovanje vlastitih vaspitnih postupaka uz podsticaj za korekciju u pravcu izgrađivanja funkcionalnih i konstruktivnih rešenja. Realizacija roditeljstva podrazumeva i naglašavanje ozbiljne, odgovorne i teške vaspitne funkcije roditelja. Kako bi se izbeglo oduzimanje opšteg tona radosti roditeljstva, predviđeno je davanje različitih poruka odraslima kojima se oživljava pozitivna slika roditeljske uloge u kojoj dominira osećanje ljubavi i privrženosti prema detetu. Važno mesto u realizaciji ove teme zauzima i prepoznavanje različitih tipova roditeljskog autoriteta i njihov uticaj na odnos dete - roditelj. Autoritet roditelja je jedan od najsigurnijih empirijskih validacionih kriterijuma za nivo lične, porodične, bračne i roditeljske kompetencije.

Unapređenje kvaliteta porodičnog života odraslima treba da omogući sticanje znanja, nove uvide i bolje razumevanje sebe i svoje porodice; da izgrade osetljivost i otvorenost za pitanja ličnog i porodičnog napredovanja; da izgrade nove tipove relacija sa drugima.

Obavezni i napredni sadržaji. U predmetu Odgovorno življenje nema naprednih sadržaja. Svi ishodi su definisani tako da se može očekivati da se kroz nastavu ostvare i da ih postignu svi odrasli, bez obzira na međusobne razlike i životno iskustvo, interesovanja, postojeća znanja, porodičnu situaciju i radne i profesionalne ambicije i stremljenja.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. Kroz realizaciju oblasti Građansko obrazovanje neophodno je ostvariti korelaciju sa sadržajima gotovo svih predmeta, a posebno predmeta Istorija (na primer, uloga savremenih evropskih institucija u ostvarivanju prava građana...), Geografija (regionalna geografija Evrope i Republika Srbija u integracijskim procesima...), ali i onih poput Srpskog i Engleskog jezika i Digitalne pismenosti koji doprinose razvijanju komunikacijskih veština izuzetno potrebnih svakom građaninu u procesu ostvarivanja njegovih građanskih prava.

S obzirom na specifičnost oblasti Odgovorno življenje, neophodno je ostvariti korelaciju sa sadržajima mnogih predmeta. Posebno se mogu istaći sledeći predmeti: Digitalna pismenost (dolaženje do informacija putem interneta, komunikacija, korišćenje savremenih uređaja i sl.); Srpski jezik (pismena komunikacija), Matematika (čitanje grafikona); Istorija i Geografija (čitanje mapa, karata, izvori informacija), Preduzetništvo (poslovna komunikacija i etika, menadžment novcem), Biologija (reproduktivno zdravlje i bolesti zavisnosti).

Praćenje napredovanja i ocenjivanje. Predmet Odgovorno življenje u građanskom društvu realizuje se kroz radionice. Osnovni princip radioničarskog rada je aktivno učešće odraslih. Dokazano je da je aktivno učešće najefikasniji metod razvijanja znanja, stavova i veština zajedno. Osnovne prednosti metode aktivnog učešća i radioničarskog rada uopšte su:

- pojačana svest odraslih o sebi samima i drugima;

- razvijanje saradnje umesto konkurencije;

- omogućavanje odraslima i nastavnicima da prepoznaju i vrednuju pojedinačne veštine i povećaju samopouzdanje;

- mogućnost da se odrasli međusobno bolje upoznaju;

- promovisanje veština slušanja i komunikacije;

- olakšan rad na osetljivim problemima;

- promovisanje tolerancije i razumevanja pojedinaca i njihovih potreba;

- ohrabrivanje i podsticanje inovacija i kreativnosti.

Osim aktivnog učešća odraslih, treba naglasiti drugi princip radioničarskog rada - ravnopravnost svih učesnika. Pod ovim se podrazumeva da svi odrasli učestvuju u radu, odnosno da nema posmatrača, s tim da treba voditi računa da svako ima pravo da zadrži za sebe neki svoj doživljaj.

S obzirom na to da su svi učesnici ravnopravni, preduslov njihove ravnopravnosti je da svi sede u krugu, kako bi se svi svima obraćali i svi sve čuli. Svako mišljenje je dragoceno, bez obzira na to koliko se razlikuje od drugih. Ovo su ujedno i najosnovnija radioničarska pravila, koja se uspostavljaju na početku rada, uz dogovor sa grupom.

Nastavnik je u realizaciji ovog programa u ulozi voditelja radionice. Neophodan uslov za uspešnu realizaciju programa je stvaranje međusobnog poverenja između nastavnika i odraslih.

Najdragoceniji izvor u realizaciji radionica je iskustvo odraslih. One su i koncipirane tako da se stalno oslanjaju na njihova iskustva, a nastavnik, odnosno voditelj radionica treba stalno da se poziva na iskustva odraslih. Scenarijom svake radionice je precizno naznačeno koji je oblik rada predviđen (individualni rad, rad u paru, grupni rad), kao i tehnike: igranje uloga, oluja ideja, igre simulacije, itd.

U skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ovaj predmet se ocenjuje numerički. Ono što se može ocenjivati jeste angažovanost odraslog, saradnja i uvažavanje ostalih učesnika. Uspeh i postignuće ne mogu biti predmet ocenjivanja u ovakvom programu, s obzirom na prirodu predmeta. Ocenjivanje je isključivo u funkciji praćenja napredovanja odraslog i ostvarivanja ishoda.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Vodič za nastavu i učenje je koncipiran tako da pomogne nastavniku da realizuje novi predmet i prilagodi nastavu odraslima. Vodič nije udžbenik. U njemu je za svaku temu dato uputstvo nastavniku kako da osmisli radionice kojima će ostvariti odgovarajuće ishode, na koje sadržaje treba obratiti pažnju. U Vodiču su dati primeri radionica, kao model nastavniku za osmišljavanje scenarija.

PREDUZETNIŠTVO

Cilj nastave predmeta Preduzetništvo je da razvije inicijativnost, preduzimljivost i odgovornost u rešavanju problema iz porodičnog, socijalnog i radnog okruženja odraslog, ekonomsku i biznis pismenost, kao i kompetencije potrebne za uspešno uključivanje u svet rada.

ISHODI

Po završetku osnovnog obrazovanja odrasli će umeti da:

- razvija plan sprovođenja jednostavne aktivnosti iz konteksta porodičnog i njemu poznatog socijalnog okruženja, koji uključuje potreban budžet, vremenske i ljudske resurse;

- organizuje i sprovodi, individualno ili kao član tima, jednostavnu aktivnost iz konteksta porodičnog, njemu poznatog socijalnog okruženja u skladu sa materijalnim, vremenskim i ljudskim resursima;

- prepoznaje prilike za generisanje prihoda putem zapošljavanja i samozapošljavanja i analizira rizik koji se odnosi na te prilike;

- kreira jednostavnu radnu biografiju i obavlja postupak prijavljivanja za dobijanje zaposlenja;

- po pronalaženju posla koristi zakonom predviđena prava radnika i zaštiti se od uznemiravanja na poslu (mobinga);

- identifikuje resurse potrebne za samozapošljavanje;

- identifikuje resurse koji su dostupni u porodičnom i socijalnom okruženju u svrhu ostvarivanja ciljeva samozapošljavanja;

- osmišljava jednostavan komercijalni proizvod ili uslugu;

- identifikuje i analizira potrebna ulaganja i formira prodajnu cenu proizvoda ili usluge;

- pravi jednostavan plan distribucije proizvoda ili usluge;

- kreira jednostavan reklamni oglas i letak.

