PRAVILNIKO PRISTUPU TRŽIŠTU USLUGA ZEMALJSKOG OPSLUŽIVANJA NA AERODROMIMA("Sl. glasnik RS", br. 71/2013) |
Ovim pravilnikom uređuje se pristup tržištu usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromima koji su namenjeni za javni (komercijalni) avio-prevoz, bliže opisuju pojedine usluge od kojih se sastoji zemaljsko opsluživanje i određuju vrste usluga zemaljskog opsluživanja koje moraju da se pružaju, usluge samoopsluživanja koje podležu izdavanju dozvole, usluge kod kojih može da se ograniči broj njihovih pružalaca, uslovi pod kojima pojedine usluge mogu da se izuzmu od samoopsluživanja, uslovi pod kojima može da se ograniči broj pružalaca usluga i merila i postupak po kojima se biraju pružaoci usluga, uslovi pod kojima se ograničava broj avio-prevozilaca koji imaju pravo na samoopsluživanje, kao i način obrazovanja Saveta avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge i način njegovog rada.
Ovaj pravilnik je usklađen sa Direktivom Saveta 96/67/EEZ od 15. oktobra 1996. godine o pristupu tržištu usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromima Zajednice.
Usluge zemaljskog opsluživanja navedene su u Aneksu ovog pravilnika.
Značenje izraza u ovom pravilniku
1. Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) aerodrom je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu), na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, fiksnoj priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje ili kretanje vazduhoplova. Aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz je površina na zemlji koja je posebno prilagođena za sletanje, uzletanje i manevrisanje vazduhoplova, uključujući pomoćne instalacije koje mogu da se pri tome koriste za potrebe saobraćaja vazduhoplova i usluge u vezi s njima, uključujući i instalacije koje su neophodne za komercijalni avio-prevoz;
2) ECAA sporazum je Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja;
3) infrastruktura aerodroma (airport infrastructure) je fizička, logička, tehnološka i informaciono-komunikaciona struktura koja obuhvata manevarske površine, platforme, saobraćajnice, objekte, instalacije, sisteme i opremu;
4) korisnik aerodroma (airport user) je pravno lice ili preduzetnik koji je odgovoran za prevoz putnika i/ili prtljaga i/ili pošte i/ili stvari vazdušnim putem, od aerodroma ili do aerodroma;
5) operater aerodroma je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji koristi aerodrom, registrovan je da pruža aerodromske usluge, ima dozvolu za korišćenje aerodroma i koji je upisan u Registar aerodroma. Za potrebe ovog pravilnika izraz "operater aerodroma", znači i "telo koje upravlja aerodromom";
6) pružalac usluga zemaljskog opsluživanja je pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan da pruža jednu ili više usluga zemaljskog opsluživanja i koji ima odgovarajuću dozvolu koju je izdao Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);
7) Savet je Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge;
8) samoopsluživanje je situacija u kojoj korisnik aerodroma sam sebi neposredno pruža jednu ili više vrsta usluga zemaljskog opsluživanja i za pružanje tih usluga ne zaključuje nikakav ugovor s pružaocem usluga zemaljskog opsluživanja. Za potrebe ove definicije korisnici aerodroma međusobno se ne smatraju trećim licima ako:
(1) jedan od njih ima većinski udeo u vlasništvu drugog;
(2) isti subjekat ima većinski udeo u vlasništvu svakog;
9) sistem aerodroma je grupa aerodroma koju je kao takvu odredio Direktorat i kojim upravlja jedan operater aerodroma;
10) telo koje upravlja aerodromom (managing body of the airport) je rukovodeće telo koje pored drugih aktivnosti, na osnovu zakona ili drugog propisa rukovodi ili upravlja infrastrukturom aerodroma, usklađuje i nadzire sistem aerodroma, kao i delatnosti različitih operatera na aerodromu;
11) usluge zemaljskog opsluživanja su usluge koje se pružaju korisnicima aerodroma navedene u Aneksu I ovog pravilnika.
Ako infrastrukturom aerodroma ili sistema aerodroma upravlja više od jednog operatera aerodroma, svaki operater, za potrebe ovog pravilnika, smatra se delom jedinstvenog tela koje upravlja infrastrukturom aerodroma.
