PRAVILAO RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA TOPLOTNE ENERGIJE("Sl. list grada Kruševca", br. 6/2013) |
Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije sadrže tehničke zahteve za gradnju toplovodne mreže i toplotnih podstanica kao i za priključenje zgrada na toplovodni sistem (u daljem tekstu: Pravila o radu) i važe za priključivanje i rad unutrašnjih toplotnih uređaja (u daljem tekstu: toplotni uređaji) kupca toplotne energije, koji se priključuju ili su već priključeni na toplovodnu mrežu JKP "Gradska toplana", Kruševac (u daljem tekstu: isporučioc).
Namena Pravila o radu je da se usklade i pojednostave projektovanje, izvođenje, priključenje, rukovanje i održavanje distributivne mreže, priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Tehnički zahtevi definisani u ovim Pravilima o radu su sastavni deo ugovornog odnosa između kupca toplotne energije i isporučioca.
Snabdevanje toplotnom energijom, prava, obaveze i odgovornosti isporučioca i kupca toplotne energije su uređeni u Odluci o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom Grada Kruševca (u daljem tekstu: Odluka o uslovima snabdevanja), a ova Pravila o radu su njen sastavni deo.
Osnovni tarifni elementi za obračunavanje cene toplotne energije i usluga su određeni u Tarifnom sistemu za obračun toplotne energije i usluga (u daljem tekstu: Tarifni sistem).
Isporučioc može obezbediti nesmetan rad toplotnih uređaja kupca toplotne energije, ako su izvedeni i rade u skladu sa ovim Pravilima o radu. Isporučioc može obustaviti isporuku toplotne energije kupcu do otklanjanja nedostataka, ako toplotni uređaji potrošača ne ispunjavaju uslove Pravila o radu, nisu sigurni za rad i/ili narušavaju rad snabdevača.
Nejasnoće u pogledu primene Pravila o radu, koje bi se pojavile pre početka projektovanja i pre izvođenja radova na toplotnim uređajima, potrebno je razrešiti zajedno sa isporučiocem toplotne energije.
Tehnika daljinskog grejanja se neprekidno razvija, prilagođava razvoju i opštim stremljenjima u energetskom sektoru, kao i konkurentnosti različitih izvora energije. Isporučioc zato zadržava pravo na izmenu nekih tehničkih rešenja, ako bi se pokazalo da su ista objektivno bolja.
Investitor odnosno projektant, koji nastupa u njegovo ime, mora pre početka projektovanja od isporučioca toplotne energije pribaviti prethodne uslove za priključenje, kojima će biti određeni najbitniji posebni zahtevi i to kako u pogledu gradnje i priključenja zgrade na toplovodnu mrežu tako i u pogledu unutrašnjih toplotnih instalacija i uređaja.
Pored pojmova iz Odluke o uslovima snabdevanja toplotnom energijom, u ovim Pravilima o radu su posebno naglašeni pojmovi sa sledećim značenjem:
TOPLOTNA PODSTANICA - sklop opreme, koji distributivnu toplovodnu mrežu povezuje sa unutrašnjim toplotnim uređajima kupca toplotne energije, koji su fizički odvojeni izmenjivačem toplote i čini je primarni i sekundarni deo;
INSTALISANA TOPLOTNA SNAGA - toplotna snaga, dobijena kao zbir nazivnih snaga ugrađenih unutrašnjih toplotnih uređaja, korigovanih po odredbama snabdevača toplotnom energijom;
PRIKLJUČNA SNAGA - instalisana snaga ugrađenih unutrašnjih toplotnih uređaja;
DISTRIBUTIVNA MREŽA - distributivni toplovod, koja predstavlja sistem povezanih uređaja i instalacija od izvora toplotne energije do priključnih komora ili odvajanja za priključni toplovod;
PRIKLJUČNI TOPLOVOD - deo toplovodne mreže od priključnih komora ili odvajanja od distributivne toplovodne mreže do toplotne podstanice;
PRIMARNI DEO PODSTANICE - deo toplotne podstanice kroz koji cirkuliše topla grejna voda iz distributivne toplovodne mreže i koja je sastavljena od zapornih, regulacionih, sigurnosnih, mernih elemenata, izmenjivača toplote i drugih elemenata;
SEKUNDARNI DEO PODSTANICE - deo toplotne podstanice kroz koji cirkuliše topla grejna voda iz unutrašnje toplotne instalacije i koji se sastoji od razvodnih sistema, regulacionih i sigurnosnih uređaja, te uređaja za indirektnu pripremu sanitarne tople vode i opreme za raspodelu toplotne energije za različite sisteme unutrašnjih toplotnih uređaja;
UNUTRAŠNJE TOPLOTNE INSTALACIJE I UREĐAJI - koji se priključuju na sekundarni deo toplotne podstanice i upotrebljavaju za različite vrste grejanja: radijatorsko, konvektorsko i podno grejanje, grejanje toplim vazduhom i provetravanje, klimatizaciju prostora, pripremu sanitarne vode i sl.
Prilozi - kao sastavni deo Pravila o radu
Prilozi dati uz Pravila o radu čine njegov sastavni deo, i to:
Prilog 1: Dijagram teorijskih temperatura u toplovodnoj mreži JKP "Gradska toplana" - Kruševac
Prilog 2: Toplotna podstanica - približne dimenzije prostora (m)-
Prilog 3: Šema tipske toplotne podstanice - toplotni kapacitet do 60kW -
Prilog 4: Šema tipske toplotne podstanice - toplotni kapacitet od 60kW do 150kW-
Prilog 5: Šema tipske toplotne podstanice - toplotni kapacitet preko 150kW -
Prilog 6: Detalj kanala za predizolovani cevovod
Projektnu dokumentaciju i tehničku kontrolu može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije, a u svemu prema Zakonu o planiranju i izgradnji.
Pri izradi projektne dokumentacije potrebno je pridržavati se Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 61/2011).
Projektna dokumentacija se mora dostaviti isporučiocu toplotne energije na saglasnost.
1. Projekat unutrašnje toplotne instalacije
Projekat unutrašnje toplotne instalacije, za dobijanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- opšte i tehničke uslove;
- termički i hidraulični proračun termotehničkih instalacija i vodova;
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu, odvojeno po pojedinačnim grejnim sistemima, u W;
- osnovne podatke za proračun toplotnih gubitaka, a prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 61/2011), uz poštovanje spoljne projektne temperature θH’e = - 16,2°C. U slučaju, da je u pitanju deo zgrade sa postojećim grejnim sistemom (dodatna priključenja, održavanje), potrebno je poštovati iste parametre kao kod obnove postojeće instalacije;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (toplotni gubici, temperatura dovoda i povratka, protoka grejne vode u m3/h, pad pritiska, izregulisanost cevne mreže, sistem zaštite kod zatvorenih i otvorenih sistema i sl.);
- rekapitulaciju, koji je osnova za određivanje priključne snage, sadrži najmanje sledeće podatke:
- oznake prostorija,
- unutrašnju temperaturu,
- standardne gubitke toplote,
- ugrađena grejna tela,
- instalisanu snagu ugrađenih grejnih tela;
- predmer i predračun radova,
- crteže:
• situacijski prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom kompletnom toplovodnom mrežom na katastarskoj podlozi tj. katastarskom snimku,
• funkcionalnu šemu grejnih sistema i uređaja sa tehničkim podacima,
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i uređaja sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojeće uređaje,
• šeme usponskih vodova,
• šeme merenja i regulacije
• ostale potrebne detalje neophodne za nesmetano izvođenje radova.
2. Projekat ventilacije i klimatizacije
Projekat ventilacije i klimatizacije, za dobijanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- opšte i tehničke uslove,
- ukupnu instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim sistemima, u W,
- pregled maksimalnih protoka zagrevne vode s pregledom dovodnih i povratnih temperatura grejača vazduha. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja potrebno je uvažavati (uzimati u obzir) uređaje za iskorišćavanje toplote otpadnog vazduha, potrebnu toplotu za vlaženje vazduha i temperaturni dijagram zagrevne vode snabdevača,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (toplotnih gubitaka, ventilacije i klimatizacije sa pripadajućim h-x dijagramima, temperaturu dovoda i povratka, protoka zagrevne vode u m3/h, uređaje za iskorišćenje toplote otpadnog vazduha, padova pritiska, izregulisanost cevne mreže i sl.),
- predmer i predračun radova,
- crteže:
• situacijski prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom kompletnom toplovodnom mrežom na katastarskoj podlozi tj. katastarskom snimku,
• funkcionalnu šemu ventilacionih odnosno klimatizacionih sistema i uređaja sa tehničkim podacima,
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i uređaja sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojeće uređaje,
• ostale potrebne detalje neophodne za nesmetano izvođenje radova.
Projekt mora uvažavati uslove i režim rada sistema daljinskog grejanja.
3. Projekat toplotne podstanice
Projekat toplotne podstanice mora da sadrži projekat mašinskih i elektro instalacija.
- Projekat mašinskih instalacija -
Projekat mašinskih instalacija, za dobijanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehničke opise sa opisanim režimom rada,
- opšte i tehničke uslove,
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim kućnim podstanicama u W sa navedenim protočnim količinama u m3/h,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (elementi toplotne podstanice, temperatura dovoda i povratka, padovi pritiska toplotne podstanice, sistema zaštite kod zatvorenih ili otvorenih sistema i sl.),
- predmer i predračun radova,
- crteže:
• situacijski prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom kompletnom toplovodnom mrežom na katastarskoj podlozi tj. katastarskom snimku, i ucrtanu lokaciju toplotne podstanice,
• funkcionalnu šemu toplotne podstanice sa tehničkim podacima i temperaturnim dijagramima,
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovom međusobnom povezivanju,
• dispozicija opreme u toplotnoj podstanici u odgovarajućoj razmeri,
• šemu merenja, regulacije i zaštite,
• ostale potrebne detalje neophodne za nesmetano izvođenje radova.
- Projekat elektroinstalacija -
Projekat elektroinstalacija, za dobijanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- opšte i tehničke uslove,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate,
- predmer i predračun radova,
- crteže:
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim električnim povezivanjima,
• šeme veza,
• ostale potrebne detalje neophodne za nesmetano izvođenje radova.
