KOLEKTIVNI UGOVORKOD POSLODAVCA JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "POGREBNE USLUGE" BEOGRAD("Sl. list grada Beograda", br. 36/2013) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa Zakonom o radu (u daljem tekstu: zakon) i Posebnim kolektivnim ugovorom za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu (u daljem tekstu: Poseban kolektivni ugovor), uređuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca, zarade, naknade zarada i druga primanja, radno vreme, odmori i odsustva, zaštita zaposlenih, prestanak potrebe za radom zaposlenih, prestanak radnog odnosa, način rešavanja sporova, učešće zaposlenih u upravljanju, uslovi rada sindikata i organizacija procesa štrajka, kao i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Osnivač, u smislu ovog ugovora, je grad Beograd.
Zaposlenim, u smislu ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavcem, u smislu ovog ugovora, smatra se Javno komunalno preduzeće "Pogrebne usluge" Beograd (u daljem tekstu: poslodavac), koga zastupa direktor.
Reprezentativni sindikati su: SSS - Savez samostalnih sindikata Beograda - Sindikalna organizacija JKP "Pogrebne usluge"; Nezavisni sindikat radnika u JKP "Pogrebne usluge" Beograd; Sindikat JKP "Pogrebne usluge" Nezavisnost Beograd; Sindikat JKP "Pogrebne usluge" Beograd i Sindikat "Beogradska groblja".
Osnivač obezbeđuje poslodavcu materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju komunalne delatnosti.
Poslodavac organizuje izvršenje posla, obezbeđuje kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada obračunatih na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje zarada utvrđenih zakonom, posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.
Poslodavac obezbeđuje sredstva za isplatu zarada. U slučaju da sredstva ne mogu biti obezbeđena iz sopstvenih prihoda poslodavca, ista obezbeđuje Osnivač i to najmanje u visini minimalne zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, uvećane za 40%.
Poslodavac i zaposleni ostvaruju osnovna prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa zakonom, posebnim kolektivnim ugovorom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Ovaj ugovor primenjuje se na sve zaposlene kod poslodavca.
Prava, obaveze i odgovornosti direktora preduzeća uređuju se posebnim ugovorom u skladu sa zakonom.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju pojedinačnih prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Ovim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveza od prava, uslova i obaveza utvrđenih zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom.
Odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom, ovim ugovorom i opštim aktom poslodavca, smatraju se ništavim.
Odredbe Zakona o radu, Posebnog kolektivnog ugovora i drugih važećih propisa neposredno se primenjuju u slučaju iz stava 1. ovog člana i u slučajevima koji nisu regulisani ovim ugovorom.
Pored prava utvrđenih važećim propisima, zaposleni ima prava i na druge oblike zaštite u skladu sa ovim ugovorom.
Radni odnos se zasniva zaključivanjem ugovora o radu po uslovima propisanim u zakonu, a u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava uslove utvrđene zakonom i opštim aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviđenih zakonom, Kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.
Ugovor o radu može da se zaključi za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada, samo ako lice ispunjava uslove za rad na tim poslovima.
Zaposleni može da radi na poslovima iz stava 1. ovog člana samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima, od strane nadležnog zdravstvenog organa. Pravilnikom poslodavca utvrđuju se poslovi sa povećanim rizikom.
Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa, organizaciji rada i poslovanja.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući da po uslovima i na način propisan zakonom, kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Poslodavac je dužan da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava omogući sindikalnoj organizaciji uvid u primenu kolektivnog ugovora, ovog ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.
Poslodavac je dužan da reprezentativnim sindikatima dostavi informacije po svim osnovama o novoprimljenim radnicima.
Prijem novozaposlenih i lica iz stava 1. ovog člana, vrši se po prethodno dobijenoj saglasnosti od gradonačelnika.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja traje pet radnih dana.
Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno u skladu sa zakonom.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor poslodavca.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme, na početku odnosno završetku radnog dana, i to najviše do 1,5 čas.
Radno vreme između 22 časa i 6 časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Kada je rad organizovan u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Zaposleni može zasnovati radni odnos i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Puno radno vreme se skraćuje zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima. Skraćivanje radnog vremena se vrši srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca, a najviše 10 časova nedeljno.
Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuju se opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova u skladu sa zakonima i drugim propisima, a na osnovu stručne analize referentne institucije uz puno učešće reprezentativnih sindikata.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od osam časova nedeljno niti duže od četiri časa dnevno.
Direktor poslodavca, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog obima i kvaliteta usluga;
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada;
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena, u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
ZARADE, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom, ovim ugovorom i ugovorom o radu koja se sastoji od:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih Kolektivnim ugovorom, ovim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad, ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak i
- uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- koeficijenta posla,
- vrednosti radnoga časa i
- vremena provedenog na radu.
Vrednost radnog časa za zaposlene kod poslodavca za tekući mesec utvrđuje se na osnovu planirane mase za odgovarajući mesec i vremena provedenog na radu.
Vrednost radnog časa za koeficijent 1, ne može biti niža od cene radnog časa koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije uvećane za 20%, po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Masa zarada za redovan rad za zaposlene kod poslodavca, utvrđuje se Programom poslovanja za odgovarajuću godinu, u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije odgovarajućim propisima i na koji saglasnost da gradsko veće grada Beograda.
Pored mase zarada za redovan rad, na način i u postupku utvrđenim u prethodnom stavu, posebno se utvrđuje masa zarada za prekovremeni rad do 5% na godišnjem nivou.
Mesečnu bruto masu zarada iz stava jedan i dva ovog člana, utvrđuje gradonačelnik grada Beograda.
Masa zarada za zaposlene, utvrđena članom 21. ovog ugovora, raspodeljuje se po principima i kriterijumima utvrđenim zakonom i Kolektivnim ugovorom.
Vrednost posla - koeficijent, utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova kod poslodavca.
Vrednost posla iz člana 23. ovog ugovora, utvrđuje se posebnim aktom koji sporazumno zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikati, kojim se, polazeći od stručne spreme, razrađuju poslovi po grupama i podgrupama poslova i utvrđuje koeficijent za svaki posao.
Osnovna zarada u preduzeću kreće se u rasponu 1:6 između najnižeg i najvišeg koeficijenta.
Zarada iz člana 20. ovog ugovara, ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti posla;
- radne discipline;
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada;
- radnog iskustva;
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog, polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti preduzeća.
Zaposlenom koji je zbog smanjene radne sposobnosti, koja je nastupila kao posledica teških uslova rada - profesionalno oboljenje, morao biti raspoređen na drugo radno mesto, u skladu sa izveštajem nadležne zdravstvene ustanove, sa manjim koeficijentom od koeficijenata na mestu na kome je do tada radio, ugovorom o radu će se utvrditi zarada u iznosu koji predstavlja prosek između zarade na novom radnom mestu i onom na kome je radio pre nego što je nastupila bolest, ukoliko do sticanja prava na penziju ima još pet ili manje godina.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20% odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Uvećanje zarada - stimulacija zaposlenima može se vršiti na osnovu kriterijuma utvrđenih ovim Ugovorom iz sredstava izdvojenih iz utvrđene mase zarada za tekući mesec i to najviše do 1%.
Uvećanje (stimulacija), odnosno umanjenje zarada zaposlenima vrši se na osnovu Odluke o kriterijumima za uvećanje ili umanjenje zarada kod poslodavca.
Zaposleni može biti stimulisan najviše tri puta u toku kalendarske godine.
Cena posla utvrđuje se na osnovu vrednosti radnog časa i koeficijenta posla utvrđenog u skladu sa čl. 23. i 24. ovog ugovora.
Poslodavac se obavezuje da zajedno sa osnivačem, obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u preduzeću u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu i
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu za prethodni mesec.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to za:
1. rad na dan praznika koji je neradni dan,
2. noćni rad,
3. rad u smeni,
4. rad u šihti (dvokratno radno vreme),
5. rad nedeljom,
6. prekovremeni rad i
7. dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu - minuli rad.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni - 140% od osnovice;
- za rad noću (između 22:00 i 06:00 časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla - 45%,
- za rad u smeni ukoliko je vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade do 5% i nije predviđen pravilnikom o sistematizaciji poslova,
- za rad u šihti - 10% od osnovice (dvokratni dnevni rad),
- za rad nedeljom - 15% od osnovice i
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena - 40% od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenta po svakom od osnova uvećanja.