Ako jedan operater upravlja infrastrukturom dva ili više aerodroma ili sistema aerodroma, svaki aerodrom, odnosno sistem aerodroma, za potrebe ovog pravilnika, smatra se izdvojenom celinom.
Aerodromi na kojima je slobodan pristup tržištu usluga zemaljskog opsluživanja
Usluge zemaljskog opsluživanja se pružaju na svim aerodromima koji su namenjeni za javni (komercijalni) avio-prevoz.
Usluge zemaljskog opsluživanja može da pruža:
(1) operater aerodroma;
(2) korisnik aerodroma (avio-prevozilac) koji se samoopslužuje;
(3) pružalac usluga zemaljskog opsluživanja.
Na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz sa godišnjim prometom većim od 2.000.000 putnika ili 50.000 tona robe, pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja imaju slobodan pristup tržištu, radi pružanja jedne ili više usluga.
Korisnik aerodroma može da se samoopslužuje na svim aerodromima. Međutim, samoopsluživanje uslugama prihvata i otpreme predatog prtljaga, prihvata i otpreme vazduhoplova na platformi, snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom i prihvata i otpreme pošte i robe u delu koji se odnosi na fizičko rukovanje pri dolasku, odlasku ili transferu između robnog (kargo) terminala i vazduhoplova − dopušteno je samo na aerodromima čiji je godišnji promet veći od 1.000.000 putnika ili od 25.000 tona robe.
Ako aerodrom dostigne jednu od granica u prometu robe navedenu u ovom članu, a ne dostigne potrebnu granicu u prometu putnika, odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na usluge zemaljskog opsluživanja koje se odnose na putnike.
Direktorat dostavlja Evropskoj komisiji, do 1. maja svake godine, podatke o aerodromima koje dostignu navedene granice prometa, radi izrade njihovog spiska.
II PRISTUP TRŽIŠTU USLUGA ZEMALJSKOG OPSLUŽIVANJA
Operater aerodroma dužan je da pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja omogući pružanje usluga, odnosno da dopusti samoopsluživanje, pod uslovima koji su određeni zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaja i ovim pravilnikom, na osnovu objektivnih, transparentnih i nediskriminatornih kriterijuma.
Mogućnosti korisnika aerodroma
Svaki korisnik aerodroma može:
(1) da izabere pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja;
(2) da se samoopslužuje.
Korisnik aerodroma slobodno bira pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja, uz uvažavanje ograničenja i izuzeća predviđenih ovim pravilnikom.
Korisnik aerodroma se samoopslužuje tako što sebi samom neposredno pruža jednu ili više vrsta usluga zemaljskog opsluživanja, uz uvažavanje ograničenja i izuzeća predviđenih ovim pravilnikom.
Ograničenje broja pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja
Direktorat može, na pojedinom aerodromu čiji godišnji promet je veći od 2.000.000 putnika ili 50.000 tona robe, da ograniči broj pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja na najmanje dva, u pogledu sledećih usluga:
(1) prihvata i otpreme predatog prtljaga;
(2) prihvata i otpreme vazduhoplova na platformi;
(3) snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom;
(4) prihvata i otpreme pošte i robe, u delu koji se odnosi na fizičko rukovanje pri dolasku, odlasku ili transferu između robnog (kargo) terminala i vazduhoplova.
U slučaju ograničenja broja pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja iz stava 1. ovog člana, najmanje jedan pružalac usluga koji bude imao pravo na pružanje usluga ne može direktno ili indirektno da bude pod kontrolom:
(1) operatera aerodroma;
(2) korisnika aerodroma koji je prevezao više od 25% putnika ili robe u godini koja prethodni godini u kojoj su pružaoci usluga izabrani;
(3) subjekta koji direktno ili indirektno kontroliše/koga kontrolišu operater aerodroma ili korisnik aerodroma.
Ako Direktorat ograniči broj pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja, operater aerodroma omogućava korisniku aerodroma, nezavisno od toga koji mu je deo aerodroma dodeljen, mogućnost stvarnog izbora između najmanje dva pružaoca onih usluga za koje je ograničen broj pružalaca usluga.
Ako se broj pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja ograniči u skladu sa ovim članom, operater aerodroma na svojoj internet stranici objavljuje odluku Direktorata o tom ograničenju, kako bi ona bila dostupna svim pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja.
