KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG PREDUZEĆA "HIPODROM BEOGRAD"("Sl. list grada Beograda", br. 35/2013) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) u skladu sa Zakonom o radu (u daljem tekstu: zakon), uz uvažavanje specifičnosti uslova i organizacije rada u JP "Hipodrom Beograd", Beograd (u daljem tekstu: poslodavac) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavca i osnivača iz oblasti rada i radnih odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika ovog ugovora.
Odredbe ovog ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod poslodavca i on je obavezujući za sve njegove potpisnike.
Zaposlenim, u smislu ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom, zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Osnivač obezbeđuje materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti JP "Hipodrom Beograd", Beograd, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju osnovne delatnosti.
Poslodavac organizuje izvršenje posla, obezbeđuje kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada, obračunatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade utvrđenih zakonom i ovim ugovorom.
Sredstva za isplatu zarada obezbeđuje poslodavac. Kada sredstva ne mogu biti obezbeđena iz sopstvenih prihoda poslodavaca, ista obezbeđuje osnivač, i to najmanje u visini minimalne zarade, koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, uvećane za 40%.
Ovaj ugovor, ugovor o radu i druga opšta akta poslodavca iz oblasti rada i radnih odnosa ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenima daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom i ostalim propisima.
Na prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada koja nisu uređena ovim ugovorom, direktno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona.
Poslodavac je dužan da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava omogući sindikatu čiji je on član, u preduzeću ili van preduzeća, uvid u primenu zakona i ovog ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa svakim licem koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i posebne uslove za rad na određenim poslovima, uređene pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Prijem novozaposlenih i lica iz stava 1. ovog člana poslodavac vrši u skladu sa programom poslovanja, a po prethodno dobijenoj saglasnosti od gradonačelnika.
Poslodavac je dužan da reprezentativnim sindikatima dostavi informacije po svim osnovama o novoprimljenim radnicima.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i direktor.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor.
Ugovor o radu može da potpiše i zaposleni koga ovlasti direktor.
Zaposleni je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa, dostavi poslodavcu dokumenta kojima dokazuje da ispunjava uslove za rad.
Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu, kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa.
Ugovor o radu sa direktorom zaključuje u ime poslodavca Upravni/Nadzorni odbor.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno i određeno vreme.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku.
Ako direktor sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Ugovor o radu sadrži:
1) naziv i sedište poslodavca;
2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3) vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog;
4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5) mesto rada;
6) način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme;
8) dan početka rada;
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10) novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
12) pozivanje na kolektivni ugovor koji je na snazi;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.
Zaposleni kod poslodavca dužan je da:
1. izvršava poslove svog radnog mesta;
2. savesno i odgovorno obavlja poslove svog radnog mesta;
3. izvršava radne naloge neposrednog rukovodioca u vezi sa poslovima svog radnog mesta;
4. pridržava odredaba zakona, ovog ugovora, ugovora o radu i drugih akata poslodavca;
5. u slučaju nepredviđenog izostajanja sa rada, odmah ili najkasnije u roku od 24 sata od nastanka sprečenosti, o razlogu sprečenosti izostajanja sa rada, obavesti svog neposrednog rukovodioca, a da po povratku na rad opravda izostanak;
6. pri izvršenju poslova koristi propisana zaštitna sredstva i pridržava se mera zaštite;
7. pridržava mera protivpožarne zaštite, zaštite od eksplozije i lično učestvuje u sprečavanju i otklanjanju elementarnih nepogoda i njihovih posledica;
8. racionalno koristi sredstva za rad, sprečava rasipanje, zloupotrebu i pojavu koristoljublja na štetu sredstava poslodavca;
9. čuva podatke koji predstavljaju poslovnu i drugu tajnu i da iste neovlašćeno ne saopštava;
10. pristojno izgleda i pristojno se ponaša na radu i korektno se odnosi prema strankama, poslovnim partnerima i drugim zaposlenima kod poslodavca;
11. sarađuje sa ostalim zaposlenima i da prenosi svoja znanja i iskustva, naročito mlađim zaposlenima;
12. prijavi nadležnoj službi poslodavca promenu adrese prebivališta, najkasnije u roku od 8 dana od dana promene;
13. vodi brigu o poverenim sredstvima za rad i održava ih u ispravnom stanju;
14. odmah po uočavanju prijavi neposrednom rukovodiocu oštećenja ili nepravilnosti u radu na sredstvima sa kojima radi ili upravlja;
15. kvalitetno i u roku obavlja poverene poslove vodeći računa o racionalnom korišćenju materijala i opreme.
Poslodavac je dužan da zaposlenog sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi svim nadležnim organima, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je u obavezi da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.
Poslodavac je dužan da sa svakim zaposlenim ima zaključen ugovor o radu.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
Probni rad može da traje najduže šest meseci.
Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu
Radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.
Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno radno vreme.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije zakonom, ovim pravilnikom, ili ugovorom o radu drugačije određeno.
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili aktom poslodavca.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na lice koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.
Pripravnički staž utvrđuje se ugovorom o radu, a u skladu sa ovim ugovorom.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava po osnovu radnog odnosa u skladu sa zakonom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu.
Osnovna zarada pripravnika određuje se u iznosu od 80 % osnovne zarade radnog mesta za koje se pripravnik osposobljava.
III OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada.
Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.
Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i aktom poslodavca.
U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, dužan je da poslodavcu nadoknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.
IV IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA
Poslodavac može da ponudi zaposlenom izmenu Ugovora o radu (u daljem tekstu: aneks ugovora), radi premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada i u drugim slučajevima utvrđenim ugovorom o radu.
Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.