Kod utvrđivanja rasporeda rada radnika za rad na dan praznika, rad noću, u smeni i nedeljom - ako proces rada to zahteva - vodiće se računa da se obezbedi takav raspored rada da svaki radnik iz osnovne delatnosti u toku godine bude uključen u obavljanje radnih aktivnosti po ovim osnovama.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad), za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u iznosu od 0,4% od osnovice.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% od prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, s tim da ova naknada ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom i to u sledećim slučajevima:
- prekid rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog radnika;
- propust da se obezbedi zaštita na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika, ili drugih lica;
- korišćenje godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;
- praznik za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremena nesposobnost za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
- davanje krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanje pozivu vojnih i drugih organa;
- stručno osposobljavanje i usavršavanje u cilju unapređenja procesa rada;
- učešće na radno-proizvodnom takmičenju, izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva i
- prisustvo sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog fonda, tela ili organa sindikata u svojstvu člana.
Za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada do 30 dana, zaposlenom pripada naknada zarade, u visini 70% od prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to:
- naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ukoliko poslodavac nije obezbedio mesečnu pretplatnu kartu za prevoz, sopstveni prevoz zaposlenih, ili na drugi način obezbedio prevoz zaposlenih. Pravo na naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni gradski i prigradski prevoz na teritoriji grada Beograda kao jedino sredstvo prevoza. Poslodavac će posebnim aktom utvrditi bliže kriterijume i merila za naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju, odnosno do koje udaljenosti i na koji način se obezbeđuje naknada troškova prevoza izvan teritorije grada Beograda (ITS).
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, izuzev u hotelu prve kategorije;
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo najmanje u visini utvrđenoj Uredbom o naknadi troškova i otpremnina službenika i nameštenika;
- naknadu troškova prevoza sopstvenim putničkim automobilom do iznosa 30% cene jednog litra benzina po pređenom kilometru i
- naknadu troškova smeštaja i ishrane prilikom rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike Srbije, u skladu sa poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac zaposlenom nije obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade.
Zaposleni ima pravo na mesečnu naknadu za troškove ishrane u toku rada 300,00 dinara bruto zarade po radnom danu.
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog člana, isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva zaposlenog na radu za tekući mesec.
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 mesečno od prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u Beogradu za decembar mesec prethodne godine.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od punog prava na godišnji odmor, ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa zbog odlaska u penziju, ili prilikom prestanka radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa tri zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u gradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije;
- pomoć zaposlenom za rođenje deteta, u visini iznosa dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata, (ukoliko su oba roditelja zaposlena kod poslodavca pravo pripada samo jednom roditelju);
- naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
- nadoknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina, da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezovanog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poslodavac može, uz saglasnost osnivača, zaposlenim ženama da obezbedi poklon za 8. mart, Dan žena, pri čemu ovakvo davanje iz sredstava poslodavca, shodno zakonu o radu, ima karakter zarade.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada zaposlenog u preduzeću, u visini od najmanje jedne prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada.
Pravo na jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada zaposlenog u preduzeću, zaposleni stiče nakon provedenih prvih deset godina rada, a posle toga svake pete godine, i to:
- za 10 godina - jedna prosečna zarada u preduzeću,
- za 15 godina - 1,25 prosečne zarade u preduzeću,
- za 20 godina - 1,5 prosečne zarade u preduzeću,
- za 25 godina - 1,75 prosečne zarade u preduzeću,
- za 30 godina - 2 prosečne zarade u preduzeću,
- za 35 godina - 2,2 prosečne zarade u preduzeću i
- za 40 godina - 2,2 prosečne zarade u preduzeću.
Jubilarna nagrada isplatiće se u mesecu u kome se stiče pravo.
Poslodavac može da isplati zaposlenom jubilarnu nagradu povodom godišnjice rada - osnivanja preduzeća, u iznosu koji se utvrdi na osnovu prethodno dobijene saglasnosti od gradonačelnika.
Obaveza poslodavca je da, po dobijenoj saglasnosti od gradonačelnika grada Beograda, u korist zaposlenih vrši uplate u dobrovoljni penzijski fond i to do visine neoporezivog iznosa u skladu sa zakonom.
