KOLEKTIVNI UGOVORZA JAVNO ENERGETSKO PREDUZEĆE "TOPLANA" KRALJEVO ("Sl. list grada Kraljeva", br. 13/2013) |
Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti u radu i u vezi sa radom, zaposlenih radnika (dalje-zaposleni) u JEP "Toplana" Kraljevo, (dalje-poslodavca), međusobni odnosi učesnika u zaključivanju Kolektivnog ugovora, postupak izmena i dopuna i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Kolektivnim ugovorom se ne mogu utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova utvrđenih zakonom.
Prava, obaveze i odgovornosti koja nisu uređena, ovim kolektivnim ugovorom, uređuju se ugovorom o radu između zaposlenog i poslodavca.
Odredbe ovog kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod poslodavca.
Osnovna prava i obaveze zaposlenih i poslodavca utvrđena su Zakonom o radu.
Radni odnos može da zasnuje lice koja ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđenih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pravilnikom iz stava 1. ovog člana, utvrđuju se organizacioni delovi, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staratelja, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral ili obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrđenim zakonom.
Lice koje zasniva radni odnos obavezno je da dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca.
Odluku o izboru lica za obavljanje određenih poslova donosi direktor.
Reprezentativni sindikat kod poslodavca ima pravo da bude obavešten o politici zapošljavanja.
Radni odnos se zasniva zaključivanjem Ugovora o radu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i direktor u pisanoj formi, pre stupanja zaposlenog na rad.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno vreme ili određeno vreme.
Ukoliko u ugovoru o radu nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se da je zaključen na neodređeno vreme.
Ugovor o radu sadrži:
- naziv i sedište poslodavca;
- ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
- vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog;
- vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
- mesto rada;
- način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
- trajanje ugovora o radu na određeno vreme;
- dan početka rada;
- radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
- novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
- rokove za uplatu zarade i druga primanja na koja zaposleni imaju pravo;
- pozivanje na Kolektivni ugovor koji je na snazi;
- trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za radna mesta za koja je to utvrđeno Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova.
Probni rad može da traje najduže šest meseca.
Vršenje poslova na probnom radu prati Komisija koju obrazuje direktor, čiji članovi imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao zaposleni koji je na probnom radu.
Svoje mišljenje o rezultatima Komisija dostavlja direktoru u pisanom obliku u roku utvrđenom odlukom o njenom obrazovanju.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos, danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova, u skladu sa zakonom, samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje 12 meseci.
Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada koji je kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
Radni odnos u svojstvu pripravnika može da zasnuje lice koje prvi put zasniva radni odnos i ima završen određeni stepen i vrstu stručne spreme, ako je to kao uslov predviđeno za rad na određenim poslovima predviđenim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pripravnički staž traje:
- za pripravnike sa srednjom školskom spremom - 6 meseci,
- za pripravnike sa višom školskom spremom - 9 meseci, i
- za pripravnike sa visokom školskom spremom - 12 meseci.
Za vreme pripravničkog staža pripravnik ima pravo na zaradu u visini 80% osnovne zarade koja je utvrđena za poslove za koje je zaključio ugovor o radu, kao i sva druga prava iz radnog odnosa utvrđen zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Po završenom pripravničkom stažu pripravnik polaže stručni ispit, a radi utvrđivanja osposobljenosti za rad.
Stručni ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje direktor, a čiji članovi imaju isti ili viši stepen školske spreme od pripravnika.
Pripravnik koji je položio stručni ispit može se rasporediti na poslove za koje je stekao osposobljenost za samostalan rad.
Pripravniku koji ne položi stručni ispit prestaje radni odnos kod poslodavca.
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora), pored slučajeva predviđenih zakonom i u sledećim slučajevima:
1. radi zamene zaposlenog koji je odsutan duže od 30 dana,
2. u slučajevima obavljanja sezonskih poslova.
UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA
Prava, obaveze i odgovornosti direktora uređuju se Ugovorom o radu koji direktor zaključuje sa Nadzornim odborom.
OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Poslodavac je dužan da omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenog, kada to zahteva potreba procesa rada, uvođenje novog načina i organizacije rada.
Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.
Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca.
Odluku o troškovima obrazovanja donosi Nadzorni odbor na predlog direktora poslodavca.
U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, dužan je da poslodavcu naknadi troškove, osim u slučaju kada je to učinjeno iz opravdanih razloga, utvrđenih ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova u radnoj nedelji.
Radno vreme zaposlenih koji rade na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, skraćuje se srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog.
Odluku o skraćenom radnom vremenu donosi direktor na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom.
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje, utvrđuje direktor i o tome obaveštava zaposlene.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
Ako priroda delatnosti to zahteva Poslodavac može izvršiti preraspodelu radnog vremena tako da ukupno radno vreme u toku godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može biti duže od 60 časova.
Na zahtev direktora poslodavca, zaposleni je dužan da radi prekovremeno, pored slučajeva utvrđenih zakonom i u sledećim slučajevima:
- kada je neophodno da se završi određeni proces rada čije trajanje se nije moglo predvideti, a čije bi prekidanje nanelo znatnu materijalnu štetu poslodavcu,
- da se zameni iznenadno odsutni zaposleni, u procesu rada koji neprestano traje,
- u drugim slučajevima kada se oceni neophodnost takvog rada.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, niti duže od 4 časa dnevno po zaposlenom.
Odluku o prekovremenom radu donosi direktor ili zaposleni sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, po pisanom ovlašćenju direktora.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 do 06,00 časova narednog dana smatra se radom noću.