4. Projekat priključnog toplovoda
Mašinski i građevinski deo projekta, za dobijanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- opšte i tehničke uslove,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (hidraulični i statički proračun mreže ili navođenje načina kontrole čvrstoće/statike),
- predmer i predračun radova,
- crteže:
• situacijski prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom kompletnom toplovodnom mrežom na katastarskoj podlozi tj. katastarskom snimku, sa ucrtanim ostalim komunalnim vodovima i karakterističnim tačkama trase,
• uzdužni profil trase,
• raspored elemenata pojedinačnih deonica,
• detalje odvajajućih i priključnih mesta i ukrštanja, detalje odzračivanja, ispusta, podpornih elemenata, priključaka na toplotne podstanice, detalje ugradnje predizolovanih cevovoda u kanalu i sl.,
• ostale građevinske detalje.
Predmer i predračun građevinskih radova mora da bude overen od strane građevinskog inženjera pečatom odgovornog projektanta.
III IZGRADNJA TOPLOVODNE MREŽE I TOPLOTNIH PODSTANICA
Građenje priključnog toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih instalacija, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za građenje objekata, odnosno za izvođenje radova (u daljem tekstu: Izvođač radova), a u svemu prema Zakonu o planiranju i izgradnji.
Izgradnja toplovodne mreže i toplotnih podstanica može izvoditi samo stručno osposobljen izvođač. Na radovima se mora poštovati važeće zakonodavstvo iz područja izgradnje objekata i uređenja prostora i naseljenih mesta.
Najmanje 14 dana pre početka radova investitor/izvođač je dužan da obavesti isporučioca o datumu početka radova i da od isporučioca toplotne energije naruči odgovarajući nadzor nad izgradnjom. Nadzor nad izgradnjom određuje isporučioc Rešenjem i on je preventivni i besplatan i to nije nadzor u smislu Zakona o planiranju i izgradnji.
Isporučioc toplotne energije u toku izgradnje nadzire ispunjavanje važećih propisa, standarda i drugih zahteva ili uslova, koji su određeni u ovim Pravilima o radu, a Investitor mora imati i odgovarajući nadzor u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
IV ODREĐIVANJE PRIKLJUČNE SNAGE TOPLOTNIH UREĐAJA
Zbog izjednačavanja uslova između postojećih i novih kupaca toplotne energije isporučioc priznaje/uvažava priključnu snagu, određenu na osnovu:
- instalisane snage ugrađenih unutrašnjih toplotnih uređaja u odnosu na spoljnu temperaturu prema važećim projektnim uslovima (temperaturske zone), usvojenu prema proračunima toplotnih gubitaka u skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 61/2011), pri spoljnoj projektnoj temperaturi -16,2°C sa odgovarajućom korekcijom od +10% dodatka na proračunate toplotne gubitke (usled gubitaka razvodne mreže).
1. Priključna snaga centralnog grejanja zgrade
Proračun toplotnih gubitaka, što je osnova za dimenzionisanje grejanja i određivanja priključne snage, mora biti izveden prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 61/2011), odnosno u skladu sa važećim propisima i standardima za neprekidni dnevni rad (funkcionisanje).
Za dodatna priključivanja ili delimične prepravke postojećih zgrada potrebno je proračun toplotnih gubitaka, dimenzionisanje toplotnih uređaja i određivanje priključne snage izvesti pod jednakim uslovima kao i u osnovnom projektu.
Za postojeće zgrade sa već izvedenom toplotnom opremom, koje se priključuju na toplovodnu mrežu, priključna snaga se određuje iz toplotne snage ugrađene toplotne opreme. Za izdavanje saglasnosti za priključenje investitor mora priložiti dokumentaciji projekte za izvođenje ili projekte izvedenih radova toplotne opreme.
Ako su toplotni gubici za postojeću zgradu bili izračunati sa dodatkom za grejanje sa prekidima, što je vidljivo iz priloženog postojećeg proračuna, nova priključna snaga se određuje računski na osnovu novog proračuna toplotnih gubitaka sa uvažavanjem neprekidnog grejanja. U odnosu na novu vrednost toplotnih gubitaka određuje se smanjenje temperature dovoda i povratka zagrevne vode toplotnih uređaja, međutim najviše do temperaturnog režima, koji omogućava pokrivanje toplotnih gubitaka u svim prostorijama. Toplotne provodljivosti građevinskih konstrukcija moraju odgovarati stvarno izvedenoj gradnji.
Kod prostorija sa prirodnim i mehaničkim provetravanjem važe proračuni toplotnih gubitaka u skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 61/2011). Kod unutrašnjih sanitarnih i ostalih prostorija bez prozora, koje se provetravaju, potrebno je pri proračunu toplotnih gubitaka uvažavati propisanu izmenu vazduha.
2. Priključna snaga uređaja za ventilaciju i klimatizaciju
Kod određivanja priključne snage ventilacionih i klimatizacionih uređaja potrebno je uvažavati (uzimati u obzir) potrebnu toplotnu energiju za zagrevanje svežeg vazduha na odgovarajuću temperaturu dovodnog vazduha koji se uduvava. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja potrebno je uzimati u obzir uređaje za iskorišćavanje toplote otpadnog vazduha, potrebnu toplotnu energiju za vlaženje vazduha i temperaturni režim zagrevne vode isporučioca toplotne energije.
U toplotnom bilansu je potrebno odvojeno prikazati udeo snage grejača ventilacionog ili klimatizacionog uređaja, koji je namenjen za pokrivanje transmisijskih gubitaka zgrade.
3. Priključna snaga za posebne (tehnološke) namene
Priključna snaga za posebne (tehnološke) namene treba biti posebno prikazana. O mogućem režimu rada i priključnoj snazi potrebno je posebno dogovoriti sa isporučiocem toplotne energije.
Kupac toplotne energije obaveštava isporučioca o namerama za promenu priključne snage zbog:
- promene toplotne zaštite zgrade,
- promene namene i upotrebe zgrade ili dela zgrade,
- promene namene i korišćenja toplotnih uređaja,
- proširenja toplotnih uređaja,
- modernizacije toplotnih uređaja, koja ima za posledicu racionalniju potrošnju toplotne energije,
- uklanjanje ili delimično uklanjanje toplotnih uređaja,
- proračunskih grešaka kod utvrđivanja priključnih snaga ili razlika među proračunima u pojedinačnim fazama izgradnje.
Zahtevane izmene priključne snage utiču na:
- ugovorenu priključnu snagu,
- maksimalni protok,
- na tačnost merenja i regulisanja isporuke toplotne energije.
Pre predviđenog smanjenja ili povećanja priključne snage kupac toplotne energije mora naručiti kod isporučioca ili drugog projektanta proveravanje odgovarajućih elemenata toplotne podstanice i priključnog toplovoda. Za povećanje ili smanjenje priključne snage je potrebno izraditi odgovarajući projekat rekonstrukcije unutrašnje toplotne instalacije, toplotne podstanice i priključnog toplovoda te ga dostaviti isporučiocu toplotne energije na saglasnost. Ako je potrebno na toplotnoj podstanici kupca toplotne energije radi promene priključne snage zamena merne, regulacione ili druge opreme, troškove nabavke i zamene snosi potrošač.
Izmena priključne snage je po pravilu moguća samo između grejnih sezona.
Pri promeni priključne snage potrebno je uvažavati sledeće:
- priključnu snagu nikako nije moguće snižavati ispod vrednosti toplotnih gubitaka zgrade,
- priključnu snagu ventilacionih i klimatizacionih sistema u zgradama, gde se namena ne menja, moguće je izvesti po dobijanju nove upotrebne dozvole.
Smanjenje priključne snage je moguće postići sa sniženjem temperaturnog režima zagrevne vode toplotnih uređaja istomerno u celoj zgradi (zaključene celine u pogledu na toplotnu podstanicu) bez fizičkih intervencija na unutrašnjim toplotnim uređajima potrošača. Ako se temperaturni režim zagrevne vode snižava, mora biti priložen odgovarajući proračun toplotnih snaga za novi temperaturni režim. Odgovarajuće snižavanje temperaturnog režima mora biti dokazano sa novim proračunom toplotnih gubitaka zgrade.
Sve proračune moraju izraditi za to stručno osposobljena preduzeća, koja ispunjavaju uslove za projektanta, određene u važećem Zakonu o planiranju i izgradnji.
Ako se toplotni uređaji menjaju samo delimično, potrebno je ove uređaje pre usvajanja promene priključne snage fizički prilagoditi srazmerno promenama (fizički odvojiti određene postojeće uređaje ili ih zameniti sa odgovarajućim novim).
Kupac toplotne energije mora isporučiocu toplotne energije omogućiti blagovremen nadzor nad izmenjenim stanjem. Isporučioc i potrošač zapisnički potvrđuju izmenu potrošačevih toplotnih uređaja i promenu priključne snage, a u skladu sa izdatom saglasnošću i izvedenom izmenom.
Toplovodnom mrežom isporučioca toplotne energije isporučuje se kupcu toplotne energije shodno Odluci o snabdevanju. Isporučioc obezbeđuje kupcu toplotne energije na mestu preuzimanja potrebnu količinu zagrevne vode odnosno toplotne energije za rad kupčevih toplotnih uređaja sa priključnom snagom, koja je dogovorena ugovorom o snabdevanju toplotnom energijom. Redovne i vanredne obustave isporuke toplotne energije su regulisane Odlukom o uslovima snabdevanja.
- Trasiranje toplovoda -
Toplovode na javnim i zasebnim zemljištima potrebno je trasirati po zakonskim zahtevima i zahtevima u pogledu na lokaciju i odstojanje po odredbama ovih Pravila o radu.
Kad god je to moguće, najbolje je da se u urbanim naseljima glavni toplovodi polažu na javna zemljišta i u trotoare ili što bliže ivici kolovoza.
Pre početka gradnje toplovoda potrebno je sa vlasnikom zemljišta sklopiti ugovor o utvrđivanju uslova izgradnje, rada, održavanja i nadzora toplovoda za svakog pojedinačnog vlasnika ili operatora toplovodne mreže. U ugovoru je potrebno odrediti potrebne mere sigurnosti za siguran rad toplovoda te omogućiti operatoru mreže prilaz do zemljišta za potrebe rukovanja i održavanja. Ugovor mora osigurati da na sigurnosnom pojasu zemljišta oko toplovoda ne bude drugih intervencija/radnji koje bi mogle ugroziti toplovod.
U slučaju da predviđeni radovi u blizini toplovoda predstavljaju nesigurnost za toplovod, operator mreže, ima pravo zahtevati odgovarajuće izmene načina izvođenja ili zaustavljanja radova u slučaju kada su radovi već počeli.