U skladu sa poslovima osnovne delatnosti, poslodavac je dužan da na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac može da osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja u uvećanom iznosu koji će se utvrditi posebnom odlukom.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati solidarnu pomoć u slučajevima:
- teže bolesti i nabavke lekova za zaposlenog ili članove uže porodice;
- zdravstvene rehabilitacije zaposlenog usled teže bolesti;
- nabavke ortopedskih i drugih pomagala;
- nastupanja teže invalidnosti;
- ublažavanja posledica elementarnih i drugih nepogoda;
- pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog;
- pružanja pomoći zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice.
Solidarna pomoć za teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice isplaćuje se u iznosu od najmanje jedne prosečno isplaćene zarade u gradu u mesecu u kome se vrši isplata a u slučaju smrti i nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu.
Kriterijumi za utvrđivanje prava i i isplatu solidarne pomoći zaposlenima utvrđuju se posebnim pravilnikom koji će doneti poslodavac.
U zavisnosti od rezultata poslovanja, poslodavac može da obezbedi zaposlenima zaradu iz dobiti, i to iz dela ostvarene dobiti, po usvajanju godišnjeg računa, odnosno izvršenoj raspodeli dobiti u skladu sa odlukom Nadzornog odbora preduzeća, po pribavljenoj saglasnosti osnivača.
Usled utvrđenog poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom za zaposlene, uvećava se za 20% po osnovu specifičnosti posla i uslova rada, u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.
Poslodavac može isplaćivati minimalnu zaradu iz prethodnog člana na osnovu posebne odluke Nadzornog odbora, donete uz saglasnost reprezentativnih sindikata u periodu ne dužem od 6 (šest) meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke, poslodavac zajedno sa reprezentativnim sindikatima precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog, koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku rada, dnevni odmor, nedeljni odmor i godišnji odmor u skladu sa zakonom i Opštim aktom.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom, Kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju najmanje 20 radnih dana (zakonski minimum), a najviše 30 radnih dana po svim osnovama, osim za zaposlene koji rade pod posebno teškim i po zdravlje štetnim poslovima, kada godišnji odmor može da traje i duže od 30 radnih dana u skladu sa aktom ovlašćene institucije.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
1. Radnog iskustva - za svaku punu godinu radnog staža: |
|
- do 5 godina radnog staža |
3 radna dana, |
- od 5 do 10 godina radnog staža |
4 radna dana, |
- od 10 do 20 godina radnog staža |
5 radnih dana, |
- od 20 do 30 godina radnog staža |
6 radnih dana i |
- preko 30 godina radnog staža |
7 radnih dana. |
2. Složenosti poslova radnog mesta - doprinosa zaposlenog na radnom mestu i to: |
|
- za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena stručne spreme |
2 radna dana, |
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
3 radna dana, |
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
4 radna dana i |
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima |
5 radnih dana. |
3. Uslova rada: rad u otežanim uslovima i to: |
|
- transportni radnik |
5 radnih dana, |
- zaposleni u Krematorijumu |
5 radnih dana, |
- referent Servisnog centra |
5 radnih dana, |
- vozač |
5 radnih dana i |
- zaposleni na demontaži i montaži spomenika |
5 radnih dana. |
4. Zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenom sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju, godišnji odmor se uvećava za 4 radna dana.
U slučaju da se istovetno stiču dva ili više uslova iz tačke 4. ovog člana onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava za |
5 radnih dana. |
5. Za radna mesta sa posebnim uslovima rada i posebnim specifičnostima godišnji odmor se uvećava i to: |
|
- spremaču umrlih za |
7 radnih dana i |
- grobaru za |
7 radnih dana. |
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do 7 radnih dana u kalendarskoj godini, i to u slučajevima:
- stupanja u brak |
5 radnih dana |
- rođenja deteta - porođaja supruge |
7 radnih dana |
- smrti člana uže porodice - (bračni drug, deca zaposlenog) |
7 radnih dana |
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
5 radna dana |
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana |
- teže bolesti člana uže porodice |
7 radnih dana |
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana |
- polaganja stručnog ispita |
7 radnih dana |
- elementarnih nepogoda |
5 radnih dana |
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
7 radnih dana |
- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
7 radnih dana |
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora (prevencije radne invalidnosti) i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članovima uže porodice smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo, ako to ne remeti proces rada, u trajanju dužem od sedam dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog obrazovanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nega člana uže porodice |
5 radnih dana |
- nega člana šire porodice |
3 radna dana |
- smrti srodnika koji nisu navedeni u |
2 radna dana |
- članu 49. ovog ugovora |
|
Zaposlenom se može, izuzetno, odobriti neplaćeno odsustvo u trajanju od 30 radnih dana do godinu dana, kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor poslodavca ili lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustva sa rada zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, osim ako nije zakonom drugačije predviđeno.