Ako je rad organizovan u smenama mora se obezbediti izmena smena, tako da zaposleni ne može da radi više od jedne nedelje u noćnoj smeni.
Radnik može raditi duže od jedne nedelje u jednoj smeni samo ako da pisanu saglasnost za takav rad.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta na odmor između dva uzastopno radna dana u trajanju od 12 časova neprekidno i pravo na nedeljni odmor u trajanju od 24 časa neprekidno.
Zaposleni koji radi duže od četiri a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.
Vreme korišćenja odmora iz stava 1. i 2. ovog člana određuje direktor.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana u svakoj kalendarskoj godini.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora posle šest meseci neprekidnog rada.
Zaposleni iz stava 2. ovog člana ima pravo na godišnji odmor i kad je imao prekid radnog odnosa koji nije trajao duže od trideset radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum uvećava po osnovu kriterijuma utvrđenih ovim ugovorom.
Kriterijumi za uvećanje godišnjeg odmora su: staž osiguranja, uslovi rada, do prinos u radu, invalidnost, po osnovu roditeljstva.
Dužina godišnjeg odmora uvećava se:
1. po osnovu staža osiguranja do 3 radna dana i to:
- do 10 godina - 1 radni dan
- od 10 - 20 godina - 2 radna dana
- preko 20 godina - 3 radna dana
2. po osnovu uslova rada 1 radni dana i to:
neposredni izvršioci u proizvodnji
3. po osnovu doprinosa u radu odnosno složenosti poslova radnog mesta za koje se zahteva određena stručnost:
- I - II stepen stručne spreme - 1 radni dan
- III - IV stepen stručne spreme - 1 radni dan
- V - VI stepen stručne spreme - 1 radni dan
- VII - VIII stepen stručne spreme - 2 radna dana
- za zaposlene sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima - 3 radna dana
4. po osnovu invalidnosti (invalidi rada i vojni invalidi) 3 radna dana
5. samohranom roditelju sa detetom do 14 godina starosti - 3 radna dana
6. po osnovu godina staža: za muškarce preko 35 godina staža ili 55 godina života, a za žene preko 30 godina staža ili 50 godina života - 5 radnih dana.
Ukupan godišnji odmor zaposlenom ne može biti duži od 30 radnih dana.
Pri utvrđivanju godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao petodnevna.
Zaposleni može da koristi godišnji odmor u neprekidnom trajanju ili u dva dela, u skladu sa zakonom.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor, a dostavlja se zaposlenom 15 dana pre dana određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može, ako to zahtevaju potrebe posla, da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, najkasnije, pet dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne neto zarade u prethodna tri meseca, koja je utvrđena kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaposleni ima pravo na odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) najviše do sedam radnih dana u toku godine u sledećim slučajevima:
1. sklapanje braka - 5 dana
2. sklapanje braka dece zaposlenog - 5 dana
3. porođaja supruge - 5 dana
4. teže bolesti člana uže porodice -7 dana
5. porođaja člana uže porodice - 3 dana
6. zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu, prouzrokovanih elementarnim nepogodama - 3 dana
7. selidbe na području istog mesta - 2 dana - iz jednog mesta u drugo - 3 dana
8. polaganje stručnog i drugog ispita - 2 dana
9. odsustvovanja sa rada učestvovanjem na radno-proizvodnim takmičenjima -3 dana
10. korišćenje organizovanog rekreativnog odmora - 5 dana
11. odlaskom na odsluženje vojnog roka - 3 dana
12. smrti brata ili sestre zaposlenog ili brata ili sestre bračnog druga zaposlenog - 2 dana
13. roditelja i roditelja bračnog druga - 5 dana
14. smrti usvojioca zaposlenog - 5 dana
15. na prvi dan krsne slave - 1 dan.
Pored prava na odsustvo iz stava 1 ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
1. smrti člana uže porodice - 5 dana
2. dobrovoljno davanje krvi - 2 dana računajući i dan davanja krvi.
Članom uže porodice u smislu stava 1. ovog člana smatra se bračni drug, roditelji i deca zaposlenog, braća, sestre, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu zaposlenog.
Plaćeno odsustvo po osnovima iz člana 37. ovog ugovora odobrava se po zahtevu radnika uz priloženu dokumentaciju odnosno dokaze o nastaloj situaciji koja predstavlja osnov za korišćenje istog.
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:
- negovanje bolesnog člana uže porodice - 7 radnih dana
- smrti srodnika koji nisu navedeni u čl. 37. ovog kolektivnog ugovora - 2 radna dana
- stručnog usavršavanja - 15 ranih dana
- obavljanje privatnih poslova - 2 radna dana
Direktor može zaposlenom, na njegov zahtev, odobriti korišćenje neplaćenog odsustva i u dužem trajanju, ako to ne remeti proces rada, a najduže do 3 meseca.
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.
Poslodavac je dužan da, u skladu sa Zakonom, propisanim merama i normativima zaštite na radu, preduzima neophodne mere za zaštitu zdravlja i bezbednosti zaposlenih, sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Poslodavac je dužan da rad organizuje tako što će obezbediti zaštitu života i zdravlja zaposlenih, u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima.
Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca shodno stavu 1. ovog člana uređuju se posebnim aktom - Pravilnikom o zaštiti na radu.
Zaposleni ima pravo na zaštitu ličnih podataka iz dokumentacije koja se čuva kod poslodavca, u skladu sa zakonom.