OBAVEZNI SADRŽAJI ZA DRUGI I TREĆI CIKLUS:

Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti

- donošenje odluka i postavljanje ciljeva;

- planiranje potrebnih resursa (materijalnih i ljudskih) za realizaciju aktivnosti;

- izrada vremenskog plana za realizaciju aktivnosti;

Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća

- odgovorno izvršavanje zadataka u skladu sa planom realizacije aktivnosti, sredstvima i ljudstvom koji su na raspolaganju i u predviđenim vremenskim okvirima;

- inicijativnost i preuzimanje razumnog rizika pri izvršavanju zadataka;

- razumevanje uloga, prava i odgovornosti članova tima;

- praćenje učinka u odnosu na planirane rezultate i procena postignuća;

Svet rada

- različiti oblici rada - volontiranje, povremeni i privremeni poslovi, stalno zaposlenje, samozapošljavanje;

- očekivanja poslodavaca, veštine koje omogućavaju bolji položaj na tržištu rada i uvećavaju šanse za zaposlenje;

- kreiranje radne biografije;

- traženje informacija o mogućnostima za zaposlenje;

- podnošenje zahteva za zaposlenje - prijavni obrasci, motivaciono pismo, obavljanje intervjua;

- zaključivanje ugovora o zaposlenju - trajanje zaposlenja, zarade i uslovi rada, prava i obaveze radnika, udruživanje radnika (sindikat);

- uznemiravanje na poslu (mobing);

Samozapošljavanje

- preduzetnik i preduzetničko delovanje - osobine preduzetnika, motivi, prednosti, nedostaci i rizici samostalnog obavljanja delatnosti;

- razvoj poslovne ideje i potrebna ulaganja u poslovanje;

- izvori početnog finansiranja poslovanja - sopstvena i pozajmljena sredstva;

- inokosno vlasništvo i oblici udruživanja kapitala;

Poslovanje

- roba i usluge;

- ponuda i tražnja;

- proces proizvodnje - ulaz, procesi i izlaz;

- dobit i gubitak;

Razvoj komercijalnog proizvoda i usluge

- osmišljavanje proizvoda i usluga u cilju zadovoljenja potreba potrošača;

- istraživanje tržišta ponude i tražnje za istim ili sličnim proizvodima i uslugama;

- formiranje cene koštanja i prodajne cene;

- pakovanje, označavanje i etiketiranje;

- plasman i prodaja;

- promocija;

- kvalitet proizvoda i usluge i higijensko-bezbednosni aspekti.

NAPREDNI SADRŽAJI

Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti

- koraci i postupci: odlučivanje, planiranje, kontrola i evaluacija, budžetiranje, raspodela sredstava, ljudski resursi;

- planiranje pojedinačnih aktivnosti;

- predstavljanje detalja aktivnosti;

- finansijsko planiranje;

Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća

- upravljanje vremenom, ljudima i resursima;

- primena unapred utvrđenih standarda tokom realizacije;

- razvoj dinamike tima, saradnja u timu, konflikti;

- takmičenje kao način za ostvarivanje boljeg efekta;

Svet rada

- promene radne snage, novi proizvodi i proizvodne metode;

- trendovi u zapošljavanju i budući trendovi na tržištu rada;

Samozapošljavanje

- biznis plan sa proračunima kompletnih ulaganja;

- globalna tržišna privreda;

- prelomna tačka rentabiliteta;

- poslovna i korporativna etika;

- upravljanje otpadom;

- iskorišćavanje i transformacija resursa;

Poslovanje

- procena funkcije, vrednosti i izgleda proizvoda i usluge;

- značaj imidža za uspešno poslovanje;

- amortizacija;

- kulturne razlike i razlike u navikama;

- razumevanje globalizacije i predviđanje promena koje su posledica globalizacije;

Razvoj komercijalnog proizvoda i usluge

- proizvodnja proizvoda i usluge - tehničko-tehnološki zahtevi;

- vrste materijala za proizvodnju - prirodni i veštački;

- dizajn proizvoda u skladu sa ciljnom populacijom;

- proizvodna tehnologija.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Cilj realizacije nastave predmeta Preduzetništvo je da se kroz školske aktivnosti odraslih poveća njihova zapošljivost, odnosno, da učestvujući u aktivnostima osmišljenim od strane nastavnika, odrasli na časovima preduzetništva razviju kompetencije (znanja, veštine i stavove) koje su im potrebne za pronalaženje posla ili samozapošljavanje. Program predmeta Preduzetništvo je koncipiran kako bi podstakao ostvarivanje veze odraslog sa realnim životnim situacijama, sa svetom rada, kako bi pomogao bolje razumevanje uloge, prava i odgovornosti zaposlenog, menadžera, poslodavca i preduzetnika, i kako bi se realizovali praktični preduzetnički projekti. Odrasli treba da razviju veštine kao što su komunikativnost, timski rad, organizacione veštine, veštine planiranja, da se podstaknu na prepoznavanje važnosti i značaja sadržaja koje izučavaju. Potrebno je podsticati razvoj veštine obrade informacija (sakupljanja, organizovanja, interpretacije i prenošenja informacija). U celom tom procesu treba voditi računa o individualnim potrebama i interesovanjima tako da odrasli po sopstvenom tempu razvijaju strategiju učenja u cilju prilagođavanja individualnim potrebama. Takođe je potrebno ohrabrivati odrasle da preuzmu rizik, podsticati inovativnost, kreativnost i fleksibilnost. Sticanje znanja, veština i razvijanje stavova treba da bude usmereno na primere iz realnog života i sveta rada. Način realizacije svih sadržaja može se najefikasnije realizovati kroz projektnu nastavu, aktivnosti van učioničkog okruženja, učešćem gosta - predavača (osoba čiji primer može biti koristan odraslima da uoče i sagledaju svoje mogućnosti). U nastavi treba da dominira praktičan i samostalan rad odraslih. Nastavnicima je na raspolaganju širok spektar metoda, tehnika i aktivnosti, a kao posebno korisne izdvajaju se: iznošenje ideja, učenje kroz rad, mentorstvo i usmeravanje, učenje otkrivanjem, podela uloga na osnovu stvarne situacije, studije slučajeva i stvarni scenariji, evaluacija prema zajednički utvrđenim kriterijumima, projekti, rad u grupi, "SWOT" analiza, diskusija i prezentacije. Prilikom odabira metoda, tehnika i aktivnosti, mora se imati u vidu da one treba da budu usmerene ka konkretnim ishodima učenja - ishodi su ono što želimo da postignemo.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Tokom realizacije predmeta Preduzetništvo, dužnost nastavnika je da pomogne odraslom u ostvarivanju ne samo predmetnih, već i opštih ishoda, odnosno ključnih kompetencija. Sadržaj predmeta Preduzetništvo je pogodan za dostizanje određenih opštih ishoda, a naročito pogodan za razvoj sledećih ključnih kompetencija:

- Jezička pismenost. U okviru ove kompetencije adekvatna realizacija predmeta Preduzetništvo može znatno da doprinese razvijanju sposobnosti izražavanja ideja, osećanja, činjenica i mišljenja u pisanom i u usmenom obliku. Doprinos predmeta Preduzetništvo razvoju sposobnosti izražavanja nije ograničena isključivo na srpski jezik (iako u tome vidimo najveći potencijal), već se može podsticati i razvoj sposobnosti komuniciranja na engleskom jeziku. Dostizanje opštih ishoda vezanih za jezičku pismenost ostvaruje se kroz realizaciju svih sadržaja predmeta Preduzetništvo, a najveći potencijal imaju sadržaji vezani za izradu radne biografije, različite vrste planova, reklamnog materijala, kao i komunikacije prilikom simulacije razgovora za dobijanje posla, diskusije tokom grupnog rada i prezentacije različitih materijala tokom časova preduzetništva.

- Matematička pismenost. Realizacija predmeta Preduzetništvo podrazumeva da su odrasli već ovladali određenim ishodima iz matematike (na primer, poznavanje brojeva i osnovnih matematičkih operacija), ali u velikoj meri dovodi do njihove primene i daljeg unapređivanja. Preduzetništvo najviše doprinosi razvoju matematičke pismenosti kroz aktivnosti u kojima se koriste matematičke operacije (raspodela budžeta, utvrđivanje cene izrađivanog proizvoda i usluge), doprinosi usvajanju i primeni nekih matematičkih koncepata, kao što su razlomci i procenti (istraživanje tržišta).

- Digitalna pismenost. Realizacija savremene nastave preduzetništva je usko vezana za korišćenje računara i digitalne opreme. Trebalo bi, gde god je to moguće, upotrebljavati informatička znanja i veštine za sprovođenje nastavnih aktivnosti. Najuočljivija primena, a samim tim i razvijanje opšte kompetencije digitalne pismenosti, jeste kod sadržaja vezanog za kreiranje radne biografije, molbe za posao, izrade jednostavnih promotivnih materijala (program "Word"), pretraživanje interneta u svrhu traženja oglasa za posao, istraživanje potencijalne konkurencije i sl., kao i kod realizacije naprednog sadržaja u računanju troškova samozapošljavanja (program "Excel"). Na ovaj način je odraslima data mogućnost da uoče važnost informacionih tehnologija u savremenom društvu, bilo u sferi poslovanja ili za lične potrebe.

- Upravljanje sopstvenim učenjem. Predmet Preduzetništvo razvija inicijativnost i odgovornost odraslog ne samo u oblasti rada, već u svim oblastima života. U tom smislu, tokom realizacije nastave preduzetništva naglasak je na samoaktivnosti odraslih. Preduzetnik je, po prirodi stvari, upućen na konstantno traganje za novim informacijama, znanjima i veštinama. Stoga, tokom realizacije ovoga predmeta, podstiču se aktivnosti odraslih ka celoživotnom učenju i preuzimanje inicijative i odgovornosti u sopstvenom učenju.