Ako se toplovod polaže nadzemno, treba ga raspoznatljivo postaviti i na odgovarajući način zaštititi od spoljnih uticaja (kao na pr. vremenski uticaji, UV zračenja, toplotna širenja, opterećenja, oštećenja i dr.). Način zaštite određuje projektant u saglasnosti sa isporučiocem toplotne energije.
U zaštićenom području podzemnih i nadzemno vođenih cevovoda nisu dozvoljeni nadgradnja, zaziđivanja i sađenje drveća te žbunja.
Tehnički podaci snabdevačeve toplovodne mreže su:
- nazivni pritisak |
pnaz = 16,0bar |
- nazivna temperatura |
tnaz = 120°C |
- pad pritiska na mestu preuzimanja |
∆p = 0,75bar |
Pad pritiska na mestu preuzimanja je različit i zavisi od dimenzije priključnog toplovoda, opterećenja toplovodne mreže i udaljenosti mesta preuzimanja od proizvodnog izvora odnosno pumpne stanice. Isporučioc obezbeđuje kupcu toplotne energije pad pritiska min. 75kPa (0,75bar). Suma padova pritiska elemenata primarnog dela toplotne podstanice ne sme prelaziti navedene vrednosti. Ako se kupac snabdeva sa toplotnom energijom iz povratnog voda ili zahteva veći pad pritiska, koji je na tom delu mreže na raspolaganju, u toplotnu podstanicu je potrebno ugraditi dodatne pumpe. O ovome se mora kupac toplotne energije prethodno posavetovati sa isporučiocem toplotne energije i pribaviti njegovu saglasnost.
Temperatura tople vode u mreži je zavisna od spoljnje temperature (prilog 1):
- maksimalna dovodna temperatura: |
tmax = 110°C (383K) |
- minimalna dovodna temperatura: |
tmin = 65°C (348K) |
Temperaturni režimi za projektovanje toplotnih podstanica su definisani u poglavlju Toplotna podstanica.
Računska temperatura za proračun čvrstoće toplovodnih cevovoda, armatura i uređaja je 120°C (393K). Imajući u vidu stanje tehnike i stvarne temperaturske odnose u toplovodnoj mreži dozvoljena je ugradnja predizolovanih cevi, koje odgovaraju za temperature od 120°C.
Isporučioc može temperaturu dovoda zagrevne vode u toplovodnoj mreži izmeniti zbog posebnih radno-funkcionalnih razloga.
U toplovodnoj mreži za distribuciju toplotne energije upotrebljava se hemijski pripremljena voda, koja je zagrejana na zahtevanu temperaturu.
Vodu iz toplovodne mreže nije dozvoljeno upotrebljavati za punjenje unutrašnjih toplotnih uređaja kupca toplotne energije ili u druge namene bez prethodne dozvole isporučioca toplotne energije.
3. Tehnički zahtevi za toplovodnu mrežu
Toplovodna mreža isporučioca je izvedena kao dvocevni sistem sa dovodnim i povratnim cevovodom.
Isporučioc, zavisno od karakteristika pojedinačnih sistema i položaja na terenu, zadržava sebi pravo da izabere sistem i način izvođenja toplovoda.
Toplovodna mreža od predizolovanih cevi
- Mašinski radovi -
Imajući u vidu stanje tehnike, toplovodna mreža van zgrada se prvenstveno izgrađuje od predizolovanih cevi i fazoniranih komada. Ugrađeni materijali moraju odgovarati sledećim standardima:
- predizolovane cevi: |
EN 253 |
- predizolovani fazonski komadi: |
EN 448 |
- predizolovane armature: |
EN 488 |
- spojevi za predizolovane cevi: |
EN 489 |
Cevovodi od predizolovanih čeličnih cevi se polažu neposredno u zemlju. Debljina izolacije predizolovanih cevovoda je serije 1 (standardna debljina izolacije). Cevi moraju imati ugrađene senzorske vodove (žice) za kontrolu prisutnosti vlage. U toku izgradnje žice/provodnike treba pravilno povezati.
Na predizolovanim sektorima toplovoda moguća je ugradnja predizolovane armature PN16 za temperaturu od 120°C. Vreteno slavine/ventila mora biti zaštićeno sa uličnim poklopcem na armiranobetonskoj temeljnoj ploči. Kraj vretena sa nastavkom za ključ može biti max. 30cm ispod nivoa uličnog poklopca.
Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog toplovoda potrebno je izvesti sa termoskupljajućim spojnicama, priređenim za zalivanje sa poliuretanskom izolacijskom penom. Spojnica mora biti opremljena sa najmanje dve termoskupljajuća rukavca na krajevima. U slučaju vođenja toplovoda po vlažnom terenu obavezno je postavljanje treće spojnice preko čepa otvora za nalivanje izolacijske mase.
Zahtevi za upotrebu i montažu su navedeni u uputstvu proizvođača predizolovanih cevovoda i treba ih se dosledno pridržavati. Posebnu pažnju izvođač mora posvetiti kvalitetnom izvođenju spojeva predizolovanih cevi, što je osnovni preduslov za dostizanje očekivanog životnog veka toplovoda.
- Građevinski radovi -
Građevinske radove treba izvoditi po propisima za tu vrstu radova i uputstava proizvođača cevi.
U posebnim slučajevima, kad toplovod prolazi kroz slabo noseće tle i priključuje se na zgrade, koje su duboko utemeljene (npr. na šipovima), potrebno je pribaviti mišljenje projektanta ili geomehaničara.
Zemljani radovi
Dimenzije iskopnog profila su zavisne od prečnika projektovanih toplovodnih cevi (prilog 6). Na odgovarajuće sabijenu podlogu iskopa najpre se ugradi peščana posteljica od najmanje 10cm debljine (krupnoća φ 0-4mm, bez oštrorubnih delova), zatim se polažu cevi, koje se sa svih strana osiguravaju (obasipaju) sa peskom iste krupnoće minimalne debljine sloja od vrha cevi od 10cm. Zaštitna dubina između vrha cevi i terena mora biti preko 80cm, optimalna dubina iznosi 100cm. Ako ovu zaštitnu dubinu nije moguće postići i ako je teren nad temenom cevi opterećen još sa prometnim opterećenjem, potrebno je cevi dodatno zaštititi (npr. sa armiranobetonskim rasteretnim pločama).
Na kompenzacijskim krivinama toplovoda potrebno je obezbediti mogućnost odgovarajućeg pomaka radi toplotnih širenja toplovoda. Ovo je moguće izvesti sa ugradnjom elastičnih tabli (kompenzacioni jastuci).
Fiksne tačke
Fiksne tačke su izvedene iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temelju odgovarajućih dimenzija, koje daje proizvođač pri određenim pretpostavkama vezanim za karakteristike zemlje. Ako karakteristike u konkretnom slučaju bitno odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je dimenzije temelja proveriti. Najbolje je koristiti beton MB20 i armaturu RA400/500.
Zidni prolazi
Posebnu pažnju treba posvetiti prolazu predizolovanih toplovodnih cevi kroz temeljne zidove zgrade.
Dimenzije probijenog otvora zavise od broja cevovoda i od prečnika cevi, a prema preporuci proizvođača zaptivnih elemenata.
Zidni prolaz mora biti odgovarajuće obetoniran, da je obezbeđena potpuna zaptivnost prolaza.
Toplovodna mreža u betonskim kanalima
Gde izvođenje sa predizolovanim cevima nije moguće, toplovodna mreža se može izvesti sa čeličnim cevima položenim u betonske kanale.
Zahtevi u pogledu mašinskih radova na toplovodnoj mreži u kanalima su dati u članovima 31.- 35. ovih Pravila o radu.
Za sve tipove kanala potrebno je pribaviti statički proračun elemenata kanala.
- Građevinski zahtevi za kanale -
U pogledu na način izgradnje, kanale delimo na:
a) Tipizirane AB kanale sa pokrivačem
Ovo su industrijski izrađeni elementi, koji se transportuju na mesto ugradnje. Tipizacija obuhvata sve sastavne konstrukcijske elemente kao što su npr. lire, fiksne i pomične tačke te bočna vođenja. Statični proračun, koji je takođe tipski, pokriva svaku veličinu kanala posebno, pridodato opterećenje je isto kao i za prometne/putne mostove.
Visina nanete zemlje na pokrivaču mora biti veća od 50cm i manja od 200cm. Proizvođač elemenata pri isporuci mora priložiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
b) Klasično građeni kanali
Kada nije moguće upotrebiti tipski kanal, treba ga izvesti na klasičan način na gradilištu. Posebno je važno da ugrađeni beton u potrebnom vremenu, koje je propisano za izabrani MB, pre zasipa dostigne propisanu tvrdoću. Ovakav kanal zahteva statički proračun. Izvođač radova po izradi mora priložiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
- Izrada kanala -
Na nabijenu površinu iskopa ugrađuje se podložni beton MB10 u debljini 7-10cm. Sledi izrada (ili montaža) korita kanala. Pri spajanju novog kanala na odcepnom mestu na postojećem kanalu i/ili postojećoj zgradi potrebno je oblikovati spojni deo sa kojim se sprečava pojava različitih sleganja terena.
Po završenim montažnim i mašinskim radovima sledi pokrivanje kanala sa AB pokrivačem. Upotreba nelomljive malte na nalegajućim površinama obezbeđuje trajnu nepomičnost pokrivača. Značajnije neravnine i otvore između pokrivača je potrebno popuniti sa malterom. Sledi izvođenje hidroizolacije, koja može biti izrađena na polimernoj ili bitumenskoj osnovi - pri ovom je potrebno pridržavanje uputstva proizvođača hidroizolacije. Hidroizolacija, koja je nanesena na osnovni premaz - ovo obezbeđuje lepljivost između izolacije i betona - mora biti čvrsto spojena sa podlogom pokrivača. Horizontalni pokrivač takođe mora po celoj dužini pokrivati, gde pokrivači naležu na korita (cca. 15-20cm kao spojna ravnina). Hidroizolaciju je potrebno polagati bez oštrih rubova i preloma, a što se postiže sa odgovarajućom pripremom podloge. Za zaštitu izolacije od mehaničkih oštećenja najbolje je koristiti tačkasto profilisane folije sa spojnim komadima po dužini. Na nju se nanese nekoliko cm debela naslaga okruglozrnastog peska granulacije φ 8-16mm za lakše odvodnjavanje gornje površine (površinske vode). Sledi zasipanje, pri čemu prvi sloj zasipnog materijala mora biti bez većeg kamenja. Početno zasipanje je potrebno izvesti vrlo pažljivo.