Posebna zaštita, žena, omladine i invalida obezbeđuje se u skladu sa Zakonom i drugim aktima Poslodavca.
Zaposlena žena za vreme prve 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno odnosno noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog lekara.
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno 2 godine za treće i četvrto dete.
Porodiljsko odsustvo može da se otpočne 45 dana pre porođaja, a obavezno 28 dana pre porođaja.
Porodiljsko odsustvo traje do navršenih tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Otac deteta ima pravo da koristi prava iz stava 2. ovog člana, u slučajevima i pod uslovima utvrđenim Zakonom.
Ako je po nalazu nadležne zdravstvene ustanove neophodna posebna nega deteta zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, jedan od roditelja ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina deteta.
Za to vreme zaposleni ima prava na naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od pet godina ima pravo da odsustvuje sa rada 8 meseci neprekidno od dana usvajanja, odnosno smeštaja deteta kod hranitelja - staratelja, a najduže do pet godina života deteta.
Roditelj ili staratelj, odnosno zaposleni koji se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležne zdravstvene ustanove, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom ali ne kraće od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni iz stava 1. ovog člana ima pravo na naknadu zarade srazmerno vremenu provedenom na radu.
Prava iz člana 47. ima i usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta, ako je po propisima nadležnih ustanova potrebna takva nega.
Zaposleni roditelj ima pravo da odsustvuje sa rada do navršene tri godine života deteta.
Na pisani zahtev zaposlenog odluku donosi direktor.
Za vreme odsustvovanja sa rada prava i obaveze zaposlenom miruju.
U slučaju privremene sprečenosti za rad, zaposleni je dužan da Poslodavcu dostavi lekarsku potvrdu u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad.
ZARADE, NAKNADE I DRUGA PRIMANJA
Odgovarajuća zarada, na koju zaposleni ima pravo, utvrđuje se na osnovu zakona, Kolektivnog ugovora i ugovora o radu.
Zaradu u smislu stava 1. ovog člana čini: zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu Poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i druga primanja po osnovu radnog odnosa utvrđena zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaradom u smislu Kolektivnog ugovora smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
1. osnovne zarade,
2. dela zarade za radni učinak i
3. uvećane zarade.
Osnovna zarada utvrđuje se za poslove koji su definisani Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, za koje su zaposleni zaključili ugovore o radu i na osnovu vremena provedenog na radu.
Zaposleni ima pravo na pun iznos osnovne zarade iz stava 1. ovog člana za puno radno vreme provedeno na radu i ostvareni standardni učinak na osnovu normativa, standarda i drugih merila i kriterijuma kojima se utvrđuje standardni učinak.
Godišnjim programom poslovanja, na koji saglasnost daje osnivač, poslodavac utvrđuje elemente za obračun i isplatu zarada u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada koju utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Ukupan iznos sredstava namenjenih za isplatu zarada u tekućem mesecu poslodavac utvrđuje u zavisnosti od realizacije prihoda, rashoda i obima ugovorenih poslova čija je realizacija u toku.
Poslovi koje zaposleni obavljaju u preduzeću razvrstavaju se po grupama i za iste se utvrđuju sledeći koeficijenti zarada:
grupa poslova |
naziv radnog mesta kvalifikacija |
koeficijent radnih mesta |
I |
Najjednostavniji poslovi |
1,00 - 1,35 |
II |
Poslovi nekvalifikovanog radnika koji se obavljaju po jednostavnom postupku i sa jednostavnim sredstvima rada kao što su poslovi: održavanja higijene poslovnih prostorija, čišćenje komunalnih objekata, čuvarski poslovi i drugi najjednostavniji poslovi iz oblasti delatnosti |
1,20 - 1,50 |
III |
Poslovi polukvalifikovanog radnika kao što su: pomoćni poslovi u proizvodnji i distribuciji toplote i montaži, kurirski poslovi, poslovi telefoniste i drugi sporedni poslovi |
1,60 - 2,00 |
IV |
Srednje složene poslove KV radnika u proizvodnji i pružanju komunalnih usluga, uređenju i održavanju komunalnih objekata poslova rukovanja sredstvima rada i drugi slični poslovi |
1,80 - 2,20 |
V |
Srednje složeni raznovrsni poslovi srednje stručne spreme vezani za pripremu i praćenje procesa rada uključujući i administrativno tehničke poslove kao i poslovi koji se obavljaju u najtežim uslovima i sa specifičnim sredstvima rada u komunalnim delatnostima |
2,00 - 2,60 |
VI |
Složeni poslovi srednje stručne spreme, VKV radnika u proizvodnji i pružanju komunalnih usluga, uređenju i održavanju komunalnih objekata koji podrazumevaju odgovarajući stepen specijalizacije u procesu rada, odnosno poslovi koji se obavljaju pod najtežim uslovima sa specifičnim sredstvima rada i rukovodeći poslovi |