- Socijalne interakcije i saradnja sa drugima. Ova opšta kompetencija se razvija tokom celokupne nastave predmeta Preduzetništvo. U okviru tema Svet rada i Samozapošljavanje, odrasli razvijaju kompetenciju socijalne interakcije sa naglaskom na formalnu komunikaciju - simulacije razgovora za posao, sa potencijalnim dobavljačima i distributerima robe, predstavljanje svog biznis plana tokom razgovora za dobijanje kredita i sl. Takođe, timski ili grupni rad, kao i rad u paru je nešto što nastavnik preduzetništva koristi u velikoj meri, pa je za očekivati da ovaj predmet znatno doprinese razvoju ove opšte kompetencije.

- Građanska odgovornost za demokratiju. U okviru teme Svet rada postoje delovi koji direktno podržavaju razvoj ove opšte kompetencije. Radi se o sadržajima koji se tiču zaključivanja ugovora o zaposlenju, odnosno trajanja zaposlenja, minimalne zagarantovane zarade i uslova rada, prava i obaveza radnika, udruživanja radnika (sindikat), kao i o sadržajima vezanim za uznemiravanje na poslu (mobing). Adekvatna realizacija navedenih sadržaja garantuje razvijanje pomenute ključne kompetencije, barem u njenim delovima koji se tiču odraslog u ulozi zaposlenog. Takođe, u okviru predmeta Preduzetništvo, posebna pažnja se poklanja okruženju u kojem preduzetnik funkcioniše (finansijsko, legislativno, političko). Na ovo okruženje deluju politički faktori na koje se može uticati političkim angažovanjem (aktivnim građanstvom). Stoga se u okviru predmeta Preduzetništvo odrasli ohrabruju da iskažu inicijativu i u ovoj oblasti ljudskog života.

- Zdravstvene kompetencije. Ova opšta kompetencija može biti unapređena u okviru preduzetništva predstavljanjem zdravstvenih rizika koje sa sobom nosi odabir određenih zanimanja, poslova, kao i načina njihove prevencije, i sadržajem koji se odnosi na zaštitu na radu.

- Ekološke kompetencije. Vršenje različitih privrednih delatnosti uvek ima i određenih uticaja na okolinu. Dužnost nastavnika preduzetništva je da, realizujući sadržaj predmeta, ukazuje odraslima na uticaje koje određeni proizvodi, načini proizvodnje i usluge imaju na životnu sredinu, i da kod njih razvija razumevanje važnosti i značaja očuvanja i zaštite okoline.

- Kulturna svest, multikulturalnost i kreativnost. Kulturna svest i multikulturalnost se razvijaju u okviru predmeta Preduzetništvo kroz realizaciju sadržaja vezanih za planiranje i organizovanje aktivnosti iz konteksta svakodnevnog života odraslog (stavljanje zimnice, organizovanje slavljenja rođendana, slave, Uskrsa, Božića, Bajrama, Ramazana, svadbe i sl.). Kroz ove aktivnosti odrasli mogu steći različita znanja vezana za kulturni identitet svojih sugrađana, a dužnost nastavnika je da se potrudi da razvija stav tolerancije i poštovanja različitosti. Kreativnost se podstiče nastavom preduzetništva kada odrasli osmišljavaju jednostavan proizvod ili uslugu sa kojom pokušavaju da se nametnu na postojećem tržištu.

Predmetni ishodi. Dostizanje ishoda je od suštinske važnosti za uspeh FOOO. Predmetni ishodi nam govore šta sve to odrasli zna, šta je u stanju da uradi i kako se ponaša u odnosu na ono što radi (stavovi, vrednosti) nakon aktivnog učešća u realizaciji predmeta Preduzetništvo. Stoga je važno istaći da cilj nastave Preduzetništva nije da se obrade predviđeni sadržaji, već da odrasli bude u stanju da demonstrira određena znanja, veštine i stavove koji su navedeni kao predmetni i da ih primeni u svakodnevnom životu. Kada govorimo o predmetnim ishodima, važno je istaći da je moguće neke ishode postići nakon jednog bloka časova, a druge tek kroz više blokova. Takođe, pojedini blokovi časova mogu biti namenjeni postizanju samo jednog ishoda, dok drugim razvijamo i dostižemo više ishoda. Slede primeri.

Neke ishode možemo dostići nakon obrade samo jedne podteme, odnosno nakon jednog bloka časova, kao što je, na primer, ishod: kreira jednostavan reklamni oglas i letak. U toku nastavnog bloka analiziraju se karakteristike jednostavnog oglasa i letka, zajedničkom aktivnošću sa odraslima dolazi se do elemenata dobrog oglasa i letka i koristeći informacione tehnologije kreirati sopstveni oglas i letak.

Neke ishode, međutim, nije moguće dostići obradom isključivo samo jedne podteme ili samo jednim blokom časova. Oni se razvijaju i dostižu kroz duži vremenski period. Primer takvih ishoda je: prepoznaje prilike za generisanje prihoda putem zapošljavanja i samozapošljavanja i analizira rizik koji se odnosi na te prilike. Ovaj ishod se realizuje tokom više blokova nastave preduzetništva. Tokom više blokova vezanih za teme Svet rada, Samozapošljavanje, Poslovanje i Razvoj komercijalnog proizvoda i usluge razvijamo pomenuti ishod. Odrasli će samostalnim aktivnostima, ali i prateći i analizirajući ideje drugih odraslih vezanih za pomenute teme, postupno dolaziti do željenog ishoda. Na svakom sledećem bloku časova odrasli šire svoje iskustvo i stiču nove uvide.

Predmetne teme i oblasti. U okviru predmeta Preduzetništvo sadržaji su grupisani u šest većih oblasti, i to:

- Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti;

- Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća;

- Svet rada;

- Samozapošljavanje;

- Poslovanje;

- Razvoj komercijalnog proizvoda i usluge.

Prve dve teme se realizuju tokom drugog ciklusa, dok ostale četiri - u trećem ciklusu FOOO. Odnos između pojedinih tema se kreće od međusobne tesne povezanosti i kumulativnog odnosa do relativne nezavisnosti. Prve dve teme se nalaze u kumulativnom odnosu. Adekvatno realizovana prva tema je preduslov mogućnosti realizacije druge teme.

Treća i četvrta tema su relativno nezavisne, odnosno za njihovo realizovanje nisu neophodna znanja vezana za prethodne preduzetničke teme. Za realizaciju pete teme, oslanjamo se na kompetencije razvijene tokom realizacije druge teme, a dobro realizovana peta tema je preduslov za adekvatnu realizaciju šeste teme.

Tema br. 1: Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti. Ova oblast je pretežno usmerena na sticanje preduzetničkih veština, nadovezuje se na obrazovanje prvog ciklusa i predstavlja osnov za sticanje preduzetničkih znanja. Ključni rezultat adekvatne obrade ove teme je da odrasli, koji umeju da sagledaju aktivnost "od početka do kraja" i da u skladu sa tim planiraju sprovođenje aktivnosti, umeju da formulišu način kako da se ostvari cilj. Odrasli se osposobljavaju kako da pravilno formulišu cilj za određenu aktivnost i izrade jednostavan budžet i vremenski plan sprovođenja aktivnosti. Nastava je projektnog tipa, a aktivnosti koje se sprovode su iz konteksta njemu poznatog porodičnog i socijalnog okruženja.

Tema br. 2: Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća. Odrasli razvijaju veštine koje su od važnosti za uspešnu realizaciju planiranih rezultata. Organizacione veštine zauzimaju ključno mesto u ovoj oblasti, uz razvoj sposobnosti procene i samoprocene tj. kritičkog procenjivanja ostvarenog u odnosu na planirano i razvoj veština pravilnog raspolaganja materijalnim, vremenskim i ljudskim resursima.

Tema br. 3: Svet rada. Tokom realizacije ove oblasti odrasli se osposobljavaju da dolaze do informacija o mogućnostima za generisanje prihoda putem zapošljavanja ili samozapošljavanja, razmatraju opcije koje su im na raspolaganju i opredeljuju se za onu koja je u skladu sa njihovim interesovanjima i potencijalima. Odrasli se obučava kako da dođe do informacija o mogućnostima za zaposlenje, kako da pravilno razume šta se od njega traži i kako se može prijaviti na konkurs za posao. Pri realizaciji ove oblasti koriste se svi dostupni izvori informacija sa tržišta rada, primeri oglasa za posao, radne biografije, motivaciona pisma i ostali obrasci koji se koriste u postupku prijavljivanja za zaposlenje. Neophodno je organizovati simulaciju ovih postupaka, uključujući i simulaciju poslovnog intervjua putem igranja uloga.