- Upotrebljeni materijali -
Za izradu kanala upotrebljava se vodonepropusni beton, i to najmanje MB30, mrežna armatura ČBM50/60 i armatura RA400/500, nelomljivi malter za spojeve pokrivač-kanal, različite hidroizolacije i njena zaštita. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti zadovoljavajućoj debljini pokrivnog sloja iznad armature.
U zemljištima sa visokom podvodnošću (nivo vode može preći godišnji nivo) ili tamo, gde je moguće privremeno zalivanje toplovoda iz bilo kakvog drugog razloga, korišćenje kanala nije dozvoljeno.
Zbog procene izgradnje, kao i iz drugih tehničkih razloga, a gde je to moguće i ne predstavlja opasnost da se cevovodi oštete, toplovodnu mrežu je moguće voditi kroz zgrade (podrumi, hodnici i sl.) ili kroz druge zajedničke nestambene prostore uz prethodnu saglasnost vlasnika zgrade i dobijanja prava korišćenja.
Zbog mogućnosti pregleda, održavanja i opravljanja kvara, cevovodi moraju biti lako i sigurno dostupni.
Toplovodna mreža mora biti izvedena tako, da se uvažavaju sva mehanička opterećenja i temperaturne diletacije u skladu sa predviđenim tehničkim rešenjem po projektnoj dokumentaciji.
Ispusti i odzračivanja moraju biti sprovedeni u odvodni slivnik, sa kanalizacionim odvodom.
Zahtevi za materijale toplovoda, vođene u kanalima, zgradama ili nadzemno
- Cevi i fazonski komadi -
Toplovodi, vođeni u kanalima, u zgradama ili nadzemno do dimenzije DN200, moraju biti izrađeni od čeličnih bešavnih ili šavnih cevi, koje odgovaraju sledećim standardima:
EN 10220: |
mere, mase |
DIN 2448, DIN 2458: |
mere, mase |
DIN 1629, DIN 1626: |
uslovi nabavke/isporuke |
Toplovodi većih dimenzija se izrađuju iz čeličnih spiralno varenih cevi, definisanih u sledećim standardima:
DIN 2458: |
mere, mase |
DIN 1626: |
uslovi isporuke |
Cevni lukovi moraju odgovarati DIN2605-1 i r = ~1,5d.
Materijal cevi je St 37-0.
- Armature -
Blokadna armatura na toplovodnoj mreži u kanalima, zgradama ili na toplovodima vođenim nadzemno, do dimenzije DN125 su blok ventili PN16 sa mekim zaptivanjem ili slavine, dok se za veće prečnike koriste blok zatvarači ili slavine sa ručnim ili motornim pogonom.
Lokaciju i vrstu blokadne armature, kao i način ugradnje određuje isporučioc toplotne energije.
Kao glavni blokadni organ ispred toplotne podstanice (ventili 1,2) se upotrebljavaju slavine.
- Toplotna izolacija -
Pri izvođenju toplotne izolacije cevovoda, armature, izmenjivača toplote, odzračnih i ekspanzionih posuda potrebno je uvažavati odgovarajuće standarde i normative. Toplotna izolacija se izvodi po završenoj montaži i uspešno obavljenim ispitivanjima na pritisak te dvostrukom farbanju sa osnovnom farbom, primerenom za temperaturu od 120°C.
Cevovode vođene po zgradama, na otvorenom i u kanalima treba izolovati odvojeno (dovod i povratak) sa pločama izolacionog materijala od mineralnih vlakana, ojačanim sa pocinkovanom žičanom mrežom ili aluminijumskom folijom. Materijal mora po mogućem navlaživanju omogućavati potpuno isušivanje.
Toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 25°C iznositi max. 0,042W/mK.
Ploče moraju biti sapete na rastojanju max. 0,3m sa pocinkovanom žicom ili plastičnim trakama minimalne debljine 4mm. Pri izolaciji debljine od 50 do 100mm potrebno je izvesti izolaciju sa duplim pločama. Uzdužni i poprečni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni sa drugim slojem ploče.
Izolacioni sloj cevovoda, vođenih po zgradama ili na otvorenom, mora biti zaštićen sa plaštom aluminijumskog ili pocinkovanog čeličnog lima. Debljina aluminijumskog lima, u zavisnosti od prečnika cevovoda, mora iznositi između 0,5 i 1mm. Lim mora biti sapet minimalno 2 puta po dužnom metru sa nerđajućim vijcima ili nitnama. Izolaciju je potrebno odgovarajuće prilagoditi u području vešanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U području završnih kapa izolacije, potrebno je namestiti izolacijsku traku širine 20mm, koja sprečava prelazak toplote iz cevi na aluminijumski plašt.
Oblaganje toplovoda na otvorenom prostoru mora biti izvedeno vodonepropusno, propisno i zaštićeno od krađe.
Izolacijski sloj cevovoda, vođenih u kanalima, mora biti zaštićen sa bitumenskom lepenkom. Bitumenska lepenka mora biti sapeta sa trakama od nerđajućeg materijala.
Armature je potrebno izolovati sa izolacionim kapama. Kape moraju biti izvedene tako, da omogućavaju nesmetanu demontažu po otvaranju veznih spona.
Potrebna minimalna debljina izolacije je data u sledećoj tabeli.
DN |
Toplovodna mreža |
Interni vodovi potrošača |
Minimalno rastojanje izolacije od armature (mm) |
|||
Kanali |
Na otvorenom |
|
||||
Dovod |
Odvod |
Dovod |
Odvod |
Dov., odv. |
||
25 |
30 |
30 |
40 |
40 |
30 |
70 |
32 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
40 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
50 |
40 |
30 |
50 |
50 |
40 |
90 |
65 |
50 |
30 |
60 |
60 |
50 |
90 |
80 |
50 |
40 |
80 |
80 |
60 |
90 |
100 |
60 |
40 |
80 |
80 |
60 |
100 |
125 |
60 |
40 |
100 |
100 |
80 |
110 |
150 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
120 |
200 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
130 |
250 |
70 |
40 |
100 |
100 |
100 |
140 |
300 |
70 |
50 |
100 |
100 |
/ |
150 |
350 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
160 |
400 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
450 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
500 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
180 |
600 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
190 |
700 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
200 |
Isporučilac toplotne energije zadržava pravo propisati dimenzije toplovoda u pogledu na hidraulične odnose u mreži i planirano širenje snabdevanja toplotnom energijom. Investitor odnosno projektant ili planer za lokalni plan je dužan kod isporučioca pribaviti projektne uslove za priključivanje zgrade na toplovodnu mrežu.
Lokaciju i izvođenje odzračivanja i ispusta projektant mora prethodno uskladiti sa isporučiocem toplotne energije. Dužan ih je izvesti prema sledećim dimenzijama:
Dimenzija toplovoda |
Dimenzija odzračivanja |
Dimenzija ispusta |
do DN32 |
DN15 |
DN20 |
do DN50 |
DN15 |
DN25 |
do DN80 |
DN20 |
DN25 |
do DN150 |
DN25 |
DN32 |
do DN250 |
DN32 |
DN40 |
iznad DN250 |
DN40 |
DN50 |
Poziciju i tip ugrađenih elemenata u toplovodnoj mreži je potrebno označiti sa pozicijskim tablicama u skladu sa DIN4065 ili DIN4069.
7. Odstojanje od drugih komunalnih vodova i ostalih objekata
Pri projektovanju toplovodne mreže moraju biti uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao što su drugi položeni vodovi, pomeranje/klizanje zemlje, drveće, zgrade ili saobraćaj i svedeni na najniži mogući prihvatljiv nivo. Kod ukrštanja i uporednog vođenja toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je poštovanje važećih propisa te zahteve isporučioca toplotne energije i operatora drugih komunalnih vodova. Izuzetno se može sa posebnim sigurnosnim merama i uz saglasnost sa operatorom komunalnih vodova, rastojanje između vodova smanjiti u odnosu na propisano.
Kod projektovanja zgrade ili drugog građevinskog objekta, čija je ivica ili gabarit građevinske jame u neposrednoj blizini postojećeg toplovoda, potrebno je projektom predvideti mere, koje će nesporno obezbediti sigurno i neometano funkcionisanje toplovoda za vreme gradnje. Radovi moraju biti izvedeni tako, da ne prouzrokuju mehanička oštećenja na postojećem toplovodu. U slučaju prouzrokovanog oštećenja toplovoda investitor građevinskog objekta je dužan obezbediti sanaciju toplovoda, koja se sprovodi pod nadzorom isporučioca toplotne energije. Projektno rešenje mora potvrditi isporučilac toplotne energije.
Zahtevana odstojanja su data u sledećoj tabeli:
Zgrada / komun. vod |
Čisto odstojanje (cm) |
|
|
Ukrštanje / uporedno vođenje do 5m |
Uporedno vođenje preko 5m |
Gasovod do 5bar |
Po odredbama pravilnika o tehničkim zahtevima za izgradnju, rad i održavanje gasovoda sa radnim pritiskom do 16bar |
|
Gasovod preko 5bar |
||
Vodovod |
30 |
40 |
Drugi toplovod |
30 |
40 |
Kanalizacija |
30 |
50 |
Signalni kabl, telekom, kabl do 1kV |
30 |
30 |
10kV kablovi ili jedan 30 kV kabl |
60 |
70 |
Preko 30kV kablovi ili kabl preko 60kV |
100 |
150 |
Minimalno odstojanje zgrade od postojećeg toplovoda |
100 |
|
Minimalno odstojanje toplovoda od postojeće zgrade |
50 |
|
8. Geodetski snimak toplovodne mreže
Po izvedenim montažnim radovima i pre zasipanja kanala potrebno je izvesti geodetsko snimanje toplovodne mreže. Pored položaja u prostoru (lokacijski, visinski) geodetski snimak mora takođe sadržavati podatke o dimenzijama i izvedbi toplovoda te ugrađenim elementima (fiksnim tačkama, kompenzatorima, sponama i dr.). Primerak geodetskih snimaka kao i potvrdu Službe za katastar nepokretnosti o tome da je trasa toplovoda predata za kartiranje potrebno je dostaviti isporučiocu toplotne energije.
Toplotna podstanica je vezivni član između toplovodne mreže isporučioca i unutrašnje toplotne instalacije kupca toplotne energije. Sastavljena je iz primarnog i sekundarnog dela podstanice i sa svojim delovanjem obezbeđuje predaju toplotne energije u toplotne uređaje kupca. Namena primarnog dela podstanice je da preda ugovorenu količinu zagrevne vode odnosno toplotne energije toplotnim uređajima kupca.