2,20 - 3,00 |
VII |
Složeni specijalizovani poslovi vezani za organizaciono operativno i stručno vođenje procesa rada, složeni poslovi na pripremi, praćenju i analiziranju procesa rada, poslovi rukovođenja odgovarajućim delovima procesa rada i sl. za čije obavljanje je potrebna viša školska sprema |
2,40 - 3,00 |
VIII |
Složeni poslovi visoke stručne spreme kao što su poslovi stručnog vođenja procesa rada, pripreme stručnih predloga za unapređenje procesa rada, rukovođenje procesima rad i sl. |
3,00 - 3,90 |
IX |
Najsloženiji poslovi visoke stručne spreme u oblasti proizvodnje i distribucije toplotne energije kao što su: zamenik direktora, pomoćnik direktora, tehnički direktor, rukovodioci radnih jedinica i službi i drugi srodni poslovi |
3,90 - 4,90 |
OBRAČUNSKI KOEFICIJENTI PO RADNIM MESTIMA
REDNI BROJ |
NAZIV RADNOG MESTA |
GRUPA PO SISTEM. |
GRUPA PO KOL. UGO. |
KOEFIC. |
|
1. ZAJEDNIČKI POSLOVI |
|
|
|
1.0.1. |
Zamenik direktora |
VII |
IX |
4,90 |
1.0.2. |
Tehnički direktor |
VII |
IX |
4,80 |
1.0.3. |
Pomoćnik direktora |
VII |
IX |
4,50 |
1.0.4. |
Stručni saradnik |
VII |
IX |
4,20 |
1.0.5. |
Sekretar - administrator |
IV |
V |
2,50 |
|
2. RAZVOJNO-TEHNIČKI SEKTOR |
|
|
|
2.0.1. |
Rukovalac razvoja, invest. i pripreme |
VII |
IV |
4,40 |
2.0.2. |
Glavni inženjer |
VII |
IX |
4,00 |
2.0.3. |
Inženjer pripreme i razvoja |
VII |
VIII |
3,60 |
2.0.4. |
Elektro inženjer - energetičar |
VII |
VIII |
3,80 |
2.0.5. |
Mašinski inženjer |
VII |
VIII |
3,50 |
2.0.6. |
Tehničar pripreme |
IV |
V |
2,40 |
|
3. FINANSIJSKO-KOMERCIJALNA SLUŽBA |
|
|
|
3.0.1. |
Rukovodilac finan. komercijalne službe |
VII |
IX |
4,50 |
3.0.2. |
Finansijski referent - likvidator |
IV |
V |
2,60 |
3.0.3. |
Obračunski radnik - blagajnik |
VI |
VII |
3,00 |
3.0.4. |
Referent nabavke i prodaje |
VI |
VII |
2,60 |
3.0.5. |
Magacioner |
IV |
V |
2,50 |
3.0.6. |
Pomoćnik magacionera |
III |
III |
2,00 |
|
NAPLATNA SLUŽBA |
|
|
|
3.1.1. |
Šef naplatne službe |
VII |
VIII |
3,80 |
3.1.2. |
Koordinator za naplatu, analizu i tarifni sistem |
VII |
VIII |
3,70 |
3.1.3. |
Koordinator informacionog sistema i odnosa sa javnošću |
VI |
VIII |
3,30 |
3.1.4. |
Samostalni ref. za tarif. sistem i naplatu |
VII |
VIII |
3,30 |
3.1.5. |
Referent naplate |
IV |
V |
2,50 |
3.1.6. |
Šalterski inkasant |
IV |
V |
2,40 |
3.1.7. |
Terenski inkasant |
IV |
V |
2,00 |
3.1.8. |
Operativni radnik na info pultu |
IV |
V |
2,30 |
|
SLUŽBA RAČUNOVODSTVA |
|
|
|
3.2.1. |
Šef računovodstva |
VII |
VIII |
4,00 |
3.2.2. |
Glavni knjigovođa |
VI |
VII |
3,20 |
3.2.3. |
Knjigovođa kupaca i dobavljača |
IV |
V |
2,50 |
3.2.4. |
Materijalni knjigovođa |
IV |
V |
2,50 |
|
4. PRAVNA I OPŠTA SLUŽBA |
|
|
|
4.0.1. |
Rukovodilac pravne i opšte službe |
VII |
IX |
4,40 |
4.0.2. |
Pravni referent za naplatu |
IX |
VIII |
3,50 |
4.0.3. |
Referent za rad i radne odnose |
IV |
V |
2,50 |
4.0.4. |
Referent za javne nabavke |
IV |
V |
2,50 |
4.0.5. |
Portir - telefonista |
II |
III |
1,70 |
4.0.6. |
Higijeničar |
I |
II |
1,50 |
|
5. RJ ZA PROIZVODNJU T.E. |
|
|
|
5.0.1. |
Rukovodilac RJ za proizv. T.E |
VII |
IX |
4,60 |
5.0.2. |
Poslovođa smene |
V |
VI |
3,10 |
5.0.3. |
Glavni električar - automatičar |
V |
VI |
3,00 |
5.0.4. |
Rukovaoc kotlova I grupe |
V |
VI |
2,90 |
5.0.5. |
Rukovaoc kotlova II grupe |
V |
VI |
2,70 |
5.0.6. |
Rukovaoc kotlova III grupe |
V |
IV |
2,30 |
5.0.7. |
Pogonski električar - automatičar |
V |
VI |
2,70 |
5.0.8. |
Dispečer |
IV |
V |
2,40 |
5.0.9. |
Automehaničar - vozač |
III |
V |
2,60 |
5.0.10. |
Pomoćni radnik |
I |
III |
1,80 |
|
6. RJ ZA DISTRIBUC., ODRŽAVANJE I MONTAŽU |
|
|
|
6.0.1. |
Rukovodilac RJ za distribuciju, održavanje i montažu |
VII |
IX |
4,50 |
6.0.2. |
Poslovođa distribucije, održavanja i montaže |
V |
VI |
3,10 |
6.0.3. |
Monter distribucije i održavanja I grupe |
V |
VI |
2,90 |
6.0.4. |
Monter distribucije i održavanja II grupe |
III |
IV |
2,50 |
6.0.5. |
Monter distribucije i održavanja III grupe |
III |
IV |
2,30 |
6.0.6. |
Monter montaže I grupe |
V |
VI |
2,90 |
6.0.7. |
Monter montaže II grupe |
III |
V |
2,40 |
6.0.8. |
Pomoćnik montera |
III |
IV |
2,20 |
6.0.9. |
Zavarivač I grupe |
V |
VI |
2,70 |
6.0.10. |
Zavarivač II grupe |
III |
V |
2,30 |
6.0.11. |
Električar održavanja i montaže |
III |
V |
2,40 |
6.0.12. |
Vozač |
III |
IV |
2,20 |
6.0.13. |
pomoćni radnik |
II |
III |
1,80 |
Zarada po osnovu rezultata rada
Deo zarade po osnovu učinka rada, utvrđuje se na osnovu izvršenja svih poslova i radnih zadataka koje zaposleni obavlja, a u skladu sa:
- planom i normativima rada;
- obimom obavljenog posla;
- kvalitetom izvršenih zadataka i poslova;
- poštovanje utvrđenih rokova;
- utroškom materijala, energije, sredstava rada;
- ostvarene uštede pri izvršenju poslova;
- racionalno korišćenje radnog vremena;
- poštovanje radne i tehnološke discipline.