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba zakona o radu, zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, ovog ugovora i Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu.
Poslodavac je dužan da obezbedi propisane uslove zaštite zaposlenih, a u postupku primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikata.(obaveza donošenja pravilnika)
Direktor poslodavca je obavezan da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju, kao da i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja na život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svakog radnog mesta.
Poslodavac je dužan da opštim aktom (akt o proceni rizika) utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, uz obavezu informisanja sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih uslova predviđenih pravilnikom o sistematizaciji, ispunjavaju i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života u skladu sa zakonom (posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca).
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, pri čemu visinu premije osiguranja utvrđuje Nadzorni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i pružanje pomoći ostalim zaposlenima ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno zdravstvenim pregledima, svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno da usavršavaju, kao i da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi sredstva i opremu lične zaštite adekvatnu radnom mestu na kojem radi.
Zaposleni će biti odgovoran u slučaju da sredstva i opremu lične zaštite koristi suprotno nameni, nepravilno rukuje istim i ne održava ih u i pravnom stanju i ako neodložno ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac je dužan da izdvaja sredstva, koja ne mogu biti niža od 0,20% u odnosu na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec, za prevenciju radne invalidnosti, a zaposleni su dužni da ista koriste u skladu sa kriterijumima i planom koje utvrde reprezentativni sindikati i poslodavac.
Predstavnika zaposlenih u Nadzornom odboru preduzeća imenuje i razrešava osnivač na predlog zaposlenih.
Postupak za predlaganje i biranje predstavnika zaposlenih u Nadzornom odboru preduzeća, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima u skladu sa Statutom preduzeća.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor o zajedničkoj akciji na predlaganju i biranju člana Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih će se dostaviti direktoru poslodavca srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikati učestvuju u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske transformacije, restruktuiranja, javnog privatnog partnerstva i koncesija preduzeća, davanjem mišljenja i predloga, uz poštovanje primedbi, predloga i sugestija ostalih sindikata kod poslodavca.
Nadzorni odbor donosi Pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih uz mišljenje reprezentativnih sindikata.
Poslodavac je dužan da na osnovu zahteva zaposlenog u pogledu zaštite svojih prava, omogući ovlašćenom predstavniku sindikalne organizacije preduzeća da izvrši uvid u primenu kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanje prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije konačno rešen u postupku pred organima preduzeća.
PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH - VIŠAK ZAPOSLENIH
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora su dužni da poštuju proceduru propisanu zakonom o radu i donesu program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restruktuiranja, javnog privatnog partnerstva, koncesija i pripreme za privatizaciju.
Potpisnici Kolektivnog ugovora utvrđivaće dogovorom broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.
Poslodavac je u obavezi da u okviru Programa poslovanja, prilikom utvrđivanja politike zaposlenosti, predvidi potreban broj zaposlenih, poštujući princip produktivnosti i planirajući povećanje obima poslova, kao i proširenje obima delatnosti na osnovu potreba korisnika i odluka osnivača.
Reprezentativni sindikati i osnivač su u obavezi da na osnovu elemenata iz stava 1. i 2. ovog člana, donesu program racionalizacije broja zaposlenih za period 2012-2015. godine, polazeći od specifičnosti poslova komunalne delatnosti.
Poslodavac je u obavezi da uplaćuje dobrovoljno-penzijsko osiguranje do visine neoporezivog iznosa u skladu sa zakonom o porezu na dohodak građana.
Masa zarada utvrđena zaključkom gradonačelnika ne umanjuje se po osnovu smanjenja broja zaposlenih.
Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu program), ukoliko utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme.
Poslodavac je dužan da pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatima, utvrdi kriterijume za određivanje viška zaposlenih vodeći računa naročito o:
- razlozima prestanka potrebe za radom;
- ukupnom potrebnom broju zaposlenih kod poslodavca utvrđenom programom iz člana 62. stav 2. ovog ugovora;
- usklađivanju strukture i broja zaposlenih sa potrebama procesa rada u preduzeću i poboljšanja produktivnosti rada;
- poboljšanju kvalifikacione, starosne i radno sposobne strukture zaposlenih u cilju podizanja efektivnosti rada u skladu sa ekonomskim, tehnološkim i organizacionim unapređenjima u preduzeću.
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, primenjivaće se kriterijumi iz zakona i ovog ugovora i to posebno u slučaju kada zaposleni ostvaruju jednake rezultate u radu na istim poslovima.
Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti grada Beograda proveo više od 20 godina rada, ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća, bez njegove saglasnosti.
Poslodavac i reprezentativni sindikati formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog, sastavljenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnih sindikata.
Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa restruktuiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje zaposlenih.
Socijalnim programom, uz saglasnost osnivača, mogu se utvrditi drugačiji kriterijumi i otpremnine u većim iznosima od utvrđenih zakonom i ovim ugovorom.
Član 65
Ukoliko nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna, ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i štrajk, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, odnosno propis koji donese ministar nadležan za poslove rada.
Ako nastane spor povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao individualni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih ka poboljšanju uslova rada, kao i ukupnog životnog položaja zaposlenih.
Sindikat ne može biti raspušten, njegova delatnost obustavljena, ili zabranjena aktom Poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Pristupnicu obračunskoj službi dostavlja sindikat preko pisarnice.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge, kao i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se poziva (uz dostavljene materijale) da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da reprezentativnom sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez naknade, uz pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad, kao i izradu završnog računa;
- da omogući predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata, predstavniku reprezentativnog sindikata na nivou grada ili republike izabranog u organe Sindikalne centrale da profesionalno obavlja funkciju, s ciljem sprovođenja svih aktivnosti i zadataka u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora, kao i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku sindikalne podružnice i sindikalnom povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata;
- da predsednicima sindikalnih organizacija i sindikalnim poverenicima drugih (nereprezentativnih) sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcije, u skladu sa zakonom.
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje, isticanjem obaveštenja na za to predviđenim mestima, pristupačnim zaposlenima;
- da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa posla radi prisustva sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli i
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Nadzornog odbora i drugih organa, kao i predsednike drugih sindikata na sednice, kada se razmatraju inicijative upućene od strane tih sindikata.
Predsednik ili poverenik reprezentativnog sindikata, predstavnik reprezentativnog sindikata na nivou grada ili republike izabran u organe Sindikalne centrale koji profesionalno obavlja funkciju, za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen uvećanu za 20%.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne ometa redovan rad i funkcionisanje preduzeća, kao i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Osnivač, poslodavac i svi sindikati koji deluju kod poslodavca, zalagaće se za najveći mogući stepen međusobne saradnje, uvažavanje, demokratski dijalog i razumevanje
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored poslodavca, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući na umu da poslodavac pruža usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Ukoliko se zbog propusta da se obezbede prava iz Kolektivnog ugovora i ovog ugovora kod poslodavca organizuje štrajk, on će se sprovoditi u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se prava u skladu da zakonima.
Ovaj ugovor se zaključuje na 3 godine.
Potpisnici su obavezni da pregovore o novom ugovoru započnu najkasnije 60 dana pre isteka roka na koji je zaključen.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je zaključen.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe Kolektivnog ugovora, odnosno odredbe zakona.
Ovaj ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu direktor poslodavca, osnivač i reprezentativni sindikati.
Važenje ovog ugovora može prestati i pre roka iz člana 75. sporazumom svih učesnika, ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje najmanje šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Danom stupanja na snagu ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor JKP "Pogrebne usluge" ("Službeni list grada Beograda", broj 2009. godine).
Ovaj ugovor stupa na snagu i primenjivaće se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Redakcija je zadržala numeraciju članova kako su oni objavljeni u "Sl. listu grada Beograda", br. 36/2013.