U zavisnosti od namene objekta i predviđene instalisane snage objekta isporučioc u prethodnim uslovima za priključenje definiše potrebnu opremu u toplotnoj podstanici.
Na toplovodnu mrežu JKP "Gradska toplana"- Kruševac, dozvoljeno je priključivati objekte samo preko indirektnih toplotnih podstanica.
U slučaju, da se za postojeću zgradu, koja se priključuje na toplovodnu mrežu, ostavlja sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti priključen na toplotne uređaje kupca paralelno, i to sa kućnom podstanicom, kao i da je blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice.
Konstrukcijski je najbolje da toplotne podstanice budu izvedene kao kompaktne jedinice, montirane na čelično postolje i sa izvedenim svim električnim povezivanjima. Elementi i cevna povezivanja moraju biti u najvećoj mogućoj meri izolovani. Za debljinu izolacije najbolje je da se razumno koristi tabela iz člana 33. ovih Pravila o radu.
Kod poslovno-stambenih zgrada preporučuje se ugradnja odvojene toplotne podstanice za stambeni i poslovni deo, što omogućava odgovarajuću regulaciju i funkcionisanje unutrašnjih toplotnih uređaja kupaca, kao i tačnu podelu troškova grejanja.
U načelu je potrebno za svaku zgradu predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu. Isto tako mora biti za svaku zasebnu funkcionalnu jedinicu u sklopu zajedničkog građevinskog kompleksa predviđena sopstvena toplotna podstanica.
Konkretne uslove za priključivanje određuje isporučilac sa projektnim uslovima, koje moraju investitor ili projektant pribaviti pre početka projektovanja.
Klimatizacione uređaje je potrebno dimenzionisati tako, da povratak ne prelazi maksimalne temperature od 35°C.
Hidraulične veze i temperaturne regulacije, koje omogućavaju neposredno povezivanje dovoda i povratka na primarnu ili sekundarnu stranu toplotne podstanice bez prethodnog hlađenja zagrevne vode, nisu dopustive.
Projektni parametri za dimenzionisanje toplotnih podstanica
- Nove ili rekonstruisane zgrade - grejanje, provetravanje -
Shodno odredbama Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 61/2011) spoljna projektna temperatura za Kruševac je -16,2°C. Za sve zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim prema spoljnoj projektnoj temperaturi -16,2°C, koriste se sledeći parametri:
- temperaturni režim na primaru (toplovodna strana): |
110/75°C |
- temperaturni režim na sekundaru (interni uređaji potrošača): |
80/60°C |
Elementi toplotne podstanice na primaru moraju biti izvedeni za temperaturu od 120°C i PN16.
- Zgrade sa postojećim unutrašnjim vodovima -
Za zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim za spoljnu projektnu temperaturu od - 18,0°C i prema starim projektnim uslovima (klimatske zone), koriste se sledeći parametri:
temperaturni režim na primaru (toplovodna strana): |
110/75°C |
temperaturni režim na sekundaru (interni uređaji potrošača): |
max. 90/70°C |
2. Prostor i postavljanje toplotne podstanice
Toplotna podstanica se po pravilu postavlja u zajednički nestambeni prostor. Investitor odnosno potrošač je dužan obezbediti prostor besplatno. Sa lokacijom i veličinom prostora za postavljanje toplotne podstanice mora se saglasiti isporučioc (okvirna veličina prostora je data u prilogu 2).
Veličina prostora je zavisna od:
- nazivne toplotne snage toplotne podstanice i
- unutrašnjih toplotnih uređaja.
Građevinsko-tehnički zahtevi za prostor toplotne podstanice
Prostor toplotne podstanice mora biti zatvoren i što bliže ulasku priključnog toplovoda u zgradu. Prostor mora biti dostupan za ovlašćene radnike isporučioca u svakom trenutku bez smetnje. Zavisno od zgrade izuzetno je potrebno predvideti odvojen direktan spoljni pristup do prostora.
Ulazna vrata se moraju otvarati u smeru izlaza i moraju biti odgovarajuće označena. Pored ulaza u prostor je potrebno na vidnom i dostupnom mestu postaviti aparat za gašenje S-9. Za unošenje i iznošenje opreme potrebno je predvideti dovoljno velike montažno/demontažne delove za otvaranje/skidanje, koji se ne smeju zaziđivati. Pod prostora mora biti nepropustan za vodu.
Korišćenje prostora za druge namene, osim za zajedničku podstanicu, nije dozvoljeno.
Potrebno je pridržavati se važećih propisa o toplotnoj izolaciji uređaja i o zaštiti od buke. Najbolje je da prostor toplotne podstanice u stambenim zgradama ne bude postavljen pored ili ispod spavaćih soba ili drugih prostorija gde se zahteva povećana zaštita od buke.
Prostor mora biti odgovarajuće prirodno ili prinudno provetravan, tako da temperatura u prostoru ne prelazi 35°C, odnosno da nema opasnosti od zamrzavanja. Otpadni vazduh iz toplotne podstanice se takođe može ubacivati u susedne pomoćne prostore.
Prostor mora imati izveden priključak na kanalizaciju ili kanal za postavljanje potopne pumpe. Najbolje je da odvod bude lociran što bliže ulazu priključnog toplovoda u prostor toplotne podstanice. Na ulaznim vratima izvodi se prag, koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode. U prostoru toplotne podstanice najbolje je da bude priključak hladne vode sa slavinom i priključkom za fleksibilno crevo, namenjen za punjenje toplotnih uređaja, a po potrebi i umivaonik.
Na zidu, na kojem će biti locirana toplotna podstanica, mora biti izvedena odvodna cev, povezana s otpadnim sifonom ili odvodnim kanalom. Na nju treba da bude priključen izlaz odvodnog levka.
Uputstvo za rukovanje i održavanje, šeme i trajne oznake uređaja moraju biti postavljeni na vidnom mestu.
Ukoliko je toplotna podstanica postavljena u višenamenskom dostupnom prostoru (podrumi, vešernice za pranje i sušenje i sl.), u ovom slučaju mora biti deo prostora toplotne podstanice odvojen od ostalog dela prostora (sa žičanom ogradom, pregradnim zidom i sl.). Pri izvođenju zaštite potrebno je poštovati propise o sigurnosti od požara. Postavljanje toplotne podstanice mora omogućavati neometano opsluživanje i održavanje. Ne sme biti postavljena u zajedničkim prostorijama tako da bi mogla ugrožavati evakuaciju iz zgrade.
Primarna strana podstanice je mesto preuzimanja ugovorene količine zagrevne vode odnosno toplotne energije. Ugrađeni elementi moraju biti izabrani u skladu sa ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama snabdevača.
Sastavljena je iz sledećih elemenata:
- izmenjivača toplote,
- blokadne i ostale armature,
- hvatača nečistoće,
- regulatora razlike pritiska (u slučaju potrebe),
- regulatora protoka sa ograničenjem protoka,
- mernog uređaja/toplotnog brojila,
- uređaja za merenje pritiska i temperature,
- toplotne izolacije i dr.
Preporuka je ugradnja pločastih izmenjivača toplote.
Površinu izmenjivača toplote je potrebno dimenzionisati na osnovu proračunskih toplotnih gubitaka određenih prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 61/2011) i prema temperaturi zagrevane vode na primarnoj i sekundarnoj strani izmenjivača.
Kod dimenzionisanja izmenjivača toplote potrebno je pored tehničke postavke toplotne podstanice takođe uzeti u obzir potrebno rashlađivanje zagrevane vode na primarnoj strani toplotne podstanice u svim radnim uslovima.
Između primarne i sekundarne nazivne povratne temperature ne sme biti manja temperaturna razlika od 5°C.
Primarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za nazivni pritisak od 16bar (PN16) i temperaturu od 120°C, dok sekundarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za zahtevane maksimalne radne pritiske i temperature toplotnih uređaja kupca toplotne energije.
Proračunatu snagu izmenjivača treba povećati za 30% u odnosu na proračun toplotnih gubitaka zbog moguće zaprljanosti istog u toku rada i sl.
Armatura mora biti izabrana za nazivni pritisak PN16 i temperaturu 120°C. Priključci armature su sa prirubnicama. Konusne zaptivne površine nisu dozvoljene.
Kao blokadna armatura moraju se koristiti slavine.
Ugradnja gumenih kompenzatora nije dozvoljena.
Materijal armature do PN16 je siva, čelična ili obojena legura.
Regulator pada pritiska i protoka
Regulator pada pritiska reguliše razliku pritiska između dovoda i povratka na primarnoj strani toplotne podstanice. Ugrađuje se na područjima, gde nastupa velika razlika pritiska između dovoda i povratka toplovodne mreže. Zahteve za ugradnju kao i vrstu regulatora protoka daje isporučioc toplotne energije sa projektnim uslovima.
Regulator protoka je namenjen za održavanje najvećeg protoka zagrevane vode, koji je određen na osnovu priključne snage toplotnih uređaja, sa uvažavanjem dostizanja što nižih temperatura povratka zagrevane vode na primarnoj strani. Postavljeni protok na regulatoru protoka je plombiran. Plombe regulatora razlike pritiska i protoka se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Merni uređaj za isporučenu toplotnu energiju / toplotno brojilo
Merni uređaj / toplotno brojilo je ugrađen na primarnoj strani toplotne podstanice i jedino je obračunsko merilo za određivanje potrošnje toplotne energije zgrade.
Isporučioc toplotne energije je dužan merni uređaj / toplotno brojilo redovno održavati i menjati, a dozvoljena je samo ugradnja mernih uređaja po preporuci isporučioca. Najčešće se koriste merni uređaji / toplotna brojila sa ultrazvučnim principom merenja protoka.
Merni uređaj mora imati odobrenje tipa i atest. Posebna testiranja, provere i izdavanje odobrenja tipa merača uređeno je odgovarajućim propisima i zakonom. Plombe mernog uređaja se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Tip, veličina i način ugradnje mernog uređaja određuje projektant po uputstvima i uz saglasnost isporučioca toplotne energije. Pri projektovanju i ugradnji mernog uređaja potrebno je pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu odgovarajućih ravnih dužina toplovoda ispred i iza merača, kao i načina priključivanja obračunske jedinice.
Obračunska jedinica mernog uređaja mora omogućavati daljinski prenos podataka.
Prvo postavljanje mernog uređaja na merno mesto na primarnom delu toplotne podstanice obavlja isporučioc toplotne energije o trošku potrošača. Svi naredni radovi u vezi sa baždarenjima, popravkama i zamenama mernih uređaja obavlja isporučioc toplotne energije ili od njegove strane ovlašćeno lice.