Doprinos u radu iz stava 1. ovog člana utvrđuje direktor poslodavca, na predlog neposrednih rukovodilaca zaposlenog, za svaki obračunski mesec.
Po osnovu doprinosa u radu zarada se može uvećati do 20% ili umanjiti do 20%.
Isplata zarade po ovom Kolektivnom Ugovoru vrši se na sledeći način:- akontacija do 50% za tekući mesec do 20. u tekućem mesecu; - konačan obračun zarade najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.
Zaposlenom se može isplatiti zarada do polovine dobiti koja ostaje Preduzeću na način i pod uslovima predviđenim Programom poslovanja i u skladu sa Zakonom.
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom, u skladu sa zakonom.
Zarada direktora utvrđuje se ugovorom o radu koji zaključuju Nadzorni odbor poslodavca i direktor.
Zarada direktora utvrđuje se u iznosu koeficijenta 6,00.
Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu u iznosu od 0,4% cene rada za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu (minuli rad) uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu
1. prekovremeni rad - 26 %
2. rad na dan praznika koji je neradni dan - 110 %
3. rad noću (između 22,00 i 06,00 časova narednog dana) - 26 %
4. rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - 26% od osnovice.
Ako su se stekli istovremeno uslovi po više osnova utvrđenih u stavu jedan ovog člana, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenta uvećanja po svakom od tih osnova.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana i to:
1. u visini 75%prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad,
2. u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca, s tim što ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada, do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najmanje 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45. radnih dana, uz naknadu zarade iz. st. 1 ovog člana.
Pri davanju saglasnosti iz st. 2. ovog člana, ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada - u visini od 100% zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, u periodu za koji se vrši obračun, u sledećim slučajevima:
1. Korišćenje godišnjeg odmora,
2. Državnog i verskog praznika, za koje je zakonom utvrđeno da se ne radi i korišćenja prava odsustvovanja sa posla u dane verskih praznika u skladu sa zakonom,
3. Davanje krvi, tkiva i drugih delova tela,
4. Korišćenje plaćenog odsustvovanja u slučajevima iz ovog ugovora,
5. Stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba procesa rada Poslodavca,
6. Prisustvovanje u svojstvu člana, a po osnovu izbora, sednici narodne skupštine, skupštine grada ili opštine ili njihovih tela, ili organa Privredne komore Srbije, regionalne i gradske privredne komore, Sindikata i Saveza sindikata, Upravnom odboru poslodavca,
7. Učešća na radno-proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vrsta stvaralaštva,
8. Za vreme trajanja vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih organa, ako zakonom nije drugačije određeno,
9. U drugim slučajevima utvrđenim zakonom i ovim Kolektivnim ugovorom.
Zbog prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog zaposlenog i zbog neobezbeđenja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenog i drugih lica, zaposleni ima pravo na zaradu 65 %.
Za vreme privremene udaljenosti sa rada, zaposlenom pripada naknada zarade u visini 1/4 zarade, a ako izdržava porodicu 1/3 zarade od zarade koju bi ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Zaposleni ima pravo na naknadu, koji su u funkciji izvršenja poslova, a koji imaju karakter poslovnih rashoda, ako nije na drugi način obezbeđeno podmirenje ovih troškova i to:
1. Troškovi prevoza za dolazak i povratak sa posla, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju,
Naknada troškova prevoza obezbeđuje se zaposlenom u gotovom novcu ili pretplatničkom prevoznom kartom, srazmerno broju radnih dana u mesecu za koji se isplaćuje.
Naknadu po osnovu prevoza ima zaposleni ukoliko je od mesta stanovanja do mesta rada rastojanje najmanje 2 km.
2. Troškovi za službeni put u zemlji u visini od 5% prosečne mesečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" i "B" kategorije.
3. Troškovi za službeno putovanje u inostranstvo u visini dnevnice, na način i pod uslovima propisanim posebnim propisima.
4. Boravka na terenu - dnevni terenski dodatak u visini od 3 % od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
5. Troškovi upotrebe putničkog vozila u svojini zaposlenog, za službene potrebe, u visini od 10 % cene jednog litra goriva koje koristi to vozilo po pređenom kilometru.