Uz ponudu za zaključenje aneksa ugovora, poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu u roku u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i da ga upozori na pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.
Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi u roku od osam radnih dana od dana prijema ponude.
U slučaju da se zaposleni ne izjasni u roku iz prethodnog stava ovog člana, smatra se da je odbio ponudu.
Ako zaposleni prihvati ponudu za zaključivanje aneksa ugovora, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog ugovora.
Puno radno vreme i raspored radnog vremena
Radno vreme zaposlenih kod poslodavca iznosi 40 časova u radnoj nedelji - puno radno vreme.
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor.
Radni dan po pravilu traje osam časova.
Zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad), u slučaju:
1. više sile;
2. iznenadnog povećanja obima posla;
3. kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran;
4. potrebe da se završi posao čije bi odlaganje dovelo do poremećaja u procesu rada ili do štetnih posledica;
5. radi otklanjanja kvara na sredstvima rada čije bi odlaganje uticalo na nastanak štetnih posledica.
Direktor može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima, a u skladu sa zakonom.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Rad duži od punog radnog vremena, po osnovu preraspodele radnog vremena, ne smatra se prekovremenim radom.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana od najmanje 12 časova neprekidno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda i organizacija rada to zahteva.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.
Za svaku kalendarsku godinu, zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom ovim ugovorom, a najmanje 20 radnih dana.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
Zaposleni ima pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora, ako u kalendarskoj godini, u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos, nema šest meseci neprekidnog rada ili je imao prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, zaposleni ima pravo na 1/12 godišnjeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji u kalendarskoj godini ostvaruje pravo na penziju, ima pravo da koristi pun godišnji odmor, a do dana ispunjenja uslova za penziju.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Dužina godišnjeg odmora za svakog zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava:
1. Po osnovu doprinosa u radu i ostvarenih rezultata do 5 radnih dana.
2. Po osnovu radnog iskustva:
- do 3 godine - 1 radni dan,
- od 3 do 6 godina - 2 radna dana
- od 6 do 10 godina - 3 radna dana,
- od 10 do 15 godina - 4 radna dana,
- od 15 do 20 godina - 5 radnih dana,
- od 20 do 25 godina - 6 radnih dana,
- preko 25 godina - 7 radnih dana.
3. Po osnovu uslova rada 5 radnih dana.
4. Invalidu rada i vojnom invalidu 3 radna dana
5. Samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života - 2 radna dana.
6. Roditelju koji izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju - 3 radna dana.
7. Roditelju s jednim detetom do 7 godina života - 1 radni dan.
8. Roditelju sa dvoje ili više dece do 14 godina života - 2 radna dana.
9. Po osnovu stručne spreme zaposlenog, i to:
- za I - IV stepen stručne spreme zaposlenog - 2 radna dana
- za V i VI stepen stručne spreme zaposlenog - 3 radna dana
- za VII i VIII stepen stručne spreme zaposlenog - 4 radna dana.
10. Za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima - 4 radna dana.
Ukupna dužina godišnjeg odmora po svim osnovama može se utvrditi u trajanju od najviše 30 radnih dana, osim za zaposlene koji rade pod posebno teškim i po zdravlje štetnim poslovima, u skladu sa aktom poslodavca, za koje godišnji odmor može trajati i duže od 30 radnih dana.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, po isteku te sprečenosti za rad ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Zaposleni može da koristi godišnji odmor u celini ili u dva dela.
Ukoliko zaposleni koristi ceo godišnji odmor, isti mora započeti u kalendarskoj godini za koju koristi godišnji odmor.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u dva dela, prvi deo koristi, bez prekida, u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
U zavisnosti od potrebe posla, direktor ili lice koje on ovlasti odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, u skladu sa planom korišćenja godišnjeg odmora zaposlenih, koji se donosi uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Direktor ili lice koje on ovlasti može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Ako poslodavac ne uruči rešenje zaposlenom, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na korišćenje godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) i odsustvo sa rada bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo) za vreme i u slučajevima utvrđenim Zakonom i ovim ugovorom.
O korišćenju plaćenog i neplaćenog odsustva odlučuje direktor.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju:
1. stupanja zaposlenog u brak ili razvoda braka - 7 radnih dana
2. smrti člana uže porodice - 7 radnih dana
3. porođaja supruge - 7 radnih dana
4. teže bolesti člana uže porodice - 7 radnih dana
5. porođaja drugog člana uže porodice - 1 radni dan
6. smrti člana šire porodice - 1 radni dan
7. zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih element. nepogodom - 3 radna dana
8. selidbe sopstvenog domaćinstva - 4 radna dana
9. polaganja stručnog ili drugog ispita - 3 radna dana (a ukupno - 7 radnih dana u toku kalendarske godine)
10. učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima - 5 radna dana
11. korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti sedam radnih dana
12. za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući dan davanja krvi - 2 radna dana.
Članom uže porodice, u smislu člana 30. ovog ugovora, smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, prevencije radne invalidnosti i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u dane praznika, u skladu sa zakonom.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od sedam radnih dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju:
- polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja,
- izrade doktorske disertacije,
- učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju:
1. nege člana uže porodice - 5 radnih dana
2. nege člana šire porodice - 3 radna dana
3. smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 30. ovog ugovora - 2 radna dana.
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo u trajanju dužem od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine, kada direktor oceni da to ne remeti proces rada poslodavca, uz obavezu obaveštavanja Upravnog/Nadzornog odbora preduzeća.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz člana 33. i 34. ovog ugovora, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
VII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora pred nadležnim sudom je 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Ugovorom o radu može se predvideti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog.
Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog člana rešava arbitar.
Arbitra sporazumom određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.
Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja.
Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos.
Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog člana ne donese odluku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim članom primenjuje se Zakon o mirnom rešavanju sporova i odgovarajući podzakonski akti.
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu, Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, kolektivnih ugovora i ugovora o organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Poslodavac je dužan da obezbedi propisane uslove zaštite zaposlenih, a u postupku primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikata.
Potpisnici ovog ugovora su dužni da donesu opšti akt o bezbednosti i zdravlju na radu u skladu sa Zakonom o zdravlju i bezbednosti na radu i drugim propisima.
Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih.
Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz obavezu informisanja sindikata.
Na ovim radnim mestima mogu raditi samo zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje nadzorni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno da usavršavaju, obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi sredstva i opremu lične zaštite adekvatnu radnom mestu na kojem radi.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac je dužan da izdvaja sredstva, koja ne mogu biti niža od 0,20 % na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za prevenciju radne invalidnosti, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi reprezentativni sindikat i poslodavac.
U vezi sa zaštitom ličnih podataka zaposlenog, zaštitom omladine, zaštitom materinstva, porodiljskim odsustvom i odsustvom sa rada radi nege deteta, odsustvom sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, zaštitom invalida i posebnom zaštitom od otkaza ugovora o radu, primenjuju se odredbe Zakona o radu i drugih propisa koji važe u R. Srbiji.
Razlozi za prestanak radnog odnosa
Radni odnos prestaje:
1. istekom roka na koji je zasnovan;
2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju;
3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6. smrću zaposlenog;
7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja izrečene mere;
5. u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
Sporazumni prestanak radnog odnosa
Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
U slučaju otkaza iz člana 47. stav 1. zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrđenih zakonom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
1. ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada i da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ovim ugovorom, odnosno Ugovorom o radu;
3. ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca;
4. ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
5. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu zakona i ovog ugovora;
7. ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
8. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla;
9. ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u skladu sa zakonom.
Ako zaposleni u periodu od tri meseca ne ostvaruje predviđene rezultate rada ili ne pokaže potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, neposredni rukovodilac zaposlenog dostavlja direktoru poslodavca pismeni, obrazloženi predlog da pokrene postupak za utvrđivanje ili proveru znanja i sposobnosti, odnosno utvrđivanja rezultata rada tog zaposlenog.
Po prijemu predloga, direktor obrazuje posebnu Komisiju za proveru znanja i sposobnosti, odnosno za utvrđivanje rezultata rada zaposlenog.
Komisija se sastoji od predsednika i dva člana koji moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme i istu vrstu zanimanja koja se traži za poslove koje zaposleni obavlja.
Komisija se obrazuje za svaki slučaj posebno.
Komisija je dužna da otpočne rad u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja o obrazovanju komisije i da okonča rad u roku koji ne može biti duži od 10 dana, od dana obrazovanja komisije.
Komisija utvrđuje činjenično stanje na jedan od sledećih načina:
- uvidom u radnu dokumentaciju zaposlenog;
- neposrednim uvidom u rad zaposlenog;
- na osnovu pisanog obrazloženja neposrednog rukovodioca zaposlenog;
- uzimanjem izjava od zaposlenog, neposrednog rukovodioca zaposlenog i od drugih zaposlenih koji su imali uvid u rad zaposlenog;
- testiranjem zaposlenog iz delokruga poslova koje obavlja (pismeno ili na drugi pogodan način, o čemu odlučuje komisija).
Komisija o svom radu sačinjava zapisnik, u kome daje svoje mišljenje, zapisnik se dostavlja zaposlenom, neposrednom rukovodiocu zaposlenog i direktoru organizacionog dela poslodavca u kojem je zaposleni raspoređen.
Lica kojima je dostavljen zapisnik imaju pravo da se na njega izjasne u roku pet dana od dana prijema istog.
Na osnovu mišljenja i primljenih izjašnjenja, komisija sačinjava predlog o radno-pravnom statusu zaposlenog koji se dostavlja direktoru.
Na osnovu zapisnika i predloga komisije, direktor donosi odluku o radno-pravnom statusu zaposlenog.
Na osnovu odluke direktora, Služba za pravne, kadrovske i opšte poslove sačinjava odgovarajuća akta i dostavlja ih direktoru organizacionog dela u kom je zaposleni radno angažovan, radi sprovođenja.
Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini neku od povreda radnih obaveza utvrđenih ovim ugovorom, odnosno ugovorom o radu.