Merni uređaji na unutrašnjoj toplotnoj instalaciji spadaju u toplotnu opremu kupca. Svi naredni radovi u vezi sa baždarenjima, popravkama i zamenama mernih uređaja obavlja kupac ili od njegove strane ovlašćeno lice. Preporučuje se ugradnja istog tipa merača kod svih potrošača priključenih na istu toplotnu podstanicu.
Sekundarni deo podstanica je vezni član između primarnog dela podstanice i unutrašnje toplotne instalacije kupca toplotne energije i služi za prenos toplotne energije. Sastoji se od sledećih elemenata:
- blok armature,
- armature za regulaciju protoka,
- hvatača nečistoće,
- armature i uređaja za temperaturnu regulaciju,
- cirkulacionih pumpi,
- razdelnika / sabirnika,
- sigurnosne armature,
- ekspanzione posude,
- automatsku dopunu unutrašnje toplotne instalacije,
- uređaja za merenje pritiska i temperature,
- uređaja za omekšavanje sanitarne vode,
- električnih vodova i dr.
Sekundarni deo podstanice se po funkciji unutrašnjih toplotnih uređaja kupca toplotne energije deli na podstanice za:
- grejanje, provetravanje i klimatizaciju,
- pripremu sanitarne tople vode,
- tehnološke i druge namene.
U cilju štednje električne energije i zbog poboljšanja hidrauličnih odnosa u mreži toplotnih uređaja kupca toplotne energije preporučljiva je ugradnja cirkulacionih pumpi sa odgovarajućom regulacijom broja obrtaja.
Za toplotne podstanice snage do 60kW predviđena je ugradnja cirkulacionih pumpi sa mogućnošću stepenastog preklopa broja obrtaja (prilog 3).
Za toplotne podstanice snage od 60kW do 150 kW predviđena je ugradnja cirkulacionih pumpi sa elektronskom regulacijom broja obrtaja i M-bus komunikacijom (prilog 4).
Za toplotne podstanice snage preko 150kW predviđena je radne i rezervne cirkulacione pumpe. Radna cirkulaciona pumpa mora biti sa elektronskom regulacijom broja obrtaja i M-bus komunikacijom dok rezervna može biti pumpa sa mogućnošću stepenastog preklopa broja obrtaja (prilog 5).
Broj pumpi (radna i/ili rezervna), vrstu i mesto ugradnje definiše snabdevač toplotne energije u Prethodnim uslovima za priključenje.
Elektronski regulator služi za regulaciju temperature polazne vode sekundarnog dela instalacije sa podesivom krivom regulacije temperature vode u zavisnosti od temperature spoljnog vazduha.
Kompenzaciju vremenskih uslova izvesti promenom protoka primarnog dela instalacije, tj. kontrolom rada elektromotornog pogona regulacionog ventila.
Regulator treba da omogući prihvatanje svih analognih i digitalnih ulaza, prikazivanje svih mernih veličina, kao i prikazivanje i podešavanje svih parametara regulacije.
Regulator mora imati vezu sa toplotnim brojilom i meračem protoka preko odgovarajućeg modula, radi očitavanja vrednosti utrošene toplotne energije, odnosno protoka vode. Za komunikaciju sa drugim uređajima, regulator mora imati RS232 ili RS485 interfejs.
Za pokrivanje potreba toplotnih uređaja izvodi se glavna temperaturna regulacija, a u zavisnosti od spoljne temperature, na primarnoj strani toplotne podstanice i utiče na promenu protoka zagrevane vode iz toplovodne mreže. Pri ovom se mora dostići što je moguće niža povratna temperatura.
Svaka veza, koja omogućava vraćanje neohlađene vode na primarnoj ili na sekundarnoj strani, je nedopustiva.
Izvršni organ glavne temperaturne regulacije na primaru je protočni regulacioni ventil sa pogonom i/ili sa ograničenjem protoka, a ugrađen je u povratak primara. Vrstu izvršnog organa glavne temperature regulacije definiše snabdevač toplotne energije u Prethodnim uslovima za priključenje.
Pogon ventila za regulaciju protoka i temperature je elektromotorni, sa napajanjem 220 VAC/50Hz ili 24VDC. Ulazni signal elektromotornog pogona je impulsni (trotačkasta regulacija) ili modulisani (kontinualna regulacija). Stepen mehaničke zaštite je IP54. Elektromotorni pogon treba opremiti potenciometrom za povratni signal položaja, koji se povezuje sa mikroprocesorskim regulatorom. Elektromotorni pogon treba da poseduje mogućnost sigurnosnog zatvaranja usled nestanka električne energije.
Regulator mora imati mogućnost ograničenja protoka na zadatu vrednost na samom regulatoru i preko sistema za daljinski nadzor.
Regulacioni ventil mora biti odabran tako, da pouzdano radi i pri maksimalnom i pri minimalnim protoku.
Radi racionalizacije prioritetno se koriste kombinovani regulacioni ventili za regulaciju protoka i temperature.
Cirkulacione pumpe sekundarnog dela toplotne podstanice su povezane sa regulatorom i moraju imati uslove rada:
- minimalni protok u primarnom delu.
- minimalna temperatura polaznog voda sekundarnog dela instalacije.
- spoljna minimalna temperatura kao uslov za neprekidan rad pumpi.
Senzor za merenje spoljne temperature postaviti na mesto zaštićeno od uticaja sunca (severna strana) i lokalnih uticaja na minimalnoj visini 2,8 metara. Tip senzora se određuje prema mikroprocesorskom regulatoru. Opseg merenja je - 30°C do + 50°C. Stepen mehaničke zaštite je IP54. Povezuje se direktno na regulator.
Senzor za merenje temperature polazne vode sekundarnog dela instalacije montirati što bliže izlazu izmenjivača. Tip senzora se određuje prema mikroprocesorskom regulatoru. Opseg merenja je od 0°C do +100°C. Stepen mehaničke zaštite je IP54. Povezuje se direktno na regulator.
U toplotnoj podstanici moraju postojati uređaji za detekciju ulaza u podstanicu i uređaji za detekciju curenja. Ovi signali moraju biti povezani u regulator i moraju se videti na aplikativnoj šemi centralnog nadzornog sistema.
Na sekundarnoj strani kućne podstanice je moguće izvesti dodatnu regulaciju pojedinačnih krugova unutrašnje instalacije u skladu sa različitim radnim režimima, koji se pojavljuju kod sistema za snabdevanje zgrada toplotnom energijom. Moguća je takođe dodatna lokalna regulacija na pojedinačnim toplotnim uređajima sa termostatskim ventilima ili slično.
Mikroprocesorska upravljačka jedinica mora imati najmanje sledeće funkcije:
- podešava/postavlja temperaturu zagrevane vode u dovodu sekundara u zavisnosti od spoljne temperature,
- podešava najvišu i najnižu temperaturu u dovodu sekundara,
- omogućava vremensko programiranje rada sistema.
Centralni nadzorni sistem SCADA služi za nadzor i upravljanje radom toplotne podstanice odnosno za nadzor i upravljanje regulatorom toplotne podstanice.
Ako je predviđeno povezivanje nadzornog sistema zgrade sa nadzornim sistemom snabdevača, isto mora biti izvedeno tako da omogućava povezivanje na postojeći nadzorni sistem snabdevača. Zahtev za svaki konkretan slučaj daje snabdevač u Prethodnim uslovima za priključenje.
Za obezbeđivanje sigurnosti rada toplotnih uređaja, kupac toplotne energije se treba pridržavati odredbi DIN4747 (novembar 2003) i DIN4751.
Osiguranje toplotnih uređaja potrošača od previsoke temperature
U sistemu daljinskog grejanja Grada Kruševca temperatura dovoda primara je vođena u zavisnosti od spoljne temperature, i to od 65°C (za spoljnu temperaturu od 12°C i više) i ne prelazi 110°C (za spoljne temperature ispod -5°C). Shodno odredbama DIN4747 iz novembra 2003, za ovu vrstu temperaturnog dijagrama, osiguranje od previsoke temperature u grejnim toplotnim uređajima potrošača mora biti izvedeno sa sigurnosnim termostatom (funkcija STW). Termostat mora biti ugrađen na sekundarnoj strani i to na priključnom dovodu grejanja na izmenjivač toplote.
Pri ispadu električne energije regulacioni ventil sa pogonom za sigurnosnu funkciju po DIN32730 zatvara dovod zagrevane vode na primaru. Pogon je neposredno povezan sa sigurnosnim termostatom.
Gornja odredba važi za sve toplotne podstanice bez obzira na priključnu snagu odnosno protok na primaru.
Svi sigurnosni elementi i izvršni organi (regulacioni ventili sa pogonom) moraju biti tipski provereni.
Osiguranje toplotnih uređaja kupaca od previsokog pritiska
U ovu svrhu se mogu upotrebljavati zatvorena ekspanziona posuda sa sigurnosnim ventilom ili otvorena ekspanziona posuda sa pripadajućim sigurnosnim vodom. Preliv otvorene ekspanzione posude mora biti sproveden u prostor toplotne podstanice i završiti se sa priključivanjem u odvodni levak. Moguća je takođe upotreba automatskih uređaja za održavanje pritiska u kombinaciji sa odzračivanjem i automatskim kontrolisanim punjenjem toplotnih uređaja.
Radi sprečavanja rastapanja kiseonika iz vazduha u vodi i posledično povećane opasnosti od korozije, preporučuje se upotreba zatvorenih ekspanzionih posuda.
Za toplotne podstanice snage preko 150kW predviđena je ugradnja sistema za automatsko održavanje pritiska u unutrašnjoj toplotnoj instalaciji kupca toplotne energije (prilog 5).
Priprema sanitarne tople vode na sekundaru toplotne podstanice
Mogućnosti za priključenje i uslove za projektovanje sistema pripreme sanitarne tople vode na sekundaru toplotnih podstanica definiše snabdevač u Prethodnim uslovima za priključenje, a na zahtev Investitora, odnosno kupca koji planira izgradnju / rekonstrukciju unutrašnjih toplotnih instalacija.
Označavanje cevnih vodova je propisano u DIN2403. Različito označavanje cevnih vodova po vrsti medija je u interesu sigurnosti, održavanja i zaštite od požara. Označavanje mora upozoravati na opasnost u cilju sprečavanja nesreće.
Skala boja za označavanje cevnih vodova je određena na osnovu DIN2403 i navedena u sledećoj tabeli.
Oznake boja RAL su sadržane u registru boja RAL 840 HR.