Zaposleni ima pravo na:
1. Mesečnu ishranu u toku rada - u visini od 15 % od prosečne zarade isplaćene u Gradu Kraljevu u decembru mesecu prethodne godine, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
2. Regres za korišćenje godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade isplaćene u Gradu Kraljevu u decembru mesecu prethodne godine, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Poslodavac isplaćuje zaposlenom i druga primanja i to:
1. Solidarnu pomoć zaposlenom i članu njegove uže porodice, za slučaj duže i teže bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti u visini do neoporezivog dela, a na osnovu kriterijuma sindikalne organizacije;
2. Otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate u neto iznosu, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti manja od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije;
3. Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć i u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog do visine troškova pogrebnih usluga, a najviše do neoporezivog iznosa.
Članovi uže porodice se smatraju bračni drug, deca i roditelji zaposlenog.
Jubilarnu nagradu poslodavac isplaćuje zaposlenom za ukupan staž kod poslodavca i to:
- za 10 godina staža u visini jedne prosečne zarade u neto iznosu koja je ostvarena u prethodnom mesecu u preduzeću pre meseca u kojem se nagrada isplaćuje.
- za 20 godina - 2 mesečne zarade
- za 30 godina - 3 mesečne zarade
Isplata jubilarne nagrade izvršiće se u toku godine u kojoj zaposleni stiče pravo.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika, do iznosa jedne prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici ili Preduzeća.
Zaposlenom se zajam obezbeđuje kao beskamatan. Zajam se vraća najduže do kraja godine, u jednakim mesečnim ratama počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kojem je zajam isplaćen.
Zaposlenom se ne može odobriti novi zajam dok u potpunosti ne vrati ranije isplaćeni zajam.
Poslodavac može prema finansijskim mogućnostima da zaposlenima obezbedi: sredstva za dečje novogodišnje paketiće do navršenih 15. godina deteta zaposlenog, poklon zaposlenim ženama za dan žena, sve do neoporezivog iznosa.
Odluku o isplati primanja iz člana 71, 72. i 74. donosi direktor poslodavca.
Poslodavac obezbeđuje uz isplatu mesečne zarade zaposlenima, sredstva u iznosu od 0,50% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade, za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenog.
Ova sredstva su namenska, prenose se svakog meseca organizaciji Sindikata i koriste se prema programu Izvršnog odbora Sindikata.
Poslodavac može davati stipendiju u redovnom školovanju deci umrlog zaposlenog, u visini do neoporezovanog iznosa.
Visina stipendije određuje se na sledeći način:
- za studente fakulteta u visini od 100% od neoporezovanog iznosa;
- za studente viših škola u visini od 75% iznosa stipendije koji je određen za studente fakulteta;
- za učenike srednjih škola u visini od 60% od iznosa određenog studentima fakulteta.
- za učenike osnovnih škola 50%.
Zaposleni ne može bez saglasnosti poslodavca u svoje ime i za svoj račun, niti u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica obavljati poslove koji su registrovane delatnosti Poslodavca.
Zabrana obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana važi za teritoriju grada Kraljeva a odnosi se posebno na zaposlenog koji kod poslodavca obavlja rukovodeće poslove, stiče nova znanja, ili može da dođe do važnih poslovnih informacija.
Ako zaposleni prekrši odredbu ovog ugovora o zabrani konkurencije čini težu povredu radne obaveze zbog koje mu može prestati radni odnos kod poslodavca.
U slučaju iz stava 1. ovog člana poslodavac može zahtevati i naknadu štete koja se utvrđuje u skladu sa odredbom ovog kolektivnog ugovora.
Ugovorom o radu koji zaključuju poslodavac i zaposleni može se ugovoriti zabrana konkurencije kao i naknada štete po prestanku radnog odnosa zaposlenog u roku koji ne može biti duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu.
Postojanje štete, njenu visinu i okolnosti pod kojima je nastala, utvrđuje komisija koju formira direktor za svaki konkretan slučaj, a u kojoj se nalazi predstavnik Sindikata.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za prouzrokovanu štetu pokreće direktor, odmah po saznanju za nastalu štetu.
Postupak se pokreće rešenjem koje se dostavlja komisiji za utvrđivanje štete.
Rešenje mora da sadrži sve bitne podatke o zaposlenom koji je prouzrokovao štetu, vreme, mesto i način izvršenja kao i dokaze koji ukazuju na počinioca štete.
Komisija formirana od strane direktora, dužna je da po prijavi o šteti postupi u roku od 15 dana, tako što će pozvati zaposlenog da se izjasni i nakon razmatranja svih dokaza dati predlog odluke o odgovornosti za nastalu štetu, visini i načinu naknade štete.
Visina štete određuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu na način iz stava 1. ovog člana, šteta se utvrđuje u paušalnom iznosu procenom štete ili veštačenjem preko stručnih lica.
Konačnu odluku o postojanju štete donosi direktor u pisanoj formi, kojom se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa odgovornosti.
Zaposleni potpisuje izjavu da li prihvata ili ne prihvata da izvrši naknadu štete.
Ako je zaposleni odgovoran za štetu, odluka mora da sadrži način i rok u kojem će izvršiti naknadu štete.
Naknada štete može se izvršiti u novcu, ako je to moguće popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u ispravno stanje u kojem je bila pre nastajanja štete.
Ako zaposleni odbije da izvrši naknadu štete u roku utvrđenom odlukom o šteti i ne potpiše izjavu o naknadi štete poslodavac pokreće postupak pred nadležnim sudom.
Ako je učinjena materijalna šteta veće vrednosti zaposleni može biti udaljen sa rada.