Tema br. 4: Samozapošljavanje. Ovu oblast treba realizovati kroz četiri faze, odnosno, kroz zajedničko dolaženje do odgovora na sledeća četiri pitanja:

- ko je preduzetnik;

- šta je poslovna ideja i kako se dolazi do nje;

- odakle preduzetniku sredstva za finansiranje poslovne ideje;

- na koji način preduzetnik može da realizuje aktivnost samozapošljavanja.

Za realizaciju prve faze veoma je važno da bude realizovana putem gostovanja nekog od preduzetnika koji bi podelio iskustva sa odraslima, iz svog ugla govorio o motivima koji su bili presudni za samozapošljavanje, osobinama koje preduzetnik treba da poseduje, prednostima i nedostacima koje samostalno bavljenje delatnošću nosi sa sobom. Druga faza podrazumeva primenu procesa generisanja, razmatranja i evaluiranja ideje na konkretnom - komercijalnom proizvodu i usluzi. Za realizaciju treće i četvrte faze treba koristiti dostupne informacije iz agencija koje podržavaju razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, finansijskih organizacija i dr.

Tema br. 5: Poslovanje. Ova oblast je dominantno usmerena ka sticanju ekonomske pismenosti čiju primenu će odrasli da ostvare pri realizaciji razvoja komercijalnog proizvoda i usluge. Ekonomske pojmove treba uvoditi kroz primenu u svakodnevnim situacijama iz porodičnog ili odraslima poznatog socijalnog okruženja uz obavezno prilagođavanje nivou znanja i iskustva odraslih. Ne treba koristiti tehnički vokabular i, gde god je to moguće, umesto formalnih ekonomskih termina koristiti jednostavne formulacije koje odrasli sa lakoćom razume i koje može da poveže sa znanjima koja je prethodno stekao.

Tema br. 6: Razvoj komercijalnog proizvoda i usluge. Sticanje preduzetničkih znanja tokom treće faze 4. teme omogućava da odrasli ume da sagleda sve aspekte razvoja i realizacije jednog jednostavnog komercijalnog proizvoda i usluge. Pri realizaciji nastave upotrebu stručne terminologije treba svesti na minimum, a nove pojmove (na primer, fiksni troškovi, rentabilnost i sl.) treba objašnjavati korišćenjem primera iz svakodnevnog života.

Raspoloživi fond časova treba rasporediti na sledeći način:

- za oblast Formulisanje ciljeva i planiranje sprovođenja aktivnosti i Sprovođenje aktivnosti i procena postignuća treba izdvojiti ukupno 17 časova, ravnomerno raspoređenih za realizaciju obe oblasti;

- za oblast Svet rada i Samozapošljavanje treba izdvojiti ukupno 17 časova u srazmeri 40% fonda za realizaciju prve, odnosno, 40% fonda za realizaciju druge oblasti. S obzirom na to da će pojedini odrasli imati više sklonosti ka traženju zaposlenja, a drugi više imati želju da pokrenu svoj vlastiti posao, preostalih 20% fonda časova treba iskoristiti da se individualizovanom nastavom zadovolje interesovanja odraslih iz oblasti Svet rada ili Samozapošljavanje. Ovih 20% se izdvajaju za realizaciju naprednog sadržaja iz oblasti koja više interesuje odrasle;

- za realizaciju oblasti Poslovanje i Razvoj komercijalnog proizvoda i usluge treba ukupno 17 časova u srazmeri 20-30% fonda za realizaciju prve odnosno, 70-80% fonda za realizaciju druge oblasti.

Sadržaje treba realizovati prema redosledu datom u Programu.

Obavezni i napredni sadržaji. Ishodi predmeta Preduzetništvo ostvaruju se aktivnostima koje se baziraju na obaveznom sadržaju. Adekvatne aktivnosti garantuju da će svi odrasli, koji budu aktivno učestvovali u njima, posedovati minimum znanja, veština i neophodnih stavova iz oblasti preduzetništva. Međutim, nemaju svi odrasli jednaka interesovanja, niti obrazovne potrebe. Neki će se zadovoljiti predviđenim minimumom, dok će neki drugi želeti više od minimuma. Za njih je predviđen napredni sadržaj. Za napredni sadržaj (u skladu sa interesovanjima odraslih) izdvojeno je 20% fonda časova vezanih za teme Svet rada i Samozapošljavanje. Međutim, napredni sadržaj se realizuje i tokom svih časova predmeta Preduzetništvo kroz individualizaciju nastave. Napredni sadržaj može biti isti onaj osnovni sadržaj koji sada obrađujemo na višem nivou (detaljnije, dublje) ili može biti neki dodatni sadržaj iz oblasti preduzetništva koji interesuje odrasle. Važno je istaći da se napredni sadržaj realizuje sa odraslima koji su iskazali želju za tim (bez prinude ostalih) i da ne mora biti identičan za sve napredne (na primer, neki odrasli će se interesovati za dodatni sadržaj vezan za biznis plan, dok će drugi iskazati dodatno interesovanje za udruživanje radnika u sindikat ili za mobing).

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. Predmet Preduzetništvo je u tesnoj vezi sa drugim predmetima i modulima, sa kojima ima tendenciju postizanja zajedničkog cilja - zadovoljavanje osnovnih obrazovnih potreba odraslog i njihovo osposobljavanje za aktivnu participaciju u savremenom društvu.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima možemo posmatrati na dva nivoa: na nivou zajedničkih (sličnih) ishoda i na nivou zajedničkih (sličnih) sadržaja.

Ishodi predmeta Preduzetništvo podudaraju se ili su komplementarni sa sledećim predmetnim ishodima drugih predmeta:

- upravlja događajima i poslovima od važnosti za svakodnevni život (modul: Primenjene prirodne nauke). Ovaj ishod je u direktnoj vezi sa dva predmetna ishoda preduzetništva: razvija plan sprovođenja jednostavne aktivnosti iz konteksta porodičnog i njemu poznatog socijalnog okruženja, koji uključuje potreban budžet, vremenske i ljudske resurse; organizuje i sprovodi, individualno ili kao član tima, jednostavnu aktivnost iz konteksta porodičnog, njemu poznatog socijalnog okruženja u skladu sa materijalnim, vremenskim i ljudskim resursima;

- kritički razmišlja o pojavama i stvarima koje se događaju u okruženju (modul: Primenjene prirodne nauke);

- navede i opiše osnovne privredne delatnosti ljudi na globalnom nivou, u svojoj zemlji i u lokalnoj sredini (predmet Geografija). Ova dva ishoda su u direktnoj vezi sa sledećim predmetnim ishodom preduzetništva: prepoznaje prilike za generisanje prihoda putem zapošljavanja i samozapošljavanja i analizira rizik koji se odnosi na te prilike;

- raspolaže veštinama interpersonalne komunikacije - razume i ume da koristi pravila formalne i neformalne komunikacije (predmet Odgovorno življenje u građanskom društvu);

- predstavi sebe i odgovori na jednostavna pitanja kojima se traže lični podaci (predmet Engleski jezik);

- pozdravi drugoga, zahvali se i izvini (predmet Engleski jezik). Ovi ishodi su u direktnoj vezi sa sledećim predmetnim ishodom preduzetništva: kreira jednostavnu radnu biografiju i obavlja postupak prijavljivanja za dobijanje zaposlenja;

- razlikuje izvore informacija i vrednuje ih s obzirom na vrstu i pouzdanost (predmet Odgovorno življenje u građanskom društvu). Ovaj ishod je u direktnoj vezi sa sledećim predmetnim ishodom preduzetništva: identifikuje resurse koji su dostupni u porodičnom i socijalnom okruženju u svrhu ostvarivanja cilja samozapošljavanja.

Što se tiče povezanosti sadržaja predmeta Preduzetništvo, on se preklapa sa sadržajem brojnih drugih predmeta. Najintenzivnija preklapanja sadržaja uočavamo ponovo sa predmetima: Srpski jezik, Matematika i Digitalna pismenost. Ostvarenost sadržaja ovih predmeta je preduslov za realizaciju predmeta Preduzetništvo.