Direktorat obaveštava Evropsku komisiju ako donese odluku o ograničenju broja pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja.
Centralizovanom infrastrukturom se smatra deo infrastrukture aerodroma koja se koristi za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, čija složenost, troškovi ili uticaj na životnu sredinu ne dopuštaju podelu ili dupliranje, kao što su sistemi za transport i razvrstavanje prtljaga, odleđivanje, prečišćavanje vode i distribuciju goriva kojom upravlja operater aerodroma.
Operater aerodroma objavljuje na svojoj internet stranici listu centralizovane infrastrukture i obezbeđuje slobodan pristup i transparentno, objektivno i nediskriminatorno korišćenje infrastrukture svim pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja i korisnicima aerodroma koji se samoopslužuju, uz uslov da oni poštuju propise o bezbednosti i obezbeđivanju vazdušnog saobraćaja i ograničenja predviđena ovim pravilnikom.
Pored centralizovane infrastrukture, kako je ona određena u stavu 1. ovog člana, Direktorat može, na zahtev operatera aerodroma, da druge objekte na aerodromu svrsta u centralizovanu infrastrukturu, imajući u vidu postojeća ograničenja raspoloživog prostora i kapaciteta na aerodromu.
Uz pisani zahtev iz stava 3. ovoga člana, operater aerodroma dostavlja Direktoratu:
(1) naziv i namenu infrastrukture za koju se traži da bude proglašena centralizovanom;
(2) specifična ograničenja raspoloživog prostora ili kapaciteta kojima se taj zahtev opravdava; i
(3) plan mera za prevazilaženje ograničenja kojima se zahtev opravdava, kada je to moguće.
Odluka iz stava 3. ovoga člana ne može da:
(1) nepotrebno naruši ciljeve ovog pravilnika;
(2) naruši tržišnu konkurenciju između pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja i/ili korisnika aerodroma koji se samoopslužuju; i
(3) se primenjuje u većem obimu nego što je to neophodno.
O svojoj odluci da proglasi određenu infrastrukturu na aerodromu centraliziranom Direktorat obaveštava operatera aerodroma i Evropsku komisiju.
Operater aerodroma objavljuje odluku o proglašenju određene infrastrukture centralizovanom na svojoj internet stranici, kako bi ona bila dostupna svim zainteresovanim pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja i korisnicima aerodroma.
Ograničenje broja korisnika aerodroma koji imaju pravo na samoopsluživanje
Direktorat može da na pojedinom aerodromu ograniči pravo na samoopsluživanje na najmanje dva korisnika aerodroma u pogledu sledećih usluga:
(1) prihvata i otpreme predatog prtljaga;
(2) prihvata i otpreme vazduhoplova na platformi;
(3) snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom;
(4) prihvata i otpreme pošte i robe, u delu koji se odnosi na fizičko rukovanje pri dolasku, odlasku ili transferu između robnog (kargo) terminala i vazduhoplova.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, Direktorat među zainteresovanim korisnicima za samoopsluživanje bira korisnike aerodroma koji imaju pravo na samoopsluživanje na osnovu udela u broju prevezenih putnika, robe i prtljaga, kao i broja letova u ukupnom obimu saobraćaja na aerodromu.
Ako posebna ograničenja raspoloživog prostora ili kapaciteta, koja pre svega proizlaze iz gustine saobraćaja i velike iskorišćenosti površine aerodroma onemogućavaju otvaranje tržišta usluga zemaljskog opsluživanja i/ili samoopsluživanje, operater aerodroma može pisanim putem da zatraži od Direktorata da odobri izuzeće tako što će:
(1) da ograniči broj pružalaca jedne ili više vrsta usluga zemaljskog opsluživanja na celom aerodromu ili delu aerodroma, i to u pogledu onih usluga koje nisu navedene u članu 7. stav 1. ovog pravilnika. U tom slučaju važi uslov iz člana 7. stav 2. ovog pravilnika;
(2) da ograniči broj pružalaca usluga koje su navedene u članu 7. stav 1. ovog pravilnika, na samo jednog pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja;
(3) da ograniči pravo na samoopsluživanje na najmanje dva korisnika aerodroma i to u pogledu onih usluga koje nisu navedene u članu 9. stav 1. ovog pravilnika, u kom slučaju važi uslov iz člana 9. stav 2. ovog pravilnika;
(4) da zabrani samoopsluživanje ili da ograniči samoopsluživanje na jednog korisnika aerodroma, u pogledu usluga koje su navedene u članu 9. stav 1. ovog pravilnika, u kom slučaju važi uslov iz člana 9. stav 2. ovog pravilnika.