Za štetu koju su prouzrokovali više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se ne može utvrditi deo štete svakog pojedinačno, onda se šteta naknađuje u jednakim delovima.
Ako zaposleni na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokuje štetu trećem licu, a koju je Poslodavac naknadio, dužan je da iznos isplaćene štete nadoknadi Poslodavcu.
Razlozi za prestanak radnog odnosa
Zaposlenom prestaje radni odnos u slučajevima predviđenim Zakonom o radu i ovim kolektivnim ugovorom.
Poslodavac može otkazati ugovor zaposlenom u slučajevima predviđenim Zakonom i ugovorom o radu koji su zaključili zaposleni i poslodavac.
Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na: radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i Ugovorom o radu.
Ako poslodavac utvrdi da zaposleni duže vreme ne ostvaruje rezultate rada ili da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, otkazaće ugovor o radu zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od 6 meseci od dana nastupanja spornih činjenica.
Utvrđivanje rezultata rada, odnosno znanja i sposobnosti za obavljanje poslova, na kojima zaposleni radi, vrši komisija od tri člana koju imenuje direktor, a koja mora imati isti ili viši stepen stručne spreme određene vrste koju ima zaposleni.
Kriterijumi za rad komisije utvrđuju se na osnovu standardnih normativa, za određenu vrstu posla.
Povrede radnih obaveza zaposlenog uređuju se zakonom, kolektivnim ugovorom i Ugovorom o radu.
Ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene Kolektivnim ugovorom i Ugovorom o radu, zaposlenom se mogu izreći sledeće kazne:
1. upozorenje zaposlenom da će mu biti otkazan ugovor o radu ako ponovi istu ili sličnu povredu bez ponovnog upozorenja;
2. privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju do tri radna dana;
3. otkaz ugovora o radu.
Za učinjene povrede radnih obaveza poslodavac može da otkaže Ugovor o radu u sledećim slučajevima:
1. ako je utvrđeno da zaposleni svojom krivicom ne ostvaruje rezultate rada na poslovima koje obavlja;
2. ako zaposleni učini krivično delo na radu i u vezi sa radom;
3. ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu odnosno neopravdano izostajanje sa rada pet radnih dana uzastopno, ili 7 radnih dana u toku 12 meseci;
4. za odbijanje obavljanja poslova utvrđenih Ugovorom o radu i Pravilnikom o sistematizaciji poslova;
5. neblagovremeno, nesavesno i nemarno vršenje poslova;
6. izazivanje nereda, svađe ili tuče u prostorijama poslodavca;
7. nedolično ponašanje zaposlenog, kao i često zakašnjavanje i napuštanje posla pre kraja rada;
8. nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca od strane zaposlenog;
9. zloupotreba službenog položaja i datih ovlašćenja od strane zaposlenog;
10. ako zaposleni oda poslovne i druge tajne poslodavca, koje su kao takve utvrđene aktom poslodavca;
11. ako zaposleni falsifikuje novčana i druga dokumenta;
12. ako zaposleni zloupotrebi pravo korišćenja bolovanja;
13. ako zaposleni dolazi na rad u alkoholisanom stanju ili na radu konzumira alkohol ili druga opojna sredstva;
14. ako zaposleni ne poštuje ili povredi propise o zaštiti od požara, elementarnih nepogoda, kao i povreda propisa i nepreduzimanje mera radi zaštite zaposlenih, sredstva rada i životne sredine;
15. ako prouzrokuje imovinsku štetu, namerno ili iz grube nepažnje, kao i u slučaju krađe imovine preduzeća;
16. davanje netačnih podataka od strane odgovornih lica kojima se šteti ugledu poslodavca, kao i drugim zaposlenim licima;
17. primanje i davanje mita u vezi sa radom;
18. odavanje informacija drugim poslodavcima u postupcima javnih nabavki; izvođenja mašinskih radova, kao i drugih informacija kojima se zloupotrebljava zakon, nanosi štetu preduzeću i dr;
19. nepridržavanje i nesprovođenje odluka organa poslodavca;
20. prikrivanje ili uništavanje poslovne dokumentacije iz bilo kog razloga;
21. nepotpisivanje aneksa ugovora o radu;
22. u slučaju povrede radne obaveze, a koja istovremeno predstavlja i krivično delo;
23. povreda odredaba o zabrani konkurencije.
Pored povreda utvrđenih stavom 1. ovog člana, Ugovorom o radu mogu se utvrditi i druge povrede radnih obaveza, zbog kojih se zaposlenom otkazuje Ugovor o radu.
Ugovor o radu se otkazuje rešenjem koje se donosi u pisanom obliku i sadrži obrazloženje i pouku o pravom leku.
Postupak u slučaju otkaza Ugovora o radu kao i dostavljanja rešenja poslodavac sprovodi u skladu sa Zakonom.
Zaposleni može biti privremeno udaljen sa rada:
1. ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti, utvrđene kolektivnim ugovorom ili Ugovorom o radu;
2. ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. i člana 181. stav 2. Zakona o radu.
Udaljenje sa rada može da traje do donošenja pravnosnažne odluke suda, odnosno do konačnosti odluke o utvrđivanju odgovornosti zaposlenog.
Zaposleni za vreme udaljenja ostvaruje pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenom može prestati radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, odnosno prestankom potreba za određenim poslovima koje zaposleni obavlja.