Sadržaji drugih predmeta koji se najintenzivnije podudaraju ili su komplementarni sa sadržajem predmeta preduzetništvo su sledeći:

- aktivnosti ljudi (privreda) u lokalnoj sredini (predmet Geografija). Ovaj sadržaj je u direktnoj vezi sa dva sadržaja predmeta Preduzetništvo: traženje informacija o mogućnostima za zaposlenje; osmišljavanje proizvoda i usluge odnosno asortimana proizvoda i usluga u cilju zadovoljenja odgovarajućih potreba potrošača;

- pozdravljanje i upoznavanje; lični podaci (posao, porodica) (predmet Engleski jezik);

- različite vrste komunikacije i njihove karakteristike (predmet Odgovorno življenje u građanskom društvu). Ovi sadržaji dva različita predmeta su u tesnoj vezi sa sledećim sadržajem predmeta Preduzetništvo: podnošenje zahteva za zaposlenje - prijavni obrasci, motivaciono pismo, obavljanje intervjua.

Navedeni su samo najočigledniji primeri povezanosti sadržaja preduzetništva sa drugim predmetima FOOO. Zato nastavnici moraju da sarađuju u ostvarivanju programa, kako bi iskoristili potencijal predmeta i za relativno kratko vreme kreirali situacije u kojima odrasli svojom aktivnošću dostižu željene ishode.

Praćenje napredovanja i ocenjivanje napredovanja. Odrasli treba da učestvuju u definisanju kriterijuma učinka i razvijaju veštine samoprocene. Za proveru postignuća primenjuju se tri oblika procene: procena odraslog od strane nastavnika, od strane drugih odraslih i lična (samoprocena). Treba primenjivati sledeću dinamiku procene: inicijalno procenjivanje - utvrđivanje predznanja na početku procesa učenja, formativno praćenje i ocenjivanje - praćenje napredovanja odraslih i utvrđivanje teškoća u toku procesa učenja, kao i sumativno ocenjivanje postignuća. Za proveru postignuća ishoda učenja treba koristiti sledeće pristupe: usmeno ispitivanje o znanju i razumevanju, grupni i individualni projekat (odrasli ili grupa dobija zadatak za koji planira i organizuje sprovođenje), razgovor ili prezentacija teme, igranje uloga (opserviraju se veštine ponašanja odraslih tokom igre uloga), pisana provera, grupna procena, portfolio (odrasli prikupljaju dokaze svojih postignuća). Iako je naveden veliki broj načina procene napredovanja i ocenjivanja, jedan od zadataka nastave predmeta Preduzetništvo je i da osposobi odrasle da samostalno procenjuju svoje sposobnosti, kao i isplativost sopstvenih ulaganja u svet rada. Zato je zadatak nastavnika da podstiče njihovu samoprocenu i da doprinosi povećanju njenog kvaliteta i objektivnosti.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Vodič predstavlja skup primera i predloga kako se kroz određene primere mogu dostići određeni ishodi. On služi više kao inspiracija, podsticaj da nastavnik osmisli sopstvene primere i materijal uz pomoć kojeg će konkretne odrasle angažovati kako bi oni dostigli predviđene ishode. To znači da primeri i vežbe moraju biti "skrojeni" po meri određenih odraslih. Prilikom analize Vodiča, nastavnik mora da ima na umu koji se cilj želi postići konkretnom vežbom i u skladu sa njim mora da prilagodi sadržaj vežbe konkretnim odraslima.

Na primer, cilj vežbe "zimnica" je da odrasli razviju organizacione kompetencije upravljanja vremenom, finansijskim i ljudskim resursima. Određeni broj odraslih će sa oduševljenjem prihvatiti realizaciju ovog zadatka, dok će drugi biti nezainteresovani, a neki i nezadovoljni zadatkom koji ih stavlja u tradicionalno "žensku" ulogu. Cilj vežbe nije konfrontacija sa odraslima, već razvijanje njihove organizacione sposobnosti. Stoga, za druge odrasle mogu se koristiti vežbe u kojima će neko da organizuje slavu, Božić, Uskrs, Bajram, a neko svadbu, fudbalsku utakmicu i sl. (bilo koju aktivnost u kojoj postoji raspodela vremenskih, materijalnih i ljudskih resursa).

Nastavnik je osoba koja ima slobodu, ali i odgovornost da kreira i odabere vežbe koje će u najvećoj meri odgovarati potrebama i karakteristikama odraslih.

MODUL - PRIMENJENE PRIRODNE NAUKE

Cilj modula je osposobljavanje odraslog da se, razumevajući osnovne naučne postavke i primenjujući osnovna znanja, zakonitosti i principe iz fizike, hemije i biologije u svakodnevnom životu i radu, bezbedno ponaša po sebe, svoje bližnje i po okolinu u domenu poslova u izgradnji i zaštiti kuće i kućnih instalacija, proizvodnje, pripreme i čuvanja hrane, higijenskog i zdravog življenja.

ISHODI

Po završetku osnovnog obrazovanja odrasli će umeti da:

- kritički razmišlja o pojavama i stvarima koje se događaju u okruženju;

- upravlja događajima i poslovima od važnosti za svakodnevni život;

- ponaša se bezbedno po sebe i okolinu prilikom upotrebe različitih tehničkih stvari ili procedura;

- primenjuje znanja od kritične važnosti za kvalitet i poštovanje potrebnih standarda u obavljanju različitih poslova;

- praktikuje osnovno ekološko ponašanje.

Ishodi modula usmereni ka obukama za usluge

Odrasli je osposobljen da:

- primenjuje principe higijenskog i zdravog života;

- zaštiti sebe i bližnje od insekata i glodara koji mogu biti prenosioci zaraznih bolesti;

- adekvatno se čuva od mikroorganizama kao uzročnika bolesti;

- zaštiti svoje zdravlje i zdravlje drugih primenom osnovnog higijenskog ponašanja;

- da poštuje osnovne procedure primarne i sekundarne zdravstvene zaštite.

Ishodi modula usmereni ka obukama za poljoprivredne poslove i ishranu

Odrasli je osposobljen da adekvatno uzgaja biljke za ishranu;

- da napravi plan uzgoja neke kulture biljaka za ishranu;

- da planira preduslove koji su neophodni za pravilan uzgoj biljaka za ishranu;

- da bezbedno koristi sredstva za zaštitu bilja od štetočina;

- da se adekvatno ponaša sa ambalažom u kojoj se čuvaju sredstva za zaštitu bilja (pesticidi).

Odrasli je osposobljen da adekvatno uzgaja životinje za ishranu;

- da planira preduslove koji su neophodni za pravilan uzgoj životinja za ishranu;

- da adekvatno hrani i neguje domaće životinje;

- ume da adekvatno zdravstveno zaštiti domaće životinje u redovnim uslovima življenja;

- da bezbedno koristi sredstva za zdravstvenu zaštitu domaćih životinja u redovnim uslovima življenja;

- da se adekvatno ponaša sa ambalažom u kojoj se čuvaju sredstva za zdravstvenu zaštitu domaćih životinja.

Odrasli je osposobljen da zdravo i ekonomično priprema hranu.

Odrasli je osposobljen da zdravo i bezbedno čuva različite vrste hrane.

Odrasli ume da pravilno konzervira zimnicu.

Ishodi modula usmereni na obuke u oblasti građevinarstva i zanatskih usluga

Odrasli:

- osposobljen je da ekonomično, zdravo i funkcionalno planira ili učestvuje u planiranju izgradnje nekog građevinskog objekta;

- ume da adekvatno (ekonomično, zdravo i bezbedno) planira upotrebu različitih materijala za zidanje građevinskog objekta;

- ume da adekvatno planira upotrebu različitih vrsta izolacionih supstanci (zidnih, podnih i krovnih);

- osposobljen je da adekvatno rukuje sa viškovima upotrebljenog građevinskog materijala;

- ume da adekvatno i ekonomično planira upotrebu različitih energenata;

- ume da adekvatno rukuje sa gasovitim gorivima koja se koriste u domaćinstvu;

- ume da adekvatno (zdravo, bezbedno i ekonomično) planira poslove oko vodovoda i kanalizacije u uslovima u kojima živi i radi;

- osposobljen je da adekvatno (zdravo, bezbedno i ekonomično) skladišti, čuva i reciklira industrijski i kućni otpad (ulja, masti, kiseline, plastika, rashladne tečnosti, elektroliti, bio-materijali) u uslovima u kojima živi i radi;

- osposobljen je da adekvatno zaštiti predmete koji ga okružuju (korišćenjem zaštitnih boja, lakova itd.).

Ishodi modula usmereni na obuke u oblasti mašinsko-električarskih poslova

Odrasli je osposobljen da:

- adekvatno (zdravo, ekonomično, bezbedno) rukuje kućnim električnim instalacijama;

- bezbedno koristi osigurače u strujnoj instalaciji;

- bezbedno koristi produžne kablove;

- adekvatno (zdravo, ekonomično, bezbedno) rukuje električnim aparatima i mašinama;

- koristi tehničko uputstvo koje se tiče kućnih električnih aparata.