Povrede radnih obaveza koje mogu biti osnov za otkaz ugovora o radu su sledeće:
1. davanje netačnih podataka koji su od uticaja za donošenje odluke nadležnih organa;
2. neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno, nepotpuno ili nemarno izvršavanje radnih dužnosti, naloga i obaveza;
3. nezakonito - neovlašćeno raspolaganje sredstvima;
4. povreda propisa fizičkog obezbeđenja, propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog delovanja otrovnih i drugih opasnih materija, povreda propisa, nepreduzimanje i nepridržavanje mera zaštite na radu, zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine, kao i povreda odgovarajućih akata poslodavca;
5. zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja;
6. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, ovim ugovorom ili drugim aktom poslodavca;
7. povreda propisa koji se odnose na odbranu, kao i povreda odgovarajućih akata poslodavca;
8. bilo koja radnja činjenja ili nečinjenja kojom je prouzrokovan poremećaj u procesu rada, poremećaj - ometanje u vršenju poslova svog radnog mesta ili rada drugog zaposlenog, prouzrokovano onemogućavanje ili otežavanje poslova svog radnog mesta ili rada drugog zaposlenog, nastupila znatnija materijalna šteta (znatnijom materijalnom štetom smatraće se, u smislu ovog ugovora, šteta u visini prosečne mesečne zarade kod poslodavca u prethodnom mesecu), odnosno šteta po ugled poslodavca, ili kojom je izazvana opasnost po život i zdravlje ljudi i imovine, ili teško povređeno ostvarivanje pripadajućih prava zaposlenih;
9. necelishodno, neodgovorno korišćenje sredstava rada ili neovlašćena posluga sredstvima poslodavca;
10. falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata;
11. nepridržavanje normativa ili akata poslodavca vezanih za izvršenje planova;
12. netačno evidentiranje ili netačno prikazivanje podataka od značaja za obračun zarade, nadoknada ili dodataka na zaradu ili drugih novčanih primanja, troškova, davanja i izdataka;
13. neosnovano pribavljanje materijalne koristi na radu ili u vezi sa radom, krađa;
14. prikrivanje oštećenja - štete na sredstvima rada - imovini poslodavca;
15. neprijavljivanje nadležnom organu dela sa obeležjem povrede radne obaveze od strane rukovodnog kadra;
16. davanje netačnih podataka od strane odgovornih lica kod poslodavca kojima se zaposleni obmanjuju u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa;
17. organizovanje političkih organizacija ili stranaka kod poslodavca;
18. ako ugovorom o radu ili drugim aktom, suprotno zakonu i ovom ugovoru odgovorno lice kod poslodavca obračuna ili isplati zaposlenom zaradu u visini nižoj od one na koju zaposleni ima pravo;
19. povreda zakona i akta poslodavca o zabrani konkurencije od strane zaposlenog koji je radom poslodavca stekao nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili važne poslovne informacije ili poslovne tajne;
20. iznošenje ili pronošenje putem štampe, radija, televizije i drugih sredstava javnog informisanja i komuniciranja ili putem sličnih sredstava ili na javnom skupu van prostorija poslodavca bilo čega neistinitog iz domena rada i poslovanja poslodavca što šteti ili može štetiti poslovnom ugledu poslodavca;
21. zloupotreba informacionog sistema poslodavca.
Krivica za povredu radne obaveze postoji ukoliko je zaposleni postupao sa umišljajem, odnosno namerno, ili sa grubom nepažnjom.
Umišljaj (namera) postoji kada je zaposleni svesno i voljno učinio povredu radne obaveze.
Gruba (krajnja) nepažnja postoji kada se zaposleni prilikom povrede radne obaveze nije ponašao sa pažnjom iole pažljivog čoveka.
Neće postojati odgovornost u smislu stava 1. ovog člana, ukoliko zaposleni učini povredu radne obaveze (činjenjem ili nečinjenjem), na osnovu pismenog naloga neposrednog rukovodioca ili lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, ili ako je takav nalog usmeno dat u prisustvu najmanje tri zaposlena.
Pod nepoštovanjem radne discipline, odnosno ponašanjem zbog koga se ne može nastaviti rad kod poslodavca u smislu odredbe člana 49. tačka 3. i 4. ovog ugovora, smatra se naročito:
- učestalije kašnjenje pri dolasku na posao (najmanje tri puta u toku meseca);
- nepoštovanje radnog vremena (napuštanje radnog mesta u radno vreme, prekoračenje - nepoštovanje pauze) (najmanje tri puta u toku meseca);
- neopravdano odsustvo sa rada (najmanje tri dana u toku meseca);
- dolazak na posao u pijanom stanju ili pod dejstvom opijata;
- upotreba alkohola ili opijata u radno vreme;
- nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svađe, uvrede, pretnje, tuča, učestvovanje u tuči);
- neadekvatno ophođenje prema trećim licima (strankama, gostima);
- ponašanje prema trećim licima kojim se narušava ugled poslodavca;
- ponašanje koje je u suprotnosti sa naredbom direktora poslodavca i drugim aktima donetim od strane nadležnih organa poslodavca;
- kao i sva druga ponašanja koja objektivno ometaju rad ostalih zaposlenih kod poslodavca, organizaciju posla i radnu disciplinu kod poslodavca.
Ponašanje, odnosno nepoštovanje radne discipline smatraće se, u smislu prethodnog stava ovog člana, svako navedeno neodgovarajuće ponašanje zaposlenog tokom radnog vremena, u službenim prostorijama, ispred ulaza u službene prostorije, na službenom putu ili na službenim manifestacijama, kao i u drugim slučajevima kada je poslodavac domaćin ili organizator skupa, u kom slučaju će se smatrati da je svaki zaposleni koji prisustvuje takvom skupu, istovremeno i predstavnik poslodavca.
Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.
Zloupotrebom prava na odsustvovanje zbog privremene sprečenosti za rad, u smislu ovog pravilnika, postoji:
- ukoliko je zaposleni, koji je privremeno sprečen za rad, zatečen u obavljanju poslova koji su u očiglednoj suprotnosti sa dijagnozom (prirodom bolesti i načinom njenog lečenja) zbog koje se odsustvovanje zbog privremene sprečenosti za rad koristi ili je ponašanje zaposlenog očigledno suprotno navedenom;
- ukoliko zaposleni, koji je privremeno sprečen za rad, i posle ponovljenog obilaska od strane ovlašćenih lica poslodavca nije zatečen na mestu prijavljenog stanovanja;
- u drugim slučajevima u kojima je postupanje zaposlenog u suprotnosti sa odredbama zakona, ovog ugovora i drugih akata poslodavca.
Postupak u slučaju otkaza od strane poslodavca
Poslodavac je dužan da zaposlenog pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 49. tačka 1-7 ovog ugovora, pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
U upozorenju iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.
Povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline od strane zaposlenog, kao i ponašanje zaposlenog koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, mora biti utvrđeno.