Uz pisani zahtev iz stava 1. ovog člana operater aerodroma Direktoratu dostavlja:
(1) spisak usluga zemaljskog opsluživanja za koje se traži izuzeće, kao i posebna ograničenja raspoloživog prostora ili kapaciteta koja izuzeće pravdaju;
(2) plan mera kojima se prevazilaze ograničenja raspoloživog prostora ili kapaciteta.
U svakoj odluci Direktorata kojom se odobrava izuzeće navode se:
(1) usluge zemaljskog opsluživanja za koje je izuzeće odobreno i posebna ograničenja raspoloživog prostora ili kapaciteta koja izuzeće pravdaju;
(2) plan mera kojima se prevazilaze ograničenja raspoloživog prostora ili kapaciteta.
Izuzeće ne može da:
(1) neopravdano ograniči pravo na slobodan pristup tržištu usluga zemaljskog opsluživanja, odnosno pravo na samoopsluživanje;
(2) naruši tržišnu konkurenciju između pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja i/ili korisnika aerodroma koji se samoopslužuju;
(3) se primenjuje u većem obimu nego što je to neophodno.
Direktorat o svakoj odluci kojom je odobrio izuzeće i o razlozima za to, obaveštava Evropsku komisiju najkasnije tri meseca pre stupanja na snagu odluke. Evropska komisija objavljuje sažetak odluke u Službenom listu Evropske unije i poziva zainteresovane strane da prilože svoje komentare. Potom Evropska komisija podrobno razmatra odobreno izuzeće, pre svega plan mera kojima se prevazilaze ograničavanja raspoloživog prostora ili kapaciteta, proverava da li zaista postoje ograničenja i da li su ona takvog značaja da pravdaju odobreno izuzeće.
Posle razmatranja odobrenog izuzeća i savetovanja s Direktoratom, Evropska komisija može da odobri izuzeće ili da ospori izuzeće ako smatra da nije dokazano da postoje ograničenja raspoloživog prostora ili kapaciteta ili da postoje ali da nisu toliko značajna da opravdaju izuzeće. Evropska komisija može da zatraži od Direktorata da promeni obim izuzeća ili da ograniči izuzeće na deo/delove aerodroma za koje je dokazano da postoje ograničenja raspoloživog prostora ili kapaciteta.
Evropska komisija donosi odluku u roku od tri meseca od kad je primila obaveštenje Direktorata i odluku objavljuje u Službenom listu Evropske unije.
Izuzeća iz stava 1. tač. (1), (3) i (4) ovog člana ne mogu da traju duže od tri godine. Pojavi li se novi zahtev za izuzeće, zasnovan na drugim razlozima od prethodnog, Direktorat, najkasnije tri meseca pre isteka vremena na koje je izuzeće odobreno, odlučuje o novom zahtevu primenom postupka iz ovog člana.
Izuzeće iz stava 1. tačka (2) ovog člana ne može da traje duže od dve godine. Izuzetno, Direktorat može da produži izuzeće na još dve godine, primenom postupka iz ovog člana.
Izbor pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja
Ako Direktorat ograniči broj pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja prema članu 7. stav 1. i odobri izuzeća prema članu 10. ovog pravilnika, pružaoce usluga koji imaju pravo da pružaju usluge zemaljskog opsluživanja bira operater aerodroma, posle savetovanja sa Savetom.
Ako operater aerodroma pruža usluge zemaljskog opsluživanja za koje je ograničen broj pružalaca usluga ili ako ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad bilo kojim pružaocem usluga za koje je ograničen broj pružalaca usluga ili vlasnički udeo u takvom pružaocu usluga - onda pružaoca usluga bira Direktorat, posle savetovanja sa operaterom aerodroma i Savetom.