Za označavanje cevnih vodova malih kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage do 50kW najčešće se koriste tablice dimenzije 55x36mm sa čeličnom zateznom trakom (šelnom). U gornjem redu natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka/slova mora iznositi 2,5mm.
Za označavanje cevnih vodova kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage iznad 60kW najbolje je koristiti tablice označavanja dimenzije 105x55mm sa čeličnom zateznom trakom (šelnom). U gornji i srednji red natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka mora iznositi 4mm.
VRSTA MEDIJA |
BOJA |
OZNAKA PO RAL |
BOJA TABLICE |
Grejanje-primar-dovod |
Crvena |
RAL 3000 |
Crvena |
Grejanje-primar-povratak |
Plava |
RAL 5019 |
Plava |
Grejanje-sekundar-dovod |
Tamno crvena |
RAL 3002 |
Crvena |
Grejanje-sekundar-odvod |
Tamno plava |
RAL 5013 |
Plava |
Sanitarna hladna voda |
Zelena |
RAL 6001 |
Zelena |
Sanitarna topla voda |
Oranž |
RAL 2008 |
Oranž |
Sanitarna voda-cirkulacija |
Ljubičasta |
RAL 4005 |
Ljubič. |
Ispust |
Braon-maslinasto zelena |
RAL 6003 |
Braon |
Prirodni gas |
Žuta |
RAL 1012 |
Žuta |
Lož ulje |
Svetlo braon |
RAL 8001 |
Braon |
Komprimovani vazduh |
Siva |
RAL 7037 |
Siva |
Odzračni vod |
Boja medija |
|
/ |
Konzole |
Crna |
RAL 9005 |
/ |
7. Elektroinstalacije toplotne podstanice
Sve električne instalacije toplotne podstanice moraju biti priključenje preko zasebnog električnog brojila koje se može koristiti samo za potrebe toplotne podstanice.
Električni vodovi moraju biti izvedeni po važećim propisima za vlažne prostore (SRPS N. B2.751, SRPS N.B2.730, SRPS N.A5.070). U prostoru mora biti postavljena utičnica za potrebe radova na održavanju. Osvetljenje prostora mora biti zadovoljavajuće i mora omogućavati nesmetano očitavanje mernih i kontrolnih uređaja. Kupac toplotne energije mora obezbediti priključivanje električnih regulacionih ormara i mernih uređaja.
Pri izvođenju elektroinstalacija toplotne podstanice potrebno je dosledno poštovati projektnu dokumentaciju.
Zahtevi za izvođenje elektroinstalacija toplotnih podstanica su:
- moraju biti izvedena sva elektro povezivanja;
- na dovodnom kablu mora biti ugrađena glavna sklopka. Sklopka mora biti označena sa natpisom GLAVNA SKLOPKA;
- KTP mora biti opremljena sa kompletnim elektro ormarićem sa:
• kontaktorima za napojne pumpe,
• osiguračima (pumpe, automatika, rezerva),
• tropoložajnom preklopnom sklopkom za pumpe, sa kojom je omogućen preklop pumpi (ručno uključeno - isključeno - automatski uključeno). Pojedinačni položaji sklopke moraju biti označeni sa natpisima RUČNO, ISKLJUČENO, AUTOMATSKI;
- mora biti izvedeno električno premošćavanje prirubnica sa zubčastom podloškom. Vijak mora biti označen sa crvenom bojom;
- na konstrukciji KTP mora biti izvedena sabirna šina za izjednačavanje potencila;
- proizvođač odnosno isporučilac mora pribaviti izjavu ovlašćene organizacije da električna instalacija KTP odgovara trenutno važećim propisima u Republici Srbiji;
- izvođač je dužan pre predaje KTP postaviti automatiku.
Električni vodovi za priključenje toplotne podstanice
Priključenje toplotne podstanice na električne vodove zgrade i uopšte elektroinstalacije u prostoru toplotne podstanice moraju biti izvedene po sledećim načelima:
- svi kablovi moraju biti položeni u kablovske kanale ili cevi za mehaničku zaštitu,
- prekidači/senzori i KTP moraju biti povezani sa kablovima Iy-st-y 1x2x0,8mm2 Cu,
- uzemljivačko uže mora biti povezano na kućište/nosač KTP,
- vrata i ograda toplotne podstanice moraju biti uzemljena,
- mora biti izvedeno izjednačavanje potencijala P/F žicom 10mm2 i sa zubčastim podloškama. Vijci moraju biti označeni sa crvenom bojom.
Po izvedenim elektroinstalacionim radovima potrebno je obaviti merenja na elektroinstalacijama:
- kontrolu neprekidnosti glavnog i zaštitnog provodnika te provodnika za izjednačavanje potencijala,
- kontrolu zaštite od prevelikog strujnog opterećenja,
- merenje impedanse okvirnih veličina vodotočnih krugova,
- merenje izolacijske otpornosti,
- merenje otpornosti galvanskih veza,
- merenje postavljene otpornosti uzemljenja.
O obavljenim merenjima potrebno je u sklopu dokumentacije toplotne podstanice priložiti predmetne zapisnike sa izmerenim rezultatima.
8. Dokumentacija toplotne podstanice
Izvođač mora priložiti sledeću dokumentaciju:
- specifikaciju opreme kompaktne toplotne podstanice,
- ateste elemenata toplotne podstanice, koje je nabavio i ugradio izvođač, po Zakonu o standardizaciji,
- uputstva za rukovanje i održavanje toplotne podstanice,
- šemu veza elektro instalacija toplotne podstanice,
- šemu automatike toplotne podstanice.
VII UNUTRAŠNJI TOPLOTNI UREĐAJI KUPCA
U toplotne uređaje kupca spadaju svi uređaji, koji su vezani na toplotnu podstanicu i predaju toplotu za različite namene. U pogledu na način predaje toplote izdvajamo:
- radijatorsko grejanje,
- konvektorsko grejanje,
- podno grejanje,
- zidno grejanje,
- plafonsko grejanje,
- ventilacija toplim vazduhom sa kaloriferima,
- ventilacija toplim vazduhom sa klimatima,
- grejanje toplim vazduhom sa kaloriferima,
- grejanje toplim vazduhom sa klimatima,
- klimatizacija, nepotpuno sa predgrevanjem,
- klimatizacija, nepotpuno sa dogrevanjem,
- klimatizacija, potpuno s predgrevanjem,
- klimatizacija, potpuno sa dogrevanjem,
- priprema sanitarne tople vode - bojleri.
Unutrašnji toplotni uređaji potrošača moraju biti projektovani i izvedeni po važećim opštim normativima i standardima, kao i ovim Pravilima o radu. Snabdevač ne odgovara za radne/funkcionalne smetnje, koje nastaju radi neispravnosti unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača.
U zgradama sa toplotnim uređajima za poslovne prostore i stanovanje moraju biti razvodne mreže izvedene odvojeno.
Temperaturni režim radijatorskog grejanja mora biti izabran u skladu sa navedenim maksimalnim režimom (moguć je niži temperaturski režim od onog koji je naveden u poglavlju o toplotnim podstanicama), dok temperature povratka ne smeju prelaziti navedene vrednosti.
Pri dimenzionisanju konvektora potrebno je uvažavati, obzirom na specifični način predaje toplote, odgovarajuću razliku temperature i predvideti samostalan razvod i temperatursku regulaciju.
Kod podnog grejanja je potrebno obezbediti odgovarajuću zaštitu/osiguranje od prekoračenja najviše dozvoljene temperature u dovodu.
Grejna tela moraju biti dimenzionisana u skladu sa potrebnom toplotnom snagom, koja je određena proračunom toplotnih gubitaka prostora, uvećanim za 10% usled gubitaka u razvodnoj mreži. Najviši temperaturni režim za dimenzionisanje grejnih tela je definisan u članovima 41. i 42. ovih Pravila o radu. Temperaturu zagrevanog prostora i izabrani temperaturni režim potrebno je uzeti u obzir pri određivanju instalisane snage grejnih tela.
Korekcijske faktore daje tehnička dokumentacija proizvođača grejnih tela.
Regulacija temperature prostora
Za regulaciju temperature prostora se, u skladu sa propisima o toplotnoj zaštiti zgrada i racionalnoj potrošnji energije, upotrebljavaju termostatski radijatorski ventili, koji ograničavaju protok zagrevane vode kroz grejna tela. Termostatski ventili moraju biti takvog kvaliteta, da održavaju temperaturu prostora u toleranciji ±1°C. Kao radijatorske termostatske ventile najbolje je koristiti ventile sa mogućnošću predpodešavanja tj. kontinualnog postavljanja nazivnog protoka kroz grejno telo i termostatske glave sa mogućnošću zaštite od zamrzavanja.
Postavljanje termostatskog ventila je obavezno u svim prostorijama sa površinom većom od 4m2.
Odzračivanje toplotnih uređaja
Toplotne uređaje treba na najvišim mestima instalacije pravilno odzračiti, da se pri punjenju u višim delovima uređaja ne bi sakupio vazduh, koji bi sprečio protok zagrevane vode ili da ih pri pražnjenju nastajanje potpritiska ne bi oštetilo.
3. Ventilacioni i klimatizacioni uređaji
Za priključivanje ventilacionih i klimatizacionih uređaja na toplovodnu mrežu važe ista opšta pravila kao za uređaje za grejanje.
Ako su priključeni preko zajedničke toplotne podstanice zajedno sa radijatorskim grejanjem, grejna kriva osnovne regulacije mora biti postavljena na višu krivu, primereno za ventilaciju. Za zagrevanje mora biti izvedena dodatna regulacija na sekundarnoj strani toplotne podstanice.
Temperaturni režim mora biti izabran u skladu sa odredbama u poglavlju Toplotna podstanica. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja na cirkulacioni vazduh, potrebno je uvažavati radne karakteristike toplovodne mreže (prilog 1). Zbog mešanja svežeg i cirkulacionog vazduha potreba za protokom zagrevane vode nije linearno zavisna od spoljne temperature.
Hidraulično vezivanje grejača treba izvesti na način koji sprečava povećavanje temperature zagrevane vode u povratku. Kao regulacioni organ se može koristiti trokraki ili prolazni regulacioni ventil u kombinaciji sa cirkulacionom pumpom koji sprečavaju zamrzavanje grejača. Kratkospojna veza sa prelaskom dovoda u povratak bez hlađenja zagrevane vode nije dozvoljena.