U vezi učinjene povrede radne obaveze kao i svog neprimerenog ponašanja, zaposleni se poziva radi davanja izjave.
Radi utvrđivanja činjenica, po potrebi, mogu se saslušavati i svedoci i izvoditi drugi dokazi.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 49. ovog ugovora, ne smatra se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5. delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa zakonom;
6. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu;
7. drugi slučajevi utvrđeni zakonom.
Otkaz ugovora o radu iz člana 49. tačke 1, 2, 3, 4, 6. i 7. ovog ugovora, poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 49. tačka 5. ovog ugovora, poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.
Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, osim ako zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.
Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu odredbe člana 37. ovog ugovora.
Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izvrši isplatu svih neisplaćenih zarada, naknada zarada i drugih primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Isplatu obaveze iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca (otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to:
1. mesec dana ako je navršio do 10 godina staža osiguranja
2. dva meseca ako je navršio od 10 do 20 godina staža osiguranja
3. tri meseca ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.
Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Ako je zaposleni pozvan na vojnu vežbu, odnosno dosluženje vojnog roka do 30 dana ili ako je postao privremeno sprečen za rad u toku vremena za koje je dužan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da teče po povratku sa vežbe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene sprečenosti za rad.
Zaposleni može u sporazumu sa direktorom ili zaposlenim koga on ovlasti, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini prosečne zarade za 3 meseca koja prethode mesecu u kojem je otkazan ugovor o radu.
Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.
Ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavac da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina života zaposlenog, kao i broja izdržavanih članova porodice.
Ovu odluku sud može doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguć, s tim da se naknada štete zaposlenom dosuđuje u dvostrukom iznosu od iznosa koji se utvrđuje u skladu sa prethodnim stavom ovog člana.
Poslodavac i zaposleni mogu podneti zahtev iz stava 2. i 3. ovog člana do okončanja glavne rasprave pred sudom.
UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA - SUSPENZIJA
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:
1. ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti, utvrđene ovim ugovorom ili ugovorom o radu;
2. ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavac pre isteka roka iz člana 55. ovog ugovora.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, u smislu odredbe člana 63. i 64. ovog pravilnika, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine osnovne zarade.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu odredbe člana 64. pravilnika isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Udaljenje iz člana 64. ovog ugovora može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 49. tačka 2-5 ovog ugovora.
XI UČEŠĆE ZAPOSLENIH U UPRAVLJANJU
Predstavnike zaposlenih u organima upravljanja poslodavca imenuje i razrešava osnivač na predlog zaposlenih.
Predstavnici zaposlenih koji se imenuju u organe upravljanja čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa statutom poslodavca.
Ukoliko je kod poslodavca organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova organa upravljanja, predlozi zaposlenih će se dostavljati direktoru poslodavca srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikati učestvuju u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske transformacije, restruktuiranja, javnog privatnog partnerstva i koncesija, davanjem mišljenja i predloga, uz poštovanje primedbi, predloga i sugestija ostalih sindikata kod poslodavca.
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora su dužni da poštuju proceduru propisanu Zakonom o radu i donesu program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restruktuiranja, javnog privatnog partnerstva i koncesija i pripreme za privatizaciju.
Potpisnici ovog ugovora utvrđivaće dogovorom broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.
U programu poslovanja prilikom utvrđivanja politike zaposlenosti, poslodavac je u obavezi da predvidi potreban broj zaposlenih poštujući princip produktivnosti i planirajući povećanje obima poslova i proširenje obima delatnosti, na osnovu potreba korisnika i odluka osnivača.
Poslodavac je u obavezi da uplaćuje dobrovoljno penzijsko osiguranje do visine neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
Masa zarada utvrđena zaključkom gradonačelnika ne umanjuje se po osnovu smanjenja broja zaposlenih.
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, određivanje kriterijuma za proglašavanje tehnološkog viška utvrđivaće reprezentativni sindikati i poslodavac.
Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti grada Beograda proveo više od 20 godina rada, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi koje usaglase reprezentativni sindikati i poslodavac i to posebno u slučaju kada zaposleni ostvaruju jednake rezultate u radu na istim poslovima.
XIII MATERIJALNA ODGOVORNOST - NAKNADA ŠTETE
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni iz organizacionog dela na mestu gde je prouzrokovana šteta podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje posebna komisija koju imenuje direktor.
Komisija je dužna da o nastaloj šteti sačini zapisnik.
U zapisnik se unose sve relevantne činjenice, a posebno mesto i vreme nastanka štete ili vreme saznanja za štetu, opis štete, naturalni iznos štete, ako je moguće procenjeni iznos štete, učinilac, odnosno mogući učinilac štete, raspoloživi dokazi (svedoci, materijalni dokazi i dr.) i drugo.
Komisija je dužna da uz zapisnik sastavi i izveštaj o nastaloj šteti u kojem će izvršiti identifikaciju štete, navesti okolnosti pod kojima je šteta nastala, njenu visinu, ko je štetu prouzrokovao i način nadoknade štete.
Na osnovu navedenog zapisnika i izveštaja, direktor donosi rešenje kojim obavezuje zaposlenog da nadoknadi pričinjenu štetu.
Rešenje se izvršava samo ako postoji izričita pismena saglasnost zaposlenog.
Ako zaposleni odbije ili ako u roku utvrđenom u rešenju ne nadoknadi štetu, poslodavac pokreće postupak za naknadu štete pred nadležnim sudom.