Postupak izbora sastoji se od određivanja merila za izbor, objavljivanja javnog oglasa za podnošenje ponuda, prikupljanja ponuda i donošenja odluke o izboru pružaoca usluga. Elemente postupka izbora iz ovog stava sprovodi operater aerodroma, odnosno Direktorat, zavisno od toga ko donosi odluku o izboru. Kad operater aerodroma donosi odluku o izboru, dužan je da od Direktorata pribavi prethodnu saglasnost na merila za izbor i na sadržinu javnog oglasa.
Merila za izbor moraju da budu odgovarajuća, objektivna, transparentna i nediskriminatorna i, pored ostalog, da obuhvataju standardne uslove i tehničke specifikacije koje su utvrđene za aerodrom. Pri određivanju merila Direktorat se savetuje sa Savetom i operaterom aerodroma, a operater aerodroma savetuje se sa Savetom.
Javni oglas za podnošenje ponuda objavljuje se bar u jednim dnevnim novinama koje su dostupne u celoj Republici Srbiji. Na njega može da se prijavi svaki pružalac usluga zemaljskog opsluživanja.
Javni oglas najmanje sadrži:
(1) vrste usluga za koje se objavljuje javni oglas;
(2) uslove koje mora da ispuni pružalac usluga zemaljskog opsluživanja;
(3) vreme na koje se pružalac usluga zemaljskog opsluživanja bira;
(4) merila za izbor pružaoca usluga;
(5) rok za podnošenje ponuda;
(6) rok za donošenje odluke o izboru;
(7) pouku o pravnoj zaštiti.
Pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja biraju se najviše na osam godina. O izabranom pružaocu usluga obaveštava se Savet.
Kad odluka o izboru postane konačna, zaključuje se ugovor između izabranog pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja i operatera aerodroma. Ako je postupak o izboru pružaoca usluga sproveo Direktorat, donosi se odluka o izboru pružaoca usluga kojom se izabrani pružalac usluga upućuje da zaključi ugovor sa operaterom aerodroma.
Ako pružalac usluga zemaljskog opsluživanja prestane da pruža usluge pre isteka vremena na koje je izabran, bira se novi pružalac usluga, prema ovom članu.
Ako pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja bira operater aerodroma, nezadovoljna strana može da izjavi žalbu Direktoratu u roku od 15 dana od dana kad je primila odluku o izboru. Ako pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja bira Direktorat, nezadovoljna strana može u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj, da izjavi žalbu ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja u roku od 15 dana od dana prijema odluke o izboru.
Ako je broj pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja ograničen prema članu 7. stav 1. i članu 10. ovog pravilnika, usluge zemaljskog opsluživanja može da pruža sam operater aerodroma, ako pruža usluge za koje je ograničen broj pružalaca usluga, u kom slučaju za njega ne važi postupak izbora predviđen ovim članom. Tada operater aerodroma može, bez sprovođenja postupka predviđenog ovim članom, da za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ovlasti drugo pravno lice pod uslovom da:
(1) operater aerodroma ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad njime ili
(2) da pravno lice ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad operaterom aerodroma.
Pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja i korisnici aerodroma koji se samoopslužuju moraju da imaju pristup uređajima aerodroma, uključujući centralizovanu infrastrukturu, u obimu koji je potreban za obavljanje njihovih delatnosti. Ako operater aerodroma ili, kad je to primereno, organ javne vlasti, postavlja uslove povodom toga, oni moraju da budu primereni, objektivni, transparentni i nediskriminatorni.
Prostor koji služi pružanju usluga zemaljskog opsluživanja razdeljuje se na različite pružaoce usluga i korisnike aerodroma koji se samoopslužuju, na način koji je potreban za ostvarenje njihovih prava, omogućujući poštenu i delotvornu konkurenciju zasnovanu na primerenim, objektivnim, transparentnim i nediskriminatornim pravilima i merilima koja određuje operater aerodroma uz saglasnost Direktorata.
Operater aerodroma određuje i objavljuje naknadu za pristup infrastrukturi na osnovu primerenih, objektivnih, transparentnih i nediskriminativnih merila.
Operater aerodroma može pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja i korisnicima aerodroma koji se samoopslužuju da odredi naknadu i za korišćenje ostalih objekata na aerodromu. Visina naknada mora biti određena prema primerenim, objektivnim, transparentnim i nediskriminativnim merilima.