OBAVEZNI I NAPREDNI SADRŽAJI

Cilj modula Primenjene nauke je da se ne uči nijedan novi pojam iz biologije, fizike ili hemije, već se iz postojećeg sistema pojmova (ili zasnovano na postojećem sistemu pojmova koji je već prethodno uspostavljen trima prirodnim naukama) razmatraju primeri iz svakodnevnog života. Zbog toga se u Programu ovog modula ne može govoriti o obaveznim i naprednim sadržajima, kako je to učinjeno u predmetima Biologija, Fizika i Hemija. Za ovaj predmet trebalo bi da se "obaveznost" i "naprednost" iskazuju kroz osnovne i napredne ishode koji se ostvaruju preko istih sadržaja, s tim što se ta dva nivoa razlikuju po dubini. Tako, na primer, u sadržajima koji se odnose na kuću i oko kuće, odrasli bi trebalo da ekonomično, zdravo i bezbedno planiraju upotrebu maltera, gipsa, kreča, cigle za zidanje građevinskog objekta, da adekvatno (zdravo, bezbedno i ekonomično) planiraju upotrebu izolacionih materijala: katrana, stiropora, fasadne obloge, bio-materijala (trska, slama...) kao i novih materijala za krovne pokrivke, dok bi odrasli na naprednom nivou bili u stanju da daju objašnjenje o prirodi različitih građevinskih materijala i njihovoj mogućoj upotrebi zavisno od prirode. Isto važi i za sve ostale navedene sadržaje.

Dubina do koje se ide u nastavi treba da zavisi i od usmerenosti odraslih prema različitim vrstama obuka koje se ostvaruju u okviru FOOO (zavisno od toga da li odrasli imaju obuke za usluge, za poljoprivredne poslove i ishranu, u građevinarstvu i sl).

KUĆA i OKO KUĆE

Stari materijali za zidanje kuća

- malter, hemijski sastav, hemijski proces za dobijanje;

- cigla, hemijski sastav, dobijanje, hemijska svojstva;

- gips, hemijski sastav, dobijanje, hemijska svojstva.

Noviji materijali za kuće

- cement i beton: Kako se beton pravi i koristi? Svojstva betona. Kako se industrijski dobija cement, kako se koristi i koja su mu svojstva?

- izolacione supstance: katrani, stiropor, hemijski sastav, dobijanje, hemijska svojstva, bezbedno korišćenje. Fasadne obloge kao izolacije: hemijski sastav, hemijska i fizička svojstva koja omogućuju da se koriste za izolaciju, bio-materijali za izolaciju (trska, slama...);

- novi materijali za krovne pokrivke: hemijski sastav, hemijska i fizička svojstva koja omogućuju da se koriste kao krovna pokrivka, bezbedno korišćenje.

Život u kući

- boje i lakovi, razređivači, firnisi i rastvarači za ove supstance;

- boje i pigmenti: hemijski sastav, hemijska i fizička svojstva, bezbedno korišćenje;

- razređivači: hemijski sastav, hemijski proces u kome se koriste, bezbedno korišćenje;

- farbe, lakovi: hemijski sastav, sličnosti i razlike, dobijanje, bezbedno korišćenje;

- grejanje: gas, lož-ulje, mazut, ugalj i drvo kao goriva za grejanje kuće zimi, hemijski sastav, proces sagorevanja, bezbedno korišćenje, kalorijske vrednosti pojedinih goriva; gas, benzini i dizel-ulja kao goriva za motore, hemijski sastav, proces sagorevanja, bezbedno korišćenje;

- vodovod: voda za piće, tehnička voda, sličnosti i razlike u hemijskom sastavu, dobijanje čiste vode za piće, postrojenja za preradu vode za piće, cevi za vodovod, hemikalije za "tretman" vode;

- kanalizacija: funkcionisanje, septičke jame, kolektorske kanalizacione cevi i postrojenja za preradu otpadnih voda;

- električna struja i kućni aparati: električna struja, monofazna i (naizmenična) električna struja - priroda i nastajanje, dnevna i noćna struja, funkcija osigurača u strujnoj instalaciji.

HRANA

Proizvodnja hrane

- gajenje biljaka i zaštita biljaka, ratarstvo - njiva, bašta, voćnjak;

- oranje - funkcija; đubrenje - hemijski sastav, funkcija - hemijski procesi koji se postižu đubrenjem, prihranjivanje biljaka - svrha, hemijska priroda prihranjivanja; zaštita od "štetočina" - smisao, hemijska priroda ovog postupka; sličnosti i razlike među pojmovima đubrenje, prihranjivanje i zaštita; bezbedna upotreba hemijskih supstanci;

- gajenje i zaštita životinja: stočarstvo;

- ishrana i zdravstvena zaštita stoke, stočni i živinski koncentrati, biološki i hemijski sastav, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;

- vakcine, biološki i hemijski sastav i principi delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje.

Čuvanje (konzerviranje) hrane

- pojam konzerviranja i razlozi konzerviranja, biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, stare procedure u domaćinstvima, osnovni postupci;

- čuvanje hrane: zagrevanje hrane, dehidratacija (sušenje), inaktivacija niskom temperaturom (na primer, smrzavanje), osmotska inhibicija (dodatak većih količina soli ili šećera u koncentracijama koje su nepovoljne po mikroorganizme), sprečavanje razvoja mikroorganizama (MO) njihovim trovanjem (dimljenjem, upotrebom ugljen-dioksida, alkohola itd.), menjanjem kiselosti rastvora, oksidacijom ili ozonizacijom;

- biološki smisao, hemijska i biološka priroda ovog procesa, mikroorganizmi, praktična upotreba.

Priprema hrane

- Kako ljudski organizam obezbeđuje sebi potrebnu energiju? Osnovni sastojci hrane i molekuli koji ulaze u sastav pojedinih vrsta hrane: masti, ugljeni hidrati, proteini, pojam, sličnosti i razlike u hemijskom sastavu;

- Kako ljudski organizam obezbeđuje sebi potrebne gradivne molekule? Osnovni sastojci hrane i molekuli koji ulaze u sastav pojedinih vrsta hrane: masti, ugljeni hidrati, proteini, vitamini, minerali - pojam, sličnosti i razlike u hemijskom sastavu;

- priprema hrane u savremenim uslovima, termička obrada (kuvanje, pečenje i prženje) hrane, pojmovi, sličnosti i razlike, biološki, fizički ili hemijski procesi koji se dešavaju, upravljanje procesom, praktične koristi, fizičke i hemijske promene sastojaka hrane tokom obrade, promene u strukturama tkiva koja se obrađuju i molekulima proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala koji čine ta tkiva.

ZDRAVLJE

Kako smo građeni i kako funkcionišemo?

- Ćelija je izgrađena od molekula. Kako ćelije izgledaju i od čega su "sazdane"?

- Kako se iskazuje suština života? Kako ćelije funkcionišu?

- Kako je izgrađen naš organizam? Kako udružene ćelije funkcionišu?

- Kako izgledaju ćelije bakterija, kvasaca, gljivica i čestice virusa?

Pojam, sličnosti i razlike.

- Kako izgledaju i kako "žive" virusi? Mikroorganizmi kao uzročnici bolesti, najčešći uzročnici bolesti ljudi.

Šta je zdravlje i kako se zdravlje gubi?

- urođene bolesti, tumori, zarazne bolesti;

- osnovni higijenski principi u zaštiti zdravlja;

- vakcine i serumi, pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;

- Kako se lečimo? Antibiotici, ostale supstance kojima se lečimo, pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje.

Kako se branimo od nepoželjnih vrsta životinja?

- vaši, buve i drugi insekti štetni za čoveka i otrovi za insekte;

- sredstva za dezinsekciju (DDT) i otrovi za insekte, pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje;

- štetočine (glodari koji ugrožavaju čoveka);

- sredstva za deratizaciju (mišomor) i otrovi za životinje, pojam, hemijska i biološka priroda delovanja, svrha i smisao upotrebe, rizici i bezbedno korišćenje.

Kućna higijena

- hemijska sredstva za kućnu higijenu: kiseline, sone i varikine, praškovi, sapuni, paste za zube, šamponi, izbeljivači, osveživači, dezodoransi, parfemi, kreme;

- prirodne supstance koje su se nekad koristile i sadašnji industrijski proizvodi, rizici i bezbedno korišćenje.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Cilj modula Primenjene prirodne nauke je da svaki odrasli bude u stanju da se, razumevajući osnovne naučne postavke, bezbedno ponaša po sebe, svoje bližnje i okolinu u domenu poslova u izgradnji i zaštiti kuće i kućnih instalacija, proizvodnje, pripreme i čuvanja hrane, higijenskog i zdravog življenja, dok će u okviru naprednih sadržaja odrasli umeti (koristeći naučno objašnjenje) da kritički razmišlja o pojavama i procesima koji se događaju u svakodnevnom okruženju, vezanim za kuću, hranu i zdravlje i da se ekološki odnosi prema svojoj okolini.