Ako su materijalne prilike zaposlenog takve da bi isplatom naknade štete bilo dovedeno u pitanje izdržavanje zaposlenog, odnosno lica koje je po zakonu dužan da izdržava, a šteta nije pričinjena namerno, poslodavac može odlučiti da visinu štete umanji ili da se šteta nadoknadi u ratama.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
XIV ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Zarada se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog, poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih ovim ugovorom, ugovorom o radu i drugim aktima poslodavca.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom pri isplati zarade dostavi obračun na obrascu koji sadrži podatke o: zaradi, uvećanoj zaradi, naknadi zarade, drugim primanjima, obračunatim i plaćenim obavezama na osnovu poreza i doprinosa iz zarada, zakonskim administrativnim i drugim obustavama, i ukupnom iznosu za isplatu.
Obračun zarade uručuje se zaposlenom u zatvorenoj koverti i predstavlja poslovnu tajnu.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak i
- uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- koeficijenta posla,
- vrednosti radnoga časa,
- vremena provedenog na radu.
Vrednost radnog časa za tekući mesec utvrđuje se na osnovu planirane mase za odgovarajući mesec i vremena provedenog na radu.
Vrednost radnog časa za koeficijent 1 ne može biti niža od cene radnog časa koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije uvećane za 20%, po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Odluku o vrednosti radnog časa za svaki mesec donosi direktor, na osnovu projekcije Službe za ekonomsko-finansijske i komercijalne poslove izvršene u skladu sa odobrenom masom zarada za odgovarajući mesec.
Masa zarada za redovan rad zaposlenih utvrđuje se programom poslovanja preduzeća za odgovarajuću godinu u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije odgovarajućim propisima i na koji saglasnost dâ Gradsko veće grada Beograda.
Pored mase zarada za redovan rad, na način i u postupku utvrđenim u prethodnom stavu, posebno se utvrđuje masa zarada za prekovremeni rad do 5% na godišnjem nivou.
Masa zarada za zaposlene, utvrđena članom 75. ovog ugovora, raspodeljuje se na principima i kriterijumima utvrđenim zakonom i ovim ugovorom.
Vrednost posla - koeficijent utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme, koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova kod poslodavaca.
Tabela u kojoj se razrađuju poslovi po grupama, polazeći od stručne spreme, i utvrđuje koeficijent za svaki posao iz stava 1. ovog člana sastavni je deo ovog ugovora i data je u prilogu br. 1 ovog ugovora.
Pojedinačna radna mesta su utvrđena u tabeli poslova sa koeficijentima za svako radno mesto, koju svojim aktom donosi direktor preduzeća.
Osnovna zarada određuje se u rasponu od 1:6, između najnižeg i najvišeg koeficijenta.
Cena posla utvrđuje se na osnovu vrednosti radnog časa i koeficijenta posla utvrđenog u skladu sa članom 77. ovog ugovora.
Zarada iz člana 74. ovog ugovora, ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti poslodavca.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20%, odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada, a na osnovu kriterijuma, koji se utvrđeni u članu 81. ovog ugovora
Uvećanje zarada - stimulacija zaposlenima može se vršiti iz sredstava izdvojenih najviše do 10% od utvrđene mase zarada za tekući mesec.
Uvećanje stimulacija, odnosno umanjenje zarade može se vršiti najviše tri puta u toku kalendarske godine, o čemu odlučuje direktor u svakom konkretnom slučaju.
Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.
Elementi određivanje dela zarade po osnovu radnog učinka su:
- složenost poslova,
- blagovremenost izvršavanja poslova,
- doprinos timskom radu,
- odgovornost za poslove koje zaposleni obavlja,
- kvalitet i obim obavljenog rada.
Poslodavac obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u sledećim rokovima:
- akontaciju za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačnu isplatu do 5. u narednom mesecu za prethodni mesec.
Ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi isplatu zarade u skladu sa stavom 1. ovog člana, Osnivač se obavezuje da izvrši isplatu u navedenom roku.
Zarada se isplaćuje samo u novcu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni - 140% od osnovice;
- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade radnog mesta - 45% od osnovice;
- za rad u smeni - 5% od osnovice;
- za rad u šihti - 10% od osnovice (dvokratni dnevni rad);
- za rad nedeljom - 15 % od osnovice;
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena - 40% od osnovice;
- po osnovu otežanih uslova rada (u slučaju izloženosti buci, prašini, prljavštini ili neugodnim mirisima i opasnosti od zaraza ili profesionalnih oboljenja; u slučaju teških fizičkih napora, rada na temperaturi nižoj od minus 10 ili višoj od 30 stepeni Celzijusa, rukovanja štetnim ili otrovnim materijama; u slučaju povećane opasnosti od povrede na radu) - 5 % do 10 % od osnovice.
Procenti uvećanja zarade po osnovu otežanih uslova rada određuju se za vreme provedeno na tim poslovima.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Kod utvrđivanja rasporeda rada radnika za rad na dan praznika, za rad noću, u smeni, šihti i nedeljom, ako proces rada to zahteva, vodiće se računa da se obezbedi raspored rada tako da svaki radnik iz osnovne delatnosti u toku godine bude uključen za obavljanje rada po ovim osnovama.
Ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u iznosu od 0,4 % od osnovice.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog radnika;
- neobezbeđenja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica;
- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
- davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanju pozivu vojnih i drugih državnih organa;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
- prisustvovanja sednici organa osnivača, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
U slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada do 30 dana, u iznosu od 70% od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu (minuli rad) i po osnovu naknade troškova ishrane.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu zarade u visini od 65% prosečne zarade zaposlenog ostvarene, u skladu sa ovim ugovorom, za časove rada u prethodna tri meseca koja prethode mesecu za koji se vrši obračun i isplata naknade zarade, u sledećim slučajevima:
- za vreme čekanja na rad na drugim poslovima, na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, prema propisima o penzijsko-invalidskom i zdravstvenom osiguranju,
- za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju,
- za vreme čekanja na rad na druge odgovarajuće poslove posle obavljene prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Zbog prekida rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog, zaposleni se može uputiti na plaćeno odsustvo najduže do 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Direktor može zaposlenog uputiti na privremeno plaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:
1. kada je trenutno smanjen obim poslova kod poslodavca ili u pojedinim organizacionim celinama,
2. ako saglasno planovima u određenom periodu nema potrebe za angažovanjem određenog broja zaposlenih na određenim poslovima, a zaposleni se ne mogu angažovati na drugim poslovima kod istog ili drugog poslodavca,
3. ako zaposleni koji su raspoređeni na istim poslovima u određenim vremenskim periodima ne mogu biti efektivno angažovani za puno radno vreme,
4. zbog nedostatka posla i neobezbeđenog kontinuiteta proizvodnje i rada,
5. nedostatka repromaterijala ili energenata za određeni vremenski period,
6. ako je usled organizacionih promena ili izmenom Pravilnika o sistematizaciji došlo do smanjenja broja izvršilaca ili ukidanja poslova koje je zaposleni obavljao.
Za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog u smislu prethodnog stava, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Usled nedovoljnog korišćenja kapaciteta, nedostatka posla i drugih poremećaja u poslovanju, pre upućivanja na plaćeno odsustvo, zaposlenima se nude i obezbeđuju rešenja sledećim redosledom:
1. Upućivanje na korišćenje godišnjeg odmora,
2. Upućivanje na korišćenje slobodnih dana nastalih preraspodelom radnog vremena.
Zaposlenom, koji je zbog potrebe posla privremeno premešten na druge poslove pripada pravo na razliku u zaradi do visine zarade koju bi ostvario na radnom mestu sa koga je premešten.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa ugovorom o radu i to:
- naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni gradski, prigradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne zarade po zaposlenom na teritoriji grada Beograda prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, izuzev u hotelu prve kategorije;
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo u visini utvrđenoj Uredbom o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika;
- troškova prevoza sopstvenim putničkim automobilom do iznosa 30% cene jednog litra goriva po pređenom kilometru;
- troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji grada Beograda prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade.
Zaposleni ima pravo na mesečnu naknadu za troškove ishrane u toku rada (topli obrok) u iznosu od 15 % prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji grada Beograda, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog člana isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekući mesec odnosno, evidencije o privremenoj sprečenosti za rad.
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 mesečno od prosečno isplaćene zarade po zaposlenom na teritoriji grada Beograda za decembar prethodne godine.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od punog prava na godišnji odmor ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pravo na godišnji odmor niti započne korišćenje godišnjeg odmora do 31. decembra tekuće godine ima pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom.
Zaposleni imaju pravo na jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada zaposlenog u preduzeću, i stiče je nakon provedenih prvih deset godina rada, a posle toga svake pete godine.
Jubilarna nagrada utvrđuje se:
za 10 godina - u visini od jedne prosečne zarade isplaćene na teritoriji grada Beograda u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike,
za 15 godina - 1,25 prosečne zarade isplaćene na teritoriji grada Beograda u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike,
za 20 godina - 1,5 prosečne zarade isplaćene na teritoriji grada Beograda u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike,
25 godina - 1,75 prosečne zarade isplaćene na teritoriji grada Beograda u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike,
30 godina - 2 prosečne zarade isplaćene na teritoriji grada Beograda u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike,
35 godina - 2,2 prosečne zarade isplaćene na teritoriji grada Beograda u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike i
40 godina - 2,2 prosečne zarade isplaćene na teritoriji grada Beograda u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.
Jubilarna nagrada isplatiće se u mesecu u kome se stiče pravo.
Zaposleni imaju pravo na dobrovoljno penzijsko osiguranje, do iznosa za koji se ne plaćaju doprinosi, i kolektivno osiguranje za slučaj bolesti i hirurških intervencija, za koje premiju plaća poslodavac po dobijenoj saglasnosti od osnivača.
U skladu sa poslovima osnovne delatnosti, poslodavac je dužan da na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac može, pored osiguranja iz stava 1. i 2. ovog člana, da osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, u uvećanom iznosu od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati solidarnu pomoć za slučajeve:
- teže bolesti i nabavke lekova zaposlenog ili članova uže porodice,
- zdravstvene rehabilitacije zaposlenog usled teže bolesti,
- nastupanja teže invalidnosti,
- ublažavanja posledica elementarnih i drugih nepogoda,
- pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog,
- stupanja u brak,
- rođenja deteta.
Solidarna pomoć za teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice isplaćuje se u iznosu od najmanje jedne prosečno isplaćene zarade u gradu u mesecu u kome se vrši isplata, a u slučaju smrti i nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu.
Odluku o visini solidarne pomoći u svakom konkretnom slučaju donosi direktor.
Poslodavac obezbeđuje deci zaposlenih do 15 godina života poklon za Božić i Novu godinu, najviše do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Odluku o visini odobrenih sredstava za nabavku novogodišnjih paketića donosi direktor.
Poslodavac odobrava stipendiju školskoj deci zaposlenih koji su umrli ili nastradali na radu kod poslodavca.
Odluku o dodeli, visini i načinu isplate stipendija za svaku školsku godinu donosi direktor.
Usled utvrđenog poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenima se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom za zaposlene u komunalnim preduzećima uvećava se za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.