Poslodavac je dužan da u slučaju iz stava 1. ovog člana donese Program rešavanja viška zaposlenih u saradnji sa reprezentativnim sindikatom. Program mora da sadrži: podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak, poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu zaposlenih, godine starosti, socijalno stanje zaposlenog, kao i mere i uslove za rešavanje zapošljavanja i rok u kojem će im prestati rad.
Poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa po osnovu viška invalidu rada koji je invalidnost stekao radom kod tog poslodavca, bez njegove saglasnosti, kao ni zaposlenom sa određenim godinama staža osiguranja utvrđenih posebnim, odnosno kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Zaposlenom koji predstavlja višak u slučaju otkaza Ugovora o radu, Poslodavac je dužan da isplati otpremninu u skladu sa Zakonom.
Udaljenje sa rada može da traje najduže tri meseca a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 179. tačke 2-4 Zakona o radu.
Posebne odredbe
Poslodavac može za obavljanje poslova iz svoje delatnosti koji po svojoj prirodi ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, da sa određenim licem zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova u skladu sa zakonom.
Poslodavac može da sa određenim licem zaključi Ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji zahtevaju samostalno angažovanje na rad pojedinca, u skladu sa Zakonom.
Sa nezaposlenim licem ili licem koje želi da se usavršava u struci ili osposobljava radi obavljanja pripravničkog staža, poslodavac može zaključiti ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.
U slučaju zaključivanja ugovora iz stava 1. ovog člana poslodavac nije dužan da obezbeđuje naknadu niti druga novčana sredstva.
Sva prava i obaveze lica koje se osposobljava utvrđuju se ugovorom sa poslodavcem.
Ostvarenje i zaštita prava zaposlenih
Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni sporazumno rešavaju sporno pitanje.
Predlog za rešavanje spornog pitanja sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od dana nastanka spora.
Predlog iz prethodnog stava podnosi se u pisanom obliku.
Sporna pitanja rešava arbitar koga zaposleni i poslodavac određuju sporazumno.
Arbitar koji rešava sporno pitanje dužan je da završi postupak i donese odluku u roku od 10 dana od dana pokretanja postupka.
Ako arbitar u roku iz stava 1. ovog člana ne donese odluku, rešenje i otkaz ugovora o radu postaje izvršno.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje zaposlenog i poslodavca.
O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlučuje direktor.
Odluka se donosi u pisanom obliku, sa poukom o pravnom leku i lično dostavlja zaposlenom. Odluka je konačna danom dostavljanja. Ako je zaposleni nezadovoljan protiv konačne odluke može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom, u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno povrede prava.
Direktor može ovlašćenje iz stav 1. ovog člana preneti na drugog zaposlenog u pisanoj formi.
Zaposleni učestvuje u upravljanju kod poslodavca preko Nadzornog odbora.
Nadzorni odbor poslodavca čine predstavnici osnivača i predstavnici zaposlenih kod poslodavca, a u broju koji je predviđen Statutom poslodavca.
Članovi Nadzornog odbora imaju pravo na odgovarajuću naknadu za svoj rad u tim organima. Visinu naknade iz st. 2. ovog člana utvrđuje osnivač na osnovu izveštaja o stepenu realizacije programa poslovanja javnog preduzeća.
Nadzorni odbor poslodavca dužan je da pre razmatranja predloga statusnih promena ili svojinske transformacije pribavi mišljenje Sindikata.
Poslodavac je dužan da Sindikatu omogući delovanje u sladu sa Zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac je dužan da Sindikatu obezbedi uslove za rad u prostorijama poslodavca.
Organizacija Sindikata svoje funkcije vrši na način kojim ne remeti redovno funkcionisanje i poslovanje Poslodavca, kao i radnu disciplinu.
Zaposleni mogu organizovati štrajk kod Poslodavca, s tim da način organizovanja i sprovođenje štrajka, u svemu postupaju u skladu sa Zakonom o štrajku.
Zaposleni koji se nalazi u štrajku dužan je da poštuje minimum procesa rada koji je utvrđen odlukom osnivača o minimumu procesa rada u komunalnim delatnostima.
Naknada zarade za vreme štrajka obračunava se zaposlenima srazmerno vremenu provedenom na radu.
Važenje i otkaz kolektivnog ugovora
Ovaj Kolektivni ugovor se zaključuje na period od 3 godine.
Po isteku ovog roka, Kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici drugačije ne dogovore, najkasnije 30 dana pre isteka važenja.
Svaki učesnik u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora može podneti otkaz ugovora u pisanoj formi.
U slučaju otkaza ovaj ugovor se primenjuje šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Svaki učesnik ovog ugovora može predložiti postupak za izmene i dopune ovog ugovora na način i po postupku kako je i zaključen.
Za praćenje i primenu ovog Ugovora, kao i rešavanje spornih pitanja nadležno je arbitražno veće koje obrazuju učesnici kolektivnog ugovaranja u roku od 15 dana od dana nastajanja spora.
Svaki učesnik daje po jednog člana.
Odluka arbitražnog veća o spornim pitanjima je konačna i obavezuje sve učesnike.
Arbitražno veće čine izabrani predstavnici osnivača, reprezentativnog sindikata, predstavnik poslodavca.
Na prava, obaveze, i odgovornosti koja nisu regulisana ovim Ugovorom, primenjuju se odredbe Zakona.
Ugovor je zaključen kada ga potpišu Gradonačelnik grada Kraljeva, direktor JEP "Toplana" i ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata, a stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada" Kraljeva.
Stupanjem na snagu ovog Ugovora prestaju da važe odredbe Pojedinačnog kolektivnog ugovora, zaključenog dana 30.04.2010. godine.