Opšti ishodi, odnosno ključne kompetencije. Kroz modul Primenjene prirodne nauke ostvaruje se više opštih ishoda FOOO. Dominantan doprinos koji ovaj modul može da obezbedi odraslima je razvoj naučne pismenosti, i to kao završni deo nastavnog programa hemije, fizike i biologije, integrišući ključna znanja u njihovoj praktičnoj primenljivosti u svakodnevnom životu uz očekivanje da će ona rukovoditi mišljenjem i ponašanjem odraslih, kako u ličnom tako i u budućem profesionalnom radu. Usvajanjem sadržaja i načinom rada u ovom modulu, odrasli će se osposobiti za kritičku recepciju informacija i kritičko preispitivanje izvora informacija. Razumevanjem naučnih principa i zakonitosti do nivoa primene u svakodnevnim situacijama odrasli će se osposobiti da kritički preispituju kako tradicionalna uverenja i verovanja o pojedinim stvarima i poslovima iz svakodnevice, tako i ojačati svoju kritičku sumnju za pogrešna uverenja koja se promovišu u javnosti i preko medija.

Drugi ključni doprinos koji ovaj modul ostvaruje je u izgradnji ekoloških kompetencija i zdravstvenih kompetencija odraslih. Primenjena znanja iz hemije, fizike i biologije svoj puni smisao i značenje dobijaju u budućem ekološki i zdravstveno kompetentnom ponašanju odraslih. Zdravlje ljudi i human odnos prema okruženju je osnovna paradigma za razvoj svih veština i ponašanje odraslog koje se planira ostvariti ishodima ovog modula. Zdravlje je posebna tema i oblast ovog modula kroz koju se prelamaju znanja prirodnih nauka i čine ih primenljivim na ličnom planu ponašanja pojedinca, a ojačana ekološka svest je stanje koje treba da uspostavi realizacija ovog modula.

Modul Primenjene prirodne nauke svakako doprinosi, mada u manjoj meri, i ostalim opštim ishodima FOOO.

Ishodi predmeta. Ishodi za kraj osnovnog obrazovanja dodatno su specifikovani ishodima koje učenje u modulu Primenjene prirodne nauke treba da usmere ka pripremi za obuke za jednostavne poslove koje odrasli biraju u okviru FOOO. Ishodi su orijentisani ka "grubo" svrstanim područjima rada u kojima će obuke biti organizovane. Ovakva orijentacija u definisanju specifikovanih ishoda dala je osnovni smer izboru i organizaciji sadržaja i direkciji kroz koju su se oni usmeravali i produbljivali. Nauka je jedna i u sopstvenoj kuhinji i u restoranu, u izolaciji svoje kuće ili na gradilištu, zaštiti i nezi svoje bašte ili javnog dobra, ličnoj higijeni i zdravstvenoj zaštiti sebe, porodice i svog domaćinstva ili u vršenju usluga za druge osobe. Modul primenjene nauke nudi takva znanja i razvoj veštine koje imaju izrazito transfernu vrednost, u čemu se i ogleda njegov značaj i snaga.

Formulisani su različiti ishodi modula Primenjene prirodne nauke zavisno od toga da li će u završnoj fazi FOOO odrasli biti obučavani u oblastima usmerenim ka uslugama, kroz obuke za poljoprivredne poslove i ishranu, kroz obuke u oblasti građevinarstva i zanatskih usluga ili kroz obuke u oblasti mašinsko-električarskih poslova.

Ovi ishodi su formulisani sa razlogom da kod odraslih stvore jasne granice između naučnog i nenaučnog pristupa u mnogim svakodnevnim aktivnostima i da spreče eventualnu dalju delatnost i ponašanje odraslih zasnovano na pogrešnim uverenjima i zabludama koje su ukorenjene u javnosti ili potkulturi odraslih (odnos prema antibioticima, vakcinama, serumima; značaj i važnost higijene, kako se suzbijaju mikroorganizmi i slično).

Na početku Programa navedeni su ishodi prema kojima se planira i realizuje nastava u ovom modulu. Ishodi za Primenjene prirodne nauke dati su u dva nivoa, i to po temama u okviru sve tri celine.

U okviru ovog modula odrasli bi trebalo da savladaju naučna objašnjenja o "običnim" stvarima kojima su okruženi i sa kojima žive. Ovaj predmet se sastoji od niza lekcija i objašnjenja kako bi odrasli razumeli na kojim naučnim principima se zasnivaju znanja i umenja upotrebljiva u svakodnevnom životu.

Sva objašnjenja prilagođena su odraslima koji, s jedne strane, imaju "životna" znanja i iskustva (po čemu se razlikuju od učenika osnovne škole). S druge strane, odrasli su stekli nova znanja iz prirodnih nauka (koje su savladali u okviru FOOO). Osnovni cilj ovog modula je da se povežu i usaglase životna i novostečena znanja i iskustva.

Predmetne teme i oblasti. Delovi sadržaja ovog modula zasnovani su na znanjima koje je čovek osvajao u poslednjih nekoliko stotina godina kroz prirodne nauke: biologiju, fiziku i hemiju. Zbog toga realizaciju ovog modula mogu (alternativno) da ostvare nastavnici sva tri predmeta iz prirodnih nauka: biologije, fizike i hemije.

Sadržaj modula trebalo bi da bude organizovan oko tema (tematska organizacija sadržaja) koje su navedene u sadržaju modula, a koje treba "razbiti" na blokove. To znači da bi trebalo da svaka tema kompozitno okupi relevantna znanja iz svih pojedinih nauka, hemije, fizike i biologije.

U načinu realizacije dominantan je interaktivni način rada. Nastavnik mora uvažiti postojeća znanja i iskustva odraslih i od njih početi realizaciju svakog časa. U toku tog prvog segmenta časa, trebalo bi obezbediti uslove da učesnici slobodno iznesu svoje mišljenje i objašnjenja, ma kako ona bila drugačija ili pogrešna od naučnih. Ova objašnjenja i mišljenja odraslih moraju biti polazna osnova za izgradnju znanja iz ovog modula. Nastavnik, uz pomoć malih priča datih u didaktičkom materijalu (po nekoliko smeštenih u jedan čas), ali i svih pomoćnih informacija dobijenih iz drugih izvora informacija, daje objašnjenje sa stanovišta prirodnih nauka na način da odrasli razumeju naučna objašnjenja a time im i olakšava kasniju njihovu primenu u svakodnevnom životu.

Način rada trebalo bi da omogući i da sami učenici budu u prilici da jedni sa drugima razmenjuju sopstvena iskustva, ali i da, u razgovoru sa nastavnikom, dobiju odgovore na pitanja koja su se njima postavljala kao problematična za razumevanje i da se naučno interpretiraju postojeće eventualne zablude.

Redosled tema (blokova) u obaveznom sadržaju i priručnom didaktičkom materijalu (Vodiču) dat je po određenom logičkom redosledu. Međutim, ukoliko se iz nekih razloga pokaže da je potrebno da se redosled izmeni, to je sasvim prihvatljivo.

U okviru programa iz prve celine (Kuća i oko kuće) najveći deo obaveze realizacije poželjno bi bilo da leži na nastavnicima koji bi trebalo da odraslima omoguće povezivanje njihovih životnih i iskustvenih veština sa naučnim istinama u hemiji i fizici.

Za svaku temu, zamisao je da časovi prate sličan scenario: počinju segmentom u kome nastavnik različitim problemskim pitanjima od odraslih traži da iznesu sva svoja postojeća iskustva i objašnjenja pojave, fenomena, procesa (kao što su: šta je malter?, kako se dobijaju cigle - kako se, koliko i zašto peku? kako se koristi gips?, zašto se on brzo stvrdnjava?). Potom nastavnik prezentuje naučna objašnjenja o pokrenutim pitanjima i hemijskim i fizičkim procesima kojima se mogu objasniti odgovori. Pri tom, svoju prezentaciju modeluje i usklađuje sa potrebama, objašnjenjima i pitanjima odraslih. Nastavnik stalno referira na "narodnu mudrost" i na dobra rešenja koja su se zadržala u tradiciji.