Operater aerodroma, pružalac usluga zemaljskog opsluživanja ili korisnik aerodroma koji se samoopslužuje moraju potpuno da odvoje račune (konta) za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja od računa za druge delatnosti, saglasno važećim računovodstvenim standardima.
U godišnjim finansijskim izveštajima operatera aerodroma mora da bude vidljivo odsustvo bilo kojih povezanih finansijskih tokova između pružanja usluga zemaljskog opsluživanja i njegovih delatnosti kao operatera aerodroma.
Izveštaj nezavisnog ovlašćenog revizora mora da sadrži navod o tome da li su računi (konta) iz stava 1. ovog člana razdvojeni i da li ima povezanih finansijskih tokova iz stava 2. ovog člana.
Izveštaj revizora podnosi se Direktoratu najkasnije do 30. juna tekuće godine za prethodnu godinu.
III STICANJE SVOJSTVA PRUŽAOCA USLUGA ZEMALJSKOG OPSLUŽIVANJA
Pružalac usluga zemaljskog opsluživanja
Svojstvo pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja može da stekne pravno lice ili preduzetnik koji je prema domaćim propisima registrovan za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, koji ima sedište u strani potpisnici ECAA sporazuma i dozvolu za pružanje jedne ili više usluga koju izdaje Direktorat.
Direktorat izdaje korisniku aerodroma dozvolu za samoopsluživanje za sledeće usluge:
(1) opsluživanje putnika;
(2) prihvat i otprema predatog prtljaga;
(3) prihvat i otprema pošte i robe;
(4) prihvat i otprema vazduhoplova na platformi;
(5) snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom.
Direktorat izdaje dozvolu za pružanje jedne ili više usluga unutar samoopsluživanja.
Operater aerodroma ima pravo da pruža usluge zemaljskog opsluživanja bez dozvole Direktorata.
Dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, odnosno za samoopsluživanje izdaje se na pisani zahtev podnosioca.
Uslovi za izdavanje dozvole odnose se na standarde i tehničke specifikacije koje su utvrđene za aerodrom, potrebno iskustvo, stabilno finansijsko stanje, odgovarajuću organizaciju, dovoljno pokriće osiguranja odgovornosti iz delatnosti, bezbednost i zaštićenost uređaja za pružanje usluga, vazduhoplova, opreme i osoblja, zaštitu životne sredine i zadovoljavanje odgovarajućih propisa iz socijalne politike.
Uslovi za izdavanje dozvole zadovoljavaju sledeća načela:
(1) onemogućavanje diskriminacije između podnosilaca zahteva za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, odnosno samoopsluživanja;
(2) odražavanje cilja kome su namenjeni;
(3) neograničeni pristup tržištu usluga zemaljskog opsluživanja ili prava na samoopsluživanje, do nivoa koji je predviđen ovim pravilnikom.
Uslovi za izdavanje dozvole moraju da budu dostupni. Zainteresovani za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i samoopsluživanje moraju da budu, na njihov zahtev, obavešteni o proceduri za izdavanje dozvole.
Dozvola se izdaje na osam godina.
Zahtev za izdavanje dozvole odbija se ako podnosilac zahteva ne ispunjava uslove za izdavanje dozvole.
Dozvola se stavlja van snage na zahtev imaoca dozvole ili kad imalac dozvole prestane da ispunjava uslove potrebne za izdavanje dozvole, a kad je imalac dozvole pružalac usluga zemaljskog opsluživanja - i kad uprkos upozorenju Direktorata on nastavi da pruža usluge na nepošten ili diskriminatoran način ili da ne postupa shodno principima rada javnih službi, uključujući i povredu obaveze odgovarajućeg obezbeđivanja neprekidnog pružanja usluga.
Rešenje kojim se usvaja zahtev za izdavanje dozvole, rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole i rešenje kojim se stavlja van snage dozvola mora da bude obrazloženo.
Operater aerodroma obaveštava se o tome da je dozvola stavljena van snage.
Zabrana pružanja usluga zemaljskog opsluživanja i samoopsluživanja
Na zahtev operatera aerodroma, Direktorat može pružaocu usluga zemaljskog opsluživanja i korisniku aerodroma koji se samoopslužuje da stavi van snage dozvolu za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, odnosno samoopsluživanje, ako povređuje uslove potrebne za redovan rad aerodroma.