Pri dimenzionisanju i izgradnji uređaja potrebno je poštovati važeće propise i standarde sa područja zaštite od buke. Pravilan izbor lokacije toplotne podstanice i drugih postrojenja u zgradi može značajno doprineti zaštiti od buke u prostorima u kojima se boravi, kao što su na primer spavaće sobe i sl. Sa pravilnim izvođenjem izolacije cevovoda i uređaja kod pričvršćivanja na ili prolasku kroz građevinske konstrukcije mora se sprečiti prenos zvuka na građevinsku konstrukciju.
Priprema sistema za ispitivanje
Pripremu sistema za ispitivanje izvršiti tako da svi zavareni i drugi spojevi koji nisu prethodno fabrički ispitani ne smeju se izolovati, bojiti i pokriti zemljom pre uspešno izvedenog ispitivanja na probni pritisak. Pre ispitivanja svi cevovodi moraju biti iznutra očišćeni od metalnih opiljaka, peska, rđe, zaostalih elektroda i drugih stranih premaza. Svi projektom predviđeni elementi cevne linije kao što su prirubnice, protočni ventili, zasuni, zavareni priključci za merne i regulacione instrumente, nosači, držači, klizači, čvrsti oslonci i tome slično, moraju biti finalno montirani pre ispitivanja.
Manometri čiji su merni opsezi manji od probnog pritiska moraju se za vreme probnog ispitivanja odstraniti.
Prolazni ventili moraju biti u otvorenom položaju osim ako nije drugačije određeno.
Automatski regulacioni ventili moraju uvek biti u otvorenom položaju osim ako nisu snabdeveni obilaznim vodom.
Sistem mora biti snabdeven otvorima za odzračivanje na svim najvišim tačkama gde postoji mogućnost zadržavanja vazduha.
Na svim najnižim tačkama sistema i iza svake nepovratne klapne moraju biti postavljeni ispusni otvori za pražnjenje sistema.
Napajanje sistema ispitnim fluidom vršiti na najnižoj tački sistema i obavezno ispred svih povratnih klapni.
Povećanje pritiska u cevovodu prati se i meri pomoću manometra koji poseduje isprave o izvršenom baždarenju. Manometar mora biti klase tačnosti 1,6. U normalnim uslovima gornje granice merenja na brojčanicima mora da iznose 50% više od vrednosti najvećeg dozvoljenog radnog pritiska, uz usvajanje sledeće veće standardne vrednosti opsega merenja manometra. Manometre sa odgovarajućim zapornim organom postaviti na gornji deo cevovoda, po mogućnosti na mesto vidljivo sa mesta odakle se upravlja pumpom ili ventilom za povećanje pritiska.
Pre punjenja sistema ispitnim fluidom obavezno prekontrolisati da li su sve cevne linije pripremljene, odnosno kompletirane za ispitivanje. Ispitivanje se može vršiti kada je temperatura vode i opreme najmanje 5°C.
Određivanje veličine probnog pritiska
Prvo ispitivanje cevovoda pritiskom treba izvršiti prema SRPS.M.E2.200.
U skladu sa gore navedenim ispitni pritisak tečnosti iznosi:
pi = 1,3 x pr (bar)
gde je: pi - ispitni pritisak (bar)
pr - proračunski pritisak (bar).
Ispitni pritisak treba da se postigne brzinom od 2 bar/min, nakon zatvaranja otvora za odvazdušenje.
Vreme držanja sistema na probnom pritisku određuje se dogovorno između nadzornog organa i izvođača radova za svaki sistem posebno. Vreme održavanja probnog pritiska ne može da traje manje od 6h. Po pravilu, vreme održavanja probnog pritiska treba da bude dovoljno dugo da se eventualna kritično oslabljena mesta na spojevima pokažu i da se može izvršiti pregled svih spojeva.
Uočene neispravnosti treba otkloniti i posle popravke proba će se ponoviti.
Po završetku potpunog ispitivanja, mrežu treba isprazniti i isprati.
Prisustvovanje ispitivanju i zapisnici
Ispitivanje se vrši komisijski. Komisiju sačinjavaju:
- odgovorni predstavnik izvođača radova i
- nadzorni organ nad izvođenjem radova
O izvršenom ispitivanju će se sačiniti zapisnik koji potpisuju svi zvanično prisutni članovi komisije.
Ova Pravila o radu se primenjuju za sve nove izgradnje i rekonstrukcije, a koje se odnose na distributivni sistem toplotne energije, priključne toplovode, toplotne podstanice, kao i unutrašnje toplotne uređaje i instalacije.
Svi toplotni uređaji, koji su bili priključeni u skladu s prethodnim tehničkim propisima, će dalje raditi u saglasnosti sa snabdevačem. Kod popravki i prepravki potrebno je pridržavati se zahteva iz aktuelnih tehničkih propisa.
Izgradnja priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija, kao i odgovarajuće rekonstrukcije, za koje su izdati Tehnički uslovi po važećim propisima, pre stupanja na snagu ovih Pravila o radu, izvršiće se i priključiti na toplovodni sistem pod tim uslovima.
Rokovi i dinamika za ugradnju sistema za merenje isporučene toplotne energije (na pragu toplane i u toplotnim podstanicama) na postojećim sistemima daljinskog grejanja, određeni su u Odluci o uslovima snabdevanja toplotnom energijom.
Ova Pravila o radu donosi Upravni odbor JKP "Gradska toplana" - Kruševac (Snabdevača toplotnom energijom), a uz pribavljenu saglasnost Gradske uprave grada Kruševca, a stupaju na snagu osmog dana po objavljivanju u Službenom listu grada Kruševca.
PRILOZI: 1. - 6.
DIJAGRAM TEORIJSKIH TEMPERATURA U TOPLOVODNOJ MREŽI JKP GRADSKA TOPLANA KRUŠEVAC
Spoljna temperatura (C°)
LEGENDA
|
teorijska temperatura potisa u mreži |
|
praktično korišćena temperatura potisa u mreže |
|
temperatura povrta u mreži |
tsp |
- 20 |
- 19 |
- 18 |
- 17 |
- 16,2 |
- 16 |
- 15 |
- 14 |
- 13 |
- 12 |
- 11 |
- 10 |
- 9 |
- 8 |
tpov |
79,4 |
78,2 |
77,1 |
75,9 |
75,0 |
74,8 |
73,6 |
72,4 |
71,2 |
70,0 |
68,8 |
67,6 |
66,3 |
65,1 |
tpotk |
110,0 |
110,0 |
110,0 |
110,0 |
110,0 |
109,6 |
107,4 |
105,3 |
103,1 |
100,9 |
98,8 |
96,6 |
94,4 |
92,2 |
tpott |
118,2 |
116,0 |
113,9 |
117,7 |
110,0 |
109,6 |
107,4 |
105,3 |
103,1 |
100,9 |
98,8 |
96,6 |
94,4 |
92,2 |
tsp |
- 7 |
- 6 |
- 5 |
- 4 |
- 3 |
- 2 |
- 1 |
0 |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
tpov |
63,9 |
62,6 |
61,3 |
60,1 |
58,8 |
57,4 |
56,1 |
54,8 |
53,5 |
52,1 |
50,1 |
49,3 |
47,9 |
46,4 |
tpotk |
90,0 |
87,7 |
85,5 |
83,3 |
81,0 |
78,7 |
76,4 |
74,1 |
71,8 |
69,5 |
67,1 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
tpott |
90,0 |
87,7 |
85,5 |
83,3 |
81,0 |
78,7 |
76,4 |
74,1 |
71,8 |
69,5 |
67,1 |
64,8 |
62,4 |
60,0 |
tsp |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
13 |
14 |
15 |
16 |
17 |
18 |
19 |
20 |
tpov |
45,0 |
43,5 |
42,0 |
40,4 |
39,9 |
37,2 |
35,5 |
33,8 |
32,0 |
30,1 |
28,1 |
26,0 |
23,5 |
20,0 |
tpotk |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
65,0 |
tpott |
57,6 |
55,1 |
52,6 |
50,1 |
47,6 |
45,0 |
42,3 |
39,6 |
36,9 |
34,0 |
31,0 |
27,9 |
24,5 |
20,0 |
TOPLOTNE PODSTANICE
- OKVIRNE DIMENZIJE POTREBNOG PROSTORA (m) -
Toplotna snaga (kW) |
Centralno grejanje |
Centralno grejanje i ventilacija |
do 25 |
2 x 1,5 |
2 x 2 |
25 - 50 |
3 x 3 |
3 x 4 |
50 - 100 |
3 x 3 |
3 x 4 |
100 - 150 |
3 x 4 |
2 x 4 |
150 - 200 |
3 x 4 |
2 x 4 |
200 - 500 |
3 x 4 |
3 x 5 |
500 - 1000 |
4 x 5 |
4 x 5 |
1000 - 2000 |
5 x 5 |
5 x 6 |
2500 - 3500 |
5 x 5 |
5 x 6 |
Korisna visina prostorije:
- centralno grejanje |
min. 2,1m; |
- centralno grejanje i ventilacija |
min. 3,0m; |
ŠEMA TIPSKE TOPLOTNE PODSTANICE - TOPLOTNI KAPACITET DO 60 KW -
ŠEMA TIPSKE TOPLOTNE PODSTANICE - TOPLOTNI KAPACITET OD 60 KW DO 150 KW
ŠEMA TIPSKE TOPLOTNE PODSTANICE - TOPLOTNI KAPACITET PREKO 150 KW
DETALJ KANALA ZA PREDIZOLOVANI CEVOVOD
Prečnik omotača cevi Da (mm) |
90 |
110 |
125 |
140 |
160 |
180 |
200 |
225 |
250 |
280 |
M (mm) |
70 |
70 |
70 |
120 |
120 |
120 |
120 |
120 |
120 |
120 |
B (mm) |
390 |
430 |
460 |
640 |
680 |
720 |
760 |
810 |
860 |
920 |
T (m) |
0,99 |
1,01 |
1,025 |
1,04 |
1,06 |
1,08 |
1,10 |
1,125 |
1,15 |
1,18 |
Prečnik omotača cevi Da (mm) |
315 |
355 |
400 |
450 |
500 |
560 |
630 |
670 |
710 |
800 |
M (mm) |
220 |
220 |
220 |
3320 |
320 |
320 |
320 |
420 |
420 |
420 |
B (mm) |
1290 |
1370 |
1460 |
1860 |
1960 |
2080 |
2220 |
2600 |
2680 |
2860 |
T (m) |
1,125 |
1,255 |
1,30 |
1,35 |
1,40 |
1,46 |
1,53 |
1,57 |
1,61 |
1,70 |