Isto važi i za realizaciju segmenta o novim materijalima. Nastavnik u objašnjenju, pošto je utvrdio znanja i iskustva odraslih, stavlja akcenat na objašnjenja koja su važna za svakodnevnu upotrebu ovih materijala (na primer: Kako su izgrađene i kako funkcionišu izolacione supstance koje se koriste u savremenom životu?, Kako koristiti fasadne obloge? i slično).

Sve sadržaje iz odeljka Život u kući (o grejanju, energentima, vodovodu i dobijanju čiste vode trebalo bi da realizuju, shodno temi koja se obrađuje, nastavnici hemije, ili nastavnici fizike (posebno u segmentu gde su objašnjenja o električnoj struji i kućnim aparatima).

U okviru programa iz druge celine (Hrana) obaveze leže na nastavnicima biologije ili hemije, koji bi trebalo da odraslima omoguće povezivanje znanja o proizvodnji hrane (ratarstvo i stočarstvo) sa njihovim životnim iskustvima.

Isto važi i za razumevanje važnih procesa na kojima se bazira čuvanje tj. konzerviranje hrane. Čuvanje hrane je proces kojim čovek tretira hranu kako bi zaustavio ili usporio kvarenje hrane (bilo da spreči gubitak kvaliteta, jestivost ili hranljivu vrednost te hrane). Zato su tokom istorije razvijeni mnogi postupci koje tradicionalno zovemo "pripremanje zimnice". Koji su postupci koje primenjujemo da bismo postigli konzerviranje hrane? Kako postižemo da se ubiju ili u razvoju zakoče mikroorganizmi (MO)? Šta je smisao razumevanja ovih procesa za odrasle i koji su ti procesi?

Istim pristupom trebalo bi obrađivati i sadržaje koji obrađuju pripremu hrane, gde bi kod odraslih trebalo postići razumevanje o tome koji se to procesi (biološki, fizički ili hemijski) dešavaju tokom pripreme hrane za konzumiranje, kako to radimo danas meseći hleb, termički obrađujući hranu (kuvanje, pečenje i prženje), kao i šta se dešava sa sastojcima hrane tokom obrade (šta se dešava sa molekulima masti, proteina i ugljenih hidrata koji sačinjavaju biljna i životinjska tkiva).

Sadržaje iz treće celine realizovali bi nastavnici kroz razgovore, odgovarali na pitanja iz zdravlja dajući učenicima potpuna objašnjenja o mikroorganizmima kao uzročnicima bolesti, ali i na koji način se možemo lečiti od bolesti izazvanih mikroorganizmima (antibiotici, vakcine). Učenicima bi trebalo dati i osnovna objašnjenja o načinima na koje se borimo protiv nekih drugih napasti (glodara, insekata), ali i o osnovnim načinima održavanja higijene.

Sve osnovne sadržaje pomoću kojih bi trebalo da realizuju interaktivne časove, nastavnici će imati pripremljene u dodatnom instruktivnom materijalu, pošto za ovako koncipiran modul do sada ne postoji odgovarajući štampani materijal.

Obavezni i napredni sadržaji. Posle savladanog modula Primenjene prirodne nauke sa obaveznim sadržajima odrasli poznaje osnovna svojstva i promene elemenata (metala i nemetala) i jedinjenja (oksida, kiselina, baza, soli, ugljovodonika, alkohola i karboksilnih kiselina) i prirodnih i tehničkih materijala koje koristi u svakodnevnom životu i praksi i osposobljen je da bezbedno i racionalno koristi supstance i prema propisima ih odlaže.

Na kraju nastave modula Primenjene prirodne nauke sa naprednim sadržajima odrasli će umeti, koristeći naučno objašnjenje, da obrazloži upotrebu starih i novih materijala u građenju kuće, opasnosti od neadekvatnog korišćenja električnih instalacija i aparata, nestručnog odlaganja viška građevinskog materijala i kućnog i industrijskog otpada. Da pruži naučno objašnjenje za osnovne principe bezbednog, ekonomičnog i zdravog proizvođenja, pripreme i čuvanja hrane, kao i naučno objašnjenje za poštovanje osnovnih higijenskih principa. Odrasli će umeti da kritički razmišlja o pojavama i procesima koji se događaju u svakodnevnom okruženju, vezanim za kuću, hranu i zdravlje i da se ekološki odnosi prema svojoj okolini.

Povezanost sa drugim predmetima i modulima. Sve prirodne nauke se realizuju u korelaciji jedna sa drugom. Specifičnost ovog modula je u tome što on dolazi posle savladanih svih predmeta i modula iz prirodnih nauka, te bi ga tako trebalo postaviti i kao integrišući predmet u okviru koga bi nastavnici bili u prilici da nadoknade i neke propuste odraslih u ranijim znanjima iz prirodnih nauka. Svi pojmovi koje su odrasli stekli u okviru modula iz Prirodnih nauka trebalo bi da budu od koristi u ovom modulu. To je stepen više u razmišljanju u odnosu na standardnu (potrebnu) povezanost predmeta sa predmetom.

Tokom nastave nastavnici iz sva tri predmeta prirodnih nauka moraju obavezno biti upoznati sa sadržajem ovog modula i referirajući stalno na ovaj modul u svim prigodnim situacijama tokom nastave iz odgovarajućih predmeta, tako da sadržaji ovog modula predstavljaju logični nastavak pojedinih poglavlja kako iz biologije, tako i iz fizike i hemije. Time će se dati podrška ostvarivanju horizontalne povezanosti među predmetima.

Praćenje napredovanja i ocenjivanja. Praćenje napredovanja i ocenjivanja odraslog u modulu Primenjene prirodne nauke ni na koji način ne bi trebalo da se razlikuje od takvih poslova u okviru ostalih (standardnih) predmeta iz prirodnih nauka. To znači da nastavnik treba da kontinuirano prati napredovanje odraslog u odnosu na ishode. U zavisnosti od odgovora, potrebno je planirati povratne informacije kojima se mogu prevazići greške i zablude u načinu mišljenja. Prema vrsti greške, ali i prema uspešnom odgovaranju, potrebno je planirati dodatni materijal. Važno je da nastavnik bude spreman da menja primere i aktivnosti na času kad uoči da se javljaju problemi u razumevanju sadržaja.

Uloga i način korišćenja Vodiča za nastavu i učenje. Vodič koji je pred vama unekoliko se razlikuje od priručnog materijala koji je pisan za ostale predmete i module u okviru drugog i trećeg ciklusa. Ovaj vodič nije klasičan udžbenik. Razlika se najpre uočava u tome što ovaj deo nije pisan kao klasičan instruktivni materijal za nastavnika, već kao model na osnovu kog nastavnik treba sam da pravi, bira i osmišljava materijal koji će zainteresovati odrasle i odgovoriti im na pitanja koja oni imaju u odnosu na svoje životno iskustvo. Tekst je pisan kao materijal koji će koristiti pre svega odrasli.

Specifičnost ove publikacije posledica je činjenice da bi ovaj instruktivni materijal trebalo da prati modul koji je multidisciplinaran, i obuhvata primenjene aspekte sadržaja nekoliko prirodnih nauka koje se izučavaju u osnovnoj školi (biologija, fizika, hemija). Izbor sadržaja, nivo stručnosti objašnjenja u ovom modulu prilagođen je odraslima koji imaju raznovrsna životna znanja i iskustva (po čemu se razlikuju od učenika osnovne škole), a već su stekli i elementarna znanja iz prirodnih nauka.

Sadržaji koji su obuhvaćeni ovim vodičem su oni iz svakodnevnog života sa kojima su odrasli već imali životnog iskustva. Teme se odnose na kuću i život oko kuće, pitanje zdravlja, probleme konzerviranja hrane i slično. Druga kategorija specifičnih ciljeva ovog modula odslikava se i u činjenici da modul treba da predstavlja i most ka daljem obrazovanju odraslih, odnosno povezivanje opšteg obrazovanja i obuka za različite poslove u okviru pojedinih zanimanja kao što su: delatnost ličnih usluga, proizvodnja i prerada hrane, poslovi u građevinarstvu i zanatskim uslugama.

Nastavnicima prirodnih nauka (biologije, fizike i hemije), koji će izvoditi nastavu ovog predmeta, ovaj tekst daje samo grubi okvir otprilike do koje dubine na pojedinim sadržajima treba ići. Davno uspostavljene granice među disciplinama prirodnih nauka nastavnicima mogu da otežavaju realizaciju specifičnih ciljeva ovog predmeta. Zato će nastavnici u ovoj publikaciji imati oslonac kako za pitanja sadržaja koji treba realizovati tako i za pitanja metoda i načina rada, kao i zadatke za procenu napredovanja odraslih. U njoj će naći i popularna objašnjenja i primere, kao i upućivanja na druge izvore informacija.

Sledeći