Ovi uslovi zasnivaju se na sledećim principima:
(1) onemogućavanje diskriminacije između podnosilaca zahteva za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, odnosno samoopsluživanja;
(2) odražavanje cilja kome su namenjeni;
(3) neograničeni pristup tržištu usluga zemaljskog opsluživanja ili prava na samoopsluživanje do nivoa koji je predviđen ovim pravilnikom.
Direktorat može, na zahtev operatera aerodroma, da upozori pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja na dužnost da na pošten i nediskriminatoran način pruža usluge i da postupa shodno principima rada javnih službi, što uključuje i obavezu odgovarajućeg obezbeđivanja neprekidnog pružanja usluga.
Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge
Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge obrazuje se na svakom aerodromu na kojem se primenjuju odredbe ovog pravilnika.
Svi korisnici aerodroma imaju pravo da budu u Savetu ili, ako tako žele, da u njemu budu predstavljeni putem organizacija određenih u te svrhe.
Savet korisnika aerodroma ima Poslovnik o radu Saveta.
Konsultacije vezane za primenu ovog pravilnika održavaju se između operatera aerodroma, Saveta avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge i pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja.
Konsultacije se, pored ostalog, odnose na cene usluga zemaljskog opsluživanja za koje su odobrena izuzeća iz člana 10. ovog pravilnika, kao i na uređenje pružanja tih usluga.
Konsultacije se održavaju najmanje jednom godišnje.
Direktorat može potpuno ili delimično da obustavi ispunjenje obaveza koje proizlaze iz ovog pravilnika ako raspolaže saznanjima da strana potpisnica ECAA sporazuma, pravno ili faktički, nije odobrila pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja iz Republike Srbije ili korisnicima aerodroma iz Republike Srbije koji se samoopslužuju:
(1) isti tretman koji njeni pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja i korisnici aerodroma koji se samoopslužuju imaju u Republici Srbiji;
(2) isti tretman koji pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja i korisnici aerodroma koji se samoopslužuju imaju u državi svog sedišta;
(3) isti tretman koji imaju pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja i korisnici aerodroma koji se samoopslužuju iz trećih država.
Direktorat obaveštava Zajednički komitet ECAA sporazuma o vrsti i obimu odluke iz stava 1. ovog člana.
Na zahtev Evropske komisije, Direktorat dostavlja tražene podatke radi sastavljanja izveštaja o primeni Uputstva Saveta 96/67/EZ.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o pristupu tržištu usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromima ("Službeni glasnik RS", broj 14/10).
Stupanje ovog pravilnika na snagu
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbi člana 4. stav 6, člana 7. stav 5, člana 8. stav 6. i člana 10. st. 5-7, koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji ili od dana stupanja na snagu ECAA sporazuma, zavisno od toga šta nastupi ranije.
ANEKS
USLUGE ZEMALJSKOG OPSLUŽIVANJA
1. Administrativni poslovi i kontrola:
1.1. Usluge predstavljanja kod lokalnih organa ili drugih subjekata i povezivanje s njima, isplate u ime korisnika aerodroma i obezbeđivanje poslovnog prostora predstavnicima korisnika aerodroma;
1.2. Nadzor utovara, slanje i primanje poruka i telekomunikacije;
1.3. Rukovanje, čuvanje i vođenje administracije opreme za utovar (kontejnera i paleta);
1.4. Sve ostale usluge nadzora pre, tokom i posle leta i ostale administrativne usluge na zahtev korisnika aerodroma.
2. Usluge opsluživanja putnika obuhvataju sve vrste pomoći pri dolasku, odlasku, transferu ili tranzitu putnika, uključujući pregled putnih karata i putnih isprava, registraciju ručnog prtljaga i predatog prtljaga i njegov prenos do prostora za razvrstavanje.
3. Usluge prihvata i otpreme predatog prtljaga obuhvataju rukovanje prtljagom u prostoru za razvrstavanje, razvrstavanje prtljaga, pripremu prtljaga za odlazak (otpremu), utovar i istovar vozila ili sredstava kojima se prevozi ili prenosi prtljag od vazduhoplova do prostora za razvrstavanje i obratno i prevoz prtljaga iz prostora za razvrstavanje do prostora za podizanje prtljaga.