Poslodavac minimalnu zaradu, iz člana 96. može isplaćivati na osnovu posebne odluke Nadzornog odbora donete uz mišljenje reprezentativnih sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke, poslodavac će zajedno sa reprezentativnim sindikatima, precizirati rokove za isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Poslodavac je dužan da, u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanju njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice, koju obračunskoj službi dostavlja sindikat.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se poziva sa dostavljenim materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad, kao i izradu završnog računa;
- da omogući predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata, predstavniku reprezentativnog sindikata na nivou grada ili republike izabranog u organe Sindikalne centrale da profesionalno obavlja funkciju, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku sindikalne podružnice i sindikalnom povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata;
- da predsednicima sindikalnih organizacija i sindikalnim poverenicima drugih (ne reprezentativnih) sindikata sporazumno obezbedi broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, u skladu sa zakonom;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određena;
- da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Nadzornog odbora i drugih organa, a predsednike drugih sindikata na sednice, kada se razmatraju inicijative upućene od strane tih sindikata.
Predsednik ili poverenik reprezentativnog sindikata, predstavnik reprezentativnog sindikata na nivou grada ili republike izabran u organe Sindikalne centrale koji profesionalno obavlja funkciju, za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen uvećanu za 20%.
Sindikalni predstavnik ovlašćen za kolektivno pregovaranje, odnosno određen za člana odbora za kolektivno pregovaranje, ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada za vreme pregovaranja srazmerno vremenu provedenom u pregovorima, odnosno pripremi za pregovore.
Sindikalni predstavnik koji je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada za vreme zastupanja.
Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa ovim članom, ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi u mesecu odsustva sa rada.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: predstavniku zaposlenih u nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Reprezentativni sindikati i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Osnivač, poslodavac i svi sindikati koji deluju kod poslodavca zalagaće se za najveći mogući stepen međusobne saradnje, uvažavanja, demokratskog dijaloga i razumevanja.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredaba.
Svi opšti akti koji proizilaze iz ovog ugovora moraju biti u skladu sa zakonskim propisima uz obavezno učešće i saglasnost reprezentativnih sindikata koji čine sastavni deo ovog ugovora.
Ovaj ugovor se zaključuje na tri godine.
Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolektivnom ugovoru započnu najkasnije 60 dana pre isticanja roka na koji je ovaj ugovor zaključen.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku po kom je i zaključen.
Na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, koja nisu uređena ovim ugovorom, primenjivaće se odredbe Zakon o radu odnosno Posebnog kolektivnog ugovora.
Stupanjem na snagu ovog ugovora, prestaje da važi Pravilnik o radu JP "Hipodrom Beograd".
Ovaj ugovor stupa na snagu danom objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca.
TABELA KOEFICIJENATA U JP "HIPODROM BEOGRAD" PREMA POSLOVIMA
Grupa |
Stepen |
Poslovi koji se obavljaju |
Raspon |
I |
Osnovno obrazovanje |
Najjednostavniji poslovi - nekvalifikovani radnici (I st. stručne spreme) |
1,00 - 1,20 |
II |
Osnovno obrazovanje |
Poslovi nkv. koji se obavljaju po jednostavnom postupku i sa jednostavnim sredstvima rada, kao što su poslovi održavanja higijene poslovnih prostorija, čišćenje komunalnih objekata i drugih najjednostavnijih poslova |
1,20 - 1,50 |
III |
Polukvalifikovani |
Poslovi polukvalifikovanog radnika i manje složeni poslovi kvalifikovanog radnika |
1,40 - 1,90 |
Za poslove koji se obavljaju pod teškim uslovima i/ili specifičnim sredstvima rada (III; II) |
1,90 - 2,20 |
||
IV |
Polukvalifikovani-Radnik |
Srednje složeni i složeni poslovi KV radnika i u pružanju komunalnih usluga, uređenju i održavanju komunalnih objekata i površina i poslove rukovanja sredstvima rada; Najjednostavniji poslovi SSS |
1,80 - 2,60 |
V |
SSS IV st. str. spreme, Visoko Kvalifikovani radnik |
Srednje složeni i raznovrsni poslovi srednje stručne spreme vezani za pripremu, praćenje i rukovođenje procesom rada, uključujući i složenije administrativno-tehničke poslove i posebna znanja i veštine vezane za delatnost preduzeća |
2,50 - 3,50 |
VI |
SSS |
Najsloženiji poslovi srednje stručne spreme, specijalizovani poslovi vezani za rad preduzeća, visokokvalifikovanih zaposlenih u pružanju komunalnih usluga, i zaposlenih sa VŠS. |
3,00 - 4,00 |
Za rukovodeće i poslove u kojima su potrebna specijalna znanja iz oblasti delatnosti preduzeća (VI; V; IV) (šef tehničke službe, programski sekretar) |
3,30 - 4,30 |
||
VII |
Visoka stručna |
VSS u proizvodnji i pružanju komunalnih usluga, održavanju uređaja i komunalnih objekata, koji podrazumevaju određeni stepen specijalizacije u procesu rada, ekonomsko-pravnih i drugih stručno specijalizovanih poslova u domenu delatnosti preduzeća |
4,00 - 5,00 |
Rukovodeći i poslovi u kojima se zahtevaju specijalna znanja iz domena obavljanja delatnosti preduzeća |
4,30 - 5,30 |
||
VIII |
Visoka stručna |
Složeni specijalizovani poslovi vezani za organizaciono, operativno i stručno vođenje radnih procesa, analize i kontrole rukovođenja procesa rada, priprema stručnih predloga za unapređenje procesa rada ili organizacionim delovima procesa rada |
4,50 - 5,50 |
IX |
Visoka stručna |
Najsloženiji poslovi VSS, u procesu rada komunalnih delatnosti, kao i najsloženiji rukovodni poslovi (direktor) |
5,50 - 6,00 |