4. Usluge prihvata i otpreme pošte i robe:
4.1. Usluge prihvata i otpreme za robu obuhvataju: fizičko rukovanje pri izvozu, prevozu i uvozu robe, rukovanje robnim dokumentima, carinske postupke i sprovođenje svih postupaka obezbeđivanja, prema dogovoru strana ili prema zahtevima okolnosti;
4.2. Usluge prihvata i otpreme za poštu obuhvataju: fizičko rukovanje dolaznom i odlaznom poštom, rukovanje poštanskim dokumentima (poštanska pošiljaka) i sprovođenje svih postupaka obezbeđivanja, prema dogovoru strana ili prema zahtevima okolnosti.
5. Usluge prihvata i otpreme vazduhoplova na platformi obuhvataju:
5.1. Navođenje i parkiranje vazduhoplova na/sa parking pozicije pri dolasku i odlasku (pod uslovom da ove usluge ne pruža pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju);
5.2. Pomoć pri parkiranju vazduhoplova i pribavljanje odgovarajućih sredstava (pod uslovom da ove usluge ne pruža pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju);
5.3. Komunikaciju između vazduhoplova i pružaoca usluga (pod uslovom da ove usluge ne pruža pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju);
5.4. Utovar i istovar vazduhoplova, uključujući pribavljanje i rukovanje potrebnim sredstvima, kao i prevoz posade i putnika između vazduhoplova i terminala i prevoz prtljaga između vazduhoplova i terminala;
5.5. Pribavljanje i rukovanje prikladnim uređajima pri startovanju motora;
5.6. Vuču ili izguravanje vazduhoplova pri dolasku i odlasku, pribavljanje i rukovanje potrebnim sredstvima;
5.7. Prevoz, utovar i istovar hrane (obroka) i pića u vazduhoplov i iz njega.
6. Usluge opsluživanja vazduhoplova obuhvataju:
6.1. Spoljašnje i unutrašnje čišćenje vazduhoplova, sanitarnih prostora (toaleta) i snabdevanje vodom;
6.2. Grejanje i hlađenje putničke kabine, odstranjivanje snega i leda, odmrzavanje (deicing) vazduhoplova;
6.3. Preuređivanje putničke kabine pogodnom opremom i skladištenje te opreme.
7. Usluge snabdevanja vazduhoplova gorivom i mazivom obuhvataju:
7.1. Pripremanje i sprovođenje punjenja i pražnjenja rezervoara gorivom, uključujući skladištenje goriva i kontrolu kvaliteta i količine isporučenog goriva;
7.2. Nadopunu maziva i ostalih tečnosti.
8. Usluge održavanja vazduhoplova obuhvataju:
8.1. Rutinski - standardni pretpoletni pregled;
8.2. Nerutinske usluge koje zahteva korisnik aerodroma;
8.3. Nabavku i skladištenje rezervnih delova i opreme;
8.4. Zahtevanje ili rezervisanje podesne pozicije za parkiranje i/ili smeštaj u hangaru.
9. Priprema leta i usluge za posadu obuhvataju:
9.1. Pripremu leta na polaznom aerodromu ili na drugoj tački;
9.2. Usluge tokom leta, uključujući i preusmeravanje vazduhoplova, ako je potrebno;
9.3. Aktivnosti posle leta;
9.4. Administriranje posade.
10. Usluge zemaljskog prevoza obuhvataju:
10.1. Organizovanje i prevoz posade, putnika, prtljaga, pošte i robe između različitih terminala na istom aerodromu, s tim što se isključuje isti prevoz između vazduhoplova i bilo koje druge tačke unutar prostora istog aerodroma;
10.2. Svaki poseban prevoz koji zahteva korisnik aerodroma.
11. Usluge snabdevanja vazduhoplova hranom i pićem obuhvataju:
11.1. Povezivanje sa dobavljačima i administrativno upravljanje;
11.2. Skladištenje hrane, pića i opreme potrebne za njihovu pripremu;
11.3. Čišćenje opreme iz 11.2;
11.4. Pripremu i dostavljanje opreme i snabdevanje hranom i pićem.